Zašto su neke zemlje CIJIE ostvarile bolje

rezultate od drugih u periodu od rane tranzicije?

Seminar MMF-a o makroekonomskoj politici

Beč, 13. jun 2018. godine

Bas B. Bakker

Viši regionalni stalni predstavnik za centralnu,

istočnu i jugoistočnu Evropu

Godine 1989., zemlje CIJIE bile su mnogo

siromašnije od Zapadne Evrope

2Napomena: Za BIH podaci su iz 1990. g.

Tada je ukinut komunizam

Šta smo očekivali da će se dešavati?

Da će razlike u dohocima u odnosu na

zapadnu Evropu postati manje

Da će siromašnije zemlje imati brži rast od

bogatijih zemalja

3

Konvergencija u periodu od 1989. do 2017. g.

4

Šta se desilo u praksi?

Posle početnog pada BDP-a u ranoj tranziciji, zemlje su počele ponovo da ostvaruju rast u periodu od ranih do kasnih 1990-tih

Od tada je postojala jasna konvergencija ka Zapadnoj Evropi

Ali neke zemlje su ostvarile mnogo bolje rezultate od drugih

Neke zemlje su još uvek siromašnije nego štosu bile 1989. godine

5

Posle duboke post-tranzicione recesije

6Napomena: Za BIH podaci su za 1990-1996. g.

Vecina zemalja je ostvarila snažan rast u

poslednje dve decenije

7

U poslednje dve decenije sve zemlje su

smanjile razlike u dohocima u odnosu na

Nemačku

8

ALB

AUT

BEL

BGR

BIH

BLR

CYP

CZEDEU

DNKESP

EST

FINFRA

GBR

GRC

HRV

HUN

ITA

LTU

LUX

LVA

MDA

MKDMLT

MNE

NLD

POL

PRT

ROU

RUS

SRB

SVK

SVNSWEUKR

0

50

100

150

200

250

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

Nove države članice EU su ostvarile bolje

rezultate od Zapadnog Balkana i ZND

9

BDP prema PPP po glavi stanovnika 1996. u odnosu na njegovu promenu 1996-2017.

Napomena: podaci za UVK nisu dostupni.

Izvor: Penn svetske tabele i WEO.

Rast

BD

P-a

po

gla

vist

an

ovn

ika

1996-2

017.

(u p

roce

nti

ma)

BDP prema PPP po glavi stanovnika 1996. g.

(u hiljadama USD iz 2011.)

Nove države članice

Zapadni Balkan

Evropski deo ZND

Prilag.

linije

Neki delovi CIJIE imaju slične nivoe dohodaka

kao Španija i Italija; ostali su i dalje siromašniji

10

Vecina - ali ne i sve zemlje - sada su

bogatije nego 1989. g.

11

Postoje i vidljive razlike u pogledu

emigracije

12

Šta je objašnjenje za ove razlike?

13

1. Da li su to problemi vezani za podatke?

2. Rana tranzicija

3. Rat i sukobi

4. Smenjivanje faza ekspanzije i faza kontrakcije / makroekonomska stabilnost

5. Članstvo u EU

6. Da li je tranzicija završena

7. Institucije

8. Studija slučaja zemlje (a) Poljska u odnosu na Ukrajinu

1. Da li razlike ukazuju na probleme sa

podacima?

Statistika BDP-a krajem 1989. nije posebno

dobra

Postojao je problem sa cenama

Još jedan problem: BDP nije dobar pokazatelj

blagostanja potrošača

Mnogo od onoga što je proizvedeno

potrošači nisu želeli (up. vojne rashode)

Mnogo toga je bilo slabog kvaliteta

14

50

60

70

80

90

100

110

1990 1992 1994 1996

Međutim, čak i ako se preteralo u oceni obima

inicijalnog pada, očigledno je da je bilo velikih razlika

među zemljama

15

Drugi lakše merljivi pokazatelji

takođe ukazuju na:

Velike početne padove

proizvodnje

Velike razlike među zemljama

Između 1990. i 1995. potrošnja

električne energije je opala

za skoro 40 odsto u Moldaviji

i Ukrajini

veoma malo u Poljskoj.

Potrošnja struje po glavi stanovnika

(indeks, 1990=100)

POL

BGR

MDA

RUS

UKR

Na satelistskim snimcima mogu se videti i napredak i

razlike od zemlje do zemlje

16

2. Rana tranzicija ka tržišnoj ekonomiji

Početkom devedesetih vodila se rasprava da li reforme treba da budu postepene

Postojala je zabrinutost da bi brže reforme bile previše bolne

Brze reforme su zaista bile bolne - nezaposlenostu zemljama koje su rano krenule u reforme je naglo porasla

Međutim, zemlje koje su odlagale reforme imalesu mnogo duže i dublje inicijalne recesije

Zašto? Bez čvrstog budžetskog ograničenja za firme, bilo je teško staviti kreditni rast i inflacijupod kontrolu

17

ALBBLR

BIH

BGR

HRV

CZE

EST

HUN

LVALTU

MKD

MDA

POL

ROU RUS

SRB & MNE

SVK

SVN

UKR

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

1 2 3 4

napomena: t=1989

Za zemlje bivšeg SSSR-a: t=1991

Za Bosnu i Hercegovinu: t=1990

Pokazatelj EBRD-a za nivo tranzicije za SRB i MNE – podaci samo za Srbiju

Zemlje koje su odlagale reforme

pretrpele su vece gubitke u proizvodnji

18

23 71 12 22 88 26

Kumulativna promena BDP-a i reforme tokom rane tranzicije

Prosek šest pokazatelja EBRD-a za nivo tranzicije 1995. godine

Ku

mu

lati

vn

ap

rom

en

aB

DP

-a

na

po

četk

utr

an

zici

je, t;

t+5 (

u p

roce

nti

ma)

ALB

BLR

BIH

BGR

HRV

CZE

EST

HUN

LVA

LTU

MKDMDA

POL

ROU

RUS

SRB & MNE

SVK

SVN

UKR

0

5

10

15

20

25

30

-30 -25 -20 -15 -10 -5 0

Slabiji rast tokom rane tranzicije nije bio

kompenzovan bržim rastom kasnije

19

Jaz

u p

rom

en

i d

oh

otk

a p

o g

lavist

an

ovn

ika

pre

ma S

AD

,

1998-1

7 (

pp

)

Konvergencija prema SAD po glavi stanovnika u periodu 1989-97. i 1998-17. (pp)

Jaz u promeni dohotka po glavi stanovnika prema SAD, 1989-97. (pp)

napomena: 1990-17. za Bosnu i Hercegovinu

ALB

BLR

BIH

BGR

HRV

CZE

EST

HUN

LVALTU

MKD

MDA

POL

ROU

RUS

SRB & MNE

SVK

SVN

UKR

-2

-1

0

1

2

3

4

0 5 10 15 20 25

3. Ratovi i sukobi: četiri zemlje sa

najnižim rastom su sve imale ratove

20

Pro

seča

n g

od

išn

ji r

ast

BD

P-a

po

gla

vist

an

ovn

ika,

1989-2

017.(

u p

roce

nti

ma)

Prosečan rast BDP-a po glavi stanovnika, 1989-17., i njegov nivo 1989. godine

Crveni kružići pokazuju da li je zemlja prošla kroz rat u periodu 1989-17.

Napomena: 1999-2017 za BIH.

BDP po glavi stanovnika 1989, u hiljadama USD prema PPP iz 2016.

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016

-16

-12

-8

-4

0

4

8

12

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016

4. Neke zemlje su prošle kroz faze ekspanzije i

kontrakcije što je smanjilo prosečan rast

21

Ukrajina

Poljska

Rast BDP-a

(u procentima)

BDP po glavi stanovnika

(2000=100)

Ukrajina

Poljska

Zemlje sa manje recesija su u proseku

rasle brže

22

ALB

BLR

BGR

HRV

CZE

EST

HUN

UVK

LVALTU

MKDMDAMNE

POL

ROU

RUS

SRB

SVK

SVN

UKR

0

1

2

3

4

5

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Broj godina u kojima je beležen pad BDP-a u odnosu na godišnji prosečan rast BDP-a

između 1996. i 2017.

Broj godina sa negativnim rastom BDP-a, 1996-2017.

Pro

seča

ng

od

išn

jira

stB

DP

-a, 1996-2

017

(u p

roce

nti

ma)

Napomena: za MNE i UVK: podaci za 2001-17; za SRB: 1998-2017.

ALB

BLR

BIH

BGR

HRV

CZE

EST

HUN

UVK

LVA

LTU

MKD

MDA

MNE

POL

ROURUS

SRBSVK

SVN

UKR

-16

-12

-8

-4

0

4

3 4 5 6 7 8 9 10

Zemlje koje su imale veoma brz rast pre

krize doživele su najveci pad 2009.

23Prosečan godišnji rast BDP-a, 2002-07.

(u procentima)

Rast

BD

P-a

2009.

(u p

roce

nti

ma)

Prosečan godišnji rast BDP-a u periodu 2002-07.

u odnosu na

rast BDP-a 2009. godine

0

5

10

15

20

25

30

35

EST BGR SVK ROU CZE POL BIH HUN BLR RUS UKR SVN HRV UVK MKD ALB MDA

Krize su dovele do visokog nivoa NPL i

slabih banaka, što koči rast

24

NPL pokazatelj za 2008. i najviša vrednost u periodu od 2008-16. godine

(u procentima)

Napomena: za BLR, UVK i ALB: stubić pokazuje podatke za 2010; za MDA: 2009.

Maks. između

2008-16.

2008

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

BLR BIH SRB MDA UKR RUS ALB MKD SVN ROU BGR HRV CZE HUN SVK LVA LTU POL EST

5. Članstvo u EU

Pristupanje EU je bilo snažan katalizator reformi i

unapređivanja institucionalnog okvira

25

Prosek za šest pokazatelja EBRD-a 2014.

25Napomena: 2007 za Češku

Zemlje EU

Zemlje van EU

0

10

20

30

1 2 3 4 5

0

10

20

30

1 2 3 4 5

(Izgledi za) članstvo u EU doveli su do

više reformi i veceg rasta

26

BD

P p

o g

lavi st

an

ovn

ika 1

995.i2014,

u h

ilja

dam

aU

SD

pre

ma P

PP

iz 2

014.

Prosek pokazatelja EBRD-a za nivo tranzicije 1995. i 2014.

JIE van EUZND

JIE EU

CE5

Baltičke

zemlje

19952014

BDP po glavi stanovnika i prosek pokazatelja EBRD-a za nivo tranzicije

ALB

BIH

HRV

MKD

SRB & MNE

1

2

3

4

5

5 10 15 20

BGR

CZE

EST

HUN

LVA

LTU

POL

ROUSVK

SVN

1

2

3

4

5

6

10 15 20 25

Brza konvergencija u zemljama EU i

zemljama kandidatima za EU

27

Pro

seča

n g

od

išn

ji r

ast

BD

P-a

po

gla

vist

an

ovn

ika,

2000-1

7.(

u p

roce

nti

ma)

Prosečan rast BDP-a po glavi stanovnika, 2000-17, i njegov nivo 2000.

CIJIE-EU zemlje (u 2007.) Zemlje kandidati i Hrvatska

Napomena: Bosna i Hercegovina je priznata kao

potencijalna zemlja kandidat od strane EU

BDP po glavi stanovnika 2000., u hiljadama USD prema PPP iz 2016.

BLR

MDA

RUS

UKR

-2

-1

0

1

2

3

5 10 15 20 25

Nasuprot tome, nema konvergencije u

evropskim zemljama ZND

28

Pro

seča

ng

od

.ra

stB

DP

-a p

o g

lavist

an

.,

1989-1

7(u

pro

cen

tim

a)

Prosečan rast BDP-a po glavi stanovnika, 1989-17., i njegov nivo 1989.

BDP po glavi stanovnika 1989, u hiljadama USD prema PPP iz 2016.

ALBBIH

BGRHRV

CZE

ESTHUN

LVA

LTU

MKD

MDA

POL

ROU

RUS

SRB & MNE

SVKSVN

UKR

0

10

20

30

40

50

60

70

3 3.5 4 4.5

6. Zemlje koje su bliže završetku

tranzicije su bogatije …

29Prosek šest pokazatelja EBRD-a za nivo tranzicije, 2014.

BD

P p

o g

lavist

an

ovn

ika

kao

pro

cen

at

SA

D, 2017

BDP po glavi stanovnika kao procenat SAD u 2017. i prosek pokazatelja EBRD-a za nivo

tranzicije u 2014.

napomena: EBRD podaci za CZE iz 2007.

I za SRB & MNE – samo za Srbiju

ALBBIH

BGR

HRV

EST

HUNLVA

LTU

MKD

MDA

POL

ROU

RUS

SRB

SVKSVN

UKR

MNE

0

10

20

30

40

50

60

70

55 60 65 70 75 80 85

…kao i zemlje u kojima je privatni sektor

aktivniji

30

BDP prema PPP po glavi stanovnika 2017. i udeo privatnog sektora u BDP-u 2010.

BD

P p

rem

a P

PP

po

gla

vist

an

ovn

ika

kao

pro

cen

at

SA

D, 2017

Udeo privatnog sektora u BDP-u 2010.

(u procentima)

31

Ograničeni napredak privatizacije u Bosni i

Hercegovini i Srbiji zaustavljen je nakon krize

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

1989

1991

1993

1995

1997

1999

2001

2003

2005

2007

2009

2011

2013

Velike privatizacije

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

1989

1991

1993

1995

1997

1999

2001

2003

2005

2007

2009

2011

2013

Male privatizacije

HUN, POL, SVK

Baltik

HUN, POL, SVKBaltik

BIH

SRB

BIH

SRB

Pokazatelji EBRD-a za nivo tranzicije

7. Zemlje CIJIE se razlikuju u kvalitetu

institucija, npr. u pogledu upravljanja….

32

Indikatori za istraživanje upravljanja u svetu, 2016.

(Kreće se od -2,5 (loš) do 2,5 (dobar), učinak u upravljanju)

…i pravosuđa.

33

Nezavisnost sudstva, 2015.

Izvor: Svetski ekonomski forum. napomena: Globalna distribucija bez zemalja sa niskim nivoom dohotka

Preko 75 percentilaIzmeđu 25 i 75 percentilaIspod 25 percentila

Nepristrasni sudovi, 2015.

Bogatije zemlje imaju bolje institucije (mada

uzročno-posledična veza može da ide u oba

smera)

34

BD

P p

o g

lavist

an

ovn

ika

u 2

016.

(u h

ilja

dam

aP

PP

do

lara

)

Delotvornost države (WGI), 2016.

Kreće se od oko -2,5 (loš) do 2,5 (dobar) učinak u pogledu upravljanja

ALB

AUT

BEL

BGR

BIH

BLR

CZE

DEUDNK

ESP

EST

FINFRA

GBR

GRC

HRV

HUN

ISL

ITA

LTU

LVA

UVK

MDA

MKD

MLT

MNE

NLD

POLPRT

ROM

RUS

SVKSVN

SWE

UKR

SRB

0

10

20

30

40

50

60

-1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5

Delotvornost države u odnosu na dohodak po glavi stanovnika, 2016.

STUDIJE SLUČAJEVA PO

ZEMLJAMA

35

8. Studija slučaja (a) Poljska u odnosu na

Ukrajinu

Poljska je ostvarila mnogo bolje rezultate od Ukrajine

Godine 1989. bile su podjednako bogate

Sada je Poljska tri puta bogatija

Zašto?

Poljska ima veću makroekonomsku stabilnost

Poljska je sprovela više reformi ranije

Poljska ima bolje institucije

36

Razlika se jasno vidi na satelitskim

slikama.

37

Intenzitet noćnog osvetljenja

0

200

400

600

800

1000

1200

1989 1993 1997 2001 2005 2009 2013 2017

POL UKR

Makroekonomska stabilizacija se

dogodila mnogo ranije u Poljskoj.

38

CPI Inflacija

(u procentima, međugodišnje)

Poljska

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1989 1991 1993 1995 1997 1999

BDP po glavi stanovnika

(u hiljadama USD iz 2016)

Poljska

Ukrajina

Ukrajina

10155↑

Poljska nije imala nijednu krizu; Ukrajina

je imala tri

39

80

100

120

140

160

180

200

220

1997 2001 2005 2009 2013 2017

Nivo BDP-a

(Indeks, 1997=100)

-10

0

10

20

30

40

50

60

1995 1999 2003 2007 2011 2015

PLN UAH

Devizni kursevi prema EUR

(u procentima na mesečnom nivou)

Poljska

Ukrajina

Ruska krizaGFK

Ukrajinska

kriza

Ruska krizaGFK

Ukrajinska

kriza

Poljska je ranije sprovela reforme i bile su

temeljnije

40

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

1989 1991 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2005 2007 2009 2011 2013

Maks

Poljska

Ukrajina

Prosek pokazatelja EBRD-a za nivo tranzicije

Poljska ima mnogo bolje institucije

41

Indikatori za istraživanje upravljanja u svetu, 2016.

(Zemlje CIJIE na globalnoj rang listi)

Izjašnjavanje i

odgovornost

Politička

stabilnost

Delotvornost

države

Regulatorni

kvalitet

Vladavina

prava

Kontrola

korupcije

Poljska

Ukrajina

Bo

lje

inst

itu

cije

ZAKLJUČAK

42

Zašto su neke zemlje ostvarile bolje

rezultate od drugih?

Deo odgovora je u tome što su imale sreće

Bez ratova

Članstvo u EU (zahvaljujući geografskoj lokaciji)

Ali i sektorske politike su odigrale ulogu

43

Dobre sektorske politike su od pomoci

Dobre makroekonomske politike

Makroekonomska nestabilnost je štetna po rast

Dobre mikroekonomske politike

Dobra funkcionalna tržišta pomažu da se poveća

produktivnost/efikasna alokacija resursa

Dobre institucije

Jačanje podsticaja za ulaganje, inovacije, a ne

emigriranje

44

45

0

10

20

30

40

50

60

70

80

CZE SVK POL EST LTU HRV RUS ALB UVK BLR BGR MKD LVA HUN ROU SRB BIH MDA UKR

Kreditni aranžmani MMF-a

(Kao procenat prosečnog BDP-a 1995-2018.)

1990-2000 2001-2010 2011-2018

MMF je takođe pomogao, kako pružanjem

finansijske podrške…

...tako i pružanjem tehničke pomoci.

46

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

CZE EST SVK HUN SVN LVA LTU MNE POL ROU HRV BLR SRB BGR BIH MKD UVK ALB RUS UKR

1990-2000 2001-2010 2011-2017

Tehnička pomoć MMF-a

(Zbir lica/godina)

EFF - Aranžman za produženo finansiranje

ECF - Prošireni kreditni instrument

SBA - Stend baj aranžman

STF – Olakšice za sistemsku transformaciju

PCL - Kreditna linija iz predostrožnosti i za likvidnost

Instrument Godine

Iznos (u

milionima

USD iz

2018.)

U

procentim

a BDP-a

Srbija:

SBA 2015 - 2018 1379.4 3.5

SBA 2011 - 2013 1658.3 3.2

SBA 2009 - 2011 4681.0 9.5

EFF 2002 - 2006 1147.9 5.2

SBA 2001 - 2002 352.6 2.1

Kosovo:

SBA 2015 - 2017 217.5 3.2

SBA 2012 - 2013 153.6 2.1

SBA 2010 - 2012 161.9 2.4

Makedonija:

PCL 2011 - 2013 732.9 6.1

SBA 2005 - 2008 96.2 1.2

SBA 2003 - 2004 37.5 0.6

ECF 2000 - 2001 19.3 0.4

EFF 2000 - 2001 45.0 0.8

ECF 1997 - 2000 111.6 1.9

SBA 1995 - 1996 52.1 0.7

STF 1994 - 1994 27.9 0.5

Instrument Godine

Iznos (u

milionima

USD iz 2018.)

U procentima

BDP-a

Bosna i Hercegovina

EFF 2016-2020 641.2 3.6

SBA 2012-2015 942.1 5

SBA 2009-2012 1813.4 8.9

SBA 2002-2004 119.4 1.3

SBA 1998-2001 188.4 2.4

Albanija

EFF 2014-2017 478.5 3.4

ECF/EFF 2006-2009 15.3 0.1

ECF 2002-2005 49.4 0.8

ECF 1998-2001 89.9 2.4

ECF 1993-1996 95 4

SBA 1992-1993 46.3 3.3

Zapadni Balkan ima dugu istoriju

programa sa MMF-om

Kreditni aranžmani MMF-a na Zapadnom Balkanu, 1990-2018. godine

Hvala