Međunarodni certifikat za najbolju bonitetnu top ocenu, gde je svrstano samo 2% kompanija u Srbiji, sa karakterizacijom sigurnosti, kvaliteta, kreditne sposobnosti i poslovnosti.

ZAŠTITA PČELA I VOSKA OD NAPADA VOSKOVIH MOLJACA I VAROE (grinje – preglja)

Đorđe Prpa, Goran Prpa, Igor Jovanović, Dejan Mitrić

Tel: 011 2648 730; 011 2650 194; 011 2653 371;

www.gomadjo.co.rs

Beograd Januar 2015.

2

UVOD

Radi opšteg utiska o brojnosti i zastupljenosti (insekata i pregljeva) u ukupnom životinjskom svetu

na planeti Zemlji daćemo šematski i brojčani prikaz vrsta životinjskog sveta, kao i šemu opšteg

načela faza razvoja insekata, počev od jajšceta do odrasle jedinke (imaga).

Bitno je istaći da larveni stadijum u razvoju insekata čini najveće štete, jer se intenzivno hrani i

razvija sve do prelaza u fazu lutke, iz koje posle metamorfoze izlazi mladi insekat, što je bitno za

voskove moljce. Razvoj i hranjenje kod pregljeva zasniva se na izlasku larve iz jajašceta koja

odrasta, parazitski se prikači i siše sokove iz mekog tkiva domaćina, što je bitno za varou. Izlegle

jedinke varoe su sa šest pari nogu i odrastanjem izraste im još jedan par. Na taj način i u tim fazama

razvoja štetočine pojedu i izlučevinama zagade dobar deo hrane, a parazitske forme što je bitno za

varou, pored napada na pčele unište i razvojne forme lutki pre pojave mladih pčela.

Struktura broja vrsta faune na našoj planeti

Šematski prikaz broja vrsta faune (životinjskog sveta) na našoj planeti, gde se vidi da artropode

zauzimaju 87%, od čega 82% insekti i 5% pauci u odnosu na ostale vrste, od kojih jedan deo čini

štetne organizme u poljoprivrednim proizvodima, kako biljnog, tako i životinjskog sveta ili ako se u

hrani nađu živi ili mrtvi kao i njihovi delovi. Takođe insekti i pregljevi pored korisnih učinaka u

ukupnoj biocenozi, mogu činiti i velike štete biljnom i životinjskom svetu.

3

Ciklus razvoja i biološko – morfološki izgled stadijuma u razvoju insekata (jajašce, larva, lutka i imago)

Stadijum larve koja se izlegla iz jajašceta, pravi najveće štete, zato što se intenzivno hrani, razvija i raste, pa tako pojede najveći deo proizvoda i zagade ga pre nego što pređe u stadijum lutke. Dok paraziti pored zagađenja proizvoda sišu sokove iz mekog tkiva lutki domaćina, kao i imaga (odraslih insekata), pa ih tako iznuruju i uništavaju. Pored brojnih radova objavljenih na suzbijanju malog i velikog voskovog moljca i varoe, pokušaćemo da tim radovima dodamo i rad na primeni PH3 gasa za suzbijanje moljaca i delimično varoe koja se zatakne na ramovima sa voskom van košnica sa pčelama, kao i primenu finih čestica brašna za otresanje varoe sa pčela, na papirnu ili sl. podlošku na podnjači košnice. S ozbirom da se u drugim radovima detaljno obradila morfologija, fiziologija, rasprostranjenost i ukupna biologija voskovih moljaca i varoe, mi bismo pokušali tim radovima dodati još jedan doprinos kao mere borbe protiv ovih štetočina pčela i pčelinjih proizvoda. Takođe dato je dosta radova na temu primene raznih hemijskih i bioloških preparata i metoda njihove primene u suzbijanju navedenih štetočina. Mi ćemo pokušati da damo prilaz ovome problemu sa stanovišta uspešne borbe protiv voskovih moljaca i varoe s jedne strane i sa druge, zaštite zdravlja konzumenata meda i drugih pčelinjih proizvoda, kao i zaštite pčelara i radnika u pčelarskoj delatnosti prilikom aplikacije (primene) predloženih preparata.

Primena PH3 gasa u boksu bez pčelinjih društava u suzbijanju voskovih moljaca i varoe koja se zatekla na izvrcanim ramovima sa voskovim saćem

Metoda primene PH3 gasa u aplikativnoj ambalaži i dihtovanim boksovima, u koje unosimo ramove sa saćem, ili nastavke košnica sa saćem ili košnice sa saćem i izloži dejstvu 5 gr. PH3 gasa po 1 m3, ubiće sve razvojne stadijume moljaca i varoe uključivši sterilizaciju jajašaca. Moguće je PH3 gas u obliku peleta primeniti u navedene svrhe, ali na podloškama, da ostatak nema kontakt sa saćem i medom.

4

U cilju zaštite zadravlja potrošača meda i pčelinjih proizvoda, primena PH3 gasa od strane obučenih aplikatora i korisnika, obezbeđuje da proizvedeni med i pčelini proizvodi nemaju u svome sastavu ostataka apliciranog sredstva, kako aktivnih materija, tako i njihovog nosača. PH3 gas kao inhibitor disanja i toksikant, primenom ne stvara rezidualne forme i nove sojeve štetočina u suzbijanju bilo koje artropode, pa samim time voskovih moljaca i varoe. Pojedini pčelari inženjeri agronomskih nauka počeli su sa primenom PH3 gasa za uspešno tretiranje ramova sa voskom, voska, nastavaka i košnica, koje spremaju za posedanje sa pčelinjim društvima (rojevima). PH3 gas ne sme doći u kontakt sa živim bićima, pa i sa pčelama dok njegova koncentracija ne opadne ispod 0,1 ppm. Rezervni ramovi sa voskom, prethodno tretirani sa PH3 gasom drže se u izolovanom boksu, ili u boksu gde su i fumigirani sve do sledeće upotrebe bez bojazni da su napadnuti bilo kojim insektom ili krpeljom. Posle vrcanja meda, oceđene (otkapane) ramove od meda treba odmah unositi u boks za fumigaciju i zaštititi od napada moljaca, s obzirom da se vrcanja meda obavljaju u toplim periodima kada su aktivnosti moljaca u najezdi. U prilogu ovog materijala daćemo skicu izrade boksa za fumigaciju ramova sa saćem, nastavka ili košnice sa ramovima i osnovnim merama opreza primene PH3 gasa kao toksikanta. Daćemo skicu i opis izrade boksa, način dihtovanja (hermetizacije), kao i procedure (postupka) manipulacije (unošenja i iznošenja) ramova sa saćem u boks i iz boksa, kao i zaštitnu opremu i mere opreza prilikom provetravanja boksa pre iznošenja ramova iz njega. Takođe daćemo predlog materijala za izradu boksa za fumigaciju. Svaki pčelar koji se dobro bavi pčelarskom proizvodnjom u pčelinjaku poseduje nadstrešnicu ili neku vrstu objekta (šupe) za radove pripreme pre radova na košnicama u pčelinjaku. U tim nadstrešnicama ili šupama može se postaviti boks za fumigaciju. Pristup boksu treba ograditi ili pregraditi žičanom mrežom (farmerska pletena žica) i da je ulaz u taj prostor pod ključem u periodu 48 sati fumigacije i još 12 sati provetravanja. Ako se boks otvara i provetrava pre protoka od 20 dana nosi se gas-maska za PH3 gas. Boks može biti tako zatvoren do sledećeg ciklusa, a ramovi sa saćem voska neće biti napadnuti moljcima ili varoom. Jedna Degesch ploča ili 170 peleta ili 33 kuglice oslobađaju 33 grama PH3 gasa, što je dovoljno za fumigaciju boksa od 10 m3. PH3 gas u pogledu težinskih odnosa 99% je sličan vazduhu i on će se u smislu mešanja sa vazduhom u boksu (prodiranja gasa u gas) dobro izmešati sa vazduhom i potpuno uništiti sve razvojne forme moljaca i varoe, kao i sterilizaciju jajašaca. Gasovi koji su teži ili lakši od vazduha, nemaju svojstvo da se u hermetizovanim (dihtovanim) boksovima idealno mešaju sa vazduhom, nego teži padaju ka dole, a lakši se podižu ka gornjem delu boksa. Ovo je veoma važno znati ako se primenjuje palenje sumpora u cilju uništavanja voskovih moljaca. Dok je pod naponom toplote sumpor dioksid, donekle će dosegnuti (proširiti se u 2/3 boksa), a hladan će (sobna temperatura) pasti prema donjem delu boksa (suda). Zato se u žargonu zove pasiji gas. U pećini sa prisustvom SO2, pas se otrovao, a čovek nije.

5

SKICA BOKSA ZA FUMIGACIJU Dimenzije boksa: - visina: 2,5 m - širina: 2,0 m - dubina: 2,0 m Zapremina boksa je ...........10 m3

Materijal za izradu boksa i mere opreza: – osnovna konstrukcija i kosnici: drvene štafle 5 x 8 cm ili slično – poprečni nosači najlonske folije: krovna letva, na rastojanju 0,5 m – sve oblepljeno najlonskom folijom debljine 0,3 ili 0,4 mm – svi spojevi najlona i mesta pričvršćivanja najlona zadihtovani čvrstom lepljivom trakom – posle unošenja ramova sa voskovim saćem u boks i puštanja gasa (postavljanja Degesch ploče),

zatvorena vrata dihtovati črvrstom lepljivom trakom i suprotni prozor ako je ugrađen. – prilikom postavljanja Degesch ploče i otvaranja i provetravanja boksa primeniti propisane mere

opreza. Boks za vreme procesa fumigacije mora biti žičanom pregradom odvojen i ulazna vrata na žičanoj ogradi ili pregradi moraju biti zaključana. Kada se boks otvara nosi se gas-maska za PH3. U koliko postavimo ventilator za brže provetravanje, ventilacija boksa je urađena za 2 sata. Praktično je na leđnoj strani boksa postaviti prozor 60 x 60 cm radi brže ventilacije.

6

Zaštita pčela od krpelja (varoe) primenom (zaprašivanjem) pčelinjih društava finim glatkim jestivim brašnom, čije su čestice prečnika manjeg od 150 mikrona (u proseku 120 mikrona).

Tehnolozi u mlinarstvu kada u proizvodnim uslovima proveravaju prisustvo grinja u brašnu, oni od

uzorka brašna naprave piramidu, iznesu je na sunce ili primaknu izvoru toplote (radijatoru, TA peći

i sl.). Ako se niz strme ravni piramide primećuju sičušne kotrljajuće loptice, znači grinje su

prisutne.

Pregljevi kada izađu pod uticajem toplote na površinu strane piramide ne mogu se obdržati stajući

na zrnce brašna, nego se sa zrncem obrušavaju – padaju.

Ovaj primer kao uvod smo napravili da se lakše uoči, šta će se desiti sa varoom koja se u košnici

kreće po pčelama i ramovima naprašenim finim česticama brašna? Desiće se da se varoa neće moći

održati, nego će se obrušiti do postavljene podloške na podnjači košnice. Te podloške trebamo

povremeno kada se nakupe varoe iznositi i spaljivati zajedno sa varoom. Kartonske podloške treba

ponovo postaviti i tako postupke kao i prašenje pčela i ramova sa brašnom ponavljati po potrebi do

kraja sezone.

Podloške sa varoama iznete iz podnjače košnice napolje treba spaliti, a ne rasipati po travi ili u

prirodi. Krpelji imaju sposobnost da u nepovoljnim uslovima pređu u stanje mirovanja (hipopusa).

Dobivši posle nekoliko nedelja, pa i meseci povoljne uslove (vlaga i temperatura) ožive, sišu biljne

sokove, a kada se domognu životinja njihovu krv i limfu.

Način zaprašivanja izvodi se tako što se sa prvim proletnjim aktivnostima pčela, svaku pčelinju

zajednicu (pčele i ramove) naprašimo sa 15 grama finog glatkog sitnog brašna. Postupak ponovimo

posle 7 dana, a treće zaprašivanje izvedemo posle 10 dana. Ostla zaprašivanja izvode se prema

potrebi. Prilikom zaprašivanja treba naprašiti brašnom pčele i ramove sa saćem. Na taj način se

stvara klizna i nestabilna površina, kako na pčelama, tako i na saću, koja onemogućava

funkcionisanje kandžica (zakačaljki) na nogama varoe.

Ovo je potpuno prirodan način u skladu sa organskom proizvodnjom hrane, bez upotrebe pesticida

ili ostalih hemijskih sredstava za borbu u suzbijanju varoe na pčelinjim društvima.

Za ove namene treba upotrebaljavati brašno čije su čestice (zrnca) u proseku veličine 120 mikrona.

To su obično brašna za proizvodnju keksa. Vlaga brašna treba da je 13%. Međutim brašno se

proizvodi (ekstrahuje) prilikom meljave sa 15 % vlage. Za to ga treba (obično) na suncu dosušiti.

To ne bi trebalo raditi kada je relativna vlaga vazduha velika (sparni dani). Tako bi umesto željenog

prosušivanja povećali vlagu brašna i smanjili njegov željeni učinak u košnici.

Primena (aplikacija) brašna po pčelinjim društvima izvodi se ručnim zaprašivačem za praškaste

materije ili cediljkom ili malim sitom za brašno treskajući po košnici posle skidanja poklopca i

smirivanja društva dimilicom.

7

Slika 1

Na slici 1 vidimo na gornjem delu zadka pčele u zelenom kružiću kako brzim pokretima varoa, od zadka prelazi prema spoju sa toraksom. Taj spoj je, kao i vrat, meki hitinski deo gde se varoa prikači i sisa tečni sadržaj tkiva pčele. Međutim suština borbe je da se onemogući varoi da dođe do tih mesta. Varoa je veoma pokretljiva i kada stane kandžicom noge na zrnce brašna, gubi ravnotežu, sklizne i pada prema podnjači košnice. Takođe telo pčela posednuto je finim paperjem u vidu dlačica. Kako je varoa jako mala ona se po tim dlačica brzo i spretno kreće, kada pčele nisu naprašene finim česticama brašna za ljudsku ishranu. Iznurene pčele varoom brzo uginu. Društvo slabi, a napadi varoe bivaju intenzivniji.

Slika 2

Na slici 2 želimo prikazati morfološki izgled pčele kao insekta opnokrilca. Vidimo da opnasta krilca koja služe za letenje i provetravanje i mešanje vazduha u košnici, dosežu do kraja zadka. Tu i na tom delu varoa se ne prikačinje. Okretni delovi su spojevi glavenog dela sa grudnim (toraksom) i grudnog sa zadkom. Ta dva spoja su mesta gde se varoa prikači i parazitira. Cilj borbe je da se to predupredi i onemogući, a da borba bude uspešna, po pčele i konzumente meda, mleča, polena i voska, i neškodljiva ili bolje reći potpuno organska i prirodna proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Na slici 3 želimo vidno prikazati kada se varoa useli u plodište, da može masovno uništiti mlade pčele u stadijumu lutke. Time se postiže da se pčelinja društva ređe obnavljaju, slabe, a varoa lakše opstaje u slabim pčelinjim društvima. Varoa može oslabiti jaka pčelina društva i ako se ona bolje brane od napada varoe, u odnosu na slabija društva.

Slika 3

8

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

1. Moguće je uspešno primenjivati PH3 gas u suzbijanju voskovih moljaca i

zatekle varoe na ramovima, nastavcima ili košnicama van pčelinjih društava.

U te svrhe može se napraviti poseban boks ili koristiti izolovan postojeći

objekat.

Moguće je košnice sa nastavcima i ramovima bez pčelinjih društava obmotati

folijom, zadihtovati i postaviti PH3 gas. Neophodno je u radu sa PH3 gasom

primenjivati propisane mere opreza. PH3 gas se ne jedini sa tretiranim

proizvodima, pa su ti proizvodi bez ostataka apliciranog sredstva (ekološki).

Doze primene PH3 gasa su u rasponu 3 do 5 gr / 1 m3, tj. pored mortaliteta

insekata i pregljeva ako želimo sterilizaciju jajašaca doza je 5 gr / 1 m3. Živa

bića, kao i pčele ne smeju doći u kontakt sa PH3 gasom, sve dok mu

koncentracija ne opadne ispod 0,1 ppm.

2. Moguće je uspešno primenjivati pšenično brašno za ljudsku ishranu protiv

napada varoe u košnicama sa pčelinjim društvima.

Brašno treba da je fino glatko čije su čestice u proseku oko 120 mikrona

(brašna za proizvodnju keksa), ako nema onda meko glatko za prozvodnju

kora.

Količine (doza) brašna po jednom tretmanu po košnici bez nastavaka su oko 15

grama. Prvi tretman obaviti sa početkom prolećnih aktivnosti pčela, drugi posle

7 dana, a treći posle 10 dana. Ostali tretmani su prema potrebi posmatrajući da

li ima varoe na podnjačama košnice. Varoe iznete iz podnjače se spaljuju, a

nikako ih ne rasipati po okolišu pčelinjaka.

Primena tretmana brašna obavlja se ručnom pumpicom za praškaste materije ili

kroz cediljke ili mala sita za prosejavanje glatkih frakcija brašna.