zakljucna knjizenja

5/19/2018 zakljucna knjizenja

1/129

PREDAVANJE 8

ROBAI

PREDZAKLJUNA

KNJIENJAPROF Dr Jovica Lazi


2/129

TEMA: ROBAIPREDZAKLJUNA KNJIENJA

Cilj obrade teme: ROBAnekog preduzeakako nastaje i zato se knjii na levojstrani Bilansa stanja Dugovna.PREDZAKLJUNA KNJIENJAzavisno od vrstepreduzea (trgovinsko, proizvodno i dr.)razlikuju se raunovodstveni postupciprilikom obrade ovih knjienja.

Roba je predmet kupoprodaje.

Raunovodstvenoposmatrano, pod robomse podrazumevaju oni proizvodi, koji najprebivaju kupljeni, a zatimpreprodaniodstrane trgovinskih preduzea.


3/129


4/129

Sadraj predavanja:Nakon izuavanja osmog poglavlja, moi ete da:

Uoite osobenosti trgovinskog poslovanja.

Zapamtite najvanije raune u Trgovinskom raunovodstvu.

Razlikujete fakturnu i nabavnu od prodajne cene.

Upoznate osnovne oblike razlike u ceni.

Saznate bitne pojedinosti vezane za Porez na dodatu vrednost

(PDV).

Savladate postupak knjienja nabavke i prodaje robe.

Razlikujete Sumnjiva od Spornih potraivanja.Savladate osnovna knjienja Sumjnivih i Spornih potraivanja.

Razjasnite postupak knjienja pri rashodovanju Osnovnih sredsta.


5/129


6/129


7/129

Poslovni ciklus trgovinskog preduzeasastoji se od sledeihposlovnih promena:

1) nabavke trgovinske robe,

2) prodaje trgovinske robe i

3) naplate potraivanjaod kupaca.Novcem dobijenim od kupaca isplaujuse

dobavljai,odnosno nabavlja se nova roba.Time trgovinski ciklus kreeispoetka.Za razliku od opisanog ciklusa trgovinskih preduzea,

poslovni ciklus proizvodnihfirmije sloeniji, zato to jeprva poslovna promena (nabavka trgovinske robe)

zamenjena velikimbrojem promenakoje su ukljueneu

proizvodnju proizvoda(nabavka raznih vrsta materijala,postojanje nedovreneproizvodnje i si.).


8/129

Postupak obra una rezultata poslovanja trgovinskih firmikonceptualno je isti kao i kod proizvodnih preduzea:oduzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze sedobitak ili gubitak.

Meutim, prodaja trgovinske robe uvodi novivelikitroak poslovanja - troak nabavke robekojutrgovinsko preduzee prodaje svojim kupcima.Taj troak se naziva

Nabavna vrednost prodate robe(Cost of good sold),obraunava se po ceni kotanja (tj. vrednosti po kojoj jeroba nabavljena) i u okviru internog stava prodaje robeknjii kao rashod. Nasuprot Nabavnoj vrednosti prodaterobe, u okviru eksternog stava prodaje, knjii se raunprihoda pod nazivomPrihodi od prodaje robe.

Vrednost prihoda od prodaje robe obraunava se poprodajnoj ceni, koja je po pravilu via od cene kotanja,

omoguujui tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.


9/129

Trgovinskapreduzea esto imaju velike iznose novcauloene u svoju robu.

U stvari, Roba na zalihama jedna je od najvrednijih

imovinskih pozicija u bilansu stanjaveine trgovinskihfirmi.Meutim, budui relativno likvidna, roba se po pravilubrzo rasproda(u proeku do 60dana, mada ima

izuzetaka, u zavisnosti od vrste robe i intenziteta tranjena tritu).

Trgovinska delatnost se moe odvijati namaloi na veliko.Trgovine na malo(ili maloprodaja) su preduzea kojaprodaju raznovrsnu robu krajnjim potroaima.Smatra se da delatnost trgovina na malo obuhvatanajvei broj preduzea(preteno malih privatnihtrgovinskih radnji, mada se trgovinom na malo esto

bave i lanci velikih robnih kua).


10/129

Trgovine na veliko(ili veleprodaja) bave seprometom velikihkoliina istovetne ili homogenihvrsta robe, kupujui od proizvoaa i prodajui

trgovinama na malo.Zbog velikih koliina i niih transportnihtrokova,prodajne ceneu trgovinama na velikosu nie nego utrgovinama na malo.U trgovinska preduzea na veliko spadaju stovarita

graevinskog i drugog materijala i si.


11/129

Cene koje se javljaju u trgovinskom (robnom) prometu susledee:

Fakturna cena- ona koja je naznaena u fakturi dobavljaa; Nabavna cena- zbir fakturne cene i zavisnih trokova

nabavke; Prodajna cena- cena po kojoj se roba prodaje kupcima

Fakturnu cenu robe odreuju dobavljai. Mnoenjem fakturnecenesa isporuenomkoliinomrobe,dobija se fakturnavrednost robe, koja se uveava za procenat obraunatogPDV (poreza na dodatu vrednost)

Nabavna vrednost robese dobija dodavanjem iznosazavisnih trokovanabavke (osiguranja, prevoza, instalisanja isi.) na fakturnuvrednost bez PDV-a.


12/129


13/129


14/129

Dakle, maraje dodatni elementkalkulacije vrednosti robe, jer se dodaje na

nabavnu vrednost.

Rabatje takoe vid razlike u ceni.

Javlja se kod robesajedinstvenom

cenom, koju propisuju najee proizvoai

(npr. dnevne novine).

M l d j d ih i


15/129

Maloprodajnacena dnevnih novinae bitijednakau svakoj prodavnici, a svi trgovcitom

robom e ostvarivati istu razlikuu ceni(dobitak).

Rabat se obraunava na sledeinain:


16/129


17/129


18/129

Postoje dve poreske stopeza PDV.

Opta stopa od 18%(stopa ranijeg porezaNa promet iznosila je 20%) primenjuje se na

najvei broj proizvoda i usluga.

Posebna stopa od 8%,primenjuje se na

Promet osnovnih ivotnih namirnica, kojeranije nisu bile oporezovane, poput hleba,

mleka, brana,jestivog ulja, voa, lekova,novina, knjiga, komunalnih usluga.


19/129

Pored popunjavanja dravnog budeta,doslednom primenom PDV-a Srbija bi trebalo

da ispuni jedan od najvanijih preduslova zaulanjenje u Evropsku Uniju.

Novina koju donosi PDV je obraunavanjeporeza na isporuku dobara i pruanje usluga usvim fazama prometai to tako da pogaa

samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata(ugraena ili nazidana) od straneuesnika u prometu.


20/129


21/129


22/129


23/129

Treafaza, maloprodaja, odvija se na istinain.Prodavana malo nabavlja od

veleprodavca istu robu po ceni od 177dinara.

Nakon toga prodavana malonajpreobraunavasvojumaruod 10% naveleprodajnu cenubez PDV-a (150 din. +

15 din. mare= 165 din), a zatim na takodobijenu prodajnu cenu bez PDV-a,obraunavaPDV od 18%(29,7 din.).


24/129

Konano,tako obraunatuvrednost PDV-adodaje na prethodnih 165 dinara,

dobijajuimaloprodajnu cenu od 194,7dinara, koju plaakrajnji potroa.

U ovom sluajuprodavana malozaistaPlaaporeznadodatu vrednost od svega2,7 dinara (29,7 din. 27 din.), potood

ukupno obraunatih29,7 dinara, 27 dinarasu veplatili veleprodavac(9 din.) iuvoznik (18 din.)


25/129

Na kraju ovog, poprilino zapletenogprimera, moemo konstatovatida krajnjipotroa, kupujui robu u maloprodaji,plaa robu po vie nego dvostrukojveojceni(194,7 din.) od one koju je platio

uvoznik(80 din.).

Jedan od zakljuaka koji se krajnjimpotroaima sam po sebi namee, jesteda treba kupovati pre svega domaurobui to po mogustvu direktno odproizvoaa.


26/129

Na taj nain se sasvim legalnoizbegavaplaanje prethodno pokazanih ugraivanjaveleprodavaca, maloprodavaca i drave.

Inae, Zakonom o porezu na dodatuvrednost je regulisano pravo na osloboenje

od plaanja PDV-a. Najprivilegovaniji suizvoznici, diplomatska i konzularnapredstavnitva, meunarodne organizacije,strani dravljanii meunarodni prevoznici

putnika u vazdunom i renomsaobraaju,zato to ne moraju da plaaju PDV, a uz toimaju pravo na odbitak prethodnog poreza.


27/129


28/129


29/129


30/129

Ukoliko bi se roba vodila po nabavnoj

vrednosti, obraunbi bio sliankao kod

nabavke materijala.

RaunRoba na zalihama se zaduujeza

nabavnu vrednost kupljene robe (tj.

Fakturnu vrednost uveanuza zavisne

trokovenabavke).


31/129

Za vrednost obraunatogPDV-a,

dugovaeraunPorez na dodatu

vrednost. Sa druge strane, potraivali bi,

za fakturnu vrednost, raunDobavljai(ili

ukoliko faktura nije stigla Dobavljaizanefakturisanu robu), kao i Dobavljai,

Blagajna ili Tekuiraun(za zavisnetrokovenabavke).


32/129

RB

Datum P I S

Poziv

Na

broj

I Z N S

Duguje Potrauje

1 Robe na zalihama

Porez na dodatnu vrednost

Blagajna

Dobavljai-za fakturnu vrednost-

1

2

3

1.100

180

100

1.180


33/129


34/129

Primer: Dobavljai su isporuili 100 kg robe ijaje fakturna cena 10 din/kg. Trokovi prevoza od100 din. plaeni su gotovinom. Prema kalkulacijirazlika u ceni robe iznosi 300 din. PDV nanabavku po optoj stopi obraunava dobavlja, aPDV na prodaju obraunava veleprodavac. Roba

na zalihama se vodi po veleprodajnoj ceni.Kalkulacija veleprodajne cene robe je sledea:

1.

2.Fakturna vrednost robe

Zavisni trokovi nabavke robe

1.000

100

3.4.

Nabavna vrednost robe (1+2)Razlika u ceni robe

1.100300

5. Veleprodajna vrednost robe, bez PDV(3+4) 1.400

6. PDV na prodaju (18% od 1.400) 252

7. Veleprodajna vrednost robe sa PDV(5+6) 1.652

Poziv I Z N S


35/129

RB

Datum P I S

Poziv

Na

broj

I Z N S

Duguje Potrauje

1 Robe na zalihama

Porez na dodatnu vrednostUkalkulisana razlika u ceni

Blagajna

DobavljaiObaveze za PDV

-za fakturnu vrednost-

1

25

3

4

1.652

180300

100

1.180

252


36/129

1.

2.

Fakturna vrednost robe (veleprodajna bez PDV-a)

Maloprodajna mara (20% od 1.400)

1.400

280

3.

4.

Maloprodajna vrednost robe bezPDV (1+2)

PDV na maloprodaju (18% od 1.680)

1.680

3025. Maloprodajna vrednost robe saPDV (3+4) 1.982

RB

Datum

P I S

Poziv

Na

broj

I Z N S

Duguje Potrauje

1 Robe na zalihama


Ukalkulisana razlika u ceni

Obaveze za PDV

Dobavljai-za fakturnu vrednost-

1

2

3

4

5

1.982

252

280

302

1.652


37/129


38/129

Poziv I Z N S


39/129

RB

Datum P I S

Poziv

Na

broj *

I Z N S

Duguje Potrauje

1.

2.

2a.

Robe na zalihama


DobavljaiBlagajna


Kupci

Prihodi od prodaje robeObaveze za PDV

- za prodatu robu po fakturi br.

Nabavna vrednost prodate robe

Roba na zalihama

- za izlaz robe po otpreminci

1

2

3

4

5

67

8

1

1.100

180

1.770

1.100

1.100

180

1.500270

1.100

* U prezentaciji predavanja iz Raunovodstva, dali smo studentima, kakoosnove raunovodstva, tako i primenjeno raunovodstvona kojem e seinsistirati kod polaganja konanog ispita!Obavezno savladajte za ispit (pismeni i usmeni) osnovni udbenik od prof.

dr Jovice Lazia: RAUNOVODSTVO I FINANSIJSKO IZVETAVANJE TEORIJA I PRAKSA KPM GRADIKA, 2005.


40/129


41/129


42/129

RB

Datum P I S

Poziv

Na

broj

I Z N S

Duguje Potrauje

1.

2.

2a.

iro ili tekui raunPrimljen avans

Obaveze za PDV

-za uplaeni avans po profakturi-Kupci

Primljen avansPrihodi od prodaje robe

Obaveze za PDV

- za prodatu robu po fakturi br.

Nabavna vrednost prodate robe

Roba na zalihama- za izlaz robe po otpreminci

1

2

3

4

25

3

6

7

236.000

236.000

200.000

400.000

200.000

36.000

400.000

36.000

400.000


43/129


44/129

1.

2.

gorivo za teretno vozilo:

gorivo za putniko vozilo:

4.720 din (PDV 720 din)

2.360 din (PDV 360 din)

Ukupno 7.080 din 1.080 din.


45/129

ROBA

Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe:

Po nabavnoj vrednosti Po prodajnoj vrednosti.


46/129

Nabavka robe po nabavnojvrednosti

FV + ZTN = NV

Nabavka robe po nabavnoj vrednostiobuhvata se najee u trgovinskimpreduzeima koja se bave prodajom na

veliko i magacinima robe trgovinskihpreduzea na malo.

Primer:


47/129

Primer:

Vlasnik inokosnog preduzea je 10.03.

uplatio osnivaki ulog od 10.000 din. na iroraun preduzea.

D 241- iro raun 10.000P 310 Inokosni kapital 10.000

za uplatu osnivakog ulogaKomentar: ekonomska promena koja dovodi

do istovremenog poveanja aktive i pasive


48/129

ZALIHE

STRUKTURA KLASE 1ZALIHE:10Materijal11Nedovrena proizvodnja12Gotovi proizvodi13Roba14Dati avansi za zalihe

Roba je stvar koja se nabavlja s ciljem da se proda

radi dalje prodaje, prerade ili za krajnju potronju.ta sve moe obuhvatiti raunovodstvena kategorija kojunazivamo robom?U emu je osnovna razlika izmeu robe i gotovih proizvoda?

Mogua struktura konta 130 Roba


49/129

Moguastruktura konta 130 Roba U okviru sintetikog rauna 130 Roba,

trgovako preduzee moe otvoriti

sledee analitike raune:1300 Nabavka robe1301 Roba u skladitu

1302 Roba u stovaritu1303 Roba u prodavnici1304 Roba u tranzitu i reeksportu

1305 Roba u obradi, doradi i manipulaciji1306 Roba na putu i sl.


50/129

nastavak

Treba zapamtiti da e sve vrednost bilokoje od navedenih zaliha, pre ili kasnije,preneti na trokove (klasa 5 Rashodi).

Osnovno pravilo u vezi s tim je da setrokovi trebaju priznati onda kaddoe do prodaje robe ili kad se

utvrdi manjak na zalihama, kadse roba otpisuje zbog oteenja,kala, rastura, kvara, loma itd.

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA


51/129

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA ROBI

U finansijskom knjigovodstvu:

Sintetika evidencija po vrednosti Analitika evidencija po vrsti i vrednosti U materijalnom knjigovodstvu:

Analitika evidencija po vrsti, koliini ivrednostiMogui izgled kartice robnog knjigovodstva

U okviru magacinske skladine evidencije: Promene na zalihama robe iskazuju se samo u

naturalnim pokazateljima, dakle radi se oevidenciji po vrsti i koliini.

Ulaz Izlaz Stanje Cena Duguje Potrauje Saldo

NABAVKA ROBA


52/129

NABAVKA ROBA Primer (nabavka robe se evidentira po stvarnoj nabavnoj

vrednosti):

Prema fakturi dobavljaa br.455 preduzee TRGOPROMETd.o.o. nabavilo je: 10.000 kg brana po ceni od 0,50 din./kg 10.000 kg eera po ceni od 1,00 din./kg Trokovi prevoza robe iznose 1.000,00 din.. Trokovi

pretovara i istovara iznose 500,00 din.. Roba je uskladitenapo stvarnim nabavnim cenama. Raspored zavisnih trokovanabavke izvren je srazmernovrednosti.

Nabavna cena brana = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55 Nabavna vrednost brana = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 =

5.500,00 Nabavna cena eera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10 Nabavna vrednost eera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 =

11.000,00

cena


53/129

KNIENJEUDNEVNIKU

RB

Datum

Konto

D P P I S I Z N S

Duguje Potrauje

1 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dobav.u zemlji


15.000,00

15.000,00

2 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dobav.u zemlji

-za zavisne trokove nabavke-

1.500,00

1.500,00

3 1301

1300

Roba u skladitu

Nabavka robe-za uskladitenje materijalapostvarnim nabavnim cenama-

16.500,00

16.500,00


54/129

PRODAJNE CENE

Prodajne cene robe mogu se pojaviti udva osnovna oblika, tj. kao:

veleprodajne i kao

maloprodajne cene.

Upotreba jednih, odnosno drugih ukonkretnom trgovakom preduzeu

zavisi od toga u kojoj fazi prometaono uestvuje. U emu je trenutno problem u vezi sa

upotrebom stvarnih nabavnih cena?

Primer


55/129

PrimerAko se pretpostavi da je veleprodajna cena za 1kg brana 0,60 din. a za 1 kg eera 1,20 din.,veleprodajnavrednost zaliha je:

za brano: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00 za eer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.

Odstupanje veleprodajne od stvarne nabavne

vrednosti je pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,0016.500,00).

Za razliku od odstupanja kod zaliha materijala,

odstupanje kod trgovake robe u principune moe biti negativno.To odstupanje zapravopredstavlja razliku u ceni ili maru zbog kojetrgovako preduzee ima interes da se bavi

trgovinom.


56/129

Nastavak / primera

Ukalkulisana razlika u ceni se knjiinapotranoj strani rauna, npr.13029 ili 13039. Ovi rauni pripadaju

grupikorektivnih rauna.Ostvarenarazlika u ceni se knjii na dugovnojstraninavedenih rauna a utvruje seprilikom realizacije robe.

ZADUENJE VELEPRODAJE


57/129

ZADUENJEVELEPRODAJE

RB

Datum

Konto

D P P I S I Z N S

Duguje Potrauje

1 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dob.u zem.


15.000,00

15.000,00

2 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dob.u zem.


1.500,00

1.500,00

3 1302

130013029

Roba u skladitu

Nabavka robeUkalkulisana RUC

-za uskladitenje robe poveleprodajnim cenama-

18.000,00

16.500,001.500,00

ZADUENJE MALOPRODAJE


58/129

ZADUENJEMALOPRODAJE

RB

Datum

Konto

D P P I S I Z N S

Duguje Potrauje

1 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dob.u zemlji


15.000,00

15.000,00

2 1300

4320

Nabavka robe

Obaveza prema dob.u zemlji


1.500,00

1.500,00

3 1303 1300

13039

13035

Roba u prodavniciNabavka robe

Ukalkulisana RUC

Ukalkulisani PDV

-za uskladitenje robe pomaloprodajnim cenama-

21.060,00 16.500,00

1.500,00

3.060,00


59/129

TERMIN ULAZNOG PDV-

Ulazni ili Akontacioni PDV (porez nadodatuvrednost) predstavlja porez kojeg jeobraunao i na svojoj fakturi iskazao dobavlja

(u ovom sluaju za robu) ili nadleni carinskiorgan, ukoliko je re o uvozu (robe).

Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne,bilo veleprodajne ili maloprodajne

cene robe, ulazni PDV se ne ukljuujeu tu cenu.


60/129

Nastavak TERMIN ULAZNOG PDV-

Opte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazniakontacioni porez kojeg preduzea kupciimaju pravo odbiti od izlaznog poreza kojegona zaraunavaju svojim kupcima, knjii naposebnim raunimakoji pripadaju aktivibilansa stanja.

Navedeni rauni pripadaju posebnoj grupirauna, tzv.aktivnim vremenskim

razgranienjeima (AVR), o kojim e naknadnobiti vie govora.

Nabavka robe u sistemu PDV-


61/129

Nabavka robe u sistemu PDV Primer:

Preduzee A je nabavilo robu ija je fakturna

vrednost 10.000,00. Dobavlja je na svojoj fakturiobraunao 1.700,00 din. PDV-a. Roba je uskladitenapo veleprodajnoj vrednosti od 11.000,00. Knjiitinabavku bez upotrebe rauna Nabavka robe.

RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N S

Duguje Potrauje

1 1301

28204320

13019

Roba u skladitu

Akontacioni PDVObaveze prema dobavlja.Ukalkulisana RUC

-za uskladitenje robe poveleprodajnoj ceni

11.000,00

1.700,0011.700,00

1.000,00

NABAVKA AKO SE ORGANIZUJE


62/129

POGONSKO RAUNOVODSTVO

Ako preduzee organizujepogonsko(upravljako) raunovodstvo (klasa 9 Obraun trokova i uinaka), promene na

zalihama robe moe, iako ne mora,evidentirati, osim u glavnoj knjizifinansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog,odnosno upravljakog raunovodstva.

nastavakOsnovna pravila ako se organizuju obe glavne


63/129

Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne

knjige su:

u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren

sistem knjienja, obe glavne knjige obuhvataju konta pomou

kojih se uspostavljameusobna veza, na kontu 130 Roba, evidentiraju sepoetno

stanje zaliha robe i promene krajnjih u odnosuna poetne zalihe,

nabavke i utroak robe knjie se prekokonta500 Nabavka robe vezivna

konta u okviru klase 9 su:900 Raun za preuzimanje poetnih zaliha i901 Raun za preuzimanje nabavke materijala i

robe.

PRIMER S SLD br.59


64/129

PRIMER S SLD br.59

RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N S

Duguje Potrauje

1 5000

2820

4320

Nabavka robe

Akontacioni PDV

Obaveze prema dobavljai.-za evidentiranje nabavke

robe u finansiskom

raunovodstvu -

10.000,00

1.700,00

11.700,00

2 9110

90109119

Roba u skladitu

Raun za preuzim. nabavkeUkalkulisana RUC-za uskladitenje robe po

veleprodajnoj ceni

11.000,00

10.000,001.000,00


65/129

SPECIFINISLUAJEVIU VEZI SANABAVKOM MATERIJALA

1. NEFAKTURISANA ROBA Radi se o sluajevima kad je roba kupljena i zaprimljena u

skladite, a dobavlja za robu jo nije ispostavio svoju fakturu.U ovim sluajevima bi se prilikom knjienja nabavke, umestokonta 4320, koristio konto 4321 Obaveze za nefakturisanenabavke (treba uoiti da i jedan i drugi pripadaju istomsintetikom raunu);

1. ROBA NA PUTU Obrnut sluaj: faktura dobavljaa primljena a roba jo

nije stigla. Nabavka bi se knjiila uz pomo analitikograuna iji je naziv: Roba na putu a koji pripada

sintetikom kontu 130 Roba.

1. ROBA U OBRADI I DORADI Evidencija o robi koja se nalazi u obradi i doradi

uspostavlja se na nivou posebnih analitikih raunau okviru sintetkog konta 130 Roba.


66/129

NABAVNA VREDNOSTPRODATE ROBE

Raun Nabavna vrednost prodate robepripada klasi 5 Rashodi. U okvirusintetikog konta 501 Nabavna vrednost prodate robeotvaraju se dvaanalitika rauna i to:raun 5010 Nabavna vrednost prodate robena malo iraun 5011 Nabavna vrednost prodate robena veliko.

Po pravilu, knjienje trokova nabavne vrednosti prodate robe trebalo bida se vri u momentu kad se roba proda. Meutim, u praksi se vrloesto obraun nabavne vrednosti prodate robe vri periodino, ponekadsamo prilikom obrauna finansijskog rezultata.

Kad se zalihe robe prate po nabavnoj vrednosti, obraun nabavnevrednosti prodate robe vri se primenom jedne od metoda koje supojanjene kod obrauna trokova materijala: FIFO, LIFO ili metodaponderisane prosene cene. Meutim, u domaim uslovima, zalihe robese obino prate, ili po veleprodajnim, ili po maloprodajnim cenama, pa seobraun NV prodate robe obino vri, ili tzv. metodom bruto mare ili

maloprodajnom metodom

KNJIENJE NV PRODATE ROBE


67/129

KNJIENJENV PRODATE ROBENV se knjii jednim u okviru sledeih stavova za knjienje:

ako se zalihe prate po nabavnim cenama:

D 501 NV prodate robeP 130 Roba

ako se zalihe prate po veleprodajnim cenama:

D 5011 NV prodate robe na velikoD 13029 Razlika u ceni robe u stovaritu

P 1302 Roba u skladitu

ako se zalihe prate po maloprodajnim cenama:

D 5010 NV prodate rone na maloD 13039 Razlika u ceni robe u prodavniciD 13035 Ukalkulisani porez na dodatu vrednost

P 13030 Roba u prodavnici

KAD S RB PRTI


68/129

KAD S RB PRTII U OKVIRU KLAS 9

U ovom sluaju, na kontu 130 Roba, u finansijskomraunovodstvu, evidentiraju se poetno stanje i promjene krajnjihu odnosu na poetne zalihe. Nabavna vrednost nabavljene iprodate robe evidentira se na dugovnoj, odnosno potranoj stranikonta 510 Nabavka robe. Ukalkulisana razlika u ceni iukalkulisani porez na dodatu vrednost se evidentiraju u okviruklase 9. Konta robe u klasi 9 su:

9110 Roba u skladitu,9111 Roba u skladitu,91119 Razlika u ceni robe u skladitu,9112 Roba u prodavnici,91125 Ukalkulisani porez na dodatu vrednost,91129 Ukalkulisana Razlika u ceni robe u prodavnici.

PRIMER 1


69/129

PRIMER 1Stanje na kontu 1302 Roba u skladitu, kod trgovakogpreduzeaABC d.o.o. iznosi 20.000 a na kontu 13029 2.000.

Preduzee je prodalo 20% zaliha trgovake robe. Obraunati iknjiitiNV prodate robe.

RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N O S

Duguje Potrauje

1 50111302

NV prodate robe na velikoRoba u skladitu

-z prodatu robu s stovarita-

4.0004.000

2 5011

13029

NV prodate robe na veliko

Razlika u ceni robe u stovaritu-z ostvarenu razliku u ceni-

-400

400

% ukalkulisane RUC = 2.000 / 20.000 x 100 = 10%

Ostvarena razlika u ceni = 4.000 x 10% = 400

PRIMER 2


70/129

Stanje na kontima zaliha robe u maloprodaji je sledee: 13030 Roba u prodavnici 23.400, 13035 Ukalkulisani PDV 3.400 a

13039 Ukalkulisana razlika u ceni 2.000. Prodato je 50% zaliharobe.

RB

Datu

m

Konto

D P P I S

I Z N O S

Duguje Potrauje

1 5010

1303

NV prodate rone na malo

Roba u prodavnici

-z prodatu robu s stovarita-

11.700

11.700

2 5010

1303913035

NV prodate rone na malo

Razlika u ceni robe u prodavniciUkalkulisani PDV

-z ostvarenu razliku u ceni-

-2.700

1.0001.700

OBRAUN REALIZOVANOG PDV I


71/129

OBRAUNREALIZOVANOG PDV- IOSTVARENE RUC

Propisana stopa PDV-a u BiH trenutno je 17% za sve proizvode. Kadse pravi kalkulacija maloprodajne cijene, ta stopa se dodaje naprodajnu vrednost robe bez poreza, koju ine nabavna vrednost iplanirana ukalkulisana trgovaka mara, tj. razlika u ceni.Meutim, kad se iznos poreza eli izraunati na osnovumaloprodajne vrednosti (dakle, vrednosti koja u sebi sadri PDV),koristi se tzv. preraunata poreska stopa. Ova stopa se moeizraunati pomou formule:

p = (p x 100) / (p + 100)= 1700 / 117 = 14,529

Iznos realizovanog PDV-a u primjeru br.2 = 11.700 x 14,529% =1.700Prosjena % RUC-a = [2.000 / (23.400 3.400)] x 100 = 10%

Ostvarena RUC = (11.700 1.700) x 10% = 1.000.

PRIMER 3


72/129

Preduzee na zalihama robe u stovaritu ima robu ija jeveleprodajna vrednost 50.000 KM. Ukalkulisana RUC iznosi3.000. U prodavnicu istog preduzea, po osnovu internedostavnice, preneseno je 10.000 KM robe. Treba proknjiitiprenos.

RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N O S

Duguje Potrauje

1 1303

1302

1302913039

13035

Roba u prodavnici

Roba u skladitu

RUC robe u stovarituRUC robe u prodavnici

Ukalkulisani PDV

-z interni prenos robe-

11.700

-10.000

-600600

1.700

ROBA U KONSIGNACIJI


73/129

ROBA U KONSIGNACIJI

Konsignaciona prodaja robe predstavlja vid trgovakih usluga.Konsignater (preduzee sa ijeg skladita se prodaje roba) tuu robuprodaje u tue ime i za tui raun, tj. u ime i za raun vlasnika robekonsignanta. Zalihe tue robe konsignater vodi u okviru klase 8, tj.na kontima vanbilansne evidencije.

Kod prodaje robe u konsignaciji, obraun nabavne vrednosti prodaterobe vri vlasnik, kao da robu prodaje sam, preko svog skladita, dokkonsignater vri korekciju zaliha tue robe (u klasi 8).

Faktura kupcu robe trebala bi biti izdata od strane vlasnika robe, dokkonsignater vlasniku ispostavlja fakturu za izvrene usluge.PDV po osnovu prometa robe na svojoj fakturi zaraunava vlasnikrobe, a konsignater rauna PDV po osnovu prometa usluga.

PRIMER 4


74/129

Preduzee A, vlasnik robe, sklopilo je sa preduzeem B ugovor okonsignacionoj prodaji. Preduzeu B je isporuena roba u ukupnoj

vrednosti od 50.000. Nakon 15 dana preduzee B je obavijestilopreduzee A da je izvrilo prodaju robe u vrednosti od 10.000.Usluga konsignatera iznosi 200 KM, neto (bez PDV-a).Knjienja u poslovnim knjigama preduzea B konsignatera su:

RB

Datum

KontoD P

P I S I Z N O SDuguje Potrauje

1 8051

8151

Konsignaciona roba

Izvori konsignacione robe

-z prijem robe u konsignaciju-

50.000

50.000

2 2010

6112

4830

Potraivanja od kupacaPrihodi od izvrenih uslugaObraunati PDV

-z uslugu n konsignacionojprodaji-

234

200

34

PRIMER 4 NASTAVAK


75/129

PRIMER 4 NASTAVAK

RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N O S

Duguje Potrauje

1 8151

8051

Izvori konsignacione robe

Konsignaciona roba

-z korekciju u okviruvanbilansne evidencije-

10.000

10.000

Za razliku od konsignacione, komisiona prodaja robe predstavljaprodaju u svoje ime a za tui raun. Komisionar je lice koje prodaje

tuu robu preko svog, obino maloprodajnog, objekta. Lice ija seroba prodaje naziva se komitentom (komitent moe biti i pravno ifiziko lice).Kod komisione prodaje robe, PDV se rauna i na promet robeizmeu komisionara i kupca i na promet izmeu komitenta ikomisionara, osim u sluaju kad komitent nije PDV obveznik.

ROBA U TRANZITU I REEKSPORTU


76/129

Trgovako preduzee koje robu prodaje u tranzitu ili reeksportu,ne obavlja promet preko skladita, stovarita ili nekog drugogprodajnog objekta, ve ju direktno isporuuje kupcu. Uobiajeno

je da se obraun i knjienje nabavne vrednosti prodate robe utakvim sluajevima vri na osnovu dokumentacije koja pratinabavku robe.Primer:nabavna vrednost robe prodate u tranzitu iznosi 30.000 aprodajna vrednost, bez PDV-a, 35.000. Knjienja su sledea:RB

Datum

Konto

D P P I S

I Z N O S

Duguje Potrauje1 2010

6011

4830

Potraivanja od kupacaPrihodi od prodaje robe

Obraunati PDV-z robu prodatu u tranzitu-

40.950

35.000

5.950

2 5011

2820

4320

NV prodate robe

Akontacioni PDV

Obaveze prema dobavlja

-z NV robe u tranzitu-

30.000

5.100

35.100

PRIMER 5: OBRAUN NV PRODATE


77/129

PRIMER 5: OBRAUNNV PRODATEROBE FIFO METODOM

Trgovako preduzee BAJA AD je u toku februara 2006.god.evidentiralo sledee promjene na zalihama robe ABC:

01.02. Stanje 1000 kg po 10 KM02.02. Nabavka 1000 kg po 11 KM03.02. Prodaja 500 kg po 15 KM04.02. Prodaja 600 kg po 15 KM10.02. Nabavka 2000 kg po 12,00 KM11.02. Prodaja 500 kg po 15 KM

15.02. Nabavka 1000 m po 13 KM20.02. Prodaja 1000 kg po 15 KM25.02. Nabavka 500 kg po 14 KM28.02. Prodaja 500 po 15 KM

EVIDENCIJA U ROBNOM KNJIGOVODSTVU


78/129

Ulaz Izlaz Stanje Cena Duguje Potrauje Saldo

1.000 1.000 10 10.000 10.0001.000 2.000 11 11.000 21.000

500 1.500 10 5.000 16.000

500

100

1.000

900

10

11

5.000

1.100

11.000

9.9002.000 2.900 12 24.000 33.900

500 2.400 11 5.500 28.400

1.000 3.400 13 13.000 41.400

400600

3.0002.400

1112

4.4007.200

37.00029.800

500 2.900 14 7.000 36.800

500 2.400 12 6.000 30.800

5.500 3.100 2.400 65.000 34.200 30.800

ANALIZA UTICAJA NA REZULTAT


79/129

Prihod ostvaren prodajom robe= 3.100 x 15 = 46.500

Nabavna vrednost prodate robe= 34.200

Bruto dobitak ostvaren prodajom= 46.50034.200 =12.300

DkoritenaLIFO krajnje zalihe od 2.400 kg inilobi 900 kg izpoetnogstanja (9.000 M) i 1.500 kg inabavna cena bila 12 pokg, odnosno ukupno 27.000 . NV prodate robe iznosila bi: 65.000 27.000 = 38.000. Bruto dobitak =8.500.

Prema metodiponderisane prosenecene, uz pretpostavku periodinogsistema praenja zaliha (metoda umetnutog inventara), vrednost krajnjihzaliha iznosi: 2.400 x (65.000 / 5.500 kg) 28.364, NV prodate robe =65.00028.364 = 36.636, bruto dobitak: 46.50036.636 =9.864.

Premametodi bruto mare: RUC = (5.500 x 15)65.000 =17.500

Prosenastopa RUC-= (17.500 / 82.500) x 100 =21,21%

Ostvarena RUC = 46.500 x 21,21% =9.864

ITD:


80/129

PREDZAKLJUNA

KNJIENJA

8.5.PREDZAKLJUNAKNJIENJA


81/129

Predzakljuna knjienja obuhvataju postupke kojim se vriusaglaavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem u cilju

dobijanja tanijih i istinitijih podataka za potrebe sastavljanjabilansa stanja i bilansa uspeha, odnosno finansijskog izvetaja ucelini.

Osnovna pretpostavka za provoenje predzakljunih knjienja jestepostojanje knjigovodstvenog i inventurnog stanja.Knjigovodstveno stanje je rezultat evidentiranja poslovnih promenaprovedenih na osnovu verodostojne knjigovodstvene dokumentacije.

Stvarno stanje se utvruje inventarisanjem, odnosno popisom.

Osnovni razlozi koji dovode do odstupanja su:pogrena knjienja,neproknjiene poslovne promene,nerealne vrednosti na pojedinim raunima,

nedozovoljeno prebijanje salda na aktivno pasivnim raunima.

POSTUPCI USAGLAAVANJA


82/129

Predzakljuna knjienja se provode krajemobraunskog perioda, prije utvrivanja periodinogfinansijskog rezultata.

Postupci usaglaavanja knjigovodstvenog sa stvarnimstanjem mogu se klasifikovati kao:

korekcija salda rauna stanja,

dekomponovanje salda aktivno-pasivnih raunavremensko razgranienje rashoda i prihoda irashodovanje osnovnih sredstava

KOREKCIJE SALDA


83/129

N RAUNIMASTANJA

Korekcije salda na raunima stanja podrazumevaju:usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjemgotovine i gotovinskih ekvivalenata,usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem

zaliha (materijala, robe, nedovrene proizvodnje igotovih proizvoda),usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjempotraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana

usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjemstalne materijalne imovine, na primer, pojedinihpozicija bioloke imovine, alata, inventara i opreme.


84/129

Primer:Inventarom je utvren viak robe u iznosu od 10.000 dinara i


85/129

materijala u iznosu od 2.000 din. Viak robe je nastao zbogneproknjiene nabavke, dok razlog vika materijala ne moe bitiutvren (knjiiti kao vanredan prihod).

RB

Datum

O P I S PozivI Z N O S

Duguje Potrauje1 Roba

Materijal

DobavljaiVanredni prihodi

-z razliku nastalu po inventaru-

1

2

3

4

10.000

2.000

10.000

2.000

Potosu razlozi vikarobe i materijala bili odmahodreeni nije bilo potrebe da se knjie na raun Ostale


86/129

odreeni,nije bilo potrebe da se knjiena raunOstaleobaveze i da se posle prebacuju"na rauneDobavljaiivanredni prihodi, pa je to uraenodirektno.

Razlozi inventarom utvrenog manjka mogu biti:

fiziko oteenje zaliha, nepravilno rukovanje, greke u

knjienju, krae itd. Za iznos manjka knjiice se smanjenje

pozicije zaliha (materijala, gotovih proizvoda itd.) ipotraivanje od odgovornog radnika (npr. magacionera)

preko rauna Ostala potraivanja.

Ukoliko se kasnije utvrdi da je manjak nastaozbog

ih k ji j t i " O t l


87/129

pogrenih knjienja, zatvorie" se raun Ostala

potraivanja, a dugovae raun:

Trokovimaterijala(kada nije proknjieno troenje

materijala) ili Kupci(neproknjienaprodaja robe

kupcima na kredit). Kada se ne bi mogla

dokazati krivica odgovornog lica, zatvorio" bi seraun Ostala potraivanja i manjakbi se knjiio kao

Vanredan rashod.

U suprotnom sluaju, odgovorno licebi moralo daplati preduzeuodgovarajui iznos manjka.

Primer:

Inventarisanjem zaliha utvren je manjak ambalae u


88/129

iznosu od 10.000 dinara i materijala u iznosu od 3.000 dinara. Zamanjak ambalae odgovoran je magacioner, dok je manjakmaterijala nastao zbog neproknjienog utroka.

RB

Datum


Duguje Potrauje1. Ostala potraivanja

Ambalaa na zalihama-z razliku nastalu po inventaru-

1

2

10.000

10.000

1a. Trokovi materijalaMaterijal

-za opravdan utroak po popisu-

3

4

3.000

3.000


89/129

Primer:

Utvreno je daje potraivanje prema kupcu A u iznosu od


90/129

10.000 din. nenaplativo usled zastareiosti.

RB

Datum


Duguje Potrauje1. Vanredni rashodi

Kupci

-z otpis nenaplativogpotraivanja usled zastarelosti-

1

2

10.000

10.000


91/129


92/129


93/129

Ukoliko preduzee moe da proceni nenaplativiiznos, poeljno je da delimino otpise sumnjivo ili

sporno potraivanje. To se, po pravilu,radiindirektnim otpisivanjem preko rauna Ispravkavrednosti sumnjivih / spornih potraivanja.


94/129

Primer reen, pod 1:Kupac A odbija da plati dug od 10.000$. Pokree se sudskispor protiv njega i uplauje sudska taksa u iznosu od 1 000$ (t r )


95/129

spor protiv njega i uplauje sudska taksa u iznosu od 1.000$ (t.r.)

RB

Datum


Duguje Potrauje1. Sporna potraivanja

Kupci

-z pokretanje sudskog spora-

1

2

10.000

10.000

1a. Sporna potraivanjairo raun

-za uplatu sudske takse pootvorenom sudskom sporu-

1

3

1.000

1.000

Primer reen, pod 2:Kupac B koji duguje 4.000$ je usled velikog gubitka i trajnenelikvidnosti dospeo u steaj Procena je daje 50% potraivanja


96/129

nelikvidnosti dospeo u steaj. Procena je daje 50% potraivanjanenaplativo, pa se otpisuje.

RB

Datum


Duguje Potrauje2. Sumnjiva potraivanja

Kupci

-z pokretanje steajnogpostupka-

1

2

4.000

4.000

2a. Vanredni rashodi

Ispravka vr. sumnjivih potra.-za pokrenut steajni postupak i

otpis po proceni 50%-

3

4

2.000

2.000

Primer reen, pod 3 i 4:3. Na osnovu sudske odluke kupac A je platio 9.500$ (t.r.).4 Steajni upravnik (preduzea B) je isplatio 3 000$ po osnovu


97/129

4. Steajni upravnik (preduzea B) je isplatio 3.000$ po osnovuraspodele steajne mase (t.r.).

RB

Datum


Duguje Potrauje3. iro raun

Vanredni rashodi

Sporna potraivanja-z izvrenu naplatu po sudskoj

presudi-

3

6

1

9.500

1.500

11.000

4. iro raun

Ispravka vr. sumnjivih potraiva.Sumnjiva potraivanjaVanredni prihodi

-za okonani steajni postupak -

3

4

3.000

2.000

4.000

1.000

Primer reen, pod 5 i 6:5. Kupac C odbija da plati dug u iznosu od 15.000$. Pokree se spor

i uplauje sudska taksa (u gotovini) od 1 000$


98/129

i uplauje sudska taksa (u gotovini) od 1.000$.6. Prema presudi. kupac C uplauje 16.000$ (t.r.).

RB

Datum


Duguje Potrauje5. Sporna potraivanja

Kupci


1

2

15.000

15.000

5a.

6.

Sporna potraivanjairo raun

-za uplatu sudske takse po

otvorenom sudskom sporu-iro raunSporna potraivanja

-za naplatu po okonanoj presudi-

1

3

1.000

16.000

1.000

16.000


99/129

Kupac je platio 16.000$, koliko je iznosilo sporno


100/129

potraivanje(potraivanje 15.000$ + plaeni sudskitrokovi 1.000$), pa se nee javitini vanredni

prihodini rashodipo ovom osnovu.

Bilo bi interesantno pomenuti i postupak poravnanja,koji predstavlja prolongiranjeplaanja obavezai/iliopratanjedela duga.

Cilj postupka poravnanjaje izbegavanje steaja,odnosno prinudne likvidacijepreduzea dunika.

Ukoliko se dunik nalazi u privremenim finansijskimproblemima, a postoji velika verovatnoada e seoporaviti, poveriocimoguda, u postupkuporavnanja, otpiudeo duga.


101/129

Primer reen:Preduzee Portos" procenjuje da bi, ukoliko bi pokrenulo sudskipostupak steaja moglo da dobije najvie 50 000$ iz steajne mase


102/129

postupak steaja, moglo da dobije najvie 50.000$ iz steajne mase.Preduzee Depos" u postupku (vansudskog) poravnanja nudipreduzeu Portos" da mu trenutno isplati 60% duga.

Preduzeu Portos" se vie isplati da odmah dobije 60.000$, i zbog togae otpisati 40% potraivanja.Knjienja u preduzeu Portos" bi bilasledea:

RB

Datu

m


Duguje Potrauje1. iro raun

Vanredni rashodi

Kupci


1

2

60.000

40.000

100.000

Primer reen:U preduzeuDepos" otpis duga bi se knjiio na sledei nain:


103/129

RB

Datum


Duguje Potrauje1. Dobavljai

iro raun

Vanredni prihodi-z pokretanje sudskog spora-

1

2

100.000

60.000

40.000

Otpis duga u iznosu od 40.000$ bi za dunika predstavljaovanredan prihod, a za poverioca vanredan rashod.


104/129

Kupci Dobavljai

15.000 8.000 12.000 28.000

Prometni list kupaca

Redni Naziv preduzea Promet Saldo

broj Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1. A 4.000 1.000 3.000 -2. B 2.000 - 2.000 -

3. C 5.000 6.000 - 1.000

4. D 4.000 1.000 3.000 -

Ukupno 15.000 8.000 8.000 1.000

Prometni list dobavljaa

Redni Naziv preduzea Promet Saldobroj Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1. E - 10.000 - 10.000

2. F 5.000 7.000 - 2.000

3. G 4.000 10.000 - 6.000

4. H 3.000 1.000 2.000 -

Ukupno 12.000 28.000 2.000 18.000


105/129

Kupci Dobavljai

15.000 8.000 12.000 28.000

1) 1.000 la) 2.000

Kupci-poverioci Dobavljai-dunici

1) 1.000 la) 2.000

Kupci Dobavljai

S 8.000

Kupci-

0/1 1.000

poverioci

0/1 2.000

Dobavljai

S 18.000

- dunici

0/1 1.000 S 1.000 S 2.000 0/1 2.000


106/129

Osnovna sredstva IVOS


107/129

S 450.000

Otpaci osnovih

1) 10.000

sredstava

1) 10.000

Vanredrni

S 150.000

prihodi

la) 250 la) 250


108/129

Osnovna sredstva IVOSS 550.000 1) 10.000 1) 8.000 S 250.000

2) 20.000 2) 18.000


109/129

3) 5.000 3) 4.500

Otpaci osnovnih sredstava Vanredni prihodi

1) 3.000 4) 5.100 1) 1.000

2) 2.0003) 100

Vanredni rashodi Blagajna

3) 400 4) 5.100

KOREKCIJE N RA UNIMAGOTOVINE I EKVIVALENATA


110/129

Kontrola stanja gotovine u blagajni, kao i na iro, tekuim ideviznim raunima vri se svakodnevno:

kroz svakodnevno utvrivanje salda gotovine u blagajni naobrascu blagajnikog dnevnika na kojem se, pored ostalog, unosei koliine, odnosno vrednosti novanica i kovanica koje ine tajsaldo,kroz svakodnevno utvrivanje salda novanih sredstava na iro,tekuim i deviznim raunima (to vri poslovna banka) iusklaivanje evidentiranih promjena (u korist i na teret iro,tekuih i deviznih rauna) sa promjenama koje su naloene odstrane vlasnika tih rauna ili njegovih dunika, odnosnopovjerilaca.Eventualna odstupanja u saldima novanih sredstava na iro,

tekuim i deviznim raunima ne mogu se smatrati vikom ilimanjkom do njih obino dolazi zbog greke u obradi pojedinihnaloga za plaanje.Odstupanja u saldima gotovine u blagajni, utvrena prilikompopisa, odnosno inventure, obino se tretiraju kao viak ili

manjak.


111/129

KNJIENJEMANJKAN BLAGAJNI


112/129

N BLAGAJNIPopisom je utvrenmanjak gotovine u blagajni u iznosu od 100

KM. Za iznos manjka se tereti odgovorno lice.221Potraivanjeod zaposlenih 243Blagajna

1) 100 So) ... 1) 100

Ako se za iznos utvrenog manjka terete rashodi perioda,knjienjeje slijedee:

575Manjkovi 243Blagajna

2) 100 So) ... 2) 100

KNJI ENJEVI KANA BLAGAJNI


113/129

Popisom je utvren viak na blagajni u iznosu od 50 KM.243 Blagajna 674 Vikovi

3) 50 3) 50

Popisom je konstatovan viak gotovine u blagajni u iznosu od 200 KM.Provjerom provedenih knjienja u dnevniku, utvreno je da je viaknastao po osnovu injenice da nije evidentirana isplata od 200 KMdobavljau za reijski materijal.

243 Blagajna 432 Dobavljai u zemljiSo) ... 4) 200 4) 200 So) ...

MANJKOVI NA ZALIHAMA


114/129

Redovnim godinjim popisom utvren je manjak na zalihama materijala.vrednost manjka, iskazana nabavnim cenama iznosi 500 KM. Zalihematerijala se evidentiraju po nabavnim cenama.

5752 Manjkovi materijala 1001 Materijal u skladitu1) 500 So) ... 1) 500

Ako se zalihe prate po planskim nabavnim cenama, tad je neophodnoizvriti i odgovarajuu korekciju rauna odstupanja. Na primjer, akoplanska vrednost utvrenog manjka iznosi 550 KM, knjienje je:

5752 Manjkovi materijala 1001 Materijal u skladitu2) 500 1009 Odstupanje pl. cijena 2) 550

2) 50 So) ...

OPOREZIVANJE MANJKOVA


115/129

Manjkovi se ne oporezuju ako su nastali pod dejstvom vie sile,na primjer, krae, poplava, zemljotresa, sue, itd.

Ukoliko su rezultat subjektivnih okolnosti, na primer,neodgovornog ponaanja materijalno zaduenog lica (skladitara,magacionera), odnosno ukoliko se ne mogu pravdati viom silom,manjkovi se obavezno oporezuju.Primer: Utvren je manjak robe u skladitu u vrednosti od 1.000KM. Zalihe se prate po nabavnim cenama. Za iznos utvrenogmanjka tereti se odgovorno lice.

221Potra. od zaposlenih 1301Roba u skladitu

3) 1.170 3) 1.000

483ObraunatiPDV

3) 170

VIKOVIN ZALIHAMA


116/129

Vanrednim popisom zaliha robe u prodavnici mjeoviterobe utvren

je viak robe ija je maloprodajna vrednost 1.170 KM. Prosjenastopa ukalkulisane razlike u ceni iznosi 10%.

1303Roba u prodavnici 13035Ukalkulisani PDV

4) 1.170 4) 170

13039RUC robe u prodavnici 6745Vikovirobe

4) 100 4) 900

Ako se utvrdi da je viak nastao kao rezultat pogrenih ili knjienjakoja uopte nisu provedena, izvrie se korekcija kojom se grekaispravlja na adekvatan nain. Na primer, moe se desiti da, umestovika treba poveati raun obaveza prema dobavljaima, smanjiti

rauntrokova(materijala, NV prodate robe), itd.

KL, RASTUR, KVAR I LMKALO predstavlja gubitak na teini odreenih zaliha do


117/129

KALOpredstavlja gubitak na teini odreenih zaliha dokojeg dolazi zbog neadekvatnih uslova transporta ili

uvanja (na primjer, previsoke temperature) ili nekihdrugih specifinih fizikih osobina konkretnih zaliha.RASTURoznaava gubitak na teini kod proizvoda kojise transportuju ili uvaju u rinfuzi, na primjer, nazalihama poljoprivrednih proizvoda, popu penice,kukuruza i sl., zalihama pojedinih graevinskihmaterijala, poput cementa, krea itd.KVAR se obino vee za elektronske, mehanike ilidruge proizvode izraene od vie razliitih komponenti

bez kojih proizvod kao cjelina ne moe funkcionisati.LOMpredstavlja gubitak na zalihama nastao usljedfizikog oteenja konkretnih pozicija zaliha.Za iznose utvrenog kala, rastura, kvara ili loma

zaduuju se ili rashodi perioda ili odgovorno lice

KNJI ENJAKALA, RASTURA, KVARAILI LOMA


118/129

Preduzee se bavi proizvodnjom kancelarijskog namjetaja. Na

zalihama gotovih proizvoda ustanovljen je lom jedne garniturenamjetaja. Cijena kotanja garniture je 3.000. Planska prodajnacijena iznosi 4.000.

9830Otpisi proizvoda 9600Proizvodi u skladitu

1) 3.000 So) ... 1) 4.000

9690Odstupanje u trokovima 120Gotovi proizvodi

1) 1.000 1) 3.000

631Smanjenje vrednosti zaliha

1) 3.000

OTPIS ZALIHA KOJI NIJEPROUZROKOVAN MANJKOVIMA


119/129

Prema MRS 2 Zalihe, zalihe se vrednuju po nabavnoj ceni ceni

kotanja ili neto prodajnoj ceni, u zavisnosti od toga koja je nia.Da li je ovo pravilo u skladu sa principom opreznosti?

ta je to neto prodajna vrednost?

Kakva je razlika izmeu neto prodajne vrednosti i fer, trine

vrednosti zaliha?Kako odrediti niu vrednost? Kod zaliha robe to je mogue samoako se uporede nabavna cijena i neto prodajna cijena za svakustavku zaliha pojedinano ili za svaku grupu zaliha. Uzavisnosti od toga razlikuju se metoda stavka po stavka i

metoda osnovnih kategorija.Kako odrediti niu vrednost kod zaliha materijala? Kako sevrednuju zalihe materijala u uslunoj djelatnosti?Kako se vrednuju zalihe poljoprivrednih proizvoda?

DEKOMPONOVANJE SALDAAKTIVNO PASIVNIH RAUNA


120/129

AKTIVNO PASIVNIH RAUNA

Preduzee BAJA imalo , zakljuno s datumom 31.12.2006. god. sledeipromet po sintetikimkontima kupaca i dobavljaa:

201Kupci u zemlji 432Dobavljaiu zemlji

38.000 27.000 150.000 168.000

Prometni list Kupaca izgleda kako sledi:

RB KUPACPROMET SALDO

Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1 Jasenovac Gradika 20.000 10.000 10.000

2 Majevica Bijeljina 10.000 15.000 5.000

3 Kozara Prijedor 8.000 2.000 6.000

Ukupno 38.000 27.000 16.000 5.000

NASTAVAKPrometni list dobavljaa izgleda kao u nastavku:


121/129

RB DOBAVLJAPROMET SALDO

Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1 Dunav Novi Sad 90.000 100.000 10.000

2 Frukagora id 30.000 20.000 10.000

3 SIK Zrenjanin 30.000 48.000 18.000

Ukupno 150.000 168.000 10.000 28.000

Prometni list dobavljaaizgleda kao u nastavku:

Potrana salda na analitikim raunima kupaca treba preneti na raunkupca poverioca,zapravo raun430Primljeni avansi.

Dugovna salda n analitikim raunima dobavljaa prenose s n raundobavljaadunika,odnosno raun140Dati avansi.

GRAFIKIPRIKAZ KNJIENJA


122/129

201Kupci u zemlji 430Primljeni avansi

So) ...

432Dobavljai uzemlji 140Dati avansi

So) ...

IZRADA FINANSIJSKIH IZVETAJA NA OSNOVUKORIGOVANOG PROBNOG BILANSA


123/129

KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA

KORIGOVANI

PROBNI BILANS

spisak rauna i salda

nakon to su evidentiranai preneta korektivna

knjienja

vri proveru salda raunanakon korektivnih knjienja, a prije

izrade finansijskih izvetaja

bilans uspehase pravi naosnovu rauna prihoda i rashoda

bilans stanjase pravi na osnovu raunasredstava i obaveza u korigovanom

probnom bilansu

i na osnovu rauna zadrane zarade

ZAKLJUNA knjienja u dnevniku


124/129

ZAKLJUNA

KNJIENJA

knjienja u dnevnikukoji se obavlja na kraju jednog

raunovodstvenog perioda

zatvaraju sve privremene raunena kraju

svakog raunovodstvenog perioda!

sumiraju prihode i rashode

na zbirnom raunu dobiti,tako da se neto dobitak (gubitak)

moe preneti na zadranu zaradu!

raun rashoda raun prihoda

PREGLED POCESA ZAKLJUIVANJA


125/129

Rn dobitak ili gubitak

dividenda

xxx xxx

xxx xxx

xx

xx

zadrana zarada

xxxx

Zatvaranje (zakljuivanje)rauna prihoda

Zatvaranje (zakljuivanje)

rauna rashoda

Zatvaranje (zakljuivanje)rauna zbirne dobiti

Zatvaranje (zakljuivanje)rauna dividendi

PREGLED RAUNOVODSTVENOG CIKLUSA


126/129

PREGLED RAUNOVODSTVENOG CIKLUSA

VREDNOVANJE RAUNOVODSTVENI CIKLUS KOMUNIKACIJA

1. ANALIZIRANJEPOSLOVNIH

TRANSAKCIJA

2. EVIDENTIRANJE (unos podataka);

3. PRENOENJE KNJIENJA I PRIPREMAPROBNOG BILANSA;

4. KORIGOVANJE RAUNA I IZRADA

KORIGOVANOG PROBNOGBILANSA;

5. ZAKLJUIVANJE RAUNA

6. IZRADAFINANSIJSKOGIZVETAJA

POSLOVNE

AKTIVNOSTIDONOSIOCI ODLUKE

Pitanja:1. Prva knjiga o raunovodstvu napisana je krajem:

14 og eka


127/129

14-og veka;15-og veka;

16-og veka2. Prodaja trgovinske robe uvodi novi troak poslovanja koji

se zove:Nabavna__________________________________.

3. Nabavka robe moe se voditi po ________________,veleprodajnoj vrednosti i po

_______________________________.4. Oduzimanjem oekivane veleprodajne ene robe od

nabavne cene bez PDV-a dobija se ukalkulisana______________________________-

5. Prodajom robe po maloprodajnim cenama, prodava namalo zadrava za sebe vrednost:

a) PDV-a na maloprodaju;b) Maloprodajnu maru

Odgovori: 1. b); 2. vrednost prodate robe; 3. nabavnojvrednosti, veleprodajnoj vrednosti, maloprodajnojvrednosti ; 4. razlika u ceni; 5. b);

Pitanja / nastavak6. Postupkom _______________ imovine utvruje se

t t j t ij l d i d j i


128/129

stvarno stanje materijala, nedovrene proizvodnje igotovih proizvoda, osnovnih sredstava itd.

7. U situaciji kada dunik (kupac) preduzea odbija daizmiri obaveze, za taj iznos e se smanjiti stanje naraunu Kupci, a dugovaeraun______________potraivanja.

8. Pre konane naplate sumnjivih i spornih potraivanja,otpisi ovih potraivanja se vre________________,preko odgovarajuih rauna__________________.

9. Na poetku godine rauni Kupci-poveriocii_______________se zatvaraju, a taj iznos se knjii nadugovnoj strani rauna _____________, tj. potranojstrani rauna Dobavljai.

10. Iskljuivanje iz upotrebe osnovnog sredstva koje se viene koristi je postupak koji senaziva__________________.

Odgovori: 6. inventara; 7. sporna; S. indirektno, ispravkivrednosti; 9. Dobavijai-dunici, Kupci; 10.rashodovan e.


129/129

HVALA NA PANJI!

Documents

zakljucna knjizenja