* lan 57. stav 2. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) prestao je da vai 23. maja 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009). ** Odredbe l. 91. do 99. i lan 120. stav 1. ta. 17) i 18) Zakona o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009 i 36/2009 - dr. zakon) prestaju da vae 11. septembra 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o Fondu za zatitu ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009). *** Odredba lana 73. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) prestala je da vai 14. juna 2011. godine, na osnovu Odluke Ustavnog suda IUz broj 198/2009 od 20. aprila 2011. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 43/2011 od 14. juna 2011. godine.

ZAKONO ZATITI IVOTNE SREDINE("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US)

I OSNOVNE ODREDBEPredmet zakona lan 1Ovim zakonom ureuje se integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici Srbiji.

Sistem zatite ivotne sredine lan 2Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: 1) odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; 2) spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine. Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Znaenje izraza lan 3Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; 2) kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima; 3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet; 4) zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu; 5) javno prirodno dobro jeste ureeni ili neureeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima; 6) geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke grae, geolokih struktura i procesa, geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena; 7) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; 8) registar izvora zagaivanja ivotne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, koliinama, nainu i mestu unoenja, isputanja ili odlaganja zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstom agregatnom stanju ili isputanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujueg i nejonizujueg zraenja) iz takastih, linijskih i povrinskih izvora zagaivanja u ivotnu sredinu; 9) aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na: korienje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; isputanje (emisiju) zagaujuih materija u vodu, vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese; 10) postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvrene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod

koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenja; 11) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi; 12) kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini; 13) ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde zagaenje ili rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine; 14) zagaiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou zagauje ivotnu sredinu; 15) zagaujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet; 16) optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti na ivotnu sredinu koje se moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti), zajedniko (vie raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti) optereenje; 17) degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti; 18) emisija jeste isputanje i isticanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstom agregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagaivanja u ivotnu sredinu; 19) nivo zagaujue materije jeste koncentracija zagaujue materije u ivotnoj sredini, kojom se izraava kvalitet ivotne sredine u odreenom vremenu i prostoru; 20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja; 21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike; 22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odreenih aktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na ivotnu sredinu u celini; 23) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj koji nastaje oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju (u daljem tekstu: hemijski udes); 25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije ukljuujui ureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju; 26) javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe; 27) izvori zagaivanja ivotne sredine jesu lokacijski odreeni i prostorno ogranieni takasti, linijski i povrinski izvori zagaujuih materija i energije u ivotnu sredinu; 28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utie ili na koju moe uticati donoenje odluke nadlenog organa ili koja ima interesa u tome, ukljuujui i udruenja graana i drutvene organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa; 29) nadleni organ jeste organ odgovoran za sprovoenje obaveza u okviru ovlaenja utvrenih ovim zakonom, i to: - ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine; - pokrajinski organ nadlean za poslove ivotne sredine; - nadleni organ jedinice lokalne samouprave; 30) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja; 31) seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna opasna materija u jednakim ili veim koliinama od propisanih (u daljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnika jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladite ili se njima rukuje. Postrojenje ukljuuje svu opremu, zgrade, cevovode, maine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristanita za postrojenja, pristane, skladita ili sline graevine, na vodi ili kopnu, a koje su nune za funkcionisanje postrojenja; 32) kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su opasne materije prisutne u jednom ili vie postrojenja, ukljuujui pojedinanu ili zajedniku infrastrukturu, odnosno pojedinane ili zajednike aktivnosti; 33) zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine jesu skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u odreeno vreme i na odreenom prostoru ili u pojedinim medijumima ivotne sredine, u skladu sa posebnim propisima.

Subjekti sistema zatite ivotne sredine lan 4

Sistem zatite ivotne sredine, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju: 1) Republika Srbija; 2) autonomna pokrajina; 3) optina, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave); 4) preduzea, druga domaa i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugroavaju ili zagauju ivotnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizika lica); 5) naune i strune organizacije i druge javne slube; 6) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije. Svi subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da uvaju i unapreuju ivotnu sredinu.

Obaveze subjekata lan 5U ostvarivanju sistema zatite ivotne sredine Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizika lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u ivotnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom. Pravna i fizika lica duna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korienje prirodnih bogatstava; uraunavanje trokova zatite ivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih trokova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.

Jaanje svesti lan 6Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine. Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zatite ivotne sredine.

Udruenja graana lan 7

Udruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zatite, tite svoja prava i interese u oblasti zatite ivotne sredine, predlau aktivnosti i mere zatite, uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o ivotnoj sredini.

Saradnja lan 8Subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da meusobno sarauju, obezbeuju koordinaciju i usklaivanje u donoenju i sprovoenju odluka. Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zatite ivotne sredine sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama.

Naela zatite ivotne sredine lan 9Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu: 1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite ivotne sredine. 2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu. 3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela. Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje korienja stratekih ili retkih

prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima. 4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike Srbije sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja. 5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fiziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine. Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini. 6) Naelo "zagaiva plaa" - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu. Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini. 7) Naelo "korisnik plaa" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora. 8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike Srbije. 9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga.

10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu. Podaci o stanju ivotne sredine su javni. 11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu - graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Posebni zakoni lan 10Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ureuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureuje: 1) procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu; 2) integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja; 3) zatita prirode; 4) zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa; 5) upravljanje hemikalijama; 6) upravljanje otpadom; 7) jonizujua i nejonizujua zraenja; 8) zatita od buke i vibracija i dr.

II UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA1. Planiranje i korienje prirodnih vrednosti Upravljanje prirodnim vrednostima lan 11Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem odrivog korienja i ouvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zatite ivotne sredine utvrenih ovim i posebnim zakonom. Prirodne vrednosti su:

1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost; 2) zatiena prirodna dobra; 3) javna prirodna dobra. Prirodne vrednosti mogu se davati na korienje u skladu sa uslovima i na nain utvren ovim i posebnim zakonom.

Strateki dokumenti lan 12Odrivo korienje i zatita prirodnih vrednosti obezbeuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike Srbije i Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara. Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Vlada. Nacionalna strategija sadri, naroito: 1) naela odrivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima; 2) analizu stanja i dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu; 3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koliine, kvalitet, ugroenost, obnovljivost, strateke rezerve i sl.) i predvianje trendova promene stanja; 4) nain vrednovanja i uslove odrivog korienja prirodnih resursa i dobara; 5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu stratekih prioriteta istraivanja i korienja prirodnih resursa; 6) ekoloko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra; 7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa; 8) smernice za dalja istraivanja u oblasti pojedinanih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donoenje planova i programa. Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinani prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada. Na osnovu podataka i evidencija o izvrenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadlenim

ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izvetaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi. Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korienjem prirodnih bogatstava znaajno ugroava prirodna ravnotea ekosistema Vlada moe, na predlog ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograniiti obim korienja prirodnih vrednosti na odreenom podruju. Nacionalna strategija objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 13Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa stratekim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojim specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana.

Kontrola korienja i zatita lan 14Kontrolu korienja i zatitu prirodnih resursa i dobara obezbeuju organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naroito: 1) sprovoenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova; 2) primenom standarda, normativa i propisa o korienju i zatiti prirodnih resursa i dobara; 3) stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu planova, programa, osnova i drugih akata kojima se ureuje korienje prirodnih vrednosti i zatita ivotne sredine; 4) procenom uticaja projekata na ivotnu sredinu na svim nivoima istraivanja i eksploatacije; 5) integrisanim spreavanjem i kontrolom zagaivanja ivotne sredine; 6) usklaenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti; 7) voenjem katastra korienja prirodnih bogatstava i dobara; 8) organizovanjem monitoringa korienja prirodnih resursa i dobara, stanja ivotne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

Saglasnost za korienje

lan 15Nadleni organ ne moe izdati odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadri mere zatite i sanacije ivotne sredine. Saglasnost iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, kojom se utvruje ispunjenost uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara i zatite ivotne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadlenih strunih organizacija.

Sanacija i remedijacija lan 16Pravno i fiziko lice koje degradira ivotnu sredinu duno je da izvri remedijaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije. Na projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvo daje saglasnost. Ministar nadlean za poslove ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji su ureeni posebnim propisima.

Zatiena prirodna dobra lan 17Zatiena prirodna dobra koriste se i unapreuju na nain koji omoguava njihovo trajno ouvanje i unapreivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita prirode. U zatienom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se ugroava kapacitet ivotne sredine, prirodna ravnotea, biodiverzitet, hidrografske, geomorfoloke, geoloke, kulturne i pejzane vrednosti ili na bilo koji nain degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

Korienje i zatita javnih prirodnih dobara lan 18Javna prirodna dobra, kao dobra od opteg interesa, koriste se na nain i pod uslovima kojima se omoguava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizikih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

Korienje prostora lan 19Razvojnim i prostornim planom utvruju se zone izgradnje na odreenim lokacijama zavisno od kapaciteta ivotne sredine i stepena optereenja, kao i ciljeva izgradnje unutar odreenih delova na tim lokacijama.

U pojedinim zonama u kojima je utvrena zatitna udaljenost ili podruje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na nain utvren posebnim propisima u skladu sa prirodom optereivanja ivotne sredine.

Javne zelene povrine lan 20Javne zelene povrine u naseljenim mestima i predelima obuhvaenim prostornim i urbanistikim planovima podiu se i odravaju na nain koji omoguava ouvanje i unapreivanje prirodnih i stvorenih vrednosti. Ako se zbog izgradnje objekta unite javne zelene povrine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na nain koji odreuje jedinica lokalne samouprave. Opti uslovi zatite, nain podizanja i odravanja, obnove unitenih javnih zelenih povrina i voenja podataka o javnim zelenim povrinama ureuju se posebnim zakonom.

2. Zatita prirodnih vrednosti Integrisana zatita lan 21Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje njihovog kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini.

Zatita tla i zemljita lan 22Zatita zemljinog prostora (zemljita) i njegovog odrivog korienja ostvaruje se merama sistemskog praenja kvaliteta zemljita, praenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljita, kao i sprovoenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije zemljinog prostora, bilo da se oni deavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima. Prilikom promene nosioca prava korienja zemljita, korisnik zemljita ije pravo korienja prestaje, a ija delatnost je uticala, odnosno mogla da utie ili ometa prirodne funkcije zemljita, duan je da izradi izvetaj o stanju zemljita. Program sistemskog praenja kvaliteta zemljita, indikatore za ocenu rizika od degradacije zemljita i metodologiju za izradu remedijacionih programa iz stava 1. ovog lana propisuje Vlada. Ministar propisuje sadrinu i metodologiju izrade izvetaja o stanju zemljita iz stava 2. ovog lana.

Zatita voda lan 23Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja. Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama preduzimanjem i sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom u skladu sa posebnim zakonom. Radi zatite i ouvanja koliina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vre se detaljni istrani radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda. Zatita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagaivanja voda zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za njihovo preiavanje, kako bi se spreilo unoenje u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, kao i praenjem uticaja zagaenih voda na zdravlje ljudi, ivotinjski i biljni svet i ivotnu sredinu. Zatita voda obuhvata i zatitu voda od uticaja prekograninog zagaenja, tako da se obezbeuje ouvanje voda u celini.

Zatita vazduha lan 24Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima.

Zatita i ouvanje uma lan 25Radi zatite i unapreivanja umskih ekosistema umama se gazduje tako da se obezbeuje racionalno upravljanje umama, ouvanje genetskog fonda, poboljanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija uma. Dravni organi, vlasnici i korisnici uma duni su da preduzimaju potrebne mere za ouvanje i odrivo korienje uma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapreivanja, kao i kontrole i zatite uma u sluaju prekograninog zagaivanja.

Ouvanje biosfere i zatita biodiverziteta lan 26

Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizama, njihovih zajednica i stanita, ukljuujui i ouvanje prirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz obezbeivanje njihove odrivosti. Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u sluaju naruenosti. Zatita biodiverziteta, korienje biolokih resursa, genetiki modifikovanih organizama i biotehnologije vri se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih meunarodnim ugovorima.

Zatita i korienje flore i faune lan 27Radi zatite biodiverziteta i biolokih resursa, odnosno autohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadleni organi i organizacije kontroliu unoenje i gajenje biljnih i ivotinjskih vrsta stranog porekla. Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleivati i unitavati divlju faunu i razarati njena stanita. Zabranjeno je unitavati, kidati ili na drugi nain pustoiti divlju floru, odnosno unitavati i razarati njena stanita. Odreene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na nain i pod uslovima utvrenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za zatitu prirode. Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri promet vrsta divlje flore i faune duno je da plaa naknadu. Visina naknade iz stava 5. ovog lana utvruje se aktom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog lana prihod su budeta Republike i koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom.

Promet ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune lan 28Uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koliina ili broj primeraka ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola. Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae: 1) miljenje ovlaene naune i strune organizacije da se izvozom ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji; 2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti primerak vrste; 3) drugu propisanu dokumentaciju. Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) odreuje naune i strune organizacije koje daju strune ocene da se izvozom ugroene i zatiene vrste divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji. Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog lana, sadrinu i izgled dozvole. Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan nain.

Opasne materije lan 29Upravljanje opasnim materijama vri se pod uslovima i na nain kojim se obezbeuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladitenja, korienja i odlaganja. Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama duno je da planira, organizuje i preduzima sve potrebne preventivne, zatitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguu meru. Ministar, u saradnji sa ministrima nadlenim za zdravlje, bezbednost na radu, rudarstvo i energetiku i unutranje poslove propisuje blie uslove koje moraju da ispunjavaju skladita opasnih materija, kao i uputstvo o uslovima i nainu skladitenja opasnih materija.

Upravljanje otpadom lan 30Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

Zatita od buke i vibracija lan 31Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zatite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku. Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i otklanja ugroavanje ivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa izazvanih ljudskom delatnou.

Zatita od zraenja lan 32Zatita od zraenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zraenja koja potiu iz jonizujuih i nejonizujuih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zraenja emituju ili mogu da emituju. Pravno i fiziko lice moe proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore jonizujuih i nejonizujuih zraenja po propisanim uslovima i na propisan nain.

III MERE I USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE1. Preventivne mere Planiranje i izgradnja lan 33Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i urbanistikim planovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove korienja poljoprivrednog zemljita, umske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se: 1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste; 1a) obezbedi ouvanje i odravanje znaajnih ili karakteristinih obeleja predela, unapreivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog znaaja za zatitu divlje flore i faune i njihovih stanita;

2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih dobara sa njihovom zatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihove zajednice; 3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora; 4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka; 5) odrede mere zatite ivotne sredine; 6) prikae postojee stanje po elementima iz ta. 1), 2), 3) i 4) ovog lana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare. Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave uestvuje u postupku pripreme i donoenja planova iz stava 1. ovog lana, na nain odreen zakonom.

Prostorno i urbanistiko planiranje lan 34U prostornim i urbanistikim planovima obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito: 1) utvrivanje posebnih reima ouvanja i korienja podruja zatienih prirodnih dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i banja; 2) odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine (zagaena podruja, podruja ugroena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podruja i sl.) i utvrivanje mera za sanaciju ovih podruja; 2a) utvrivanje mera integrisane zatite i planiranja predela koje obuhvataju podruja izvan zatienih prirodnih dobara, radi ureenja dugorone koncepcije, namene i organizacije predela i usklaivanja vienamenskog korienja prostora koje ugroava predeo (poljoprivreda, umarstvo, vodoprivreda, rudarstvo, energetika, saobraaj, stanovanje, rekreacije i dr.); 2b) utvrivanje podruja u kojima e se dugorono sauvati odgovarajue udaljenosti izmeu objekata u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u koliinama koje su vee od propisanih i stambenih podruja, javnih prostora, kao i podruja od posebnog znaaja, radi zatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine; 3) utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili korienjem se moe ugroziti ivotna sredina. Uslove za obezbeenje mera iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje plana, a na osnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu lan 35Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za strategije, planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zatite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i ivotinjskog sveta i njihovih stanita i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti usklaena sa drugim procenama uticaja na ivotnu sredinu, kao i sa planovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dunosti, odreuje vrste planova i programa za koje se izrauje strateka procena uticaja.

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu lan 36Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do znaajnog zagaivanja ivotne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Procena uticaja vri se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se ne moe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja lan 37Za rad novih i postojeih postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu ili materijalna dobra pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine. Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine ureuju se posebnim zakonom.

Procena opasnosti od udesa

lan 38Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u propisanim koliinama, duan je da preduzme sve neophodne mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom.

2. Uslovi zatite ivotne sredine 2.1. Zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine i zahtevi u pogledu emisija Granine vrednosti lan 39U Republici Srbiji utvruju se zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine, odnosno granine vrednosti nivoa zagaujuih materija, buke, zraenja i energije i granine vrednosti njihovih emisija u vazduh, vodu i zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora zagaivanja. Jedinstveni normativi utvruju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljita, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr. Granine vrednosti iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada u skladu sa posebnim propisima.

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti lan 40Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni propisani zahtevi emisije i nivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine, opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije i obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine. Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i zemljite na propisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graninih vrednosti. Prevozna sredstva koja se proizvode i/ili putaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja.

Ogranienje radi postizanja zahteva lan 41Radi postepenog ispunjavanja zahteva u pogledu emisija i nivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine iz lana 39. ovog zakona i ouvanja prirodnih vrednosti, Vlada

moe, na odreeno vreme, ograniiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na odreenom podruju. Vreme na koje Vlada utvruje ogranienja iz stava 1. ovog lana odreuje se u skladu sa propisanim graninim vrednostima i Nacionalnim programom zatite ivotne sredine.

Upozorenje javnosti lan 42Ministarstvo obavetava javnost i donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima neposredne opasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti zagaenja. Ministar propisuje kriterijume za donoenje akta iz stava 1. ovog lana i nain upozorenja javnosti. Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluaju iz stava 1. ovog lana ako je zagaenje ogranieno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na ire podruje.

Status ugroene ivotne sredine lan 43Vlada utvruje kriterijume za odreivanje statusa ugroene ivotne sredine i za utvrivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju. Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog lana, status ugroene ivotne sredine i prioritete za sanaciju i remedijaciju za podruje od znaaja za Republiku Srbiju odreuje Ministarstvo, uz pribavljeno miljenje drugih nadlenih organa, a za podruje od lokalnog znaaja odreuje jedinica lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave je duna da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva na predlog akta kojim se odreuje status ugroene ivotne sredine i prioriteti za sanaciju i remedijaciju za podruja od lokalnog znaaja, a za podruja od lokalnog znaaja na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine.

2.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Ukljuivanje u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine lan 44U Republici Srbiji primenjuju se domai i meunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. Pravno i fiziko lice moe sertifikovati sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema SRPSISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fiziko lice moe registrovati sertifikovan sistem upravljanja zatitom ivotne sredine radi ukljuivanja u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS lan 45U sistem EMAS mogu se ukljuiti pravna i fizika lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zatitom ivotne sredine koji se odnose na utvrivanje i voenje politike, planiranje, sprovoenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapreivanje. Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fiziko lice duno je da izradi izvetaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglaenosti sistema upravljanja koju vri proveriva. Registracija u sistem EMAS vri se na osnovu zahteva pravnog i fizikog lica koji se podnosi Ministarstvu. Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilae se: 1) izjava pravnog i fizikog lica za ukljuivanje u sistem EMAS sa propisanom sadrinom; 2) potvrda akreditovanog EMAS verifikatora o tanosti navoda datih u izjavi pravnog i fizikog lica o ispunjenosti uslova zatite ivotne sredine za ukljuivanje u sistem EMAS. Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zatiti ivotne sredine. Blie uslove za podnoenje zahteva iz stava 4. ovog lana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar. Pravno i fiziko lice plaa naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada. Upis u registar vri se na period od tri godine i moe se produiti na zahtev pravnog i fizikog lica. Zahtev za produenje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvren. Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizikog lica upisanog u registar vri se jednom godinje.

Akreditacija lan 46

Akreditacija EMAS verifikatora i kontrola njihovih aktivnosti vri se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje akreditacija. Akreditovani EMAS verifikator proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizika lica koja se ukljuuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

Registri sistema EMAS lan 47Ministarstvo vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS. Podaci iz registra EMAS su javni. Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih verifikatora sistema EMAS, duno je da najmanje jednom meseno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije EMAS verifikatora. Na zahtev Ministarstva akreditovani EMAS verifikator dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu. Ministarstvo obezbeuje zatitu podataka iz st. 3. i 4. ovog lana koji predstavljaju poslovnu tajnu. Ministar propisuje sadrinu, izgled i nain voenja registra iz stava 1. ovog lana.

Odbijanje upisa i brisanje iz registra lan 48Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fiziko lice ne ispunjava uslove za ukljuenje u sistem EMAS. Iz registra sistema EMAS brie se pravno i fiziko lice: 1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produenje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaenoj naknadi; 2) ako se utvrdi da pravno i fiziko lice ne ispunjava jedan ili vie uslova za registraciju; 3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izvetaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivaa EMAS. Ministarstvo moe u sluaju iz stava 2. ovog lana odluiti da registraciju pravnog i fizikog lica suspenduje na odreeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

Znak EMAS lan 49

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizika lica koja su registrovana u sistem EMAS u sluajevima i na nain utvren u skladu sa zakonom.

Ovlaenje za donoenje propisa lan 50Ministar propisuje: 1) zahteve za uspostavljanje i sprovoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine; 2) sadrinu izvetaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu; 3) sadrinu izjave za ukljuivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti; 4) nain provere sistema EMAS unutar pravnog i fizikog lica i sadraj izvetaja ocenjivaa; 5) sadrinu, izgled i upotrebu znaka EMAS.

2.3. Zahtevi kvaliteta za proizvode, procese i usluge Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine lan 51Na teritoriji Republike Srbije moe se primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju zahteve u pogledu ivotne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. Ministarstvo moe, u sluaju sumnje, naloiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog lana oceni u odnosu na tetan uticaj na ivotnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom. Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog lana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struna organizacija ili struna lica za pojedine oblasti. Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domai standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena struna organizacija. Ministarstvo moe zabraniti proizvodnju i promet odreenih proizvoda i vrenje odreenih aktivnosti, na odreeno vreme ili na delu teritorije Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spreavanja ugroavanja ivotne sredine ili zdravlja ljudi.

Upozorenje na deklaraciji

lan 52Proizvoa ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati. Upozorenje mora sadrati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa vaeim standardima i propisima za rukovanje.

Ekoloki znak lan 53Ekoloki znak utvruje se za proizvode namenjene optoj potronji, izuzev proizvoda za ishranu, poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih u skladu sa propisima kojima se regulie organska proizvodnja, proizvodnja pia, proizvodnja farmaceutskih proizvoda i medicinske opreme koji u poreenju sa slinim proizvodima manje zagauju ivotnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potronji i odlaganju ili su dobijeni reciklaom otpada. Ekoloki znak utvruje se i za proizvode i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu. Za proizvode ili usluge pravno ili fiziko lice moe dobiti pravo na korienje ekolokog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno pruanjem smanjuje: 1) potronja energetskih resursa; 2) emisija tetnih i opasnih materija; 3) proizvodnja otpada; 4) potronja prirodnih resursa i dr. Ministar propisuje blie uslove, kriterijume i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elemente, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za proizvode i usluge.

Dodela i oduzimanje ekolokog znaka lan 54Akt o dodeli prava na korienje ekolokog znaka donosi Ministarstvo. Pravo na korienje ekolokog znaka se dodeljuje za period do tri godine. Zahtev za dobijanje ekolokog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 53. ovog zakona. Trokove dodele prava na korienje ekolokog znaka snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu trokova iz stava 5. ovog lana. Pravo na korienje ekolokog znaka oduzima se ako proizvod ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

Priznanja i nagrade lan 55Priznanja i nagrade za doprinos zatiti ivotne sredine mogu se dodeliti za: 1) spreavanje zagaivanja ivotne sredine; 2) najpovoljnija reenja u proizvodnim postupcima u odnosu na ivotnu sredinu; 3) razvojne i istraivake projekte u zatiti ivotne sredine; 4) razvoj obrazovnih programa za zatitu ivotne sredine; 5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine ili za doprinos u meunarodnoj saradnji; 6) doprinos strunih, drugih udruenja i nevladinih organizacija za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine; 7) doprinos u oblasti zatite prirode. Ministar blie propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3. Mere zatite od opasnih materija 3.1. Promet lan 56(Brisano)

Uvoz, izvoz i tranzit otpada lan 57*Zabranjen je uvoz opasnog otpada. Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pri podnoenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae dokumentaciju iju sadrinu propisuje Ministarstvo.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada. Ministar odreuje strune organizacije iz stava 5. ovog lana.

3.2. Zatita od hemijskog udesa Obaveze operatera lan 58Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija, u jednakim ili veim koliinama od propisanih, duan je da dostavi Obavetenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa, u zavisnosti od koliina opasnih materija kojima vri te aktivnosti i da preduzme mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, utvrene u tim dokumentima. Ministar propisuje listu opasnih materija i njihove koliine i kriterijume za odreivanje vrste dokumenata koje izrauje operater iz stava 1. ovog lana.

Sadrina Politike prevencije udesa lan 58aPolitika prevencije udesa sadri ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti od hemijskog udesa. Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog lana mora da sadri dovoljno elemenata proporcionalnih opasnostima od udesa na osnovu kojih operater moe obezbediti visok stepen zatite ljudi i ivotne sredine od hemijskog udesa. Politiku prevencije udesa operater je duan da izradi najkasnije est meseci po dostavljanju Obavetenja iz lana 59. ovog zakona. Ministar blie propisuje sadrinu Politike prevencije udesa.

Obaveza dostavljanja obavetenja lan 59Operater koji je u obavezi da izradi Politiku prevencije udesa duan je da Ministarstvu, pre izrade Politike prevencije udesa, dostavi Obavetenje o: 1) novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre poetka rada; 2) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

3) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih u sluaju poveanja koliina opasnih materija do koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene; 4) o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u sluaju modifikacije seveso postrojenja, odnosno kompleksa odnosno svakoj promeni koja moe uticati na mogunost nastanka hemijskog udesa. Ministar propisuje sadrinu Obavetenja iz stava 1. ovog lana.

Sadrina Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa lan 60Izvetaj o bezbednosti sadri naroito: informacije o sistemu upravljanja i organizacije operatera u cilju spreavanja hemijskog udesa; opis lokacije na kojoj se nalazi seveso postrojenje, odnosno kompleks; opis seveso postrojenja, odnosno kompleksa; analizu rizika od hemijskog udesa i nain njegovog spreavanja; mere zatite i interventne mere za ograniavanje posledica hemijskog udesa; popis opasnih materija i dr. Plan zatite od udesa sadri naroito mere koje se preduzimaju u okviru seveso postrojenja, odnosno kompleksa u sluaju hemijskog udesa ili u sluaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati hemijski udes. Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa izrauje operater iz lana 58. ovog zakona. Za izradu dokumenata iz stava 3. ovog lana moe se angaovati drugo pravno lice ili preduzetnik ako je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inenjeringa i izrade studija i analiza. U sluaju angaovanja drugog pravnog lica ili preduzetnika, u izradi tih dokumenata mora uestvovati lice stalno zaposleno kod operatera iz lana 58. ovog zakona. Operater je duan da razmenjuje informacije i da usklauje Plan zatite od udesa sa Planom zatite od udesa koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije. Ministar blie propisuje sadrinu i metodologiju izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa.

Dostavljanje Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa lan 60aOperater iz lana 58. ovog zakona duan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa: 1) za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre poetka rada;

2) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; 3) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks ije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih, u sluaju poveanja koliina opasnih materija do koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije est meseci od dana promene. Operater iz stava 1. ovog lana podnosi zahtev za davanje saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa, zajedno sa tim dokumentima. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana, operater je duan da dostavi dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi. Operater je duan da Izvetaj o bezbednosti periodino pregleda i po potrebi aurira: 1) najmanje svakih pet godina; 2) samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih injenica do kojih se dolo na osnovu analize drugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa. U sluaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili koliine opasne materije ili drugih promena, koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater mora odmah da izvri promene u Izvetaju o bezbednosti i Planu zatite od udesa i dostavi ih Ministarstvu, a u sluaju da se izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili skladita, pre sprovoenja tih modifikacija. Plan zatite od udesa operater je duan da pregleda, testira i po potrebi aurira najmanje svake tri godine.

Dostavljanje informacija iz Plana zatite od udesa lan 60bOperater iz lana 58. ovog zakona duan je da obezbedi da se informacija o bezbednosnim merama i postupcima u sluaju hemijskog udesa iz Plana zatite od udesa dostavi svim pravnim licima i javnim ustanovama (kole, bolnice i dr.), kao i fizikim licima, koja mogu biti zahvaena posledicama hemijskog udesa. Informacija iz stava 1. ovog lana obavezno se aurira svake tri godine, a posebno u sluaju nastupanja okolnosti iz lana 60a stav 5. ovog zakona. Aurirana informacija iz stava 1. ovog lana mora biti dostupna javnosti. Period izmeu dva redovna dostavljanja informacija javnosti ne sme biti dui od pet godina.

Javni uvid, prezentacija i javna rasprava o Izvetaju o bezbednosti lan 60v

Operater je duan da obezbedi da Izvetaj o bezbednosti i spisak opasnih materija koje su prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu bude dostupan javnosti. Nadleni organ obezbeuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o Izvetaju o bezbednosti u postupku odluivanja o davanju saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti. Podnosilac Izvetaja o bezbednosti moe, po odobrenju nadlenog organa, da ne iznese odreene delove izvetaja na javni uvid i prezentaciju zbog uvanja industrijske, komercijalne i line tajne, javne bezbednosti ili odbrane zemlje. Nadleni organ u roku od sedam dana od dana prijema Izvetaja o bezbednosti obavetava podnosioca izvetaja, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti. Javna rasprava moe se odrati najranije dvadeset dana od dana obavetavanja javnosti. Podnosilac Izvetaja o bezbednosti uestvuje u prezentaciji i javnoj raspravi. Na postupak javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti shodno se primenjuje propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o studiji procene uticaja na ivotnu sredinu.

Dokazi u Izvetaju o bezbednosti lan 60gOperater je duan da u Izvetaju o bezbednosti dokae da je: 1) ustanovio odgovarajuu politiku i utvrdio sistem za upravljanje bezbednou radi njene primene; 2) prepoznao opasnost od hemijskog udesa i preduzeo potrebne mere radi prevencije nastanka hemijskog udesa, odnosno ograniavanja posledica tog udesa na ljude i ivotnu sredinu; 3) vodio rauna o bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, upravljanju i odravanju svih postrojenja i skladinih prostora, opreme i infrastrukture koje su povezane sa opasnostima od hemijskog udesa; 4) prihvatio i u Izvetaj o bezbednosti uneo opravdane primedbe i predloge javnosti.

Dokazi u Planu zatite od udesa lan 60dOperater je duan da u Planu zatite od udesa dokae da je: 1) predvideo i obezbedio sprovoenje svih neophodnih mera za ograniavanje i kontrolu hemijskog udesa, radi ublaavanja posledica tog udesa na ljude, ivotnu sredinu i imovinu;

2) predvideo i obezbedio nain dostavljanja informacija nadlenim organima i iroj javnosti; 3) predvideo odgovarajue mere ienja, sanacije i rekultivacije ivotne sredine nakon hemijskog udesa; 4) obradio dovoljno podataka za izradu planova zatite od hemijskog udesa na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: eksterni planovi).

Saglasnost na Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa lan 60Ministarstvo daje saglasnost na Izvetaj o bezbednosti, odnosno na Plan zatite od udesa o ispunjenosti zahteva iz l. 60g i 60d ovog zakona. Ministarstvo moe traiti izmene i dopune dokumenata iz stava 1. ovog lana ako utvrdi da ne sadre potrebne podatke.

Reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja lan 60eU sluaju kada nisu ispunjeni uslovi za saglasnost na dokumenta iz lana 60 ovog zakona, ministar donosi reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ili dela postrojenja, odnosno kompleksa i skladinog prostora. Na reenje iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba. alba ne zadrava izvrenje reenja. Po albi na prvostepeno reenje odluuje Vlada.

Imenovanje posebne radne grupe lan 60Radi ocene Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa ministar u skladu sa propisima kojima se ureuje dravna uprava, moe reenjem imenovati posebnu radnu grupu - tehniku komisiju (u daljem tekstu: tehnika komisija). Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuju se zadaci, sastav i rukovodilac, rok za izvrenje zadataka i druga pitanja koja su znaajna za rad tehnike komisije. Tehnika komisija bez odlaganja dostavlja Ministarstvu miljenje o ispunjenosti zahteva iz l. 60g i 60d ovog zakona. Predsednik tehnike komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu.

Za lanove tehnike komisije mogu biti imenovana lica sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuim strunim rezultatima, a iz reda: - zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu; - zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama; - nezavisnih strunjaka. lanovi komisije ne mogu biti lica koja su: - uestvovala u izradi Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa; - osniva pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa ili zaposleni kod tih lica; - operater ili zaposleni kod operatera.

Obaveza voenja evidencije lan 60zNa osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo utvruje i vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima sa poveanom verovatnoom nastanka hemijskog udesa ili sa poveanim posledicama tog udesa zbog njihove lokacije, blizine slinih postrojenja ili zbog vrste uskladitenih opasnih materija. Operateri iz stava 1. ovog lana duni su da razmenjuju informacije koje su neophodne pri izradi Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa, kako bi se u tim dokumentima vodilo rauna o prirodi i opsegu zajednike opasnosti od hemijskog udesa. O operateru, odnosno seveso postrojenju, odnosno kompleksu iz stava 1. ovog lana Ministarstvo obavetava nadlene organe u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, radi izrade eksternih planova.

Registar postrojenja i registar prijavljenih udesa lan 60iNa osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Obavetavanje o udesu lan 60jOperater iz lana 58. ovog zakona duan je da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo, jedinicu lokalne samouprave i organe nadlene za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, i to o: okolnostima

vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloivim podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i ivotnu sredinu i o preduzetim hitnim merama. Operater iz stava 1. ovog lana duan je da obavesti nadlene organe o naknadno prikupljenim podacima koji utiu na ranije utvrene injenice i zakljuke. Operater iz stava 1. ovog lana duan je da u razumnom roku obavesti nadlene organe o planiranim merama za otklanjanje srednjoronih i dugoronih posledica hemijskog udesa i za spreavanje nastanka ponovnog udesa. Operater iz stava 1. ovog lana duan je da sprovede hitne, srednjorone i dugorone mere otklanjanja posledica hemijskog udesa, kao i da, nakon izvrene analize svih aspekata hemijskog udesa, dV preporuke za budue preventivne mere. Ministarstvo vri nadzor i kontrolu izvrenja obaveza operatera iz st. 1 - 4. ovog lana.

Obaveze nadlenih organa lan 61Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, na osnovu nadlenosti iz propisa kojima se ureuje zatita i spaavanje, donose eksterne planove, koji su sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama.

Obavetenje o operaterima, odnosno seveso postrojenjima, odnosno kompleksima ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektima lan 61aMinistarstvo na osnovu Izvetaja o bezbednosti iz lana 60. ovog zakona utvruje operatere i seveso postrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektima i o tome obavetava u to kraem roku, a najkasnije kada obavetava domau javnost, nadleni organ zemlje koja moe biti pogoena posledicama tog udesa. Ministarstvo vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima iz stava 1. ovog lana. Ako nadleni organ druge zemlje smatra da obavetenje iz stava 1. ovog lana ne sadri sva seveso postrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa posledicama u njegovoj zemlji traie od Ministarstva dodatne podatke. Ako Ministarstvo zakljui da je zahtev nadlenog organa druge zemlje neosnovan obavestie ga o svom stavu. Ako se ne postigne saglasnost sa nadlenim organom zainteresovane zemlje ovo pitanje reie se u skladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju. Ministarstvo obavetava nadleni organ druge zemlje o svim bitnim injenicama iz Izvetaja o bezbednosti o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka

hemijskog udesa sa prekograninim posledicama, kao i o svim bitnim injenicama iz Plana zatite od udesa tog postrojenja, odnosno kompleksa. Ministar propisuje postupak obavetavanja, odnosno razmene podataka o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograninim efektima.

Obaveza dostavljanja obavetenja nadlenog organa druge zemlje lan 61bObavetenje dobijeno od nadlenog organa druge zemlje o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu prouzrokovati hemijski udes sa efektima na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo dostavlja domaim organima ija je nadlenost odreena propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje radi izrade eksternih planova. Obavetenje u sluaju hemijskog udesa ili neposredne opasnosti od hemijskog udesa koji moe prouzrokovati prekogranine efekte, kao i eventualna uzajamna pomo ureeni su propisima o zatiti i spaavanju.

Izuzeci od primene lan 61vOdredbe lana 38. i l. 58. do 61b ovog zakona nee se primenjivati na: vojna postrojenja; udese izazvane jonizujuim zraenjem; transport opasnih materija u drumskom, eleznikom, vodnom, vazdunom i morskom saobraaju, odnosno transport izvan kompleksa obuhvaenih ovim zakonom, ukljuujui utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristanitima ili ranirnim stanicama; transport opasnih materija cevovodima ukljuujui i pumpne stanice, a izvan seveso postrojenja, odnosno kompleksa obuhvaenih ovim zakonom; udese pri istraivanju i eksploataciji mineralnih sirovina, osim ako se sirovine hemijski i termiki prerauju ili skladite, a sadre opasne materije u propisanim koliinama; lokacije deponija otpadnih materija, izuzev aktivnih otpadnih jalovita ukljuujui vetaka jezera, nasipe i brane, koje sadre opasne materije, a naroito koje potiu od hemijske i termike obrade minerala.

Proglaavanje stanja ugroenosti lan 62U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost o preduzetim merama. Stanje ugroenosti ivotne sredine iz stava 1. ovog lana proglaava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Vlada.

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost lan 63Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom, pravno i fiziko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zatite o svom troku. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio trokove otklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva naknadu trokova.

4. Programi i planovi Nacionalni program lan 64Planiranje i upravljanje zatitom ivotne sredine obezbeuje se i ostvaruje sprovoenjem Nacionalnog programa zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Vlada na period od najmanje deset godina. Nacionalni program iz stava 1. ovog lana obezbeuje integralnu zatitu ivotne sredine i sadri naroito: 1) opis i ocenu stanja ivotne sredine; 2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovoenje zatite ivotne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zatite; 3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih i drugih mera za odrivi razvoj i upravljanje zatitom ivotne sredine; 4) dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu zagaivanja; 5) nosioce, nain i dinamiku realizacije; 6) sredstva za realizaciju. Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina. Ministarstvo jedanput u dve godine, u saradnji sa drugim nadlenim ministarstvima, priprema izvetaj o realizaciji Nacionalnog programa i podnosi ga Vladi. Nacionalni program objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Akcioni plan lan 65

Akcioni plan je kratkoroni instrument za implementaciju Nacionalnog programa. Akcionim planom razrauju se regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovoenje i kapitalne investicije.

Sanacioni plan lan 66Sanacioni plan donosi se kada zagaenje na odreenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugroen kapacitet ivotne sredine ili postoji rizik od trajnog naruavanja kvaliteta ili tete u ivotnoj sredini. Sanacioni plan Vlada donosi u sluaju: 1) kada nivo i obim degradacije ivotne sredine prevazilazi sanacione mogunosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave; 2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice preko granica Republike Srbije; 3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike Srbije, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice na njenoj teritoriji; 4) kada zagaenost ivotne sredine ugroava podruje od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju ili na njemu izaziva tetne posledice; 5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim sluajevima. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za zagaivanje, organ koji je snosio trokove sanacije ivotne sredine zahteva naknadu trokova. U sluaju prekoraenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije ivotne sredine, zagaiva je duan da o svom troku uradi i realizuje sanacioni plan.

Sadrina planova lan 67Akcioni i sanacioni planovi sadre naroito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u sluaju ugroene ivotne sredine, nosioce, nain, dinamiku i sredstva za realizaciju plana. Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadlenim za odgovarajuu oblast.

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 68

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz l. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose zajedniki program zatite ivotne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz razloga ekonominosti (zajedniko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl.).

IV PRAENJE STANJA IVOTNE SREDINE1. Monitoring Obezbeenje monitoringa lan 69Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadlenosti utvrene zakonom obezbeuju kontinualnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne sredine. Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog lana. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

Sadrina i nain vrenja monitoringa lan 70Monitoring se vri sistematskim praenjem vrednosti indikatora, odnosno praenjem negativnih uticaja na ivotnu sredinu, stanja ivotne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta ivotne sredine. Vlada utvruje kriterijume za odreivanje broja i rasporeda mernih mesta, mreu mernih mesta, obim i uestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagaenja ivotne sredine i njihovog praenja, rokove i nain dostavljanja podataka, na osnovu posebnih zakona.

Ovlaena organizacija lan 71

Monitoring moe da obavlja i ovlaena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i SRPS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

Monitoring zagaivaa lan 72Operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagaivanja ivotne sredine duan je da, u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, ovlaene organizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja monitoring, odnosno da: 1) prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na ivotnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagaenja; 2) obezbeuje meteoroloka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave. Zagaiva je duan da izradi plan obavljanja monitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu i da dostavlja izvetaje, u skladu sa ovim zakonom. Vlada utvruje vrste aktivnosti i drugih pojava koje su predmet monitoringa, metodologiju rada, indikatore, nain evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka, na osnovu posebnih zakona. Zagaiva planira i obezbeuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa, kao i za druga merenja i praenje uticaja svoje aktivnosti na ivotnu sredinu.

Dostavljanje podataka lan 73Dravni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlaene organizacije i zagaivai duni su da podatke iz monitoringa iz l. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na propisan nain.

2. Informacioni sistem i nain dostavljanja podataka Informacioni sistem lan 74Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom u Republici Srbiji uspostavlja se i vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem). Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja i zatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i stratekim

merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr. Informacioni sistem vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Informacioni sistem obezbeuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou. Vlada blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajednike osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost.

Registri izvora zagaivanja ivotne sredine lan 75Radi praenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u ivotnoj sredini i preduzimanja mera zatite u ivotnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagaivanja ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom. Nacionalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Lokalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Ministar po pribavljenom miljenju ministra nadlenog za poslove vodoprivrede i rudarstva i energetike, propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagaivanja, kao i metodologiju za vrste, naine i rokove prikupljanja podataka. Zagaiva je duan da o svom troku dostavlja propisane podatke na nain i u rokovima utvrenim u skladu sa zakonom.

3. Izvetaj o stanju ivotne sredine Izvetaj o stanju ivotne sredine lan 76Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji. Agencija za zatitu ivotne sredine izrauje izvetaj iz stava 1. ovog lana na osnovu prikupljenih podataka i informacija najkasnije do 31. maja tekue godine za prethodnu godinu. Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da Agenciji za zatitu ivotne sredine tromeseno dostavlja podatke za izradu izvetaja iz stava 1. ovog lana i to za prvo, drugo i tree tromeseje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromeseja, a za poslednje tromeseje do 31. januara.

Izvetaji o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Sadraj izvetaja o stanju ivotne sredine lan 77Izvetaj iz lana 76. ovog zakona sadri naroito podatke o: 1) stanju i promenama stanja u ivotnoj sredini na osnovu podataka i informacija dobijenih praenjem odgovarajuih indikatora; 2) sprovoenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova; 3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama; 4) finansiranju sistema zatite ivotne sredine; 5) (brisana) 6) drugim podacima znaajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zatitom ivotne sredine.

V INFORMISANJE I UEE JAVNOSTIPristup informacijama lan 78Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlaene i druge organizacije duni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa nivoa zagaujue materije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadre informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

Dostavljanje informacija na zahtev lan 79Informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Ako su informacije iz stava 1. ovog lana obimne ili bi njihova priprema zahtevala dui vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva. Trokove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu trokova iz stava 3. ovog lana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija lan 80Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine moe biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na: 1) poverljivost rada dravnih organa kada je ona predviena zakonom; 2) meunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost; 3) rad pravosudnih organa; 4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugroavaju ivotnu sredinu; 5) prava intelektualne svojine; 6) poverljivost linih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviena zakonom; 7) interese treih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih prue, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem; 8) zatitu ivotne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao to je lokacija retkih vrsta divlje flore i faune.

Uee javnosti u odluivanju lan 81Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, uestvuje u postupku donoenja odluka o: 1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanja ivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja. Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35. ovog zakona na javni uvid. Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

Uee javnosti u odluivanju o putanju u rad novih, odnosno postojeih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja. Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetava o postupku donoenja odluka i uestvuje u postupku dostavljanjem miljenja, komentara i sugestija nadlenom organu i blagovremeno se obavetava o donetoj odluci.

Pravo na pravdu lan 81aZainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu ivotnu sredinu kao stranka ima pravo da pokree postupak preispitivanja odluke pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Ogranienje uea javnosti u odluivanju lan 82Vlada moe radi zatite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograniiti uee javnosti u donoenju odluka iz lana 81. ovog zakona.

VI EKONOMSKI INSTRUMENTIFinansiranje zatite ivotne sredine lan 83Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlaenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zatite ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom. Sredstva za zatitu ivotne sredine mogu se obezbeivati i putem donacija, kredita, sredstava meunarodne pomoi, sredstava stranih ulaganja namenjenih za zatitu ivotne sredine, sredstava iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i meunarodnih organizacija.

1. Vrste ekonomskih instrumenata 1.1. Naknada za korienje prirodnih vrednosti lan 84Korisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, prihod su budeta Republike i budeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom.

1.2. Naknada za zagaivanje ivotne sredine

lan 85Zagaiva je duan da plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine. Kriterijumi za odreivanje naknade iz stava 1. ovog lana su: 1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora; 2) vrsta, koliina ili osobine emisija proizvedenog ili odloenog otpada; 3) sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu. Obveznik plaanja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije tetne po ivotnu sredinu. Vlada blie odreuje vrstu zagaivanja, kriterijume za obraun naknade i obveznike, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana u visini od 60% prihod su budeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave. Sredstva iz stava 5. ovog lana koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Podruja od posebnog interesa lan 85aNa predlog ministarstva nadlenog za pitanja ivotne sredine, Vlada utvruje podruja od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredine. Vlada propisuje kriterijume za utvrivanje podruja od posebnog dravnog interesa iz stava 1. Visinu i nain plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine u podrujima iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana u visini 80% prihod su budeta Republike Srbije, a u visini 20% prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Povraaj, oslobaanje ili smanjenje naknade za zagaivanje ivotne sredine lan 86Obveznik ima pravo na povraaj ve plaene naknade za zagaivanje ivotne sredine, odnosno oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade, ako sredstva koristi za sprovoenje mera za

prilagoavanje propisanim graninim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagaivanja ivotne sredine ispod propisanog nivoa. Vlada blie utvruje merila i uslove za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade. Ministar odluuje o pravu iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisanim merilima i uslovima.

Naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine lan 87Jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine. Naknadu iz stava 1. ovog lana svojim aktom propisuje skuptina jedinice lokalne samouprave. Naknada iz stava 1. ovog lana propisuje se po osnovu: 1) korienja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korienje zemljita za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost), 2) obavljanja odreenih aktivnosti koje utiu na ivotnu sredinu, a koje odreuje Vlada; 3) transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine na podruju od znaaja za Republiku Srbiju. Obveznici plaanja naknade po osnovu iz stava 3. taka 1) ovog lana su imaoci prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupci ako se nepokretnosti koriste po osnovu prava zakupa, a visina naknade se odreuje prema povrini nepokretnosti i plaa se meseno do iznosa koji ne moe biti vei od iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom. Obveznici plaanja naknade po osnovu iz stava 3. taka 2) ovog lana su pravna lica i preduzetnici, koji obavljaju odreene aktivnosti. Obveznici plaanja naknade iz stava 3. taka 3) ovog lana su vlasnici teretnih vozila, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine na podruju od znaaja za Republiku Srbiju. Vlada blie propisuje kriterijume za utvrivanje naknade iz stava 1. ovog lana, kao i najvii iznos te naknade. Jedinica lokalne samouprave aktom iz stava 2. ovog lana utvruje visinu, rokove, obveznike, nain plaanja naknade i olakice za odreene kategorije obveznika plaanja, a u skladu sa utvrenim kriterijumima iz stava 7. ovog lana.

Nadleni organ jedinice lokalne samouprave je duan da pribavi miljenje Ministarstva na predlog akta iz stava 2. ovog lana. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana koriste se, preko budetskog fonda, namenski za zatitu i unapreenje ivotne sredine prema usvojenim programima korienja sredstava budetskog fonda, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa stratekim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona. Jedinica lokalne samouprave ne moe propisivati naknade koje su propisane na osnovu l. 84, 85. i 85a ovog zakona.

Obezbeenje plaanja naknada lan 88U pogledu plaanja naknade iz l. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obraun kamate za docnju u plaanju, prinudnu naplatu i ostalo to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak.

1.3. Sredstva budeta i meunarodne finansijske pomoi Korienje sredstava lan 89Finansiranje iz namenskih sredstava budeta i sredstava meunarodne finansijske pomoi vri se preko Fonda za zatitu ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

1.4. Fond za zatitu ivotne sredine Osnivanje Fonda lan 90Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici Srbiji osniva se Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlaenjima. Sedite Fonda je u Beogradu.

l. 91-99**(Prestalo da vai)

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave lan 100

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi su da otvore budetski fond u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Naknade ostvarene po osnovu l. 85. i 85a i 87. ovog zakona prihod su budetskog fonda iz stava 1. ovog lana. Sredstva budetskog fonda koriste se namenski, za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, odnosno za fina