Zakon o Drzavnim Sluzbenicima Zz5

8/3/2019 Zakon o Drzavnim Sluzbenicima Zz5

1/36

Zakon o dravnim slubenicima (integralni tekst 2005-2009)

Codex Projuris

Zakon o dravnim slubenicima "Slubeni glasnikRS", br. 79/2005, 81/2005,

83/2005, 64/2007 67/2007, 116/2008 i 104/2009

(integralni tekst)

Glava prva

UVODNE ODREDBESadrina zakona

lan 1. Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti dravnih slubenika i pojedina prava i dunosti

nametenika. Pojedina prava i dunosti dravnih slubenika u pojedinim dravnim organima mogu se

posebnim zakonom urediti i drukije ako to proizlazi iz prirode njihovih poslova. Pojam dravnih slubenika i nametenika

lan 2. Dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa dravne

uprave, sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog pravobranilatva, slubi Narodne skuptine,predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina(u daljem tekstu: dravni organi) ili s njima povezanih optih pravnih, informatikih, materijalno-finansijskih, raunovodstvenih i administrativnih poslova.

Dravni slubenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, lanoviVlade, sudije, javni tuioci, zamenici javnih tuilaca i druga lica koja na funkciju bira Narodnaskuptina ili postavlja Vlada i lica koja prema posebnim propisima imaju poloaj funkcionera.

Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od prateih pomono-tehnikih poslova udravnom organu.

Poslodavac dravnih slubenika i nametenika lan 3.

Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je Republika Srbija. Prava i dunosti poslodavca u ime Republike Srbije vri rukovodilac dravnog organa (u daljem

tekstu: rukovodilac), ako ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. Primena optih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora

lan 4. Na prava i dunosti dravnih slubenika koji nisu ureeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim

propisom primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dravne organe (udaljem tekstu: poseban kolektivni ugovor).

Poseban kolektivni ugovor zakljuuju Vlada i reprezentativni sindikati koji su osnovani za teritoriju Republike Srbije.

Na prava i dunosti nametenika primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor,ako ovim ili posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Glava druga

NAELA DELOVANJA DRAVNIH SLUBENIKA Zakonitost, nepristrasnost i politika neutralnost

lan 5. Dravni slubenik duan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom,

prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno. Dravni slubenik ne sme da na radu izraava i zastupa svoja politika uveren ja.

Odgovornost za radlan 6.


2/36


Codex Projuris

Dravni slubenik odgovara za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada. Niko ne sme vriti uticaj na dravnog slubenika da neto ini ili ne ini suprotno propisima.

Zabrana povlaivanja i uskraivanja lan 7.

Zabranj eno je povlaivanje ili uskraivanje dravnog slubenika u njegovim pravima ilidunostima, posebno zbog rasne, verske, polne, nacionalne ili politike pripadnosti ili zbog nekogdrugog linog svojstva.

Dostupnost informacija o radu dravnih slubenika lan 8.

Informacije o radu dravnih slubenika dostupne su javnosti, prema zakonu kojim se ureujeslobodan pristup informacijama od javnog znaaja.

Dravni slubenik je duan da u svom radu i prilikom obavetavanja javnosti obezbedi zatitupodataka o linosti u skladu sa zakonom.

Jednaka dostupnost radnih mestalan 9.

Pri zapoljavanju u dravni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radnamesta.

Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama. Pri zapoljavanju u dravne organe vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenostpolova i broj osoba sa invaliditetom odslika u najveoj moguoj meri strukturu stanovnitva.

Napredovanje i struno usavravanje lan 10.

Napredovanje dravnog slubenika zavisi od strunosti, rezultata rada i potreba dravnogorgana.

Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnogorgana.

Jednake mogunosti lan 11.

Svi dravni slubenici su jednaki kad se odluuje o napredovanju i nagraivanju i ostvarivanju

njihove pravne zatite. Glava trea PRAVA I DUNOSTI DRAVNIH SLUBENIKA

I. PRAVA DRAVNIH SLUBENIKA Uslovi rada

lan 12. Dravni slubenik ima pravo na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i

druge uslove potreb ne za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta ugroavanja bezbednostina radu.

Rukovodilac je duan da na zahtev dravnog slubenika preduzme mere za zatitu njegovebezbednosti na radu.

Primanja

lan 13. Dravni slubenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureujuplate u dravnim organima.

Odmori i odsustvalan 14.

Dravni slubenik ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu i posebnomkolektivnom ugovoru.


3/36


Codex Projuris

Dravni slubenik ima pravo na godinji odmor od najmanje 20 a najvie 30 radnih dana, premamerilima odreenim posebnim kolektivnim ugovorom.

lanstvo u sindikatu i udruenju lan 15.

Dravni slubenik ima pravo da bude lan sindikata i profesionalnog udruenja i njihovih organaupravljanja.

Pr avo na albu lan 16.

Dravni slubenik ima pravo albe na reenje kojim se odluuje o njegovim pravima idunostima, ako alba ovim zakonom nije izriito iskljuena.

alba se izjavljuje u roku od osam dana od dana prijema reenja, ako ovim zakonom nijeod reen krai rok.

alba ne odlae izvrenje reenja samo kad je to ovim zakonom izriito odreeno. Dodatna prava dravnih slubenika

lan 17. Posebnim kolektivnim ugovorom dravnim slubenicima mogu da se utvrde prava koja ovim

zakonom nisu utvrena, u skladu sa ovim zakonom i optim propisima o radu. II. DUNOSTI DRAVNIH SLUBENIKA

Izvrenje naloga lan 18.

Dravni slubenik duan je da izvri usmeni nalog pretpostavljenog, izuzev kad smatra da jenalog suprotan propisima, pravilima struke ili da njegovo i zvrenje moe da prouzrokuje tetu, tosaoptava pretpostavljenom.

Nalog koji pretpostavljeni ponovi u pismenom obliku dravni slubenik duan je da izvri i otome pismeno obavesti rukovodioca.

Dravni slubenik duan je da odbije izvrenje usmenog ili pismenog naloga ako bi onopredstavljalo kanjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca odnosno organ koji nadzirerad dravnog organa ako je nalog izdao rukovodilac.

Premetaj

lan 19. Dravni slubenik duan je da prihvati radno mesto u istom ili drugom dravnom organu na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premeten.

Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mestalan 20.

Dravni slubenik duan je da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu uopisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno poveanog obimaposla ili zamene odsutnog dravnog slubenika.

Vrstu i trajanje poslova odreuje pretpostavljeni pismenim nalogom, najdue na 30 radnih dana. Poslovi mogu da traj u i due od 30 radnih dana ako je potrebno da dravni slubenik na

poloaju zameni drugog ili ako na poloaju ne radi niko.Privremeni rad na niem radnom mestu

lan 21. U sluaju elementarnih nepogoda, vie sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, dravni slubenik je

duan da, po pismenom nalogu pretpostavljenog, radi na radnom mestu niem od svog, dok trajute okolnosti.

Dravni slubenik za to vreme zadrava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta. Rad u radnoj grupi

lan 22.


4/36


Codex Projuris

Dravni slubenik duan je da postupi po pismenom nalogu kojim ga rukovodilac odreuje zarad u radnoj grupi u svom ili drugom dravnom organu.

uvanje slubene i druge tajne lan 23.

Dravni slubenik ili nametenik duan je da uva dravnu, vojnu, slubenu i poslovnu tajnu(udaljem tekstu: tajna) u skladu sa posebnim propisima.

Odreivanje i uvanje tajne, kao i mere zatite tajne ureuju se posebnim propisima. Dunost obavetavanja o sumnji postojanja korupcije

lan 23a Dravni slubenik ili nametenik duan je da pismenoobavesti neposredno pretpostavljenog ili

rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova radnog mesta doe do saznanja da je izvrenaradnja korupcije od strane funkcionera, dravnog slubenika ili nametenika u dravnom organu ukojem radi.

Dravni slubenik ili nametenik iz stava 1. ovog lana od dana podnoenja pismenogobavetenja uiva zatitu u skladu sa zakonom.

Potovanje radnog vremena lan 24.

Dravni slubenik duan je da potuje radno vreme i pravila ponaanja u dravnom organu. Ako je spreen da radi, dravni slubenik duan je da o razlozima obavesti neposrednopretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga.

III. SPREAVANJE SUKOBA INTERESA Zabrana primanja poklona i korienja rada u dravnom organu

lan 25. Dravni slubenik ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev

protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ilidruga lica.

Dravni slubenik ne sme da koristi rad u dravnom organu da bi uticao na ostvarivanje svojihprava ili prava s njime povezanih lica.

Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se ureujespreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija.

Dodatni radlan 26.

Dravni slubenik moe, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi zadrugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako nestvara mogunost sukoba interesa ili ne utie na nepristrasnost rada dravnog slubenika.

Saglasnost ru kovodioca nije potrebna za dodatni naunoistraivaki rad, objavljivanje autorskihdela i rad u kulturno- umetnikim, humanitarnim, sportskim i slinim udruenjima.

Rukovodilac moe zabraniti rad iz stava 2. ovog lana ako se njime onemoguava ili oteavarad dravnog slubenika, teti ugledu dravnog organa, odnosno stvara mogunost sukobainteresa ili utie na nepristranost rada dravnog slubenika.

Obavetavanje o dodatnom radu lan 27.

Dravni slubenik duan je da o svom dodatnom radu obavesti rukovodioca.Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik, o davanju saglasnosti za njegov dodatni radi o zabrani dodatnog rada odluuje dravni organ ili telo nadleno za njegovo postavljenje.

Zabrana osnivanja privrednih drutava i javnih slubi lan 28.

Dravni slubenik ne sme da osnuje privredno drutvo, javnu slubu, niti da se bavipreduzetnitvom.


5/36


Codex Projuris

Na prenos upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice primenjuju se propisi kojimase ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkci ja.

Dravni slubenik duan je da podatke o licu na koje je preneo upravljaka prava i dokaze onjihovom prenosu dostavi rukovodiocu, a dravni slubenik koji je na poloaju- Agenciji za borbuprotiv korupcije koja je duna da o tome podatke objavi na svo joj internet prezentaciji.

Ogranienje lanstva u organima pravnog lica lan 29.

Dravni slubenik ne sme biti direktor, zamenik ili pomonik direktora pravnog lica, a lanupravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja pravnog lica moe biti jedino akoga imenuje Vlada ili drugi dravni organ.

Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom dravnog organa lan 30.

Dravni slubenik duan je da neposredno pretpostavljenog pismeno obavesti o svakominteresu koji on, ili s njime povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom dravnog organa u ijemdonoenju uestvuje, radi odluivanja o njegovom izuzeu.

Kad dravnim organom rukovodi dravni slubenik, on o interesu pismeno obavetava dravniorgan ili telo nadleno za njegovo postavljenje.

Time se ne dira u pravila o izuzeu propisana zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Primena propisa kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa na dravne slubenike napoloaju lan 31.

Na dravne slubenike na poloaju primenjuju se zakoni i drugi propisi kojima se ureujespreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, ali i odredbe ovog zakona o dodatnomradu i zabrani osnivanja privrednog drutva, javne slube i bavljenja preduzetnitvom.

Glava etvrta VRSTE RADNIH MESTA DRAVNIH SLUBENIKA

I. POLOAJI I IZVRILAKA RADNA MESTA lan 32.

Radna mesta dravnih slubenika dele se na poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti

od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti. Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreskeslubenike i na dravne slubenike koji rade na bezbednosnim i obavetajnim poslovima i uzavodima za izvrenje krivinih sankcija.

II. POLOAJI Pojam

lan 33. Poloaj je radno mesto na kome dravni slubenik ima ovlaenja i odgovornosti vezane za

voenje i usklaivanje rada u dravnom organu. Poloaj se stie postavljenjem od Vlade ili drugog dravnog organa ili tela.

Poloaji u Vladi i ostalim dravnim organimalan 34.

Vlada postavlja na poloaj pomonika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa upraveu sastavu ministarstva, pomonika direktora organa uprave u sastavu ministarstva, direktoraposebne organizacije, zamenika i pomonika direktora posebne organizacije, direktora slubeVlade, zamenika i pomonika direktora slube Vlade, zamenika i pomonika Generalnog sekretaraVlade, Republikog javnog pravobranioca, zamenika Republikog javnog pravobranioca i naelnikaupravnog okruga.

Poloaji u sudovima i javnim tuilatvima odreuju se aktom Vrhovnog kasacionogsuda,odnosno Republikog javnog tuioca, a u ostalim dravnim organima poloaji se odreuju aktimatih organa.


6/36


Codex Projuris

III. IZVRILAKA RADNA MESTA Pojam i razvrstavanje po zvanjima

lan 35. Izvrilaka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujui i radna mesta

rukovodilaca uih unutranjih jedinica u dravnom organu. Izvrilaka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od sloenosti i odgovornosti

poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.Zvanja su vii savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlai savetnik, saradnik, mlai saradnik,

referent i mlai referent. Vii savetnik

lan 36. U zvanju vieg savetnika rade se najsloeniji poslovi koji znatno utiu na odreivanje politike ili

postizanje rezultata u nekoj oblast i iz delokruga dravnog organa, koji zahtevaju stvaralakesposobnosti, preduzimljivost i visok stepen strunosti, samostalnosti i iskustva, uz obraanjepretpostavljenom samo o pitanjima voenja politike.

Za rad na poslovima u zvanju vieg savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visokoobrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike

akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju odnajmanje etiri godinei najmanje sedam godina radnog iskustva u struci.Samostalni savetnik

lan 37. U zvanju samostalnog savetnika rade se sloeni poslovi koji zahtevaju posebno specijalistiko

znanje i iskustvo, analitike sposobnosti, samostalan rad bez nadzora pretpostavljenog i donoenjeodluka u sloenim sluajevima uz samo opta usmerenja i uputstva pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju samostalnog savetnika dravni slubenik mora da ima steenovisoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master,specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnimstudijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Savetniklan 38.

U zvanju savetnika rade se sloeni poslovi koji su najee precizno odreeni i podrazumevajuprimenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika sa jasnim okvirom samostalnogdelovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemireavaju bez pojedinanih uputstava pretpostavljenog i uz obraanje pretpostavljenom samo kad jeproblem sloen i zahteva dodatno znanje i iskustvo.

Za rad na poslovima u zvanju savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visokoobrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistikeakademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju odnajmanje etiri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Mlai savetnik lan 39.

U zvanju mlaeg savetnika rade se sloeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrenihmetoda rada, postupaka ili strunih tehnika unutar precizno odreenog okvira delovanja, uzredovan nadzor pretpostavljenog, i donoenje odluka na osnovu postojee prakse ili optih ipojedinanih uputstava pretpostavljenog. Poslovi zahtevaju sposobnost reavanja manjih tehnikihili proceduralnih problema.

Za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika dravni slubenik mora da ima steeno visokoobrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistikeakademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju odnajmanje etiri godine i zavren pripravniki sta ili najmanje pet godina radnog staa u dravnimorganima.


7/36


Codex Projuris

Saradniklan 40.

U zvanju saradnika rade se manje sloeni poslovi koji obuhvataju ogranien krug meusobnopovezanih razliitih zadataka i zahtevaju sposobnost samostalne primene utvrenih metoda rada,postupaka ili strunih tehnika, uz opta usmerenja i uputstva i povremeni nadzor pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju saradnika dravni slubenik mora da ima steeno visokoobrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije),odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Mlai saradnik lan 41.

U zvanju mlaeg saradnika rade se manje sloeni poslovi koji su precizno odreeni ipodrazumevaju primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika uz sposobnostreavanja rutinskih problema, uz opta i pojedinana uputstva i redovan nadzor pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika dravni slubenik mora da ima steeno visokoobrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije),odnosno na studijama u trajanju do tri godine i zavren pripravniki sta ili najmanje pet godinaradnog staa u dravnim organima.

Referentlan 42. U zvanju referenta rade se administrativni, tehniki i drugi preteno rutinski poslovi koji

obuhvataju irok krug zadataka i mogu zahtevati poznavanje i primenu jednostavnijih metoda radaili postupaka, a rade se samostalno i uz povremeni nadzor pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju referenta dravni slubenik mora da ima zavrenu srednju kolu inajmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Mlai referent lan 43.

U zvanju mlaeg referenta rade se administrativni, tehniki i drugi rutinski poslovi saogranienim krugom slinih zadataka koji mogu zahtevati poznavanje i primenu jednostavnijihmetoda rada ili postupaka, uz povremeni nadzor pretpostavljenog.

Za rad na poslovima u zvanju mlaeg referenta dravni slubenik mora da ima zavrenu srednjukolu i zavren pripravniki sta.

IV. RAZVRSTAVANJE RADNIH MESTA I POSLOVA PODZAKONSKIM AKTIMAlan 44.

Uredbom Vlade koja vai za organe dravne uprave, slube Vlade, sudove, javna tuilatva iRepubliko javno pravobranilatvo razvrstavaju se poloaji i radna mesta rukovodilaca uihunutranjih jedinica, odreuju poslovi koji se rade u svakom od zvanja i propisuju merila za opisposlova radnih mesta u pravilniku o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Radna mesta i poslovi u ostalim dravnim organima razvrstavaju se njihovim aktima. Glava peta

POPUNJAVANJE SLOBODNIH RADNIH MESTAI. ZAJEDNIKE ODREDBE

1. Uslovi za zaposlenje

lan 45. Kao dravni slubenik moe da se zaposli punoletan dravljanin Republike Srbije koji ima

propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove odreene zakonom, drugim propisom ipravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu, ako muranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosai nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje est meseci.

Pored toga, za rad na poloaju potrebno je i steeno visoko obrazovanje na studijama drugogstepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike


8/36


Codex Projuris

strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanjedevet godina radnog iskustva u struci.

2. Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu lan 46.

Radna mesta, potreban broj dravnih slubenika na svakom radnom mestu i uslovi za rad nasvakom radnom mestu u dravnom organu odreuju se pravilnikom o unutranjem ureenju isistematizaciji radnih mesta u dravnom organu (u daljem tekstu: Pravilnik).

3. Doputenost popunjavanja radnog mesta lan 47.

Radno mesto moe da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predvienoPravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan.

Kad se oba uslova ispune, rukovodilac odluuje da li je potrebno da se radno mesto popuni. Akt iz stava 2. ovog lana uvek se dostavlja Slubi za upravljanje kadrovima, a kada se odluuje

o popunjavanju poloaja i Visokom slubenikom savetu.4. Nain popunjavanja radnog mesta

lan 48. Izvrilako radno mesto popunjava se: premetajem unutar istog dravnog organa; premetajem

po osnovu s porazuma o preuzimanju; premetajem iz drugog dravnog organa po sprovedenominternom ili javnom konkursu i zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom konkursu izabrankandidat koji nije dravni slubenik.

Poloaj se uvek popunjava postavljenjem. II. POPUN JAVANJE IZVRILAKIH RADNIH MESTA

1. Redosled radnji pri popunjavanju izvrilakih radnih mesta u svim dravnim organima lan 49.

Pri popunjavanju izvrilakog radnog mesta prednost ima premetaj dravnog slubenika izistog dravnog organa, sa napredovanj em ili bez njega.

Ako se radno mesto ne popuni premetajem, rukovodilac moe sprovesti postupak preuzimanjadravnog slubenika iz drugog dravnog organa.

Ako rukovodilac odlui da radno mesto ne popuni ni premetajem po osnovu sporazuma opreuzimanju, moe da se sprovede interni konkurs, a ako interni konkurs nije sproveden ili nijeuspeo, obavezno se sprovodi javni konkurs.

Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali rukovodilac moe odluiti daponovo sprovede postupak popunjavanja radnog mesta prema redosledu radnji propisanimodredbama ovog lana.

1a Preuzimanje

lan 49a Dravni slubenik moe biti preuzet bez konkursa u drugi dravni organ ako se o tome

sporazumeju rukovodioci koji rukovode tim dravnim organima i ako dravni slubenik na topristane.

Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano uisto, neposredno nie ili neposredno vie zvanje.

Dravni slubenik moe biti preuzet u drugi dravni organ na radno mesto razvrstano unep osredno vie zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje. lan 49b

Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano uisto zvanje, odreuje mu se platni razred platne grupe koji je imao u dravnom organu iz kogasepreuzima prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima.

Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano uneposredno vie zvanje, odreuje mu se prvi platni razred platne grupe u koju je svrstano to radno mesto prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima.


9/36


Codex Projuris

Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je koeficijent platnog razreda platne grupe u koju jesvrstano radno mesto na koje se dravni slubenik premeta na osnovu sporazuma o preuzimanjunii od koeficijenta koji je dravni slubenik imao u dravnom organu iz kojeg je preuzet, odreujemu se platni razred te platne grupe sa neposredno viim koeficijentom prema zakonu koji ureujeplate u dravnim organima.

Ako se dravni slubenik preuzima u drugi dravni organ na radno mesto koje je razvrstano uneposredno nie zvanje, odreuje mu se platni razred platne grupe u koju je svrstano to radnomesto sa neposredno viim koeficijentom prema zakonu koji ureuje plate u dravnim organima.

2. Interni i javni k onkurs u organima dravne uprave i slubama Vlade

a) Interni konkurs

Pravo uea na internom konkursu

lan 50. Radi popunjavanja izvrilakog radnog mesta u organima dravne uprave i slubama Vlade

moe da se sprovede interni konkurs ako radno mesto nije popunjeno premetajem dravnogslubenika unutar istog organa ili premetajem po osnovu sporazuma o preuzimanju.

Na internom konkursu mogu da uestvuju samo dravni slubenici iz organa dravne uprave islubi Vlade.

Interni konkurs oglaava Sluba za upr avljanje kadrovima u roku od osam dana od dana prijemareenja rukovodioca organa o popunjavanju izvrilakog radnog mesta.

Konkursna komisija

lan 51. Interni konkurs sprovodi konkursna komisija.Konkursnu komisiju imenuje rukovodilac, tako da jedan njen lan bude dravni slubenik iz

Slube za upravljanje kadrovima.

Uspeh internog konkursa i donoenje reenja o premetaju

lan 52. Kad interni konkurs uspe, rukovodilac organa u kome se radno mesto popunjava donosi reenje

o premetaju dravnog slubenika u taj dravni organ.Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku na internom konkursu ima pravo albe na

reenje o premetaju pod istim uslovima i u istom roku kao kad je reenje o premetaju donesenoposle javnog konkursa.

Neuspeh internog konkursa. Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu

lan 53. Interni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji je

uestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, izuzev odredaba o

nainu oglaavanja i o roku za podnoenje prijava.

b) Javni konkurs

Oglaavanje javnog konkursa. Konkursna komisija

lan 54.


10/36


Codex Projuris

Javni konkurs oglaava organ dravne uprave koji popunjava radno mesto u "Slubenomglasniku Republike Srbije" i nekom od dnevnih javnih glasila koje izlazi u celoj Republici Srbiji.

Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac, primenom odredaba ovogzakona o imenovanju konkursne komisije za sprovoenje internog konkursa.

Sadrina oglasa. Rok za podnoenje prijava

lan 55. Oglas o javnom konkursu sadri podatke o dravnom organu, radnom mestu, uslovima za

zaposlenje na radnom mestu, mestu rada, strunoj osposobljenosti, znanjima i vetinama koje seocenjuju u izbor nom postupku i nainu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, lino imelica zaduenog za davanje obavetenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose,podatke o dokazima koji se prilau uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada e se oba viti proveraosposobljenosti, znanja i vetina kandidata u izbornom postupku.

Rok za podnoenje prijava na javni konkurs ne moe biti krai od osam dana od danaoglaavanja javnog konkursa u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloenisvi potrebni dokazi, konkursna komisija odbacuje zakljukom protiv koga se moe izjaviti alba

albenoj komisiji. alba iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.

Izborni postupak

lan 56. Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom

mestu i meu njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se, ocenjivanjem strune osposobljenosti, znanja i vetina, utvruje

rezultat kandidata prema merilima propisanim za izbor.Izborni postupak moe da se sprovede u vie delova, pismenom proverom, usmenim

razgovorom ili na drugi odgovarajui nain. Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandidati se

obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se obaviti usmeni razgovor s kandidatima. Lista za izbor. Izbor kandidata

lan 57. Kandidate koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor konkursna komisija

uvruje na listu za izbor i listu dostavlja rukovodiocu.Rukovodilac je duan da izabere kandidata sa liste za izbor. Ako je izabran kandidat koji nije dravni slubenik, rukovodilac donosi reenje o njegovom

prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je ve dravni slubenik, rukovodilac donosireenje o premetaju primenom odredaba ovog zakona o premetaju posle internog konkursa.

Reenje o prijemu u radni odnos sadri lino ime kandidata, naziv dravnog organa u koji seprima i naziv radnog mesta na koje se rasporeuje.

Stupanje na rad

lan 58. Izabrani kandidat duan je da stupi na rad u roku od osam dana od dana konanosti reenja o

prijemu u radni odnos odnosno o premetaju, izuzev ako mu rukovodilac iz opravdanih razloga neprodui rok.


11/36


Codex Projuris

Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je odreen, smatra se da reenje o prijemuu radni odnos odnosno o premetaju nije doneseno, a rukovodilac moe da izabere nekog drugogkandidata sa liste za izbor.

Izabrani kandidat stie prava i dunosti iz radnog odnosa u dravnom organu u koji je primljen ilipremeten od dana stupanja na rad.

Pravo na albu kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku

lan 59. Reenje o prijemu u radni odnos, odnosno reenje o premetaju dostavlja se svim kandidatima

koji su uestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs.Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog lana nije uspelo, slubeno lice dravnog organa sastavlja

pismenu beleku.U sluaju iz stava 2. ovog lana reenje se objavljuje na oglasnoj tabli dravnog organa i po

isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana

dostavljanja reenja izjavi albu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenjena radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati

na objektivnost njegovog ishoda.Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da od dana objavljivanja reenja naoglasnoj tabli dravnog organa, a najkasnije do isteka roka za albu, preuzme u prostorijamadravnog organa reenje o prijemu u radni odnos, odnosno reenje o premetaju izabranogkandidata.

Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom slubenog licadravnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa.

Neuspeh javnog konkursa

lan 60. Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je uestvovao u

izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor.

O tome da javni konkurs nije uspeo obavetavaju se svi kandidati koji su uestvovali u izbornompostupku.3. Interni i javni konkurs u ostalim dravnim organima

lan 61. Na popunjavanje izvrilakih radnih mesta u ostalim dravnim organima primenjuju se odredbe

ovo g zakona o internom i javnom konkursu u organima dravne uprave i slubama Vlade, izuzevodredaba o sastavu konkursne komisije i o nadlenosti Slube za upravljanje kadrovima.

Sastav Konkursne komisije, strune osposobljenosti, znanja i vetine koje se oce njuju uizbornom postupku, nain njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje za sudove i

javna tuilatva ministar nadlean za pravosue, a za ostale dravne organe tela odreenanjihovim aktima.

Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i javnog konkursa za popunjavanjeizvrilakih radnih mesta u svim dravnim organima.

4. Trajanje radnog odnosa

Radni odnos na neodreeno vreme

lan 62. Po pravilu, dravni slubenik zasniva radni odnos na neodreeno vreme. Radni odnos koji je zasnova n na neodreeno vreme moe da prestane samo u zakonom

odreenim sluajevima.


12/36


Codex Projuris

Radni odnos na odreeno vreme

lan 63. Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje: 1) radi zamene odsutnog dravnog slubenika, do njegovog povratka; 2) zbog privremeno pove anog obima posla koji postojei broj dravnih slubenika ne moe da

izvri, najdue na est meseci; 3) na radnim mestima u kabinetu, dok traje dunost funkcionera; 4) radi obuke pripravnika, dok traje pripravniki sta. Radni odnos na odreeno vreme zasniva se bez internog ili javnog konkursa, izuzev pri prijemu

pripravnika.Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme,

izuzev pripravniku, kad poloi dravni ili poseban struni ispit. 5. Probni rad

Obaveza i trajanje probnog rada

lan 64. Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos u dravnom organu, a nisu

pripravnici, niti rade u kabinetu.Probni rad za radni odnos zasnovan na neodreeno vreme traje est meseci. Za radni odnos na odreeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan

na due od est meseci, i traje dva meseca. Probnom radu ne podleu dravni slubenici na poloaju.

Vrednovanje probnog rada

lan 65. Probni rad dravnog slubenika prati njegov neposredno pretpostavljeni, koji posle okonanja

probnog rada rukovodiocu daje pismeno miljenje o tome da li je dravni slubenik zadovoljio naprobnom radu.

Dravnom slubeniku koji ne zadovolji na probnom radu otkazuje se radni odnos bez prava nanovanu naknadu zbog otkaza .

III. POPUNJAVANJE POLOAJA 1. Redosled radnji pri popunjavanju poloaja u svim dravnim organima

lan 66. Radi popunjavanja poloaja sprovodi se interni ili javni konkurs.Interni konkurs obavezan je ako poloaj popunjava Vlada. U ostalim dravnim organima moe se odmah sprovesti javni konkurs.

2. Postavljenje bez konkursalan 67.

Dravni slubenik moe posle proteka vremena na koje je postavljen biti ponovo postavljen naisti poloaj, bez internog ili javnog konkursa.

3. Postupak kad poloaj popunjava Vlada

Oglaavanje konkursa. Konkursna komisija

lan 68. Kad poloaj popunjava Vlada interni i javni konkurs oglaava Sluba za upravljanje kadrovima, a

sprovodi konkursna komisija.


13/36


Codex Projuris

Konkursnu komisiju za svaki pojedinani sluaj imenuje Visoki slubeniki savet meu svojimlanovima i meu strunjacima za odreenu oblast, od kojih jedan moe biti dravni slubenik izdravnog organa u kome se poloaj popunjava.

Pravo uea na internom konkursu

lan 69. Na internom konkursu kad poloaj popunjava Vlada mogu da uestvuju samo dravni slubenici

iz organa dravne uprave i slubi Vlade koji su u prethodne dve godine ocenjeni ocenom "naroitose istie", koji su ve na poloaju, kojima je proteklo vreme na koje su postavljeni, koji su podneliostavku na poloaj ili kojima je poloaj ukinut.

Izborni postupak

lan 70. Izborni postupak sprovodi konkursna komisija.Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najvie tri kandidata koji

su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.

Ovlaenja lica koje je nadleno da predloi postavljenje

lan 71. Listu kandidata konkursna komisija dostavlja rukovodiocu odnosno drugom licu nadlenom da

Vladi predloi kandidata za postavljenje na poloaj. Ni rukovodilac ni drugo nadleno lice nisu duni da Vladi predloe kandidata za postavljenje na

poloaj, ali jesu duni da o razlozima za to obaveste Visoki slubeniki savet i Slubu zaupravljanje kadrovima.

Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor,Vladi ne moe biti predloen kandidat za postavljenje na poloaj.

Odnos internog i javnog konkursa. Neuspeh internog i javnog konkursa

lan 72. Javni konkurs se sprovodi ako interni konkurs nije uspeo.Interni konkurs nije uspeo ako Vladi nije pred loen kandidat za postavljenje na poloaj ili ako

Vlada nije postavila predloenog kandidata. Ako ni posle javnog konkursa Vladi ne bude predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili

ona ne postavi predloenog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs.

Pobijanje reenja o postavljenju. Stupanje na poloaj

lan 73. Protiv reenja Vlade o postavljenju na poloaj alba nije doputena, ali moe da se pokrene

upravni spor.

Dravni slubenik stupa na poloaj i poinje da ostvaruje prava i dunosti na poloaju kadreenje o postavljenju postane konano.

Primena odredaba ovog zakona o konkursu za izvrilaka radna mesta

lan 74. Na interni i javni konkurs kad poloaj popunjava Vlada primenjuju se odredbe ovog zakona o

internom i javnom konkursu pri popunjavanju izvrilakih radnih mesta, izuzev podataka koji se


14/36


Codex Projuris

odnose na mesto, dan i vreme provere osposobljenosti, znanja i vetina kandidata u izbornompostupku.

Interni i javni konkurs za popunjavanje poloaja oglaava Sluba za upravljanje kadrovima.Interni ko nkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se u roku od osam dana od dana prijema

reenja o otpoinjanju postupka popunjavanja poloaja. Javni konkurs iz stava 2. ovog lana oglaava se narednog dana od dana prijema obavetenjada interni konkurs nije uspeo.

4. Popunjavanje poloaja u ostalim dravnim organima lan 75.

Na popunjavanje poloaja u ostalim dravnim organima shodno se primenjuju odredbe ovogzakona o internom i javnom konkursu kad poloaj popunjava Vlada, izuzev odredaba o sastavukonkursne komisije i o nadlenosti Visokog slubenikog saveta i Slube za upravljanje kadrovima.

Sastav Konkursne komisije, strune osposobljenosti, znanja i vetine koje se ocenjuju uizbornom postupku, nain njihove provere i merila za izbor na poloaj u Vrhovnom kasacionomsudu propisuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, za poloaj u Republikom javnom tuilatvuRepubliki javni tuilac, a za ostale dravne organe tela odreena njihovim aktima.

Vlada uredbom blie ureuje sprovoenje internog i javnog konkursa za popunjavanje poloajau svim dravnim organima.

5. Prestanak rada na poloaju

a) Razlozi za prestanak rada na poloaju

Svi razlozi

lan 76. Dravnom slubeniku prestaje rad na poloaju kad protekne vreme na koje je postavljen, ako

podnese pismenu ostavku, ako stupi na funkciju u dravnom organu, organu autonomne pokrajineili lokalne samouprave, ako bude ukinut poloaj, ako mu radni odnos prestane navrenjem radnogveka ili njegovim pismenim otkazom, ili ako bude razreen.

Ukidanje poloaja

lan 77. Poloaj je ukinut ako bude ukinut dravni organ a njegov delokrug preuzme drugi dravni organ

ili ne preuzme nijedan dravni organ, ako deo delokruga dravnog organa u kome je i poloajpreuzme drugi dravni organ, ili ako poloaj bude ukinut donoenjem novog ili izmenom postojeegPravilnika.

Razlozi za razreenje

lan 78. Dravni slubenik se razreava s poloaja ako mu radni odnos prestane zbog: osude na kaznu

zatvora od najmanje est meseci, konanog reenja kojim mu je izreena disciplinska kaznaprestanka radno g odnosa, konanog reenja kojim mu je odreena ocena "ne zadovoljava" navanrednom ocenjivanju, sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanjapreporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili iz drugihrazlogapredvienih optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa nezavisno odvolje zaposlenog i volje poslodavca.

Dravni slubenik se razreava s poloaja i ako mu dva puta, ali ne uzastopno, konanimreenjem bude odreena ocena "n e zadovoljava", kao i ako organ ili telo nadleno za postavljenjedravnog slubenika prihvati javnu preporuku Zatitnika graana.


15/36


Codex Projuris

b) Utvrenje prestanka rada na poloaju

lan 79. Prestanak rada na poloaju utvruje se reenjem koje donosi dravni organ ili telo nadleno za

postavljenje dravnog slubenika, u roku od osam dana od dana nastupanja razloga zbog kojih jerad na poloaju prestao.

Reenje sadri i razloge zbog kojih je rad na poloaju prestao i dan kad je prestao rad napoloaju.

Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

v) Posledice prestanka rada na poloaju

Posledice usled proteka vremena postavljenja, ostavke, promena u unutranjem ureenju dravnog organa, negativnih ocena rada i prihvatanja javne preporuke za razreenje

lan 80. Dravni slubenik kome je proteklo vreme na koje je postavljen, koji je podneo ostavku na

poloaj ili kome je poloaj ukinut donoenjem novog ili izmenom postojeeg Pravilnika ima pravoda u istom dravnom organu bude premeten na drug o radno mesto za koje ispunjava uslove akoono postoji, a ako ne postoji - postaje nerasporeen.

Dravni slubenik koji je razreen iz razloga navedenih u lanu 78. stav 2. ovog zakona postajenerasporeen.

Posledice usled promena u ureenju sistema dravn ih organa

lan 81.Dravni slubenik kome je poloaj ukinut usled ukidanja dravnog organa ima pravo da, do

proteka vremena na koje je bio postavljen, bude postavljen na poloaj u dravnom organu koji jepreuzeo delokrug ukinutog dravnog organa, ako novim Pravilnikom bude predvien isti ili slianpoloaj i on za njega ispunjava uslove, a ako takav poloaj ne postoji - ima ista prava i dunostikao da mu je poloaj prestao protekom vremena na koje je postavljen.

Ista prava i dunosti ima i dravni slubenik kome je poloaj ukinut usled toga to je deodelokruga dravnog organa, u kome je i poloaj, preuzeo drugi dravni organ. Ako dravni organ bude ukinut, a njegov delokrug ne preuzme nijedan dravni organ, dravni

slubenik kome je poloaj ukinut postaje nerasporeen. Glava esta

OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE DRAVNIH SLUBENIKA I. OCENJIVANJE

Cilj i predmet ocenjivanjalan 82.

Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu dravnih slubenika, podsticanjena bolje rezultate rada i stvaranj e uslova za pravilno odluivanje o napredovanju i strunomusavravanju.

Pri ocenjivanju vrednuju se merila za ocenjivanje, i to: rezultati postignuti u izvravanju poslovaradnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralaka sposobnost, preduzim ljivost,preciznost i savesnost, saradnja sa drugim dravnim slubenicima i ostale sposobnosti kojezahteva radno mesto.

Rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju sekvartalno.

Vreme ocenjivanja. Izuzeci od ocenjivanjalan 83.


16/36


Codex Projuris

Dravni slubenik ocenjuje se jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuegodine za prethodnu godinu.

Ne ocenjuje se dravni slubenik koji rukovodi dravnim organom, dravni slubenik koji je ukalendarskoj godini r adio manje od est meseci bez obzira na razlog, ni dravni slubenik koji jezasnovao radni odnos na odreeno vreme.

Vrste ocena. Odreivanje ocene lan 84.

Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar", "istie se" i "naroito se istie". Ocenu odreuje rukovodilac reenjem. Vlada uredbom blie ureuje merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja u svim dravnim

organima.Prevremeno ocenjivanje

lan 84a Dravnom slubeniku iji su rezultati postignuti u izvravanju poslova radnog mesta i

postavljenih ciljeva u jednom kvartalu vrednovani najniom ocenom odreuje se ocena "nezadovoljava".

Dravni slubenik iz stava 1. ovog lana upuuje se na vanredno ocenjivanje.

Vanredno ocenjivanjelan 85. Dravni slubenik kome je odreena ocena "ne zadovoljava" moe biti upuen na dodatno

struno osposobljavanje. U svakom sluaju, on se vanredno ocenjuje protekom 30 radnih dana od dana konanosti

reenja kojim mu je odreena ocena "ne zadovoljava". Posledice vanrednog ocenjivanja

lan 86. Dravni slubenik kome na vanrednom ocenjivanju bude odreena ocena "zadovoljava"

premeta se na radno mesto razvrstano u neposredno nie zvanje koje odgovara stepenunjegovog obrazovanja i odreuje mu se koeficijent platnog razreda iji je redni broj istovetanrednom broju platno g razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premeten, a ako takvoradno mesto ne postoji odreuje mu se platni razred sa neposredno niim koeficijentom u okviruplatne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvrilako radno mesto dravnog slubenikarazvrstano.

Dravnom slubeniku kome na vanrednom ocenjivanju bude odreena ocena "ne zadovoljava"prestaje radni odnos danom konanosti reenja.

Reenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju odreena ocena "ne zadovoljava" utvruje se i dadravnom slubeniku prestaje radni odnos.

II. NAPREDOVANJEVrste napredovanja

lan 87. Dravni slubenik napreduje premetajem na neposredno vie izvrilako radno mesto ili

postavljenjem na poloaj ili vii poloaj, u istom ili drugom dravnom organu.

Neposredno vie izvrilako radno mesto jeste ono iji se poslovi rade u neposredno viemzvanju, ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca ue unutranje jedinice u dravnomorganu.

Dravni slubenik moe da napreduje i prelaskom u vii platni razred, bez promene radnogmesta, prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima.

Napredovanje na vie izvrilako radno mestolan 88.


17/36


Codex Projuris

Rukovodilac moe da premesti na neposredno vie izvrilako radno mesto dravnogslubenika kome je najmanje dva puta uzastopno odreena ocena "naroito se istie" ili etiri putauzastopno "istie se", ako postoji slobodno radno mesto i dravni slubenik ispunjava uslove za radna njemu.

Izuzetno, dravni slubenik koji je premeten na neposredno vie radno mesto jer mu je dvaputa uza stopno odreena ocena "naroito se istie" moe, i ako ne ispunjava uslove vezane zaradno iskustvo, da bude premeten na neposredno vie radno mesto ako mu opet bude odreenaocena "naroito se istie".

Ocene na kojima je zasnovano napredovanje ne uzimaj u se u obzir za sledee napredovanje. Napredovanje na poloaj ili vii poloaj

lan 89. Dravni slubenik moe da napreduje na svaki, a ne samo neposredno vii poloaj. Za napredovanje moraju da budu ispunjeni uslovi vezani za odnos ocena iz lana 69. ovog

zakona, postojanje slobodnog radnog mesta i radno iskustvo koji su potrebni za napredovanje navie izvrilako radno mesto.

Glava sedma

PREMETAJ DRAVNIH SLUBENIKA ZBOG POTREBE RADA

1. Pojam i vrste premetaja lan 90. Dravni slubenik moe, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premeten na drugo

odgovarajue radno mesto u istom dravnom organu ili privremeno premeten u drugi dravniorgan.

Za premetaj dravnog slubenika zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost dravnogslubenika.

Dravni slubenik na poloaju ne moe biti premeten. 2. Pojam odgovarajueg radnog mesta

lan 91. Odgovarajue radno mesto jeste ono iji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog

mesta sa koga se dravni slubenik premeta i za koje dravni slubeni k ispunjava sve uslove.

3. Premetaj unutar istog dravnog organa Trajni premetaj

lan 92.Dravni slubenik moe da bude trajno premeten na drugo odgovarajue radno mesto u istom

dravnom organu, ako to nalau organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi.

Privremeni premetaj

lan 93. Dravni slubenik moe da bude privremeno premeten na drugo odgovarajue radno mesto u

istom dravnom organu zbog zamene odsutnog dravnog slubenika ili poveanog obima posla,

pri emu zadrava sva prava na svom radnom mestu.alba ne odlae izvrenje reenja. Privremeni premetaj traje najdue jednu godinu, posle ega dravni slubenik ima pravo da se

vrati na radno mesto na kome je radio pre premetaja. 4. Privremeni premetaj u drugi dravni org an

Razlozi i trajanje


18/36


Codex Projuris

lan 94. Dravni slubenik moe da bude privremeno premeten na odgovarajue radno mesto u drugi

dravni organ u kome je povean obim posla, a sva prava iz radnog odnosa ostvaruje u dravnomorganu iz koga je premeten.

Privremeni pre metaj u drugi dravni organ traje najdue est meseci, a izuzetno moe da budeproduen najdue za jo est meseci. Posle proteka vremena premetaja dravni slubenik ima pravo da se vrati na radno mesto nakome je radio pre premetaja.

Nain privremenog premetaja u drugi dravni organ

lan 95. O privremenom premetaju dravnog slubenika iz jednog u drugi dravni organ rukovodioci

zakljuuju pismeni sporazum. Posle toga rukovodilac dravnog organa iz koga se dravni slubenik premeta donosi reenje o

premetaju. alba ne odlae izvrenje reenja.

Glava osma

STRUNO USAVRAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE I. STRUNO USAVRAVANJE I DODATNO OBRAZOVANJE

1. Struno usavravanje

Pojam

lan 96. Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnog

organa.Sredstva za struno usavravanje obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Programi

lan 97. Struno usavravanje zasniva se na programima kojima se odreuju oblici i sadrina

usavravanja i visina sredstava za usavravanje. Program opteg strunog usavravanja dravnih slubenika iz organa dravne uprave i slubi

Vlade za svaku godinu donosi Vlada, na predlog Slube za upravljanje kadrovima. Program posebnog strunog usavravanja dravnih slubeni ka donosi rukovodilac za svaku

godinu, prema posebnim potrebama dravnog organa.2. Dodatno obrazovanje znaajno za dravni organ

Pojam. Interni konkurs

lan 98. Dravnom slubeniku moe da se omogui dodatno obrazovanje znaajno za dravni organ. Dravni slubenik koji e da se dodatno obrazuje bira se na internom konkursu u dravnom

organu, a prednost ima dravni slubenik sa viim prosekom ocene u poslednje tri godine.Trokove dodatnog obrazovanja snosi dravni organ.

Prava i obaveze povodom dodatnog obrazovanja

lan 99.


19/36


Codex Projuris

Prava i obaveze dravnog slubenika koji se dodatno obrazuje ureuju se ugovorom. Dravni slubenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva

privremeno odsustvo s rada.Po zavrenom dodatnom obrazovanju u smislu lana 98. ovog zakona dravni slubenik se

premeta na radno mesto razvrstano u najnie zvanje za stepen obrazovanja koji je stekaododatnim obrazovanjem.Dravni slubenik iz stava 3. ovog lana duan je da u roku od jedne godine poloi dravnistruni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.

Dravnom slubeniku iz stava 3. ovog lana koji ne poloi dravni struni ispit prestaje radniodnos.

Posle dodatnog obrazovanja dravni slubenik obavezan je da ostane na radu u dravnomorganu najmanje dvostruko due od trajanja dodatnog obrazovanja, inae je duan da jednokratnovrati sve trokove dodatnog obrazovanja.

II. STRUNI ISPIT Dravni struni ispit

lan 100. Dravni slubenik koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme mora da ima poloen dravni

struni ispit. Vlada uredbom blie ureuje program i nain polaganja dravnog strunog ispita za sve dravne

organe.Izuzeci od polaganja dravnog strunog ispita

lan 101. Dravni struni ispit nisu duni da polau oni dravni slubenici u sudovima, javnim tuilatvima i

Republikom javnom pravobranilatvu koji su obavezni da polau pravosudni ispit, niti dravnislubenici u ostalim dravnim organima koji su poloili pravosudni ispit.

Zakonom moe da se predvidi poseban struni ispit koji se polae umesto dravnog strunogispita, radi zaposlenja na radnim mestima sa posebnim dunostima i ovlaenjima.

Rok za polaganje dravnog strunog ispita lan 102.

Dravni slubenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodreeno vreme polaedravni struni ispit do okonanja probnog rada.Pripravnik polae dravni struni ispit do okonanja pripravnikog staa.

III. STRUNO OSPOSOBLJAVANJE PRIPRAVNITVO Pojam pripravnika

lan 103. Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za

samostalan rad.Izuzetno radni odnos u statusu pripravnika moe se zasnovati i sa licem koje je kod drugog

poslodavca bilo u radnom odnosu krae od vremena utvrenog za pripravniki sta u stepenuobrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima.

Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uraunava se u pripravnikista.

Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.Trajanje pripravnikog staa

lan 104. Pripravniki sta na radnim mestima sa visokim obrazovanjem studija drugog stepena

(diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovnestudije), odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najm anje etiri godine traje jednu godinu, naradnim mestima sa visokim obrazovanjem studija prvog stepena (osnovne akademske studije,osnovne strukovne studije), odnosno sa studijama u trajanju do tri godine devet meseci, a naradnim mestima sa srednjim obraz ovanjem est meseci.


20/36


Codex Projuris

Posebnim zakonom moe biti odreen pripravniki sta koji traje due ili krae nego to jepredvieno ovim zakonom.

Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada due od jednog meseca produava sepripravniki sta onoliko koliko je trajalo odsustvo.

Program osposobljavanja pripravnikalan 105.

Pripravnici se osposobljavaju za samostalan rad prema programu koji donosi rukovodilac.Rukovodilac odreuje mentora koji prati osposobljavanje. Mentor odreuje pripravniku poseban program osposobljavanja i dravne slubenike koji prate

njegov rad u razliitim vremenskim razmacima. Posle okonanja pripravnikog staa, mentor daje rukovodiocu pismeno miljenje o

osposobljenosti pripravnika.Nastavljanje rada na neodreeno vreme

lan 106.Posle okonanja pripravnikog staa i poloenog dravnog ili posebnog strunog ispita,

pripravnik moe da nastavi rad na neodreeno vreme ako postoji odgovarajue radno mesto nakoje moe da bude rasporeen i ako se rasporeivanje uklapa u doneseni kadrovski plan.

Ugovor o strunom osposobljavanju lan 106a

Sa nezaposlenim licem rukovodilac moe zakljuiti ugovor o strunom osposobljavanju beznaknade, radi strunog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganjedravnog strunog ispita.

Ugovor iz stava 1. ovog lana za osposobljavanje za rad lica sa srednjim obrazovanjemzakljuuje se najdue na est meseci, a ugovor za osposobljavanje za rad lica sa visokimobrazovanjem, najdue na godinu dana.

Glava deveta

ODGOVORNOST DRAVNIH SLUBENIKA I. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

1. Pojam. Vrste povreda dunosti iz radnog odnosa lan 107. Dravni slubenik je disciplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa.Odgovornost za krivino delo ili prekraj ne iskljuuje disciplinsku odgovornost.Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lake i tee.

2. Lake povrede lan 108.

Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) uestalo zakanjavanje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak

s rada;2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka; 3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;4) neopravdano neobavetavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima spreenosti za

dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;5) povreda kodeksa ponaanja dravnih slubenika koja nije obuhvaena nekom od povreda

dunosti iz radnog odnosa predvienih ovim ili posebnim zakonom. 3. Tee povrede

lan 109. Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga

pretpostavljenog;


21/36


Codex Projuris

2) nezakonit rad ili proputanje radnji za koje je dravni slubenik ovlaen radi spreavanjanezakonitosti ili tete;

3) zloupotreba prava iz radnog odnosa;4) povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti ili izraavanje i zastupanje politikih

uverenja na radu;

5) odavanje slubene ili druge tajne; 5a) zloupotreba obavetavanja o sumnji u postojanje korupcije; 6) primanje poklona u vezi s vrenjem poslova mimo odredaba ovog zakona, primanje usluge ili

koristi za sebe ili drugo lice ili korienje rada u dravnom organu radi uticanja na ostvarivanjesopstvenih prava ili prava lica povezanih s dravnim slubenikom;

7) dodatni rad mimo uslova odreenih ovim zakonom; 8) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili pomonika direktora u pravnom licu ili povreda

ogranienja lanstva u organima pravnog lica; 9) osnivanje privrednog drutva, javne slube i bavljenje preduzetnitvom; 10) neprenoenje upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje

podataka rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljaka prava ili nedostavljanje rukovodiocudokaza o prenosu upravljakih prava;

11) neprijavljivanje interesa koji dravni slubenik ili s njime povezano lice moe imati u vezi sa

odlukom dravnog organa u ijem donoenju uestvuje; 12) nezakonito raspolaganje sredstvima;13) povreda prava drugih dravnih slubenika i nametenika; 14) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema strankama ili saradnicima; 14a) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno

uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena; 15) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred dravnim organom;16) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;17) ponavljanje lakih povreda dunosti utvrenih konanim reenjem kojim je izreena

disciplinska kazna.4. Disciplinske kazne

Vrste

lan 110. Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna do 20% plate

za puno radno vreme, isplaene za mesec u kome je novana kazna izreena.Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne: 1) novana kazna od 20% do 30 % plate za puno radno vreme, isplaene za mesec u kome je

novana kazna izreena, u trajanju do est meseci; 2) odreivanje neposredno nieg platnog razreda; 3) zabrana napredovanja od etiri godine; 4) premetaj na radno mesto u neposredno nie zvanje uz zadravanje platnog razreda iji je

redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga jepremeten;

5) prestanak radnog odnosa.

Novana kazna uvek se izvrava administrativnim putem. Trenutak prestanka radnog odnosa

lan 111. Dravnom slubeniku kome je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje

radni odnos danom konanosti reenja kojim je disciplinska kazna izreena. 5. Disciplinski postupak


22/36


Codex Projuris

Pokretanje

lan 112. Disciplinski postupak pokree rukovodilac, na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je

pretpostavljeno dravnom slubeniku. Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom, koji se dostavlja dravnom slubeniku i

na koji alba nije doputena. Svaki dravni slubenik koji sazna za uinjenu povredu dunosti iz radnog odnosa moe

rukovodiocu da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Voenje

lan 113. Disciplinski postupak vodi i o disciplinskoj odgovornosti odluuje rukovodilac. Rukovodilac moe da osnuje disciplinsku komisiju od tri lana da umesto njega pokree i vodi

disciplinski postupak i od luuje o disciplinskoj odgovornosti. lanovi disciplinske komisije moraju da imaju steeno visoko obrazovanje na studijama drugog

stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistikestrukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanjepet godina radnog iskustva u struci, a jedan lan mora biti diplomirani pravnik- master, odnosnodiplomirani pravnik.

Usmena rasprava

lan 114. U disciplinskom postupku odrava se usmena rasprava, na kojoj dravni slubenik ima pravo da

izloi svoju odbranu.Dravni slubenik moe da se na raspravi brani sam ili preko zastupnika, a moe da za raspravu

dostavi i pismenu odbranu.Rasprava moe da se odri i bez prisustva dravnog slubenika ako za to postoje vani razlozi,

a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan. Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka primenjuju se odredbe zakona kojim seureuje opti upravni postupak.

Izbor i odmeravanje disciplinske kazne

lan 115. Pr i izboru i odmeravanju disciplinske kazne vodi se rauna o stepenu odgovornosti dravnog

slubenika, teini posledica povrede dunosti i subjektivnim i objektivnim okolnostima pod kojima jepovreda dunosti izvrena.

O tome da li je dravnom slubeniku ranije ve bila izreena disciplinska kazna vodi se raunasamo ako ona nije jo izbrisana iz kadrovske evidencije.

6. Udaljenje s rada

Razlozi za udaljenje i postupak udaljenja

lan 116. Dravni slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na

radu ili u vezi s radom ili disciplinski postupak zbog tee povrede dunosti moe da se udalji s radado okonanja krivinog, odnosno disciplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu tetilointeresu dravnog organa ili ometalo voenje disciplinskog postupka.


23/36


Codex Projuris

Reenje o udaljenju s rada donosi rukovodilac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga kovodi disciplinski postupak.

Reenje o udaljenju s rada opoziva se, po slubenoj dunosti ili na predlog dravnog slubenika,ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.

alba

lan 117. Na reenje o udaljenju s rada dravni slubenik moe da izjavi albu u roku od pet dana od

dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja. albena komisija duna je da o albi odlui u roku od pet dana od dana prijema albe, inae se

smatra da je alba odbijena. 7. Zastarelost

lan 118. Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine

od izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve godine od izvrene povrede. Voenje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od

pokretanja disciplinskog postupka, a za tee povrede dunosti protekom dve godine od pokretanjadisciplinskog postupka.

Zastarelost ne tee dok disciplinski postupak nije mogue pokrenuti ili voditi zbog odsustvadravnog slubenika ili iz drugih opravdanih razloga.

8. Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanjelan 119.

Disciplinska kazna izreena konanim reenjem upisuje se u kadrovsku evidenciju.Disciplinska kazna brie se iz kadrovske evidencije ako dravnom slubeniku ne bude izreena

nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izreene disciplinske kazne za laku povredudunosti, ili u naredne etiri godine od izreene disciplinske kazne za teu povredu dunosti.

9. Disciplinski postupak protiv dravnih slubenika na poloaju lan 120.

Disciplinski postupak protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila Vlada vodi Visokislubeniki savet, a protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavio drugi dravni organ ilitelo - telo odreeno njegovim aktima.

Protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila Vlada disciplinski postupak se pokreena predlog rukovodioca, a kad dravni slubenik rukovodi dravnim organom - na predlog Vlade.

Protiv reenja kojim je dravnom slubeniku na poloaju izreena disciplinska kazna alba nijedoputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

II. ODGOVORNOST ZA TETU 1. Odgovornost za tetu prouzrokovanu dravnom organu

Uslovi odgovornosti

lan 121. Dravni slubenik je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje

nepanje prouzrokuje dravnom organu.

Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada

lan 122. Postojanje tete, visinu tete i okolnosti pod kojima je teta prouzrokovana utvruje rukovodilac

ili lice koje on za to pismeno ovlasti.


24/36


Codex Projuris

Ukoliko bi utvrivanje visine tete prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visina tete moe da seodredi u paualnom iznosu.

Ako dravni slubenik odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe da se ostvariu parninom postupku.

Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu inain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.

Oslobaanje od odgovornosti

lan 123. Dravni slubenik se oslobaa od odgovornosti za tetu koju je prouzrokovao izvrenjem naloga

pretpostavljenog ako je pretpostavljenom saoptio da izvrenje naloga moe da prouzrokuje tetu. 2. Odgovornost za tetu prouzrokovanu treem licu

lan 124.Za tetu koju dravni slubenik na radu ili u vezi s radom prouzrokuje treem licu nezakonitim ili

nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.Oteenik ima pravo da naknadu tete zahteva i neposredno od dravnog slubenika, ako je on

tetu prouzrokovao namerno.Ako Republika Srbija oteeniku nadoknadi tetu koju je dravni slubenik prouzrokovao

namerno ili iz krajnje nepanje, ima pravo da od dravnog slubenika zahteva naknadu plaenogiznosa u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

3. Odgovornost Republike Srbije za tetu prouzrokovanu dravnom slubeniku lan 125.

Republika Srbija odgovara za tetu prouzrokovanu dravnom slubeniku na radu ili u vezi sradom, prema optim pravilima obligacionog prava.

Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu inain naknade tete, koji ima snagu izvrne isprave.

Glava deseta

PRESTANAK RADNOG ODNOSA1. Naini prestanka radnog odnosa

lan 126. Dravnom slubeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan;2) sporazumom;3) otkazom;4) po sili zakona;5) na drugi nain odreen ovim ili posebnim zakonom. Dravnom slubeniku na poloaju kome po sprovedenoj inicijativi za razreenje na osnovu mere

javnog objavljivanja preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radniodnos prestaje danom konanosti reenja nadlenog organa kojim se utvruje prestanak rada napoloaju.

2. Prestanak radnog odnosa protekom vremena na koje je zasnovan

lan 127. Radni odnos na odreeno vreme prestaje protekom vremena na koje je zasnovan.alba ne odlae izvrenje reenja kojim je utvren prestanak radnog odnosa zasnovanog na

odreeno vreme. 3. Prestanak radnog odnosa sporazumom

lan 128. Rukovodilac i dravni slubenik mogu da zakljuepismeni sporazum o prestanku radnog

odnosa dravnog slubenika.


25/36


Codex Projuris

Pismenim sporazumom odreuje se i dan kada prestaje radni odnos. Dravnom slubeniku na poloaju radni odnos ne moe da prestane pismenim sporazumom.

4. Otkaz koji daje dravni slubenik lan 129.

Dravni slubenik moe da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je upismenom otkazu oznaio kao dan prestanka radnog odnosa.

Dravni slubenik na poloaju pismeni otkaz podnosi dravnom organu ili telu nadlenom zanjegovo postavljenje.

5. Otkaz koji daje poslodavaclan 130.

Rukovodilac otkazuje radni odnos dravnom slubeniku ako: 1) odbije premetaj ili rasporeivanje kad za njih nije potrebna saglasnost dravnog slubenika

ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premeten ili rasporeen; 2) ne zadovolji na probnom radu;3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana;4) ne poloi dravni ili poseban struni ispit. Radni odnos prestaje kad reenje o otkazu postane konano.

6. Prestanak radnog odnosa po sili zakona

Razlozi

lan 131. Dravnom slubeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) kad navri radni vek - danom navrenja 65. godine ivota ako ima najmanje 15 godina staa

osiguranja;2) ako bude osuen na kaznu zatvora od najmanje est meseci - danom pravnosnanosti

presude;3) ako je nerasporeen a ne bude premeten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka

dva meseca otkad je postao nerasporeen. 4) ako neopravdano izostane s rada najmanje tri uzastopna radna dana - t reeg dana izostanka

s rada;5) ako, suprotno odredbama lana 99. stav 5. ovog zakona, ne poloi dravni struni ispit premaplanu i programu za stepen strune spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem.

Dravnom slubeniku radni odnos prestaje po sili zakona i iz drugih razloga predvienih optimpropisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i voljeposlodavca.

Utvrenje prestanka radnog odnosa po sili zakona

lan 132. O tome da je dravnom slubeniku prestao ra dni odnos po sili zakona rukovodilac donosi

reenje kojim utvruje razlog zbog koga je radni odnos prestao i dan kad je radni odnos prestao.

Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor. Glava jedanaestaPRAVA DRAVNIH SLUBENIKA PRI PROMENI UREENJA DRAVNIH ORGANA

1. Promena unutranjeg ureenja dravnog organa

Izmena Pravilnika

lan 133.


26/36


Codex Projuris

Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj dravnih slubenikasmanjen, prekobrojni dravni slubenici premetaju se na druga odgovarajua radna mesta, aprednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.

Ako odgovarajue radno mesto ne postoji, prekobrojni dravni slubenik moe, uz svojusaglasnost, biti premeten na nie radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi, a ako nitakvo radno mesto ne postoji - postaje nerasporeen. Ako se dravni slubenik iz stava 2. ovog lana ne saglasi s premetajem rukovodilac donosireenje o prestanku radnog odnosa.

Dravnom slubeniku prestaje radni odnos danom konanosti reenja o prestanku radnogodnosa.

alba ne odlae izvrenje reenja o premetaju i reenja kojim se utvruje da je dravnislubenik nerasporeen.

Donoenje novog Pravilnika

lan 134. U sluaju donoenja novog Pravilnika, svi dravni slubenici rasporeuju se na odgovarajua

radna mesta, pri emu rukovodilac vodi rauna o tome na kojim su poslovima radili pre

rasporeivanja. Ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj dravnih slubenika budesmanjen, na prekobrojne dravne slubenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae zasluaj izmene Pravilnika (lan 133. ovog zakona).

2. Promena ureenja sistema dravnih organa

Ukidanje dravnog organa uz preuzimanje njegovog delokruga

lan 135. Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi dravni organ, on preuzima i

dravne slubenike iz ukinutog dravnog organa, reenjima koja donosi rukovodilac dravnogorgana koji je preuzeo delokrug.

Do donoenja novog Pravilnika u dravnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti dravnislubenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadanjimreenjima.

Posle donoenja novog Pravilnika primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae za sluaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi pr omene unutranjeg ureenja dravnog organa (lan 134.ovog zakona).

Promena delokruga dravnog organa

lan 136. Ako deo delokruga dravnog organa preuzme drugi dravni organ, on preuzima i dravne

slubenike koji rade u preuzetom delokrugu.U svemu ostalo m primenjuju se odredbe ovog zakona koje vae za sluaj ukidanja dravnog

organa uz preuzimanje njegovog delokruga.

Ukidanje dravnog organa i njegovog delokruga

lan 137. Ako dravni organ bude ukinut a njegov delokrug ne preuzme nijedan dravni organ, dravni

slubenici iz ukinutog dravnog organa postaju nerasporeeni danom ukidanja dravnog organa. U sluaju ukidanja organa dravne uprave ili slube Vlade reenja kojima se utvruje da su

dravni slubenici nerasporeeni donosi rukovodilac Slube za upravljanje kadrovima.


27/36


Codex Projuris

3. Poloaj nerasporeenih dravnih slubenika lan 138.

Dok je nerasporeen dravni slubenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim seureuju plate u dravnim organima.

Sva prava iz radnog odnosa dravni slubenik ostvaruje u dravnom organu iji je rukovodilacdoneo reenje da je dravni slubenik nerasporeen.

Nerasporeenom dravnom slubeniku prestaje radni odnos ako u roku od dva meseca, nebude premeten u drugi dravni organ.

4. Posebne odredbe o nerasporeenim dravnim slubenicima iz organa dravne uprave i slubiVlade

lan 139. Konano reenje kojim se utvruje da je dravni slubenik iz organa dravne uprave i slube

Vlade nerasporeen dostavlja se Slubi za upravljanje kadrovima. Sluba za upravljanje kadrovima ukljuuje podatke o nerasporeenim dravnim slubenicima u

evidenciju internog trita rada i ispituje mogunost njihovog premetaja. Glava dvanaesta

ODLUIVANJE O PRAVIMA I DUNOSTIMA DRAVNIH SLUBENIKA I. OVLAENJE ZA ODLUIVANJEIzvorno ovlaenje. Prenoenje ovlaenja

lan 140. O pravima i dunostima dravnog slubenika odluuje rukovodilac reenjem, ako ovim ili drugim

zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno. Rukovodilac moe pismeno da ovlasti dravnog slubenika koji ima steeno visoko obrazovanje

na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademskestudije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanjeetiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci da umesto njega odluuje o pravima idunostima dravnih slubenika.

Ovlaenje moe biti ogranieno po sadrini i trajanju. Pri odluivanju o pravima i dunostima dravnog slubenika primenjuje se zakon kojim se

ureuje opti upravni postupak, izuzev kod odluivanja o odgovornosti za tetu. Odluivanje o pravima i dunostima dravnog slubenika koji rukovodi dravnim organom

lan 141. Ako dravnim organom rukovodi dravni slubenik, o njegovim pravima i dunostima odluuje

Visoki slubeniki savet kad je dravnog slubenika postavila Vlada ako ovim zakonom nijedrukije odreeno, odnosno telo koje odredi dravni organ ili telo nadleno za postavljenjedravnog slubenika.

Protiv reenja kojim se odluuje o pravima i dunostima dravnog slubenika kojirukovodidravnim organom alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

II. ALBENE KOMISIJE 1. Zajednike odredbe za sve albene komisije

Nadlenost albenih komisijalan 142.

albene komisije odluuju o albama dravnih slubenika na reenja kojima se u upravnompostupku odluuje o njihovim pravima i dunostima i o albama uesnika internog i javnogkonkursa.

albene komisije primenjuju zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.


28/36


Codex Projuris

Rok za odluivanje o albi. Pravo na upravni spor

lan 143.albena komisija je duna da odlui o albi u roku od 30 dana od dana njenog prijema ako ovim

zakonom nije drukije odreeno, inae se smatra da je alba odbijena. O albi na zakljuak iz lana 55. stav 3. ovog zakona albena komisija je duna da odlui u roku

od osam dana od dana njenog prijema, inae se smatra da je alba odbijena. Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor.

Vrste albenih komisija

lan 144. O albama dravnih slubenika iz organa dravne uprave, slubi Vlade i Republikog javnog

pravobranilatva odluuje albena komisija Vlade, a o albama dravnih slubenika iz sudova i javnih tuilatava - albena komisija sudova i albena komisija javnog tuilatva.

O albama dravnih slubenika iz ostalih dravnih organa odluuju albene komisije koje seobrazuju njihovim aktima.

Rad albenih komisija

lan 145. albene komisije su u svom radu samostalne i rade u veima od tri lana. Svaka albena komisija donosi poslovnik o svom radu, kojim pored ostalog odreuje broj i nain

obrazovanja vea. albene komisije imaju svoje peate, prema zakonu kojim se ureuje peat dravnih organa.

Broj i poloaj lanova albenih komisija

lan 146. Broj lanova albene komisije odreuje dravni organ ili telo nadleno za imenovanje i

razreenje lanova albene komisije, tako da broj lanova albene komisije Vlade ne bude manjiod sedam, a broj lanova ostalih albenih komisija ne bude manji od pet.

lanovi albene komisije i, meu njima, predsednik albene komisije imenuju se na pet godina imogu da budu ponovo imenovani.

lanovi albenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, iju visinu odreuje Vlada.

Prestanak dunosti u albenim komisijama

lan 147. Dunost lana albene komisije prestaje kad protekne vreme na koje je imenovan, ako podnese

pismenu ostavku, navrenjem radnog veka ili razreenjem. Umesto lana albene komisije kome je dunost prestala pre vremena imenuje se novi, do

okonanja mandata albene komisije.

Razreenje iz albene komisije

lan 148. lan albene komisije razreava se ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako je osuen na

kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti ualbenoj komisiji.

lan albene komisije koji je imenovan meu dravnim slubenicima razreava se i akoprestane da bude dravni slubenik ili mu konanim reenjem bude izreena disciplinska kazna.


29/36


Codex Projuris

Predsednik albene komisije razreava se dunosti predsednika ako je nesavesno ili neuspenovri.

Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.

Izvetaji o radu albenih komisija

lan 149. albene komisije najmanje jednom godinje podnose izvetaje o svom radu dravnim organima

i telima nadlenim za imenovanje lanova albenih komisija. 2. Posebne odredbe o albenim komisijama Vlade i pravosua

Imenovanje i sastav albene komisije Vlade

lan 150. lanove albene komisije Vlade i, meu njima, predsednika albene komisije imenuje Vlada

meu dravnim slubenicima koji su diplomirani pravnici sa najmanje pet godina radnog iskustva upravnoj struci, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave.

Pri predlaganju kandidata, ministar nadlean za poslove uprave duan je da vodi rauna onjihovom poznavanju propisa o radu u dravnoj upravi i o upravnom postupku.

Imenovanje i sastav albene komisije sudova i albene komisije javnog tuilatva

lan 151. Predsednika i lanove albene komisije sudova imenuje Visoki savet sudstva, meu dravnim

slubenicima iz sudova. Predsednika i lanove albene komisije javnog tuilatva imenuje Dravno vee tuilaca, meu

dravnim slubenicima iz javnih tuilatava.

Posebna odredba o predsednicima albenih komisija Vlade i pravosua

lan 152. Predsednici albenih komisija Vlade i pravosua vre iskljuivo dunost predsednika albene

komisije, kao dravni slubenici, i posle prestanka dunosti predsednika imaju pravo da se vrate nasvoje ili drugo odgovarajue radno mesto u dravnom organu.

Struno- tehniki poslovi za potrebe albenih komisija Vlade i pravosua

lan 153. Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju Vlade vri Sluba za upravljanje

kadrovima, kod koje se obezbeuju i sredstva za rad komisije. Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju sudova vri Administrativna

kancelarija Visokog saveta sudstva, a za albenu komisiju javnog tuilatva Administrativnakancelarija Dravnog vea tuilaca kod kojih se obezbeuju i sredstva za rad komisija.

Glava trinaesta

UREENJE KADROVSKOG SISTEMA I. KADROVSKI PLAN

Sadrina kadrovskog plana lan 154.

Kadrovski plan sast oji se od prikaza broja dravnih slubenika prema radnim mestima i brojadravnih slubenika sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se


30/36


Codex Projuris

kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se prijem planira i broja dravnih slubenikaiji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira zbog mogueg poveanja obima posla.

Priprema kadrovskog planalan 155.

Svaki dravni organ priprema nacrt svog kadrovskog plana istovremeno sa pripremom nacrtazakona o budetu, tako da bude usklaen s njim, i nacrt dostavlja organu koji priprema predlogkadrovskog plana.

Predlog kadrovskog plana za organe dravne uprave i slube Vlade priprema Sluba zaupravljanje kadrovima.

Predlog kadrovskog plana za sudove i javna tuilatva priprema ministarstvo nadleno zaposlove pravosua.

Vlada uredbom blie ureuje pripremu nacrta i predloga kadrovskog plana u svim dravnimorganima.

Donoenje kadrovskog plana lan 156.

Kadrovski plan donosi se u roku od 30 dana od dana donoenja zakona o bude tu, u skladu sasredstvima koja su obezbeena u budetu Republike Srbije.

Kadrovski plan za organe dravne uprave i slube Vlade donosi Vlada, a kadrovski plan zasudove i javna tuilatva ministarstvo nadleno za poslove pravosua, nakon to pribavisagla snost ministarstva nadlenog za poslove finansija.

U ostalim dravnim organima kadrovski plan donosi rukovodilac ako posebnim propisom nijedrukije odreeno, nakon to pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Kadrovski plan sastoji se od zbirnih i pojedinanih podataka za dravne organe koje obuhvata. Odgovornost za sprovoenje kadrovskog plana

lan 157. Svaki dravni organ sprovodi deo kadrovskog plana koji se na njega odnosi. Za sprovoenje kadrovskog plana odgovoran je rukovodilac.

II. SLUBA ZA UPRAVLJANJE KADROVIMA. KADROVSKE EVIDENCIJE 1. Sluba za upravljanje kadrovima

lan 158. Sluba za upravljanje kadrovima, koju obrazuje Vlada, zaduena je za strune poslove vezane

za upravljanje kadrovima u dravnoj upravi. Sluba za upravljanje kadrovima oglaava interne konkurse za slobodna izvrilaka radna

mesta i interne i javne konkurse za popunu poloaja u organima dravne uprave i slubama Vlade,savetuje organe dravne uprave i slube Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje strunousavravanje dravnih slubenika, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, prua struno-tehnikupomo Visokom slubenikom savetu, obavlja strune i tehnike poslove znaajne za politikuVlade u upravljanju kadrovima i vri druge poslove odreene zakonom ili propisom Vlade.

Slubom za upravljanje kadrovima rukovodi direktor, koji je odgovoran Generalnom sekretaruVlade.

2. Kadrovske evidencije

a) Centralna kadrovska evidencija

Pojam i nadlenost za voenje Centralne kadrovske evidencije

lan 159.Centralna kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima i drugim potrebama u oblasti radnih

odnosa.


31/36


Codex Projuris

Centralnu kadrovsku evidenciju o dravnim slubenicima i nametenicima u organima dravneuprave i slubama Vlade vodi Sluba za upravljanje kadrovima.

Centralna kadrovska evidencija vodi se kao informatika baza podataka.

Podaci koji se upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju

lan 160. U Centralnu kadrovsku evidenciju upisuju se sledei podaci o dravnim slubenicima: 1) lino ime, adresa i jedinstven matini broj graana; 2) vrsta radnog odnosa i datum njegovog zasnivanja;3) radna mesta na kojima je dravni slubenik radio od zasnivanja radnog odnosa u organu

dravne uprave ili slubi Vlade; 4) struna sprema, poloeni struni ispiti, drugi oblici strunog usavravanja, posebna znanja i

drugi podaci o strunosti dravnog slubenika; 5) godine radnog iskustva i radnog staa, staa osiguranja i staa osiguranja koji se rauna sa

uveanim trajanjem; 6) datum navrenja radnog veka; 7) godinje ocene rada;

8) izreene disciplinske mere i utvrena materijalna odgovornost; 9) podaci potrebni za obraun plate; 10) podaci vezani za prestanak radnog odnosa.Centralna kadrovska evidencija moe da sadri i druge podatke odreene zakonom i drugim

propisom.Nain voenja Centralne kadrovske evidencije i obezbeivanje podataka potrebnih za upis u

Centralnu kadrovsku evidenciju blie ureuje Vlada uredbom.

Dostavljanje i korienje podataka

lan 161. Organi dravne uprave duni su da dostave podatke od kojih zavisi up is u Centralnu kadrovsku

evidenciju u roku od osam dana od dana nastanka podatka.

Podaci upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju dostupni su rukovodiocima i drugim licima kojaodluuju o pravima i dunostima dravnih slubenika i upravnim inspektorima. Svaki dravni slubenik ima pravo na uvid u one podatke iz Centralne kadrovske evidencije koji

se odnose na njega.

Evidencija o nametenicima

lan 162. Odredbe ovog zakona o podacima koji se upisuju o dravnim slubenicima shodno se

primenjuju na podatke k oji se o nametenicima upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju. Odredbe ovog zakona koje vae za dravne slubenike primenjuju se i na dostavljanje i

korienje podataka koji su o nametenicima upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju.

b) Evidencija inter nog trita rada

lan 163.Evidenciju internog trita rada za organe dravne uprave i slube Vlade vodi Sluba za

upravljanje kadrovima.Evidencija internog trita rada sadri podatke o slobodnim radnim mestima, dravnim

slubenicima koji ele trajni ili privremeni premetaj na drugo radno mesto, podatke onerasporeenim dravnim slubenicima i podatke o drugim kadrovskim potrebama.


32/36


Codex Projuris

Podaci o dravnim slubenicima upisuju se u evidenciju internog trita rada iz Centralnekadrovske evidencije.

Dravni slubenik ima pravo da dobije sve podatke o kadrovskim potrebama sadrane uevidenciji internog trita rada.

III. VISOKI SLUBENIKI SAVET Nadlenost Visokog slubenikog saveta

lan 164. Osniva se Visoki slubeniki savet. Propisima koji vae za organe dravne uprave i slube Vlade, Visoki slubeniki savet odreuje

kakve se strune osposobljenosti, znanja i vetine ocenjuju u izbornom postupku i nain njihoveprovere, propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponaanja dravnih slubenika ivri druge poslove odreene ovim zakonom.

Propisi Visokog slubenikog saveta objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike

Documents

Zakon o Drzavnim Sluzbenicima Zz5