Zakon o Parničnom Postupku

5/21/2018 Zakon o Parni nom Postupku

1/167

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom.Pretplatom na pravnu bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON

O PARNINOM POSTUPKU("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US)

Deo prvi

OPTE ODREDBE

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se

postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i

sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa,

osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

lan 2

Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.

Sud ne moe da odbije odluivanje o zahtevu za koji je nadlean.
http://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/propisi.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi.htmlhttp://www.paragraf.rs/


2/167

lan 3

U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.

Stranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke

mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.

Sud nee da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima,

javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima.

lan 4

Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnograspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

Sud moe da iskljui javnost samo u sluajevima propisanim zakonom.

lan 5

Sud e svakoj stranci da prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima

protivne stranke.

Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se

izjasni, samo ako je to zakonom propisano.

Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima strankama nije pruena

mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 6

U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma

slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.

U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i

njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.


3/167

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu

sa odredbama ovog zakona.

lan 7

Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe

dokaze kojima se utvruju te injenice.

Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje

su stranke predloile, ako zakonom nije drugaije propisano.

Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu

predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevimakojima ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).

lan 8

Sud odluuje po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno,

svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje e injenice da uzme

kao dokazane.

lan 9

Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

Sud je duan da sprei i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

lan 10

Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim

vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa to

manje trokova.


4/167

Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u

skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

lan 11

Sud e da uputi stranke na medijaciju ili na informativno roite za medijaciju, u skladu sa

zakonom, odnosno da ukae strankama na mogunost za vansudsko reavanje spora

medijacijom ili na drugi sporazuman nain.

lan 12

Ako odluka zavisi od prethodnog reenjapitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o

tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe samda rei to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije predvieno.

Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje

reeno.

lan 13

U parninom postupku protiv uinioca krivinog dela, sud je u pogledu postojanja krivinog dela

i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se

optueni oglaava krivim.

lan 14

Stranke preduzimaju parnine radnje u pisanom obliku izvan roita, a usmeno na roitu, ako

za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.

Glava IINADLENOST I SASTAV SUDA

1. Zajednike odredbe

lan 15


5/167

Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je

sastavu nadlean, na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate.

Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda ili ako

tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podnoenja tube ostaje i dalje

nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku

nadlenost.

Sud e da se oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu, ako utoku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi organ.

Sud e da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i

odbaci tubu ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike

Srbije (u daljem tekstu: domai sud), osim ako nadlenost domaeg suda zav isi od pristanka

tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.

Vii sud prvog stepena ne moe da se oglasi stvarno nenadlenim ni po slubenoj dunosti ni

po prigovoru tuenog posle uputanja tuenog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadlenosti

nieg suda prvog stepena iste vrste.

Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, tueni moe da istakne prigovor nenadlenosti

najkasnije pre poetka pripremnog roita, a ako se ono ne odrava, pre otvaranja glavne

rasprave.


6/167

Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja

kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste

vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18

Sud e reenjem da obustavi parnini postupak, ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi

da postupak treba da se sprovede po pravilima vanparninog postupka.

Postupak e da se nastavi, po pravnosnanosti reenja, pred nadlenim sudom po pravilima

vanparninog postupka.

lan 19

Sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim ako postoji iskljuiva mesna

nadlenost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na

tubu.

Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, sud e po slubenoj dunosti da se oglasi

mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema tube.

Sud moe da se po prigovoru mesne nenadlenosti tuenog oglasi mesno nenadlenim u roku

od osam dana od dana prijema odgovora na tubu.

Ako se tuba ne dostavlja na odgovor, tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti

najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako se

pripremno roite ne odrava, a pre uputanja u raspravljanje, o emu sud mora da odlui u

roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

lan 20

Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 19), sud e da ustupi

predmet nadlenom sudu.


7/167

Sud e, u sluaju izborne nadlenosti, da zatrai od tuioca dase izjasni u roku od tri dana pre

nego to ustupi predmet nadlenom sudu. U sluaju da se tuilac ne izjasni u odreenom roku,

sud e da ustupi predmet sudu opte mesne nadlenosti.

Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio

pokrenut.

lan 21

Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je

predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob

nadlenosti u roku od osam dana od dana prijema predmeta, osim ako nae da mu je predmet

ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom

sluaju e da ustupi predmet drugom sudu i o tome obavesti sud koji mu je predmet ustupio.

Ako je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno

nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud

kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje

sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud

kome isti predmet bude kasnije ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje

sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 22

Sukob nadlenosti izmeusudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.

Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste reava Vrhovni kasacioni sud.

lan 23

O sukobu nadlenosti moe da se odlui i ako se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti.


8/167

Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one

radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 24

Sud preduzima radnje u postupku na svom podruju.

Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e da preduzima pojedine radnje i na podruju

susednog suda i o tome e da obavesti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 25

U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici

Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera

vae pravila meunarodnog prava.

Sud u sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, moe da zatrai obavetenje od

ministarstva nadlenog za poslove pravosua.

2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom

lan 26

Domai sud je nadlean za suenje, ako je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim

elementom izriito predviena zakonom ili meunarodnim ugovorom.

Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za

odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i ako njegovanadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.

3. Stvarna nadlenost

lan 27


9/167

Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti propisane zakonom.

lan 28

Ako je za utvrivanje stvarne nadlenosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima

propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora

uzima se samo vrednost glavnog zahteva.

Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i trokovi postupka ne uzimaju se u

obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 29

Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna

se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 30

Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom

injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.

Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se

odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 31

Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na

nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet

nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili

njenog dela.

Ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj

zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 32


10/167

Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje

zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba da

se obezbedi.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje

treba da se obezbedi, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 33

Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, a tuilac u tubi navede da pristaje da

umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora

uzee se taj iznos.

U drugim sluajevima, ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je

vrednost predmeta spora koju je tuilac oznaio u tubi.

Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio

vrednost predmeta spora, sud e, najkasnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite

nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na

pogodan nain da proveri tanost oznaene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.

4. Sastav sud a

lan 34

U parninom postupku sudi vee ili sudija pojedinac.

Predsednik vea preduzima radnje u postupku i donosi odluke za ije je preduzimanje, odnosno

donoenje ovlaen ovim zakonom.

Sudija pojedinac ima ovlaenja predsednika vea, odnosno vea, propisana ovim zakonom, u

parnicama u kojima sudi.

lan 35


11/167

U prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi

vee.

Ako vee sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija

porotnika.

U parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija

pojedinac, a u drugom stepenu vee sastavljeno od troje sudija.

Sudije iz stava 3. ovog lana moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava

deteta.

Program i nain sticanja posebnih znanja iz stava 4. ovog lana sporazumno propisuju ministarnadlean za poslove pravosua i ministar nadlean za poslove porodine zatite.

lan 36

U prvom stepenu vee sudi ako se stranke o tome saglase najkasnije pre uputanja u

raspravljanje o glavnoj stvari, a u sluaju suparniarstva potrebna je saglasnost svih

suparniara.

U parnicama zbog smetanja dravine uvek sudi sudija pojedinac.

Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi .

lan 37

Ako sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od

troje sudija, osim kad je ovim zakonom drugaije propisano.

Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.

Sud reava sukob nadlenosti (lan 22) i odluuje u svim ostalim sluajevima u veu stavljenom

od troje sudija.


12/167

5. Mesna nadlenost

a) Opta mesna nadlenost

lan 38

Tuba se podnosi sudu koji je opte mesno nadlean, ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 39

Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.

Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj dravi, opte mesno nadlean

je sud na ijem podruju tueni ima boravite.

Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima

moe da se pretpostavi da e tu due vreme da boravi, opte mesno nadlean je i sud boravita

tuenog.

lan 40

Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalnesamouprave i njihovih organa, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite

njene skuptine.

Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju

nalazi njihovo sedite, prema izvetaju Agencije za privredne registre.

lan 41

Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde

je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean

je sud njegovog poslednjeg prebivalita.

b) Posebna mesna nadlenost


13/167

lan 42

Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 205. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna

nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih.

lan 43

Za suenje u sporovima o zakonskom izdravanju, ako je tuilac lice koje trai izdravanje,

pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima

prebivalite, odnosno boravite.

Ako je za sporove o zakonskom izdravanju sa meunarodnim elementomdomai sud

nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijempodruju tuilac ima prebivalite.

Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni

ima imovinu u Republici Srbiji iz koje moe da se naplati izdravanje, mesno nadlean je sud na

ijem se podruju nalazi ta imovina.

lan 44

Za suenje u sporovima zbogvanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne

nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je

podruju tetna posledica nastupila.

Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, poredsuda iz stava 1. ovog lana,

nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi

naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za

osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu

naknade tete protiv regresnih dunika.

lan 45


14/167

Za suenje u sporovima za zatitu prava potroaa, pored suda opte mesne nadlenosti,

nadlean je i sud na ijem podruju potroa ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 46

Za suenje u sporovima zbog povrede prava linosti, pored suda opte mesne nadlenosti,

nadlean je i sud na ijem podruju je tetna radnja izvrena ili sud na ijem podruju tuilac

ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 47

Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je

dao garanciju, pored suda opte mesne nadlenosti za proizvoaa, nadlean je i sud opte

mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju

proizvoaa.

lan 48

Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili

razvoda braka (brani sporovi), pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem

podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.

Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje

zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Republici

Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko

prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 49

Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se

imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podnoenja tube ima

prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima

prebivalite ili boraviteu vreme podnoenja tube.


15/167

lan 50

U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe da podnese tubu

pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ima prebivalite,

odnosno boravite.

Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean

zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju

tuilac ima prebivalite.

lan 51

Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima

zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na

nepokretnosti, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost.

Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.

U sporovima zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima, pored suda opte mesne

nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je nastalo smetanje.

lan 52

Ako je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu i

brodu, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud,

iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov,

odnosno brod upisan.

Ako je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na vazduhoplovu, odnosno brodu iz

stava 1. ovog lana nadlean domai sud, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je

vazduhoplov, odnosno brod upisan, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju dogodilo

smetanje.

lan 53


16/167

Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u

Republici Srbiji moe da se podnese svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi

imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.

Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u

Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala.

Za sporove protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji, za obaveze

koje treba da se ispune u Republici Srbiji, tuba moe da se podnese sudu na ijem podruju ta

obaveza treba da se ispuni.

lan 54

Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedita, ako spor

proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i

sud na ijem se podruju nalazi taj ogranak.

lan 55

Za sporove protiv pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su

zasnovane u Republici Srbiji ili u Republici Srbiji moraju da se ispune, tuba moe da sepodnese sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome

je povereno da vri njegove poslove.

lan 56

U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim

ustanovama, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne

jedinice, odnosno vojne ustanove.

lan 57

Dok ostavinski postupak nije pravnosnano okonan, za suenje u sporovima iz

naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema naslednicima


17/167

ostavioca za dugove ostavioca, iskljuivo je mesno nadlean sud pred kojim se vodi ostavinski

postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak.

lan 58

Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog

postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud koji

sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud koji

sprovodi izvrni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

lan 59

Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika, pored suda opte mesnenadlenosti, nadlean je i sud mesta plaanja.

lan 60

Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je, pored suda koji je opte

mesno nadlean za tuenog, nadlean i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.

lan 61

Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe da bude tuen pred sudom koji po

odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari,

ista nadlenost e da vai i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane najvieg suda odreene vrste

lan 62

Nadleni sud prvog stepena moe sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najviem sudu

odreene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadleni sud, ako je

oigledno da e tako lake da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani

razlozi.


18/167

Zahtev nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovog lana ne dostavlja se strankama na

izjanjavanje.

Predlog za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana posle pripremnog, odnosno prvog

roita za glavnu raspravu stranka moe da podnese samo ako je razlog nastao ili je stranka za

njega kasnije saznala.

Predlog stranke za delegaciju nadlenosti, nadleni sud prvog stepena e da dostavi na

izjanjavanje protivnoj stranci sa nalogom da se izjasni o predlogu u roku od tri dana od dana

dostavljanja.

Nadleni sud prvog stepena moe da zastane sa postupkom ukoliko je podneo zahtev za

delegaciju nadlenosti.

O predlogu stranke za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana odluuje nadleni sud prvog

stepena reenjem protiv koga alba nije doputena, u roku od osam dana od dana prijema

predloga.

O zahtevu nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga lana odluuje vee najvieg suda

odreene vrste.

Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadlenosti moe da se podnese i u drugostepenom

postupku pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

lan 63

Prvostepeni ili drugostepeni sud e da odbaci predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog

suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri

razloge iz lana 62. stav 1. ovog zakona ili ako stranka predlae odreivanje drugog stvarnonadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee.

Odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik vea prvostepenog suda u roku od osam dana

ili vee drugostepenog suda i protiv ove odluke nije dozvoljena alba.


19/167

lan 64

Ako je za suenje nadlean domai sud, a po odredbama ovog zakona ne moe da se utvrdi

koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na predlog stranke, da odredi koji e

stvarno nadlean sud da bude mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti

lan 65

Ako zakonom nije propisana iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke mogu da se

sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj

sud stvarno nadlean.

Ako je zakonom propisano da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova,

stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi

stvarno nadlean sud.

Sporazum iz st. 1. i 2. ovog lana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom

obliku i ako se odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog

odnosa.

Ispravu o sporazumu tuilac mora da priloi uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti.

Glava III

ISKLJUENJE I IZUZEE

lan 66

Sudija je duan da se uzdri od suenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu

nepristrasnost.

lan 67

Sudija ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) ako:


20/167

1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu

saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao

svedok ili vetak;

2) je kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lan privrednog

drutva ili lan zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik;

3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u

pobonoj liniji do etvrtog stepena ili mu je suprunik, odnosno vanbrani partner, srodnik po

tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika ili

ako izmeu njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji

zajedniko domainstvo;

5) izmeu sudije i stranke tee nekadruga parnica;

6) je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju sudskog poravnanja

koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat;

7) je u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo odluku povodomkoje je dolo do spora.

Sudija moe da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost

(izuzee).

lan 68

Kad sazna da postoji neki od razloga za iskljuenje iz lana 67. stav 1. ovogzakona, sudija je

duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za iskljuenje odmah obavesti

stranke i predsednika suda, koji e da odlui o iskljuenju.

Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzee, zastae sa postupkom i odmahe o

tome da obavesti stranke i predsednika suda koji e da odlui o izuzeu. Do donoenja reenja


21/167

predsednika suda, sudija moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od

odlaganja.

lan 69

Iskljuenje i izuzee mogu da trae i stranke.

Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno

izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo

raspravljanja, do donoenja odluke.

U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee,

okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremeno podnet i injenice na kojima se zasnivapostojanje razloga za iskljuenje ili izuzee.

Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do

donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana prijema

spisa u sud vieg stepena. Ako vee bude promenjeno, rok za podnoenje zahteva za izuzee

poinje iznova da tee od dana dostavljanja stranci te odluke suda.

lan 70

Neblagovremen (lan 69. st. 2. i 4), nepotpun (lan 69. stav 3) i nedoputen zahtev za

iskljuenje ili izuzee predsednik vea pred kojim se vodi postupak e da odbaci bez odlaganja i

kad je stranka podnela predlog za njegovo iskljuenje, odnosno izuzee.

Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:

1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da

uestvuju u nekom postupku;

2) o kome je ve odlueno;

3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;


22/167

4) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu;

5) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u

tom predmetu.

Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu sudija e ga odbaciti i nastavie roite, a

ako je podnet u podnesku, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska.

Protiv reenja iz stava 1. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 71

O zahtevu za iskljuenje i izuzee sudije odluuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri danaod dana podnoenja zahteva, a o zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda i

predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje se u roku od 15 dana.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg

suda.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta

sednica.

Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi

izvrie se i druge provere.

Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv

reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 72

Kad je podnet zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee na roitu, sudija e da dovri zapoeto

roite. Do donoenja reenja o zahtevu za iskljuenje ili izuzee sudija e da preduzima samo

one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.


23/167

Ako zahtev za iskljuenje bude usvojen, sude da ukine sve radnje koje je preduzeo iskljueni

sudija.

Ako zahtev za izuzee bude usvojen, sud e da ukine radnje koje su bile preduzete posle

podnoenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju.

U sluaju podnoenja zahteva za iskljuenje ili izuzee u toku rasprave pred drugostepenim

sudom, primenjuju se odredbe st. 1. do 3. ovog lana.

lan 73

Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija shodno se primenjuju i na predsednika suda i sudiju

porotnika.

Sudija porotnik ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) i ako stalno ili privremeno radi

kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.

Glava IV

STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI

lan 74

Stranka u postupku moe da bude svako fiziko i pravno lice.

Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe da bude stranka u

postupku.

Javni tuilac ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka samo u sluajevima

propisanim zakonom.

Izuzetno, parnini sud moe reenjem, koje ima pravno dejstvou odreenoj parnici, da prizna

svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost

u smislu st. 1. i 2. ovog lana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne

uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe

sprovesti izvrenje.


24/167

Protiv reenja iz stava 4. ovog lana, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije

dozvoljena posebna alba.

lan 75

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama dapreduzima radnje u postupku

(parnina sposobnost).

Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama

svoje poslovne sposobnosti.

Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

lan 76

Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

lan 77

Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odreeno je

posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

lan 78

Zakonski zastupnik moe u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku. Ako je za

podnoenje ili povlaenje tube, priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva,

zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka,posebnim

propisima predvieno da zastupnik mora da ima posebno ovlaenje, on moe te radnje da

preduzima samo ako ima ovlaenje.

Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na zastupnika pravnog lica.

lan 79


25/167

Sud e po slubenoj dunosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe da bude

stranka u postupku i da li je parnino sposobna, da li parnino nesposobnu stranku zastupa

njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje ako je ono potrebno.

Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u

postupku dokae da je zakonski zastupnik.

Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje ako je za preduzimanje odreenih

radnji u postupku to potrebno.

Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u

zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla

da nastane teta za lice pod starateljstvom, sud e da zastane s postupkom i predloi da se

odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 80

Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe da bude stranka u postupku, a taj

nedostatak moe da se otkloni, pozvae tuioca da otkloni nedostatak.

Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno

ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staratelja

parnino nesposobnom licu ili e da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnino

nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

Sud e da odredi rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana, pod uslovima

propisanim odredbama lana 101. ovog zakona.

Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku mogu da se preduzimaju samo one radnje zbogijeg odlaganja bi mogleda nastanu tetne posledice.

Ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud

e reenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i

odbaci tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka.


26/167

Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 81

Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko

postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu

tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom da postavi privremenog zastupnika po

redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora. Spisak se

objavljuje na internet stranici i oglasnoj tabli nadlene advokatske komore i suda. Prilikom

postavljanja privremenog zastupnika, sud je duan da potuje redosled sa spiska.

Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e da postavi tuenom privremenog zastupnika

naroito ako:

1) tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;

2) postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;

3) obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;

4) je prebivalite ili boravite, odnosno sedite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;

5) se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a

dostavljanje nije moglo da se izvri.

Sud moe da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, odnosno preduzetniku pod

uslovima i na nain propisanim u st. 1. i 2. ovog lana.

Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja

organu starateljstva poslednjeg prebivalita ili boravita tuenog, a strankama im je to mogue.

Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.

lan 82


27/167

Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog

zastupnika.

Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski

zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je

postavio staratelja.

lan 83

Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenom iz razloga navedenih u lanu 81. stav 2. ta. 4) i

5) ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika da objavi u "Slubenom

glasniku Republike Srbije", preko oglasne table suda i na internet stranici suda, a po potrebi i na

drugi nain.

Oglas iz stava 1. ovog lana sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika,

zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i

njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik da zastupa tuenog u postupku

sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva

ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 84

Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parninoje

sposoban po domaem zakonu, moe sam da preduzima radnje u postupku. Zakonski

zastupnik moe da preduzima radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam

preuzima voenje parnice.

Glava V

PUNOMONICI

lan 85*

Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili preko punomonika.


28/167

Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je

sama advokat.

Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne

samouprave ureuje se posebnim propisima.

Sud moe da pozove stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o

injenicama koje treba da se utvrde u parnici.

Stranka koju zastupa punomonik moe uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog

punomonika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 86

Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno

dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 87

Stranka moe da izmeni ili opozove radnju svog punomonika.

Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je

neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje kasnije izmeni ili opozove, sud e da

ceni obe izjave u smislu lana 230. stav 3. ovog zakona.

lan 88

Obim punomoja odreuje stranka.

Stranka moe da ovlasti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzimasve radnje u postupku.

Punomonika moe da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je

stranka tako odredila u punomoju, osim u postupku po pravnim lekovima.


29/167

lan 89

Ako je stranka izdala punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u

punomoju, punomonik je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen da:

1) vri sve radnje u postupku, a naroito podnese tubu, da je povue, prizna tubeni zahtev ili

se odrekne tubenog zahteva, zakljui poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane

od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja;

2) podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i preduzima potrebne radnje u postupku

povodom takvog zahteva;

3) prenese punomoje na drugog punomonika ili ovlasti drugog punomonika na preduzimanjesamo pojedinih radnji u postupku;

4) od protivne strane primi i naplati dosuene trokove.

lan 90

Stranka izdaje punomoje u pisanom obliku.

lan 91

Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje.

Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik

ovlaeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za

preduzimanje odreenje radnje, sud e da ukine parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te

radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 92

Stranka moe u svako vreme da opozove punomoje, a punomonik moe da ga u svako

vreme otkae.


30/167

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora da se saopti sudu pred kojim se vodi postupak, u

pisanom obliku ili usmeno na zapisnik.

Punomonik je duan da o otkazu punomoja obavesti stranku i sud.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je

saopteno.

Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo 30 dana preduzima parnine radnje za

lice koje mu je izdalo punomoje, ako je potrebno da se otkloni teta za davaoca punomoja

koja bi u to vreme mogla da nastane.

lan 93

Punomoje prestaje smru fizikog lica, proglaenjem za umrlo i gubitkom poslovne

sposobnosti.

Ako je punomoniku fizikog lica dato ovlaenje da moe da preduzima sve radnje upostupku,

a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako

zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u

postupku koje ne trpe odlaganje.

lan 94

Punomoje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica, otvaranjem steajnog

postupka i postupka likvidacije.

Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog

postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka, a nastavljeni nakon

otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju da imaju punomoje koje je izdao steajni,

odnosno likvidacioni upravnik.

Glava VI

JEZIK U POSTUPKU


31/167

lan 95

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog

preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.

Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi uesnici u postupku ne razumeju,

obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na jezik koji razumeju onoga to se

iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.

Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine trokove prevoenja koji nastaju

upotrebom slubenih jezika nacionalne manjine u postupku od strane uesnika postupka

obezbeuje organ koji vodi postupak.

Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa

u postupku pred sudom.

lan 96

Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku

na srpskom jeziku.

Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud i na tom jeziku dostavlja

sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne

manjine i koji se u postupku slue tim jezikom.

lan 97

Stranke i drugi uesnici u postupku podnose sudu svoje tube, albe idruge podneske na jeziku

koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih

manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

Glava VII

PODNESCI


32/167

lan 98

Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci).

Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upueni sudu telegramom i elektronskom potom, u skladu

sa posebnim zakonom.

Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi po njima moglo da

se postupi, a naroito: oznaenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog drutva ili

drugog subjekta, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih

zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.

Ako izjava sadri zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zahtevzasniva, kao i dokaze ako je to potrebno.

Pisani podnesci se podnose iskljuivo izvan roita i to najkasnije 15 dana pre dana odravanja

roita.

lan 99

Podnesci i prilozi koji treba da se dostave protivnoj stranci podnose se sudu u potrebnom broju

primeraka za sud i protivnu stranku.

Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili

punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu da se podnesu u jednom primerku.

lan 100

Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.

Ispravu priloenu u izvorniku sud e da zadri, a protivnoj stranci da dozvoli da se upozna sa

njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu, vratie se

podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe reenjem da naloi podnosiocu da spisima priloi

prepis isprave.


33/167

Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke reenjem da naloi

podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa

njegovom sadrinom. Kad je to potrebno, sude reenjem da odredi rok u kome isprava mora

da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda.

Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 101

Ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (lan 98. stav 3), sud e stranci koja nema

punomonika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije propisano.

Ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok od osam dana za ponovnopodnoenje podneska.

Ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku odreenom za dopunu

ili ispravku, smatrae se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet.

Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude

vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.

Ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomonik, odnosno javni pravobranilac ili javni

tuilac nerazumljiv ili nepotpun, sud e da ga odbaci.

Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e da ih umnoi o troku

stranke koja je propustila obavezu.

Glava VIII

ROKOVI I ROITA

1. Roko vi

lan 102

Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.


34/167

Rokove iz stava 1. ovog lana odreuje sud u skladu sa vremenskim okvirom.

lan 103

Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.

Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja

odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.

Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji

po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga se

po zakonu rauna poetak roka.

Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi,

rok istie protekom prvog narednog radnog dana.

Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima mora da se

podnese tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

lan 104

Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.

Dan podnoenja podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog

telegrafskim putem smatra se kao dan podnoenja sudu.

Ako je podnesak upuen telegrafskimputem, smatrae se da je podnet u roku samo ako uredan

podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od

tri dana od dana predaje telegrama poti.

Ako je podnesak upuen elektronskom potom, kao vreme podnoenja sudu smatra se vreme

koje je naznaeno u potvrdi o prijemu elektronske pote.


35/167

Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u

vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno

vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnoenja sudu.

Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje krivinih sankcija smatra se

kao dan podnoenja sudu.

Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a

stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je podnet na vreme, ako se njegovo

podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca.

Odredbe st. 1. do 7. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima tuba

mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

2. Roita

lan 105

Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, u skladu

sa vremenskim okvirom. Protiv reenjao odreivanju roita nije dozvoljena alba.

Sud e na roite blagovremeno da pozove stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim.

Uz poziv e stranci da dostavi podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e

da se naznai mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja

podnesak, u pozivu e da se navedu stranke, predmet spora, kao i radnja koja e da se

preduzme na roitu.

Sud e u pozivu za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu da upozori stranke na

zakonske posledice izostanka sa roita, kao i na dunost da obaveste sud o promeni adrese(lan 144).

Sadrina poziva je ista za sve uesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku,

ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 106


36/167

Sud moe da uputi strankama i drugim uesnicima u postupku poziv za roite ili obavetenje o

otkazivanju roita putem elektronske pote, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem

poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da sud primi povratni podatak da

je lice poziv, odnosno obavetenje primilo.

lan 107

Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.

Sud moe da odlui da se roite odri izvan sudske zgrade ako nae da je to opravdano.

Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 108

Sud moe izuzetno da odloi roite ako je to potrebno radi izvoenja dokaza ili zbog

spreenosti sudije.

Prilikom odlaganja roita, sud e uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe da bude

dui od jedne treine prvobitno odreenog vremenskog okvira.

Kad se roite odloi, sud e odmah da odredi mesto i vreme odravanja odloenog roita u

okviru vremenskog okvira iz stava 2. ovog lana.

Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

3. Vraanje u preanje stanje

lan 109

Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubipravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno

izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje.

Ako se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio

pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.


37/167

lan 110

Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvri

proputena radnja.

Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog

koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za proputanje, od dana

kad je za to saznala.

Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe da se trai vraanje u preanje stanje.

Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da

istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.

lan 111

Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 110. st. 2. i 3. ovog

zakona ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje

stanje.

lan 112

Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice, ali sud moe da odlui da

zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.

lan 113

Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje sud odbacuje

reenjem.

Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a

stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze ili uz predlog nije preduzela

proputenu radnju, odbacie sud kao neuredan.

O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave.


38/167

Ako sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae

roite.

lan 114

Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba,

osim ako je usvojen neblagovremen, nedozvoljen ili neuredan predlog.

Glava IX

ZAPISNICI

lan 115

Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.

Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju

izvan roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee da se sastavlja zapisnik nego e

da se samo stavi slubena beleka na spisu.

Zapisnik pie zapisniar.

Sudija moe da poveri voenje zapisnika sudijskom pomoniku ili sudijskom pripravniku.

lan 116

U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja,

naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica, odnosno njihovih zakonskih

zastupnika ili punomonika.

Zapisnik sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroitoe da se unese: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava stranaka,

njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza

svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 117


39/167

Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu ne sme nita da se brie, dodaje ili menja, poto ga

stranke i zapisniar svojim potpisima overe.

lan 118

Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a moe i na

osnovu stenografskih beleaka ili zapisa nainjenog pomou ureaja za tonsko ili optiko

snimanje.

Stranke imaju pravo uvida u zapisnik i materijal iz stava 1. ovog lana, pravo da proitaju

zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da podnesu prigovor na sadrinu zapisnika.

Pravo iz stava 2. ovog lana imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu

onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu.

Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba da se izvre povodom prigovora

stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica

unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 119

Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se roite

snima tonski ili optiki.

Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

Snimak mora da sadri sledee podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme odravanja

roita, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili

punomonika, kao i podatke o identitetu lica ija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje.

Ukoliko se izjave vie lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.

Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog lana, a druga lica ako za to imaju

opravdani interes.

lan 120


40/167

Tonski, odnosno optiki snimak roita je deo sudskog spisa.

Nain snimanja roita, prenoenja snimka u zapisnik i nain uvanja snimka roita ureuje se

Sudskim poslovnikom.

lan 121

Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog

snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadri sve to se nalazi u tonskom zapisu. Pisani

oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.

Stranke mogu da trae zapisnik iz stava 1. ovog lana.

Ako se zapisnik iz stava 1. ovog lana i tonski zapis bitno razlikuju po sadrini, stranka ima

pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.

Sud e po prigovoru stranke iz stava 3. ovog lana, u roku od tri dana ree njem da izmeni

zapisnik iz stava 1. ovog lana ili da odbije prigovor. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna

alba.

lan 122

Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zastupnici ili

punomonici, tuma i prevodilac.

Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo sasluanje vri pred

zamoljenim sudom.

Nepismeno lice ili lice koje ne moe da se potpie stavie na zapisnik otisak prsta, a zapisniar

e ispod otiska da upie njegovo ime i prezime i da navede sa kog prsta je stavljen otisak.

Ukoliko lice ne moe da ostavi otisak prsta, sudija e utvrditi ovu injenicu u zapisniku i overiti

ispod ovog teksta svojim potpisom.

Ako se stranka, zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili

nee da potpie zapisnik, to e da se zabelei u zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.


41/167

lan 123

O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom

leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju.

Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke.

Izdvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju, ako nisu uneta u sam zapisnik.

Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe da razgleda

samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku i u tom sluaju zapisnik eponovo da se zatvori u poseban omot i na omotu da se naznai da je zapisnik razgledan.

Glava X

DONOENJE ODLUKA

lan 124

Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.

O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem.

Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.

U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku

platnog naloga.

Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 125

Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.

U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar.


42/167

Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe da donese i u samom zasedanju.

lan 126

Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji.

Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi raspodele na vie razliitih

miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e da se razdvoje i glasanje e da se

ponavlja sve dok se ne postigne veina.

lan 127

Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o

drugim prethodnim pitanjima.

Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba da se odlui o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae

se posebno.

Glava XI

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

1. Nain dostavljanja

lan 128

Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko pote, lica registrovanih za obavljanje

poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih dravnih organa, lica sa javnim

ovlaenjima ili drugih lica odreenih posebnim propisima, na nain propisan ovim zakonom.

Lice koje vri dostavljanje duno je da na zahtev lica kome se dostavljanje vri dokae svojstvo

lica ovlaenog za dostavljanje.

Lica koja dostavlja zatekne na mestu na kome treba da se izvri dostavljanje duna su da na

njegov zahtev prue podatke o svom identitetu.


43/167

Nadleni organ policije je duan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova

dostavljanja.

lan 129

Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima.

Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvrenim pod uslovom da je takvim nainom

dostavljanja mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno.

Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski

zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno

poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena.

lan 130

Stranke mogu da neposredno i blagovremeno upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i

da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu.

Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na pismena za koje je propisano lino

dostavljanje.

lan 131

Dostavljanje fizikim licima vri se na adresu koja je oznaena u tubi, odnosno na adresu

prebivalita ili boravita upisanu kod organa nadlenog za voenje evidencije o linim kartama.

Dostavljanje dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja

smatra se dan predaje pismena.

Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom

licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na

adresu njegovog prebivalita.


44/167

lan 132

Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i

vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe da se vrii preko njihove komande, odnosno

neposrednog stareine ili rukovodioca, a po potrebi moe da im se na taj nain vri i

dostavljanje ostalih pismena.

lan 133

Ako dostavljanje treba da se izvri fizikim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim

dravljanima koji uivaju imunitet, dostavljanje e da se izvri diplomatskim putem, ako u

meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 146) nije drugaije predvieno.

Ako dostavljanje pismena treba da se izvri dravljanima Republike Srbije u inostranstvu,

dostavljanje moe da se izvri preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog

predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u stranoj dravi ili preko pravnog lica

meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja.

Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji

moe da se izvri njihovom predstavnitvu.

lan 134

Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.

lan 135

Ako stranka ima zakonskog zastupnika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, ako u

zakonu nije drugaije propisano.

Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se

dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 136


45/167

Dostavljanje punomoniku moe dase izvri i predajom pismena licu koje radi u njegovoj

advokatskoj kancelariji.

Dostavljanje punomoniku moe da se izvri i predajom pismena odraslom lanu porodinog

domainstva, ako punomonik delatnost obavlja u stanu.

Dostavljanje javnom beleniku i izvritelju moe da se izvri na nain propisan stavom 1. ovog

lana.

lan 137

Pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena moe da se vri u sudu polaganjem u

poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda.

Dostavljanje iz stava 1. ovog lana vri ovlaeno lice suda.

lan 138

Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog

pregratka duan je da preuzme sva pismena koja su poloena u pregradak.

Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica je duan da pismeno preuzme iz sudskog

pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude

podignuto u tom roku, dostavljanje se vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i

dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na

oglasnu tablu suda.

Advokat moe da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena

preuzme iz sudskog pregratka.

lan 139

Dostavljanje se vri licu kome dostavljanje treba da se izvri svakog dana na radnom mestu u

radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne ili kada ga

sud zbog dostavljanja pozove.


46/167

Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke

suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

lan 140

Ako se lice kome se pismeno dostavlja ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom

pismena nekom od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno.

Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno dostavlja, a to lice se tu ne

zatekne, dostavljanje e da se izvri licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi

pismeno.

Ako dostavljanje nije moglo da se izvri po odredbama st. 1. i 2. ovog lana, dostavljanje e dase izvri pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i time se smatra da je

dostavljanje izvreno.

Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica

kome se dostavljanje izvrava.

lan 141

Tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba i

pravni lek dostavie se lino stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoniku.

Ako se lice kome pismeno mora lino da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da

se izvri, pod uslovom da je adresa tana, dostavlja e da ostavi obavetenje da pismeno

moe da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokuanog dostavljanja. U tom sluaju

kopija pismena se istie i na oglasnoj tabli suda.

Po proteku roka iz stava 2. ovog lana, smatra se da je dostavljanje izvreno.

Obavetenje iz stava 2. ovog lana sadri: ime i prezime lice kome je pokuano dostavljanje,

svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano

dostavljanje, naznaku da pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da e kopija


47/167

pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da e po proteku ovog roka da se smatra da

je dostavljanje izvreno.

Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba da se dostavi dravnim organima i pravnim licima,

dostavljanje se vri po odredbama lana 131. ovog zakona.

2. Odb ijanje pri jema

lan 142

Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno

ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez opravdanog razloga odbije

da primi pismeno, dostavlja e da ga ostavi u stanu ili u prostorijama gde lice kome je pismenoupueno radi ili e pismeno dapribije na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e da se

zabelei dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se

smatra da je dostavljanje izvreno.

3. Utvrivanje i promena adrese

lan 143

Stranka je duna da saopti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lino da se

dostavi.

Ako stranka kojoj je sud naloio da dopuni podnesak navoenjem tane adrese protivne stranke

kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogunosti da sama sazna adresu i o tome podnese

sudu dokaze, sud e od nadlenog organa da pribavi potrebne podatke.

lan 144

Kad stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano

okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud.

Ako oni to ne uine, sude da odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre

isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.


48/167

Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na

oglasnu tablu suda.

Ako punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja odluke kojom se

postupak pravnosnano okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud,

dostavljanje e da se izvri kao da punomonik nije ni postavljen.

Odredbe iz st. 1. do 4. ovog lana primenjuju se i u postupku po vanrednom pravnom leku.

lan 145

Stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje due od 30 dana sa adrese na koju je

dostavljanje ve izvreno, duna je da o tome obavesti sud i odredi punomonika za primanjepismena.

4. Punomonik i zastupnik za primanje pismena

lan 146

Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u

Republici Srbiji, sud e da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede

punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne

odrede takvog punomonika, sud e stranci na njen troak da postavi privremenog zastupnika

ovlaenog za primanje pismena i o tome e da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog

zastupnika.

Ako punomonik za primanje pismena otkae punomoje, a stranka ne odredi drugog

punomonika u roku od 30 dana od prijema obavetenja o otkazu punomoja, sud e stranci na

njen troak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vri dostavljanje preko njega, dokne primi obavetenje stranke o odreivanju novog punomonika.

Stranci koja opozove punomonika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog

punomonika, sud e dostavljanje da vri isticanjem pismena na oglasnu tablusuda, sve dok ta

stranka ne odredi drugog punomonika za primanje pismena.


49/167

lan 147

Ako suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud moe

da ih pozove da u odreenom roku odrede zajednikog punomonika za primanje pismena.

Istovremeno, sud e da obavesti suparniare da e jednog od njih da postavi za punomonika

za primanje pismena ako oni sami ne odrede takvog punomonika.

5. Dostavn ica

lan 148

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja, punim imenom i

prezimenom uz oznaenje svojstva primaoca. Primalac e na dostavnici slovima sam da napiedan prijema.

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e da napie njegovo ime i

prezime i slovima dan prijema i zabelei na dostavnici razlog zbog koga primalac nije stavio svoj

potpis.

Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to da zabelei na dostavnici i napie

slovima dan predaje ime se smatra da je dostavljanje izvreno.

Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 141. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e da se

zabelei dan i as pokuaja dostavljanja, kao i naznaka da je ostavljeno obavetenje iz lana

141. stav 2. ovog zakona.

Ako je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne onome kome je pismeno

trebalo da se dostavi, dostavlja e na dostavnici da naznai odnos ta dva lica.

Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje

izvreno onog dana kad je pismeno predato.

6. Pregledanje i prepisivan je spisa

lan 149


50/167

Stranke, njihovi zastupnici i punomonici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografiu i

prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju.

Drugim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se radnje iz stava 1. ovog lana u pogledu

pojedinih spisa.

Kad je postupak u toku, dozvolu za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana daje sudija, a kad je postupak

okonan, predsednik suda, odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava XII

TROKOVI POSTUPKA

1. Parnini trokovi i trokovi u postupku za obezbeenje dokaza

lan 150

Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.

Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo

na nagradu.

lan 151

Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 152

Ako stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos

potreban za podmirenje trokova koji e da nastanu povodom izvoenja dokaza.

Ako izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje

trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po

slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o

kojoj se izvodi dokaz.


51/167

Ako se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua medijacija ili sud uputi stranke na

postupak medijacije sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova ovog postupka

poloe obe stranke na jednakedelove.

Sud e da odustane od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude

poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom

uverenju da ceni od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za

podmirenje trokova.

Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje

dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne

poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 153

Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.

Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh da odredi da

svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova.

Sud moe da odlui da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala akoprotivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela

nisu nastali posebni trokovi.

Sud e, prema rezultatu dokazivanja, da odlui da li e trokove iz lana 152. stav 5. ovog

zakona da snosi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi da padnu na teret sredstava suda.

Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje

preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 154


52/167

Sud e prilikom odluivanja koji e trokovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one

trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o

iznosu trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti.

Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po

toj tarifi.

lan 155

Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je

prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.

Sud moe da odlui da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj strancitrokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 156

Tuilac e da naknadi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je

priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne

odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o

glavnoj stvari.

lan 157

Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je

povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog .

Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom

pravnog leka.

lan 158

Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica okonana sudskim poravnanjem ili

poravnanjem posle uspele medijacije, osim ako se stranke drugaije ne sporazumeju ili ako je

to posebnim zakonom drugaije propisano.


53/167

U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano, a nije uspelo i trokovi

medijacije koja je pokuana (lan 152. stav 3), a nije uspela.

lan 159

Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni

kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava

treih lica na ovim stvarima, sud e da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 160

Suparniari snose trokove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog

udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokovanaknaditi svaki od suparniara.

Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove

dosuene protivnoj stranci.

Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali

suparniari ne odgovaraju.

lan 161

Ako javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova, ali ne i

pravo na nagradu.

Trokovi u postupku iz stava 1. ovog lana koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi

javni tuilac isplatie se iz sredstava javnog tuilatva.

Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku

(lan 214).

Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 214) padaju na

teret sredstava javnog tuilatva.


54/167

lan 162

Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom

sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 163

O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke, bez raspravljanja.

Stranka je duna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos trokova za koje trai naknadu.

Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da podnese najkasnije do zavretka raspravljanja

koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnograspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova podnese u predlogu o kome sud

treba da odlui.

O zahtevu za naknadu trokova sud e da odlui u presudi ili reenju kojim se okonava

postupak pred tim sudom.

U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud

moe da odlui da e iznos trokova da odmeri u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju,

ako reenje treba da se dostavi strankama.

U toku postupka sud e posebnim reenjem da odlui o naknadi trokova samo ako pravo na

naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U sluaju iz lana 157. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na

roitu, kao i u drugim sluajevima kada je odluka doneta izvan roita, zahtev za naknadu

trokova moe da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obavetenja o

povlaenju tube, odnosno dostavljanja odluke.

lan 164

Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe da odlui da se odluka o trokovima donese uz

konanu odluku.


55/167

lan 165

Ako sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim upostupku povodom tog

pravnog leka.

Ako sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu,

odluie o trokovima celog postupka.

Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje,

ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci.

Sud moe da postupi po odredbi stava 3. ovog lana i ako odluku protiv koje je izjavljen pravni

lek samo delimino ukine.

lan 166

Odluka o trokovima sadrana u presudi moe da se pobija samo albom na reenje ako se

istovremeno ne pobija i odluka o glavnoj stvari.

Ako jedna stranka pobija presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari,

drugostepeni sud e jednom odlukom da odlui o oba pravna leka.

lan 167

Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za

obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno

postavljenom privremenom zastupniku.

Ove trokove stranka moe naknadno da ostvaruje kao deo parninih trokova, prema uspehu

u parnici.

2. Oslobaanje od plaanja trokova postupka

lan 168


56/167

Sud e da oslobodi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom

stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.

Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja takse i

osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa.

Sud moe da oslobodi stranku i samo od plaanja takse, u skladu sa posebnim zakonom.

Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud ceni sve okolnosti,

a naroito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i

imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 169

Odluku o oslobaanju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog

stranke.

Stranka koja zahteva oslobaanje od trokova duna je da uz predlog navede injenice i

podnese dokaze kojima se injenice potvruju.

Ako je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti da pribavi potrebne podatke i

obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai oslobaanje, a moe o tome da saslua i

stranku.

Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna alba.

lan 170

Sud e u toku itavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomo kad je

stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), ako je to nuno

radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.

Sud je duan da odlui o pravu na besplatnog punomonika u roku od osam dana od dana

podnoenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja albe drugostepenom

sudu.


57/167

U sluaju iz stava 2. ovog lana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zatita prava stranke

tee od dana dostavljanja reenja kojim je odlueno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu

pomo.

Besplatnog punomonika postavlja i razreava predsednik suda po redosledu sa spiska

advokata iz lana 81. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o punomonicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomonika,

ako u odredbama ove glave zakona nije drugaije propisano.

Postavljeni punomonik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.

Pre

Documents

Zakon o Parničnom Postupku