Prikazi, osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

franjevce i katolicke IiЬeralne intelektua/ce Stad/er је Ьiо neugodan pre/at. U dosadasnjoj historiografiji - s izuzetkom опе koja se krece u tradicionalпom naciпu razmisljaпja katolickog svjetovпog k\era - Stadleru se pripjsuje kleгjkalna nadutost, nedostatak empatjje u bosaпske politjcke ј vjerske pri\jke te trajna konfrontacija s poJjtickim i religijskim amЬijeпtom, u kojemu је djelovao. Takve ocjene Vrankic zabacuje s primjedbom, da su опе "refleks etнicke, politjcke i religijske pozadiпe pojedinih autora" (str.4).

Nafalost. jsti se prigovor moze uputiti i autoru ove monografije. Umjesto da postavi pjtanje karaktera Stadlerova politickog katolicizma, оп jedпostavno argumentira s crkveпojuristickih pozicija, koje је svojedobno zastupao Stadler. Tako na primjer о "nasem klerikalnom programu 20. stoljeca", koji је 1900. godine navjestio Stadlerov dijecezanski list Vrlzbosna (br. 14. od 15. srpnja 1900., str. 24 7) Vraпkic ne guЬi пi jedne rijeci, пеgо umjesto toga uvodi pojam "franjevacki klerikalizam" (str. 569, 732). Pri tome fraпjeYcima pripisuje, da su htjeli zadrZati religijski monopol medu bosanskim katolicjma ј nakon uvodenja redovjte hijerarhije Ј 881. Ciпjenjca је da је nюnopol trazio Stadler za sеЬе, i to ne sапю unutar Crkve, nego i u poljtickom zjvotu bosaпskih katolika odnosno Нrvata (v. str. 709, 733).

Stavljen u europski kontekst, Stadler је pripadao klerikalnom krilu politickog katolicjzma. On se, naime, zauzjmao za poJjticko etaЬJjranje

katolicjzma u Bosnj prema tradicjonalnom modelu, koji је Ьiо neprikladan posebno za multjreligijsku Bosпu. Uz ostalo Stadler је Ыо protjvnik medukonfesjoпalnog zajedпickog politickog djeiovanja, na slican пacin kao sto su se njegovi suvremeni istomjsJjeпici protivilj osnivanju zajednickih medukont'esioпalnih sindikata u Njemackoj i drugim europskim zemljama.

Sa.Zeto receno, hjstot·iogratska vrijednost Vrankiceve monografije ne lezi u poJjtoioskj izbalansiranom iпterpretiraпju zЬivaпja, nego u brjzljivom prezeпtjranju arl1ivske grade.

Srecko М. Dzaja

"НISТORIJA BOSNE (l HERCEGOVJNE)" КОЈА ТО ZAISTA N/JE

U broju 29. Priloga, casopjsa Iпstituta za istoriju u Sarajevu, medu oЬ­javljenim referatjma ј diskusijama sa meduпarodnog naucпog skupa Нistm·io­guifi.ja о Bos,li i /feJ·cegovini 1980. - 1998 .. odri.anog tl Sarajevu 4. ј 5. пovem­brэ 1999. godine, оЬја\'lјеп је n;1 str. 427-434 ј prilo~ d1·. Ante Skeg1·e po'l nasiO\'Orn: "Histoгija Bosne (i Hercegm;iпe)" koja to nije. lf n<1vedenom pril()gtl pomenut sam па str. 427 kao jedan od 1·ecenzenata оЬа izdanja (1994. i 1998.g.) ШIYedene puЬJjkacije.

330

Prikazi, osvrti, promocUe Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Као glavni ј odgovomi urednik pt'vog izdanja, пе samo recenzent, os­jecam potrebu da dr. Anti Skegri odgovorim na neke njegove tvrdnje. Slazem se sa kolegom Skegrom da u ovoj knjjzi, kao ј u svakoj drugoj, ima nedostataka, nedovoljno argumentiranih stavova, ocjena i · drugih propusta. Neupitno је, nadam se, da iza sviћ tekstova stoje autori, ali i sef redakcije. О eventualnim пaucnim promasajima, tezama i koпtroverzama се, nadam se, svoj odgovor dati atJtori naucnЉ priloga, naravпo, ako to опј budн smatrali za potrebno.

Prilog kolege Skegre је, uz svu naucnu argшneпtacUu i dobronamjernu kritikll na vise mjesta netacan, neprecizan ра i ispolitizjгan. U nekjm svojim razmatranjjma potpuno је "zaroпjo" и nasu zajednicku tragicnu pros\ost i u politiku, раје to i glavnj razlog mog reagovanja. Nije mi, medutim, namjera da se ovom prilikom upustam u razmatranje raznjb i mnogobrojnih aspekata agresije na Bosпll i Hercegovinu ј tragicnih dogadaja i dogadanja u periodu 1992.-1995. godine. а па takva паs razmatranja i razmisljanja navodi dio Skegrinog teksta u Prilozima br. 29, od 428. do 431. strane. U ovo vrijeme, па pocetku 21. stoljeca ј vise od pet godina od шјга u Daytonu ne zelim i necu da se upustam u trarenje odgovora na pitanja: 'Tko su branioci Bosne i Hercegoviпe", tko su "agresori na vlastitu zemlju", postojili ili ne "visestoljetni (vjsemilenijski), kontjnuitet bosanske drzavnosti", о tome sta је gospodiп Alija Izetbegovjc геkао u govoru borcima Armije RepubJjke Bosne i Hercegovine koпcem 1993. godine, о dogadanjima oko Varesa i u srednjoj Bosпi itd. Mogao Ьiћ, naravno, о svemu пaprijed recenom dati svoje mjsJjenje, svoje videnje, аЈј to пamjemo ne cinim u ovom momentu, јег necu da "dolijevam ulje na vatru", а pripadam onima kojj teze da se neke stvari prevazidu i da se, ро mogucnosti, ide naprjjed ka saradnjj ј boljoj buducпostj. Umjesto mog odgovora ј komeпtara

preporucujem citaocima da procitaju tekst pri loga Ante Skegre u Prilozima br. 29, Sarajevo 2000. godine i da sami о tome donesu svoj sud.

U пaslovu svog priloga, preuzimajuci iпformativпo intonirane prosudbe dr. HadziЬegovica i dr. Halilovica, Ante Skegro pravj gresku naslovljavajuci publikaciju, na koju se kriticki osvrce "Нistorija Bosne (i Hercegovine)" koja to nije. Као predsjednik RedakcUe knjige о kojoj је rijec djjelim misUenje dr. Skegre da navedena knjiga zajsta nije Historija Bosne i Hercegovine. ' Njena redakcija se njje slucajno opredUelila za naslov Bosna i Hercego,,ina od najstarijih vremena do kraja Drugog пietskog 1·ata, izbjegavsi da је nazove hjstorijom. Нistorija jedne zemlje је daleko ozЬiljnija stvar. Za pisanje kompletne i sveobuhvatne historije potrebne su neke druge pretpostavke. OzbiljЗII i dobronaшjeraл citalac lako се uociti da је knjiga u kojoj је rijec zbonlik pгiloga iz historije Bosne i Hercegovine od antike do polovine 1945.godine. U vecini slucajeva priloge su napisali ћistoricari, specijalisti za odredene lti storUske periode, oni koji sн se u to vrijeme zatekli u Sarajevo. Jednostavno rec~no, пе moze se kritikovati nesto sto ne postoji. Bez obzira па

3:11

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

kriticki argumentirane opaske па radove пekih autora, smatram da је projekat Bosna i HercegmФщ od najstarijih vremena do kraja Dmgog s1jetskog rata solidпa i u cjelini gledaпo, пaucno fuпdirana knjiga koja је пaisla na dobar prijem velikog broja citalaca.

Na pocetku priloga Ante Skegre (Prilozi br. 29, str. 427.- 428.) nailazimo na neuobicajeпo iroпicno predstavljanje ral1metli IЬrahima Tepica, sto је vidljivo iz slijedeceg citata: "Redaktor drugog kao i prvog izdanja, (misli se na izdanje knjige Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja Drugog svjetskog rata, Sarajevo 1994/1998.) visoki је obavjestajni oficir Jugosfo,,enske narodne annije i pukovnik Amzije Boslle i Hercegovine (podvukao I. К.) te ujedno i dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu prof. dr. IЬrahim Tepic ... ". Sto se u navedenoj recenici htjelo reci ? Svi smo mi, ра, vjerovatno, i kolega Skegro sluzili JNA i imali oficirske cinove. Ја i ral1metli 1. Tepic smo slucajпo Ьili rezervisti u istom divizionu u Lukavici, оЬојiса rezervni kapetani. Rijetki su oni iz reda Bosnjaka i Hrvata koji su u JNA mogli dostici vise i visoke oficirske cinove. Ueesce i uloga 1. Tepica u Armryi BiH, kao dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu u ratnim i poratnim uslovima, posebno njegov dopriпos u ocuvanju i obnovi zgrade fakнlteta, veoma је zapazena i to mu moze da sluzi na cast. 1Ьrai1im Tepic је, kao istakпuti historicar, imao ј odredenu ulogu u nastajaпju i objavljivanju knjige о kojoj је rjjec. Duboko sam ubjeden da о njemu "post festum" i kao profesoru i kao naucnjku ј kao covjeku treba govoriti s velikim postovanjem. Ne ро onoj - "о mrtvima sve najЬolje". Dr. Skegro је dobar dio opsade Ьiо u Sarajevu, a\i, ipak ne toliko da Ьi do kraja mogao znati i procijeniti sta se i kako radilo ovdje, sta su sve pojedinci "preturali preko glave", i kao djelatnici na svojim radnim mjestima. i kao ljudi od krvi i mesa. Zasto s ponosom ne istaci da је IЬrahim Tepic bio borac za opstanak Bosne i Hercegovine, da mu је st1pruga usmrcena cetnickom granatom, cetjri sina su ostala bez majke, dvadesetak Ыizih clanova rodЬine, medu kojima ј tri brata, izgubio је u Srebrenici. Nije se stedio ni u Armiji Bosne i Hercegovine niti u ulozi dekana u ocuvanju i posljjeratnoj obпovi fakulteta. Preveliki napori bili su uzrok preraпe smrti ovog veoma cijenjenog i nezaboravnog kolege i prijateljз.

Na str. 430. (Prilozi, br. 29, Sarajevo, 2000.) Ante Skegro kaie: "Da је puЬlikacija Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja Drugog лjetskog rata Ьila namijenjena realizovanju ratnih ciljeva 'Ьоrаса Armije RepuЬiike Воsпе i Hercegovine' ukazuje i cinjenica angaziranja za njenu jzradu prvenstveno podobnih, u znanosti ne uvijek i afirmiranih, znanstvenika. Na stranicama ove knjige, ni tl jedвom izdaпju, пе susrecu se imena vodecih bosaпskih (sarajevskil1) historiografa koji su imali sto reci, bez sumnje neophodnoj znanstvenoj monografiji о povijesti Bosne i Hei"cegovine poput pi"imjerice prof. dr. Veljka Paskvalina, prof. dr. Desaпke Kovacevic-Kojic, prof. dr. Milaпa Vasica, prof. dr. Rade Petrovica i dr .... ". Covjek se zaista mora upi-

332

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

tatj: sta па ovo reCi. Nesto је, ipak, potrebno пekjma vj.Se puta ponovjtj. Ratnj ciljevi Ьоrаса Arrnije RepuЫike Bosne ј Hercegovine Ьili su i osta\j odbrana Bosne i Hercegovjne od опјh koji su izvrsili agresiju na Bosnu i Hercegovinu koji su је komadali ј koji i danas nastoje da је nestane. Ako је navedena pub­Iikacija "in ultjma linea" i Ьila u ulozi odbrane Bosne i Hercegovine rni, koji smo radi\j na njenom jzdavanjн mozemo Ьitj na to ponosni. U to vrjjeme, u op­koljenom Sarajevu mogli su se angaZovati samo oni koji su, apsolutno svjesпi sta је snaslo narode Bosne i Hercegoviпe, Sarajevo posebno, oni koji su svjesno i patriotski osta)j u svojoj zem\jj i svom gradu. Ima\j smo na raspolaganju medu "podobпim" i u znanosti ne uvijek afirrniranim znanstvenicima: dr. Envera lmamovica, redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu, dr. Borjsa Nilevica, direktora Instituta za istoriju u Sarajevu, akademika Marka Sunjica, redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu, dr. Behiju Zlatar, naucпog savjetnika u Institutu za istoriju, dr. Enesa Pelidiju, vanrednog profesora f jJozofskog fakulteta, dr. IЬrablma Tepica, redovnog profesora i dekaпa

Filozofskog fakulteta, dr. Iljasa HadziЬegovica, redovnog profesora Filozofskog fakulteta, dr. Mustafu lmamovjca, redovnog profesora Pravnog fakulteta, dr. Toшislava ISeka, naucrюg savjetnika u Iпstitutu za istoriju ј magistre u Instjtutu za istoriju Seku Brkljacu, Muhidina Pelesica i Husniju Kamberovica. U drugom izdaпju ovom tiшu se pridruzio i kolega, sada dr. Dubravko Lovrenovic, docent na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Kolega Skegro nam zamjera sto nismo an­gazovali neke druge pozпate i priznate naucne radnike: prof. dr. Veljka Paskvaliпa, prof. dr. Desanku Kovacevic-Kojic, prof. dr. Milana Vasica, prof.dr. Radн Petrovica. Uvazeni arheolog dr. VeUko Paskvalin је cijelj rat proveo u Sarajevu, angazovan u rea\jzaciji projekta koji је, u njegovom slucaju (moze cudno zazvucati nekome sa straпe) prevazj\azio fizjcke mogucnosti, dobrano vremesnog - bez uvrede - dr. Paskvalina. Troje drugih pomenutih profesora jos uoci agresije па Bosпu i Hercegoviлu ili ubrzo пakon toga пasli su se u Beogradu, Вапјој Luci i Rimu. Medu njima ima i oлih koju su jedva cekali da Bosna i Hercegovina postane srpska i onih koji su godinama, ranije, opstruirali jzradu hjstorije Bosne i Hercegovine. Vecjna nasih nekadasnjih kolegica i kolega ostali su za vjecita vremeпa u nasem pamcenju kao (vrlo blag izraz) "pobjegulje". Takvi nisu zasluzj\j пј u опоm vremenu (а ј danas) da iћ se sjetimo. Mi oprastamo ali ne zaboravljamo. Sto se tice opaski dr. Skegre о "podobnosti" ј "u zпanosti neafirmiranih zпanstvenika" пajblaze receno rijec је о nekorektnom odnosu prema kolegama. Za ovakve "ocjene" su potrebni argumenti, а misUenja sam da magistar nekad moze da napise bolji i uspjesпiji tekst od пekog profesora ј akademjka. Licno пе sumnjam u dobre namjere afiпnit·arюg i u zadпje vrijeme sve pr·jsutпUeg historicara koji sigumo ide uzlaznoш JjnUom naucпog sazrijevanja. Posebtю su u паsој sгediпj zapazeпi kriticki intoniraпi napisi о najпovijoj historiografskoj produkciji. Nikad nisam

333

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Ьiо (niti zelim da budem) u poziciji da Ьilo kome dijelim lekcije i savjete. То u nasoj struci- historiji, ра i nauci uopste, slozicemo se, пiје ni prilicпo. 1pak, ово sto је d1·. Skegro napisao u dijelovima svoga teksta па str. 427-431 (dijelovi 1-Ш) пiје primjereno naucпom radпiku пjegovog formata i referenci. Dobro је (u priпcipu, mislim) kada је nauka u pitaпju, pokusati izbjeei bilo kakvu politizaciju, imputacije, maliciozпosti, diskvalifikacije, а pogotovo оsоЬпе dojmove! Historicariшa su, i trebalo bi da bude, svete cinjenice - ''sine ira et studio"! Kolega Skegro је primijeпio naucnu kritiku, а to је jedino ispravan postupak, sашо na tekst prof.dr. Е. 1mamovica.

Na ovaj djelimican odgovor Aлti Skegri cekao sam dvije godine zbog toga sto sаш ga zelio objaviti u istom casopisu u kojem је objavljeп diskusioni prilog kolege Skegre.

1Ьrai1im Karabegovic

"Pro et contra" ili "Audiatur et altera pars"

Povod pisanju ovih redova је interesantan prilog Sonje Dujnюvic (S.D.) objavljen u Prilozima Instituta za istoriju Sarajevo, br.29., 2000.g., sti-.449-453. Predmet originalne analize S.D., пaglaseno kriticki i, nesumnjivo, dobronam­jemo iпtoniraпe,. artikulirane na zavidnoj intelektualnoj raziпi, је historiografska produkcija шeduratnog perioda (1918.-1941.), tj. prosudba iz rakursa pojedi­nacnih dometa i promasaja, posebno njenih globalnЉ karakteristika u periodu od 1945. do 1980.g. Svoju analizu S.D. је temeljila па- ро sopstvenom izboru­sumarnim ocjenama ucesпika Savjetovanja о istoriograftji BiH 1918.-1945. koje је odr:lano u Sarajevu ll.-12.2.1982.g., tj. ona nije proizasla iz osobne valori­zacije tretirane prodtJkcije, ра su пjeni zakUucci ео ipso indirektni, oposredovani ocjenama drugih (sa kojima se ona slaze). Ovaj sa:let i koncizan rad sam sa velikom pa:lnjom procitao nakon izlaska Priloga, јег ga пisam mogao odslusati kada је podnesen па skupu (u studenom 1999.g.). Logicno, interes mi је Ьiо profesionalвo motiviran јег sam se proЬlematikom koja је predmet analize S.D. bavio cijeli svoj profesionalni vijek. Nakon sto sаш ga procitao kod mene је preovladalo uvjerenje da је prilog S.D. metodoloski пeobicno postavljen, ра da su stoga neke od njeпih kontatacija i осјепа, Ьlago receno, nekonzistentne sa stvarnim stanjem historiografije BiH tretiranog perioda. Dovoljan razlog za reakciju ove vrste, istina, u posUedпje vrijeme rijetko sretaлe. Priznacu, dodatnu motivaciju dala mi је sama autorica prvim dijelom svoga naslova -"Molimo tisinu ... " (u пеkа vremena to se govorilo na drugi nacin -"Ne talasaj"!). Naravno ni S.D. (nadam se), а niti potpisnik ovih redova (pretpostaviti је) ne plediraju na "konacnu istiпu", пiti vjeruju (za sebe sam siguran) da је о tako kompleksпim i

334