=x

Fal(r

<IL

N

JtL

{)gaoo

z-E.

considcrcd. Thc ccntral part of thc articlc is dcvotcd k) an thcmatization and rcactu-alization ol thc anthropological dimcnsion ol this phcnomcnon. In thc author'sopinion this is its kcy dimcnsion, which makcs possiblc its appcarancc at all timcs- at a timc of matcrial abundancc as wcll as at that of cxistcntial povcrty, likc thconc wc livc in hcrc and now. In thc concluding part thc author discusscs thcpossibility ofrcdcfining thc conccpt ofcultural policy so as to rcstrain and limit, ifnot complctcly stop thc reccnt expansion of kitsch.

Key words: kitsch, avant-gardc, sociology of tastc, anthropology, valucs,modcrnity.

Natalija Mi6unovi6Institut za filozofiju i dru5tvenu teoriiuBeograd

UDK 17 2.1:3 16.1 28(497 .l)Pregledni ilanak

KULTURNI IDENTITET NA PROSTORUBIVSF TUCOSLAVIJE*

Apstrakt: Ovaj rad je pokuia.i deJinisanja identiteta nastalog na.jugoslov-enskom kulturnom prostoru. U clal.iem rudu tu tragati zu mogutnoitu ponovneizgrad4je tog prostura. Na poietku istraiujem autenja samog pojma tog identiteta,i ispit4jem dimenzi.je .jugo.slovenskog kultrtrnog prostord i T.nuiaja transformuci.jepojma jugoskwenstva u tom potluluatu.

Kljudncredi: kultura,kulturniprostor,kulturniitlentitet,biviaJugoslavija,j ug os love nstv o, kos mo po lit izam, o bnov a.

Naslov ovog rada odraZava Zelju za definisanjem identitetakoji delim sa mnogim ljudima, o kome je i pisano narazne nadine,i za kojim se oseia izvesno Zaljenje. Ovoje podetak vedeg rada ukome 6u istraZivati i ostatke jugoslovenstva na ovim i drugimprostorima. U definisanju ovog pojma za podetak hermeneutidkitragam za zna(.enjem pojedinih redi koje sam upotrebila da gaopi5em, poku5avajuii da otkrijem tri dimenzije redenog prostorakao i odnosa jugoslovenstva i kosmopolitizma u kontekstu (re)kon-strukcije kulturnog prostora sada i ovde.

Kullturu odreduju jezik, simboli, vrednosti, tipovi saznanjai verovanja, norrne, obidaji i pravila pona5anja i materijalna kultura.Kulturni identitet je jedan od identiteta koji nas neosporno odreduje,i umnogome uslovljava na5 nadin Livota, iako se o njemu u tomsmislu ponekad manje govori nego o polnom, porodidnom, nacio-nalnom, profesionalnom, itd. identitetu. Sintagma ,,biv5a Jugo-slavija", a moZda bi tadnije i po dinjenicama i po osedanju bilore6i ,,pokojna Jugoslavija" izaziya nostalgidna i protivureEna (Stoje uostalom tipidno za svaku vrstu nostalgije) osedanja. Kulturni

* Rad je radcn u okviru projekta ,,Individualni i kolcktivni idcntitct upostkomunizmu" Instituta za filozofiju i dru5tvenu tcoriju koji finansira Ministarstvoza nauku i tchnologiju Republikc Srbijc.

t 4 6 147

=ozl.s2

f

J

Ez

identitet na prostoru bivSe Jugoslavije je odrednica izvesnogosedanja pripadnosti kulturnom prostoru omerlenog granicama itrajanjem biv5e Jugoslavije, kome se sada desto osporava auten-tidnost pod naletom raspardavanja na nacionalne i/ili klasne celineunutar istorijsko-geografske odrednice biv5e Jugoslavije koje suse (ali ne baS primetno) borile za oduvanje, i pod naletom istorijskognapretka koji sve pod sobom zatrpava, ukljudujuii preZivele, anarodito male, kratkovedne i nerazvijene kulture. To medutim nezna1i da nije nikad ni postojao i da nije ostavio traga u kulturnimnavikama ljudi koji su u njemu Ziveli.

Kulturni prostor, za razltku od prostora na mapi, ima vi5edimenzija, kao Sto su Zivotni prostor, teritorija, geopolitika, geopo-etika, itd. Kao prostor u kome se Zivi na odredeni nadin, sa odreden-im duhovnim i materijalnim sadrZajem, on moZe i da se izmesti,prilikom masovne emigracije i kolonizacije, pri demu ie neizbeZnodoZiveti neku transformaciju, i da nadZivi svoje dominantno trajanjeu periodima nostalgidne ili praktidne renesanse.

Kulturni prostor je trodimenzionalan: ima geografsku, isto-rijsku i obrazovnu dimenziju - dimenziju nzdvajanja visoke ipopularne kulture. Ako shvatimo duZinu kao duZinu trajanja, neop-hodnu za postojanje kulture, istorijska dimenzija, bogata aluzijamai simbolima o poreklu i kontinuitetu obezbeduje okosnicu velidinejedne kulture, bila ona tisu6ljetna ili mitski, marrje ili vi5e doku-mentovano, stara nekoliko hiljada godina; geografska dimenzijadaje Sirinu, velidinu, prostranost i zama5nu vitalnost, a razvoj i iz-gradnja obrazovanog sloja i elite daju dubinu, intenzitet obrazova-nja, materijalnih sredstava, naputovanosti i porodidne i nacionalnetradicije kao i razmi5ljanja i duhovnog napora da se stvori, odrZi irazume visoka kultura, hladna za razliku od toplog, veselog kida,ali neophodna za stabilnost i razvoj kulturnog miljea. Pove6anjeovih dimenzija omogu6ava izvesne pretenzije Sirenja, trajanja, do-minacije, raznovrsnosti i vitalnosti.

Istorijska dimenzija jugoslovenskog kulturnog prostora uvezi je sa jugoslovenskom idejom. Namerno se trenutno ogranida-vam na ono Sto je jugoslovensko u jugoslovenskoj kulturi, iakoona, naravno, potide iz partikularnih, kao i svetskih kulturnih tokova.

Jugoslovenstvo, kao ideja juZnih Slovena, emancipatorskou okviru Austrougarske, postaje, stvaranjem drZave, unifikatorskoi drZavnim aparatom odrZavano kao identitet.

Geografska dimenzija je pitanje omedenja jugoslovenskogidentiteta, granica jugoslovenske ideje i jugoslovenskog nadinaZivota. Parafrazijuii Joneska, gde sve to Gospodin i Gospo

=ozl.s2

f

J

Ez

identitet na prostoru bivSe Jugoslavije je odrednica izvesnogosedanja pripadnosti kulturnom prostoru omerlenog granicama itrajanjem biv5e Jugoslavije, kome se sada desto osporava auten-tidnost pod naletom raspardavanja na nacionalne i/ili klasne celineunutar istorijsko-geografske odrednice biv5e Jugoslavije koje suse (ali ne baS primetno) borile za oduvanje, i pod naletom istorijskognapretka koji sve pod sobom zatrpava, ukljudujuii preZivele, anarodito male, kratkovedne i nerazvijene kulture. To medutim nezna1i da nije nikad ni postojao i da nije ostavio traga u kulturnimnavikama ljudi koji su u njemu Ziveli.

Kulturni prostor, za razltku od prostora na mapi, ima vi5edimenzija, kao Sto su Zivotni prostor, teritorija, geopolitika, geopo-etika, itd. Kao prostor u kome se Zivi na odredeni nadin, sa odreden-im duhovnim i materijalnim sadrZajem, on moZe i da se izmesti,prilikom masovne emigracije i kolonizacije, pri demu ie neizbeZnodoZiveti neku transformaciju, i da nadZivi svoje dominantno trajanjeu periodima nostalgidne ili praktidne renesanse.

Kulturni prostor je trodimenzionalan: ima geografsku, isto-rijsku i obrazovnu dimenziju - dimenziju nzdvajanja visoke ipopularne kulture. Ako shvatimo duZinu kao duZinu trajanja, neop-hodnu za postojanje kulture, istorijska dimenzija, bogata aluzijamai simbolima o poreklu i kontinuitetu obezbeduje okosnicu velidinejedne kulture, bila ona tisu6ljetna ili mitski, marrje ili vi5e doku-mentovano, stara nekoliko hiljada godina; geografska dimenzijadaje Sirinu, velidinu, prostranost i zama5nu vitalnost, a razvoj i iz-gradnja obrazovanog sloja i elite daju dubinu, intenzitet obrazova-nja, materijalnih sredstava, naputovanosti i porodidne i nacionalnetradicije kao i razmi5ljanja i duhovnog napora da se stvori, odrZi irazume visoka kultura, hladna za razliku od toplog, veselog kida,ali neophodna za stabilnost i razvoj kulturnog miljea. Pove6anjeovih dimenzija omogu6ava izvesne pretenzije Sirenja, trajanja, do-minacije, raznovrsnosti i vitalnosti.

Istorijska dimenzija jugoslovenskog kulturnog prostora uvezi je sa jugoslovenskom idejom. Namerno se trenutno ogranida-vam na ono Sto je jugoslovensko u jugoslovenskoj kulturi, iakoona, naravno, potide iz partikularnih, kao i svetskih kulturnih tokova.

Jugoslovenstvo, kao ideja juZnih Slovena, emancipatorskou okviru Austrougarske, postaje, stvaranjem drZave, unifikatorskoi drZavnim aparatom odrZavano kao identitet.

Geografska dimenzija je pitanje omedenja jugoslovenskogidentiteta, granica jugoslovenske ideje i jugoslovenskog nadinaZivota. Parafrazijuii Joneska, gde sve to Gospodin i Gospo

zl

=-J

z

Klasni sastav prve, druge i treie Jugoslavije postupno jeslabio znadaj grailanskog sloja, tako da se Kardeljeva fraza, izTeorije i prakse samoupravljanja: ,,Kod nas ne postoje klasnerazlike, vei samo imovinske." moZe shvatiti kao sve tadnija. To jetrivijalno tadno, nekad vi5e nekad manje u smislu odnosa imovins-kog stanja i kontrole nad sredstvima za proizvodnju, poremeiajito menjaju, ameridki univerzitet, indijsko dru5tvo su primeridrustava u kojima klasa nije isto sto i imovinsko stanje, vei eiemenatugleda, aristokratskog naslednog prava s obavezama za kulturninivo. White trash chic, truiler chic, Oliver Twist styte su primeriparodiranja klasno-kulturnog modela za opona5anje.

Poremeiaji stabilnosti i svake moguinosti tradicije _ spoljnitranzicija,a unutrasnji raspad zemlje dine odrZanje kulturnog miljeajos teZim. Dejstvo spoljnih i unutrasnjih faktora, desto prikazanihu suprotnosti,zapravo se uzajamno pojadava:

,,Verovatno je da su razlidita poveianja u vezama i dru5tve_nim i kulturnim kontaktima izmedu pojedinih lokalnih kul_tura i zapadnog sveta dovela do izo5travanja percepcije regio_nalnih razlika." I

Odnos klase, imovinskog stanja i kulturnog nivoa sa kul_turnim identitetom u smislu poistoveiivanja sa grupom ljudi kojina slidan nadin govore, jedu i oblade se; a u uZem smislu koiumuziku slu5aju, da li i na kakve izloZbe idu, koje filmove gledaju,da li i u kakvo pozoriSte idu, daje koordinate tre6-e dimeniiie kut_turnog prostora. Jugoslovenstvo u smislu koji ja podrazumevam jei jedan vid lidne istorije, kao vid formacije podklase - po5teneinteligencije, ljudi koji su bili u nekom konformiretu sa bp5tomklimom (ne nuZno politidki) ali su izgubili kontinuitet nenado_me5tanjem novog dru5tva.

ZnaEajnoje i zapitati se koje to potrebe pojedinci i dru5tvoimaju za kulturnom dimenzijom. Kulturne potrebe, to je sintagmakoja oznadava daje Sekspir ponekad vaZniji od kobasile i da l]udine mogu Ziveti samo od hleba, da im treba hleba i IGARA, pamakar i olimpijskih . Za(to imamo kulturne potrebe? potrebe iemogu tumaditi biolo5kim apetitima koji su socijalizovani, pa gladpostaje pohlepa (kao Sto su to tvrdili, dodu5e na razne nadine.

' Traian Soianovich, Balkan Worlds, The First antl Ltst Europe, M. E.Sharpc, Armonk, Ncw York & London, England, str. 274, prevod moj.

britanski empiristi i Frojd), a seksualna Lelja nezajaZljiva potrebaza promocijom, ili kao istinski potencijali l judskih bi6a kojaosedamo kao moguie za realizaclju pa se borimo da ispunimo tajpotencijal (kao Sto je tvrdio, na primer, Aristotel). Kulturne potrebesu osim egzistencijalnih i politidkih potreba, takode potrebe u soci-jalnom kontekstu, i u op5tem razvoju dru5tva imaju ulogu u pro-tilisanju druStva i stvaranju zajednice, a ne samo grupe. Imamopotrebe da nam Zivot bude osmi5ljen i svrhovit, kao i da se bavimo,Sto bi rekao Oskar Vajld, ,,lepim i nekorisnim stvarima". Iakonam zadovoljenje kulturnih potreba ispunjava vreme i popravljaraspoloZenje, puka potreba zarazbibrigom nije kulturna potreba.Najmanje je uspeha u definisanju kulturnog ukusa. Kant u Kriticimoti sudenja kaZe da su medu prvim pravilima estetike,,misliti uskladu sa samim sobom" i ,,misliti u saglasnosti sa drugima", sjedne strane koherentnost i celovitost na individualnom nivou, sdruge strane, konformitet sa dru5tvenim normama. Uprkos odstu-panju od tih pravila u ime originalnosti i indivudalnosti, veliki deokulturne produkcije je sa njima usagla5en i time doprinosi stabili-zaciji kulturnog modela.

Treia dimenzija je najproblematidnija, u smislu stabilnosti iprofilisanja jednog kulturnog prostora. Kada se ude u neki regionalnikulturni identitet koji je nasleden, on odreduje i dubinu obrazovnedimenzije na druitvenom nivou, socijalni mehanizmi ujednadavanjadeluju u nalaZenju najpodobnijeg nivoa koji se postiZe bez naknad-nog prilagodavanja i nadovezivanja na tude kulturno blago.

Kulturni identitet je individualna kategorija pripadanja grupi,sa odredenim datostima pripadanja, ali i slobodom izbora i kreiranjaidentiteta, sopstveni kulturni nivo se odreduje i izvesnim trudornkao i individualnim prirodnim sklonostima.

Kulturna revolucija Sezdesetih godina na zapadu izraiavalaje nezadovoljstvo koje nije bilo ni ekonomsko ni politidko, ve6 jedolazilo od nepodnoSljive praznine nadina Zivota koji je ispunjenstalnim zadovoljavanjem materijal nih potreb a. Kriza kulturnogidentiteta bogatog dru5tva, koje je to nezadovoljstvo izraZavala,pokazuje znadaj zadovoljenja kulturnih potreba.

Kao Sto kaZe Habermas, kulturna dominacija i unifikacijarazbija povezanost sveta Zivota kroz zadovoljavanje kulturnih po-treba:

,,Jedinstvo tazr)ma ne moZe se ponovo uspostaviti na nivoukulturne tradicije, u okviru stanovitog pogleda na svet, ved

=X

oF{n:)(r

a-u

NoI

r 50t ) t

zl

=-J

z

Klasni sastav prve, druge i treie Jugoslavije postupno jeslabio znadaj grailanskog sloja, tako da se Kardeljeva fraza, izTeorije i prakse samoupravljanja: ,,Kod nas ne postoje klasnerazlike, vei samo imovinske." moZe shvatiti kao sve tadnija. To jetrivijalno tadno, nekad vi5e nekad manje u smislu odnosa imovins-kog stanja i kontrole nad sredstvima za proizvodnju, poremeiajito menjaju, ameridki univerzitet, indijsko dru5tvo su primeridrustava u kojima klasa nije isto sto i imovinsko stanje, vei eiemenatugleda, aristokratskog naslednog prava s obavezama za kulturninivo. White trash chic, truiler chic, Oliver Twist styte su primeriparodiranja klasno-kulturnog modela za opona5anje.

Poremeiaji stabilnosti i svake moguinosti tradicije _ spoljnitranzicija,a unutrasnji raspad zemlje dine odrZanje kulturnog miljeajos teZim. Dejstvo spoljnih i unutrasnjih faktora, desto prikazanihu suprotnosti,zapravo se uzajamno pojadava:

,,Verovatno je da su razlidita poveianja u vezama i dru5tve_nim i kulturnim kontaktima izmedu pojedinih lokalnih kul_tura i zapadnog sveta dovela do izo5travanja percepcije regio_nalnih razlika." I

Odnos klase, imovinskog stanja i kulturnog nivoa sa kul_turnim identitetom u smislu poistoveiivanja sa grupom ljudi kojina slidan nadin govore, jedu i oblade se; a u uZem smislu koiumuziku slu5aju, da li i na kakve izloZbe idu, koje filmove gledaju,da li i u kakvo pozoriSte idu, daje koordinate tre6-e dimeniiie kut_turnog prostora. Jugoslovenstvo u smislu koji ja podrazumevam jei jedan vid lidne istorije, kao vid formacije podklase - po5teneinteligencije, ljudi koji su bili u nekom konformiretu sa bp5tomklimom (ne nuZno politidki) ali su izgubili kontinuitet nenado_me5tanjem novog dru5tva.

ZnaEajnoje i zapitati se koje to potrebe pojedinci i dru5tvoimaju za kulturnom dimenzijom. Kulturne potrebe, to je sintagmakoja oznadava daje Sekspir ponekad vaZniji od kobasile i da l]udine mogu Ziveti samo od hleba, da im treba hleba i IGARA, pamakar i olimpijskih . Za(to imamo kulturne potrebe? potrebe iemogu tumaditi biolo5kim apetitima koji su socijalizovani, pa gladpostaje pohlepa (kao Sto su to tvrdili, dodu5e na razne nadine.

' Traian Soianovich, Balkan Worlds, The First antl Ltst Europe, M. E.Sharpc, Armonk, Ncw York & London, England, str. 274, prevod moj.

britanski empiristi i Frojd), a seksualna Lelja nezajaZljiva potrebaza promocijom, ili kao istinski potencijali l judskih bi6a kojaosedamo kao moguie za realizaclju pa se borimo da ispunimo tajpotencijal (kao Sto je tvrdio, na primer, Aristotel). Kulturne potrebesu osim egzistencijalnih i politidkih potreba, takode potrebe u soci-jalnom kontekstu, i u op5tem razvoju dru5tva imaju ulogu u pro-tilisanju druStva i stvaranju zajednice, a ne samo grupe. Imamopotrebe da nam Zivot bude osmi5ljen i svrhovit, kao i da se bavimo,Sto bi rekao Oskar Vajld, ,,lepim i nekorisnim stvarima". Iakonam zadovoljenje kulturnih potreba ispunjava vreme i popravljaraspoloZenje, puka potreba zarazbibrigom nije kulturna potreba.Najmanje je uspeha u definisanju kulturnog ukusa. Kant u Kriticimoti sudenja kaZe da su medu prvim pravilima estetike,,misliti uskladu sa samim sobom" i ,,misliti u saglasnosti sa drugima", sjedne strane koherentnost i celovitost na individualnom nivou, sdruge strane, konformitet sa dru5tvenim normama. Uprkos odstu-panju od tih pravila u ime originalnosti i indivudalnosti, veliki deokulturne produkcije je sa njima usagla5en i time doprinosi stabili-zaciji kulturnog modela.

Treia dimenzija je najproblematidnija, u smislu stabilnosti iprofilisanja jednog kulturnog prostora. Kada se ude u neki regionalnikulturni identitet koji je nasleden, on odreduje i dubinu obrazovnedimenzije na druitvenom nivou, socijalni mehanizmi ujednadavanjadeluju u nalaZenju najpodobnijeg nivoa koji se postiZe bez naknad-nog prilagodavanja i nadovezivanja na tude kulturno blago.

Kulturni identitet je individualna kategorija pripadanja grupi,sa odredenim datostima pripadanja, ali i slobodom izbora i kreiranjaidentiteta, sopstveni kulturni nivo se odreduje i izvesnim trudornkao i individualnim prirodnim sklonostima.

Kulturna revolucija Sezdesetih godina na zapadu izraiavalaje nezadovoljstvo koje nije bilo ni ekonomsko ni politidko, ve6 jedolazilo od nepodnoSljive praznine nadina Zivota koji je ispunjenstalnim zadovoljavanjem materijal nih potreb a. Kriza kulturnogidentiteta bogatog dru5tva, koje je to nezadovoljstvo izraZavala,pokazuje znadaj zadovoljenja kulturnih potreba.

Kao Sto kaZe Habermas, kulturna dominacija i unifikacijarazbija povezanost sveta Zivota kroz zadovoljavanje kulturnih po-treba:

,,Jedinstvo tazr)ma ne moZe se ponovo uspostaviti na nivoukulturne tradicije, u okviru stanovitog pogleda na svet, ved

=X

oF{n:)(r

a-u

NoI

r 50t ) t

!2ozf!2

=F

z

samo van ekspertskih kultura, u nepostvarenom komunika-tivnom delovanju svakodnevno g Livota." 2

Kosmopolitizam kao pojam vaian je za kulturni identitet,narodito savremen, sa neizbeZnim medusobnim uticajima raznihkultura. Kosmopolitizam ili jedan vid kulturne eklektidnosti, destoje suprotstavljen provincijalizmu i kulturnoj izolaciji. Na drugojstrani imamo suprotstavljenost elitistidke i popularne kulture. Ovedve podele se ukr5taju proizvodedi sve kombinacije. Kulturni kos-mopolitizam je eklektidnost na nivou upotrebe i po5tovanja svihsvetskih kulturnih obrazaca- u teoriji. U praksi, onje i provincijal-izam, jer se ,,simpatidni" kulturni proizvodi sa raznih strana svetaponosno prikazuju kao predstavnici kulturne tolerancije dok sename6e dominantni kulturni obrazac.

Kombinacijom kosmopolitizma i elitizma dobija se pomalohermetidka, iskljudiva visoka kultura koja dominira skupim galeri-jama i precenjenim univerzitetima.

Kosmopolitizam u kombinaciji sa popularno5du proizvodikulturu najmanjeg zajednidkog imenitelja, kulturu jednostavnihprida u komercijalnim ameridkim filmovima koje treba da razumejusvi i svuda.

Provincijalnost i elitizam su popularna kombinacija medunacionalistiEkim intelektualcima, opskurni srednjevekovni tekstovidostupni samo strudnjacima za mrtve jezike s9-posmatraju kaokamen temeljac samosvojnosti kulture koja toboZe tusuiljedimanije poprimila ni5ta od suseda, vladara, okupatora, trgovaca, umet-nika, povratnika i jeretika.

Spoj provincijalizma i jednostavnih kulturnih ili parakul-turnih proizvoda daje turbo-folk.

Znataj kosmoplitizma zajugoslovensko naslede je u tomeSto je to opredeljenje su5tinski prisutno u jugoslovenskoj ideji,znadajno zarazvoj i uredenje prve Jugoslavije, prisutno u nesvr-stanim pretenzijama i, Sto pravoj, Sto laZnoj, otvorenosti drugeJugoslavije, i konadno, u treioj Jugoslaviji predmet Zestokih okr5ajaizmedu otvorenih protivnika i zagovornika, a medu potonjima pred-met svojatanja kulturno i politidki suprotstavljenih interpretatora.

U uZem smislu, pripadnost Jugoslavije Vili nekih njenih de-

" Jiirgcn Habermas,,,Questions and Countcrqucstions", s Praxis Interna-tional, 413, Oktobar 1984, prevod moj.

lova Evropi, je desto predmet slidnih rasprava. Ironidno se moZereii da Jugoslavija deli barem najgore evropske tradicije.

Michael Ignatieff kaZe o Vukovaru:,,UNESCO bi mogao da ga ogradi i proglasi spomenikomevropskog kulturnog nasleda. Sta.le evropskije, uostalom,od na5e tradicije besmislenog nacionalistidkog ratovanja?"'Merlutim, moZda postoji kulturno trZi5te koje dini svaku

rezultantu razliditih kulturnih uticaja samosvojnom kulturom:,,To ne zna(i da treba da potpuno odbacimo ideju kulturnogtrZi5ta. Kada su dru5tvene kulture nacionalnih grupa zaiti6e-ne, kroz jezidka prava i teritorijalnu autonomiju, onda kul-turno trZi5te moZe da igra vaZnu ulogu u odreclivanju osobinakulture. Odluke o tome koji aspekti kulture treba da seodrZavaju i razvijaju treba da budu indivudalne odluke."aZivotni projekat je projekat u kontekstu, i pitanje je da li

pozivanje na kosmopolitizam i kulturno trZiSte, multikulturalizami superiornost dominantne kulture kao univerzalne vrednosti moZeda nadomesti kontekst kulturne zajednice koja je veia od porodiEnea manja od globalne.

Zanimljivo je i pitanje u kojoj meri ,,baza odreduje nadgrad-nju", u kojoj meri materijalne odlike i materijalna superiornost,kao i materijalna inkompatibilnost raznih kultura odre

!2ozf!2

=F

z

samo van ekspertskih kultura, u nepostvarenom komunika-tivnom delovanju svakodnevno g Livota." 2

Kosmopolitizam kao pojam vaian je za kulturni identitet,narodito savremen, sa neizbeZnim medusobnim uticajima raznihkultura. Kosmopolitizam ili jedan vid kulturne eklektidnosti, destoje suprotstavljen provincijalizmu i kulturnoj izolaciji. Na drugojstrani imamo suprotstavljenost elitistidke i popularne kulture. Ovedve podele se ukr5taju proizvodedi sve kombinacije. Kulturni kos-mopolitizam je eklektidnost na nivou upotrebe i po5tovanja svihsvetskih kulturnih obrazaca- u teoriji. U praksi, onje i provincijal-izam, jer se ,,simpatidni" kulturni proizvodi sa raznih strana svetaponosno prikazuju kao predstavnici kulturne tolerancije dok sename6e dominantni kulturni obrazac.

Kombinacijom kosmopolitizma i elitizma dobija se pomalohermetidka, iskljudiva visoka kultura koja dominira skupim galeri-jama i precenjenim univerzitetima.

Kosmopolitizam u kombinaciji sa popularno5du proizvodikulturu najmanjeg zajednidkog imenitelja, kulturu jednostavnihprida u komercijalnim ameridkim filmovima koje treba da razumejusvi i svuda.

Provincijalnost i elitizam su popularna kombinacija medunacionalistiEkim intelektualcima, opskurni srednjevekovni tekstovidostupni samo strudnjacima za mrtve jezike s9-posmatraju kaokamen temeljac samosvojnosti kulture koja toboZe tusuiljedimanije poprimila ni5ta od suseda, vladara, okupatora, trgovaca, umet-nika, povratnika i jeretika.

Spoj provincijalizma i jednostavnih kulturnih ili parakul-turnih proizvoda daje turbo-folk.

Znataj kosmoplitizma zajugoslovensko naslede je u tomeSto je to opredeljenje su5tinski prisutno u jugoslovenskoj ideji,znadajno zarazvoj i uredenje prve Jugoslavije, prisutno u nesvr-stanim pretenzijama i, Sto pravoj, Sto laZnoj, otvorenosti drugeJugoslavije, i konadno, u treioj Jugoslaviji predmet Zestokih okr5ajaizmedu otvorenih protivnika i zagovornika, a medu potonjima pred-met svojatanja kulturno i politidki suprotstavljenih interpretatora.

U uZem smislu, pripadnost Jugoslavije Vili nekih njenih de-

" Jiirgcn Habermas,,,Questions and Countcrqucstions", s Praxis Interna-tional, 413, Oktobar 1984, prevod moj.

lova Evropi, je desto predmet slidnih rasprava. Ironidno se moZereii da Jugoslavija deli barem najgore evropske tradicije.

Michael Ignatieff kaZe o Vukovaru:,,UNESCO bi mogao da ga ogradi i proglasi spomenikomevropskog kulturnog nasleda. Sta.le evropskije, uostalom,od na5e tradicije besmislenog nacionalistidkog ratovanja?"'Merlutim, moZda postoji kulturno trZi5te koje dini svaku

rezultantu razliditih kulturnih uticaja samosvojnom kulturom:,,To ne zna(i da treba da potpuno odbacimo ideju kulturnogtrZi5ta. Kada su dru5tvene kulture nacionalnih grupa zaiti6e-ne, kroz jezidka prava i teritorijalnu autonomiju, onda kul-turno trZi5te moZe da igra vaZnu ulogu u odreclivanju osobinakulture. Odluke o tome koji aspekti kulture treba da seodrZavaju i razvijaju treba da budu indivudalne odluke."aZivotni projekat je projekat u kontekstu, i pitanje je da li

pozivanje na kosmopolitizam i kulturno trZiSte, multikulturalizami superiornost dominantne kulture kao univerzalne vrednosti moZeda nadomesti kontekst kulturne zajednice koja je veia od porodiEnea manja od globalne.

Zanimljivo je i pitanje u kojoj meri ,,baza odreduje nadgrad-nju", u kojoj meri materijalne odlike i materijalna superiornost,kao i materijalna inkompatibilnost raznih kultura odre

=xoFaf

o

=xoFaf

o

ga na jeziku koji razumemo je besmislena. Takva praksa bi moglapostepeno dovesti do stvaranja zajednidkog izdavadkog trZista ipobolj5ane kulturne ponude u obe sredine.

Budu6a Jugoslavija bi moZda mogla biti regija a ne zemlja,geopoetidka a ne geopolitidka celina i kulturni radnici su jedinikoju mogu da ponovo,lep5e i starije izgrade taj prostor. Pritom bimorali da slede recept, ili modifikaciju recepta - da li je ono posebnojugoslovensko stvoreno gemiStom, ili probanjem, stvaranjem no-vog, koSarka5kim prvenstvima, filmovima koji su bili jugosloven-ski - da li je Yu-rock bio jugoslovenski ili je Prljavo kazali5te biozagrebadki, BuldoZer slovenadki sastav, itd.

Nesvrstano samoupravljanje i odnos kulture, druStvenog ure-denja i svesno stvaranog imidZa dfiave internalizovan je kod njenihpreZivelih stanovnika a zaboravljen drugde, kao Sto desto nekaafektacija koju smislimo da impresioniramo druge moZe da budeinternalizovana u nai doZivljaj sebe u veioj meri nego Sto utide iliostavlja utisak na druge. U nostalgidnim poduhvatima veliko jeiskuienje obnoviti, obidno simbolidno, upravo nefunkcionalne me-hanizme biv5eg stanja. U ovom sludaju, medutim, negativne ko-notacije tih projekata i njihov tragidan kraj udini6e orijentaciju karekonstrukciji autentidnih vrednosti u objedinjavanju jugosloven-skog kulturnog prostora jednostavnom.

tj

Natalija Mi6unovi6

CULTURAL IDENTITY IN THE REGION OF FORMER YUGOSLAVIA

Summary

Titlc cxprcsses an attempt to define an idcntity I share with many peoplc,which was written about in many ways, and which is gricvcd [or. This is a bcginning,and later on I will scarch for the possibilitics of rebuilding thc Yugoslav culturalspace. For now I am searching for true mcanings of thc titlc, and exploring dimensionsof thc supposcd Yugoslav cultural spacc, as well as thc rclationship bctwccn Yugo-slavism and cosmopolitanism in the contcxt of the foresecn rcconstruction.

Key worels: culturc, cultural idcntity, cultural space, former Yugoslavia,Yugoslav idca, cosmopolitanism, reconstruction.

RADOVI STIPENDISTAI PRIPRAVNIKA

'!J

ozf!)

=J

F

z

1 5 6