Zaklju ivanje po analogiji

POSREDNO ZAKLJU IVANJEprimer analogije:Bakar je dobar provodnik elektri ne struje. Gvo e ima niz osobina kao bakar: neprovidivo je, metalnog sjaja, sastoji se iz jednoatomskih molekula, gradi samo pozitivno naelektrisane jone. Prema tome, i gvo e mora biti dobar provodnik elektri ne struje.

ANALOGIJA posredno zaklju

ivanje

- posredni ku vezu su odigrali pojmovi koji predstavljaju skup osobina jednog tela - po li smo od posebnih tvrdnji o osobinama dva hemijska elementa, da bi zaklju illi jednu isto tako posebnu tvrdnju

ANALOGIJAIzvesti jedan zaklju ak po analogiji zna i zaklju iti na osnovu toga to su neka dva predmeta ili vrste predmeta sli ni u nekim osobinama da moraju biti sli ni i u nekoj drugoj osobini.

ANALOGIJA - SLI NOSTjedno od naj e ih oblika zaklju ivanja na primer, dete koje je ujela osa boji se i bubamara i leptira i svih insekata jasno uvi a sli nost svih ovih ivotinjica koje lete, i na osnovu toga, po analogiji, zaklju uje da su one verovatno sli ne i u tome to ujedaju.

ANALOGIJA - SLI NOSTu nauci esto primenjuje analogija nam mo e sugerisati izvanredno plodne hipoteze (veliki broj zna ajnih pronalazaka) na primer, analogijom se do lo do zaklju ka da para koja potiskuje poklopac lonca mo e isto tako u ve im koli inama da pokre e to ak jedne parne ma ine.

PROBLEMATI NOSTzaklju ak po analogiji je naj e e problemati ne vrednosti sli nost dva predmeta nedovoljna je osnova za egzaktno zaklju ivanje esto vodi manjim ili ve im zabludama na primer, Tomas Rid - s obzirom na sli nost planeta u mnogim osobinama, obrtanje oko Sunca, oko ose i sli no, mo emo tvrditi da sve planete Sun evog sistema, kao na a Zemlja, mogu biti nastanjene ivim bi ima.

ZNA AJ ANALOGIJEanalogija pripremila temelj na kome je moglo da se izgradi nau no saznanje. ad ne raspola emo nikakvim drugim znanjima o predmetu, zaklju ivanje po analogiji je jedino to nam ostaje na raspolaganju. prakti no proveravanje omogu ava da izvr imo razdvajanje dobrih zaklju aka po analogiji od onih koji su pogre ni ili apsurdni.

pravila zaklju ivanj po analogijinisu precizno formulisana * pozitivna analogija - svojstva koja su zajedni ka negativna analogija - ona po kojima se razlikuju

Zaklju ak po analogiji ima utoliko ve u saznajnu vrednost ukoliko je ve a pozitivna, a manja negativna analogija.na primer, kad je re o mogu nosti ivota na Marsu treba uzeti u obzir ne samo zajedni ke osobine sa Zemljom, ve i krupne razlike, na primer, nisku temperaturu i veoma retku atmosferu.

ZAJEDNI KA I RAZLI ITA SVOJSTVA*pravi razliku izme u pozitivne analogije koja nam je poznata (zajedni ka svojstva koja smo do jednog odre enog momenta uspeli da utvrdimo) i totalne pozitivne analogije (svih pretpostavljenih zajedni kih svojstava, koja pored poznatih obuhvata i ona zajedni ka svojstva koja pretpostavljamo da postoje) pravi razliku i izme u poznate negativne analogije i totalne negativne analogije

POTPUNIJE ISTRA IVANJE *Verovatno a ta nosti jednog zaklju ka po analogiji bi e utoliko ve a ukoliko smo potpunije istra ili predmete koje dovodimo u vezu.U vreme kada je Tomas Rid napravio svoju pretpostavku o ivotu na drugim planetama, one su bile jo relativno slabo istra ene, to je jako smanjilo vrednost njegovog zaklju ka.

ZAJEDNI KA SVOJSTVA BITNIJA *Va an je kvalitet svojstava koje poznajemo.poznavanje manjeg broja zna ajnih svojstava > poznavanje ve eg broja bezna ajnih slu ajnih svojstava

verovatno a zaklju ivanja po analogiji utoliko ve a, ukoliko su zajedni ka svojstva bitnija, a razli ita svojstva nebitnija.

KONSTANTNA I NU NA VEZA*Verovatno a ta nosti jednog zaklju ka po analogiji utoliko je ve a ukoliko postoji ve a izvesnost da svojstva koja su kod oba predmeta zajedni ka sa sobom nu no povla e i ono svojstvo koje se u zaklju ku po analogiji pripisuje jednom predmetu.na primer, samo iz injenice da Mars ima atmosferu ne mo emo jo zaklju iti da na njemu ima ivih bi a (postojanje vazduha je nu n n i dovoljan uslov ivota). A iz injenice postojanja ivota, nu no sleduje postojanje atmosfere.

TIPI NI PREDSTAVNIK*Predmeti treba da pripadaju istom rodu, a predmet od koga se polazi treba da bude tipi an predstavnik svog roda.na primer, ljudi u Evropi strah vali su od ponovnog naoru avanja Nema ke jer su zaklju ivali da e ono dovesti do nove agresije Nema ke zaklju uju po analogiji sa doga ajima koji su prethodili drugom svetskom ratu agresivnost nema kih vladaju ih krugova, koja je dovela do rata, bila u znatnoj meri uve ana karakterom Hitlerove li nosti.

PROSE NI PREDSTAVNIKpredmet od koga se u zaklju ivanju po analogiji polazi ne mora biti tipi an predstavnik, on mo e biti i njen prose an predstavnik, koji predstavlja daleko sigurniju osnovu za zaklju ivanje po analogiji nego slu ajno izabrani lanovi nekog roda, koji mogu biti primeri izuzetka i odstupanja.