· Zatezna kamata po osnovu obveznica stare devizne štednje prethod iskazene i na bilansu u i vanbilansu u iznosu od RSD 191,526 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 174,068

Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Ser

EUROBANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2014. GODINE

EUROBANK A.D. BEOGRAD Izveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2014. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Ser

Sadržaj:

1. Opšte informacije .......................................................................................................................................................... 1 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika ........................................................................................................ 1 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ................................................................................................ 21 4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama ............................................................................................. 23 5. Politike upravljanja rizikom ...................................................................................................................................... 23 6. Prihodi i rashodi od kamata ...................................................................................................................................... 52 7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija ................................................................................................................... 52 8. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti ..................................................................................... 53 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika .......................................................................................................... 53 10. Ostali poslovni prihod ................................................................................................................................................ 53 11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja .................................................................................... 54 12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi zaposlenih ............................................................................ 54 13. Troškovi amortizacije ................................................................................................................................................. 54 14. Operativni i ostali poslovni rashodi ......................................................................................................................... 55 15. Porez na dobit .............................................................................................................................................................. 56 16. Zarada po akciji ........................................................................................................................................................... 56 17. Gotovina i sredstva kod Centralne banke ............................................................................................................... 57 18. Finansijska sredstva data u zalog ............................................................................................................................. 58 19. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju ............................................ 58 20. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju .......................................................................................................... 58 21. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća ........................................................................................................ 59 22. Krediti i depoziti bankama i drugim finansijskim institucijama ........................................................................ 60 23. Krediti i potreživanja od komitenata ....................................................................................................................... 61 24. Ulaganju u pridružena lica ........................................................................................................................................ 62 25. Nematerijalna ulaganja .............................................................................................................................................. 63 26. Osnovna sredstva ........................................................................................................................................................ 64 27. Odložena poreska sredstva i obaveze ...................................................................................................................... 65 28. Ostala sredstva ............................................................................................................................................................. 66 29. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju ............................................. 67 30. Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i Centralnoj banci .............. 68 31. Depoziti i ostale obaveze prema klijentima ............................................................................................................ 69 32. Rezervisanja ................................................................................................................................................................. 70 33. Ostale obaveze ............................................................................................................................................................. 71 34. Kapital ........................................................................................................................................................................... 72 35. Potencijalne obaveze ................................................................................................................................................... 74 36. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije .......................................................................................... 74 37. Odnosi sa povezanim licima ..................................................................................................................................... 75 38. Devizni kursevi ............................................................................................................................................................ 78 39. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima ............................. 78 40. Upravni odbor ............................................................................................................................................................. 78 41. Događaji nakon perioda izveštavanja ...................................................................................................................... 79

EUROBANK A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2014. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Serbian 1 Notes on pages 5 to 67 form an integral part of these financial statements

1. Opšte informacije

Eurobank a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10, u Beogradu. Na dan 31. decembar 2014. godine Banka je imala 1,522 zaposlenih (na dan 31. decembar 2013. godine: 1,548 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 100 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2013. godine: 105). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 28. aprila 2015. godine.

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Tokom 2014. i 2013. godine, Banka je vodila svoje računovodstvene knjige i sastavila finansijske izveštaje u skladu sa računovodstvenim propisima na snazi u Republici Srbiji i propisima Narodne banke Srbije. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 62/2013), banke su u obavezi da vode svoje računovodstvene knjige i da sastavljaju finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je u svojim računovodstvenim knjigama sprovela određene reklasifikacije kako bi se usaglasila s novo usvojenim stautornim kontnim okvirom za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 71/2014 i 135/2014) i time sprovela određene korekcije svojih računa kako bi se usaglasila sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Finansijski izveštaji su predstavljeni formatu propisanom za Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 71/2014 i 135/2014). Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) inkorporiranim u Zakon o računovodstvu Republike Srbije. Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sakonvencijom istorijskog troška i pretpostavke nastavka poslovanje, koji se modifikuju revaluacijom finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju i finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Ranije navedeni zakon propisuje prvo usvajanje MSFI za period koji počinje 1. januara 2014. godine. Banka je izmenila svoj bilans stanja na dan 1. januar 2013. godine koje je bio sastavljen u skladu sa prethodno primenjivanim računovodstvenim propisima, i sastavila je početni bilan stanja na dan 1. januar 2013. godine koji je usaglašen sa MSFI. Efekat ranije navedenih korekcija i izmena u početnom bilansu stanju na dan 1. januar 2013. godine predstavljeni su u Napomeni 2.2. finansijskih izveštaja



2.2. Prelazak na MSFI i uporedni podaci Podaci neophodni na datum usvajanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja dati su Poslednji finansijski izveštaji sastavljeni i objavljeni u skladu sa računovodstvenim standardima Republike Srbije, jesu podaci za godinu završenu 31. decembra 2013. godine. Stoga, datum prelaska na Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja jeste 1. januar 2013. godine. a) Usaglašavanje kapitala na dan 31. decembar 2012. godine

31.decembar

2012 .

Korekcije u skladu sa

MSFI

MSFI 31.decembar

2012 . Ukupno aktiva 168,927,504 (949,443) 167,978,061

Kapital i obaveze Kapital i reserve

Kapital 31,481,926 31,481,926 Neraspodeljena dobit 4,229,275 (3,439) 4,225,836 Rezerve 9,700,315 2,924 9,703,239 Akcijski kapital 45,411,515 (515) 45,411,000 Ukupno kapital i obaveze 168,927,504 (949,443) 167,978,061

b) Usaglašavanje kapitala na dan 31. decembar 2013. godine

31. decembar

2013. Korekcije u

skladu sa MSFI

MSFI 31. decembar

2013. Ukupno aktiva 158,041,422 (738,199) 157,303,223

Kapital i obaveze Kapital i reserve

Kapital 31,481,926 31,481,926 Neraspodeljena dobit 5,597,966 4,134 5,602,100 Rezerve 9,743,527 (3,515) 9,740,012

46,823,419 619 46,824,038 Ukupno kapital i obaveze 158,041,422 (738,199) 157,303,223



c) Usaglašavanje bilansa uspeha za godinu završenu na dan 31. decembar 2013. godine

2013. Korekcije u

skladu sa MSFI MSFI 2013.

Aktuarski dobitak - 7,573 7,573

Dobitak pre oporezivanja 1,321,614 7,573 1,329,187

Troškovi poreza na dobit 47,078 - 47,078

Dobitak perioda 1,368,692 7,573 1,376,265

Zarada po akciji 5,384 30 5,414

Banka je promenila prezentaciju bilansa stanja i bilansa uspeha u odnosu na prethodno zahtevani način predstavljanja, i predstavila je Izveštaj o ostalim prihodima. Razlika između iznosa ukupnih sredstava u ovim finansijskim izveštajima shodno MSFI i iznosa ukupnih sredstava prethodno predstavljenih na dan 31. decembar 2013. godine i 1. januar 2013. godine u iznosu od, redom, RSD 597,401 hiljade i RSD 838,728 hiljada, predstavlja sledeće: Odložene naknade po osnovu nastanka kredita u iznosu RSD 387,276 hiljada, na dan 31.

decembar 2013. godine i RSD 627,322 hiljade na dan 1. januar 2013. godine. Naknade su predstavljene u vezi sa povezanim finansijskim instrumentom, dok su prethodno bile iskazane u okviru obaveza.

Naknade po osnovu nastanka depozita u iznosu RSD 19,219 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 37,338 hiljada na dan 1. januar 2013. godine. Naknade su uključene u okviru Depozita i ostalih obaveza prema klijentima, dok su prethodno bile iskazane u okviru potraživanja.

Zatezna kamata po osnovu obveznica stare devizne štednje prethod iskazene i na bilansu u i vanbilansu u iznosu od RSD 191,526 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 174,068 hiljada na dan 1. januar 2013. godine, izknjižavaju se sa bilansa stanja.

Prema MSFI , Banka priznaje aktuarske dobitke i gubitke od ponovnog merenja obaveza za zarade zaposlenih u izveštaju o ostalim prihodima kada se jave. Prema prethodnom GAAP, Banka je priznavala aktuarske gubitke i gubitke u bilansu uspeha. Stoga je Bank korigovala početni iznos neraspoređene dobiti (na dan 1. januar 2013. godine) za iznos aktuarskih dobitaka ostvaren u 2012. godini u iznosu od RSD 3,439 hiljada. Za navedni iznos aktuarskog dobitka i povezne odložene poreske obaveze u iznosu od RSD 515 hiljada, Banka je odvojila rezerve za aktuarske dobitke/ gubitke. U 2013. godini, Banka je ostvarila aktuarski gubitak u iznosu od RSD 7,572 hiljada. Dobitak za 2013. godinu uvećan je za navedeni iznos dok su aktuarske rezerve smanjene. Povezani odloženi porez u iznosu od RSD 1,135 hiljada pada na teret rezervi za aktuarske dobitke/ gubitke.

a) Novi i izmenjeni standardi koje je Banka usvojila

Sledeći novi standardi i izmene postojećih standarda koje su izdali Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) primenjuju se od 1. januara 2014. godine MRS 27, Izmena – Odvojeni finansijski izveštaji Izmena je izdata istovremeno sa sa MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, a zajedno zamenjuju MRS 27 „ Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“. Izmena propisuje zahteve u pogledu računovodstevnog obuhvatanja i obelodanjivanja investicija u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva kada entitet sastavlja odvojene finansijske izveštaje. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.



MRS 28, Izmena – Ulaganja u pridužena društva i zajednička ulaganja Izmena zamenjuje MRS 28 „Ulaganja u pridružena društva“. Cilj izmene je da propiše zahteve u pogledu računovodstvenog obuhvatanja ulaganja u pridružena društva i da ustanovi zahteve za primenom metoda udela pri računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u pridružena društva i zajednička ulaganja nakon objavljivanja MSFI 11. Izuzeće primene metoda udela moguće je kada ulaganje u pridruženo društvo ili zajedničko ulaganje sprovodi, ili posredno sprovodi, entitet koji je organizacija sa špekulativnim kapitalom, ili zajednčki fond, jedinica u investicionom fondu ili sličan entitet uključujući fondove osiguranja s investiranjem. U ovom slučaju, ulaganja u takva pridružena društva i zajednička ulaganja mogu se meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MRS 32, Izmena – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Izmena pruža pojašenjenje zahteva za prebijanjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke. MRS 36, Izmena – Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstava Izmena ograničava zahtev za obelodanjivanjem povraćenih iznosa sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu samo na periode u kojima je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut. Takođe uključuje detaljne zahteve za obelodanjivanjem primenjive u slučajevima kada je sredstvo ili jedinica koja generiše gotovinu utvrđena na osnovu fer vrednosti umanjene za troškove prodaje i kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut tokom perioda. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MRS 39, Izmena – Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžinga Izmena pruža olakšice u pogledu prestanka računovodstva hedžinga kada se, kao rezultat zakona i propisa, derivat određen kao hedžing instrument novira kako bi se sproveo kliring s centralnom drugom stranom i kada su ispunjeni određeni kriterijumi. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji MSFI 10 zamenjuje deo MRS 27 „Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“ koji se odnosi na konsolidovane finansijske izveštaje i SIC 12 „Konsolidovani entiteti s posebnom namenom“. MSFI 10 daje novu definiciju kontrole pružajući jedinstvenu osnovu konsolidacije za sve entitete. Ova osnova se zasniva na konceptu ovlašćenja nad stranom u koju se ulaže, varijabilnosti povraćaja iz transakcija sa stranom u koju se ulaže i njihovom povezanošću, čime se fokus sa pravne kontrole ili izloženosti prenosi na rizik i rentabilnost, u zavisnosti od prirode entiteta. Usvajanje MSFI 10 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke. MSFI 11, Zajednički aranžmani MSFI 11 zamenjuje MRS 31 „Učešče u zajedničkim aranžmanima“ i SIC 13 „Zajednički kontrolisani entiteti – nemonetarni ulozi učesnika u zajedničkom poduhvatu“ i ustanovljava principe finansijskog izveštavanja entiteta koji imaju učešća u zajednički kontrolisanim aranžmanima. MSFI 11 razlikuje samo dve vrste zajedničkih aranžmana, zajedničkih poslova i zajedničkih ulaganja, a njihova klasifikacija zasniva se na pravima i obavezama strana proisteklim iz aranžmana umesto na njegovoj pravnoj formi. Metod ulaganja u računovodstvenom obuhvatanju sada je obavezan za zajednička ulaganja. Više nije dozvoljena upotreba metoda proporcionalne konsolidacije u računovodstvenom obuhvatanju zajedničkih ulaganja. U zajedničkim poslovima, svaka strana koja ima zajedničku kontrolu nad aranžmanom priznaje u svojim finansijskim izveštajima, u vezi sa svojim učestvovanjem u zajedničkom poslu, svoja sredstva, obaveze i transakcije, uključujući i svoje učešće u onima koja su zajednička. Usvajanje MSFI 11 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.



MSFI 10, 11 i 12, Izmene – Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: smernice za prelazak Izmene pojašnjavaju smernice za prelazak navedne u MSFI 10 i pružaju dodatne olakšice za prelazak u pogledu MSFI 10, 11 i 12, iznoseći zahtev da se se korigovane uporedne informacije ograniče samo na prethodni uporedni period. Dodatno, u pogledu obelodanjivanja u vezi sa nekonsolidovanim strukturiranim entitetima, ukida se zahtev za predstavljanjem uporednih podataka za periode pre prve primene MSFI 12. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke. MSFI 10, 12 i MRS 27, Izmene – Investicioni entiteti Izmene zahtevaju da „investicioni entiteti“, shvaćeni na način definisan u nastavku, računovodstveno obuhvate ulaganja u entitete pod kontrolom, kao i ulaganja u pridružena društva i zajedničke aranžmane po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Jedini izuzetak prestavljaju ćerke kompanije koje se smatraju produžetkom aktivnosti ulaganja investicionog entiteta. Shodno izmenama, „investicioni entitet“ je entitet koji: a) dobija sredstva od jednog ili više investitora u svrhu pružanja tim investitorima usluga

upravljanja investicijom, b) obavezuje se svojim investitorima da je entitetova poslovna svrha da ulaže sredstva

isključivo radi prihoda iz povećanja vrednosti kapitala, prihoda od investicija, ili iz oba; i c) meri i procenjuje poslovanje skoro svih svojih investicija po fer vrednosti. Izmene takođe utvrđuju zahteve za oblodanjivanjem investiocionih entiteta. Izmene nemaju uticaj na finansijske izveštaje Banke. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila Izvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija postojećih standarda stupio je na snagu u 2014. godini, ali se ne primenjuju u Evropskoj Uniji ili ih Banka nije prevremeno usvojila. U nastavku su navedeni oni koji mogu biti relevantni za Banku:

MRS 1, Izmena – Incijativa u pogledu obelodanjivanja (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena objašnjava smernice iz MRS 1 u pogledu materijalnost i agregatnosti, predstavljanja pod zbirova, strukture finansijskih izveštaja i obelodanjivanja računovodstvenih politika. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MRS 16 i MRS 38, Izmene – Objašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena daje pojašnjenje da primena metoda baziranih na prihodu u obračunu amortizacije nekog sredstva nije prikladna i takođe objašnjava da se prihodi generalno smatraju neprikladnom osnovom za merenje iskorišćenosti ekonomske koristi nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MRS 19, Izmena – Planovi definisanih doprinosa: Doprinosi zaposlenih (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena pruža objašnjenje računovodstvenog obuhvatanja planova doprinosa nakon zaposlenja kada su zaposleni ili treća lica u obavezi da izdvajaju doprinose koji ne variraju u odnosu na dužinu radnog angažmana zaposlenog, npr. doprinosi zaposlenih obračunati prema fiksnom procentu zarade. Izmena omogućava da se ovi doprinosi oduzmu od troškova za penzije godine u kojoj je zaposleni u pitanju izvršio uslugu, umesto da budu pripisani trajanju radnog angažmana zaposlenog. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.



MRS 27, Izmena – Metod udela u odvojenim finansijskim izveštajima na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena omogućava entitetima da upotrebljavaju method udela u računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva u njihovim odvojenim finansijskim izveštajima i bliže objašnjava definiciju odvojenih finansijskih izveštaja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 9, Finansijski instrumenti (na snazi od 1. januara 2018. godine) U julu 2014. godine, IASB je objavio konačnu verziju MSFI 9 koja zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti. MSFI 9 iznosi revidirane zahteve u pogledu klasifikacije i merenja finansijskih sredstava, rešava pitanje izveštavanja o promenama fer vrednosti vlastitog duga iskazanog po fer vrednosti, zamenjuje postojeći model podnetog gubitka upotrebljavanog za obezvređenje finansijskih sredstava modelom očekivanog gubitka po kreditima i uključuje izmene u računovodstvo hedžinga. IASB je prethodno objavio verzije MSFI 9 koje su uvele nove zahteve klasifikacije i merenja (2009. i 2010. godine) i novi model računovodstva hedžinga (2013. godine). Publikacija iz jula 2014. godine predstavlja konačnu verziju standarda koja zamenjuje ranije verzije MSFI 9 i okončava IASB projekat zamene MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje. Klasifikacija i merenje MSFI 9 primenjuje jedan pristup klasifikaciji za sve vrste finansijskih sredstava prema kome se klasifikacija i merenje finansijskih sredstava zasniva na modelu upravljanja finansijskim sredstvima i ugovornim karakteristikama tokova gotovine finansijskog sredstva poslovnog entiteta. Pod poslovnim modelom podrazumeva se način na koji entitet upravlja svojim finansijskim sredstvima da bi generisao tokove gotovine, sakupljanjem ugovornih tokova gotovine, ili prodajom finansijskh sredstava, ili i jednim i drugim. Nakon procene, svako finansijsko sredstvo biće klasifikovano u jednu od tri kategorije: amortizovana vrednost, fer vrednost kroz bilans uspeha, i fer vrednost kroz ostale prihode. U pogledu finansijskih obaveza, računovodstveni tretman iz MRS 39 se u biti nepromenjen prenosi u MSFI 9. Međutim, IFRS 9 zahteva da se promene fer vrednosti obaveza iskazanih po fer vrednosti pod opcijom fer vrednosti koje se mogu pripisati promenama u kreditnom riziku samog entiteta, predstave u izveštaju o ostalim prihodima umesto u bilansu uspeha, osim ukoliko ovo ne bi dovelo do računovodstvenog neslaganja. Obezvređenje finansijskih sredstava Prema MSFI 9 isti model obezvređenja primenjuje se na sve finansijske instrumente koji podležu računovodstvu obezvređenja. Novi model obezvređenja orjentisan je ka budućnosti i zahteva priznavanje očekivanih gubitaka po kreditima, nasuprost MRS 39, shodno kome je bilo potrebno da se odigra pokretački događaj pre nego što se priznaju gubici po kreditima. MSFI 9 uključuje pristup „u tri faze“ zasnovan na promeni kreditnog kvaliteta finansijskih sredstava nakon prvobitnog priznavanja. Shodno tome, nakon prvobitne primene MSFI 9, za finansijska sredstava koja nisu kredino obezvređena i kod kojih se ne uočavaju značajna povećanja kreditnog rizika nakon prvobitnog priznavanja, odgovarajući gubici po kreditima biće priznati u bilansu uspeha i biće zasnovani na očekivanim gubicima po kreditima za 12 meseci. Međutim, ukoliko se kreditni rizik finansijskog sredstva značajno poveća nakon prvobitnog priznavanja, potrebno je priznati rezervisanja za gubitke po kreditima tokom njihovog preostalog životnog veka („očekivani gubici tokom životnog veka“). Za finansijska sredstva koja su kreditno obezvređena po nastanku biće primenjeni očekivani gubici tokom životnog veka.



Pri merenju očekivanih gubitaka po kreditima, potrebno je razmotriti infomacije o prošlim događajima, trenutnoj situaciji i projekcijama budućih uslova. Računovodstvo hedžinga MSFI 9 uvodi reformisani model računovodstva hedžinga s ciljem da se računovodstvo hedžinga što bliže usaglasi s aktivnostima upravljanja rizicima kako bi se ove aktivnosti bolje odrazile u finansijskim izveštajim entiteta. Prema novom modelu, primenjuju se novi zahtevi za efikasnošću hedžinga, prekid računovodstva hedžinga dozvoljeno je jedino pod određenim okolnostima, a niz stavki koje nisu mogle biti instrumenti hedžinga ili hedžovane shodno MRS 39 sada ispunjavaju uslove. Banka trenutno ispituje uticaj MSFI 9 na svoje konsolidovane finansijske izveštaje, što nije praktično kvantifikovati na datum objavljivanja ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja. MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28, Izmene – Investicioni entiteti: Primena izuzetaka u konsolidaciji (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene objašnjavaju primenu izuzetaka u konsolidaciji investicionih entiteta i njihovih ćerki kompanija. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 10 I MRS 28, Izmene – Prodaja ili ulaganje sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene rešavaju nedoslednosti između zahteva MSFI 10 i MRS 28 koji se bave prodajom ili kontribucijom sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja. Najznačajnija posledica izmene jeste da se ukupan dobitak ili gubitak priznaje kada transakcija uključuje trgovački posao (bilo da jeste ili nije smešten u ćerci kompaniji). Delimičan dobitak ili gubitak se priznaje kada transakcija uključuje sredstva koja ne čine trgovački posao, čak i ako su ta sredstva kod ćerke kompanije. U januaru 2015. godine, IASB je uslovno odlučio da uključi neophodne izmene MSFI 10 i MRS 28 u predstojeći Nacrt izloženosti i shodno tome odložio datum stupanja na snagu izmena (prethodno 1. januar 2016. godine). Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 11, Izmena – Računovodstveno obuhvatanje učešća u zajedničkim poduhvatima (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena zahteva of investitora da primeni principe računovodstva poslovnog kombinovanja kada stiče ušeće u zajedničkom poduhvatu koji čini „trgovački posao“. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 15, Prihodi po ugovorima s kupcima (na snazi od 1. januara 2016. godine) Cilj ovog standarda je da utvdi jedinstven, sveobuhvatan model priznavanja prihoda za sve ugovore s kupcima kako bi se poboljšala uporedivost unutar sektora, među sektorima, i među tržištima kapitala. Standard sadrži principe koje će entitet primeniti u utvrđivanju merenja prihoda i vremena kada se priznaje. Osnovni princip je da će entitet priznati prihod kako bi predstavio transfer dobara ili usluga komitentu u iznosu koji entitet očekuje da će primiti za ta dobra ili usluge. Ne očekuje se da će usvajanje izmene materijalno uticati na finansijske izveštaje Banke. Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2010–2012 (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene uvode ključne promene sedam MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2010-2012 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:



- Definicija uslova za sticanje prava u MSFI 2 „Plaćanje akcijama“; ‐ Računovodstveno obuhvatanje uslovljene naknade u poslovnoj kombinaciji u MSFI 3

„Poslovne kombinacije“; ‐ Agregacija segmenata poslovanja i usaglašavanje ukupnih sredstava segmenta o kojima se

izveštava sa sredstvima entiteta u MSFI „Segmenti poslovanja“; ‐ Kratkoročna potraživanja i obaveze u MSFI 13 „Merenje fer vrednosti”; ‐ Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 16

„Nekretnine, postrojenja i oprema“ ”; ‐ Ključno osoblje u MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana ”; i ‐ Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 38

„Nematerijalna ulaganja ”

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2011-2013 (na snazi od 1. januara 2015. godine)

Izmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2011-2013 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

- Izuzeci u pogledu obuhvata za zajednjička ulaganja u MSFI 3 „Poslovne kombinacije ”; ‐ Izuzeci u pogledu obuhvata portfolia u MSFI 13 „Merenje fer vrednost ”; ‐ Objašnjenje među-odnosa između MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ i MRS 40 „Investicione

nekretnine“ kada se nekretnina klasifikuje kao investiciona nekretnina ili nekretnina koju zauzima vlasnik u MRS 40; i

‐ Značenje „efektivnih MSFI“u MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2012-2014 (na snazi od 1. januara 2016. godine, koje Evropska Unija još ne primenjuje

Izmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2012-2014 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

‐ Objašnjenje MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“koje

navodi da, kada se sredstvo (ili grupa za prodaju) reklasifikuje sa „namenjeno za prodaju“ na „namenjeno za distribuciju“ ili obratno, to ne podrazumava promenu plana prodaje ili distribucije i ne mora se računovodstveno obuhvatati kao takvo.

‐ Dodatak u MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ određenih smernica kako bi se pomoglo rukovodstvu da utvrdi da li odredbe ugovora o servisiranju finansijskog sredstva koje je preneto predstavljaju nastavak sudelovanja. Takođe objašnjava da se dodatna obelodanjivanja koja zahtevaju izmene MSFI 7, „Obelodanjivanje – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza” ne traže posebno za sve prelazne periode izuzev ako to ne predviđa MRS 34.

‐ Objašnjenje MRS 19 „Primanja zaposlenih“ koje navodi da, kada se utvrđuje stopa diskonta za obaveze po osnovu naknada zaposlenih po zaposlenju, važna je valuta u kojoj su obaveze iskazane, a ne zemlja u kojoj nastaju.

‐ Objašnjenje MRS 34 „Periodično finansijsko izveštavanje“ šta se podrazumeva pod referencom „informacije obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju“.

IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2015. godine) IFRIC 21 Porezi objašnjava da entitet priznaje obavezu za porez koji nije porez na dobitak kada se desi aktivnost koja dovodi do plaćanja, a koju identifikuju relevantni zakonski propisi. Za porez do koga dolazi dosezanjem minimalnog praga, na primer određenog nivoa prihoda, interpretacija objašnjava ne treba očekivati bilo kakvu obavezu pre nego što se dosegne određeni minimalni prag.



Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. Sastavljanje finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena i pretpostavki koje utiču na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnih finansijskih obaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima se izveštava tokom izveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućim događajima i aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti koje podrazumevaju viši stepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 3. Finansijski izveštaji Banke prikazani su u dinarima (RSD) koji predstavljaju valutu prikazivanja i funkcionalnu valutu Banke. Funansijski izveštaji Banke pripremljeni su pod pretpostavkom nastavka poslovanja što pretpostavlja da će Banka nastaviti da posluje u daljoj budućnosti. Pri ovom prosuđivanju rukovodstvo razmatra finansijsku poziciju Grupe, trenutne namere, profitabilnost poslovnih operacija i pristup finansijskim resursima, i analizira uticaj nedavne finansijske krize na buduće poslovne operacije Grupe. Pozicija Grupe

Od maja 2010. godine, Grčka je preduzela znatne strukturne reforme u cilju obnavljanja konkuretnost i unapređenja privrednog rasta kroz program dogovoren sa Evropskom Unijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom („Institucijama“). To je dovelo do primarnih fiskalnih viškova u 2013. i 2014. godini, ali takođe do zamora od reformi kao i socijalnih nemira. Nakon nedavnih parlamentarnih izbora 25. januara, nova vlada je kroz pregovore dobila četvoromesečno produženje Glavnog ugovora o finansijskoj pomoći (MFFA) čiji je cilj uspešno okončanje revizije zasnovane na uslovima tekućeg ugovora, a data fleksibilnost će biti iskorišćena na najbolji mogući način, što će što zajedno razmotriti grčke vlasti i Institucije. Produženje će takođe omogućiti da se premosti period u kome će se raspravljati o mogućem naknadnom aranžmanu između Evro grupe, Institucija i Grčke. Dana 23. februara, grčka vlada je predstavila Institucijama prvi spisak mera reformi koji će dalje biti specificiran i dogovoren do kraja aprila 2015. godine. Pristup Grčke poslednjoj tranši prethodnog aranžamana i/ili dalje finansiranje od strane Evro zone zavisi, inter alia, od odobrenja Institucija zaključaka revizije produženog aranžmana. Dok se revizija ne okonča, smatra se da sve hartije od vrednosti ili garancije Republilke Grčke ne ispunjavaju uslove za glavne operacije refinansiranja Evropske centralne banke (ECB MRO). Ovi uslovi odražavaju se u materijalnoj nesigurnosti grčkog makroekonomskog okruženja uz potencijalno negativne efekte na likvidnost i bonitet grčkog bankarskog sektora. Likvidnost čitavog grčkog bankarskog sistema negativno je pogođena početkom 2015. godine kombinovanim efektom povlačenja depozita, smanjenja obezbeđenih plasmana u poslovima sa stanovništvom, i odlukom Evropske centralne banke da ukine klauzulu minimalnog kreditnog rejtinga utrživih instrumenata koje izdaje ili za koje garantuje Republika Grčka (tj. grčke državne obveznice i Stub 2 i 3 Zakona 3723/2009). Rezultat toga je da su Grčke banke morale da se okrenu ka rezervnim izvorima finansiranja, mehanizmu podrške likvidnosti u kriznim situacijama (ELA) kako bi pokrile svoje kratkoročne potrebe za likvidnošću. U ovom kontekstu, grčki bankarski sistem, a takođe i Eurobank, i dalje održavaju znatne bafere likvidnosti u skadu sa dugotrajnim negativnim uslovima likvidnosti, a Evro sistem je pokazao da će i dalje podržavati grčke banke dokle god Grčka ostane u okviru programa podrške Evropske Unije.



Bez obzira na ranije navedene pritiske na likvidnost i povećanje grčkog suverenog rizika, adekvatnost kapitala Eurobank trenutno je snažna nakon povećanja akcijskog kapitala od € 2.86 milijarde u aprilu 2014. godine. Konkretno, odnos osnovnog kapitala i rizične aktive (CET 1) Grupe na dan 31. decembar 2014. godine iznosi 16.2%. Pored toga, rezultati sveobuhvatne procene Evropske centralne banke objavljeni u oktobru 2014. godine potvrdili su čvrstu kapitalnu poziciju Grupe navodeći da i prema osnovnom i negativnom scenariju Grupa nema manjak kapitala. Pozicija Banke Zaključno sa 31. decembrom 2014. godine, Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke već uglavnom na depozite sa lokalnog tržišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 30 i 31. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji propisuje Narodna banka Srbije) veći je od propisanih minimalnih 12% (Napomena 5.5). Član 33 Zakona o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propisuje da izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloženost prema svim povezanim licima ne sme preći 20% kapitala Banke. Na dan 31. decembar 2014. godine, 31. decembar 2013. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloženost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

2.3. Preračunavanje stranih valuta

a) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha. Pozitivne i negativne kursne razlike po novčanim stavkama predstavljaju razliku amortizovane vrednosti funkcionlane valute na početku perioda, korigovanu za efektivnu kamatnu stopu i plaćanja tokom perioda, i amortizovane vrednosti u stranoj valute preračunate po kursu na kraju perioda. Ne-monetarna sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti koji se mere po fer vrednosti ponovo se preračunavaju u funkcionalnu valutu po kursu na datum kada je fer vrednost utvrđena. Kursne razlike proistekle iz ponovnog preračunavanja priznaju se u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i izveštajnu valutu.



2.4. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaamortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija, izuzev onih koju su deo efektivne kamatne stope instrumenata, priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. c) Neto prihod od trgovanja Prihod od neto trgovanja čini dobitak umanjem za gubitke koji se odnose na sredstva i obaveze namenjene trgovanju, i uključuje sve realizovane i nerealozovane promene fer vrednosti, kamate i gubitaka/dobitka po kursnim razlikama.

2.5. Rashodi poreza na dobit

Rashode poreza na dobit čine tekući i odloženi porez-. Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 15% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 30. juna naredne godine.



Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira za poreske gubitke prenete u sledeći period i na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika. Odložena poreska sredstva za poreske gubitke prenete u budući period priznaju se kao sredstvo kada je verovatno da će buduća opreziva dobit omogućiti iskorišćenje prenetih gubitaka. Odloženi porez u vezi sa promenama fer vrednosti ulaganja raspoloživih za prodaju i zaštite od rizika tokova gotovine priznatih u izveštaju o ostalim prihodima, takođe se priznaju u izveštaju o ostalim prihodima i naknadno priznaju u bilansu uspeha zajedno sa odloženim dobitkom ili gubitkom. Odloženi porez na dobit utvrđuje se upotrebom poreskih stopa koje su na snazi ili se u znatnoj meri primenjuju na datum bilansa uspeha i za koje se očekuje da će biti primenjivane kada se dato odloženo poresko sredstvo realizuje ili odložena poreska obaveza izmiri. Odložena poreska sredstva i obaveze prebijaju se kada postoji pravosnažno pravo da se tekuća poreska sredstva prebiju tekućim poreskim obavezama, i kada se odložena poreska sredstva i obaveze odnose na poreze na dobit koje nameću iste poreske vlasti bilo na oporezivi entitet ili različite oporezive entitete gde postoji namera da se salda izmiruju na neto bazi.

2.6. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. Aktuarski dobici i gubici proistekli iz iskustvenih korekcija i promena aktuarskih pretpostavki prihoduju se ili terete kapital u izveštaju o ostalim prihodima u periodu u kome su nastali.



c) Otpremnine

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.7. Finansijska sredstva Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha u trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada: - klasifikacija u navedenu kategoriju znatno smanjuje računovodstvenu neusaglašenost koja

se može javiti usled merenja sredstava i obaveza ili priznavanja dobitaka i gubitaka p sredstvima i obavezama po različitim osnovama;

- se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava po ovoj osnovi.

b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća Ulaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju, čime će Banka biti sprečena da klasifikuje ulaganja kao ulaganja koja se drže do dospeća u tekućoj godini i dvema finansijskim godinama koje slede.



Ulaganja koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope, umanjena za sva rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti. O kamati zarađenoj tokom držanja ulaganja izveštava se u okviru Prihoda od kamata. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini. Banka procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća ulaganja koja se drže do dospeća ne samo kada se ta finansijska sredstva inicijalno priznaju, već takođe i na svaki datum bilansa stanja koji sledi. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. e) Finansijski instrumenti –Računovodstveni tretman

Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Hartije od vrednosti namenjene trgovanju, derivati i ostala finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha incijalno se priznaju po fer vrednosti. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.8. Derivati

Derivati su finansijski instrumenti:

a) čija se vrednost menja u vezi sa promenom odgovarajuće kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, deviznog kursa, indeksa cena i stopa, kreditnih stopa ili kreditnih indeksa ili drugih varijabli;

b) koji ne zahtevaju incijalna neto ulaganja ili je inicijalno neto ulaganje manje od ulaganja neophodnog pri drugim vrstama ugovora od kojih se očekuje da slično reaguju na promene tržišnih faktora;

c) koji se izmiruju u budućnosti.



Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, obično se prvobitno ne priznaju na bilansu uspeha jer se ugovori često sklapaju bez troška (tj. neto fer vrednosti potraživanja i obaveza iznosi 0). Kada neto ulaganje nije jednako 0, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Promene fer vrednosti derivata uključene su u bilans uspeha. Banka ne primenjuje računovodstvo hedžinga. Prebijanje finansijskih intrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.9. Obezvređenje finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti Banka utvrđuje gubitke po osnovu umanjenja vrednosti koji predstavljaju procenu ostvarenih gubitaka u kreditnom portfoliju. Najznačajnije komponente ispravke vrednosti jesu: određeni gubici u vezi sa pojedinačno značajnim izloženostima i kolektivna ispravka vrednosti za gubitke po kreditima koja se utvrđuje za grupe sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj (ili slaučejvi) gubitka utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate; Dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto

prihoda od prodaje); Kršenje ugovornih klauzula ili obaveza; Započinjanje postupka stečaja; Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika; Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.



Iznos gubitka za pojedinačno procenjeno sredstvo utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se umanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna efektivna kamatna stopa utvrđena ugovorom. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti.Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.



b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – uklanja se iz izveštaja o ostalim prihodim i priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.11. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; odgovarajuća obaveza uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao potraživanja od drugih banaka ili krediti i avansi komitentima. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.12. Ulaganja u pridružena lica

Pridružena lica su entiteti nad kojima Banka ima znatan uticaj (direktan ili indirektan), ali ne i kontrolu, obično praćen vlasništvom nad akcijama od 20 do 50% glasačkih prava. Ulaganja u pridružena lica računovdstveno se obuhvata računovodstvenim metodom udela i prvobitno se priznaju po nabavnoj ceni. Računovodstveni iznos pridruženih lica uključuje gudvil identifikovan prilikom akvizicije umanjen za ispravke vrednosti, ukoliko ih ima. Dividende primljene od pridruženih lica umanjuju računovodstvenu vrednost ulaganja u pridružena lica. Ostale promene učešća Banke nakon akvizicije u neto aktivi pridruženog lica priznaju se kao što sledi: (i) udeo Banke u dobitku ili gubitku pridruženog lica evidentira se kao dobitak ili gubitak perioda kao udeo u rezultatu pridruženih lica; (ii) udeo Banke u ostalim prihodima priznaje se u izveštaju o ostalim prihodima i predstavlja odvojeno. Međutim, kada je udeo Banke u gubitku pridruženog lica jednak ili premašuje učešće Banke u pridruženo lice, Banka ne priznaje dalje gubitke osim ukoliko nema obaveze ili nije vršila plaćanja u ime pridruženog lica.



2.13. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

2014. u godinama 2013. u godinama Građevinski objekti 77 77 Ulaganja u tuđe objekte do 18 do 18 Računarska oprema 5-7 5-7 Nameštaj i druga oprema 7-25 7-25 Motorna vozila 5 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.14. Nematerijalna ulaganja Licence Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 1 do 15 godina). Računarski softver Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).



2.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.16. Oduzeta imovina Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.17. Lizing

Banka kao zakupac Lizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga. Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. Banka kao zakupodavac Ugovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda. Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva. Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

2.18. Akcijski kapital a) Obične akcije i troškovi emisije akcija Obične akcije se klasifikuju kao akcijski kapital. Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. Ukoliko je tržišna vrednost primljenih sredstava veća od nominalne vrednosti akcija, Banka evidentira emisionu premiju. .



b) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. c) Zarada po akciji Zarada po akciji utvrđuje se deljenjem dobitka ili gubtika koji pripada vlasnicima Banke sa ponderisanim prosečnim brojem učestvujućih akcija koje su neizmirene tokom perioda izveštavanja. Zarada po akciji se utvrđuje tako što se dobitalk ili gubitak koji pripada matičnoj kompaniji podeli sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine.

2.19. Uzeti krediti, uključujući dužničke hartije od vrednosti u emisiji

Obaveze po kreditima se prvobitno priznaju po fer vrednosti, koja je jednaka uzetim sredstvima umanjenim za troškove transakcije. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti a bilo koja razlika između neto davanja i vrednosti u trenutku otkupa priznaje se u bilansu uspeha tokom trajanja uzetog kredita metodom efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.20. Obaveze prema drugim bankama Obaveze prema drugim bankama se evidentiraju kada druge banke plasiraju novac ili druga sredstva Banci. Ne-derivatna obaveza se izkazuje po amortizovanoj ceni.

2.21. Obaveze komitentima Obaveze komitentima su ne-derivatne obaveze pojedinicima, državi ili preduzećima i iskazuju se po amortizovanoj vrednosti.

2.22. Rezervisanja Rezervisanja za restrukturiranje i sudske sporove prvobitno se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja za restrukturiranje čine penale za prekid zakupnine i otpremnine. rezervisanja se ne priznaju za buduće gubitke poslovanja. Rezervisanja se razmatraju svakog izveštajnog datuma i koriguju kako bi odrazili trenutnu najbolju procenu. Ako, naknadno, više ne bude izgledno da će odliv resursa koji čine ekonomsku dobit biti potreban da se izmiri obaveza, rezervisanja se ukidaju.

2.23. Ostale obaveze

Ostale obaveze se prvobitno priznaju po neto fer vrednosti umanjenoj za troškove transakcije. Ostale obaveze se naknadno iskazuju po amortizovanoj vrednosti. Ostala obaveze se klasifikuju kao tekuće obaveze osim ukoliko Banka ima neosporivo pravo da odloži izmirenje obaveza najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.



2.24. Transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.25. Finansijske garancije Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

2.26. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogla da izazovu materijalne promene knjigovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja

Banka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.



b) Obezvređenje finansijskih intrumenata raspoloživih za prodaju

Banka utvrđuje da su ulaganja raspoloživa za prodaju obezvređena kada postoji značajno ili dugotrajno smanjenje fer vrednosti ispod nabavne cene. Određivanje značajnosti ili dugotrajnosti zahteva prosuđivanje. U prosuđivanju, Banka procenjuje, pored ostalih faktora, volatilnost cene akcija. Pored toga, do obezvređenja može doći kada postoje dokazi pogoršanja finansijskog zdravlja entiteta u koji se ulaže, poslovanja industrijske grane i sektora, ili poslovnih tokova gotovine odnosno tokova gotovine finansiranja. Da su sva smanjenja u fer vrednosti ispod nabavne cene smatrana značajnim ili dugotrajnim, Banka bi ostvarila dobitak od RSD 132,806 hiljada (2013. godina: RSD 185,191 hiljade), što bi predstavljalo reklasifikaciju iz ostalog izveštaja o poslovnom rezultatu na bilans uspeha. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Rukovodstvo primenjuje prosuđivanja pri proceni da li finansijsko sredstvo može biti klasifikovano kao finansijsko sredstvo koje se drži do dospeća, posebno (a) nameru i sposobnost da drži sredstva do dospeća i (b) da li su sredstva kotirana na aktivnom tržištu. Ako Banka ne uspe da drži ova ulaganja do dospeća, osim u određenjim okolnostima – biće neophodno reklasifikovati celu klasu sredstava kao raspoloživim za prodaju. Ulaganja bi, stoga, bila merena po fer vrednosti umesto po amortizovanoj vrednosti. Ukoliko je cela klasa ulaganja koja se drže do dospeća narušena, računovodstveni iznos se ne bi znatno promenio jer je amortizovana vrednost približna fer vrednosti. d) Neizvesna poreska pozicija

Neizvesne poreske pozicije Banke ponovo se procenjuju od strane rukovodstva na kraju svakog izveštajnog perioda. Obaveze se evidentiraju na pozicijama poreza na dobit za koje rukovodstvo utvrdi da postoje veći izgledi da dodatni porezi neće biti plaćeni ukoliko ih poreska uprava dovede u pitanje. Procena se zasniva na interpretaciji poreskih zakona koji se primenjuju ili u znatnoj meri primenjuju na kraju izveštajnog perioda, ili bilo kojih poznatih sudskih ili drugih odluka o takvim pitanjima. Obaveze za kazne, kamatu i ostale poreze priznaju se na osnovu najbolje procene rukovodstva troškova potrebnih da se obaveze izmire na kraju izveštajnog perioda. e) Priznavanje odloženih preskih sredstava Priznato odloženo poresko sredstvo predstavlja odloženi porez na dobit koji se može povratiti kroz buduća umanjenja oporezive dobiti, i evidentira se u bilansu uspeha. Odložena poreska sredstva se evidentiraju u iznosu do kog je izvesno da će poreski efekti realizovani. Buduća oporeziva dobit i iznos u budućnosti izvesnih poreskih efekata zasnivaju se na srednjeročnom poslovnom planu koji rukovodstvo priprema i kasnije izvodi rezultate. Poslovni plan se zasniva na očekivanjima za koja se veruje da su pod okolnostima razumna. f) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.



Podaci o fer vrednosti instrumenata procenjenjih upotrebom pretpostavki koje nisu zasnovane na uočivim tržišnim podacima obelodanjeni su u Napomeni 4.6.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2014 2013 Krediti i potraživanja 93,786,661 98,780,878 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 95,150 53,745Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 1,286,055 4,685,635Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,895,842 14,684,339 Ukupno 112,063,708 118,204,596 Založena sredstava 268,007 261,140

5. Politike upravljanja rizikom

Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljanje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika: 5.1. Kreditni rizik 5.2. Tržišni rizik 5.3. Rizik likvidnosti 5.4. Operativni rizici

Tržišni rizici uključuju:

devizni rizik rizik promene kamatnih stopa ostale rizike od promena cena.

5.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd.).



5.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo uključuju sledeća odeljenja: Služba za poslove sa velikim klijentima Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja: Sektor za kredite fizičkim licima Sektor za mikrokredite Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom: Služba kreditnih rizika Služba kreditne kontrole Služba za Bazel 2 i modeliranje Služba za nenaplative kredite Služba kreditne kontrole, Služba kreditnih rizika i Služba za Bazel 2 i modeliranje nadgledaju kreditni rizik Banke, uključujući i sledeće poslove: U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sredstva

obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove zadatke obavlja Služba kreditne kontrole.

Služba kreditnih rizika procenjuje sve kreditne izloženosti koje prelaze utvrđene limite pre nego što poslovne jedinice plasiraju sredstva klijentima, i pruža nezavisno kreditno mišljenje. Obnavljanje i pregled plasmana podložni su istom procesu procene.

Ograničava koncentraciju izloženosti prema drugim entitetima, zemljama i delatnosti (za kredite i plasmane), a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti (za investiciona ulaganja).



Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Služba za Bazel 2 i modeliranje zadužena je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite

za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći poslovnim jedinicama kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:

Ciljeve kreditne politike, Osnovne koncepte kreditne politike, Principe kreditiranja, Organizaciju kreditnog poslovanja, Odgovornosti i donošenje odluka, Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana, Kreditni rizik, Instrumente obezbeđenja, Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd. Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila: Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.



Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd.). Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije. Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, postoji 7 nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (potrošački krediti, stambeni krediti ili mikro krediti), pri čemu je najviša instanca posebni Kreditni odbor svakog od navedenih sektora. Sektor zaupravljanje rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana. Sistem rangiranja privrednih klijenata

Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

Finansijski rezultat Sektor Upravljanje Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora: Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično.



Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.). Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama o vrednosti. Izloženosti se smatraju obezvređenim u skladu sa sledećim pravilima: Portfolio potrošačkih kredita Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 90 dana; Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1 miliona. Ako se u skladu sa pojedinačnom

procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio stambenih kredita Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 180 dana; Neizmirena salda izloženosti koja su okarakaterisana kao nenaplativa (status

neizmirenja/otkazani ugovori), bez obzira na broj dana u kašnjenju; Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1 miliona. Ako se u skladu sa pojedinačnom

procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio mikrokredita Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 90 dana; Neizmirena salda izloženosti koja su okarakaterisana kao nenaplativa (status

neizmirenja/otkazani ugovori), bez obzira na broj dana u kašnjenju; Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1,5 miliona. Ako se u skladu sa

pojedinačnom procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio kredita privredi Neizmirena salda u kašnjenju više od 180 dana; Rejting kategorije 8-11; Rejting 7 ukoliko su rezervisanja veća od 10% neizmirenog salda; Izloženosti klasifikovane kao nenaplative (status neizmirenja, otkazani ugovori, izloženosti

u nadležnosti Službe za nenaplative kredite).



Restrukturirani krediti/krediti sa izmenjenim uslovima otplate Sledeća pravila se upotrebljavaju za restrukturirane kredite kada se smatraju obezvređenim: Restrukturirana izloženost ukoliko je na datum restrukturiranja obeležena kao nenaplativa

(90+ dana u docnji ili nije izledno da će biti naplaćena itd.), a u trentunom statusu se vodi kao nenaplativi restrukturirani kredit;

Naplativa restrukturirana izloženost ako postane nenaplativa restruktirana izloženost ( > 90 dana u docnji, nije izledno da će biti naplaćeno, kašnjenje);

Oporavljena restrukturirana nenaplativa izloženost sa statusom naplative odložene izloženosti, uz dodatnu modifikaciju pomoću mera odgađanja (drugo restrukturiranje) ili ukoliko je u kašnjenju više od 30 dana zbog čega će biti smtrana nenaplativom restrukturirano izloženošću.

Neobezvređena dospela potraživanja Pod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Kriterijumi koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće: Portfolio potrošačkih kredita Neizmirena salda kredita do 89 dana u kašnjenju (1-89 dana u kašnjenju) koji smatraju

neobezvređenim;

Portfolio stambenih kredita Neizmirena salda kredita do 179 dana u kašnjenju (1-179 dana u kašnjenju) koji smatraju

neobezvređenim; Portfolio mikrokredita Neizmirena salda kredita do 89 dana u kašnjenju (1-89 dana u kašnjenju) koji smatraju

neobezvređenim; Portfolio kredita privredi Neizmirena salda kredita do 179 dana u kašnjenju koji se smatraju neobezvređenim;

Restrukturirani krediti/ krediti sa izmenjenim uslovima otplate Naplativi restrukturirani krediti u kašnjenju više od 0 dana.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Banka vrši ispravku vrednosti za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.



Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 7, ispravka vrednosti se obračunava umanjenjem neizmirenog salda za iznos ponderisanog kolaterala, na koju vrednost se potom primenjuje stopa ispravke. Kreditna politika propisuje faktore ponderisanja kolaterala. Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, ispravka vrednosti se obračunava u skladu sa zahtevima MRS 39, a u zavisnosti od kolaterala, naplate iz drugih izvora i analize klijenta zasnovane na „pojedinačnom slučaju“. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu

Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na bruto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite/hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti/hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika/izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica; Pismo podrške izdato od strane matične kompanije; Hipoteka nad nekretninom; Zalog nad pokretnom imovinom; Sopstvene blanko menice; Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima; Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); Preuzimanje prava iz polise osiguranja. Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim.



Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika.

Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti. Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je krozknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

5.1.5. Plasmani

Kvalitet portfolija Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju kredita i avansa. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto kredita, plativih i činidbenih garancija, kao i preuzetih neopozivih obaveza, odnosno rizične bilansne aktive i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine:

RSD 000 Nedospeli i neobezvređeni

Zadovoljav-ajući

stepen kvaliteta

Substandar-dni stepen

kvaliteta Ostalo

Dospeli neobezvre-

đeni Pojedinačno obezvređeni Ukupno 2014.

Krediti i depoziti banakama 6,967,936 - - - - 6,967,936 Plasmani i potraživanja od komitenata: 24,098,186 1,650,885 42,409,220 7,691,259 30,208,923 106,058,473 Korporativni krediti 23,989,850 1,650,664 31,776 912,431 12,869,744 39,454,465 Krediti malim i srednjim preduzećima 108,336 221 3,147,757 950,071 6,852,037 11,058,422 Krediti stanovništvu - - 38,054,695 4,974,745 4,555,567 47,585,007 Krediti preduzetnicima - - 1,174,992 854,012 5,931,575 7,960,579 Garancije i ostale preuzete obaveze 15,541,791 756,903 6,899,605 90,671 571,998 23,860,968

Ukupno

46,607,913 2,407,788 49,308,825 7,781,930 30,780,921 136,887,377



Kvalitet portfolia po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

RSD 000 Nedospeli i neobezvređeni

Zadovoljava-jući stepen

kvaliteta

Substandar-dni stepen

kvaliteta Ostalo

Dospeli neobezvre-

đeni Pojedinačno obezvređeni

Ukupno 2013.

Plasmani i potraživanja od banaka 6,344,564 - - - - 6,344,564 Plasmani i potraživanja od komitenata: 27,648,981 357,034 50,091,206 7,068,832 20,526,721 105,692,774 Korporativni plasmani 27,553,619 356,943 2,098,857 2,650,818 7,626,223 40,286,460 Plasmani malim i srednjim preduzećima 95,362 91 3,356,875 1,253,246 6,154,950 10,860,524 Plasmani stanovništvu - - 43,245,236 1,563,911 1,611,120 46,420,267 Plasmani preduzetnicima - - 1,390,238 1,600,857 5,134,428 8,125,523 Garancije i ostale preuzete obaveze 16,328,153 345,455 6,683,986 135,693 319,079 23,812,366

Ukupno 50,321,698 702,489 56,775,192 7,204,525 20,845,801 135,849,704 Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2014. godine:

Do

30 dana Od 31 do

60 dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno

2014. Plasmani komitentima: 3,200,947 2,031,244 1,094,626 1,364,442 7,691,259 – Korporativni plasmani 551,820 104,448 33,522 222,641 912,431 – Plasmani malim i srednjim preduzećima 929,995 477,594 379,104 17,390 1,804,083 – Hipotekarni plasmani stanovništvu 302,705 700,918 250,165 1,124,411 2,378,199 – Ostali plasmani stanovništvu 1,416,427 748,284 431,835 - 2,596,546 Garancije i ostale preuzete obaveze 39,706 36,936 14,029 - 90,671 Ukupno 3,240,653 2,068,180 1,108,655 1,364,442 7,781,930



Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2013. godine:

Do

30 dana Od 31 do

60 dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno

2013. - - - - - Plasmani komitentima: 1,802,331 1,986,495 829,967 2,450,039 7,068,832 – Korporativni plasmani 315,972 840,310 272,465 1,222,070 2,650,817 – Plasmani malim i srednjim preduzećima 1,091,760 664,357 369,252 728,735 2,854,104 – Hipotekarni plasmani stanovništvu 148,853 272,965 49,363 293,278 764,459 – Ostali plasmani stanovništvu 245,746 208,863 138,887 205,956 799,452 Garancije i ostale preuzete obaveze 55,867 39,605 15,764 24,457 135,693 Ukupno 1,858,198 2,026,100 845,731 2,474,496 7,204,525

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine prikazana je kako sledi: Na dan 31. decembra 2014. godine:

Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno

Bilansna aktiva koja

se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Fizička lica - - 47,585,007 4,466,429 47,585,007 4,466,429 Pravna lica 12,870,721 7,393,506 37,642,166 4,551,200 50,512,887 11,944,706 Preduzetnici - - 7,960,579 3,795,227 7,960,579 3,795,227

12,870,721 7,393,506 93,187,752 12,812,856 106,058,473 20,206,362

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Fizička lica - - 6,231,053 - 6,231,053 - Pravna lica 284,344 72,244 17,033,275 64,673 17,317,619 136,917 Preduzetnici - - 312,297 207 312,297 207 284,344 72,244 23,576,625 64,880 23,860,969 137,124

Ukupno

13,155,065 7,465,750 116,764,377 12,877,736 129,919,442 20,343,486



Na dan 31. decembra 2013. godine:

Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno


se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Fizička lica - - 46,420,267 2,537,072 46,420,267 2,537,072 Pravna lica 7,626,978 2,916,072 43,520,006 4,466,628 51,146,984 7,382,700 Preduzetnici - - 8,125,523 3,336,683 8,125,523 3,336,683 7,626,978 2,916,072 98,065,796 10,340,383 105,692,774 13,256,455

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Fizička lica - - 5,838,607 - 5,838,607 - Pravna lica 51,984 1,010 17,598,542 78,444 17,650,527 79,454 Preduzetnici - - 375,217 3 375,217 3 51,984 1,010 23,812,366 78,447 23,864,350 79,457 Ukupno 7,678,962 2,917,082 121,878,162 10,418,830 129,557,124 13,335,912

Ispravka vrednosti na grupnom i pojedinačnom nivou se obračunava u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, MRS 39 i metodologijom banke za obračun ispravke vrednosti i na osnovu Interne procedure za obračun ispravke vrednosti. Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite. Postupak procene obezvređenja se vrši na pojedinačnom nivou za plasmane pravnim licima sa rejtingom 8 ili lošijim i na grupnom nivou za ostale plasmane pravnim licima kao i za sve plasmane fizičkim licima. Iznos obezvređenja se pojedinačno procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova za konkretni plasman. U slučaju da je izabranom kandidatu za individualnu procenu procenjena vrednost ispravke bude jednaka nuli, pomenuta potraživanja se uključuju u grupni obračun, odnosno obračun ispravke vrednosti na bazi iskustva definisan internom procedurom. Klasifikacija potraživanja od fizičkih lica se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza.



Obezvređenje plasmana koje umanjuje vrednost plasmana, evidentira se na računu ispravke vrednosti u okviru bilansa stanja i priznaje se kao rashod u okviru bilansa uspeha. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava potrebnu rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki u skladu sa internom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Restrukturirani krediti U cilјu zаštitе оd оd rizikа nеizvršаvаnjа оbаvеzа u pоslоvаnju sа dužnicimа, Bаnkа prеduzimа slеdеćе mеrе zа rеgulisаnjе pоtrаživаnjа: rеstrukturirаnjе, prеuzimаnjе nеpоkrеtnоsti u cilјu nаplаtе pоtrаživаnjа, pоkrеtanjе sudskоg spоrа i оstаlе mеrе. Dužnicimа sа оdrеđеnim prоblеmimа u pоslоvаnju Bаnkа оdоbrаvа rеstrutkrurirаnjе pоtrаživаnjа.

2014. Pojedinačno obezvređeni Ostali

Brutо Nеtо Brutо Nеtо Јаvnа prеduzеćа - - - - Privrеdа 3,844,127 3,231,973 3,060,712 2,973,569 Prеduzеtnici 717,960 475,670 2,116 1,185 Stаnоvništvо 281,225 201,015 467,926 416,522 Drugi kliјеnti - - - - Ukupno 4,843,312 3,908,658 3,530,754 3,391,276

2013. Pojedinačno obezvređeni Ostali

Brutо Nеtо Brutо Nеtо Јаvnа prеduzеćа - - - - Privrеdа 2,881,322 2,026,167 5,702,929 5,579,174 Prеduzеtnici 1,244,411 845,541 326,683 149,717 Stаnоvništvо 69,143 58,374 371,693 356,751 Drugi kliјеnti - - - - Ukupno 4,194,876 2,930,082 6,401,305 6,085,642 Ukupan iznos restrukturiranih kredita pravnih lica u 2014. godini je RSD 6,904,839 hiljada (ispravka vrednosti je RSD 699.298 hiljada ).Ukupan iznos restrukturiranih kredita fizičkih lica je RSD 749,151 hiljada (ispravka vrednosti je RSD 131,614 hiljada). Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduţivanja, i aţurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.



Rukovodstvo Banke prati kretanje tržišne vrednosti kolaterala, zahteva dopunske kolaterale u skladu sa odnosnim ugovorima, i kontroliše tržišnu vrednost kolaterala dobijenu tokom sagledavanja adekvatnosti ispravke vrednosti. Pregled kolaterala

2014 2013 Nedospeli i neobezvređeni - Nekrentnine 37,223,383 39,932,101 - Finansijska sredstva 1,781,579 703,897 - Ostalo - - Dospeli ali neobezvređeni - Nekrentnine 3,098,187 3,784,177 - Finansijska sredstva 59,585 61,379 - Ostalo - - Pojedinčano obezvređeni - Nekrentnine 8,171,364 6,125,240 - Finansijska sredstva 39,880 13,265 - Ostalo - - Ukupno 50,373,978 50,620,059

Rukovodstvo kredite pokrivene instrumentima obezbeđnja smatra obezvređenim jer iskustvo pokazuje da znatan deo instrumenata obezbeđenja ne može biti izvršen usled administrativnih i pravnih teškoća. Rezervisanja po osnovu obezvređenja odražavaju verovatnoću da rukovodstvo neće moći da sprovede svoja prava i oduzme imovinu po osnovu naplate neizmirenih kredita. Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default), praćenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja. Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) prate se na nivou Banke i po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika). U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) kod preduzeća i preduzetnika prate se na nivou klijenta, a kod fizičkih lica na nivou pojedinačnog potraživanja.



U RSD 000

Vrednost potraživanja

Potraživanja sa statusom neizvršenja

obaveza Sektor privrednih društava 49,977,810 19,439,902 Sektor stanovništva 47,585,007 5,408,651 Sektor preduzetnika 7,960,580 5,918,182 Sektor stranih lica - - Sektor finansija i osiguranja 6,967,932 - Sektor drugih komitenata - - Ostali sektori 535,076 317,395 Ukupno na dan 31. decembra 2014. godine 113,026,405 31,084,130 Ukupno na dan 31. decembra 2013. godine 112,037,338 22,471,721

5.1.6. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice

Na dan 31. decembar 2014. godine Banka poseduje dinarske državne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 10,550,292 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 9,324,458 hiljada), hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 7,600,208 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 9,985,866) – (Napomene 19, 20, 21). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

5.1.7. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31.decembar 2014. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

Vrsta sredstva Knjigovodstvena vrednost

2014 2013 Stambeni objekti 11.510 11.510



5.1.8. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom rizika

a) Geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija Grčka Zapadna

Evropa Ukupno Finansijska sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena prodaji

95,150 - - 95,150

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

16,627,835 - - 16,627,835

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

1,286,055 - - 1,286,055

Krediti i depoziti bankama i drugim finansijskim institucijama

1,692,671 539,660 4,735,600 6,967,932

Plasmani komitentima 105,973,443 20,940 64,088 106,058,473 - Plasmani privredi 39,454,465 39,454,465 - Potrošački plasmani 23,013,904 951 7,144 23,021,999 - Hipotekarni krediti 24,497,820 19,989 45,199 24,563,008 - Preduzetnici i mala preduzeća 19,007,254 11,746 19,019,000

Ostala sredstva 826,237 826,237 Stanje na dan 31. decembar 2014. 126,501,392 560,600 4,799,689 131,861,682

Stanje na dan 31. decembar 2013. 130,777,439 785,070 213,395 131,775,904



b) Sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Trgovina i uslužne

delatnosti Građevina Finansijske

usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo Ukupno Finansijska sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena prodaji - - - - - 95,150 95,150 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - - 16,627,835 16,627,835 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - 1,286,055 1,286,055 Krediti i avansi bankama i drugim finansijskim institucijama - - 6,967,932 - - - 6,967,932 Plasmani komitentima 26,903,165 2,616,622 11,061,924 48,796,921 16,679,840 106,058,473

- Plasmani privredi 22,329,169 1,882,800 - 9,091,164 - 6,151,332 39,454,465 - Potrošački plasmani - - - - 23,021,999 - 23,021,999 - Hipotekarni krediti - - - - 24,563,008 - 24,563,008 - Preduzetnici i mala

preduzeća 4,573,996 733,822 - 1,970,760 1,211,914 10,528,508 19,019,000 Ostala sredstva - - - - - 826,237 826,237 Stanje na dan 31. decembar 2014. 26,903,165 2,616,622 6,967,932 11,061,924 48,796,921 35,515,118 131,861,682 Stanje na dan 31. decembar 2013. 24,609,221 2,267,188 7,031,949 13,555,728 54,121,516 30,190,302 131,775,904



5.2. Tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

5.2.1. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje analizu scenarija. Tabela u nastavku rezimira izloženost Grupe promeni deviznog kursa na kraju izveštajnog perioda:

31. decembar 2014. 31. decembar 2013.

Monetarna finansijska

sredstva

Monetarne finansijske

obaveze Derivati Neto

pozicija

Monetarna finansijska

sredstva

Monetarne finansijske

obaveze Derivati Neto

pozicija

EUR 67,358,400 83,475,500 15,624,465 (492,636)

76,901,373 93,613,654 16,537,124 (175,157)

CHF 19,938,839 2,549,061 (17,598,300) (208,522)

20,474,805 2,927,690 (17,642,259) (95,144)

Ostalo 2,188,220 2,214,546

(26,326)

1,632,079 2,391,949 864,606 104,736

RSD 51,837,508 58,293,568 1,973,835 (4,482,224)

53,056,823 58,665,513 240,529 (5,368,161)

Ukupno 141,322,967 146,532,675 - (5,209,708) 152,065,080 157,598,806 - (5,533,726)

5.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kaorizik promene cena, rizik krive prihoda, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravke vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. Tabela u nastavku rezimira izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa. Tabela predstavlja agregatne iznose finansijskih sredstava i obaveza Grupe po računovodstvenim vrednostima klasifikovanim prema promeni ranijih ugovornih cena ili datuma dospeća:



Na poziv i do 1 meseca

1 – 6 meseci 6 –12 meseci Preko 1 godine

Ne-monetarne

Ukupno

31. decembar 2014. Ukupna finansijska sredstva 110,740,158 16,572,092 2,230,214 27,212,662 (9,171,447) 147,583,679 Ukupne finansijske obaveze 35,866,253 28,612,812 17,731,563 17,530,403 47,842,648 147,583,679

Neto pozicija 74,873,905 (12,040,720) (15,501,349) 9,682,259 (57,014,095) -

31. decembar 2013.

Ukupna finansijska sredstva 114,298,678 18,530,352 1,723,578 26,822,528 (3,333,714) 158,041,422 Ukupne finansijske obaveze 27,827,833 32,100,289 25,158,098 23,828,358 49,126,844 158,041,422

Neto pozicija 86,470,845 (13,569,937) (23,434,520) 2,994,170 (52,460,558) - U svrhu merenja rizika od promene kamatnih stopa, banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti baziranim na vremenskom trajanju, praćene stress testom koji uključuje različite promeme u varijable kamatnih stopa. Banka upravlja rizikom kamatnih stopa kroz set limita izloženosti rizku od kamatnih stopa.

5.2.3. Analiza osetljivosti Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:

Osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2014 2013 Povećanje u baznim poenima +100 paralelna promena 244,688 (73,048) Promena kurseva valuta 10% depresijacija dinara 28,330 68,060



5.3. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara; dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; akcijski kapital. Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa. Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem unosa depozita. Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine. Merenje rizka likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti. Ne–derivatni tokovi gotovine Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju ugovorene nediskontovane tokove gotovine za 2014. i 2013. godinu.



a) Bilans stanja

Na dan 31. decembar 2014. Do 1

meseca 1 - 3

meseca 3 - 12

meseci 1 - 5

godina Preko

5 godina Ukupno Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim intitucijama i Centralnoj banci 427,023 10,301 359,090 - - 796,414 Depoziti i ostale obaveze prema klijentima 47,851,916 10,489,974 38,234,603 4,099,518 24,293 100,700,304 Ostale obaveze 1,106,127 - - - - 1,106,127 Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 49,385,066 10,500,275 38,593,693 4,099,518 24,293 102,602,845 Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 38,646,131 2,080,882 13,761,547 38,297,078 54,514,682 147,300,320 Na dan 31. decembar 2013.

Do 1 meseca

1 - 3 meseca

3 - 12 meseci

1 - 5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim intitucijama i Centralnoj banci 1,992,304 4,383,016 347,262 - - 6,722,582 Depoziti i ostale obaveze prema klijentima 44,139,799 8,216,363 49,193,280 5,539,992 25,418 107,114,852 Ostale obaveze 390,214 390,214 Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 46,522,317 12,599,379 49,540,542 5,539,992 25,418 114,227,648 Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 61,543,874 913,072 21,387,026 37,521,849 36,078,201 157,444,022

b) Vanbilansne pozicije

Na dan 31. decembar 2014. Ne duže od 1

godine 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 5,686,909 5,469,347 847,224 12,003,480 Garancije i akreditivi 1,637,018 2,889,387 6,739,364 11,265,769 Ostale neopozive obaveze 285,173 575,567 - 860,740 Operativni lizing 85,377 85,377 Kapitalne obaveze 81,030 81,030 Ukupno 7,775,507 8,934,301 7,586,588 24,296,396



Na dan 31. decembar 2013.

Ne duže od 1 godine 1-5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3,730,941 4,403,375 924,393 9,058,709 Garancije i akreditivi 1,919,897 4,018,555 8,233,548 14,172,000 Ostale neopozive obaveze 277,157 618,723 - 895,880 Operativni lizing 80,502 - - 80,502 Kapitalne obaveze 70,583 - - 70,583

Ukupno 6,079,080 9,040,653 9,157,941 24,277,674

Derivatni tokovi gotovine Derivati koji se izmiruju na bruto osnovi uključuju valutne OTC svopove. U tabeli koja sledi predstavljena je analiza derivatnih finansijskih sredstava i obaveza koji će biti izmireni na bruto osnovi, podeljenih u grupe po vremenu novčanog toka, a na datum bilansa stanja. Iznosi obelodanjeni u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane tokove gotovine. Derivati koji se izmiruju na osnovu bruto iznosa

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2014.

Manje od 1 meseca

Između 1 i 3 meseca

Između 3 i 12 meseci

Između 1 i 5 godina

Preko 5 godina

Valutni svopovi 10,048,749 - - - - Ukupno 10,048,749 - - - -

Finansijska sredstva na dan 31. decembar 2014.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina


Tabela prikazuje ugovorene nediskontovane tokove gotovine na dan 31. decembar 2013. godine:

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2013.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina


Finansijskasredstva na dan 31. decembar 2013.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina

Valutni svopovi 18,839,805 - - - -

Ukupno 18,839,805 - - - -



5.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke. Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne korektivne akcije.

5.5. Upravljanje kapitalom

Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da: obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke

Srbije, da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka

poslovanja”, da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital: Minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12% Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja i regulatorna usklađivanja odnosno potrebna rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve proistekle iz promena fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava, hibridni instrumenti kapitala do 35% osnovnog kapitala, subordinairani dug do 50% osnovnog kapitala i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: direktna ili indirektna učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže, iznos dopunskog kapitala koji prevazilazi osnovni kapital i druge stavke. Kapital se umanjuje na sledeći način: 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od dopunskog kapitala, a ostatak od osnovnog kapitala.



Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene tržišne rizike.

U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembar 2013. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

2014 2013

Osnovni kapital 37,536,070 39,335,685 Odbitna stavka osnovnog (25,055,845) (20,224,874) Dopunski kapital 140,745 189,991 Odbitne stavke Učešće u kapitalu preko 10% (10,239) (20,479)

Ukupan propisani kapital 12,610,731 19,280,322

Rizična aktiva Kreditni i rizik druge ugovorne strane 71,780,533 85,118,297 Tržišni rizik 2,433,529 1,483,670 Operativni rizik 11,919,070 12,347,286

Ukupno rizična aktiva 86,133,132 98,949,253

Adekvatnost kapitala 14.6% 19.5% 5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost koja se navodi u finansijskim izveštajima jeste iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obaveza izmirena, između obaveštenih, volјnih strana u nezavisnoj transakciji. Fer vrednost se računa koristeći tržišne informacije raspoložive na datum izveštavanja kao i individualne metode procene Banke. Fer vrednost nekog finansijskog instrumenta prikazana po njegovoj nominalnoj vrednosti približno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovo uklјučuje keš kao i potraživanja i obaveze bez definisane dospelosti ili fiksne kamatne stope. Za ostala potraživanja i obaveze, budući očekivani tokovi gotovine diskontuju do njihove sadašnje vrednosti koristeći tekuće kamatne stope. Imajući u vidu da su varijabilne kamatne stope ugovorene za većinu finansijske aktive i obaveza Banke, promene u tekućim kamatnim stopama vode do promena u ugovorenim kamatnim stopama. Kotirajuće tržišne cene se koriste za hartije kojima se trguje. Fer vrednost ostalih hartija se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanih gotovinskih tokova. Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihove knjigovodstvene vrednosti. Procena finansijskih instrumenata Banka meri fer vrednost pomoću sledeće hijerarhije fer vrednosti koja odražava značaj inputa koji se koriste u izradi merenja:



Nivo 1: kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnim tržištima za identičan instrument.

Nivo 2: Tehnike procene koje se temelјe na uočlјivim inputima koji ne predstavlјaju kotirane cene iz nivoa 1, bilo direktno (tj. kao cene) ili indirektno (tj. izvedeni iz cena). Ova kategorija uklјučuje instrumente koji su vrednovani korišćenjem: kotirane tržišne cene na aktivnim tržištima za slične instrumente; navedene cene za iste ili slične instrumente na tržištu koja se smatraju manje aktivnim; ili druge tehnike procene u kojima su svi značajni inputi direktno ili indirektno uočlјivi iz tržišnih podataka.

Nivo 3: Tehnike procene koje koriste značajne neuočlјive inpute. Ova kategorija uklјučuje sve instrumente, gde tehnika vrednovanja uklјučuje inpute nebazirane na uočlјivim podacima i neuočlјivi inputi imaju značajan uticaj na vrednovanje instrumenta. Ova kategorija uklјučuje instrumente koji se vrednuju na bazi kotiranih cena sličnih instrumenata gde su značajna neuočlјiva podešavanja ili pretpostavke potrebne da bi se odražavala razlika između instrumenata. Fer vrednosti finansijske imovine i finansijskih obaveza kojima se trguje na aktivnim tržištima temelјi se na kotiranim tržišnim cenama ili cenama kotiranim od strane dilera. Za sve ostale finansijske instrumente Banka određuje fer vrednosti pomoću tehnika procene. Tehnike procene uklјučuju neto sadašnju vrednost i modele diskontovanog gotovinskog toka, upoređujući sa sličnim instrumentima za koje postoji uočlјiva tržišna cena i drugi modeli procene. Pretpostavke i inputi korišćeni u tehnikama procene uklјučuju oslobođene rizika i benčmark kamatne stope, kreditne marže i druge premije koje se koriste u proceni diskontne stope, cene obveznica i vlasničkih hartija, devizne kurseve, kapital i kapitalom indeksirane cene i očekivane oscilacije cena i korelacije. Cilј tehnika procene je odrediti fer vrednost koja odražava cenu finansijskog instrumenta na dan izveštavanja, koja bi bila definisana od strane učesnika na tržištu u slobodnim i nezavisnim transakcijama Banka koristi široko prihvaćene modele procene za određivanje fer vrednosti uobičajenih i jednostavnijih finansijskih instrumenata, kao kamatne stope i valutne svopove koji koriste samo uočlјive tržišne podatke i zahtevaju malo prosuđivanja i procene od strane menadžmenta. Kotirane cene i inputi za modele su obično dostupni na tržištu za kotirane dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, derivate kojima se trguje i jednostavne derivate kao kamatni svopovi. Dostupnost uočlјivih tržišnih cena i inputa modela smanjuje potrebu za procenama rukovodstva te smanjuje nesigurnost povezanu s određivanjem fer vrednosti. Raspoloživost uočlјivih tržišnih cena i inputa varira zavisno od proizvoda i tržišta i sklona je promenama usled specifičnih dešavanja i opštih uslova budućih tržišta. Tabela u nastavku analizira finansijske instrumente merene po fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda, prema nivou u hijerarhiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno:



Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti 31.12.2014. 31.12.2014. Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 95,150 95,150 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,895,842 16,895,842 Ukupno 16,990,992 16,990,992

Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti 31.12.2013 31.12.2013

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 53,745 53,745 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14,684,338 14,684,338 Ukupno 14,738,083 14,738,083

31. decembar 2014. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Akcije (Napomena 19) 638 - - 638

Derivati (Napomena 19) - 94,512 - 94,512 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - Obveznice stare devizne štednje (Napomena 20) 7,600,208 - - 7,600,208 Akcije (Napomena20) 31,397 - - 31,397 Trezorski zapisi (Napomena 20) - 9,264,237 - 9,264,237

Ukupna sredstva 7,632,243 9,358,749 - 16,990,992

Derivati - 114,923 - 114,923

Ukupne obaveze - 114,923 - 114,923



31. decembar 2013. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Akcije (Napomena 19) 12,996 - - 12,996 Trezorski zapisi (Napomena 19) 8,703 - 8,703

Derivati (Napomena 19) - 32,046 - 32,046 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - Obveznice stare devizne štednje (Napomena 20) 9,985,866 - - 9,985,866 Akcije (Napomena 20) 68,352 - - 68,352 Trezorski zapisi (Napomena 20) - 4,630,120 - 4,630,120

Ukupna sredstva 10,067,214 4,670,869 - 14,738,083

Derivati - 32,785 - 32,785

Ukupne obaveze - 32,785 - 32,785 Sledeća tabela prikazuje fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu mereni po fer vrednosti i analizira ih po nivou u hijerahiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno: 31.12.2014. 31.12.2013.

Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost

Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost

Finansijska( monetarna) aktiva Gotovina i sredstva kod centralne banke 28,211,919 28,211,919 32,536,175 32,536,175 Sredstva koja se drže do dospeća 1,286,055 1,286,055 4,685,635 4,685,635 Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija 6,967,932 6,967,932 6,344,558 6,344,558 Krediti i potraživanja od komitenata 85,852,111 55,834,945 92,436,320 69,081,642 Ostala aktiva 826,237 826,237 575,993 575,993 Ukupno 124,144,254 93,127,088 136,578,681 113,224,003

Finansijska (monetarna) pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama 780,791 780,791 6,246,213 6,246,213 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 99,456,190 97,081,560 103,331,921 99,464,020 Ostale obaveze 1,106,127 1,106,127 566,448 566,446 Ukupno 101,343,107 98,968,478 110,144,582 106,276,679



Fer vrednost

31.12.2014. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva Krediti i potraživanja od komitenata - 55,834,945 - 55,834,945 Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija - 6,967,932 - 6,967,932 Ukupno - 62,802,877 - 62,802,877

Obaveze Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama - 780,791 - 780,791 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 1,106,127 1,106,127 Ukupno - 1,886,918 - 1,886,918

31.12.2013. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Aktiva Krediti i potraživanja od komitenata - 69,081,642 - 69,081,642 Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija - 6,344,558 - 6,344,558

Ukupno -

75,426,200

-

75,426,200

Obaveze Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama - 6,246,213 - 6,246,213 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 99,464,020 - 99,464,020 Ukupno - 105,710,233 - 105,710,233 Tamo gde je moguće, fer vrednost zajmova i avansa je bazirana na uočlјivim tržišnim transakcijama. Gde uočlјive tržišne transakcije nisu dostupne, fer vrednost se ocenjuje koristeći modele procene, kao što su tehnike diskontovanja gotovinskih tokova. Inputi za tehnike procene uklјučuju očekivane kreditne gubitke tokom životnog veka kredita, kamatne stope, stope avansa i izvorne podatke ili podatke sa sekundarnog tržišta. Za kolateralno-zavisne umanjene (obezvređene) zajmove, fer vrednost se meri na bazi vrednosti pripadajućeg kolaterala. Inputi modela mogu uklјučiti podatke od brokera treće strane bazirane na OTC aktivnosti trgovanja, i informacije dobijene od drugih učesnika na tržištu, što ukjučuje uočlјive primarne i sekundarne transakcije. Za unapređenje tačnosti procene kredita stanovništvu (retail) i manjih komercijalnih kredita, homogeni krediti su grupisani u portfolio sa sličnim karakteristikama kao poreklo, LTV racia, kvalitet kolaterala, tip proizvoda i dužnika, stope avansa i neizvršenja i standardne verovatnoće. Fer vrednost depozita banaka i klijenata se ocenjuje koršćenjem tehnike diskontovanja gotovinskih tokova, primenjujući stope koje su ponuđene za depozite sličnog dospeća i uslova. Fer vrednost depozita plativih na zahtev je iznos za isplatu na dan izveštavanja. Tabela ispod prikazuje klasifikaciju Bаnke za svaku klasu finansijske aktive i obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2014. godine:



2014

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Koje se drže do

dospeća

Koje se drže do

dospeća

Raspoloživo za

prodaju

Ostala amorto-zovana

vrednost

Ukupna sadašnja vrednost

Fer vrednost

Gotovina i sredstva kod centralne banke - - 28,211,919 - - 28,211,919 28,211,919 Sredstva koja se drže do dospeća - 1,286,055 - 1,286,055 1,286,055 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - 16,895,842 - 16,895,842 16,895,842 Finansijska sredstva po fer vrednosi kroz bilans uspeha 95,150 - - - - 95,150 95,150 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 6,967,932 - - 6,967,932 6,967,932 Krediti i potraživanja od komitenata from clients - - 85,851,111 - - 85,851,111 55,834,945

Ostala aktiva - - - - 826,237 826,237 826,237

Ukupno sredstva 95,150 1,286,055- 121,031,961 16,895,842 826,237 140,135,245 110,118,079 Depoziti i ostela obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama - - - - 780,791 780,791 780,791 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - 99,456,190 99,456,190 97,081,560

Ostale obaveze - - - - 1,106,127 1,106,127 1,106,127

Ukupno obaveze - - - - 101,343,108 101,343,108 98,968,478

Tabela ispod prikazuje klasifikaciju Banke za svaku klasu finansijske aktive i obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2013. godine:



2013

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Koje se drže do

dospeća

Koje se drže do

dospeća

Raspoloživo za

prodaju

Ostala amorto-zovana

vrednost

Ukupna sadašnja vrednost

Fer vrednost

Gotovina i sredstva kod centralne banke - - 32,536,175 - - 32,536,175 32,536,175 Sredstva koja se drže do dospeća 4,685,635 4,685,635 4,685,635 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - 14,684,338 - 14,684,340 14,684,340 Finansijska sredstva po fer vrednosi kroz bilans uspeha 53,745 - - - - 53,744 53,744 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 6,344,558 - - 6,344,558 6,344,558 Krediti i potraživanja od komitenata - - 92,436,320 - - 92,436,320 69,081,642 Ostala aktiva - - - - 575,993 575,993 575,993

Ukupno sredstva 53,745 4,685,635 131,317,053 14,684,338 575,993 151,316,764 127,962,087 Depoziti i ostela obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama - - - - 6,246,213 6,246,213 6,246,213 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - 103,331,921 103,331,921 99,464,020 Ostale obaveze 566,448 566,448 566,446

Ukupno obaveze - - - - 110,144,582 110,144,582 106,276,679

Sledi opis metodologija i pretpostavki korišćenih za određivanje fer vrednosti onih finansijskih instrumenata koji još nisu evidentirani po fer vrednosti u finansijskim izveštajima. Imovina za koju je fer vrednost približna knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijsku imovinu i obaveze koju su likvidni ili imaju kratkoročno dospeće(manje od jedne godine) pretpostavlјa se da je knjigovodstvena vrednost približna fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe primenjuje na depozite na zahtev, štedne račune bez određenog dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnom stopom. Finansijski instrumenti sa fiksnom stopom Fer vrednost finansijske imovine i obaveza sa fiksnom stopom evidentiranih po amortizovanoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa kada su prvobitno bili priznati po tekućim tržišnim stopama ponuđenim za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom stopom je zasnovana na diskontovanju gotovinskih tokova koristeći preovlađujuće kamatne stope na dug na novčanom tržištu sa sličnim kreditnim rizikom i dospelošću.



6. Prihodi i rashodi od kamata

2014 2013 Prihodi od kamata Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti 7,870,596 8,827,568 Depoziti 249,437 224,312 Hartije od vrednosti 1,129,667 909,604 Ostali plasmani 172,455 814,416 Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti Krediti 288,811 237,845 Depoziti 42,365 518,159 Hartije od vrednosti 447,876 547,733 Ostali plasmani 78,130 22,403

10,279,337 12,102,040

Rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti - -Depoziti (473,145) (741,831)Ostale obaveze - (387) Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti Krediti (136,034) (704,605) Depoziti (2,113,598) (3,137,574) Ostale obaveze (52,891) (18,998)

(2,775,668) (4,603,395) Neto dobitak po osnovu kamata 7,503,669 7,498,645

7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija

2014 2013 Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge 1,885,662 1,822,277Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 207,035 352,589 Ostale naknade i provizije 125,219 95,463

2,217,916 2,270,329 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (22,876) (20,568) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (21,092) (19,478) Provizije za primljene garancije i jemstva (10,514) (17,877) Ostale naknade i provizije (321,862) (332,619)

(376,344) (390,542)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 1,841,572 1,879,787



8. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti

Neto dobitak/ (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha: 2014 2013 Dobitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji 63,279 33,585 Gubitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji (90,847) (33,185)

Neto (gubitak)/dobitak (27,568) 401

Neto dobitak/ (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju:

2014 2013 Dobitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji - 4,613

Neto (gubitak)/dobitak - 4,613 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

2014 2013 Pozitivne kursne razlike 35,408,016 67,845,210 Negativne kursne razlike (35,223,481) (67,687,858)

Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 184,535 157,352

10. Ostali poslovni prihod

2014 2013 Ukidanje rezervisanja za sudske sporove i naknade štete kliljentima (Napomena 32) 10,395 125 Izdavanje poslovnog prostora 7,945 7,298 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematrijalnih ulaganja 3,460 430 Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 15 25 Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 9,302 8,603 Ostali prihodi 8,165 14,854

Ukupno 39,282 31,335



11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2013 2012

Prihodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti

Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 23) 100,561 25,826 Ostala sredstva (Napomena 28) 432 - Vanbilansne stavke (Napomena 32) 6,985 24,672 Naplaćeni otpisani krediti i potraživanja 68,999 67,491

176,977 117,989 Rashodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 23) (4,961,714) (2,903,135) Troškovi rezervisanja za BAN 2 (Napomena 23) (1,468,719) - Ostala sredstva (Napomena 28) (35,945) (40,638) Vanbilansne stavke (Napomena 32) (58,350) (1,728) Direktni otpisi (34,163) (31,370)

(6,558,891) (2,976,871)

Neto rezervisanja i ispravka vrednosti (6,381,914) (2,858,882) 12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi zaposlenih

2014 2013 Zarade (1,276,443) (1,356,568) Porezi na zarade i naknade zarada (161,966) (189,049) Doprinosi na zarade i naknade zarada (339,930) (333,580) Ostali troškovi zaposlenih (62,832) (49,843) Prihod od ukidanja rezervisanja za nakanade penzija i ostala rezervisanja 16,005 7,572 Gubici po naknadama za penziju (8,619) (15,489)Ukupno (1,833,785) (1,936,957)

13. Troškovi amortizacije

2014 2013 Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 216,198 194,090 Osnovna sredstva (Napomena 26) 221,094 223,729

Ukupno 437,292 417,819



14. Operativni i ostali poslovni rashodi

2014 2013 Administrativni troškovi 1,461,160 1,485,762 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 1,093,886 844,786 Doprinosi 309,107 316,649 Materijali 158,286 164,259 Porezi 58,917 108,476 Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 10,841 8,725 Sudski troškovi i takse 37,081 42,383 Ostali troškovi 67,669 28,459 Rezervisanja za sudske sporove 135,522 29,789 Rervisanja za restrukturiranje 213,249 - Ukupno 3,545,718 3,029,288

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2014 2013 Transportne usluge 73,440 74,460 PTT usluge 124,618 108,424 Telefon 25,191 28,706 Održavanje softvera 385,831 369,148 Održavanje hardvera 49,136 50,122 Održavanje osnovnih sredstava 32,006 36,209 Održavanje mreže bankomata 14,805 13,201 Reklama i propaganda 190,796 209,684 Donacije 15,675 16,623 Zakupnina 437,541 479,643 Ostale usluge 112,121 99,541

Ukupno 1,461,160 1,485,762

Na dan 31. decembar 2014. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 1,093,886 hiljade obuhvataju sledeće kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 539,835 hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 144,969 hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 52,698 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 27,674 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 22,357 hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 26,566 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 12,591, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 19,177 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26,825 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 30,672 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove. Na dan 31. decembar 2013. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 844.786 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 333.930 hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 132.359 hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 51.008 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 28.889 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu odRSD 27.559 hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 25.020 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 21.281, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 18.126 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.685 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD17.692 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.



15. Porez na dobit

Porez na dobit:

2014 2013 Tekući porez - -

Ukupno (7,572) 47,078

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

2014 2013 Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja (2,657,219) 1,321,613 Obračunati porez po stopi 15% 253,590 (198,242) Poreski efekat rashoda koji se ne umanjuju i neoporezivih prihoda 213,228 298,443

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda 650,575 100,201 Poreski efekat promene poreskih stopa - Poreski efekat privremenih razlika (25,498) (20,867) Poreski efekat odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita (82,275) 67,946 Iskorišćeni poreski krediti Priznata odložena poreska sredstva na gubtike preneta u budući period 100,201 - Nepriznata odložena poreska sredstva na gubtike preneta u budući period (611,811) (100,201)

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha (7,572) 47,078

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima poreski gubitak u iznosu od RSD 4,078,738 (2013. godine: RSD 668,008 hiljade). Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 611,811 hiljade (2013. godina: RSD 100,201 hiljade).

16. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine. Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je realizovala gubitak, stoga nije predstavljena zarada po akciji. Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima 48 prioritetnih akcija. Nije bilo objave prioritetnih dividendi, te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

2014 2013 (korigovana) Dobit (2,664,791) 1,376,265 Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254,224 254,224

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) (10,482) 5,414



17. Gotovina i sredstva kod Centralne banke

2014 2013 U dinarima Tekući račun 10,210,382 10,145,419 Gotovina u blagajni 1,003,278 782,703 U stranoj valuti Gotovina u blagajni 1,889,204 1,785,738 Ostala gotovina i gotovinska sredstva 14,483 12,922 Obavezna rezerva kod Centralne banke 15,094,572 19,809,393 Ukupno 28,211,919 32,536,175

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014 i 4/2015), i Smernicama za implementaciju Odluke o obaeznoj rezervi kod Narodne Banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 8/2011, 43/2011, 57/2012, 65/2013, 118/2013, 127/2014 i141/2014) obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2014. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 9,097,437 hiljada (2013. godina: RSD 8,806,052 hiljade). Banka može da koristi obaveznu rezervu za održavanje likvidnosti. U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije. U decembru 2014. godine, doneta je izmena Odluke o obaveznoj rezervi, a rezultat izmene jeste da iznos obavezna rezerva u stranoj valuti za deposite s rokom dospeća do 2 godine iznosi 27%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 36% rezerve izdvaja se u dinarima, a 64% reserve u evrima.

Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine je 20%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 28% rezerve izdvaja se u dinarima, a 72% reserve u evrima. Za potrebe izveštaja o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine sledeća salda sa dospećem manjim od 90 dana:

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 2014 2013

U dinarima Tekući račun 10,210,382 10,145,420 Gotivina u blagajni 1,003,278 782,703 U stranoj valuti Gotovina u blagajni 1,889,204 1,785,738 Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 14,483 12,922

Krediti, avansi i depoziti finansijskim institucijama (Napomena 23) Devizini tekući račun 3,850,791 160,134

Ukupni tokovi gotovine 16,968,138 12,886,916



18. Finansijska sredstva data u zalog

Finansijska sredstva data u zalog iznose RSD 268,007 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine: RSD 261,140 hiljade) u odnose se na založene obveznice stare devizne štednje (Napomena 20).

19. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

2014 2013

U dianrima Akcije 638 12,997 Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije - 8,702Povećanje fer vrednosti derivata 1,476 66

U stranoj valuti

Povećanje fer vrednosti derivata 93,036 31,980 ukupno 95,150 53,745

Derivati

31. decembar 2014 31. decembar 2013

Fer vrednosti Fer vrednosti Ugovorni/ nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/ nominalni

iznos Sredstva Obaveze Derivati koji se drže radi trgovanja Valutni svopovi 10,059,244 1,476 1,462 18,841,429 66 805 Kamatni svopovi 22,057,519 93,036 113,461 5,898,500 31,980 31,980

Ukupno 32,116,763 94,512 114,923 24,739,929 32,046 32,785 20. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

2014 2013

U dinarima Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 9,264,237 4,630,119

U stranoj valuti Obveznice stare devizne štednje 7,600,208 9,985,866 Akcije 31,397 68,353

Finansijska sredstva data u zalog (Napomena 18) (268,007) (261,140)

Ukupno 16,627,835 14,423,198



Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

21. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

2014 2013

U dinarima Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 1,286,055 4,685,635

Ukupno 1,286,055 4,685,635



22. Krediti i depoziti bankama i drugim finansijskim institucijama

2014 2013

Domaće banke Inostrane banke Finansijske

institucije Ukupno Ukupno

Repo u dinarima - - - - 5,001,054

Depoziti u dinarima

Ostali depoziti 800,000 - - 800,000 522,644

Depoziti u stranoj valuti - Računi inostranih banaka - 3,850,792 - 3,850,792 160,134 Ostali depoziti 846,708 1,460,573 - 2,307,281 650,042 Ostali namenski depoziti - - 4,838 4,838 4,586

Plasmani u dinarima Investicioni krediti - - 3,803 3,803 5219 Ostali krediti - - 621 621 693 Razgraničena potraživanja za kamatu 229 - - 229 43

- Plasmani u stranoj valuti - Ostali plasmani - - - - - Razgraničena potraživanja za kamatu 21 350 - 371 150

Krediti i plasmani, bruto 1,646,958 5,311,715 9,262 6,967,935 6,344,565

Minus: Rezervisanja - - (3) (3) (7) Krediti i plasmani, neto Loans and placements, net 1,646,958 5,311,715 9,259 6,967,932 6,344,558



23. Krediti i potreživanja od komitenata

2014 2013

Companies Entrepreneurs Individuals Foreign entities

Other clients Total Total

Depoziti u stranoj valuti - Ostali namenski depoziti - - - 540,021 - 540,021 129,117

- Plasmani u dinarima - Potraživanja od kamata i naknada 796,628 528,989 258,810 - 126,471 1,710,898 1,888,003 Investicioni krediti 1,322,886 436,479 - - - 1,759,365 2,116,639 Dozvoljena prekoračenja 243,765 23,689 781,524 - - 1,048,978 1,000,773 Krediti za obrtna sredstva 30,470,287 5,787,448 - - 25,889 36,283,624 37,545,206 Stambeni krediti - - 22,707,800 56,566 - 22,764,366 22,594,777 Ostali krediti 4,335,115 1,143,705 5,318,477 - 23,265 10,820,562 12,527,431 Gotovinski krediti - - 18,427,933 - - 18,427,933 17,128,301 Ostali plasmani 666,097 2,663 3,673 - 4,880 677,313 70,408 Razgraničenja potraživanja za kamate 81,899 36,730 273,868 119 166,921 559,537 556,369

- Plasmani u stranoj valuti - Potraživanja za kamatu i naknadu 39,968 - - - - 39,968 31,915 Krediti za izvoz 6,421,195 - - - - 6,421,195 4,404,245 Ostali krediti 49,547 - - - 751,062 800,609 1,831,145 Ostali plasmani 4,464,184 - - 1,604 923 4,466,711 4,246,381 Razgraničenja potraživanja za kamate 14,793 - - 313 3,707 18,813 9,340 Odloženi prihod upotrebom efektivne kamatne stope (95,190) - (186,230) - - (281,420) (387,276)

Krediti i plasmani, bruto 48,811,174 7,959,703 47,585,855 598,623 1,103,118 106,058,473 105,692,774

Minus: Rezervisanja (11,876,908) (3,794,355) (4,467,276) (28) (67,795) (20,206,362) (13,256,454)

Krediti i plasmani, neto 36,934,266 4,165,348 43,118,579 598,595 1,035,323 85,852,111 92,436,320



Kamatne stope za indeksirane kredite pravnim licima kretale su se u rasponu od 3.% do 5,5.00% godišnje i u rasponu od 8% do 18,2% za kredite u dinarima. Banka odobrava indeksirane kredite stanovništvu po kamatnim stopama u rasponu of 4.07% - 16,87% godišnje iu rasponu od 11.71% do 34.51% za kredite u dinarima. Promene ispravke vrednosti za kredite i potraživanja od komitenata prikazani su u tabeli koja sledi:

Korporativni Potrošački Stambeni SBB Ostali

plasmani Kamata Ukupno Stanje na dan 31.12.2012. 1,071,330 1,847,280 232,839 5,718,680 659,737 795,322 10,325,188 Nove ispravke (Napomena11) 960,950 309,759 53,327 747,989 655,429 175,681 2,903,135 Ukidanje (Napomena11) (9,972) (9,347) - (4,531) - (1,976) (25,826) Neto kursne razlike 10,389 4,085 (156) 50,001 3,851 6,088 74,258 Otpis - (11,548) (118) (6,678) - (1,957) (20,301) Stanje na dan 31.12. 2013. 2,032,697 2,140,229 285,892 6,505,461 1,319,017 973,158 13,256,454 Nove ispravke (Napomena11) 2,338,531 348,840 68,645 472,133 1,552,004 181,562 4,961,714 Troškovi rezervisanja za BAN 2 - - 1,468,719 - - - 1,468,719 Ukidanje (Napomena 11) - (19,958) - (15,521) - (65,082) (100,561) Neto kursne razlike 141,514 31,077 25,040 376,536 68,508 11,095 653,770 Otpis (5,660) (11,012) - (14,338) - (2,725) (33,734) Stanje na dan 31.12.2014. 4,507,082 2,489,176 1,848,296 7,324,271 2,939,529 1,098,008 20,206,362

24. Ulaganju u pridružena lica

2014 2013 Udeli (učešća) 20,479 20,479

20,479 20,479

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima učešće u kapitalu ERB Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2013. godine: 25,56%).



25. Nematerijalna ulaganja

Licence i

softver Sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2012. Nabavna vrednost 2,885,652 58,995 2,944,647 Ispravka vrednosti (1,256,066) - (1,256,066)

Neotpisana vrednost 1,629,586 58,995 1,688,581

Godina zavšena na dan 31. decembar 2013. Početno stanje neotpisane vrednosti 1,629,586 58,995 1,688,581 Nove nabavke - 244,107 244,107 Prenosi 261,554 (261,554) -

Amortizacija (194,090) - (194,090)


Na dan 31. decembar 2013. godine Nabavna vrednost 3,147,206 41,548 3,188,754 Ispravka vrednosti (1,450,156) - (1,450,156)


Godina završena na dan 31. decembar 2014. Početno stanje neotpisane vrednosti 1,697,050 41,548 1,738,598 Nove nabavke - 276,092 276,092 Prenosi 249,220 (249,220) - Amortizacija (216,198) - (216,198)


Na dan 31. decembar 2014. Nabavna vrednost 3,396,426 68,420 3,464,846 Ispravka vrednosti (1,666,354) - (1,666,354)


Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.



26. Osnovna sredstva

Zemljište i građevin-

ski objekti

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2013. Nabavna vrednost 4,095,628 1,825,463 78,533 5,999,624 Ispravka vrednosti (786,516) (1,251,437) - (2,037,953)

Neotpisana vrednost 3,309,112 574,026 78,533 3,961,671

Godina završena na dan 31. decembar 2013. Početno stanje neotpisane vrednosti 3,309,112 574,026 78,533 3,961,671 Nove nabavke - 263,144 263,144 Prenosi 144,070 136,950 (281,020) - Smanjenja/ Prodaja - (2) - (2) Otpis (6,697) (2,030) - (8,727) Amortizacija (89,534) (134,195) - (223,729) Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2013 3,356,951 574,749 60,657 3,992,357

Stanje na dan 1. januar 2013. Nabavna vrednost 4,136,117 1,897,262 60,657 6,094,036 Ispravka vrednosti (779,166) (1,322,513) - (2,101,679)


Godina završena na dan 31. decembar 2014. Početno stanje 3,356,951 574,749 60,657 3,992,357 Nove nabavke - - 159,153 159,153 Prenosi 68,256 109,320 (177,576) - Otpis (3,619) (9,732) - (13,351) Amortizacija (91,083) (130,011) - (221,094)


Stanje na dan 31. decembar 2014. Nabavna vrednost 4,154,947 1,848,184 42,234 6,045,365 Ispravka vrednosti (824,442) (1,303,858) - (2,128,300)


Fer vrednosti osnovnih sredstva veća je od neotpisane vrednosti za RSD 53,719 hiljada. Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 437,541 hiljada (2013. godine: RSD 479,643 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14). Na dan 31. decembar 2014. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.



27. Odložena poreska sredstva i obaveze

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

2014 2013

(korigovano)

Odložena poreska sredstva 261,796 246,008

Odložene poreske obaveze (155,120) (140,799)

106,676 105,209 Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike i neiskorišćene poreske kredite.

Promene odloženih poreskih sredstava:

2014 2013 (restated)

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 105,209 65,136 Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odlođenih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika (25,498) (20,867) Odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period 100,201 - Odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita (82,275) 67,945 Ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu (7,572) 47,078 Odložena poreska sredstva po osnovu revalorizacionih rezervi 9,244 (7,625) Odložena poreska sredstva po osnovu aktuarskih gubitaka (205) 620

Odložena poreska sredstva 106,676 105,209

Na 31. decembar 2014. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 611,811 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine: RSD 100,201 hiljada).

Odloženi poreski prihod/(rashod) nastao je po osnovu:

2014 2013 Amortizacije (23,565) (22,973) Dugoročnih rezervisanja (1,932) 2,106 Iskorišćeni poreski krediti 100,201 - Novi poreski krediti (82,275) 67,945

(7,572) 47,078



28. Ostala sredstva

2014 2013 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 497 5,268 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 105,567 116,243 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 482,274 135,373 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 1,962 37,508 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 402 1,021

590,702 295,413

Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja od zaposlenih 64 19 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 16,199 23,526 Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 4,781 751 Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 955 154 Prolazni i privremeni računi (14,680) (17,676) Ostala potraživanja naknada 205,626 205,066 Ostala potraživanja 91,688 107,366 Ostala potraživanja u stranoj valuti Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 4,198 4,670 Prolazni i privremeni računi 480 (4,179) Ostala potraživanja naknada 8,970 12,507 Ostala potraživanja 113,485 83,017

431,766 415,221

Zalihe Sredstva stečena naplatom potraživanja 12,415 12,415 Zalihe materijala 5,024 2,756

17,439 15,171

Ostala sredstva – bruto 1,039,907 725,805 Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (212,765) (148,908) Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraživanja (904) (904)

Ostala sredstva - neto 826,237 575,993



Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2014 2013

Početno stanje 148,908 109,431 Nove ispravke (Napomena 11) 35,945 40,638 Ukidanje ispravki (Napomena 11) (432) - Neto kursne razlike 6,275 837 Otpis - (1,998) Ostalo 22,069 -

Stanje na dan 31. decembar 212,765 148,908

29. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

2014 2013

Potraživanja u dinarima

Povećanje fer vrednosti derivata 21,887 805

Potraživanja u stranoj valuti

Povećanje fer vrednosti derivata 93,036 31,980

Ukupno (Napomena 19) 114,923 32,785



30. Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i Centralnoj banci 2014 2013

Inostrane banke Domaće banke Finansijske

institucije Ukupno Ukupno

Transakcioni depoziti u dinarima 43,874 - 35,371 79,245 17,582

Transakcioni depoziti u stranoj valuti 471 6,939 11,950 19,360 84,604

Ostali depoziti i obaveze u dinarima

Namenski depoziti 210 - - 210 210 Ostali depoziti - - 421,917 421,917 212,425 Ostale obaveze - - - - 224 Razgraničenja po kamatana i naknadama 2,558 2,558 170

Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti Namenski depoziti 5,422 - 637 6,059 5,139 Ostali depoziti - - 250,064 250,064 5,908,469 Primljeni krediti - - - - - Razgraničenja po kamatana i naknadama 287 - 1,091 1,378 17,390

Ukupno 50,264 6,939 723,588 780,791 6,246,213 Na dan 31. decembar 2013. godine, ostali depoziti u iznosu od RSD 5,008,255 odnose se na sredstva pozajmljena od komercijalnih banaka (Bank of Nova Scotia, Banca Popolare di Sondrio i KBC Bank) u okviru garancije Međunarodne finansijske korporacije (IFC).



31. Depoziti i ostale obaveze prema klijentima 2014 2013

Javni sektor Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo

Strana lica

Ostali komitenti Ukupno Ukupno

Transakcioni depoziti u dinarima - 2,082,598 1,063,832 1,836,002 21,652 447,268 5,451,352 4,132,474 Transakcioni depoziti u dinarima - 2,197,989 49,417 15,906,183 544,869 87,164 18,785,622 7,889,004

Ostali depoziti i obaveze u dinarima Štedni depoziti - - - 1,676,228 19,724 - 1,695,952 1,061,642 Namenski depoziti - 57,872 1,038 14,431 14,656 - 87,997 167,684 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja - 50,965 1,800 2,566 - - 55,331 33,994 Ostali depoziti 306,500 2,764,934 25,070 - - 2,903,873 6,000,377 6,009,286 Ostale obaveze - 130 - 21,368 - - 21,498 18,558 Kamate, provizije i naknade - 279 87 17 - - 383 302 Razgraničena kamata 1,007 5,375 134 19,957 699 8,442 35,614 39,561 Razgraničeni troškovi upotrebom efektivne kamatne stope - - - - (1,939) - (1,939) (19,219)

Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti Štedni depoziti - - - 56,832,796 899,987 - 57,732,783 69,542,568 Namenski depoziti - 250,741 5,385 38,727 14,157 125,730 434,740 455,935 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja - 222,233 8,467 765,422 16,872 3,000 1,015,994 817,586 Ostali depoziti - 3,539,547 24,192 - 604,792 662,962 4,831,493 5,703,267 Primljeni krediti 24,192 - - - 2,848,345 - 2,872,537 6,872,710 Ostale obaveze - 63,808 - - - - 63,808 16,771 Kamate, provizije i naknade - - - 389 1 - 390 394 Ragraničena kamata 26 6,979 89 350,884 12,429 1,851 372,258 589,403

Ukupno 331,725 11,243,450 1,179,511 77,464,970 4,996,244 4,240,290 99,456,190 103,331,921



Godišnja kamatna stopa do 8.75% obračunava se na depozite po viđenju preduzeća u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 2.5% do 9% godišnje dok oročeni depoziti preduzeća u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1.00% do 3.5% godišnje. Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi do 3,50% za evre i 5,50% ta dinare (ukupan saldo depozita). Za nove depozite po viđenju, kamata je do 0,50% za evre i dinare. Kamatna stopa na oročene depozite u evrima varira od 0,23% do 3,50% dok kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 4,11% do 8,40%.

32. Rezervisanja

2014 2013 Rezervisanja za izloženosti po vanbilansnoj aktivi 137,124 79,457 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35b) 222,749 86,674 Rezervisanja za penzije 35,704 48,587

Rezervisanja za štete - 32,100

Rezervisanja za bonuse 3,700 55,000 Rezervisanja za restrukturiranje 213,249 -

Ukupno 612,526 301,818

Rezervi-sanja za

štete

Rezervi-sanja za bonuse

Rezervi-sanja za penzije

Rezervi-sanja za sudske

sporove

Rezervi-sanja za restruk-

turiranje

Rezervi-sanja po

vanbi-lansnoj

evidenciji Ukupno Stanje na dan 01.01. 2013. 45,984 55,000 34,547 57,925 - 101,794 295,251 Korišćenje rezervisanja - plaćanja (13,912) - - (1,509) - - (15,421) Nova rezervisanja - - 15,489 29,789 - 1,728 47,006 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (125) - - - - (24,672) (24,798) Rezervisanja za penzije - plaćanja - - (1,449) - - - (1,449) Neto kursne razlike 153 - 469 - 607 1,229 Stanje na dan 31.12.2013. 32,100 55,000 48,587 86,674 - 79,457 301,818 Korišćenje rezervisanja - plaćanja (22,070) - (5,497) (2,786) - - (30,353) Nova rezervisanja - - 8,619 135,522 213,249 58,350 415,740 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (10,391) (51,300) (16,005) (4) - (6,985) (84,685) Neto kursne razlike 361 - - 3,343 - 6,302 10,006 Stanje na dan 31.12.2014. - 3,700 35,704 222,749 213,249 137,124 612,526

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije (izražena kao ponderisane prosečne vrednosti):



2014 2013

% %

Diskontna stopa 6.8% 7.5% Povećanje procečne zarade na nacionlanom nivou 1.8% 2% Stopa inflacije 3.5% 4%

33. Ostale obaveze

2014 2013 Obaveze po osnovu zarada i naknada Za neto zarade 10 10 Za poreze na zarade i naknade zarada - - Za doprinose na zarade i naknade zarada - - Po osnovu privremenih i povremenih poslova 2,849 694 Ostale obaveze prema zaposlenima 15,966 15,972

18,825 16,675 Ostale obaveze u dinarima Po komisionim poslovima 6,047 5,930 Po osnovu primljenih avansa 979 1,420 Prema dobavljačima 125,656 93,954 Prolazni i privremeni računi 8,103 5,858 Obaveze iz dobiti 700 700 Ostale obaveze 29,407 36,477 Obaveze po osnovu kamata i naknada 3,608 5,098 Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa 84,078 73,747 Prema dobavljačima 89,307 77,752 Prolazni i privremeni računi 117 166 Ostale obaveze 8,306 746

356,308 301,848 Porez po odbitku 1,787 6,250 Porez na dodatu vrednost 32,310 22,929 Ostali porezi i doprinosi 4,728 9,032 38,825 38,211 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Ostali razgraničeni rashodi 47,025 51,347 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 17,889 11,230 Razgraničeni prihodi kamata 147,248 72,831 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 457,696 45,604 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Ostali razgraničeni rashodi 20,188 23,183 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 2,122 5,520

692,168 209,713

Ukupno 1,106,126 566,448



34. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

2014 2013(korigovano) Akcijski kapital i ostali kapital Akcijski kapital - obične akcije 25,422,400 25,422,400 Akcijski kapital - prioritetne akcije 4,800 4,800 Emisiona premija 6,051,999 6,051,999 Ostali kapital 2,727 2,727

31,481,926 31,481,926 Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9,558,335 9,558,335

9,558,335 9,558,335 Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve – HoV raspoložive za prodaju 132,807 185,191 Aktuarski gubitak za penzione doprinose (2,351) (3,514) 130,456 181,677 Akumulirana dobit i gubitak 5,602,100, 4,225,835 Dobit/ (gubitak)tekuće godine (2,664,791) 1,376,265

2,937,309 5,602,100

Ukupno kapital 44,108,026 46,824,038

Broj izdatih akcija 254,272 254,272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.



Akcionari Banke na dan 31. decembar 2014. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične

akcije % Prioritet

ne akcije % Ukupne

akcije %

Eurobank Ergasias 141,868 55.80% 17 35.42% 141,885 55.80% Berberis Investments Limited 3,690 1.45% - 0.00% 3,690 1.45% ERB N.E. BV Holding Company Holland 108,666 42.74% - 0.00% 108,666 42.74% Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% AKT - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% Bambi banat - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% Buducnost - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% Dunav AD - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% Habit pharm - 0.00% 5 10.42% 5 0.00% Kopaoničanka ZP - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% Saobraćajni institut CIP - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% Siemens IT solutions and service - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% Stem - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% TP Beogradelektro - 0.00% 6 12.50% 6 0.00% Trustex - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% ZZ Bajina Bašta - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

Ukupno 254,224 100.00% 48 100.00% 254,272 100.00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli: Obične akcije Prioritetne akcije

Stanje na dan 31.12.2014. 254.224 48

Stanje na dan 31.12.2013. 254.224 48 Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank Banka u toku 2014. godine nije povećavala kapital. Emisiona premija Emisiona premija obuhvata razliku između tržišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2014. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6,051,999 hiljada (31. decembar 2013. godine: RSD 6,051,999 hiljade). Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti i ostale rezerve u iznosu od RSD 9.558.335 hiljada (31. decembar 2013 godine: RSD 9.558.335 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom i statutom Banke.



35. Potencijalne obaveze

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga: 2014 2013 U periodu ne dužem od godinu dana 85,377 80,502 U periodu preko 1, ali ne duže od 5 godina - - U periodu preko 5 godina - - Ukupno 85,377 80,502

b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je izdvojila rezervisanja za sudske sporove u iznosu od RSD 222,749 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine: RSD 86,674 hiljade). Rervisanja u iznosu RSD 121,676 hiljade odnose se na sudske sporove u vezi sa jednostranim povećanjem kamatnih stopa u prošlosti. Protiv Banke se vode dva spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sporova za isplaćene obveznice stare devizne štednje u iznosu od RSD 60,905 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 57,853 hiljade).

36. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da se uskladi sa pokazateljima koje definiše Zakona o bankama i drugom finansijskim institucijama. Na dan 31. decembra 2014. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani pokazatelji 2013

Adekvatnost kapitala min 12% 14.64% Dugoročna ulaganja max 60% 31.06% Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 8.83% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 165.59% Pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.67 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 2.70 – u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 2.90 Pokazatelj deviznog rizika max 20% 2.60% Banka je na dan 31. decembra 2014. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.



37. Odnosi sa povezanim licima

Eurobank a.d. Beograd je ćerka-kompanija Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi. U maju 2013. godine, nakon rekapitalizacije Eurobanke u iznosu od EUR 5.839 miliona, Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) preuzeo je kontrolu nad bankom kao većinski akcionar i povezano lice. Dana 19. juna 2013. godine, HFSF je stekao 3.789.317.358 običnih akcija Eurobank sa glasačkim pravima, što je činilo 98,56% akcijskog kapitala. Nakon izdavanja novih 205.804.664 običnih akcija u julu, Odlukom godišnje Skupštine akcionara od 27. juna 2013. godine, procenat glasačkih prava HFSF-a u Eurobank smanjen je na 93,55%. Nakon uvećanja kapitala koje je odobrila vandredna Skupština akcionara dana 26. avgusta 2013. godine, procenat glasačkih prava nad kojim HFSF ima kontrolu uvećan je na 95,23%. Nakon što sprovedeno povećanje kapitala Eurobank u iznosu od EUR 2,864 miliona koje je u potpunosti pokriveno od stren privatnih, institucionalnih i drugih investitora, procenat običnih akcija s glasačkim pravom HFSF-a smanjio se sa 95.23% na 35.41%. Pored toga, u kontekstu Zakona 3864/2010 izmenjenog Zakonom 4254/2014, glasačka prava HFSF-a u Skupštini akcionara Eurobanke prebačena su na ograničena prava. Shodno tome, od maja meseca, HFSF više nema kontrolu nad Grupom, ali se smatra da ima značajan uticaj. Stoga se HFSF smatra povezanim licem Grupe, dok se grčke banke pod znatnim uticajem HFSF-a, u kontekstu dokapitalizacije grčkih banaka, ne smatraju povezanim licima Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2014. godine prikazane su u tabeli:





Eurobank Ergasias

Be-Business

Exchanges S.A.

IMO Property

Invesments

ERB Property services

ERB Leasing

RECO Real Property 20302810

ERB Asset Fin

IT Shared Services

ERB New Europe

Funding BV

EFG New Europe

Holding B.V.

34192535

Eurobank private bank

Luxemburg S.A Eurobank

Bulgaria A.D

Assets

Foreign currency account 60,792 - - - - - - - - - - -

Interest and fee receivables 305 - 2 1 2 1 2 - 12,106 - - -

Loans to customers and deposits 650,042 - - 145 - 57,321 - - - - - -

Equity shares - - - - 20,479 - - - - - - -

Derivative assets 2 - - - - - - - - - - - Total assets 711,141 - 2 146 20,481 57,322 2 - 12,106 - - -

Liabilities

Due to customers 6,925 - 551,943 57,133 124,944 273,510 82,911 - 1 43,716 5,139 713

Borrowings - - - - - - - - - - - -

Interest payable - - - - - - - - - - - -

Other liabilities 12,566 - - 806 62 343 - 18,140 - - - -

Derivative liabilities 32,785 - - - - - - - - - - - Total liabilities 52,276 - 551,943 57,939 125,006 273,853 82,911 18,140 1 43,716 5,139 713

Income

Interest income 489,965 30 - - - 2,294 - - - - - -

Interest income from derivatives 31,911 - - - - - - - - - - -

MtM income on derivatives 2,382 - - - - - - - - - - -

Fee income 6,466 1 530 55 609 2,458 137 - 12,113 - - 83

Income from services - - 423 4,445 3,889 - - - - - - -

Other - - 317 - - - - - - - Total income 530,724 31 953 4,500 4,815 4,752 137 - 12,113 - - 83

Expenses

Interest expense 462,995 - 45,959 3,319 15,843 3,019 3,769 - - - - -

Interest expense from deriavtives 58,753 - - - - - - - - - - -

MtM expenses 34,279 - - - - - - - - - - -

Fee expenses 57,374 - - 6,787 - - - - - - - -

Services 278 527 3,403 6,643 13 50,323 2,097 251,400 - - - -

Other expenses 2,242 11 164 810 - - - - Total expenses 613,679 2,769 49,362 16,760 16,020 53,342 6,676 251,400 - - - -

Off balance sheet -

Letter of guarantees - - - - - 300,764 - - - - - - Derivatives 20,757,580 - - - - - - - - - - - Other off balance sheet (undrawn commitments) - - - 155 - - - - - - - Total Off balance sheet 20,757,580 - - 155 - 300,764 - - - - - -



Na dan 31. decembar 2014. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2,258,441 hiljada (31. decembar 2013. godine: RSD 2,428,508 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 0.91% do 7.24% za stambene kredite, i u rasponu od 11% to 25% za potrošačke dinarske kredite. a) Naknade ključnom osoblju

2014 2013 Troškovi plata i drugih naknada 151,001 150,686

151,001 150,686 38. Devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar 2014 2013 USD 99.4641 83.1282 EUR 120.9583 114.6421 CHF 100.5472 93.5472

39. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembar 2014. godine.

40. Upravni odbor

Članovi Upravnog odbora Eurobank a.d. na dan 31. decembar 2014. godine navedeni su sledećoj tabeli:

Predsednik Članovi Michalakis Louis Karakasis Theodoros Stavros Ioannou Angelos Tsichrintzis Anastasios Nikolaou Slobodan Slović Ivan Vujačić

Dana 4. decembra 2014. godine, Upravni odbor Banke predložio je imenovanje M. Vlastarakisa za novog člana Upravnog odbora Banke. Dana 28. januara 2015. godine, Narodna banka Srbije izdala je odluku o imenovanju novog člana, nakon čega je Skupština akcionara Banke na sednici održanoj 20. januara 2015. godine, imenovala M. Vlastarakisa za novog člana Upravnog odbora Banke. Dana 20. marta, Upravni odbor Banke je predložio razrešenje S. Slovića članstva u Upravnom odboru Banke.

EUROBANK A.D. BEOGRAD GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2014.

EUROBANK A.D. BEOGRAD Godišnji izveštaj o poslovanju za godiu završenu 31. decembra 2014. godine

1

OPŠTE INFORMACIJE Eurobank a.d. Beograd pristuna je u Srbiji od marta 2003. godine i danas predstavlja jednog od vodećih stranih investitora i finansijskih institucija u zemlji. Nakon decenije uspešnog poslovanja u Srbiji, Eurobank a.d. nudi široku ponudu standardnih i inovativnih bankarskih proizvoda i usluga. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Eurobank teži da bude banka prvog izbora za klijente u Srbiji, pojedince i pravna lica, vodeći odgovorno poslovanje prema zaposlenima, klijentima, zainteresovanim stranama i zajednici. ORGANIZACIONA STRUKTURA Radom zaposlenih u Banci rukovodi Izvršni odbor Banke, kojeg predstavlja i zastupa predsednik Izvršnog odbora. Predsednika i članove Izvršnog odbora Banke bira Upravni odbor Banke. Izvršni odbor Banke ima 7 članova. Banka je organizovana po sektorima koji pokrivaju osnovne poslovne funkcije. Banka je na dan 31. decembra 2014 .godine imala sledeće sektore: • Sektor za korporativno bankarstvo • Sektor poslovne mreže • Sektor za mikrokredite • Sektor za kredite fizičkim licima • Sektor sredstava i likvidnosti • Sektor finansija i kontrole • Sektor za operativno poslovanje • Sektor informacionih tehnologija • Sektor za upravljanje rizicima • Sektor za upravljanje ljudskim resursima • Sektor pravnih poslova • Sektor unutrašnje revizije • Sektor kontrole usklađenosti poslovanja • Sektor marketinga i korporativne komunikacije • Sektor za naplatu potraživanja Organizaciona mreža Banke Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je pored centrale imala i 95 ekspozitura i 5 poslovnih centara preko kojih obavlja poslovanje. Na dan 31. decembar 2014. godine Banka nije imala poslovnice niti ekspoziture u inostranstvu.


2

Ljudski resursi Na dan 31. decembar 2014. godine Banka je imala 1,522 stalno zaposlena radnika (31. decembar 2013. godine: 1,538 zaposlena). Broj zaposlenih uključuje aktivne zaposlene, zaposlene na odsustvu, kao i agente direktne prodaje. Kvalifikaciona struktura Banke na dan 31. decembra 2014. godine data je u nastavku:

Ukupno % Visoka stručna sprema 620 40.74%

Viša stručna sprema 367 24.11% Srednja stručna sprema 527 34.63% Kvalifikovani radnici 6 0.39% Nisko kvalifikovani radnici 2 0.13%

1,522 100%

FINANSIJSKI PREGLED Za srpsku privredu 2014. godina bila je veoma teška jer se kriza nastavila i nije bilo znakova stvarnog oporavka ekonomije. Bankarski sektor u Srbiji suočio se sa ozbiljnim finansijskim problemima nekih banaka, što je uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2014. godini. Prihodi poslovanja Rashodi kamata

4,603

2,776

2013 2014

Rashodi kamata (u RSD miliona)

‐40%

Tokom 2014. godine, Banka se posebno usredsredila na smanjenje troškova finansiranja i smanjivala je troškove depozita. Ovaj pristup za rezultat je imao smanjenje rashoda kamata za 40% (u odnosu na prethodnu godinu). Smanjenje je posledica opšteg tržišnog trenda i znatnog napora koji je Banka uložila da smanji cenu depozita.


3

Prihodi kamata

Neto prihodi od naknada i provizija

12,102

10,279

2013 2014

Prihodi kamata (u RSD miliona)

‐15%

1,8801,842

2013 2014

Neto prihodi od naknada i provizija (u RSD miliona)

‐2%

Međutim, smanjenje prihoda kamata (15% u odnosu na prethodnu godinu) umanjilo je pozitivne rezultate smanjenja troškova finansiranja. Prihodi kamata zabeležili su smanjenje usled: a) smanjennja referentne dinarske stope koja utiče na značajan deo aktive Banke (krediti u dinarima povezni sa referentnom stopom, trezorski zapisi itd.); b) povećanja kredita u statusu neizmirenja; i c) slabije kreditne aktivnosti.

Neto prihodi od naknada i provizija neznatno su se smanjili, za 2%, uglavnom usled smanjenog obima izdatih garancija i s njima povezanih prihoda od provizija.


4

Rashodi poslovanja

Rashodi ispravke vrednosti Tokom 2014. godine, Banka je priznala veće rashode ispravke vrednosti za korporativne klijente usled pogoršanja tržišnih uslova. Sve veći pritisak produžene krize za posledicu je imao da se nekoliko velikih preduzeća koja posluju na srpskom tržištu suočilo s poteškoćama. Zbog ove činjenice, a s ciljem da se finansijska pozija Banke prikaže što verodostojnije i tačnije u finansijskim izveštajima Banke za 2014. godinu, Banka je sprovela temeljnu analizu obezvređenja i knjižila za 2 milijardi dinara veći iznos rezervisanja (isključujući efekat BAN-a 2) nego u 2013. godini, pri čemu se rezervisanja uglavnom odnose na korporativne klijente. Pored toga, efekti implementacije „Odluke Narodne banke Srbije o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti“ u iznosu od približno 1,5 milijardi dinara (vidi Događaji nakon perioda izveštavanja) evidentirani su kao rashodi ispravke vrednosti. Konačni rezultat Kao rezultat ranije navedenih događaja (gore spomenute Odluke Narodne banke Srbije, jednokratnog troška restrukturiranja i povećanja rashoda ispravke vrednosti), Banka je ostvarila neto gubitak u iznosu od 2,7 milijarde dinara.

5,384 5,604

2013 2014

Rashodi poslovanja (u RSD miliona)

4%

U poslednjem kvartalu 2014. godine, Banka je razvila plan restrukturiranja u cilju optimizacije poslovnog modela. Plan restrukturiranja počiva na dva glavna stuba: 1) Optimizacija mreže filijala s ciljanim obimom poslovne mreže od 80 filijala; b) Optimizacija strukture centrale i smanjenje broja zaposlenih. Shodno planu restrukturiranja, Banka je evidentirala trošak restrukturiranja u iznosu od 213 miliona dinara. Troškovi restrukturiranja uključeni su u Operativne i ostale rashode. Izuzimajući jednokratni trošak restrukturiranja, operativni rashodi poslovanja veći su za 4% (u odnosu na prethodnu godinu) što je rezultat povećanja premije osiguranja sa 0,4% na 0,6% (205 miliona dinara).


5

Adekvatnost kapitala Na dan 31. decembar 2014. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) Banke iznosi 14.6% u odnosu na propisanih 12% (na dan 31. decembar 2013. godine: 19,5%). Smanjenje adekvatnosti kapitala rezultat je reklasifikacije nekoliko velikih korporativnih klijenta. Vredno pomena je da neraspodeljena dobit Banke u iznosu od 5,6 milijardi dinara nije uključena u obračun PAK s obzirom na to da dobit još nije raspodeljena. Uključivanje neraspodeljene dobiti u pokazatelj adekvatnosti kapitala povećalo bi navedeni pokazatelj za približno 6%. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Zaštita životne sredine je jedan od klučnih stubova društvene odgovornosti u Eurobanci. Težeći stalnim poboljšanjima i sprovođenju ekoloških programa i inicijativa, Eurobanka je usvojila Sistem upravljanja životnom sredinom, a uporedo s naporima da razvije svoj Sistem upravljanja životnom sredinom, analizira se i sveukupan uticaj na okruženje. Rezultati su poslužili za postavljanje osnova za sledeće ključne inicijative: Upravljanje otpadom U 2014. godini, Eurobanka je proširila program recikliranja papira na 50 lokacija, dok je akcija recikliranja praznih i istrošenih kertridža sprovedena u svim ekspoziturama u Srbiji. Dodatno, sav električni i elektronski otpad je recikliran. Finansiranje – sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima Ogovorno finansiranje važan je deo strategije razvoja Eurobanke. U tu svrhu, Banka je implementirala Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima u proces odobravanja kredita, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. Energija i klimatske promene Uprkos činjenici da banke doprinose efektu staklene bašte uglavnom indirektno, kroz potrošnju električne energije, Banka izuzetno uvažava značaj smanjenja efekata emisije štetnih gasova i shodno tome prati potrošnju električne energije i svih pratećih emisija. Zgarada centrale Banke, „Eurobank Centar“ sertifikovana je u energetsku kategoriju „C”. Zeleni proizvodi – Elektronski izveštaji Još 2011. godine, Eurobank je uvela uslugu elektronskih izveštaja (e-Statements) koja omogućava klijentima da prime izveštaje o bankarskim proizvodima koje upotrebljavaju elektronskim putem čime se prekida dostavljanje štampanih primeraka izveštaja redovnom poštom.


6

Zelena politika nabavke Eurobank za cilj ima da prense kulturu očuvanja životne sredine svojim klijentima i dobavljačima. u ovom kontekstu, Banka postepeno razvija kreterijume očuvanja životne sredine pri proceni kako svojih dobavljača tako i proizvoda i usluga koje nude. DOGAĐAJI NAKON PERIODA IZVEŠTAVANJA Nakon značajnog jačanja švajcarskog franka (CHF) u januaru 2015. godine, Narodna banka Srbije izdala je „Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti“. Odluka je objavljena 24. februara 2015. godine i sadrži dve glavne komponente: a) obaveznu implementaciju prethodno izdate preporuke Narodne banke Srbije, BAN 2 i b) četiri mere olakšica za CHF izloženosti. BAN 2 je preporuka koju je NBS izdala 2013. godine predloživši komercijalnim bankama da klijentima – privatnim licima vrate iznos dodatno naplaćene kamate po osnovu jednostrane promene cena sprovedene pre implementacije Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (od 5. decembra 2011. godine). BAN 2 mora biti sproveden u obliku smanjenja neizmirene glavnice (što se u punoj meri odražava na bilans uspeha). Deo Odluke u pogledu BAN 2 smatra se korektivnim događajem nakon perioda izveštavanja. Shodno tome, rashodi rezervisanja za 2014. godinu, povećani su za 1,468,719 hiljada dinara kako bi se računovodstveno obuhvatio efekat BAN 2. Pored ranije navedenog događaja, u februaru 2015. godine Banka se suočila sa neizmirenjem jedne velike izloženosti. Ovo neizmirenje tretira se kao korektivni događaj nakon perioda izveštavanja i finansijski izveštaji korigovani za iznos procenjenog obezvređenja od 966,618 hiljada dinara. PLANIRANI BUDUĆI RAZVOJ Strateški prioriteti Banke u 2015. godini definisani su u nastavku:

Očuvanje prihoda pre rezervisanja Upravljanje likvidnošću i kapitalom Očuvanje kvaliteta kreditnog portfolija Efikasno upravljanje troškovima

Očuvanje prihoda pre rezervisanja podrazumeva preduzimanje sledećih aktivnosti:

Dalje smanjenje cene depozita Povećanje udela osnovnih/ transakcionih depozita Dalji rast visoko isplativog portfolija potrošačkih kredita Iskoristiti saradnju sa Manchester United-om Proširiti mrežu agenata direkte prodaje Dalji ravoj poslova bankoosiguranja Fokus Sektora za sredstva i likvidnost na upravljanje prinosom od trezorskih zapisa


7

Upravljanje likvidnošću i kapitalom usredsrediće se na sledeće aktivnosti:

Obezbeđivanje sredstava neophodnih za podršku finansiranja kreditnih aktivnosti Rast dinarskih depozita i osnovnih depozita (posebno računa zarada i transakcionih računa

pravih lica) Očuvanje i dalji razvoj saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama

Rukovodstvo Banke na mesečnom nivou prati adekvatnost kapitala kao i upotrebu kapitala Banke. Banka je razvila Plan poboljšanja adekvatnosti kapitala koji se redovno prati. Očuvanje kvaliteta kreditnog portfolija sprovodiće se kroz sledeće korake:

Proaktivno upravljanje problematičnim i nenaplativim kreditima kako bi se smanjila rezervisanja za gubitke, posbeno u segmentu plasman privredi

Stalno poboljšanje okvira za praćenje problematičnih klijenta i visko rizičnih klijenta („watchlisted“ klijenti)

Uspostavljanje novog nezavisnog sektora za upravljanje izloženostima u kašnjenju.

Aktivnosti efikasnog upravljanja troškovima uglavnom se odnose na realizaciju definisanog Plana restrukturiranja. Smanjenje troškova se realizuje od januara, ali će očiglednija ušteda će biti realizovana počev od maja jer se očekuje da će većina aktivnosti u vezi sa restrukturiranjem biti okončana do kraja aprila. Pored toga, Banka i dalje strogo prati budžetirane troškove.


8

CILJEVI I POLITIKE VEZANE ZA UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Osnove procesa upravljanja rizicima Banka prepoznaje da je preuzimanje rizika integralni deo njenog poslovanja. U tom cilju, Banka postavlja mehanizme kojima želi identifikovati sve rizike u ranoj fazi i proceniti njihov uticaj na ostvarenje ciljeva. Osnovni ciljevi Banke u upravljanja rizicima su dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost njegove strukture i visine, putem uvođenja i primene odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj upravljanja rizicima predstavlja upravljanje odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti korišćenja sopstvenog kapitala putem uspostavljanja sistema ograničenja (limita) rizičnosti, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateškog planiranja. Strateški okvir upravljanja rizicima kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju određen je kao što sledi:

Strategijom za upravljanje rizicima, Strategijom upravljanja kapitalom, Politikama, Procedurama i Metodologijama za upravljanje rizicima.

Strategije zajedno sa pripadajućim aktima utvrđene su na takav način da uvažavaju specifičnosti same Banke, poslovnog i makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Svrha Strategije za upravljanje rizicima i Strategije upravljanja kapitalom je da utvrdi operativnu vezu između poslovne strategije Banke i njenog apetita za rizikom. Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije, Bazela II, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične Banke i standarda branše. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizicima međunarodnoj najboljoj praksi, težeći efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima vezanim za aktivnostima koje banka sprovodi. Sistem upravljanja rizicima je usklađen sa veličinom i organizacionom strukturom, prirodom, obimom i složenošću poslovanja Banke, odnosno njenim rizičnim profilom i dizajniran je tako da podrži viziju organizacije kao vodećoj, univerzalnoj i prema klijentu orjentisanoj Banci koja nastoji da obezbedi:

Ispunjenje visokih standarda upravljanja rizicima Usaglašenost sa regulatornim zahtevima Jaku kapitalnu poziciju Stabilne izvore sredstava i jaku likvidnost.


9

Okvir upravljanja rizicima Banka posluje kao integrisana grupa sektora, poslovnih jedinica i funkcija. Rizicima i kapitalom se u tom smislu upravlja putem odgovarajuće organizacione strukture, primenom osnovnih principa poslovanja utvrđenim internim aktima i sprovođenjem procesa merenja i praćenja koji su u skladu sa aktivnostima sektora i poslovnih jedinica. Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao:

Identifikovanje rizika; Merenje i procena rizika; Ograničenje i ublažavanje rizika, Praćenje rizika i kontrola rizika Izveštavanje o rizicima.

Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. U organizacionom smislu, sistem je postavljen tako da obezbeđuje jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i konzistentne linije komunikacija i razmene informacija i razdvajanje aktivnosti preuzimanja rizika od aktivnosti kontrole i praćenja rizika. Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje preuzimaju i takođe procenjuju rizik. U Banci, osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi: Upravni odbor odgovoran je za razumevanje prirode i ukupne visine rizika kojem je Banka

izložena u svom poslovanju, kao i za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Takođe, Upravni odbor Banke je dužan da obezbedi da Izvršni odbor identifikuje rizike kojima je Banka izložena, kao i da kontrolu tih rizika vrši u skladu sa odobrenim politikama i procedurama.

Izvršni odbor odgovoran je posebno za sprovođenje Strategija, Politika i ostalih internih akata Banke, kao i za održavanje i unapređenje efikasnosti unutrašnjih kontrola ugrađenih u sistem upravljanja rizicima sa svrhom ostvarenja poslovnih ciljeva.

Odbor za praćenje poslovanja analizira i usvaja predloge strategija i politika koje se tiču upravljanja rizicima i sistemom internih kontrola, i koje se podnose Upravnom odboru na razmatranje i odobravanje. Osim toga, Odbor za praćenje poslovanja analizira i prati primenu i odgovarajuću implementaciju usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola. Odbor za praćenje poslovanja izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, i predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola.


10

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom upravlja celokupnim kapitalom ( ostvarenim, planiranim, stresiranim) i, koordinira poslovnim jedinicama u smislu merenja kapitalnih potreba, realokacije kapitala i slično.

Odbor za upravljanje rizicima, kao telo imenovano od strane Upravnog odbora za praćenje i upravljanje rizicima, je odgovoran za sprovođenje strategije i politika upravljanja rizicima.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju odgovorni su da kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni – Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala. Najznačajniji finansijski rizici kojima je Banka izložena u svojem poslovanju jesu: kreditni rizik, rizik likvidnosti, tržišni i operativni rizik. POLITIKE UPRAVLJANJA ZNAČAJNIM FINANSIJSKIM RIZICIMA Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti predstavlja rizik od negativnih efekata na dobit i kapital zbog nemogućnosti Banke da izvršava svoje obaveze po dospeću. Efektivno upravljanje rizikom likvidnosti pomaže da se obezbedi sposobnost Banke da ispunjava svoje obaveze vezane za tokove gotovine, koji su neizvesni jer na njih utiču eksterni događaji i ponašanje drugih agenata. Upravljanje rizikom likvidnosti je od izuzetnog značaja jer nedostatak likvidnosti na nivou jedne institucije može da ima posledice na ceo sistem. Rizik likvidnosti nastaje usled: Povlačenja postojećih izvora finansiranja kao i usled nemogućnosti privlačenja novih izvora (rizik

likvidnosti izvora sredstava) ili Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva usled tržišnih poremećaja (tržišni rizik

likvidnosti). U cilju što efikasnijeg upravljanja rizikom likvidnosti, Banka sprovodi politiku upravljanja likvidnošću koja obuhvata planiranje očekivanih poznatih i mogućih novčanih odliva i dovoljnih novčanih priliva za pokriće istih, kontinuirano praćenje likvidnosti kao i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti. Takođe, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom redovno prati i analizira operativnu likvidnost Banke, dok Sektor sredstava i likvidnosti vrši operativno upravljanje likvidnošću na dnevnom nivou.


11

Da bi se osiguralo oprezno upravljanje rizikom likvidnosti, Banka je u okviru Politike tržišnih rizika , a u skladu sa Smernicama za upravljanje rizikom likvidnosti Grupe, definisala upravljanje rizikom likvidnosti, u okviru kojeg je specificirala načine merenja, nadzora i upravljanja rizikom likvidnosti. Politika uključuje projekcije tokova gotovine, minimalne nivoe likvidnosti, funkcije uključene u upravljanje likvidnošću, sisteme za nadzor i pregled likvidnosti, uloge i odgovornosti za nadzor limita, proceduru eskalacije za prekoračenje limita, glavne mere koje se preduzimaju u slučaju krize likvidnosti, itd. Cilj upravljanja rizikom likvidnosti Banke, je da osigura: da su uspostavljene i da se implementiraju neophodne politike i procedure za upravljanje

likvidnošću; dovoljna likvidna sredstva i adekvatna likvidnost kojim se omogućava da se poslovanje vodi na

oprezan način i da Banka može da izvršava obaveze po njihovom dospeću; visok kvalitet likvidnih sredstava kako bi Banka bila u poziciji da se uspešno suoči sa krizom u

finansiranju; redovan nadzor i kontrolu sposobnosti finansiranja na međubankarskom tržištu, stabilnost i

raznovrsnost baze depozita, ukupnog statusa likvidnosti Banke i eksternog tržišnog okruženja; redovan nadzor pozicije likvidnosti na dnevnoj osnovi i kontinuirano kroz bankarsko poslovanje; procenu adekvatnost likvidnosti Banke u kriznim situacijama putem sprovođenja stres testova; ispunjenje regulatornih zahteva. Kao sastavni deo okvira za upravljanje rizikom likvidnosti, Banka je usvojila Plan postupanja u kriznim situacijama kojim utvrđuje način upravljanja likvidnošću Banke u nepovoljnim uslovima, a koji mogu rezultirati smanjenjem likvidnosti Banke i/ili celokupnog finansijskog sistema. Planom postupanja u kriznim situacijama, Banka reguliše odgovornosti i obaveze organizacionih delova koje nastupaju u uslovima planom predviđenih kriznih situacija. Oslanjajući se na Principe, koje je izdao Bazelski komitet za Superviziju banaka, za pouzdano upravljanje i kontrolu rizika likvidnosti,Banka u svoje analize uključuje: Racio pokrića likvodnosti (LCR) Racio stabilnog neto finansiranja (NSF) U slučaju povećanog rizika likvidnosti, Banka će upotrebiti tehnike ublažavanja rizika koje uključuju (ali nisu ograničene na): Preduzimanje mera u cilju izmene strukture bilansne aktive u smislu roka otplate Korišćenje raspoloživih linija sa matičnom bankom i drugim ugovornim stranama Stavljanje akcenta na plasiranje sredstava u visoko likvidnu aktivu Podnošenje Upravnom odboru predloga za povećanje kapitala.


12

Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Kreditni rizik uslovljen je finansijskim stanjem i kreditnom sposobnošću klijenta, njegovom urednošću u izvršavanju obaveza prema banci i kvalitetom sredstava obezbeđenja potraživanja Banke. Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisnim ponovnim procenama kreditnih plasmana i efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom. Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik, održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara. Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su: Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika; Adekvatna procena novih poslovnih prilika; Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. Osnovna pravila koja koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja kreditnog rizika na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija su: detaljno razumevanja ekonomske pozadine transakcije, procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove

sposobnost za vraćanja kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, analiza usklađenosti devizne pozicije, analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih

karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita.


13

Na nivou celog portfolia, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti: analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih

kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i anakiza sredstava obezbeđenja i njihovog obezvređenja)

praćenjem različitih limita izloženosti (analiza sektorskih limita, limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima)

praćenjem pojedinačnih plasmana kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati

analize osetljivosti portfolia u odnosu na značajna kretanja kurseva analize osetljivosti portfolia usled obezvređenja plasmana i promene vrednosti sredstava

obezbeđenja analizom efikasnost naplate iz sredstava obezbeđenja. Banka vrši merenje kreditnog rizika na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja putem kojih izražava i prati nivo kreditnog rizika. Merenje kreditnog rizika Banka vrši u skladu sa: Odredbama Narodne banke Srbije kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih

stavki banke. U skladu sa tim odredbama, Banka vrši obračun posebne rezerve za procenjene gubitke i

Internim modelom Banke za procenu kreditnog rizika, kojom se uređuje obračun ispravke vrednosti za bilansnu aktivu i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne sposobnosti merene kroz kvatitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa klijentom itd. Kreditni rizik na nivou portfolia Banka meri putem obračunavanja rezerve za procenjene gubitke, potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanje iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj negativnih makroekonomskih kretanja kao i stresne scenarije vezane za razvoj glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja obaveza prema Banci. Banka zaštitu od izloženosti kreditnom obezbeđuje:

selekcijom kreditnih zahteva primenom limita diversifikacijom plasmana primenom adekvatnih sredstava


14

U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredtsva obezbeđenja imaju značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. U tom smislu, veoma bitnu ulogu ima i praćenje promene vrednosti sredstava obezbeđenja usled uticaja makroekonomskih faktora. U okviru kreditnog rizika, Banka prepoznaje i izloženost prema kreditno-deviznom riziku, riziku koncentracije, rezidualnom riziku koji nastaje usled obezvređenja sredstava obezvređenja kao i riziku zemlje porekla dužnika. U skladu sa tim, Banka parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima. Kreditno-devizni rizik predstavlja verovatnoću da će Banka pretrpeti gubitak usled neizvršavanja obaveze dužnika u ugovorenim rokovima, koji nastaje usled negativnog uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika. Banka ovaj rizik procenjuje na nivou pojedinačnog klijenta putem kvantitativne i kvalitativne analize klijenta kojom procenjuje usklađenost klijentove devizne pozicije i samim tim izloženost ovom riziku. Na nivou portfolia, Banka je u okviru ICAAP procesa izvršila obračun internog kapitalnog zahteva za ovaj tip rizika. Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Izvori koncentracionog rizika:

Velika i najveća izloženost, izloženost prema povezanim licima i ukupna izloženost Banke Izloženost Banke prema određenom klijentu, industrijskom sektoru ili regionu/zemlji Indirektna kreditna izloženost koja je rezultat mera za smanjenje kreditnog rizika (uključujući na

primer rizik od velikih indirektnih izloženosti prema dužniku sa jednim kolateralom). U cilju procene i upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani NBS Odlukom o upravljanju rizicima, kao i korišćenjem odgovarajućih limita izloženosti utvrđenih internim politikama i smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. U okviru ICAAP procesa, Banka vrši obračun internog kapitalnog zahteva za ovaj tip rizika. Rezidualni rizik predstavlja rizik od negativnih efekata na rezultat i kapital Banke usled pogoršanja efikasnosti tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala, kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu, Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih i regulatornih propisa vrši redovno praćenje i procenu kolaterala kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku.


15

Rizik zemlje se utvrđuje preko procene informacija u vezi rizika koji proističe iz određene zemlje kroz redovnu evaluaciju podataka o rejtingu od strane Moodys rejting agencije. Svaka promena u rejtingu određene zemlje koji daje ova agencija se uzima u obzir prilikom procene rizika. Da bi se vršila kontrola i upravljanje rizikom na generalnom nivou, Banka je utvrdila limite uključujući maksimalno dozvoljenu izloženost prema određenoj zemlji. Ciljevi upravljanja kreditno-deviznim rizikom, rezidualnim rizikom i rizikom koncentracije su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na obezbeđivanje odgovarajuće disperzije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje njihove koncentracije. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će Banka imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Banka ima izloženost prema deviznom riziku, riziku promene kamatnih stopa i cenovnom riziku proisteklom iz pozicija trgovanja. Postojeći tržišni portfolio Banke sastoji se od dužničkih hartija od vrednosti (obveznice i trezorski zapisi Republike Srbije), derivati i u manjoj meri – akcije preduzeća koja su registrovana na Beogradskoj berzi. Tržišna vrednost derivata i akcija alocirana je u knjigu trgovanja Banke, dok su dužničke hartije od vrednosti deo bankarske knjige. Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik od promene cena tih hartija od vrednosti usled promena kamatnih stopa i uključuje specifični i opšti cenovni rizik. Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cena dužničkih finansijskih instrumenta prouzrokovanih promenama opšteg nivoa kamatnih stopa. Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik od promene cena dužničkih finansijskih instrumenata prouzrokovanih promenom faktora koji se odnose na emitenta hartija od vrednosti. Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik od promene cene tih hartija od vrednosti i može biti opšti i specifični. Opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik od promene cena vlasničkih finansijskih instrumenata prouzrokovanih promenama u opštem nivou cena takvih hartija od vrednosti. Specifični cenovni rizik vlasničkih hartija od vrednosti jeste rizik od promene cena vlasničkih finansijskih instrumenata prouzrokovanih promenom faktor akoji se odnose na emitenta hartija od vrednosti, ili u slučaju finansijskih derivata, faktora koji se odnose na vlasničke hartije od vrednosti emitenta koje su predmet sklopljenog ugovora.


16

Procena izloženosti tržišnim rizicima obuhvata naročito: sve aktivnosti banke koje su osetljive na promene tržišnih uslova; sve otvorene pozicije koje proizlaze iz aktivnosti banke; koncentraciju izloženosti u knjizi trgovanja; likvidnost svih finansijskih tržišta na kojima banka trguje; volatilnost tržišnih cena finansijskih instrumenata kojima banka trguje; korelacije između tržišnih cena različitih finansijskih instrumenata kojima banka trguje; korelacije između tržišnih i drugih rizika, a naročito kreditnog i operativnog rizika, kao i rizika

likvidnosti; složene finansijske instrumente i finansijske derivate; ugrađene opcije.

Ciljevi kontrole i nadzora tržišnih rizika su: da zaštiti Banku od nepredviđenih tržišnih gubitaka i doprinese stabilnosti zarade kroz nezavisnu

identifikaciju, procenu i razumevanje tržišnih rizika u poslovanju; da razvije transparentne, objektivne i konzistentne informacije o tržišnim rizicima kao osnovu za

adekvatno donošenje odluka; da implementira minimum standarda za kontrolu tržišnih rizika utvrđenih od strane NBS i

Eurobank Grupe. Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa. Rizik kamatne stope predstavlja izloženosti Banke nepovoljnim kretanjima kamatnih stopa. Banka može biti izložena ovom riziku usled promene kamatnih stopa koje za posledicu imaju promenu vrednost aktive, pasive i vanbilansnih stavki Banke, kao i promenu budućih gotovinskih tokova i prihoda Banke. Upravljanje kamatnim rizikom usmereno je na osiguranje sigurnog poslovanja Banke i visoke profitabilnosti unutar postavljenog apetita za rizikom, putem održavanja izloženost kamatnom riziku unutar definisanih limita i određenih pragova. Glavni ciljevi upravljanja kamtnim rizikom: Optimizacija stavki aktive i pasive koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa Blagovremena procena negativnih efekata promene kamatnih stopa Limitiranje potencijalnih gubitaka po osnovu promene kamatnih stopa.


17

Glavni izvori rizika kamatne stope su: Rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog utvrđivanja cena kome je Banka izložena

usled promene kamatnih stopa. Rizik krive prinosa kome je Banka izložena usled promene oblika krive prinosa. Bazni rizik koji proističe iz različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa

sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena. Rizik opcija koji proističe iz ugovornih odredba u vezi s kamatno osetljivim pozicijama (krediti s

mogućnošću prevremene otplate, depoziti s mogućnošću prevremenog povlaćenja i dr.) od promena u volatilnosti kamatnih stopa.

Sa stanovišta procene izloženosti kamatnom riziku i uticaju na finansijski rezultat, Banka analizira dve perspektive: Perspektivu zarade gde je težište analize na učinku promene kamatnih stopa na obračunatu i

iskazanu zaradu (kratkoročna perspektiva) Perspektivu ekonomske vrednosti kod koje se analizira uticaj promene kamatnih stopa na

ekonomsku vrednost imovine, obaveza i vanbilansnih pozicija Banke.(dugoročna perspektiva). U cilju merenja i procene kamatnog rizika, Banka sprovodi analize: vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija koje su osetljive na promenu kamatnih stopa volatilnost kamatnih stopa vremenskog razdoblja unutar kojeg postoji izloženost kamatnom riziku primenom stresninih scenaria Banka upravlja kamatnim rizikom primenom svojih internih politika kojim ograničava i vrši nadzor nad kamatnim rizicima, kao i sprovođenjem aktivnosti i tehnika kojima umanjenjuje rizik pada neto aktive usled nepovoljnog kretanja kamatnih stopa. U tom smislu, Banka primenjuje sledeće modele za upravljanje kamatnim rizikom: jaz-tehnike tehnike merenja osetljivosti zarade Banke na promene kamatnih stopa simulacijske tehnike. Upravljanje kamatnim rizikom predstavlja set mera kojim Banka nastoji da minimizira izloženost kamatnom riziku i to: smanjenjem učešća stavki koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa nastojanjem da stavke aktive i pasive koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa budu to više u

ravnoteži praćenjem definisanih internih limita koji se redovno preispituju i revidiraju po potrebi


18

U cilju smanjenja i zaštite izloženosti ovom riziku Banka sprovodi sledeće aktivnosti: Preduzimanje mera za promenu datuma izmene kamatne stope bilansne aktive Korišćenje finansijskih derivata u cilju zaštite od kamatnog rizika (hedžing) Definisanje novog proizvoda kojim će se ublažiti postojeći preduzeti kamatni rizik Devizni rizik Devizni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a Banka mu je izložena po osnovu pozicija koje se vode u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. Izloženost ovom riziku može usloviti potencijalni gubitak na nepokrivenoj i nezaštićenoj otvorenoj deviznoj poziciji (imovini, potraživanjima, kapitalu i obavezama koje glase na stranu valutu) u slučaju da (gledano iz ugla jedne valute u kojoj se izveštava) valuta na koju glasi devizna pozicija depresira ili potencijalnu zaradu u slučaju da strana valuta apresira u odnosu na izveštajnu valutu. Devizna aktiva je definisana kao aktiva u stranoj valuti, aktiva u dinarima sa valutnom klauzulom, zlato i plemeniti metali, umanjeni za iznos rezervisanja za ova sredstva. Devizna pasiva je definisana kao pasiva u stranoj valuti, pasiva u dinarima sa valutnom klauzulom, zlato i plemeniti metali. Upravljanje deviznim rizikom usmereno je na održavanje izloženosti ovom tipu rizika unutar definisanih limita i ostavrivanju planiranog profita. Glavni ciljevi upravljanja deviznim rizikom su: obezbeđivanje optimalne valutne strukture aktive i pasive u bilansu banke blagovremena procena negativnih efekata na finansijski rezultat usled nepovoljnog kretanja valuta limitiranje potencijalnih gubitaka po osnovu kretanja valuta Glavni uzroci deviznog rizika uključuju: direktni rizik koji nastaje kao posledica promene deviznog kursa rizik volatilnosti koji predstavlja rizik promene volatilnosti kursa Banka može biti izložena deviznom riziku po osnovu neravnoteže u valutnoj strukturi aktive i pasive koja nastaje kao posledica promene vrednosti intervalutnih kurseva i domaće valute što dovodi do promena vrednosti budućih prihoda i troškova. Takođe, izloženost ovom riziku Banka može imati i po osnovu transakcija koje su denominirane u stranoj valuti. U cilju merenja i procene deviznog rizika Banka primenjuje interno definisane metodologije kojim ispituje stepen izloženosti deviznom riziku putem obračuna devizne pozicije i pokazatelja deviznog rizika, utvrđivanjem internog kapitalnog zahteva, analizom jaza i stres testiranjem.


19

Banka održava izloženost deviznom riziku redovnim praćenjem i kontrolom otvorene devizne pozicije u odnosu na: intrerno postavljene limite u skladu sa apetitom za rizikom (propisan nivo limita otvorene devizne

pozicije na maksimalnih Eur 20 miliona) regulatorno propisan racio (otvorena devizna pozicija je limitirana na 20% regulatornog kapitala

Banke) Banka upravlja deviznim rizikom putem: Određivanja visine valutnog rizika koji Banka prihvata u skladu sa svojom poslovnom politikom Uspostavljanjem ravnoteže aktive i pasive po valutama koje se nalaze u bilansu banke-minimalna

izloženost banke deviznom riziku Odstupanje od valutne ravnoteže aktive i pasive uz primenu svop transakcija Realne procene moguće disperzije valute, ugrađivanjem očekivane stope valutne disperzije u

kamatnu stopu U slučaju povećanog deviznog rizika Banka će koristiti tehnike za ublažavanje rizika koje uključuju (ali nisu ograničene na): Preduzimanje mera u cilju izmene valutne strukture aktive i pasive Zatvaranje otvorenih pozicija na međubankarskom tržištu Korišćenje finansijskih derivata u cilju zaštite od deviznog rizika Podnošenje Upravnom odboru zahteva za povećanje kapitala Operativni rizik Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital Banke usled propusta (namernih ili nenamernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik koji predstavlja mogućnost nastanka gubitka koji proizilazi iz izloženosti kaznama, sankcijama ili štetama proisteklim iz sudskih sporova po osnovu neispunjenja ugovornih i zakonskih obaveza, kao i usled kazni i sankcija izrečenih od strane regulatornog tela. Strategija Banke je da svoju izloženost operativnom riziku uvek drži na najnižem mogućem stepenu.


20

Glavni ciljevi upravljanja operativnim rizikom su: implementacija okvira Operativnog rizika i upravljanja njime, usaglašavanje strukture i procesa

Banke sa dobrim međunarodnim praksama bankarskog poslovanja; uvođenje procesa za identifikovanje rizika kao sto su samoprocena rizika i kontrole; promovisanje korišćenja ključnih pokazatelja rizika tamo gde je to pogodno i obezbeđivanje; prikupljanja podataka o istorijskim događajima povezanih sa rizikom; jednostavno definisanje i konzistentan pristup operativnom riziku kako bi se omogućila njegova

zajednička procena i grupisanje u okviru Banke; proaktivno upravljanje operativnim rizikom u okviru Banke, povezivanjem poslovnih aktivnosti sa

ciljevima kontrole rizika; sveobuhvatno i integrisano izveštavanje o riziku; pridržavanje smernica Eurobank Grupe i ispunjavanje lokalnih regulatornih zahteva i praksi u vezi

sa operativnim rizikom nadležnosti u kojima Banka posluje; ostvarivanje komparativne prednosti u smislu upravljanja operativnim rizikom kroz donošenje

odluka zasnovanih na analizi rizika; korišćenjem prednosti međunarodnog znanja i dobre prakse u vezi sa upravljanjem operativnim

rizikom. Fluidna forma operativnih rizika, koja ih čini prisutnim u svim segmentima poslovanja, bitno utiče na modeliranje procesa upravljanja, čiju okosnicu čine proaktivni pristup i upravljanje na svim nivoima odlučivanja u Banci. Modeli upravljanja se zasnivaju na: bazi podataka, sistemima kontrole i izveštavanja, modelima za merenje izloženosti operativnom riziku, kao i na podršci informacionih sistema. Proces upravljanja operativnim rizikom ima faznu strukturu, funkcionalno povezanu. Osnovne faze ovog procesa su: identifikacija rizika, procena izloženosti operativnom riziku, uvođenje odgovarajućih kontrolnih mehanizama za upravljanje i ublažavanje izloženosti Banke

operativnom riziku, analiza primene kontrolnih mehanizama i njihove efikasnosti, analiza rizika koji preostaju (rezidualni rizik) nakon uvedenog kontrolnog mehanizma i analize

njegove efikasnosti. Strateški ciljevi upravljanja operativnim rizikom Banke su: Očuvanje bezbednosti Banke i njenih resursa na prihvatljivom nivou, odgovarajućim reagovanjem i

preduzimanjem adekvatnih akcija u cilju kontinuiranog procesa smanjivanja operativnih gubitaka; Preduzimanje korektivnih akcija vezanih za događaje operativnog rizika koji bitno utiču na

poslovanje banke i mogu ugroziti svakodnevno poslovanje ili dovesti do značajnih finansijskih gubitaka;

Zadovoljavanje zahteva nacionalne supervizije banaka i nadležnih međunarodnih institucija, uključujući Bazelski komitet za superviziju banaka.


21

Fluidna forma operativnih rizika, koja ih čini prisutnim u svim segmentima poslovanja, bitno utiče na modeliranje procesa upravljanja, čiju okosnicu čine proaktivni pristup i upravljanje na svim nivoima odlučivanja u Banci. Modeli upravljanja se zasnivaju na: bazi podataka, sistemima kontrole i izveštavanja, modelima za merenje izloženosti operativnom riziku, kao i na podršci informacionih sistema. Pri upravljanju operativnim rizikom identifikuju se postojeći izvori operativnog rizika, kao i potencijalni izvori rizika koji mogu nastati uvođenjem novih proizvoda, usluga, novih procesa i sistema, kao i usled poveravanja aktivnosti Banke trećim licima. Pri identifikaciji rizika se utvrđuju izvori operativnog rizika, prate po linijama poslovanja i ostalim kriterijumima koji su propisani internom metodologijom, čime Banka stvara internu bazu podataka operativnih rizika. Osim prikupljanja i upravljanja događajima operativnog rizika (istorijski podaci), Banka primenjuje i sledeće metode: kreiranje ključnih indikatora rizika (KRI) – na istorijskim podacima zasnovane indikatore koji

ukazuju na izloženost operativnom riziku (u sadašnjosti), samoprocenu rizika i kontrola (RCSA), koja ima za cilj da identifikuje, proceni i u krajnjoj liniji

ublaži operativni rizik (kratkoročni aspekt procene rizika), scenario analizu, kojom se vrši stres testiranje za operativne rizike (srednjoročna do dugoročna

procena). Osim toga, Banka ima uspostavljene standarde poslovanja informacionih sistema, (uključujući i usluge alternativnih kanala), razvijene sisteme njihove zaštite , kao i uspostavljen proces upravljanja kontinuitetom poslovanja - plan poslovanja u vanrednim situacijama, kao i plan oporavka aktivnosti u slučaju katastrofa. U cilju ublažavanja i zaštite od operativnih rizika, Banka koristi sledeće mere: Pokrivenost svih aktivnosti Banke odgovarajućim internim regulatornim dokumentima

(politikama, procedurama, radnim instrukcijama i sl.) Redovno revidiranje procedura, politika i drugih internih akata Banke, Kontrola njihove primene, Polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika Obezbeđivanje dodatnih sredstava i kapitala Banke gde je neophodno.

EUROBAGodišnji

IZLOŽEN Rizik likv Banka je tanalizom Pokazatelsredstva nrealizacijepotraživadospeća u Tokom ceje ilustrov

U skladupropisano Pokazatelkretao u r Na dan 31 Rac Rac

ANK A.D. BEO izveštaj o po

NOST ZNAČ

vidnosti

tokom 2014. g regulatorno p

lj likvidnosti na računima e, neopozive nja banke ko

u odgovarajuć

elog perioda ovano sledećim

u sa regulatog, koji iznosi

lj likvidnosti Brasponu od 1,

1.decembar 20

cio pokazateljcio užeg poka

OGRAD oslovanju za g

AJNIM FINA

godine nastavpropisanog p

predstvlja odkod drugih bkreditne lini

oja dospevajućem procentu

ova dva pokam grafikonom

ornim limitii iznad 1, odn

Banke kretao5 do 3,1.

014. godine, B

ja likvidnosti:azatelja likvid

godiu završen

ANSIJSKIM

vila da održavokazatelja lik

dnos zbira likbanaka, depoije odobrene u do mesec du i obaveza sa

azatelja su bila:

ima, Banka nostno, iznad

se u toku 20

Banka je obra

: 2,66 dnosti: 2,39

nu 31. decem

RIZICIMA

va visok nivokvidnosti i uže

kvidnih sredsoziti kod Naro

banci, finansdana) i zbira ugovorenim

a iznad grani

je pokazatel0,7 za uži pok

14. godine u

čunala sledeć

mbra 2014. god

o likvidnosti, eg pokazatelj

stava provogodne banke Ssijski instrum obaveza po rokom dospe

ičnih vrednos

lje likvidnoskazatelj likvid

rasponu od 1

će vrednosti:

dine

što se najboljja likvidnosti.

g reda i drugoSrbije, potraž

menti kotiran viđenju bezeća u naredni

sti propisanih

ti održavaladnosti.

1,7 do 3,4, do

lje može ilustr.

og reda (gotoživanja u postni na berzi i z ugovorenogih mesec dana

h od strane NB

a na nivou

ok se uži poka

22

rovati

ovina, tupku ostala

g roka a.

BS što

iznad

azatelj

EUROBAGodišnji

Za potrebse rasporodređuje likv gep Tokom cpokazatelobaveze sredstvim

Interno prgodine, os Za racio kpropisana Imajući u u Srbiji i nlikvidnošćostaje dalj


be praćenja izeđuje u 7 vrinterne pokaz

vidna aktiva (p (0 - 30 dana)

cele 2014. goljima, koji su izmirivala be

ma bez ogranič

Viso

ropisan limit stvareni racio

koji posmatraa granična vre

vidu uslove na globalnomću. Ostvarenaja optimizacij


zloženosti riziremenskih sezatelje likvidn

(0 - 30 dana)/)/kratkoročna

odine, Banka se kretali iznez kašnjenja čenja.

oko likvidna

za racio likvo se kretao u r

a odnos ukuednost je -20%

na domaćem m nivou, Banka je dobra divja troškova fin

godiu završen

iku neusklađeegmenata i nnosti:

/kratkoročna a pasiva

a je održavanad propisani i da su klij

pozicija Bank

vidne aktive drasponu izme

pnog gepa a%. Ostvareni r

finansijskomka je u 2014. versifikacija iznansiranja.

nu 31. decem

enosti novčanna osnovu nji

pasiva

ala visok niih limita, što jenti mogli d

ke je ilustrova

do 30 dana i keđu 47,02% i 5

ktive i pasivracio se kretao

m i bankarskomgodini pokaz

zvora finansir

mbra 2014. god

nih priliva i oih se utvrđuj

ivo likvidno govori u prida, u svakom

ana sledećim g

kratkoročne p57,75%.

ve do 30 danao od 39,35% d

m tržištu, kaozala visoku efranja, dok kao

dine

odliva, pozicije gep na os

sti prema inilog tome da m trenutku,

grafikonima:

pasive iznosi

a i kratkoročdo 61,83%.

o i makroekonfikasnost u uo jedan od cilj

ije u bilansu Bsnovu koga B

nterno utvrđje Banka sve

raspolažu s

20%. Tokom

čne pasive, in

nomske indikpravljanju rizjeva u 2015. g

23

Banke Banka

đenim svoje

svojim

m 2014.

nterno

katore zikom godini


24

Kreditni rizik U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka primenjuje stadardizovani pristup u merenju kreditnog rizika u okviru koga se sve izloženosti raspodeljuju u odgovarajuće klase za koje se obračunava iznos kapitalnog zahteva potrebnog da pokrije preuzeti kreditni rizik. U cilju interne procene adekvatnosti kapitala, Banka primenjuje prilagođeni pristup, korigujući standardizovani pristup u skladu sa internnim apetitom za rizik. Uporedni pregled značajnih klasa izloženosti i kapitalnih zahteva dat je u nastavku:

U cilju praćenja kvaliteta kreditnog portfolija, sve izloženosti, shodno kriterijumima Narodne banke Srbije, klasifikuju se u 5 glavnih katergorija rizika. Pregled kvaliteta ukupnog portfolija dat je u tabeli u nastavku:

U ukupnom portfoliju Banke, najveći deo izloženosti odnosi se na kategorije prihvatljivog nivoa rizika. Do povećanja u poređenju sa prethodnom godinom, došlo je usled redovnih kreditnih operacija. S druge strane, povećanje u katergorijama visokog rizka rezultat je teških ekonomskih uslova i rastuće nelikvidnosti privrednih entiteta. U cilju zaštite od rizika i ublažavanja izloženosti kreditnom riziku, Banka pribavlja kvalitetne instrumente kao sredstva obezbeđenja. Pregled kolaterala dat je u nastavku:

Klasa izloženosti

(u 000 RSD) 31.12.2014. 31.12.2013. 31.12.2014. 31.12.2013.

Republika Srbija i NBS 45,906,047 58,418,737 - - Banke 7,055,954 1,533,324 271,597 177,952 Fizička lica 48,270,582 50,390,074 4,244,650 4,725,558 Privredna društva 36,265,617 44,122,575 3,538,280 4,700,698 Ostale izloženosti 256,498,113 251,994,752 559,136 609,988

Ukupno 393,996,313 406,459,462 8,613,663 10,214,196

Neto izloženost Kapitalni zahtev

(u 000 RSD)

Period 31.12.2013.

Kategorija Bilansno Vanbilansno Ukupno Ukupno

A 38,647,500 5,131,916 43,779,416 50,947,870 B 24,503,511 6,060,343 30,563,853 20,042,828 V 8,906,574 4,388,837 13,295,411 23,927,716 G 5,070,349 3,140,103 8,210,452 5,923,695 D 35,260,875 5,139,770 40,400,645 28,987,517

Ukupno 112,388,809 23,860,968 136,249,778 129,829,626

31.12. 2014.

EUROBAGodišnji

Kako bi se Dos Ad

pot Ide

konzaš

Pra Pra

detkre

Tržišni ri Banka prisa zahtevi Kapitalni vlasničkimsledećeg: opš

stop spe

fak Kapitalni dospeća, pozicije stransakcij


e minimalizov

sledna primeekvatna divetencijalni gubentifikacija rantekstu kredititi kreditni p

aćenje pojedinaćenje ukupntektovali i praeditnih gubita

zik

imenjuje stanima NBS za p

zahtev za m HOV, kao

šti rizik, rizik pe ili nivoa ce

ecifični rizik, tora koji su u

zahtev za cena uzimajući usvop i forvae, kao i po vr


vala izloženo

na metodologerzifikacija kreici;

anih znakova itnog rizika, portfolio Banknačnih izložennog kreditnoatili problemaaka.

ndardizovan ppotrebe određ

cenovni riziko i derivata,

promene cenena na berzan tj. rizik od

u vezi sa emite

novni rizik seu obzir duge ard ugovora emenu preos

godiu završen

ost kreditnom

gija i procedueditnog portf

upozorenja kako bi se b

ke, i samim timnosti i klijenatg portofilja,

atični krediti,

pristup pri izđivanja adekv

k po osnovuakcija, kama

ne relevantnonskom tržištupromene u

entom, izraču

e izračunava ili kratke pozunesenih u talom do dos

nu 31. decem

riziku, Banka

ura procene krfolija kako bi

koji mogu dblagovremenom i kapital; ta;

kako bi se kao i kako bi

zračunavanju atnosti kapita

u otvorenih atnih stopa i

og finansijskou, izračunato n

ceni relevantunato na osno

prema elemezicije dužničkknjigu trgov

speća.

mbra 2014. god

a kontinuiran

reditnog rizik se kreditni ri

da ukažu na o preduzele

očuvao kvai se formirale

kapitalnih zaala.

pozicija por deviznog k

g instrumentna osnovu Statnog finansijs

ovu Standardi

entima knjige kih hartija odvanja po va

dine

no sprovodi sl

ka; izik razgrana

pogoršanje odgovarajuće

alitet portfol rezerve koje

ahteva za trž

rtfolija trgovkursa izračun

ta zbog opšte andardizovanskog instrumizovanog pris

trgovanja, kod vrednosti, kalutama u ko

ledeće aktivn

ao i minimaliz

pozicije klijee aktivnosti

ija, blagovre doprinose po

žišni rizik u s

vanja dužničknavaju se kao

promene kamnog pristupa, menta zbog ustupa

orišćenjem mkao i duge i kojima su izv

25

nosti:

zovali

enta u da se

emeno okriću

skladu

kim i o zbir

matne i uticaja

metode kratke vršene

EUROBAGodišnji

Banka je n2014. obra Cen

zna Op

din Spe Izloženosdan 31.12 Kamatni r Banka imskladu saidentifika Takođe, neusklađeEUR, RSD Uticaj kamBanke na

U toku 20koji uzimapoena, kre


na osnovu vračunala izlože

novnom rizikatno manje neštem cenovno

nara što je znaecifičnom cen

t banke po os.2014. bila je u

rizik

ma razvijene ua Politikom

acije, merenja,

Banka jednoenost kamatn

D, USD i CHF

matnog rizik promenu kam

014. godine, pa u obzir prinetao se ispod


rednosti knjigenosti:

ku po osnovuego u isto vremom riziku po

atno više od iznovnom riziku

snovu ulaganu okviru regu

unutrašnje mei Strategijom

, ublažavanja

om mesečnono osetljivih st

.

ka na kapitalmatnih stopa.

pokazatelj kamncip neto sada definisanog l

godiu završen

ge trgovanja

u vlasničkih hme prethodne

o osnovu dužzloženosti od u po osnovu d

nja u lica koja ulatornih zate

ehanizme za um za upravlj i izveštavanja

o utvrđuje utavki aktive i

se meri izra.

matnog rizikaašnje vrednoslimita.

nu 31. decem

u iznosu od

hartija od vree godine koja

žničkih hartija 54,373 miliondužničkih har

nisu u finanseva od 60% re

upravljanje rianje rizicimaa o riziku kam

ukupni gep i pasive u celi

ačunavanjem

a, kao mera utsti pri paralel

mbra 2014. god

23,01 milijar

ednosti u iznoa je iznosila 12a od vrednosna dinara u prtija od vredn

sijskom sektoegulatornog k

izikom kamaa a sa ciljemmatne stope.

kamatnih sini, ali i pojed

m osetljivosti

ticaja na kapitlnom pomera

dine

rdi dinara na

osu od 638 hi2,994 miliona sti u iznosu orethodnoj go

nosti od 0 din

oru i osnovna kapitala i izno

atne stope u bm da detaljn

stopa kojim dinačno po zn

ekonomske

tal Banke, a panju krive prin

dan 31. dece

iljada dinara dinara. od 168,418 mdini. ara.

sredstva banosila je 31,0614

bankarskoj knno definiše p

posmatra načajnim valu

vrednosti ka

polazeći od mnosa za 100 b

26

embar

što je

miliona

nke na 4%.

njizi u proces

ročnu utama

apitala

modela baznih


27

Devizni rizik

Strateško opredeljenje Banke u vezi sa deviznim rizikom usklađeno je sa strateškim ciljevima celokupnog poslovanja i izraženo je u ispunjavanju kako regulatornog limita za devizni rizik Narodne banke Srbije koji iznosi 20% u odnosu na kapital Banke, tako i interno propisanog limita za neto otvorenu deviznu poziciju koji iznosi 20 miliona evra.

Tokom 2014.godine, prosečna vrednost pokazatelja deviznog rizika kretala se daleko ispod granične vrednosti i iznosila je 3,42%, a kretala se u rasponu od 1,39% do 6,64%. U strukturi devizne izloženosti dominantno mesto zauzima izloženost u valuti švajcarski franak i USD.

Najveća prosečna izloženost je bila u švajcarskim francima koja je imala prosečnu iskorišćenost limita od 37,37% koji iznosi 2 miliona evra.

Gepovi po valutama se kontinuirano prate, i po potrebi se preduzimaju odgovarajuće mere radi ublažavanja prevelikih oscilacija i kontrole izloženosti deviznom riziku. Na dan 31. decembar 2014. godine, sredstva i obaveze u stranim valutama, ukupno i pojedinačno po značajnim valutama, ujednačini su u meri u kojoj je to prihvatljivo ako regulatorno, tako i od strane menadžmenta.

(000 RSD)

valuta izloženostiskorišćenost limita

u %

Evro (EUR) -175,042 7.72%

Švakcarski franak (CHF) -87,851 37.37%

SAD dolar (USD) 29,997 5.09%

Britanska funta (GBP) 4,737 4.16%

ostale valute 387 19.35%

Prosečna otvorena

pozicija

UkupnoU RSD indeksirano

deviznom klauzulomUkupno

U RSD indeksirano

deviznom klauzulom

Duga pozicija 86,805,295 29,253,359 Duga pozicija 1,933,074 82,743

Kratka pozicija 86,787,822 1,653,397 Kratka pozicija 1,959,748 7,337

Gep 17,473 27,599,962 Gep -26,674 75,406

UkupnoU RSD indeksirano

deviznom klauzulomUkupno

U RSD indeksirano

deviznom klauzulom

Duga pozicija 20,124,885 19,845,870 Duga pozicija 279,323 -

Kratka pozicija 20,422,806 48,861 Kratka pozicija 255,504 -

Gep -297,921 19,797,009 Gep 23,819 -

SAD dolar (USD)

Ostale valute

(000 RSD) (000 RSD)

Švakcarski franak (CHF)

(000 RSD) (000 RSD)

Evro (EUR)


28

Banka sprovodi kontinuirano ublažavanje deviznog rizika u cilju održavanja na nivou prihvatljivom za profil rizika. Sistem unutrašnje kontrole deviznog rizika je integrisan u sve poslovne aktivnosti Banke, kao i nezavisna kontrola procene adekvatnosti i efikasnosti sistema upravljanja deviznim rizikom. Kao deo upravljanja deviznim rizikom Banka koristi derivate i ostale instrumente i mere u delu sredstava i izvora sredstava u cilju umanjivanja i ublažavanja izloženosti navedenom riziku. Banka je uspostavila sistem izveštavanja koji obuhvata interno i eksterno izveštavanje. U skladu sa navedenim sistemom izveštavanja, Sektor upravljanja rizicima blagovremeno izveštava Narodnu banku Srbije i rukovodstvo Banke, kao i nadležne odbore i organizacione delove. Sistem internog izveštavanja obuhvata procenu izloženosti deviznom riziku, usklađenost sa eksternim i internim limitima kao i rezultate stres testa. Operativni rizik Operativni rizik je rizik uključen u minimanli kapitalni zahtev u skladu sa Odukom o adekvatnosti kapitala. Shodno tome, Banka je odlučila da primenjuje osnovni indikator u obračunu minimalnih kapitalnog zahteva za operativni rizik. Banka upotrebljava prilagođeni pristup (standardizovani pristup korigovan apetitom za rizik Banke) za internu procenu adekvatnosti kapitala za operativni rizik. Banka procenjuje efekte istovremene promene nekoliko faktora na kapital i finansijski rezultat Banke usled operativnog rizika preko stres testova kako bi se ustanovila potencijalna adekvatnosti regulatornog odnosno raspoloživog internog kapitala. Prema sprovednoj scenario analizi, iznos internog kapitalnog zahteva za operativni rizik u 2015. godini neophodnog da pokrije najverovatnije izloženosti operativnom riziku, procenjen je na 482.6 miliona dinara i ukazuje da nema potrebe za povećanjem kapitalnog zahteva za operativni rizik.

Documents

· Zatezna kamata po osnovu obveznica stare devizne štednje prethod iskazene i na bilansu u i vanbilansu u iznosu od RSD 191,526 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 174,068