ZAHTEV

ZA ODREĐIVANJE OBIMA I SADRŽAJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

PROJEKTA „FABRIKA SAMOLEPLJIVIH TRAKA I PRATEĆIH SADRŽAJA“

3

NOSILAC PROJEKTA VIBAC BALCANI D.O.O. – Beograd Bulevar Despota Stefana 12

LOKACIJA k.p. br. 2413/75 i 2413/77 KO Kočino Selo Opština Jagodina

Beograd, mart 2016.g.

NOSILAC PROJEKTA: VIBAC BALCANI DOO, BULEVAR DESPOTA STEFANA 12 11000 BEOGRAD

OBJEKAT: FABRIKA SAMOLEPLJIVIH TRAKA I PRATEĆIH SADRŽAJA

KP BR. 2413/75 I 2413/77 KO KOČINO SELO, OPŠTINA JAGODINA

VRSTA DOKUMENTACIJE: ZAHTEV ZA ODREĐIVANJE OBIMA I SADRŽAJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA “FABRIKA SAMOLEPLJIVIH TRAKA I PRATEĆIH SADRŽAJA”

IZRADA ZAHTEVA: DVOPER d.o.o.

Dečanska 5, Beograd

ODGOVORNO LICE: Nebojša Pokimica

pečat: potpis:

AUTORI ZAHTEVA:

Slavica Rsovac, dipl.ing.tehn. IKS 371 4480 03

Biljana Delčev, dipl.ing.tehn IKS 371 J873 11

Tanja Radović, dipl.ing.tehn. IKS 371 M423 13

MESTO I DATUM: Beograd, mart 2016.

1

SADRŽAJ

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ................................................................................... 3

2. OPIS PROJEKTA .............................................................................................................. 3 2.1. Opis fizičkih karakteristika projekta i uslova korišćenja zemljišta u fazi redovnog rada ... 3 2.1.1. Proizvodno magacinski objekat (glavna hala) .................................................................. 4 2.1.2. Upravna zgrada ............................................................................................................... 8 2.1.3. Parna kotlarnica .............................................................................................................. 8 2.1.4. MRS .............................................................................................................................. 11 2.1.5. Rezervoari za sprinklere sa cevovodima za dovod i odvod vode ................................... 11 2.1.6. Rezervoar sanitarne vode.............................................................................................. 11 2.1.7. Kolska vaga ................................................................................................................... 12 2.1.8. Plato za smeštanje otpadnog materijala ........................................................................ 12 2.1.9. Silosi za smeštaj granulata ............................................................................................ 12 2.1.10. Retenzije ....................................................................................................................... 12 2.1.11. Cisterna za ulje .............................................................................................................. 12 2.1.12. Čelični instalacioni most ................................................................................................ 12 2.1.13. Dizel električni agregati ................................................................................................. 12 2.1.14. Postrojenje Impianto recupero ....................................................................................... 12 2.1.15. Saobraćajnice i manipulativne površine ......................................................................... 13 2.1.16. Vodovod i kanalizacija ................................................................................................... 13 2.1.17. Grejanje ......................................................................................................................... 14 2.1.18. Ventilacija ...................................................................................................................... 15 2.1.19. Hlađenje objekta i opreme ............................................................................................. 16 2.1.20. Komprimovani vazduh ................................................................................................... 17 2.1.21. Elektroinstalacije ........................................................................................................... 17 2.1.22. Zaštita od požara ........................................................................................................... 18 2.2. Opis glavnih karakteristika proizvodnog postupka (prirode i količina korišćenja materijala)22 2.2.1. Proizvodni program i kapacitet proizvodnje ................................................................... 22 2.2.2. Opis tehnološkog postupka proizvodnje gotovih proizvoda i opis postrojenja ................ 23 2.2.3. Vrste i količine potrebnih sirovina i energenata .............................................................. 28 2.2.4. Radna snaga ................................................................................................................. 39 2.3. Procena vrste i količine očekivanih otpadnih materija i emisija koje su rezultat redovnog

rada projekta ................................................................................................................. 39 2.3.1. Emisija zagađivača u atmosferu u toku redovnog rada .................................................. 39 2.3.2. Ispuštanje zagađujućih materija u vodu i zemljište u toku redovnog rada ...................... 40 2.3.3. Nastajanje čvrstog i tečnog otpada u toku redovnog rada ............................................. 44 2.3.4. Nastajanje opasnog otpada u toku redovnog rada ......................................................... 45 2.3.5. Buka i vibracije u toku redovnog rada ............................................................................ 46 2.3.6. Svetlost, toplota i radijacija u toku redovnog rada .......................................................... 46

3. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAJVAŽNIJIH RAZLOGA ZA ODLUČIVANJE, VODEĆI PRI TOME RAČUNA O UTICAJU NA ŽIVOTNU SREDINU.................................................................................................. 46

4. OPIS ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE ZA KOJE POSTOJI MOGUĆNOST DA BUDU ZNATNO IZLOŽENI RIZIKU USLED REALIZACIJE PROJEKTA .................................... 48

4.1. Stanovništvo .................................................................................................................. 48 4.2. Flora i Fauna ................................................................................................................. 48 4.3. Zemljište ........................................................................................................................ 49 4.4. Voda .............................................................................................................................. 50 4.5. Vazduh .......................................................................................................................... 54 4.6. Klimatski činioci ............................................................................................................ 55 4.6.1. Temperatura vazduha ................................................................................................... 55

2

4.6.2. Relativna vlažnost vazduha ........................................................................................... 56 4.6.3. Oblačnost ...................................................................................................................... 56 4.6.4. Padavine ....................................................................................................................... 56 4.6.5. Vetrovi ........................................................................................................................... 56 4.7. GRAĐEVINE ................................................................................................................. 57 4.8. Nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta ......................................................... 58 4.9. Pejzaž ........................................................................................................................... 58

5. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU .............. 58 5.1. Usled postojanja projekta .............................................................................................. 58 5.2. Usled korišćenja prirodnih resursa ................................................................................. 59 5.3. Usled emisije zagađujućih materija, stvaranja neugodnosti i uklanjanja otpada ............. 59 5.3.1. Zagađenje vazduha ....................................................................................................... 59 5.3.2. Zagađenje vode i zemljišta ............................................................................................ 60 5.3.3. Buka .............................................................................................................................. 61 5.3.4. Zagađenje u slučaju udesa ............................................................................................ 61

6. OPIS MERA U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ......................................................... 63

6.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima .................................................. 63 6.2. Mere koje treba preduzeti u slučaju udesa .................................................................... 65 6.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine .......................................................... 65 6.3.1. Mere zaštite vazduha .................................................................................................... 65 6.3.2. Mere zaštite voda i zemljišta .......................................................................................... 66 6.3.3. Mere postupanja sa otpadom ........................................................................................ 67 6.3.4. Mere postupanja sa opasnim otpadom u toku redovnog rada ........................................ 67 6.3.5. Mere zaštite od buke ..................................................................................................... 68 6.3.6. Mere zaštite od požara .................................................................................................. 68 6.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu

...................................................................................................................................... 71

7. NETEHNIČKI REZIME PODATAKA OD 2 DO 6 ............................................................. 72 7.1. OPIS PROJEKTA .......................................................................................................... 72 7.1.1. Opis fizičkih karakteristika projekta i uslova korišćenja zemljišta u fazi redovnog rada .. 72 Opis glavnih karakteristika proizvodnog postupka (prirode i količina korišćenja materijala) ...... 75

8. PODACI O MOGUĆIM TEŠKOĆAMA ............................................................................. 76

3

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta: VIBAC BALCANI d.o.o.

Adresa Bulevar despota Stefana 12, 11000 Beograd

Matični broj: 20884762

PIB 107858058

Telefon: +381 11 334-8446

+381 11 334-8447

+381 11 334-8448

Faks: +381 11 334-8453

Odgovorno lice: Patrizio Masini

Funkcija: Generalni direktor Vibac Balcani d.o.o.

e-mail: patrizio.masini@vibac.it

Odgovorno lice u fabrici: Daniele Di Iorio

Funkcija: Tehniki direktor fabrike

e-mail: daniele.diiorio@vibac.rs

Osoba za kontakt (SPU): Tatjana Jovančević

Broj telefona: +381 35 8150

+381 60 260 6028

Faks: +381 35 8821110

e-mail: tatjana.jovancevic@vibac.rs

VI AC Group je jedna od vodećih svetskih kompanija koja je fokusirana na razvoj i proizvodnju raznovrsnih linija specijalnih pakovanja filmova i traka. Sedište kompanije je u Ticinetu (Italija), sa fabrikama u Italiji i Kanadi.

Osnovna delatnost kompanije “Vibac alcani” d.o.o. je proizvodnja traka za lepljenje na polipropilenskim ili papirnim osnovama.

2. OPIS PROJEKTA

2.1. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTA I USLOVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U FAZI REDOVNOG RADA

Fabrika sredstava za lepljenje „Vibac alcani“ locirana je u Kočinom Selu, Industrijska zona bb, na K.P. 2413/75 i 2413/77 K.O. Kočino Selo, opština Jagodina, ukupne površine 115.060 m2.

Fabrika se gradi u bloku 4 po Planu detaljne regulacije blokova 3 i 4 reona 1, u zoni 47 industrijskog kompleksa "Jagodina".

Fabrički kompleks ima sledeći sadržaj:

Rednibroj

OBJEKAT Površina, m2

1. Proizvodno-magacinski objekat (glavna hala)

52 131,14

2. Upravni objekat 902,80

4

Rednibroj

OBJEKAT Površina, m2

3. Kotlarnica (parna i toplovodna) 744,66

4. Postrojenje Impianto recupero za prečišćavanje vazduha

1 276,19

5. MRS i priključak na gasnu instalaciju 120,35

6. Rezervoar protivpožarne vode i sprinklere sa cevovodima za dovod i odvod vode

245,63

7. Rezervoar sanitarne vode sa pumpnom stanicom

164,76

8. Kolska vaga 64,10

9. Plato za smeštanje otpadnog materijala 641,25

10. Platoi za čilere 163,57+77,11

11. Portirnice 25,00+10,60

12. Silosi za smeštaj granulata polipropilena, 6 komada

205,00

13. Retenzije 221,27+292,23

14. Pumpna stanica sa podzemnim rezervoarom za sprinkler

666,00

15. Bunari za vodu 3X6,25

16. Dizel agregati 2X11,34

17. Cisterna (rezervoar) za termalno ulje 21,60

18. Čelični instalacioni most 360,53

UKUPNO 58 375,22

Veći deo fabrike je izgrađen, a delovi fabrike su u probnom radu. Za pojedine objekte i delove fabrike dobijene su upotrebne dozvole, koje se navode u nastavku teksta. Sva rešenja o upotrebnim dozvolama izdala je Gradska uprave za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko-pravne poslove grada Jagodina, Odsek za urbanizam.

1. Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-371/2015-04 od 09.10.2015. god., kojom se odobrava upotreba fabrike sredstava za lepljenje „Vibac alcani“ u sastavu industrijskog kompleksa (fabrika za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajima), na KP. br. 2413/75 KO Kočino Selo, osim instalacija, opreme i uređaja u pogonima označenim kao sektor u kome se nalazi tehnološka linija „Margarita“ i sektor u kome se nalazi tehnološka linija za pripremu adhezivnog lepka.

2. Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-370/2015-04 od 09.10.2015. god., kojim se odobra upotreba kotlarnice u sastavu industrijskog kompleksa - fabrike za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajima, na KP. br. 2413/75 KO Kočino Selo,

3. Rešenje o upotrebnoj dozvoli za upotrebu merno-regulacione stanice (MRS) i priključaka na gasovodnu mrežu na lokaciji, br. 351-234/2015-0 od 30.06.2015.god.

4. Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-415/2015-04 od 20.11.2015. god., za priključak na fekalnu kanalizaciju od šahte na KP br 66/10 KO Jagodina, preko KP br. 66/45 i 2340/3 KO Jagodina i KP br. 2414, 2413/65 i 2413/47 KO Kočino Selo, do KP 2413/75 KO Kočino Selo.

2.1.1. PROIZVODNO MAGACINSKI OBJEKAT (GLAVNA HALA)

Objekat je prizemne spratnosti, u osnovi razuđenog oblika, ukupnih maksimalnih dimenzija 424,65 m x 159.00 m. Visina objekta je različita i kreće se od 9,0 do 14,75 m (do krovne konstrukcije), dok se kota atike kreće od 12,0 do 20,0 m.

5

Objekat se sastoji iz deset funkcionalno odvojenih celina (protivpožarnih sektora) koji su namenjeni za proizvodnju i skladištenje. Unutar objekta su predviđeni mokri čvorovi za potrebe radnika.

Iznad utovarne i istovarne rampe su predviđene nadstrešnice.

Objekat je u potpunosti zatvoren, krovna konstrukcija je vodonepropusna i svi otvori u fasadi se mogu zatvoriti da bi se izbeglo strujanje vazduha, kiša, sneg...

Fasadni zidovi su projektovani od horizontalno postavljenih termoizolovanih panela.

Krov je odgovarajuće hidro i termoizolovan.

Proizvodno-magacinski objekat ima sledeći sadržaj:

Br. prost. Prostorija Površina, m2

Obim, m

1 Hodnik 160,50 70,30

2 Hodnik 2624,43 1065,79

33 WC 29,88 22,08

34 WC 28,40 21,46

PROIZVODNE PROSTORIJE

01 Linija Fox 4368,14 436,89

01.1 Komandna soba 1 79,06 37,12

01.2 Komandna soba 1a 36,63 24,34

01.3 Komandna soba 2a 72,76 45,82

01.4 Komandna soba 2 33,16 28,03

03 Kompresorska stanica 184,18 60,80

03.1 Tretman vode 86,31 37,20

04 Kotlarnica termalno ulje 282,45 79,00

05 Skladište sirovina 2.832,30 317,57

06 Skladište sirovina 1.222,07 169,80

07 Skladište celuloze 1.526,04 214,60

08 Kompresorska stanica 51,61 32,70

09 Kotlarnica za Palmu 142,53 51,10

10.01 Linija Palma 1901,45 324,90

10.02 Skladište hemikalija 160,53 54,55

10.03 Razvodno postrojenje 115,72 50,00

10.04 Razvodno postrojenje 48,78 33,11

10.05 Rezervoar sanitarne vode 113,69 45,64

10.06 Pumpna stanica 46,84 36,00

10.07 Trafo boks 8,05 12,50

10.08 Trafo boks 10,72 13,10

10.09 Trafo boks 9,44 12,50

11 Skladište papirnih rolni 1672,00 221,40

11.1 Ventilska stanica 15,75 17,60

12 Skladište 1589,12 222,60

6

13 Skladište Lateksa 306,26 78,50

14 Linija Fragola 1918,24 278,61

14.1 Komandna soba 18,87 17,81

15 Linija Giglio 1 / 2 2015,37 223,11

16 Flexo odeljenje 1718,21 189,40

16.1 Komandna soba 18,03 17,41

17 Skladište rolni propilena 797,01 126,85

18.1 Laboratotija 190,16 60,90

18.2 Kancelarija 28,73 23,25

18.3 Kancelarija 32,02 23,98

18.4 Hodnik 17,54 20,34

19 Odeljenje sečenja 9.158,77 693,50

19.1 Komandna soba 19,11 17,90

19.2 Komandna soba 21,56 21,95

20 Linija Margarita 2.064,02 251,60

20.1 Komandna soba 22,74 20,15

21 Kartonske tube 610,88 117,50

22 Skladište gotovog proizvoda 7.794,45 642,88

24 Skladište gotovog proizvoda 2.487,49 281,90

25 Radionica i magacin rezervnih delova 526,36 97,50

26 Skladište namazanih rolni 613,50 125,60

26.1 Komandna soba 21,49 23,25

27 Priprema adhezivnog lepka 654,99 122,50

27.1 Sečenje kaučuka 117,73 53,99

28 Razvodno postrojenje 159,50 70,01

28.1 Trafo boks 1 11,27 14,03

28.2 Trafo boks 1 10,08 13,86

28.3 Trafo boks 1 10,89 13,75

28.4 Trafo boks 1 9,92 12,65

28.5 Trafo boks 1 9,98 13,24

29 Razvodno postrojenje 131,06 59,43

29.1 Trafo boks 1 9,77 14,06

29.2 Trafo boks 1 10,96 13,61

29.3 Trafo boks 1 10,58 13,60

29.4 Trafo boks 1 12,30 15,70

30 Razvodno postrojenje 122,45 57,12

30.1 Trafo boks 1 11,07 14,67

30.2 Trafo boks 1 10,53 13,56

30.3 Trafo boks 1 10,78 13,68

7

30.4 Trafo boks 1 9,72 13,66

31 Centralni sistem za nadzor i upravljanje 25,20 20,10

32 Centralni sistem za nadzor i upravljanje 87,60 37,66

Ukupna površina proizvodnog dela fabrike 48.449,25 m2

UKUPNA NETO POVRŠINA 51.292,46 m2

UKUPNA BRUTO POVRŠINA 52.131,14 m2

Za normalno funkcionisanje i prilikom remonta mašina postavljeni su kranovi u prostorijama Fox, Fragola, Giglio, Palma i Margarita.

Kranovi su nosivosti 5 t, osim u Palmi gde je kran nosivosti 10 t.

Ukupna površina proizvodno-magacinskog dela objekta je 52.131 m2.

2.1.1.1. Termouljna kotlarnica

Za rad mašina Fox, Margarita i Giglio 3 predviđa se termouljna kotlarnica. Glavno gorivo za rad kotlovskog postrojenja je prirodni gas.

Kotlarnica se nalazi u prostoriji u sklopu proizvodnog pogona, u delu u kome su smeštene tehničke prostorije: postrojenje za pripremu tehnološke vode i kompresorska stanica.

Kotlarnica u osnovi zauzima 9,4 x 29 = 272,6 m2 . Visina kotlarnice je 15 m.

Predviđeno je da se ventilacija objekta kotlarnice ostvaruje prirodnim putem, preko fiksnih dovodnih i odvodnih žaluzina potrebne površine.

Projektovano postrojenje sastoji se od tri termouljna kotla svaki snage 4.651 kW sa pratećom opremom i uređajima. Dva kotla su radna, a treći kotao je rezerva za slučaj ispada nekog od radnih kotlova. Time je obezbeđeno neprekidno snabdevanje tehnoloških potrošača, a to su mašine „MARGARITA“ (3.873 kW), „FOX“ (1.650 kW) i Gilio 3 (900 KW).

Rezervoar termalnog ulja je podzemni i nalazi se ukopan ispred objekta hale. Punjenje rezervoara se vrši pomoću zupčaste pumpe koja se nalazi pored rezervoara. Istom pumpom se vrši punjenje (pražnjenje) instalacije termičkim uljem kao i zamena ulja kada mu prođe rok trajanja.

Odvod dimnih gasova iz kotla se vrši se preko dvoplaštnog prohromskog čeličnog dimnjaka Φ600/ Φ650 koji se nalazi u samoj kotlarnici.

2.1.1.2. Parna kotlarnica za Palmu

Parna kotlarnica za potrebe mašine Palma u osnovi zauzima 10x14,5 = 145 m2. Visina kotlarnice je 9,4 m. Predviđeno je da se ventilacija objekta kotlarnice ostvaruje prirodnim putem, preko fiksnih dovodnih i odvodnih žaluzina potrebne površine.

Sistem se puni i dopunjuje hemijski pripremljenom (omekšanom) vodom sa reverzne osmoze iz glavne parne kotlarnice.

Gorivo je gas. Predviđena je ugradnja jednog parnog kotla kapaciteta 8 t/h suvozasićene vodene pare, ukupne instalisane snage 6,2 MW. Kotao je snabdeven gasnim gorionikom.

2.1.1.3. Postrojenje za hemijsku pripremu vode

Napojna voda postrojenja za hemijsku pripremu vode je hladna sanitarna voda iz gradske mreže.

Postrojenje za hemijsku pripremu vode sastoji se iz dve linije:

1. Priprema DEMI vode za potrebe rada linije FOX

2. Priprema omekšane vode za potrebe hlađenja linije FOX i za rad vakuum pumpi.

Sabirni tank napojne vode je predviđen kako bi se sprečili hidraulički udari u postrojenju, kao i da bi se obezbedila rezerva napojne vode u akcidentnim situacijama.

8

Višeslojni peščani filter prеdstаvlјa оsnоvnu оpеrаciјu mеhаničkе filtrаciје vоdе, tоkоm kоје sе iz sirоvе vоdе оdstrаnjuјu svе dispergovane i suspendovane mеhаničkе nečistoće, i tаkо vrši dеlimičnо bistrenje vоdе.

Ispiranje filterske ispune vrši se propuštanjem vode u kontra smeru u odnosu na redovan rad. Ispiranje se najčešće vrši dva puta nedeljno u trajanju od 5-8 minuta. Voda od ispiranja se odvodi direktno u kanalizaciju.

Osnovu ove opreme čine dva omekšivača (kolone) u rednoj vezi. Pri ovakvom principu rada prvi omekšivač uklanja najveći deo tvrdih komponenti (kalcijum i magnezijum), dok drugi sprovodi samo fino uklanjanje ovih komponenti. Iz tog razloga omekšivač koji je prvi u liniji je taj koji troši najveći deo svog jonoizmenjivačkog potencijala.

Regeneracija se odvija u nekoliko faza ispiranja i kontraispiranja, a svodi se na to da se kroz kolonu omekšivača provlači rastvor kuhinjske soli (NaCl), koji je smešten u posebnom rezervoaru-solanki.

Sastavni deo jedinice za reverznu osmozu je pumpa visokog pritiska, koja gura vodu kroz reverzno osmotske module. U reverzno osmotskim modulima se vrši odvajanje nepoželjnih supstanci i čestica, čime se dobijaju dva toka: permeat i koncetrat. Permeat je RO prečišćena voda, dok je koncetrat tečnost koja sadrži nečistoće i koja se odbacuje u kanalizaciju. U toku redovnog rada RO jedinice, oko 70% ulazne vode predstavlja permeat, a oko 30% se kao koncentrat odvodi u kanalizaciju. Na izlasku iz jedinice za reverznu osmozu se nalazi i merač provodljivosti koji je bitan pokazatelj kvaliteta vode, ali i upravljački element u pojedinim radnim modovima jedinice.

Automatski mehanički filter se postavlja na početku linije za pripremu omekšane rashladne vode, sa ciljem odstranjivanja krupnijih čestica nečistoća, koje se mogu naći u napojnoj vodi, kao i zbog zaštite ostale opreme u sklopu linije (omekšivač, cevovodi, pumpe i sl.). Filter je sa automatskom funkcijom ispiranja, koja može biti vremenski upravljanja ili nakon dostizanja određenog pada pritiska u filteru.

Sistem za doziranje NaOH se sastoji od plastičnog kanistera (zapremina 60 l) za skladištenje rastvora NaOH i dozirne pumpe, kojom se rastvor NaOH dozira u cevovod rashladne omekšane vode. Doziranje NaOH se vrši radi podešavanja pH vrednosti omekšane rashladne vode na željenu vrednost (8,5-9).

Pločasti razmenjivač toplote služi za hlađenje omekšane rashladne vode za potrebe linije FOX. U ovom razmenjivaču toplote omekšana rashladna vode se hladi sa 42°C (izlazna temperatura iz linije FOX) na 35°C (ulazna temperatura u liniju FOX). Rashladni fluid je rashladna voda iz posebnog čilerskog postrojenja ulazne temperature 7°C i izlazne temperature 12°C. Toplotni kapacitet razmenjivača toplote iznosi 460 kW.

Predviđena su 3 sabirna tanka hemijski pripremljene vode (za DEMI vodu, rashladnu vodu za liniju FOX i omekšanu vodu za vakuum pumpe), kao i tri para distributivnih pumpi (radna i rezervna) za transport vode ka krajnjim potrošačima.

2.1.2. UPRAVNA ZGRADA

Objekat upravne zgrade je deo kompleksa fabrike. Objekat je spratnosti P+2.

Sve etaže objekta su spratne visine 4,05 m.

Objekat je gabarita 29,75 x 28,3 m.

2.1.3. PARNA KOTLARNICA

Kotlovsko postrojenje parne kotlarnice treba da obezbedi dovoljnu količinu pare i tople vode za tehnološke potrebe i potrebe grejanja.

Uz kotlove predviđena je i sva potrebna prateća oprema neophodna za sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača parom traženih parametara.

Objekat je gabarita 39,40x 18,90 m ukupne visine 9,20 m, orijentisan paralelno sa fabrikom.

Objekat kotlarnice je prizemni objekat. Čista visina ovog prostora je 2,60 m.

9

U objektu se nalaze tri parna i tri toplovodna kotla sa pripadajućim gasnim gorionicima, izmenjivači toplote, napojni modul sa rezervoarom 10 m3, pumpe i ostala prateća instalacija.

Objekat parne i toplovodne kotlarnice, zauzima bruto površinu od cca 744,66 m2 i sastoji se iz sladećih osnovnih celina:

- kotlarnice P= 675,89 m2 - magacin za hemikalije i tabletiranu so, P= 4,79 m2 - komandna soba, P= 10,07 m2

- toalet, P= 3,10 m2

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ P neto = 683,84 m2

2.1.3.1. Parno kotlovsko postrojenje

Za rad postrojenja za prečišćavanje otpadnog vazduha predviđa se parna kotlarnica koja se nalazi u neposrednoj blizini proizvodne hale i postrojenja Impiento recupero.

Predviđena je ugradnja tri parna kotla kapaciteta svaki po 7 t/h suvozasićene vodene pare pritiska 10 bar, sa radnom rezervom od 33% (dva kotla su radna, jedan rezervni). Kotlovi su opremljeni sigurnosnin uređajima, za rad bez stalnog nadzora, do 72 h.

Parni kotao je blok izvedbe, plamenodimnocevni sa tri promaje, horizontalnog tipa sa ekonomajzerom.

Tehničke karakteristike kotla sa zagrejačem vode (ekonomajzerom):

Proizvođač: LOOS, Nemačka Tip: UL-S 7000 Produkcija nom.: 7000 kg/h Toplotni kapacitet nominalno opterećenje: 4570 kW Maks. dozvoljeni pritisak: 13 bar Radni pritisak: 10 bar Temperatura pare na radnom pritisku: 184,05°C Temp. napojne vode: 103°C Gorivo: prirodni zemni gas Stepen korisnosti kotla: 95,6% Temperatura dimnih gasova na izlazu: 92°C Masa kotla sa eko – neto: 17652 kg Masa kotla – pun kotao: 30220 kg Gabaritne mere kotla bez gorionika i galerije: (šxdxv): 2774x6310x3353 mm

Ekonomajzer I:

Kapacitet pri pogonu na gas: 294 kW Temperatura vode na izlazu: 137°C Temperatura vode na ulazu: 103°C Protok vode: 7000 kg/h

Ekonomajzer II:

Kapacitet pri pogonu na gas: 89 kW Temperatura vode na izlazu: 123°C Temperatura vode na ulazu: 65°C Temperatura dimnih gasova na izlazu: 92°C Protok vode: 1310 kg/h

Gorivo je gas. Svaki kotao je snabdeven gasnim gorionikom, sa kontinualnom regulacijom opterećenja. Vazduh za sagorevanje se uzima iz prostorije pomoću ventilatora svežeg vazduha i dovodi u kućište gorionika.

Odvod dimnih gasova iz parnih kotlova predviđen je nadzemnim dimnim kanalima do dimnjaka visine H = 17,5 m i prečnika svetlog otvora 700 mm.

Napajanje parnog kotla vodom je predviđeno iz napojnog modula koji je projektovan za polučasovnu rezervu, a koji se sastoji od napojnog rezervara zapremine 10 m3 sa termičkim

10

odvajačem gasova kapaciteta 19,2 t/h, napojnih pumpi (tri radne i jedna zajednička rezervna za sva tri kotla) i merno regulacione grupe kojom se održava konstantan nivo vode u kotlu.

Potrebna količina napojne vode se obezbeđuje iz sistema za hemijsku pripremu i demineralizaciju vode, koji ima sledeće komponente:

Mehanički predfilter;

Deferizator: 2 kolone u paralelnom radu 2 x 15 m3/h (deferizator je izabran zbog mogućeg variranja sadržaja gvožđa u ulaznoj vodi, a osim eliminacije gvožđa deferizator ima isti efekat kao peščani filter);

Filter sa aktivnim ugljem: 2 x 15 m3/h.

Dupleks omekšivač vode sa 2 kolone radna+rezervna i posudom za so;

Reverzna osmoza: od 20 m3/homekšane vode - permeata: 14 m3/h.

PEHD Rezervoar permeata zapremina15 m3.

Usvojen je napojni rezervoar sa degazatorom, odgovarajućim napojnim kotlovskim pumpama i regulacionom jedinicom, koji, zajedno sa mernom i regulacionom armaturom, čine napojni modul zapremine V=10 m3, kapaciteta 19.178 kg/h.

Parni kotlovi opremljeni su sa po jednom radnom napojnom pumpom i jednom rezervnom zajedničkom za oba radna kotla i za treći rezervni kotao, protoka 7,82 m3/h.

Kontinualno odsoljavanje i povremeno odmuljivanje kotlova se izvodi automatski, a ključala voda iz kotlova se vodi u ekspander (V=0,09281 m3), odakle se otparak izvodi van prostora kotlarnice, a ohlađen i ekspandiran kondenzat se odvodi u odmuljnu jamu.

Za napajanje kotla vodom koristi se hemijski i reverznom osmozom pripremljena voda.

Razdelnik 19

pare je snabdeven svim potrebnim priključcima, osloncima i mernim instrumentima.

Za reducir stanicu RSI usvojen je elektromotorni reducir venti.

Projektovana visina dimnjaka parne kotlarnice je H=17,5 m.

2.1.3.2. Toplovodno kotlovsko postrojenje

Toplovodnu kotlarnicu čine tri jednaka kondenzacijska kotla. Kotlovi rade u režimu 70/50°C. Na ovakvom temperaturskom režimu snaga jednog kotla je 920 kW.

Punjenje i dopunjavanje kotlova i instalacije vrši se vodom određenog kvaliteta koju obezbeđuje uređaj za hemijsku pripremu vode, trajnog kapaciteta do 20 m3/h, i deo je sistema za demineralizaciju napojne vode parnih kotlova.

Uređaj se sastoji od dva jonoizmenjivačka filtera i posude za rastvaranje soli za regeneraciju. Dok jedan filter radi, drugi se regeneriše.

Radi uštede prostora dve kotlovske jedinice se ugrađuju jedna uz drugu i imaju zajednički dimnjak.

Svi izduvni cevovodi pare vode se direktno u atmosferu. Sva oprema i cevovodi topliji od 50oC koji mogu doći u dodir sa osobljem su zaštićeni toplotnom izolacijom od staklene vune, u jastucima i oblogom od aluminijumskog lima.

Kotlovsko postrojenje je smešteno u izdvojenom građevinskom objektu.

Objekat cele energane je zaštićen propisnom hidrantskom mrežom sa vatrogasnim fleksibilnim crevima. Aparati za lokalno gašenje požara na opremi i sanduk sa peskom su locirani pored opreme na kojoj može doći do požara.

Za odvod dimnih gasova, iz toplovodnih kotlova, predviđeni su čelični prohromski dvoplaštni dimnjaci, jedan zajednički za dve kotlovske jedinice, drugi zaseban za treću kotlovsku jedinicu. Prečnik svetlog otvora prvog dimnjaka je 500 mm, drugog 400 mm. Visina dimnjaka 17,5 m.

Potrebna visina dimnjaka izračunata je iz uslova da najveća koncentracija bilo kog zagađivača u prizemnom sloju vazduha ne bude veća od dozvoljene maksimalne srednje dnevne koncentracije, (prema projektovanim važećim propisima ona je za azotni oksid iznosila 0,085 mg/m3)

11

I parni i toplovodni kotlovi rade sa iskorišćenjem latentne toplote dimnih gasova. Zato je uz svaki kotao predviđena jedinica za neutralizaciju kondenzata pre odvoda u kanalizaciju.

Projektom je predviđena prirodna ventilacija objekta kotlarnice. Ventilacija se ostvaruje preko fiksnih dovodnih i odvodnih žaluzina koje su postavljene na objektu kotlarnice.

2.1.3.3. Gorivo

Gorivo za kotlarnicu je prirodni gas. Rezervno gorivo nije predviđeno.

Gas se obezbeđuje sa MRS kapaciteta 4.500 Nm3, preko priključnog gasovoda sa sistema

Srbijagasa. Izlazni pritisak gasa je 300 mbar.

2.1.3.4. Gorionik

Za pravilno sagorevanje goriva u kotlu kao i njegov siguran, pouzdan i automatski rad uz kotao je

fabrički predviđen odgovarajući gorionik sa pripadajućom gasnom instalacijom. Gorionik po

konstrukciji i sastavu odgovara propisima EN 676 (1996).

2.1.4. MRS

Gas za potrebe potrošača kompleksa se obezbeđuje sa MRS kapaciteta 4.500 Nm3, preko priključnog gasovoda sa sistema Srbijagasa.

Izlazni pritisak gasa je 300 mbar.

Armatura i oprema MRS smeštene su u metalnom kontejneru dimenzija 4,65x2,0x2,2 (2,5) m. Vrata se otvaraju u polje i dodirne površine su obložene materijalom koji ne varniči. Provetravanje objekta MRS se vrši prirodnim putem, pomoću ventilacionih otvora, postavljeni pri dnu i vrhu dužih strana kontejnera.

Kućica se postavlja na betonski temelj dimenzija 2,40x5,05 m i 15 cm od postojećeg terena. Prostor oko MRS se ograđuje čeličnom ogradom dimenzija osnove 15x8,0 m i visine 2,5 m na propisanom udaljenju 3,0 m od MRS. Na ogradi se predviđa kapija širine 1,5 m, koja će se otvarati na spoljnu stranu za ulaz/izlaz ovlašćenih lica i opreme.

Pristup objektu MRS se ostvaruje sa lokalne saobraćajnice na novoprojektovani prostor za pristup ovlašćenom vozilu dimenzija 7,2x8,8 m.

U okviru projektovane fabrike sredstava za lepljenje Vibac, prirodni gas se troši direktno na pojedinim tehnološkim linijama ili posredno, kao energent za pripremu vodene pare i termalnog ulja za potrebe tehnoloških potrošača i za pripremu tople vode za grejanje.

2.1.5. REZERVOARI ZA SPRINKLERE SA CEVOVODIMA ZA DOVOD I ODVOD VODE

Rezervoar vode za sprinkler nalazi se na zapadnom delu parcele. Spoljašnje dimenzije rezervoara su 40,3x16,5x4,88 m. Korisna dimenzija je 31,0x15,5x3,6 m. Visok nivo podzemne vode imao je značajan uticaj prilikom dimenzionisanja zbog isplivavanja, pa je debljina gornje ploče i zidova retenzije 50 cm, dok je temeljna ploča debjine 80 cm. Uz sam rezervoar postavljeno je i mašinsko odeljenje dimenzija 8,0x16,5 m.

Zagrevanje pumpne stanice sprinkler pumpi je pomoću električnog kalorifera kapaciteta 5 kW. Radom ovog uređaja upravlja termostat preko zadate temperature.

Za hlađenje pumpne stanice sprinkler pumpi predviđen je sistem koji se sastoje od krovnog ventilatora kapaciteta 15.000 m3/h smeštenog na krovu prostorije. Radom ovog ventilatora upravlja termostat na osnovu zadate temperature. Vazduh u prostoriju ulazi preko krovne kućice sa fasadnim rešetkama.

2.1.6. REZERVOAR SANITARNE VODE

Rezervoar sanitarne vode nalazi se na severnom delu parcele. Spoljašnje dimenzije rezervoara su 12,8x10,8x4,2 m. Korisna dimenzija je 12,0x10,0x3,0 m. Visok nivo podzemne vode imao je značajan uticaj prilikom dimenzionisanja, zbog isplivavanja pa je debljina gornje ploče i zidova

12

retenzije 40 centimetara, dok je temeljna ploča debjine 80 cm. Uz sam rezervoar postavljeno je i mašinsko odeljenje dimenzija 6,8x3,0 metara.

2.1.7. KOLSKA VAGA

Kolska vaga je locirana u jugoistočnom delu kompleksa, na udaljenju od oko 23,7 m od objekta portirnice i 38,7 m od ulazne kolske kapije. Predviđena je elektronska drumska kolska vaga u nivou sa betonskim mostom nosivosti 30 t.

Kolsku vagu čine dve celine: vagarski most i vagarsko upravljački deo (koji se nalazi u sklopu objekta portirnice). Merni most vage projektovan je od armiranog betona dimenzija 18,64 x 3,44 m u saobraćajnici na kojoj je obezbeđena komunikacija kamionskog saobraćaja, radi merenja težine sirovina koje se dopremaju u fabriku.

2.1.8. PLATO ZA SMEŠTANJE OTPADNOG MATERIJALA

Deponovanje otpadnog materijala predviđeno je na betonskom platou u okviru kompleksa, koji je dimenzija 22,5x28,5 m. Omogućen je pristup kamionima. Predviđen je poseban deo za skladištenje opasnog otpada, a poseban za skladištenje neopasnog otpada u skladu sa propisima. Deponovani otpad će se skladištiti u odgovarajućim kontejnerima na propisan način.

U toku je procedura za dobijanje građevinske dozvole za ovaj plato.

2.1.9. SILOSI ZA SMEŠTAJ GRANULATA

Silosi za smeštaj granulata se nalaze na platou neposredno pored proizvodne hale. Predviđen je smeštanje 6 silosa sa polipropilenskim granulama, ukupne zapremine 1.290 m3.

2.1.10. RETENZIJE

U sklopu fabrike predviđeno je postavljenje dve retenzije za prikupljanje kišnice. Prva, veća retenzija postavljena je na severnom delu parcele i spoljašnje dimenzije su joj 17,0x17,0x4,8 m. Unutrašnja, korisna dimenzija retenzije je 16,0x16,0x3,6 m.

Druga retenzija je smeštena na jugoistočnom delu kompleksa. Spoljašnje dimenzije ove retenzije su 15,8x13,8x4,8 m. Korisne dimenzija retenzije su 15,0x13,0x3,6 m. I u ovom slučaju je visok nivo podzmene vode imao značaj uticaj prilikom dimenzionisanja, pa je debljina gornje ploče i zidova retenzije 40 cm, dok je temeljna ploča debjine 80 cm.

2.1.11. CISTERNA ZA ULJE

Za potrebe postavljanja ukopanog rezervoara za termalno ulje predviđen je armirano betonski temelj dimenzija 950x350x60 cm. Rezervoar je zapremine 40 m3.

2.1.12. ČELIČNI INSTALACIONI MOST

Osnovna noseća konstrukcija mosta je čelična i sastoji se od rešetkastih nosača na rasponima 12,50 m, projektovanih od valjanih i profila sa ispunom od HOP kutijastih profila.

Most je dugačak 80,5 metara i ima 13 pari stubova.

2.1.13. DIZEL ELEKTRIČNI AGREGATI

U slučaju nestanka mrežnog napajanja predviđaju se dva dizel električna agregata. Postavljaju se

pored trafostanica TS3 i TS2 na posebno izvedenom platou. Dizel agregati su u kućištu za

spoljašnju upotrebu.

2.1.14. POSTROJENJE IMPIANTO RECUPERO

Kompleks pogona za rekuperaciju vazduha prostire se na betonskom platou dimenzija

20,00x63,85 m koji se nalazi na obodu parcele prema jugu. Postrojenje za prešišćavanje vazduha

kontaminiranog heksanom, sastoji se od nekoliko nadzemnih i podzemnih objekata. Gledano od

strane glavne hale fabrike, sa desne strane nalaze se ukopani rezervoari za heksan (3 komada)

koji su fundirani na zajedničkoj temeljnoj ploči dimenzija 10,40x8,65 m debljine 25 cm.

13

Glavni objekat postrojenja gde se obavlja filtriranje i prerada heksana je pravougaone osnove

dimenzija 17,45x10,50 m. Objekat ima ukupno tri niova, a tačka sa najvećom visinom nalazi se na

relativnoj koti od +11,15 metara. Površina etaže na koti ±0,00 je 183,22 m2, na koti +3,75 je

190,64 m2, a na koti +8,10 je 106,72 m2. Ukupna bruto površina objekta je 480,58 m2.

Objekat je kompletno izrađen od armiranobetonskih elemenata (A zidovi, stubovi i grede) prema

podlogama dobijenim od isporučioca opreme (mašinsko-tehnološke podloge). Debljina zidova je

25 cm, a ploča 25 i 20 cm. Stubovi su poprečnog preseka dimenzija 40x40 cm.

Na samom levom kraju kompleksa nalazi se šaht spoljašnjih dimenzija 6,95x5,25 m dubine 3 m.

Na mestima gde je to predviđeno projektom mašinskih instalacija postavljeni su kanali za razvod

heksana i svih neophodnih fluida.

U sklopu samog postrojenja nalaze se adsorpcione kolone sa ispunom od aktivnog uglja,

instalacije, rashladne kule, komandna soba i ukopani rezervoari sa heksanom.

Postrojenje za rekuperaciju otpadnog vazduha je projektovano tako da je protok vazduha

180.000 m3/h, sa koncentracijom pare heksana u gasnoj fazi 11,11 g/m3 na temperaturi 55°C.

2.1.15. SAOBRAĆAJNICE I MANIPULATIVNE POVRŠINE

Saobraćajni kolski prilaz objektima kompleksa fabrike „Vibac alcani“, proizvodno-magacinskom prostoru sa pratećim sadržajima vrši se putem saobraćajnih priključaka interne saobraćajnice kompleksa za teretna i putnička vozila, povezanim na gradsku saobraćajnicu „Sever“ (na k.p. 2413/47 K.O. Kočino Selo).

Postoje dva kolska ulaza/izlaza. Jedan se nalazi na severoistočnoj, a drugi na severo-zapadnoj strani parcele.

Kolski prilaz parceli je širine 7,00 m. Širina pešačkih trotoara je 2,0 m.

U slučaju požara interna saobraćajnica omogućava prilaz požarnog vozila sa svih strana objekta.

2.1.16. VODOVOD I KANALIZACIJA

Vodosnabdevanje fabričkog kompleksa vrši se delom sa gradske vodovodne mreže PE ND 200 prema uslovima JP „STANDARD“, koja se nalazi sa strane saobraćajnice Sever, a delom iz 3 istražno eksploataciona bunara, koji su pozicionirani na samoj lokaciji.

Sa gradske vodovodne mreže vrši se vodosnabdevanje administrativnog dela objekta.

Vodosnabdevanje ostale tehnološke opreme u proizvodnoj hali vrši se iz bunara na lokaciji.

Predviđeno je bušenje tri bunara IEBVB – 1/14, IEBVB – 2/14 i IEBVB – 3/14, sa kapacitetima Q=15 l/s, H=55 m. Bunarima IEBVB – 2/14 i IEBVB – 3/14 snabdeva se rezervoar sanitarne vode - 2 korisne zapremine Vkor=280 m3, kao i mreža za zalivanje zelenih površina. Bunarom IEBVB – 1/14 snabdeva se rezervoar sanitarne vode -1 korisne zapremine Vkor = 409 m3 u proizvodnoj hali, za potrebe rezerve vode za mašinu Palma (Q=10 l/s), kao i manji deo tehnološke i sanitarne opreme (Q=3,72 l/s).

Spoljni razvod sanitarne mreže obuhvata snabdevanje svih objekata na lokaciji sanitarnom pitkom vodom delom sa gradske vodovodne mreže, a delom iz rezervoara sanitarne vode koji se snabdevaju iz bunara.

Shodno protivpožarnim propisima za ovu vrstu i dimenzije objekata predviđen je istovremeni rad dva unutrašnja hidranta (2x2,5 l/s) i pet spoljašnjih (5x5,0 l/s), ukupnog kapaciteta 30 l/s. Minimalni pritisak na hidrantskom priključku je 2,5 bara.

Snabdevanje hidrantske mreže na lokaciji vrši se iz rezervoara protivpožarne vode, zajedničkog za hidrantsku mrežu i za sprinkler instalaciju. Ukupna zapremina rezervoara je Vkor=1.376 m3, od čega je za hidrantsku mrežu predviđena zapremina od 216 m3 (rezerva za 2 h rada hidrantske mreže).

Spoljna hidrantska mreža je prstenasta prečnika PE DN 150, sa nadzemnim PP hidrantima DN80, postavljenim na propisanom rastojanju.

14

Projektom spoljne mreže fekalne kanalizacije prikazano je prikupljanje fekalne fanalizacije od svih objekata na lokaciji i njeno odvođenje do gradske mreže fekalne kanalizacije.

Nosilac projekta je od Gradske uprava za urbanizam, komunalne, stambene, građevinske i imovinsko-pravne poslove, Grada Jagodina dobio Rešenje br. 351- 53/2015 od 13.02.2015 o odobrenju za priključenje na fekalnu kanalizaciju.

Projektom tehnološke kanalizacije predviđeno je odvođenje otpadnih voda iz postrojenja Palma i postrojenja za prečišćavanje vazduha (Impianto recupero).

U slučaju havarije na postrojenjima Palma i Impianto rekupero projektovana je retenzija korisne zapremine Vkor=537 m3 [(rezerva za 24 h rada oba postrojenja), Impianto recupero – Q=1.67l/s, Palma – Q=4.5 l/s= Quk=6,2 l/s] za sakupljanje otpadne vode iz ta dva postrojenja. Ispred retenzije nalazi se betonsko okno gde se sistemom ventila otpadne vode preusmeravaju u retenziju. Sistem ventila poseduje kontrolnu jedinicu koja je postavljena u objektu.

Odvođenje atmosferskih voda sa kompleksa „Vibac alcini“ vrši se preko interne mreže atmosferske kanalizacije u obodne betonske kanale, u koje se ispuštaju preko tri betonske izlivne građevine.

Za potrebe prikupljanja i odvođenja atmosferskih voda od objekata, parkinga i ostalih površina izvršena je izgradnja mreže kišne kanalizacije prečnika Ø 200 mm – Ø 600 mm.

Atmosferska kanalizacija sa sadržajem naftnih derivata – zauljena kanalizacija, prečišćava se preko separatora naftnih derivata odgovarajućih kapaciteta.

Deo zauljene kanalizacije koji se sakuplja linijskim kanalima ACO Monoblock prečišćava se na separatoru ulja i masti ACO Oleopator P 10/50 i odvodi u retenziju.

Deo zauljene kanalizacije koji se sakuplja linijskim kanalima ACO Qmax prečišćava se na separatoru ulja i masti ACO Oleopator P 20/100 i odvodi u retenziju.

Zbog izrazito velikih površina krovova i betonskih površina na lokaciji, a samim tim i velike očekivane količine atmosferske kanalizacije sa lokacije, projektom su predviđene dve betonske retenzije koje služe za prikupljanje i kontrolisano ispuštanje atmosferskih voda u postojeće obodne kanale.

Računska kiša sa kojom je urađen proračun kompletnog spoljnog razvoda kišne kanalizacije i određene zapremine retenzija je dvadesetominutna kiša povratnog perioda T=2 god. intenziteta 139 l/s/ha za područje grada Jagodine.

Betonska retenzija -1 (locirana u severozapadnom delu kompleksa) dimenzija AxB=16x16 m i korisne visine Hkor=2,5 m je korisne zapremine Vkor=640 m3, a betonska retenzija-2 (locirana u jugoistočnom delu kompleksa) dimenzija AxB=15x13 m i korisne visine Hkor=2,5 m je korisne zapremine Vkor=487,5 m3.

Unutrašnji hidranti Ø50 su raspoređeni na pogodnim mestima, tako da pokrivaju svaku tačku objekta.

Za odvođenje otpadnih voda sa poda hale predviđeni su podni slivnici, koji su takođe predviđeni i za odvođenje otpadnih voda od tuševa za incidentne situacije

2.1.17. GREJANJE

Grejanje objekta obezbeđeno je pomoću recirkulacionih i ventilacionih HOVAL uređaja, odnosno HOVAL toplovodnih kalorifera.

U prostorima koji ne zahtevaju prinudnu ventilaciju predviđeni su HOVAL DHV recirkulacioni uređaji. U prostorijama u kojima se dovodi velika količina spoljašnjeg vazduha za potrebe tehnološkog procesa, smeštene su mašine koje disipiraju toplotu, tako da prilikom dimenzionisanja opreme za grejanje nije uzet u obzir kapacitet potreban za zagrevanje svežeg vazduha.

U prostorijama sa prinudnom ventilacijom predviđeni su ventilacioni HOVAL LHW uređaji koji obezbeđuju ventilaciju i zagrevanje ovih prostorija.

U prostorijama male površine predviđeni su HOVAL HV toplovodni kaloriferi.

15

Za zagrevanje objekta predviđena je posebna grana iz kotlarnice. Temperatura razvodne vode je 50oC.

Grana toplovodnih kalorifera u prostoriji PALMA otvorena je samo kada fabrika ne radi i koristi se za dežurno grejanje ovog prostora. U normalnom režimu rada zagrevanje prostora je obezbeđeno centralnim ventilacionim sistemom u ovoj prostoriji, kao i toplotnom disipacijom koja se javlja prilikom rada ove mašine.

Uređaji koji se koriste za zagrevanje prostorije MARGARITA su u Ex izvedbi kategorije II. Kontroler koji upravlja radom ovih uređaja nalazi se izvan prostorije.

Preko MS sistema prati se rad svih uređaja za zagrevanje i ventilaciju.

Zagrevanje pumpne stanice sprinkler pumpi je pomoću električnog kalorifera kapaciteta 5 kW. Radom ovog uređaja upravlja termostat preko zadate temperature.

Objekat se toplotnom energijom snabdeva iz sopstvene gasne kotlarnice smeštene uz sam objekat.

Iz podstanice su predviđena tri cirkulaciona kruga za grejanje:

- cirkulacioni krug grejanja Q = 1374 kW, tr = 50oC - cirkulacioni krug ventilacije prostorije PALMA Q = 1248 kW, t = 70/50oC - cirkulacioni krug grejanja upravne zgrade Q = 300 kW, t = 70/50oC

2.1.18. VENTILACIJA

U svim prostorijama koje se koriste kao skladišta sirovina i gotovih proizvoda predviđena je prirodna ventilacija pomoću krovnih i fasadnih prozora sa motornim pogonom.

Mašine FOX, FRAGOLA, GIGLIO 1 i 2, MARGARITA rade sa velikim količinama svežeg vazduha koji se dovodi iz spoljašnje sredine. Ventilatori za dovod i odvod vazduha sastavni su deo isporuke mašina.

1. Mašina MARGARITA

Za ovu mašinu definisan je kanal kojim se od mašine odvodi mešavina otpadnog vazduha i heksana do postrojenja za rekuperaciju. Kanal je prečnika 2.000 mm izrađen od pocinkovanog lima debljine 3 mm. Kanal se postavlja na unapred pripremljenu čeličnu podkonstrukciju na krovu objekta. Nakon napuštanja krova kanal se po cevnom mostu vodi do postrojenja za rekuperaciju.

2. Mašine GIGLIO 1, 2

Ove mašine se ne isporučuju sa ventilatorima za dovođenje svežeg vazduha, već vazduh uzimaju iz prostora. Zbog toga su na krovu ove prostorije predviđene 4 ventilacione kućice sa potrebnom površinom žaluzina od 4 m2 za dovođenje vazduha za rad ovih mašina.

3. Mašina FOX

Ventilator

Kapacitet 27.000 l/min

Napor pumpe 20 m

Motor 90 kW, 6 polova

Materijal izrade SS 304, nerđajući čelik

4. Mašina FRAGOLA

Potreban kapacitet vazduha u tunelu: 480.000 m3/h

Kapacitet izduvnog vazduha: 28.000 – 56.000 m3/h

U proizvodnom objektu su predviđeni i sledeći sistemi mehaničke ventilacije:

5. Prostorije za Sečenje polipropilenske folije, Pripremu akrilnog lepka, Odeljenje sečenja, Kartonske tube i Radionica

U prostorijama 02-Sečenje polipropilenske folije, 16 – Priprema akrilnog lepka, 19 – Odeljenje sečenja, 21 – Kartonske tube, 25 – Radionica, predviđena je kombinacija prirodne ventilacije (krovni prozori) i prinudne ventilacije pomoću HOVAL ventilacionih uređaja sa rekuperacijom.

16

Količina svežeg vazduha u ovim prostorima određena je na osnovu kriterijuma od min. 0,2 izmene/h.

Predviđeni ventilacioni LHW uređaji rade sa 100% svežim vazduhom. U sklopu svakog ventilacionog uređaja nalaze se sledeći elementi:

- nadkrovni uređaj u sklopu koga se nalaze: vrećasti filter svežeg vazduha G4, kontra spregnute klapne svežeg i recirkulacionog vazduha, pločasti izmenjivač toplote (rekuperator) sa bajpasom, ventilatori svežeg i otpadnog vazduha;

- podkrovni uređaj u sklopu koga se nalaze: vrećasti filter odvodnog vazduha G4, izmenjivač toplote Cu-Al za grejanje, vrtložna komora (air-injector).

Rad ovih uređaja je u potpunosti automatizovan pomoću kontrolera koji upravljaju radom nekoliko uređaja u različitim prostorijama.

6. Ventilacija mašine PALMA

U prostoriji za smeštaj mašine PALMA predviđen je sistem mehaničke ventilacije koji obezbeđuje 8 izmena/h svežeg vazduha. Sistem služi pre svega za neutralizaciju velike količine vlage koja se javlja u ovoj prostoriji prilikom rada mašine.

Vazduh se u prostor ubacuje preko 4 ubacne komore kapaciteta po 30.000 m3/h.

Vazduh se u prostoriju ubacuje sa visine od 15 m pomoću potrebnog broja vazdušnih mlaznica.

Vazduh se odsisava pomoću 4 otsisne komore kapaciteta po 30.000 m3/h.

7. Laboratorije i kancelarija

Predviđen je poseban sistem ventilacije laboratorije i blokiranih kancelarija. Sistem se sastoji od ubacnog i odsisnog ventilatora, kapaciteta 600 m3/h.

8. Sanitarni čvorovi

Predviđeni su posebni sistemi lokalnog otsisavanja iz sanitarnih čvorova (L2 i L3), svaki kapaciteta 600 m3/h.

9. Pumpna stanice sprinkler pumpi u sklopu sprinkler rezervoara.

Predviđen je krovni ventilator kapaciteta 15.000 m3/h koji se postavlja na ploči pumpne stanice.

2.1.19. HLAĐENJE OBJEKTA I OPREME

Prema zahtevu Investitora, proizvodne prostorije ne zahtevaju hlađenje u letnjem periodu.

Hlađenje se predviđa u trafostanicama.

Rashladni agregat za hlađenje trafostanica mašine Palma ima rashladni kapacitet od 100 kW. Radni fluid je voda, protoka17200 kg/h i temperature 7/12°C.

Za hlađenje trafostanica 28, 29, 30 predviđeni su sistemi TV1-TV3. Sistemi se sastoje od kanalskih ventilatora kapaciteta 40.000 m3/h, kanalskog razvoda i potrebnog broja odsisnih rešetaka.

Za hlađenje pumpne stanice sprinkler pumpi predviđen je sistem koji se sastoji od krovnog ventilatora kapaciteta 15.000 m3/h smeštenog na krovu prostorije.

Za hlađenje i grejanje komadnih soba, laboratorije, prostorija za MS i kancelarija predviđeni su zidni split sitemi – toplotne pumpe sa inverterom. Unutrašnje jedinice smeštene su na zidovima prostorija, a spoljašnje na krovnim pločama u prostoru hale.

Za potrebe hlađenje tehnološkog procesa za vreme rada mašina predviđeni su nezavisni rashladni agregati za svaku mašinu koja zahteva hlađenje. Uređaji su smešteni na platoe neposredno uz fasadu objekta u blizini mašina. Predviđeni su uređaji sledećih kapaciteta:

mašina FOX: 2x424 kW, 1x454 kW

mašina REPARATO FOX: 248,4 kW

mašina FRAGOLA: 64,4 kW

mašina MARGARITA: 56,4 kW

mašina FLEXO: 33,3 kW

17

Projektom su predviđeni uređaji proizvođača CARRIER sledećih karakteristika:

Rashladni agregati za hlađenje mašina GIGLIO1, GIGLIO2 i rashladni agregat za uređaje za pripremu adhezivnog lepka su locirani na Platou za čilere i cevnim razvodom povezani sa potrošačima.

Pločasti razmenjivač toplote služi za hlađenje omekšane rashladne vode za potrebe linije FOX. U ovom razmenjivaču toplote omekšana rashladna voda se hladi sa 42°C (izlazna temperatura iz linije FOX) na 35°C (ulazna temperatura u liniju FOX). Rashladni fluid je rashladna voda iz posebnog čilerskog postrojenja ulazne temperature 7°C i izlazne temperature 12°C. Toplotni kapacitet razmenjivača toplote iznosi 460 kW.

2.1.20. KOMPRIMOVANI VAZDUH

Potrebna količina komprimovanig vazduha pritiska 6-7 bara obezbeđuje se iz kompresorske stanice locirane u okviru proizvodnog objekta.

Komprimovanim vazduom snabdevaju se sledeći potrošači: Mašine Fox, Flexo 1, Tagliatice, Giglio 1, 2 i 3, mikseri akrilnog lepka, Fragola, Margarita, Progeto soul, mikseri akrilnog lepka, mašine za sečenje, pakovanje, prese, insinerator, laboratorija, lateks skladišni rezervoari, silosi za poliprpoilen.

2.1.21. ELEKTROINSTALACIJE

Napajanje električnom energijom predviđa se iz tri trafostanice TS1, TS2 i TS3 i trafostanice Palma, koje se nalaze u okviru proizvodne hale fabrike. Glavni napojni električni vodovi od trafostanica do tehnoloških ormana, razvodnih ormana opšte namene, razvodnih ormana za napajanje osvetljenja i dr. vode se kroz objekat na PNK nosačima.

2.1.21.1. Elektroinstalacije proizvodno magacinskog objekta

Razvodni ormani u objektu su:

Ehnološki razvodni ormani,

Razvodni ormani koji se napajaju samo mrežnim naponom;

Razvodni ormani koji se napajaju mrežnim naponom, a u slučaju nestanka električne energije sa dizel električnih agregata i

Razvodni ormani elektromotornog pogona.

Istalacija osvetljenja

Predviđena je električna instalacija opšteg (radnog) i protivpaničnog osvetljenja. U objektu nivo osvetljenosti zadovoljava potrebe u skladu sa namenom prostorija.

Protivpanično osvetljenje – postoji dva tipa. Na izlazima (natpisi izlaz) predviđeno je da svetle i kad postoji napon. Ostale svetle samo u slučaju nestanka napona ili pojave požara kad se isključuje instalacija.

Istalacija napajanja potrošača opšte namene

Predviđaju se razvodne table za napajanje priključnica opšte namene, priključnih ormarića rolo vrata, kliznih PP vrata, utičnica za napajanje viljuškara, opreme instalacije video nadzora, kao i razvodnih ormana ventilacije i grejanja proizvodne hale (DB-WIN).

Isljučenje instalacije u slučaju nužde

U skladištima su kod ulaznih vrata predviđeni tasteri kojima se, u slučaju nužde, isključuje električna struja u skladištima.

Isključenje instalacije u slučaju požara

Predviđa se isključenje razvodnih ormana tehnologije, razvodnih ormana opšte namene po prostorijama, na odgovarajuće signale dojave požara. Takođe se predviđa i isključenje razvodnih ormana napajanih sa dizel električnih agregata .

Instalacija gromobranske zaštite i uzemljivača

18

Za zaštitu objekta od atmosferskih pražnjenja predviđa se gromobran sa hvataljkama sa uređajem za rano startovanje sa potrebnim brojem spustova.

2.1.21.2. Elektroinstalacije gasne kotlarnice

U okviru gasne kotlarnice izvedene su električne instalacie:

instalacija elektromotornog pogona,

instalacije parnih kotlova,

instalacije hemijske pripreme vode,

instalacije toplovodnih kotlova,

instalacije električnog osvetljenja, utičnica opšte namene i ostalih potrošača

instalacije gromobranske zaštite i

instalacije uzemljenja.

2.1.21.3. Elektroinstalacije Postrojenja za prečišćavanje vazduha

U okviru Postrojjenja za prečišćavanje vazduha izvedene su električne instalacije:

instalacija napajanja električnom energijom,

isključenje instalacije u slučaju nužde,

instalacije zaštite od električnog udara i

instalacije uzemljenja.

2.1.22. ZAŠTITA OD POŽARA

Prilaz vatrogasnog vozila je omogućen sa strane svih fasada objekta proizvodnog pogona, dok je manjim tehničkim objektima oko glavne hale omogućen prilaz sa najmanje jedne fasade.

Međusobna udaljenost objekata je takva da zadovoljava čak i neke od najstrožijih zahteva koji zahteva minimalnu udaljenost između dva objekta različite namene od minimum H/2 višeg objekta (prenos požara, urušavanje objekta...).

Na mestima gde se gorivi materijal nalazi u blizini objekta, obezbeđen je fasadni zid vatrootpornosti minimum 2 h.

Takođe minimalna udaljenost od granica susednih parcela je takva da je onemogućeno bilo kakvo, a u svakom slučaju, ne brzo širenje požara čak i pri najnepogodnijim vremenskim uslovima (ruža vetrova i sl.).

2.1.22.1. Glavna hala

Analiza mogućih izvora požara, pokazuje da je mogućnost nastanka požara, u normalnim eksploatacionim uslovima svedena na minimum, ukoliko se poštuju propisani radni uslovi, a uređaji, instalacije i prostor se koriste i održavaju na način kako je to regulisano tehničkim propisima i pravilnicima (sva oprema je pravilno dimenzionisana, sa ugrađenim odgovarajućim sigurnosnim mehanizmima za slučaj nekog poremećaja, upotrebljeni su kvalitetni materijali itd.).

U objektu su mogući požari klase A, , C i požari na elektroinstalacijama.

U skladištima će se skladištiti u najvećoj meri sirovine i gotovi proizvodi na bazi papira. Od gorivih materijala osim sirovina i proizvoda na bazi papira biće rolne polipropilena, kartonske ambalaža i sl.

Kao zapaljive i ekplozivne materije u objektu će se koristiti heksan i prirodni gas. Heksan se koristi kao sirovina u prozvodnji adheziva. Kao gorivo u gasnoj kotlarnici će se koristiti prirodni gas.

Od gorivih materijala, pre svega pojavljuju se papir i karton (koristi se kao sirovina i gotov proizvod), zatim prirodni kaučuk, ugljovodonična smola, granule polipropilena....

Sistem detekcije gasova

Sistem je namenjen blagovremenom otkrivanju povećane koncentracije gasova kao i mesta

19

nastanka alarmne situacije. U proizvodnom procesu koristi se više gasova, a detekcija je predviđena za heksan i prirodni gas.

Za gašenje požara objekata na lokaciji "Vibac alcani" u Jagodini, koristiće se spoljašnja i unutrašnja hidrantska mreža.

U našem slučaju za gašenje požara obezbeđena je količina vode od minimum 30 l/sec, koja je potrebna za istovremeni rad spoljašnje (25 l/s) i unutrašnje (5 l/s) hidrantske mreže.

Za gašenje požara vodom predviđeni su unutrašnji i spoljni hidranti.

Oko objekata je izvedena novoprojektovana spoljna hidrantska mreža. Na njoj su montirani spoljni hidranti Ø80.

Unutrašnji hidranti pokrivaju celokupan deo objekta mlazom vode.

Automatskom stabilnom instalacijom za gašenje požara vodom - sprinkler instalacija, predviđeno je gašenje u sledećim skladištima (označeno simbolima na Osnovi prizemlja):

1. Skladište sirovina (prostorija br. 05 i 06) 2. Skladište celuloze (prostorija br. 07) 3. Skladište papirnih rolni (prostorija br. 11) 4. Skladište rolni polipropilena (prostorija br.12 i 17) 5. Skladište gotovog proizvoda (prostorija br. 22 i 24)

U cilju povećanja bezbednosti od požara i efikasnog gašenja požara u objektu, predviđen je sistem automatske stabilne instalacije za gašenje požara ugljen-dioksidom. Gašenjem su obuhvaćeni:

Delimična-lokalna zaštita dela za nanošenje lepka i dela za namotavanje namazane rolne linije Margarita, sa dve zone gašenja,

Delimična-lokalna zaštita Miksera MAA-1 i MAA-2, sa dve zone gašenja, svaki mikser je poseban požarni sektor,

Delimična-lokalna zaštita Miksera MA-1, MA-2, MA-3 i MA-4, sa četiri zone gašenja, svaki mikser je poseban požarni sektor,

Delimična-lokalna zaštita dela mašine Palma - sušenje papira linije Palma, jedna zona gašenja,

Potpuna-zapreminska zaštita Trafoa, sa tri zone gašenja, Potpuna-zapreminska zaštita Razvodnog postrojenja, jedna zona gašenja.

Na osnovu procene o mogućim klasama požara i izbora odgovarajućih sredstava za gašenje tih klasa požara, u objektima su postavljeni ručni aparati za gašenje požara i to:

aparati za gašenje suvim prahom, oznake "S-9" i

aparati za gašenje ugljendioksidom, oznake "CO2" i

Broj aparata u objektu je:

Ručni aparat za gašenje požara prahom, kapaciteta 9 kg, oznake S-9 194 komada

Ručni aparat za gašenje požara ugljendioksidom, kapaciteta 5 kg, oznake CO2-5 23 komada.

Za predmetni objekat koriste se instalacije prirodnog gasa kao i instalacija i uređaji u kojima se koristi heksan.

Prirodni gas

Lokacijski elaborat za ishodovanje saglasnosti na lokaciju navedenog priključnog gasovoda i MRS-a je urađen i dobijena je saglasnost na njenu lokaciju pod brojem 217-3721/14 od strane Uprave za vanredne situaciju u Jagodini.

U okviru fabrike sredstava za lepljenje, prirodni gas se troši direktno na pojedinim tehnološkim linijama ili posredno, kao energent za pripremu vodene pare i termalnog ulja za potrebe tehnoloških potrošača i za pripremu tople vode za grejanje.

Mere zaštite od požara termouljne kotlarnice

Građevinski, objekat i lokacija kotlarnice ispunjavaju sve tehničke uslove koji se zahtevaju u

20

"Pravilniku o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica“.

Projektovano postrojenje sastoji se od tri termouljna kotla snage 4.651 kW svaki i potrebne prateće opreme.

Aparati za lokalno gašenje požara predviđeni su pored opreme i uređaja koji su potencijalni izvori opasnosti od požara, uz zid na visini do 1,5 m.

U skladu sa projektom vodovoda i kanalizacije objekat se štiti odgovarajućim brojem hidranata.

Predviđena je i detekcija gasa u funkciji kontrole, sa zaštitnim dejstvom na nivou zvučnogi optičkog alarma.

2. Instalacija sa heksanom

Heksan se transportuje iz skladišnih rezervoara (podzemni rezervoari, kapaciteta 3x40 m3) cevovodom veličine DN80 (Ø88,9 x 1.6), do pogona za pripremu adhezivnog lepka. Heksan se kroz fabrički kompleks transportuje podzemno, u betonskom kanalu, gde se vrši i detekcija u slučaju eventualnog curenja.

Unutrašnja instalacija heksana se odnosi na dve linije cevovoda veličine 6“/DN150, kojima se adhezivni lepak transportuje iz pogona za pripremu do mašine „Margarita“, gde se vrši njegovo nanošenje na impregnirani papir.

2.1.22.1.1. Opis sistema za odvođenje dima i toplote

U okviru proizvodne hale i skladišta predviđene su kupole za prirodno odimljavanje iz tih prostora.

Otvaranjem kupola stvaraju se uslovi za prirodno odvođenje dima i toplote nastalih u požaru.

2.1.22.1.2. Opis instalacije za zaštitu objekta od atmosferskog pražnjenja

Za zaštitu objekta od atmosferskih pražnjenja predviđa se gromobran sa hvataljkama sa uređajem za rano startovanje sa potrebnim brojem spustova.

Uzemljivač je postavljen u temeljima stubova u mršavom betonu – traka FeZn, i u zemlji Rf traka (inox) 30x3,5 mm za međusobno povezivanje temelja stubova.

Takođe ostavljeni su izvodi za povezivanje sa uzemljivačima spoljnih objekata i objekata tehnoloških instalacija.

2.1.22.2. Kotlarnica

Objekat gasne kotlarnice namenjen je za snabdevanje parom i toplom vodom svih potrošača proizvodnog pogona sredstava za lepljenje Vibac Balcani. Kao gorivo, u gasnoj kotlarnici će se koristiti prirodni gas.

Prilaz vatrogasnog vozila je omogućen sa strane dve fasade objekta kotlarnice.

Kotlarnica je od objekta hale u malom delu kraja objekta udaljena 1,5 m, ali su zidovi hale vatrootporni paneli na 120 minuta, na tom mestu bez otvora, i paneli kotlarnice vatrootpornosti 30 minuta, čime je sprečeno širenje požara između objekata.

U kotlarnici, površine poda 710 m2 predviđena je sledeća mobilna oprema za gašenje požara: 3 aparata - tipa S-9 2 aparata - tipa CO2-5

Za gašenje požara obezbeđena je količina vode od minimum 20 l/sec, koja je potrebna za istovremeni rad spoljašnje (15 l/s) i unutrašnje (5 l/s) hidrantske mreže.

Predviđena je prirodna ventilacija objekta kotlarnice. Ventilacija se ostvaruje preko fiksnih dovodnih

i odvodnih žaluzina koje su postavljene na objektu kotlarnice.

Kotlarnica je opremljena sistemom za automatsko otkrivanje i dojavu požara.

Sistem detekcije gasova je namenjen blagovremenom otkrivanju povećane koncentracije gasova kao i mesta nastanka alarmne situacije.

21

Izvedene su instalacije za gromobransku zaštitu objekta, kao i instalacije uzemljenja.

2.1.22.3. Postrojenje za prečišćavanje vazduha Impiento recupero

Postrojenje za rekuperaciju nalazi se na betonskom platou dimenzija 60x20 m. U sklopu samog postrojenja nalaze se adsorpcione kolone sa ispunom od aktivnog uglja, instalacije, rashladne kule, komandna soba i ukopani rezervoari sa heksanom.

Prilaz vatrogasnog vozila je omogućen sa jedne strane postrojenja.

Međusobna udaljenost objekata je takva da zadovoljava čak i neke od najstrožijih zahteva koji zahteva minimalnu udaljenost između dva objekta različite namene od minimum H/2 višeg objekta (prenos požara, urušavanje objekta...).

Takođe, minimalna udaljenost od granice susedne parcele je takva da je onemogućeno bilo kakvo, a u svakom slučaju, ne brzo širenje požara čak i pri najnepogodnijim vremenskim uslovima (ruža vetrova i sl.).

Ukupan broj zaposlenih je 5, dok je maksimalan broj ljudi u jednom trenutku u postrojenju 2.

Prema Eleboratu o zonama opasnosti kompleksa određene su: ZONE OPASNOSTI, koje su prikazane ne slici 1.

Slika 1. Dispozicija opreme sa zonama opasnosti i katodnom zaštitu postrojenja za prešišćavanje otpadnog vazduha

Na osnovu procene o mogućim klasama požara i izbora odgovarajućih sredstava za gašenje tih klasa požara, u objektu su postavljeni aparati za gašenje požara i to:

ručni aparati za gašenje suvim prahom, oznake „S-9“ (6 komada), ručni aparati za gašenje ugljen-dioksidom, oznake "CO2-5" (1 komad) i prevozni aparat za gašenje suvim prahom, oznake „S-50“ (1 komad)

Oko objekata je izvedena novoprojektovana spoljna hidrantska mreža. U odnosu na namenu i

22

veličinu postrojenja predviđeno je postavljanje spoljašnje hidrantske mreže kapaciteta 5x5,0 l/s tj. ukupno 25 l/s.

Prsten spoljne hidrantske mreže je Ø150.

Neophodno je da Korisnik, rad na poslovima poveri radnicima koji su predhodno upoznati sa režimom rada i pravilima propisanog ponašanja u objektima sa ovom vrstom zapaljivih materija (heksan). U radnim prostorima moraju se postaviti odgovarajući natpisi o zabrani pušenja, o zabrani rada sa otvorenim plamenom, o zabrani zavarivanja i sl. Korisnik je dužan da vatrogasnu opremu i uređaje održava u ispravnom stanju i da zaposlene upozna sa njihovim korišćenjem.

Za predmetni objekat je dobijeno Rešenje pod 7/15 broj 217-5072/15 od 29.0.2015. godine, od Ministartva unutrašnjih poslova RS, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Jagodini, kojim se odobrava lokacija za 3 podzemna rezervoara za n-heksan, ukupne zapremine, 3x40 m3.

2.2. OPIS GLAVNIH KARAKTERISTIKA PROIZVODNOG POSTUPKA (PRIRODE I KOLIČINA KORIŠĆENJA MATERIJALA)

2.2.1. PROIZVODNI PROGRAM I KAPACITET PROIZVODNJE

Proizvodni program fabrike za proizvodnju sredstava za lepljenje predstavlja više od 100 različitih proizvoda (samolepljiva traka, „selo-tejp“, samolepljive folije i sl...).

Proizvodni program predviđa dva glavna proizvoda: - Samolepljive trake sa osnovom od polipropilenske folije i - Samolepljive trake sa osnovom od papira.

Krajnji proizvod fabrike je samolepljiva traka širine od 1,5 cm do 10 cm, dobijena različitim tehnološkim postupcima.

2.2.1.1. Kapacitet fabrike i skladišnih prostora

Kapaciteti mašina

Mašina Proizvodni kapacitet

Fox – proizvodnja polipropilenskih rolni 1.190 kg/h

Flexo – markiranje PP rolni 21.600m2/h

Giglio 1 – premazivanje PP rolni akrilnim lepkom

30.000 m2/h

Giglio 2 – premazivanje PP rolni akrilnim lepkom

30.000 m2/h

Fragola – impregnacija papira 300-350 m/min

Margarita – premazivanje adhezivnim lepkom impregniran papir

16.666-25.000 m2/h

Kapacitet fabrike

Projektovani kapacitet fabrike za proizvodnju samolepljivih traka iznosi okvirno 1 bilion/m2 trake godišnje. Proizvodnja će se u odvijati 350 dana godišnje, 7 dana u nedelji u 3 smene.

Kapacitet skladišnih prostora

Skladište Kapacitet, broj paletnih mesta

Način skladištenja

Skladište sirovina – prostorija 5 i 6 3423 Podno, na paleti, 3 nivoa

Skladište celuloze – prostorija 7 1014 Podno, na paleti, 3 nivoa

Skladište papirnih rolni 1314 Podno, 3 nivoa

Skladište polipropilenskih rolni – prostorija 12 i 17

2241 Podno, 3 nivoa

Skladište namazanih rolni – prostorija 26 765 Podno, 3 nivoa

Skladište gotovog proizvoda – prostorija 6184 Podno, na paleti, 2 nivoa

23

22 i 24

Tank, silos Broj Kapacitet tanka, m3

Silos polipropilena 6 2x210, 2x210, 2x235

Ukupno 1.290

Latex 4 40

Antiadheziv 2 40

Akrilni lepak 8 30

2.2.2. OPIS TEHNOLOŠKOG POSTUPKA PROIZVODNJE GOTOVIH PROIZVODA I OPIS POSTROJENJA

2.2.2.1. Tehnološki postupak proizvodnje samolepljive trake sa osnovom od polipropilenske folije

Na slici 2 prikazan je blok dijagram tehnološkog postupka proizvodnje samolepljive trake sa osnovom od polipropilenske folije.

Slika 2. lok dijagram tehnološkog postupka proizvodnje samolepljive trake sa osnovom od polipropilenske folije

24

1. Proces za ekstrudiranje i sečenje BOPP - Fox

Proces ekstrudiranja BOPP (biaksijalno orjentisan polipropilen) zasnovan je na dva osnovna procesa. Prvi proces je ekstruzija granula polipropilena OPP na specijalnim mašinama ekstruderima i drugi proces orijentacija molekula polipropilena u obe strane – longitudinalne i transferzalne.

Prvo okretanje se dešava na mašini MDO, dok se druga orijentacija vrši na mašini TDO. Kasnije se vrši namotavanje rolni polipropilena.

Proces filmovanja sadrži i jednu jedinicu za tretiranje površine kako bi se proizveo film odgovarajuće polarnosti. Proces se obavlja ili plamenom ili prstenom, u zavisnosti od zahtevane tehnologije.

Tako dobijene rolne dužine su 6 m, koje se seku na dužinu od 2 m na mašini za sečenje rolni – Tagliatice.

2. Proces markiranja polipropilenskih rolni – Flexo 1, Flexo 2 i Flekso 3

Nakon sečenja na odgovarajuću dužinu od 2 m, rolne se transportuju do mašine na kojoj se vrši markiranje. Markiranje na mašinama Flexo 1 i Flexo 2 vrši se bojama na bazi organskih rastvarača, dok je boja za markiranje na mašini Flexo 3 na vodenoj bazi.

3. Proces dobijanja željenog akrilnog lepka

Akrilni lepak se cisternama doprema u fabrički kompleks. Iz cisterne se akrilni lepak transportuje cevovodom do skladišnih rezervoara zapremine 40 m3.

U zavisnosti od potrebe proizvodnje, dolazi do pripreme tri različite vrste akrilnog lepka. Dolazi do mešanja boje (bele i braon) sa osnovnim akrilnim lepkom. Tako pripremljen lepak se transportuje cevovodom do kontejnera, koji se nalazi neposredno pored mašine za nanošenje lepka Giglio 1, Giglio 2 i Giglio 3.

4. Proces premazivanja akrilnog lepka – Giglio 1, Giglio 2 i Giglio 3

Rolne polipropilena premazuju se akrilnim lepkom u mašini za premazivanje. Pripremljeni lepak se nanosi na polipropilensku foliju. Na 1 m2 premazuje se cca 20 g lepka. Nakon što se na rolnu nanese akrilni lepak, premazana traka se uvodi u tunel za sušenje, kako bi isparila voda koja se nalazi u lepku. Na kraju tunela rolna ulazi u deo za hlađenje i namotava se na kraju procesa. Namazane rolne se prenose u deo za sečenje rolni, gde se dobija gotov proizvod.

5. Proces spaljivanja otpadnog vazduha iz mašina Flexo 1 i Flexo 2

Regenerativni termalni proces oksidacije omogućava prečišćavanje VOC (organskih isparljivih materija) prema sledećoj reakciji:

C.O.V. + O2 + energija aktivacije → CO2 + H2O + toplota

Ova reakcija se odvija u komori za sagorevanje, pod odgovarajućim uslovima temperature, turbulencije i vremena zadržavanja.

Zagrevanje vazduha, koji se prečišćava, odvija se zahvaljujući prelasku kroz slojeve keramičkog materijala, koji se greje ili hladi u zavisnosti od pravca protoka vazduha, delujući kao akumulator toplote.

2.2.2.2. Tehnološki postupak proizvodnje samolepljive trake sa osnovom od papira

Opis tehnološkog postuka proizvodnje:

1. Proizvodnja papira - Palma

Papir se proizvodi od sirovina - vlakana celuloze i vode. Ova vlakna se spajaju i formiraju papir. Papir zatim ulazi u tunel za sušenje kako bi se isparila vlaga iz papira i na kraju procesa papir se namotava u rolne. Dobijeni papir ima težinu od oko 40 g/m2 sa 6% vlage.

25

Za dobijanje zahtevanih svojstava papira koriste se i različite hemikalije. Hemikalije koje se koriste u proizvodnji ne podižu koncentracije hlorida, sulfata u otpadnim vodama iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti propisanih Pravilnikom o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, „Opštinski službeni glasnik grada Svetozareva“ (sada Jagodine) br. 7/1992.

2. Proces dobijanja Latexa

Lateks se cisternama doprema u fabriku i transprtuje do skladišnih rezervoara 4x40m3. U mešačima – 2x3 m3 dolazi do mešanja lateksa sa vodom i tako pripremljen se transportuje cevovodom do mašine za impregnaciju – Fragola.

Slika 3. lok dijagram tehnološkog postupka proizvodnje samolepljive trake sa osnovom od papira

3. Proces dobijanja Latexa

Lateks se cisternama doprema u fabriku i transprtuje do skladišnih rezervoara 4x40m3. U mešačima – 2x3 m3 dolazi do mešanja lateksa sa vodom i tako pripremljen se transportuje cevovodom do mašine za impregnaciju – Fragola.

26

4. Proces dobijanja antiadheziva

Antiadheziv se cisternama doprema u fabriku i transportuje do skladišnih rezervoara 2x40 m3. U mešačima – 1x3 m3 dolazi do mešanja antiadheziva sa vodom i tako pripremljen se transportuje cevovodom do mašine za impregnaciju – Fragola.

5. Proces impregnacije - Fragola

Proizvedene rolne papira se dopremaju do mašina na kojoj se vrši impregnacija papira lateksom i antiadhezivom. Na papirnu traku, na 1 m2 premazuje se cca 20 g lateksa, a nakon premazivanja lateksa dodaje se na 1 m2 cca 2 g antiadheziva. Nakon premazivanja, pošto su lateks i antiadheziv pomešani sa vodom, papir ulazi u dva tunela za sušenje, a nakon sušenja namotava se u rolne.

6. Priprema adhezivnog lepka

Osnovne komponente za proizvodnju ovog lepka su heksan, prirodni kaučuk i ugljovodonična smola. Prirodni kaučuk se seče i pneumatskim transportom šalje u mikser gde se meša sa već pripremljenom smešom heksana i smole. Pripremljeni lepak se skladišti u rezervoarima pre nego se transportuje u mašinu za premazivanje adhezivnim lepkom - Margarita.

7. Proces premazivanja adhezivnim lepkom – mašina Margarita

Nakon procesa impregnacije rolne se dopremaju do odeljenja gde će se vršiti premazivanje impregniranog papira adhezivnim lepkom. Lepak se proizvodi od prirodnog kaučuka i heksana i dozira se na rolnu u količini oko 35 g/m2. Lepak se suši u tunelu, heksan isparava. Nakon sušenja, vrši se hlađenje, a zatim namotavanje u rolne. Namazane rolne se prenose u deo za sečenje rolni, gde se dobija gotov proizvod. Otpadni vazduh koji nastaje u ovom procesu se odvodi na prečišćavanje u postrojenje za prečišćavanje otpadnog vazduha.

8. Proces dobijanja podloški samolepljivih traka – mašina Progeto soul

Samolepljive trake prilikom sečenja u mašini za sečenje i pakovanje se namotavaju na podloške. Trake specijalnog papira se nalaze na odmotaču. roj traka koje se namotavaju i debljina papira određuju debljinu podloške. Trake papira se na valjcima lepe i trake obložene lepkom se specijalnim gumenim trakama uvijaju u spiralu i formiraju tubu. Tuba se dalje transportuje na mašinu za sečenje gde se vrši sečenje na određenu dužinu 1 m. Tube dužine 1 m se transportuju do mašine koja će seći tubu u različitim dimenzijama. Tube pre sečenja provedu 6 minuta u mašini kako bi se lepak između slojeva papira učvrstio.

Tako isečene podloške (1,5 cm – 10 cm) se transportuju do mašina za pakovanje namazanih traka.

2.2.2.3. Tehnologija tretmana emisija opasnih i štetnih gasova do graničnih vrednosti upuštanja u atmosferu na postrojenju Impianto recupero

Postrojenje za rekuperaciju otpadnog vazduha je projektovano tako da je protok vazduha 180.000 m3/h, sa koncentracijom pare heksana u gasnoj fazi 11,11 g/m3 na temperaturi 55°C.

Otpadni vazduh (vazduh + heksan), nastao u mašini za premazivanje adhezivnog lepka Margarita, transportuje se kanalima na krovu proizvodne hale i preko čeličnog mosta do postrojenja za rekuperaciju heksana. Pre uključivanja ventilatora, obezbeđuju se uslovi kako bi se temperatura gasovite smeše smanjila sa 55°C na 35°C.

Otpadni vazduh, temperature 35°C i sa maksimalnom koncentracijom heksana od 11,1 g/m3, prolazi kroz adsorbere, kako bi se izvršila rekuperacija rastvarača iz vazduha.

U postrojenju je predviđeno 5 adsorbera, gde se obavlja ciklična adsorpcija. Svaki adsorber je napunjen u centralnom delu sa maksimalno 20.000 kg aktivnog uglja. Otpadni vazduh prolazi kroz ventilatore, pomoću razlike pritisaka kroz aktivni ugalj, na kome se u procesu adsorpcije zadržavaju molekuli heksana, a prečišćeni vazduh napušta adsorbere kroz dimnjake.

Kada aktivni ugalj postane zasićen parama heksana, blokioraju se ulazi heksana u adsorber, a vrši se regeneracija regeneracija aktivnog uglja.

Regeneracija aktivnog uglja se vrši naizmenično u adsorberima i na taj način se postiže da 4 adsorbera uvek rade. Regeneracija aktivnog uglja se vrši dovođenjem pare iz parne kotlarnice.

27

Proces prečišćavanja aktivnog uglja se odvija 45 min u 3 faze:

1. Ciklus grejanja – 10 min. Ispušta se para preko punjenja 2. Srednji ciklus – 5 min – Na dnu adsorbera se prikuplja smeša vode i heksana u odnosu 1:3

(3 dela voda i 1 deo heksan) 3. Ciklus desorpcije u trajanju oko 30 min. Dopušta se ispuštanje vodene pare i heksana u

odnosu 1:3 na temperaturi od 110°C.

15 min nakon uključenja bilo kog adsorbera, vrši se ispuštanje tečnosti iz adsorbera. Tečnost prolazi kroz kondenzatore i na kraju u separator.

Pre početka sledećeg ciklusa adsorpcije, vrši se degazacija u adsorberu 10 min kao i hlađenje u trajanju od 10 min kako bi se postigla unutrašnja temperatura maksimalno 40°C.

Kako se u procesu prečišćavanja u raznim delovima opreme javlja heksan i relativna para (tankovi, skruberi...), vršiće se odvođenje na početak sistema prečišćavanja u plenum, kako ne bi dolazilo do emisija štetnih materija u vazduh.

Iz tanka u kome se sakupila vruća smeša vode i heksana, smeša se transportuje u ekonomajzer, gde se sakuplja vruć kondenzat i dalje odvodi u kondenzatore, tako da temperatura ne prelazi 98°C i pritisak 3 bara.

U okviru postrojenja predviđaju se i tri podzemna rezervoara heksana (po 40 m3), u kojima temperatura ne prelazi 20°C.

Heksan se u proizvodnju šalje pumpama kapaciteta 10 m3/h na pritisku 3 bara.

Postrojenje za regeneraciju otpadnog vazduha opremljeno je i rashladnom kulom koja ima svoje razmenjivače i kondenzatore koji se ne nalazi u Ex zoni.

2.2.2.4. Prijem, skladištenje i otprema

Prijem i otprema se vrše iz vozila nosivosti 24 - 36 tona. Vozila će hodom unazad pristajati na

predviđene monolitne rampe pod uglom od 90° - 4 prijemnih i 4 otpremnih kao i dve betonske

rampe za otpremu gotovog proizvoda. Da bi se omogućio brz istovar (ili utovar) robe na betonskim

rampama su predviđeni ručni pretovarni mostovi, koji premošćavaju prostor između doka i

utovarnog prostora kamiona.

U skladištu sirovina (prostorije 5, 6 i 7) sirovine se skladište podno u tri nivoa. Najviši nivo slaganja od poda je 4,5 m. Gotovi proizvodi se skladište u skladištu gotovog proizvoda (prostorije 22 i 24) i to podno u dva nivoa. Najviši nivo slaganja od poda je 3 m.

Organizacija skladištenja:

Skladište rolni papira – prostorija 11

Skladište polipropilenskih rolni – prostorije 12 i 17

Skladište namazanih rolni – prostorija 26

Rolne se skladište u 3 nivoa.

Na objektu postoje 2 bočna izlaza (između osa 38-40, osa A.1). Na ovim rampama se vrši otprema gotovog proizvoda.

Izabrana transportna mehanizacija - viljuškari

Investitor je kao transportnu mehanizaciju za unutrašnji transport odabrao čeone viljuškare sa 4

točka i pogonom na zadnjem točku sa „suvim – gel“ baterijama. Predviđena je nabavka 30

viljuškara za potrebe proizvodnog pogona.

aterije koje su predviđene u viljuškarima koji rade u objektu su zatvorene, ventilski regulisane

baterije sa imobilisanim elektrolitom u vidu gela i dolivanje vode nije dozvoljeno tokom čitavog

životnog ciklusa baterije.

Punjenje suvih – gel baterija ne zahteva posebnu prostoriju, pa je za punjenje baterija

obezbeđena instalacija (ispravljač i utičnica) u prostorijama samih proizvodnih linija.

28

2.2.2.5. Procesi čišćenja

Procesi čišćenja pre svega u unutrašnjosti hale odvijaće se mašinski, što znači da postojeći podovi

proizvodne hale moraju biti otporni na habanje, odnosno čišćenje vodom, dok se spoljašnji prostori

čiste i ručno i mašinski.

Za čišćenje podova odabrana je automatska mašina za čišćenje sa četkama.

2.2.3. VRSTE I KOLIČINE POTREBNIH SIROVINA I ENERGENATA

2.2.3.1. Osnovne karakteristike i osnovni podaci o sirovinama i energentima

Osnovne sirovine za proizvodnju traka za lepljenje su:

- prirodna guma (kaučuk),

- ugljovodonična smola,

- plomerna smola,

- heksan,

- granule polopropilena,

- celulozna pulpa,

- lateks,

- antiadheziv i

- akrilni adheziv.

Pored osnovnih sirovina za proizvodnju će se koristiti i različite pomoćne sirovine kao što su: sredstva za čišćenje i kondicioniranje papira, povećanje zatezne čvrstoće, impregnaciju, protiv slepljivanja, zaštitu, antipenušavci, pomoćna sredstva za lepila i premaze, stabilizatori, boje za papir, pigmenti, sredstva za prečišćavanje voda i zaštitu kotlova i rashladnih sistema (flokulanti koagulanti, disperzanti, biocidi, konzervansi za zaštitu tečnosti u rashladnim i procesnim postrojenjima, antikoroziona sredstva, NaOH, H2SO4.....).

2.2.3.1.1. Karakteristike osnovnih sirovina:

Prirodna guma (kaučuk)

Sastav: Čvrsta prirodna guma kontrolisanog viskoziteta – 1,4 poliizopren sa ne više od 100 milionitih delova soli hidroksilamina.

Cas broj: 9006/04/6

Agregatno stanje Čvrsto

Boja Tvrda guma svetlo braon boje

Temperatura paljenja 300°C

Temperatura samopaljenja 300°C

Temperatura topljenja, 200°C

Specifična težina 0,93 g/cm3

Rastvorljivost u vodi nerastvorljiv

Rastvorljivost u organskim rastvaračima: aromatični rastvarači

Stabilnost Hemijski stabilna do 200°C

Preko 220°C počinje razgradnja, a na temperaturama preko 300°C se emituju toksični i zapaljivi gasovi.

Prirodna guma je biorazgradiva i smatra se da nije štetna za okolinu.

Mesto upotrebe: Mikseri za gumu sa heksanom

Skladišni rezervoari: 4x7,5 m3.

Ugljovodonična smola

Hemijski naziv: Naftna smola (C5 ugljovodonična smola)

CAS broj: 64742-16-1 (220543-67-9)

Koncentracija: >95,5%

29

Mesto korišćenja: Mikseri za smolu i heksan, kao sirovina za proizvodnju lepka.

Karakteristike:

Agregatno stanje Čvrsto, granule

Boja Bledo žuta

Miris Blag

Tačka topljenja 96°C

Tačka paljenja, °C 260°C

Zapaljivost Slaba

Relativna gustina na 25°C 0,97 g/cm3

Rastvorljivost u vodi Nerastvorljivo Rastvorljivost u alifatičnim ugljovodonicima, Rastvorljivo aromatskim ugljovod. i hlorovanim ugljovodonic:

Dinamički viskozitet na 200°C 120 mPas

Eksplozivna svojstva U formi isporučuje, nema eksplozivna svojstva. Generisana prašina bi mogla biti eksplozivna, grupa A.

Oksidujuća svojstva Nema dostupnih podataka

Hemijska stabilnost i reaktivnost Stabilan pri normalnim uslovimai korišćenja

Nekompatibilnost Izbegavati jake kiseline i oksidante

Toksičnost Nema dostupnih podataka

Zagrevanjem, na temperaturi preko 200°C, može doći do generisanja zapaljivih gasova.

Proizvodi razgradnje mogu sadržavati ugljen monoksid (CO) i male količine alifatičnih i aromatičnih ugljovodonika. Proizvodi sagorevanja smole, kao i drugih prirodnih ili sintetičkih materijala, moraju se smatrati toksičnim.

Proizvod je inertan.

Način skladištenja: Rezervoari 2x5 m3

Preporuka za bezbedno rukovanje:

Heksan

Agregatno stanje Tečnost

Boja Bezbojna

Miris Karakterističan (jak)

Tačka topljenja/tačka mržnjenja < 20°C

Početna tačka ključanja/opseg ključanja 55 do 85°C

Tačka paljenja, °C <-20°C

Donja granica eksplozivnosti, 1,2 vol%

Gornja granica eksplozivnosti, vol% 8,3 vol%

Napon pare 19 do 50 kPa na 20°C

Relativna gustina 0,65 do 0,7 g/cm3 na 20°C

Rastvorljivost u vodi Nerastvorljiv u hladnoj i toploj vodi

Koeficijent raspodele u sistemu n-oktanol/voda: 4

Temperatura samopaljenja >200°C

Kinematski viskozitet na 40°C: 0,004 – 0,007 mm2/s

Hemijska stabilnost Stabilan

Nekompatibilnost Oksidacioni agensi

CAS broj: 64742-49-0

Hemijska formula C6H14

Zagađuje vodu, može biti štetan ako se oslobodi u većim količinama.

Upotreba: Koristi se na liniji Margarita, kao rastvarač

Skladišni kapacitet: Rezervoari 3x40 m3, lokacija pored postrojenja za prečišćavanje vazduha

30

Granule polipropilena

boja bele granule

miris bez mirisa

donja granica eksplozivnosti nije eksplozivan

temperatura samopaljenja >400°C

temperatura razgradnje >300°C

temperatura topljenja 160 - 163°C

gustina, na 20°C 0,89 – 0,91 g/cm3

rastvorljivost u vodi nerastvorljiv

Mesto i način skladištenja: Rezervoari u okviru komleksa 6x 40 m3.

Papir za proizvodnju tuba

Za proizvodnju tuba za lepljive trake koristi se 80 g/m2 papir, koji se za potrebe proizvodnje nabavlja u rolnama širine 110 mm. Ukupna godišnja potrošnja papira je oko 2.000 t.

Upotreba: Mašina Anima za proizvodnju kartonskih tuba u Odeljenju sečenja.

Celulozna pulpa

Mesto upotrebe i način korišćenja: Linija Palma, sirovina za proizvodnju papira

Hemijski naziv: Celulozna pulpa (CAS broj 65996-61-4)

Koncentracija: >99%

Karakteristike:

Agregatno stanje Mrvice

Boja Bela

pH vrednost 6-7 (vodena suspenzija)

Gornja/donja granica eksplozivnosti, Nema dostupnih podataka, ali koncetracija u vazduhu od 30.000 mg/m3 se može koristiti

kao LEL (donja granica eksplozivnosti) za celuloznu pulpu.

Relativna gustina na 20°C 0,6 g/cm3 (voda=1)

Rastvorljivost u vodi < 1%

Temperatura samopaljenja 232°C

Hemijska stabilnost Kiseline mogu hidrolizovati celulozu

Izbegavati otvoreni plamen i varnice. Na temperaturi iznad 300ºC mogu se osloboditi zapaljivi gasovi.

Proizvodi sagorevanja uključuju toksični ugljen monoksid.

Razgrađuje se u životnoj sredini

Lateks

Europien latice

Hemijski naziv: Kopolimer, karboksilovani stiren-butadien, vodena disperzijia

Sastav: Disperzija polimera u vodi. Može da sadrži akrilamid i karboksilate, koji su prisutni u pojedinačnim koncentracijama koje ne utiču na klasifikaciju smeša

Karakteristike:

Agregatno stanje Tečnost

Boja Bela

Miris Karakterističan

pH vrednost 8 (7-8)

Tačka topljenja/tačka mržnjenja >0°C

Početna tačka ključanja i opseg ključanja pri atmosferskom pritisku: 100°C

Tačka paljenja, °C >300°C

Napon pare na 20°C 23 hPa

31

Gustina na 20°C 0,98 g/cm3

Rastvorljivost u vodi Potpuno rastvorljiv

Temperatura samopaljenja Nije samozapalivo

Eksplozivna svojstva nije eksplozivno

Sadržaj rastvarača Organski rastvarač: 0%; Voda: 50%.

Sadržaj čvrste materije cca 50,0%

Hemijska stabilnost Stabilan pri ambijentalnim i predviđenim uslovima skladištenja i rukovanja

CAS broj: -

Proizvod je polimer sa velikom molekulskom težinom, u vodenoj disperziji. Ne smatra se toksičnim po životnu sredinu. Polimerni deo proizvoda nije biorazgradljiv. Ispuštanjem većih količina u kanalizaciju ili površinske vodotokove može rezultirati povećanjem pH vrednosti. Visoka vrednost pH šteti vodenim organizmima.

Proizvod, ako je isušen i ako se nađe u požaru, gori čađavim plamenom i emituje isparenja: ugljen dioksid, ugljen monoksid i druge proizvodie sagorevanja.

Pregrevanjem/pirolizom se oslobađaju isparenja sastavljena od monomera, bazičnih polimera i eventualnih proizvoda njihove oksidacije.

Skladištiti u pokrivenom prostoru, u originalnoj ambalaži. Zaštititi od direktne sunčeve svetlosti. Držati dalje od izvora toplote. Zaštititi od smrzavanja. Obezbediti adekvatnu ventilaciju skladišnog prostora. Sprovoditi periodično temeljno čišćenje rezervoara za skladištenje, da se spreči razvoj mikrooranizama.

Upotreba: Koristi se na liniji Fragola, kao sredstvo za impregnaciju papira

Skladišni kapacitet: Rezervoari 4x25 m3 na liniji Fragola.

Antiadheziv

Sredstvo za smanjenje lepljivosti tretirane podloge.

Sastav

Amonijak vodeni rastvor 25-35% (CAS: 1336-21-6) i cink oksid (CAS: 1314-13-2).

Karakteristike:

Agregatno stanje Tečnost

Boja Bela

Miris Karakterističan

pH 8-10

Relativna gustina na 20°C cca 1 g/cm3

Rastvorljivost u vodi Meša se sa vodom

Eksplozivna svojstva Nema dostupnih podataka

Oksidujuća svojstva Nema dostupnih podataka

Hemijska stabilnost i reaktivost Nema dostupnih podataka

Nekompatibilnost Nema dostupnih podataka

Nisu dostupni podaci o opasnim proizvodima sagorevanja.

Proizvod je bazan i može zagaditi okolinu. Izbegavati apsorpciju u zemljište i vode.

Mesto skladištenja i skladišni kapacitet:

U proizvodnji rezervoari 2x25 m3, Mašina Fragola

Akrilni adheziv

Upotreba: kao vezivno sredstvo za lepak

Mesto upotrebe i skladišni kapacitet: Mašine Giglio, Rezervoari 8x30 m3.

Hemijski naziv: Vodena emulzija akrilnih polimera, smeša.

Agregatno stanje Tečnost

Boja Bela

32

Miris Karakterističan

pH vrednost 9,1±9,8

Početna tačka ključanja 100°C

Brzina isparavanja: Sporija (etil etar =1)

Gustina pare Teža (vazduh =1)

Relativna gustina 1,0 -1,1 g/cm3

Rastvorljivost u vodi Rastvorljiv u vodi

Dinamički viskozitet < 200 cPs

Sadržaj suve materije 53,0%

VOC (sadržaj) 0,10 g/l

VOC (isparljiv ugljenik) 0

Hemijska stabilnost i reaktivnost Stabilan pri normalnim uslovima skladištenja i rukovanja

Nekompatibilnost Nema dostupnih podataka

CAS broj: -

Opasni proizvodi razgradnje Nema dostupnih podataka

Proizvod ne sme prodreti u kanalizacioni sistem ili doći u kontakt sa površinskim ili podzemnim vodama.

Skladištiti samo u orginalnim kontejnerima. Kontejnere držati čvrsto zatvorene.

Skladištite na dobro provetrenom mestu dalje od direktne sunčeve svetlosti.

Zagađuje vodu, može biti štetan ako se oslobodi u većim količinama.

POMOĆNE SIROVINE:

Maresin - Sredstvo za povećanje zatezne čvrstoće papira u vlažnom stanju

Upotreba: Linija Palma, kao sredstvo za povećanje zatezne čvrstoće papira u vlažnom stanju

Podaci o sastojcima smeše:

Vodeni rastvor poliamidoamina i epihlorhidrin smole.

Hemijski naziv: Kopolimer adipinske kiseline i epoksi propil dietilentriamina.

IUPAC: N’-(2-aminoethyl)ethane-1,2-diamine;2-(chloromethyl)oxirane; hexanedioic acid

CAS broj: 25212-19-5

Koncentracija 12,5 - 24,7%

Sastav: Disperzija polimera u vodi. Može da sadrži akrilamid i karboksilate, koji su prisutni u pojedinačnim koncentracijama koje ne utiču na klasifikaciju; smeša

Karakteristike:

Agregatno stanje Tečnost

Boja Žuta

Miris Specifičan za proizvod

pH vrednost u stanju isporuke) 3± 1,0 na 20°C

Početna tačka ključanja i opseg ključanja pri atmosferskom pritisku: cca 100°C

Zapaljivost Nije zapaljivo

Relativna gustina na 20°C 1,03-1,08 g/cm3

Rastvorljivost u vodi Rastvorljivo u vodi

Dinamički viskozitet na 25°C ≤ 200 cPs

Eksplozivna svojstva Nije eksplozivno

Oksidujuća svojstva Nije oksidujuće

33

Hemijska stabilnost Stabilan pri ambijentalnim i predviđenim uslovima skladištenja i rukovanja

Nekompatibilnost Nema dostupnih podataka

Hemijska stabilnost Stabilan pri normalnim uslovima skladištenja i rukovanja

Izbegavati ispuštanje / oslobađanje u životnu sredinu. Sprečiti da proizvod dospe u površinske vodotokove, odvodne kanale ili kanalizaciju.

Opasni proizvodi razgradnje: Nema dostupnih podataka

Opasni proizvodi sagorevanja: Ugljen monoksid (CO), ugljen dioksid (CO2), toksični proizvodi pirolize.

Uslovi za skladištenje:

Koristiti isključivo kontejnere odobrene za supstancu/proizvod.

Obezbediti tankvanu za zadržavanje eventualno iscurelog proizvoda.

Preporučena temperatura skladištenja: 10-300C.

Mesto skladištenja i skladišni kapacitet:

U proizvodnji mašina Palma, Rezervoari 2x25 m3.

Skladište sirovina: I C kontejneri (1.200 kg)

Primena: Sredstvo za povećanje zatezne čvrstoće papira u vlažnom stanju.

Opasni proizvodi sagorevanja: Ugljen monoksid (CO), ugljen dioksid (CO2), toksični proizvodi pirolize.

Pored sredstva za povećanje zatezne čvrstoće papira u vlažnom stanju, koristi se još sredstva za čišćenje i kondicioniranje papira, impregnaciju, protiv slepljivanja, zaštitu, antipenušavci, pomoćna sredstva za lepila i premaze, stabilizatori, boje za papir, pigmenti, sredstva za prečišćavanje voda i zaštitu kotlova i rashladnih sistema (flokulanti, koagulanti, disperzanti, biocidi, konzervansi za zaštitu tečnosti u rashladnim i procesnim postrojenjima, antikoroziona sredstva, NaOH, H2SO4.....).

Polimerna smola za proizvodnju lepka za papirne lepljive trake

Sastav:

Difenilmetan diizocijanat, izomeri i homolozi (CAS br. 90196-87-9) 100%

Difenilmetan-4,4’- diizocijanat 2 (CAS br. 101-68-8) koncentracija ≥25 - ≤45%

Mesto korišćenja: Postrojenje Margarita

Način korošćenja: Komponenta za proizvodnju uretanskih polimera. Polimerna smola za proizvodnju lepka za lepljivu traku.

Karakteristike:

Agregatno stanje Tečnost

Boja Kestenjasta

Miris uđi

Prag mirisa (Literaturni podatak): 0,4 ppm. (Miris nije adekvatan parameter prekomernog izlaganja.)

Tačka topljenja/ tačka mržnjenja: Formira kristale ispod 10°C.

Početna tačka ključanja/opseg ključanja Razlaže se pre ključanja.

Tačka paljenja, DIN 51758 ≥200ºC

Napon pare ≤0,00001 mmHg na 25°C

Gustina pare(vazduh=1): 8,5

Specifična težina na 2°C 1,24

Relativna gustina 1,21 – 1,25 g/cm3 na 20°C

Temperatura razlaganja > 230°C

Dinamičkii viskozitet na 25°C: 180-260 mPas

34

Proizvod je stabilan pri preporučenim uslovima skladištenja i rukovanja..

Nekompatibilnost: Kiseline, alkoholi, amini, voda, amonijak, baze, metali (aluminijum, cink, mesing, pocinkovani metali), jaki oksidanti.

Povećane temperature mogu uzrokovati opasnu polimerizaciju. Polimerizacija može biti ubrzana u prisustvu jakih baza ili vode.

Usled izlaganja povišenim temperaturama može doći do termičke razgradnje proizvoda. Formiranje gasova usled razgradnje može povećati pritisak u kontejnerima i dovesti do pucanja. Izbegavati vlagu, proizvod lako reaguje sa vodom oslobađajući ugljen dioksid koji može uzrokovati povećanje pritiska u kontejnerima i pucanje.

Proizvodi termičkog razlaganja zavise od temperature, dostupnog vazduha i prisustva drugih supstanci. Tokom razgradnje formiraju se gasovi. Sagorevanjem može doći do formiranja toksičnih gasova: oksida ugljenika (CO, CO2), oksida azota (NO, NO2 i dr.), ugljovodonika, cijanovodonika (HCN).

Sprečiti da proizvod kontaminira površinske ili podzemne vode ili dospe u kanalizaciju

Uslovi skladištenja:

Skladištiti u orginalnim kontejnerima, čvrsto zatvorenim. Skladištiti na suvom i dobro provetrenom prostoru.

Temperatura skladištenja: +24 ºC do +35 ºC .

Vreme skladištenja: 6 meseci.

2.2.3.2. Prosečni normativi potrošnje sirovina i energije

U tabeli 1 je prikazana potrošnja sirovina po linijama.

Tabela 1. Potrošnja sirovina po linijama

Mašina Sirovina Količina

(t/mesečno) Količina t/d

Fox Polipropilen 400

Palma Celuloza 630 (990) 42 (66)

Fragola Lateks 120 30

Antiadheziv 40 1,6

Adhezivni lepak

Prirodni kaučuk 500 12,5

Antioksidans 20 0,11

Koncentrat 20 0,22

Heksan 41,5 1,38

Giglio Akrilni lepak 120 40

Koncentrat 20 0,22

Progeto soul Papir za podloške 1000 8,33

U tabeli 2 je prikazana potrošnja električne energije tehnoloških potrošača.

Tabela 2. Potrošnja električne energije tehnoloških potrošača

Mašina Instalisana snaga, kW

Jednovremenost električne energije,

kW Napajanje, V

Fox 2.800 1.600 400

Flexo 1 150 126 400

Flexo 2

35

Mašina Instalisana snaga, kW

Jednovremenost električne energije,

kW Napajanje, V

Tagliatice 266 140 400

Silosi polipropilena 90 60 400

Giglio 1 400 300 400

Giglio 2 400 300 400

Giglio 3

Mikseri akrilnog lepka 1 60 30 380/400

Mikseri akrilnog lepka 1 60 30 380/400

Skladišni rezervoari akrilnog lepka

15 5 380/400

Fragola 1 406 206 400

Lateks rezervoari 15 10 380/400

Palma 2.250 1.660 400

Margarita 880 620 400

Mašine za pakovanje 698 450 380

Progeto soul 48 31 400

Sečenje kaučuka 135 115 400

Priprema adhezivnog lepka 440 250 400

Skladište adhezivnog lepka 99 30 400

Skladišni rezervoari rastvarača

15 3 400

Prese 14 7 400

Laboratorija 150 400

Insinartaor 85 85 400

UKUPNO 9.476 6.058

U donjoj tabeli je prikazana potrošnja vode tehnoloških priključaka na mašinama.

Tabela 3. Potrošnja vode tehnoloških priključaka na mašinama

Mašina Potrošač na mašini Kapacitet, l/s Pritisak, bar

Tretman vode Tretman vode 1,5 3

Flexo Pranje opreme -

Giglio mikseri Mikseri 2x 0,7 4

Reparato Fox Erema / 1 20 l/h 2,5 - 4

Reparato Fox Erema / 2 32 l/h 2,5 - 4

Fragola Mašina / čišćenje opreme pranje opreme -

Latex priprema Mikseri 5,55 4

Palma Palma linija 8,3 pik - normalni

rad 4,17 -

Palma Kotlarnica / proizvodnja pare

1,67 -

Sečenje kaučuka Pranje opreme 20 l/h -

Priprema adhezivnog lepka

Omotac tankova – topla voda 40oC

3 -

Laboratorija Pranje opreme 1-3 -

36

U tabeli 4 je prikazana potrošnja komprimovanog vazduha tehnoloških potrošača

Tabela 4. Potrošnja komprimovanog vazduha tehnoloških potrošača

Potrošač Kapacitet, Nm3/h Pritisak, bar

Fox 89 6

Flexo 1 270 6

Tagliatice 0,5 >6

Polypropylene silos 4,5 6

Giglio 1 53 6

Giglio 2 53 6

Giglio 3 53 6

Mikseri akrilnog lepka 1 15 6

Mikseri akrilnog lepka 1 15 6

Skladišni rezervoari akrilnog lepka

6 6

Fragola 1 30 7

Lateks rezervoari 72 6

Lateks skladišni rezervoari

36 6

Margarita 12 7

Mašine za pakovanje 144 6

Progeto soul 10 6

Sečenje kaučuka 100 7

Prese 7 7

Laboratorija 0,3

Insinerator 17 6

UKUPNO 1040,3

U tabeli 5 su prikazane potrebe pojedinih tehnoloških potrošača za termalnim uljem.

Tabela 5. Potrebe pojedinih tehnoloških potrošača za termalnim uljem

Mašina Kapacitet (kW) Časovni protok

(Nm3/h) Dnevni protok

(Nm3/dan)

MARGARITA 3.873 467,22 11.213,2

FOX 1.650 199,05 4.777,1

Giglio 3 900 108,56 2605,5

Rezerva 291 35,10 842,5

Ukupno 6714 809,93 19.438,30

*Termalno ulje struji u zatvorenom sistemu instalacija termalnog ulja i zamenjuje se po potrebi sa

gubljem eksploatacionih karakteristika, u skladu sa laboratorijskim analizama akreditovane

laboratorije ili preporukama proizvođača ulja.

U tabelama 6 i 7 je prikazana potrošnja prirodnog gasa tehnoloških potrošača i kotlarnica po

fazama izgradnje.

37

Tabela 6. Potrošnja prirodnog gasa, period (2015-2019)

Potrošači prirodnog gasa Po času Dnevno Godišnje

Pritisak (mbar)

Naziv mašine Qmax (kW)

Q (kW)

Gh (Nm3/h)

Gd (Nm3/dan)

Gy

(Nm3/god)

58-245 GIGLIO 1 1.919 1.493 180 4.322,5 1.426.433

58-245 GIGLIO 2 1.919 1.493 180 4.322,5 1.426.433

- Kotlarnica PALMA (Boiler room 3)

5.260 5.260 635

15.228,9 5.025.538

300 FRAGOLA 1 4.361 3.812 460 11.035,2 3.641.618

50 FLEXO 175 350 42 1.013,3 334.399

300 Priprema adheziva (Boiler room 5)

116 116 14 335,8 110.829

Box (Boiler room 4)

175 175 20 402,0 132.660

Para za Recovery plant (boiler room 1)

14.000 9.137 1.033 24.800 8.184.034

Termouljna kotlarnica

(Boiler room 2) 6.395 5.523 689 16.542 5.458.774

Grejanje (boiler room1)

3.760 3.760 400 2.731,84 450.753

TOTAL: 3.654 80.734,01 26.191.472

Tabela 7. Potrošnja prirodnog gasa potrošača (konačna faza izgradnje)

Potrošači prirodnog gasa Po času Dnevno Godišnje

P (mbar) Naziv mašine Qmax (kW)

Qnom (kW)

Gh (Nm3/h)

Gd (Nm3/dan) Gy

(Nm3/god)

58-245 GIGLIO 1 1919 1493 180 4322.5 1426433

58-245 GIGLIO 2 1919 1493 180 4322.5 1426433

- PALMA kotlarnica (boiler room 3)

5260

5260 635 15228.9 5025538

300 FRAGOLA 1 4361 3812 460 11035.2 3641618

300 FRAGOLA 2 3000 2070 250 5993.1 1977731

58-245 MARGARITA2 1750 1496 180 4332.0 1429555

50 FLEXO 174 348 40 954.5 314989

300 Adheziv preparation (boiler room 5)

116 116 14 335.8 110829

300 Box (boiler room 4)

175 175 20 402.0 132660

300 Para za Recovery plant (boiler room 1)

14000 9137 1033 24,800 8,184,034

300 Termalno ulje (Boiler room 2)

6395 5523 689 16,542 5,458,774

300 Grejanje (boiler room1)

3760 3760 400 2731.84 450,753

TOTAL: 4.081

Uzevši rezervu od 10% 4.500 101.134,31 32.923.568

38

Potrebe tehnoloških potrošača za rashladnom vodom prikazane su u tabeli 8.

Tabela 8. Potrebe tehnoloških potrošača za rashladnom vodom

Mašina Kapacitet,

kW Pritisak:

(bar) Temperatura,

oC

FOX 830+460 3 10 - 16

FLEXO 1 30 2-3 max 18

GIGLIO 1 105 2 16-18

GIGLIO 2 105 2 16-18

Giglio 3 11 6 16-18

FRAGOLA 1 60 3 18

Margarita 50 3 15-20

Rashladna voda struji u zatvorenom sistemu instalacija za rashladnu vodu i potrebno je povremeno dopunjavanje sistema iste.

2.2.3.3. Godišnji normativi potrošnje sirovina i energetskih fluida

Godišnja potrošnja energetskih fluida je data u tabeli 9:

Tabela 9. Godišnja potrošnja energetskih fluida

Energetski fluid Jedinica Dnevna potrošnja Godišnja potrošnja

Voda m3 1.608 530.893,44

Komprimovani vazduh Nm3 24.967,2 8.239.176

Termalno ulje* Nm3 19.438,3 -

Prirodni gas Nm3 101.134,31 32.923.568

*Termalno ulje struji u zatvorenom sistemu instalacija termalnog ulja i zamenjuje se po potrebi po

gubljenju eksploatacionih karakteristika, u skladu sa laboratorijskim analizama akreditovane

laboratorije.

Godišnja potrošnja sirovina je data u tabeli 10:

Tabela 10. Godišnja potrošnja sirovina

Mašina Sirovina Godišnja potrošnja,

t/god

Fox Polipropilen 4.800

Palma Celuloza 13.068

Fragola Lateks 9 900

Antiadheziv 528

Adhezivni lepak

Prirodni kaučuk 4.125

Dehidratisana guma 4.125

Antioksidans 36,3

Koncentrat 72,6

Heksan do 500

Giglio Akrilni lepak 13.200

Koncentrat 72,6

Progeto soul Papir za podloške 2.748,9

39

2.2.4. RADNA SNAGA

Proizvodnja se odvija 350 dana godišnje, 7 dana u nedelji u 3 smene.

Trenutno fabrika zapošljava 113 radnika.

U zavisnosti od potreba proizvodnje povećavaće se i broj zaposlenih radnika. Za rad u punom kapacitetu fabrike potrebno je oko 300 zaposlenih radnika.

2.3. PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA KOJE SU REZULTAT REDOVNOG RADA PROJEKTA

2.3.1. EMISIJA ZAGAĐIVAČA U ATMOSFERU U TOKU REDOVNOG RADA

U procesu proizvodnje traka za lepljenje dolazi do oslobađanja zagađujućih materija u vazduh u toku sledećih procesa:

Prilikom nanošenja adhezivnog lepka na mašini Margarita

Prilikom štampanja logoa na mašinama Flexo 1 i Flexo 2

Do emisije zagađujućih materija u vazduh može doći i prilikom sagorevanja goriva u kotlarnici.

2.3.1.1. Emisije u vazduh u toku procesa nanošenja aghezivnog lepka na mašini Margarita

U procesu nanošenja adhezivnog lepka, prilikom sušenja namazane trake na mašini Margarita, nastaje otpadni vazduh koji u sebi sadrži heksan. Heksan je zapaljiva tečnost, rastvarač, čije pare sa vazduhom mogu da grade eksplozivnu atmosferu. Ako se koristi nepravilno, može lako da izazove trovanje.

Otpadni vazduh sa mašine Margarita, temperature 35°C i sa maksimalnom koncentracijom heksana od 11,1 g/m3, koji nastaje tokom isparavanja u tunelu, kanalima se odvodi do postrojenja za prečišćavanje otpadnog vazduha, odnosno regeneracije heksana, Impianto recupero (opis fizičkih karakteristika postrojenja detaljnije je dat u Poglavlju 2.1.14.). Projektom je predviđeno da se regenerisani heksan ponovo koristi u procesu nanošenja adhezivnog lepka.

Posle adsorpcije heksana u adsorberu sa aktivnim ugljem, prečišćen vazduh se preko 5 emitera izbacuje u atmosferu. Na emiterima su postavljena merna mesta za kontrolu emisije.

Do ispuštanja pare sa određenom količinom heksana može doči i u slučaju povišenja pritiska u adsorberima.

Proces prečišćavanja je kontrolisan i automatizovan.

2.3.1.2. Emisije u vazduh prilikom markiranja na mašinama Flexo 1 i Flekso 2

U toku procesa štampanja logoa na polopropilenskim trakama na mašinama Flekso 1 i Flekso 2, dolazi do isparavanja organskih rastvarača, koji se koriste u procesu štampanja. Otpadni vazduh odvodi se ventilacionim kanalima do inseneratora, gde se vrši spaljivanje organskih rastvarača. Nastali produkti sgorevanja (ugljendikoksid i voda) odvode se u atmosferu. U gasu, koji nastaje kao produkt sagorevanja organskih rastavarača, nisu prisutna hlorna, azotna i druga neorganska jedinjenja (osim CO2 i H2O). Sadržaj praškastih materija je manji od 2 mg/Nm3.

Ova reakcija se odvija u komori za sagorevanje, pod odgovarajućim uslovima temperature, turbulencije i vremena zadržavanja.

2.3.1.3. Emisije u vazduh usled sagorevanja goriva u kotlarnicama

Sagorevanjem organskih goriva u kotlovskim postrojenjima nastaju materije koje se preko

dimnjaka izbacuju u atmosferu, pri čemu dolazi do zagađivanja okoline. Najštetnija gasovita

jedinjenja u dimnim gasovima su sumporni oksidi (SO2, SO3) i azotni oksidi (NOx).

Prema Članu 4 Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Sl. gl. RS“, br. 6/16), kotlarnice u sklopu fabrike sredstava za lepljenje spadaju u mala i srednja postrojenja za sagorevanje, s obzirom da su im toplotne snage:

40

1. Kotlarnica za liniju PALMA: 6,2 MWth

2. Termouljna kotlarnica: 13,953 MWth

3. Kotlarnica za proizvodnju tople vode i suvozasićene pare: 16,47 MWth.

Sve tri kotlarnice kao gorivo koriste prirodni gas.

Kotlarnica za liniju Palma spada u mala postrojenja za sagorevanje. Merenja emisije zagađujućih materija u toku probnog rada i pojedinačna (povremena) merenja emisije na dimnjaku iz kotlarnice za liniju Palma se ne vrše, jer je kotlarnica toplotne snage ispod 8 MWth (prema Članu 4 Uredbe 6/16).

Termouljna kotlarnica prema važećoj Uredbi spada u srednja postrojenja za sagorevanje.

Kotlarnica za proizvodnju tople vode i suvozasićene pare za ostale objekte u okviru kompleksa koristi prirodni gas kao gorivo. Sastoji se od tri parna kotla i tri toplovodna kotla. Kotlarnica je snage 16,3 MWth i prema važećoj Uredbi spada u srednja postrojenja za sagorevanje.

Za odvođenje produkata sagorevanja iz kotlova parne kotlarnice predviđen je Šidelov čelični

dimnjak visine H=17,5 m i prečnika svetlog otvora 700 mm.

Za odvod dimnih gasova iz toplovodnih kotlova predviđeni su čelični prohromski dvoplaštni

dimnjaci, jedan zajednički za dve kotlovske jedinice, drugi zaseban za treću kotlovsku jedinicu.

Prečnik svetlog otvora prvog dimnjaka je 500 mm, drugog 400 mm. Visina dimnjaka je 17,5 m.

Svi izduvni cevovodi pare vode se direktno u atmosferu.

Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Sl. gl. RS“ br. 6/2016), za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje koja koriste gasovita goriva (u predmetnoj kotlarnici, prirodni gas) granične vrednosti emisija zagađujućih materija su:

Ugljen monoksid, CO 100 mg/Nm3

Oksidi azota (NOx) izraženi kao NO2 200 mg/Nm3

Oksidi sumpora izraženi kao SO3 35 mg/Nm3

Zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva iznosi 3%.

Odvod dimnih gasova iz kotla termouljne kotlarnice vrši se preko dvoplaštnog prohromskog

čeličnog dimnjaka 600/ 650 koji se nalazi u samoj kotlarnici.

Prema Uredbi, za postojeća mala postrojenja za sagorevanje koja koriste prirodni gas kao gorivo, granične vrednosti koncentracija zagađujućih materija su:

Ugljen monoksid, CO: GVE 100 mg/Nm3

Oksidi azota (NOx) izraženi kao NO2: GVE 150 mg/Nm3

Zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva iznosi 3%.

2.3.2. ISPUŠTANJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODU I ZEMLJIŠTE U TOKU REDOVNOG RADA

U toku redovnog rada fabrike za proizvodnju lepljivih traka nastaju fekalne, atmosferske i tehnološke otpadne vode.

Fekalne vode sakupljaju se zatvorenim sistemom interne kanalizacije i odvode se direktno u gradsku fekalnu kanalizaciju.

Atmosferske otpadne vode se ne ispuštaju u gradsku kanalizaciju, već se vrši njihovo kontrilisano ispuštanje u obodne kanale, iz kojih se atmosferske vode upuštaju u reku elicu.

Zauljene otpadne vode sa saobraćajnica se prethodno prečišćavaju na separatorima ulja i masti.

41

U procesu proizvodnje nastaju otpadne vode u postrojenjima:

za proizvodnju papira,

za hemijsku pripremu vode u kotlarnicama (omekšavanje vode),

za rekuperaciju otpadnog vazduha i

prilikom pranja opreme.

Otpadne vode koje nastaju u procesu rekuperacije otpadnog vazduha na postrojenju Impianto recupero se pre ispuštanja u fekalnu kanalizaciju tretiraju u separatoru.

Hemijske karakterisitke otpadnih voda, koje nastaju u postrojenju Impianto recupero su:

pH 4-5

Sadrzaj heksana 600 mg/l max.

Tokom regeneracije aktivnog uglja u adsorberima (zasićenim heksanom) postrojenja za rekuperaciju heksana, Impianto recupero, nastaju otpadne vode koje u sebi sadrže heksan. Regeneracija aktivnog uglja, koji se koristi u adsorberima, vrši se dovođenjem pare iz parne kotlarnice. Dovođenje pare u adsorber, pod određenim uslovima temperature i sniženog pritiska, dovodi do toga da heksan napusti pore aktivnog uglja. Tečnost iz apsorbera sa saržajem pare heksana prolazi kroz kondenzatore, gde dolazi do potpune kondenzacije tečnosti. Kondenzat se odvodi u separator, gde se vrši izdvajanje heksana iz vode. Heksan se vraća u proces nanošenja akrilnog lepka, a prečišćena voda ispušta u kanalizaciju.

Tokom procesa hemijske pripreme napojne vode, koja se koristi za napajanje kotlova, mašina Fox i Reparato fox i napojnih pumpi, manje količine otpadnih voda nastaju prilikom protivstrujnog ispiranja peščanih filtera (dva puta nedeljno 7-8 minuta).

U reverzno osmotskim modulima se vrši odvajanje finih nepoželjnih supstanci i čestica, čime se dobijaju dva toka: permeat i koncetrat. Permeat je RO prečišćena voda, dok je koncetrat tečnost koja sadrži nečistoće i koja se odbacuje u kanalizaciju.

Isporučilac opreme za postrojenja za hemijsku pripremu vode garantuje vrednosti parametara zagađujućih materija ispod granično dozvoljenih prema Pravilniku o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizacionu mrežu Jagodine, Opštinski službeni glasnik, 7/92.

U procesu dobijanja papira celuloza se, u posebnim posudama, natapa vodom, uz dovođenje pare i komprimovanog vazduha, formirajući pulpu iz koje se dobija papir. Prilikom ceđenja gormirane pulpe u toku daljeg procesa proizvodnje papira,kao i prilikom sušenja, nastaju otpadne vode koje se vraćaju u procres proizvodnje, odnosno u proces natapanja celuloze. Povremeno se stvara višak ovakve vode, pa je otpadnu vodu potrebno ipustiti. Otpadne vode, koje se kao tehnološki višak ispuštaju iz zatvorenog sistema recirkulacije vode, prethodno se tretiraju u postrojenju za proizvodnju papira „Palma“

Oprema i uređaji instalisani u primarnom krugu prečišćavanja sirove vode na postrojenju „Palma“, u optimalnom mogućem režimu rada treba da ostvare rezultat prečišćenosti vode posle flotatora u vrednosti ispod 50 mg/l sedimentnih materija. Sav preostali deo sadržaja sirove vode vraća se jednim delom u vidu filterske mase nazad u tehnološki proces u kadu za masu (T1C), a drugi deo kao mutni filtrat, nazad u proizvodnju, tj. kadu (T16) za pripremu celulozne mase. Sve vode iz krugotoka koji se završava u kanalu, sakupljaju se u sabirniku (T11) i putem pumpe ista voda se prebacuje u kadu za pripremu celulozne mase (T16). Prečišćena voda, takođe iz sabirnika (T11), putem pumpe odlazi u kanalizaciju, ukoliko ima potrebe za tim.

Otpadne vode iz sistema ispuštaju se u tehnološku kanalizaciju, a potom u fekalnu i gradsku kanalizaciju.

Uz poštovanje predviđene tehnologije rada, isporučilac opreme mašine za proizvodnju papira garantuje da će otpadne vode koje nastaju u proizvodnji papira na liniji Palma, kao i na postrojenju za prečišćavanje otpadnog vazduha Impianto recupero biti ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti propisanih Pravilnikom o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, Službeni glasnik, Opština Svetozarevo br. 7/92) pa se ne vrši dodatno prečišćavanje ovih voda, već se one direktno ispuštaju u gradsku kanalizaciju Jagodine.

42

U slučaju havarije na postrojenjima Palma i Impianto recupero projektovana je retenzija korisne zapremine Vkor=537 m3 (rezerva za 24 h rada oba postrojenja) za sakupljanje otpadne vode iz ta dva postrojenja. Ispred retenzije nalazi se betonsko okno gde se sistemom ventila otpadne vode preusmeravaju u retenziju. Sistem ventila poseduje kontrolnu jedinicu koja je postavljena u objektu. Voda koja bi se upuštala u nju iz postrojenja Palma bila bi opterećena povećanim sadržajem celuloznih vlakana, generisanih prilikom pranja mašine pri zastoju (neopasan otpad).

Tabela 11. MDK vrednosti parametara za upuštanje u gradsku kanalizaciju Jagodine

Parametar Jedinica Maksimalno dozvoljena vrednost

pH 6-9

BPK mg/l 600

HPK mg/l 900

Hloridi (Cl) mg/l 500

Sulfati (SO4) mg/l 350

Sulfiti (SO2) mg/l 1

Rodanidi (CNS) mg/l 50

Nitrati (N) mg/l 50

Nitriti (N) mg/l 10

Cijanidi (CN) mg/l 0,5 pri pH 8

Kalcijum karbid (CaC2) mg/l 0

Magnezijum (Mg) mg/l 200

Nikl (Ni) mg/l 3

Cink (Zn) mg/l 3

Arsen (As) mg/l 0,2

Selen (Se) mg/l 1,0

Brom (Br3+

) mg/l 0,1

Hrom (Cr) mg/l 0,5

Kadmijum (Cd) mg/l 0,1

Bakar (Cu) mg/l 1,0

Olovo (Pb) mg/l 0,5

Živa (Hg) mg/l 0,01

Barijum (Ba) mg/l 4

Gvožđe (Fe) mg/l 5

Kalaj (Sn) mg/l 4

Fluor (F) mg/l 10

Kalaj (Sn) mg/l 4

Slobodan hlor (Cl) mg/l 2

Vodonik sulfid (H2S) mg/l 0,1

Ulja i masti mg/l 40

Teški derivati nafte mg/l 0

Laki isparljivi derivati nafte koji stvaraju eksplozivnu smešu sa vazduhom

mg/l 0

Tetrahlorugljenik mg/l 0

Hloroform mg/l 0

Etri mg/l 0

Ketoni mg/l 10

Toluol mg/l 0,5

Ksilol mg/l 0,5

Alkohol mg/l 20

Benzol mg/l 1

Tetraetilolovo mg/l 0

Fekalna jedinjenja kao fenol mg/l 0,4

Alilbenzol sulfonati mg/l 10

Pesticidi mg/l 0,2

Soli amonijaka mg/l 15

Amonijak mg/l 10

Radioaktivnost po/l mg/l 10

43

Temperatura °C 40

Suspendovane materije mg/l 1.000

Sedimentne materije mg/l 500

Slobodan hlor mg/l 2

Teški derivati nafte (ugljovodonici) mg/l 30

Fosfati mg/l 10

Aluminijum mg/l 20

Srebro mg/l 0,1

Kalaj (Sn) mg/l 3,0

Aktivni brom mg/l 2

Sulfiti (SO3) mg/l 10

*U kanale gradskog kanalizacionog sistema zabranjeno je upuštati i sve ostale opasne, toksične i štetne materije koje nisu obuhvaćene u napred datoj tabeli.

U tabeli 11 date su MDK vrednosti parametara za upuštanje u gradsku kanalizaciju shodno Pravilniku o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, „Opštinski službeni glasnik grada Svetozarevo (Jagodine)“ br. 7/1992.

Na predmetnoj lokaciji, od strane akreditovane Laboratorije ANAHEM, Beograd u periodu od 11.12.2015. god. do 12.12.2015. god. vršeno je uzorkovanje u šahti za uzorkovanje otpadnih voda koje potiču sa linije "PALMA". Iz ove šahte voda odlazi u gradsku kanalizaciju.

Tabela 12. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kompozitnog uzorka otpadne vode

44

Tokom uzorkovanja kontinualno je vršeno merenje protoka, pH - vrednosti, elektroprovodljivosti i temperature vode. Kompozitni uzorak je sastavljen od velikog broja pojedinačnih uzoraka uzorkovanih u toku 24 h, proporcionalnih protoku.

Otpadna voda se pre ispuštanja podvrgava tretmanu preko mehaničkih filtera, a “on-line” merenje i uzorkovanje je vršeno na istom mestu.

Kompozitni uzorak otpadne vode sa mesta uzorkovanja, akreditovana laboratorija Anahem opisuje kao mutan, bele boje i bez izraženog mirisa, sa dosta sitnih mlečno belih flokula koje se talože.

Na osnovu ispitivanja otpadne voda ispitivač zaključuje da ispitivana otpadna voda nije izrazito opterećena organskom materijom.

Od strane Zavoda za javno zdravlje Ćuprija izvršeno je 13.11.2015.g. uzorkovanje i ispitivanje otpadne vode iz pogona na mestu ispuštanja otpadnih voda u kanalizacioni sistem grada Jagodine.

Uzorak otpadne vode je uzet iz šahte koja predstavlja neposredan uliv u gradsku kanalizaciju. Prema normama Pravilnika za ispuštanje otpadnih voda u kanalizacioni sistem opštine Svetozarevo iz 1992. godine, sada grada Jagodine, nije bilo parametara koji prelaze propisane vrednosti.

Shodno uslovima za upuštanje otpadnih voda fabrike Vibac alcani u gradsku kanalizaciju, ispitivani parametri za upuštanje u gradsku kanalizaciju treba da budu niži od graničnih vrednosti definsanih Pravilnikom za ispuštanje otpadnih voda u kanalizacioni sistem opštine Svetozarevo iz 1992. godine.

Vode koje nastaju od pranja opreme, a nemaju opasne materije u sebi ispuštaju se direktno u fekalnu kanalizaciju.

Otpadne vode od pranja opreme koje mogu biti sa primesama lepka ili nekih drugih štetnih materija (Giglio-akrilni lepak, Fragola-lateks) se ne ispuštaju u gradsku kanalizacionu mrežu. Te vode se prikupljaju u I C kontejnerima. Predviđeno je da se ovaj otpad privremeno skladišti na Platou za otpadne materije, a potom je predviđeno njihovo odnošenje od strane ovlašćene organizacije, koja će prema ugovornoj obavezi odnositi otpad sa lokacije. Otpad se prethodno ispituje od strane akreditovane laboratorije. Predaju otpada prati Dokument o kretanju opasnog otpada u skladu sa propisima za upravljanje opasnim otpadom.

Otpadne vode/muljevi iz parnih i toplovodnhi kotlova

Napajanje parnog kotla vodom je predviđeno iz napojnog modula, koji se sastoji iz dozirnih pumpi, napojnog rezervoara sa termičkim odvajačem gasova i merno regulacionog sitema za automatsko održavanje nivoa. Potrebna količina napojne vode se obezbeđuje iz sistema za hemijsku pripremu i demineralizaciju vode. Napojna voda je dodatno tretirana doziranjem sredstava za regulaciju pH i kiseonika. Preliv i pražnjenje napojnog rezervoara predviđeni su preko cevovoda koji su kanalom povezani sa odmuljnom jamom.

Kontitnualno odsoljavanje i povremeno odmuljivanje kotlova se vrši preko ekspandera. Odmuljna voda iz ekspandera ohlađena pomoću hladne vode iz mreže, odvodi se u odmuljnu jamu. Otparak iz ekspandera konstantnog odsoljavanja se vodi u atmosferu. Takve vode uglavnom ne nose sa sobom zagađujuće materije, osim čvrstih čestica koje se povremeno istalože iz omekšale vode (kojom se napaja kotao), pa se posle taloženja u odmuljnoj jami, mogu ispuštati u recipijent.

2.3.3. NASTAJANJE ČVRSTOG I TEČNOG OTPADA U TOKU REDOVNOG RADA

Čvrst i tečan otpad koji nastaje u toku rada same fabrike može biti opasan i neopasan.

Otpad nastao prilikom proizvodnje papira i polipropilenske folije, koji nije kontaminiran lepkom, može se vraćati u proces proizvodnje. Otpadni papir vraća se na početak linije za proizvodnju papira, a otpadni polipropilen na početak linije za proizvodnju polipropilenskih rolni. Naime, škart proizvodnje papira i polipropilenske folije će se vraćati na početak procesa proizvodnje i samim tim se količina tog otpada smanjuje.

Otpad se prikuplja u odgovarajućim posudama (kantama, kontejnerima, bačvama, džambo vrećama), zavisno od vrste i karaktera.

45

Prikupljani neopasan otpad, kao što su papir, karton, streč folija, balira se u okviru kompleksa sa 3 mašine za baliranje i privremeno skladišti u privremenom skladištu za neopasan otpad. Takođe, balira se papirna traka sa lepkom ili impregnacijom koja može sadržati opasne karakteristike.

Privremeno skladištenje opasnog otpada predviiđeno je da se skladišti u privremenom skladištu za opasan otpad u odgovarajućim posudama, koje je natkriveno i obezbeđeno zaključavanjem.

Otpad će se sakupljati na Platou za otpadne materije u okviru kompleksa, u kontejnerima ili podno, zavisno od vrste i karakteristika otpada.

Otpad nastao prilikom proizvodnje papira i polipropilenske folije će se vraćati u proces proizvodnje, pa će vrlo male količine otpada nastajati. Naime, škart proizvodnje papira i polipropilenske folije će se vraćati na početak procesa proizvodnje i samim tim se količina tog otpada smanjuje na minimum.

Otpadne muljevi koji nastaju odmuljivanjem kotlova i napojnog rezervoara 10 01 22/10 01 23*). Sakuplja se u odmuljnim jamama, a potom se prazni u kontejnere i privremeno skladišti na Platou za otpadne materije.

Reciklažni otpad koji se predaje ovlašćenim organizacijama:

- kartonske kutije (15 01 01), - papir od kog se proizvode podloške za lepljive trake (03 03 99), - streč i termo folija (PE) kojom su obmotane palete sa sirovinama (15 01 02), - drvo - oštećene palete i dr. (15 01 03), - metalni otpad (zamenjeni metalni delovi prilikom održavanja opreme i uređaja i dr.), (20 01

40, - papir iz proizvodnje papira na Palmi se vraća u sistem, na ponovno korišćenje; - BOPP folija bez adheziva; - BOPP folija sa lepkom (postoji mogucnost reciklaze mada mi za sada saljemo na

odlaganje a oni na termicki tretman, energetsko iskoriscenje).

Opasan otpad koji nastaje radom i održavanjem postrojenja, koji se predaje ovlašćenim organizacijama

- Mulj iz separatora naftnih derivata (ulja i masti) na atmosferskoj kanalizacionoj mreži (13 05 02*)

- Tečni otpad koji nastaje u procesu pranja opreme - (08 04 15*)

Mulj iz separatora u Postrojenju za rekuperaciju otpadnog vazduha (19 02 11*)

Tečni otpad koji se sakuplja u sabirnim jamama ispod rezervoara lateksa, antiadheziva i akrilnog lepka i adhezivnog lepka (08 04 15*).

Rabljena mašinska ulja za pogon i podmazivanje mašina i uređaja (13 01 09*/13 02 05*/13 01 13*/13 02 08*)

Ovlašćena organizacija će otpad odnositi sa lokacije i dalje postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i dobijenom dozvolom.

Sa ovlašćenom organizacijom će se sklopiti ugovor o saradnji kako bi se vršilo adekvatno uklanjanje iz fabričkog kompleksa i dalje njegovo tretiranje.

Mešani komunalni otpad (20 03 01) koji nastaje na lokaciji odvozi JKP sa kojim je prethodno sklopljen ugovor.

2.3.4. NASTAJANJE OPASNOG OTPADA U TOKU REDOVNOG RADA

Opasan otpad nastaje u procesu proizvodnju, za vreme pranja mašina Fragola, Giglio, Margarita i pripreme adhezivnog lepka, kao i u delu skladištenja lateksa, antiadheziva i akrilnog lepka.

Opasan otpad može nastati i eventualnim prosipanjem u prostorijama gde se skladišti lateks, antiadheziv i akrilni lepak.

Tečan opasan otpad se prikuplja u sabirnim jamama, muljnim pumpama prebacuje u IBC kontejnere koji se iznose na predviđenu lokaciju fabričkog kompleksa - Plato za skladištenje

46

otpadnih materija, a potom se odnosi od strane ovlašćene organizacije sa kojom je sklopljen ugovor o saradnji.

Mulj iz separatora naftnih derivata koji se nalazi na atmosferskoj kanalizacionoj mreži predstavlja opasan otpad i odnosiće se sa lokacije od strane ovlašćene organizacije za tu vrstu otpada.

Opasan otpad predstavlja i sva prazna ambalaža u kojoj su se skladištile materije koje sadrže opasne karakteristike (klasifikacioni broj 15 01 10), kao i eventualno odbačena električna i elektronska oprema koja sadrži opasne materije (16 02 13*). Opasan otpad je i apsorpcioni materijal upotrebljen pri eventualnom prosipanju ulja iz instalacija ili prilikom zamene istog, kao i zauljene krpe i pucval nastali prilikom održavanja mašina.

2.3.5. BUKA I VIBRACIJE U TOKU REDOVNOG RADA

U pogonu za proizvodnju lepljivih traka buka nastaje radom pokretnih delova miksera, proizvodnih mašina i transportnih sredstava. Sve mašine su smeštene u zatvorenom objektu izgrađenom od čvrstog materijala sa potrebnim koeficijentom zvučne izolacije. Sve projektovane mašine se izrađuju i montiraju tako da sprečavaju buku koja nastaje usled pravolinijskih i rotacionih kretanja njihovih delova prenošenjem buke preko konstrukcije na tlo i na ostale elemente radnog prostora u kojima se mašine nalaze.

Buka nastaje i usled rada ventilacionog sistema, kako usled rada rotacionih delova ventilatora, tako i usled strujanja vazduha.

Teretna vozila koja se kreću internim saobraćajnicama (dovoze sirovinu i odvoze gotove proizvode) isključuju motore za vreme boravka u krugu pogona, pa je ugroženost životne sredine usled buke koju oni stvaraju minimalna.

Pored svega navedenog treba uzeti u obzir to da se kompleks predmetne fabrike nalazi u industrijskoj zoni i na prostoru u čijoj neposredenoj blizini nema stambenih objekata. Prvi stambeni objekti nalaze se na rastojanju od oko 900 m od predmetne lokacije. Između pogona za proizvodnju gumenih smesa i prvih stambenih objekata nalaze se ili se planira izgradnja i drugih objekata, koji će predstavljati prepreku prostiranja buke.

2.3.6. SVETLOST, TOPLOTA I RADIJACIJA U TOKU REDOVNOG RADA

Kompleks fabrike za proizvodnju lepljivih traka je adekvatno osvetljen.

Za rad proizvodnog pogona nije karakteristična emisija toplote i radijacije.

3. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAJVAŽNIJIH RAZLOGA ZA ODLUČIVANJE, VODEĆI PRI TOME RAČUNA O UTICAJU NA ŽIVOTNU SREDINU

Fabrika sredstava za lepljenje „Vibac alcani“ locirana je gradu Jagodina, Ulica Sever, na K.P. 2413/75 i 2413/77 K.O. Kočino Selo, opština Jagodina.

Prema Izmenama Plana Detaljne regulacije blokova 3 i 4, reona 1 u zoni 47 industrijskog kompleksa „Jagodina“, predmetni objekat nalazi se u delu bloka 4 reona 1 u zoni 47 koji je namenjen za industriju, industrijske komplekse ili komplekse male privrede i mešovite sadržaje (trgovina, poslovanje.. ) kompatibilne industriji.

Lokacija se nalazi na udaljenosti oko 3,1 km od centra grada.

Prvi stambeni objekti nalaze se na rastojanju od oko 903 m južno od lokacije i oko 970 m od prvih kuća naselja ukovče, istočno od lokacije.

Kompleks je saobraćajno povezan preko ulica Sever, Slovenski put sa Autoputom E-75. Udaljenost lokcije od Autoputa E-75 (deonica Beograd – Niš) je oko 1.315 m.

Saobraćajni kolski pristup kompleksu organizovan je iz postojeće asfaltirane saobraćajnice, ulice Sever. Postoje dva kolska ulaza/izlaza. Jedan se nalazi na severoistočnoj, a drugi na severo zapadnoj strani parcele. Kolskim ulazima/izlazima u kompleks ulaze/izlaze kamioni sa prikolicom za utovar i istovar robe, cisterne, kamioni za opsluživanje tehničkih prostora, automobili

47

zaposlenih. Na kolskim ulazima/izlazima predviđene su klizne kapije i portirnice gde će se beležiti ulazak/izlazak iz kompleksa.

Prilaz objektu, za pešake, je takođe iz asfaltirane ulice Sever, neposredno pored kliznih kapija

Saobraćajni priključci interne saobraćajnice kompleksa za teretna i putnička vozila na gradsku

saobraćajnicu „Sever“ (na k.p. 2413/47 K.O. Kočino Selo - korisnik opština Jagodina) locirani su u

severoistočnom i severozapadnom delu parcele u dve priključne tačke.

Fabrika za proizvodnju samolepljivih traka prostire se na 11ha 58a 68 m2. Bruto površina prizemlja proizvodne hale iznosi 52.131,14 m2

Arhitektonska koncepcija proistekla je iz funkcije objekta i tehnoloških zahteva.

Objekti su međusobno povezani saglasno tehnološkom procesu i ostvaren je kontinuirani put sirovina do finalnog upakovanog proizvoda.

Projektovani objekti opremljeni su: • Instalacijama vodovoda (sanitarna i protivpožarna mreža) i kanalizacije (tehnološka, fekalna i atmosferska), a deo atmosferskih voda odvodi u zelene površine, • Elektroinstalacijama jake struje – rasveta, napajanje tehnoloških i drugih priključaka za normalno funkcionisanje proizvodnje, • Telekomunikacionim i signalnim instalacijama, automatskom dojavom požara, • Termotehničkim instalacijama grejanja i ventilacije gde tehnološki proces zahteva, • Instalacijama prirodnog gasa, komprimovanog vazduha, termalnim uljem, prečišćene vode, rashladne vode, • Uzemljenjem i gromobranom.

Postojeća lokacija je u potpunosti opremljena komunalnom infrastrukturom, a priključci na

vodovodnu, kanalizacionu, gasnu, električnu i telekomunikacionu mrežu su obezbeđeni od strane

grada Jagodine.

U skladu sa fizičko-hemijskim karakteristikama sirovina i gotovih proizvoda i

predviđenom tehnološkom postupku proizvodnje, u objektima kompleksa predviđena je

adekvatna zaštita od požara.

Proizvodnim programom predviđena je proizvodnja dva glavna proizvoda:

Samolepljive trake sa osnovom od polipropilena

Samolepljive trake sa osnovom od papira

Tehnološki tokovi proizvodnje obuhvataju sledeće postupke:

dovoz sirovina i potrošnog materijala kamionski i šleperima.

istovar i unutrašnji transport električnim viljuškarima.

skladištenje sirovina i potrošnog materijala.

proizvodnja, kontrola i pakovanje.

skladištenje gotovih proizvoda.

unutrašnji transport i utovar električnim viljuškarima.

otprema kamionski i šleperima.

Pri projektovanju objekata velika pažnja je posvećena zaštiti životne sredine, tako da sastavni deo fabrike čine postrojenja za tretman zagađujućih materija u otpadnim gasovima.

Primenjena tehnološka oprema omogućava prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda do nivoa ispod MDK zagađujućih materija predviđenih Pravilnikom o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, „Opštinski službeni glasnik grada Svetozareva (sada Jagodine)“ br. 7/1992, shodno uslovima nadležnih institucija.

48

4. OPIS ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE ZA KOJE POSTOJI MOGUĆNOST DA BUDU ZNATNO IZLOŽENI RIZIKU USLED REALIZACIJE PROJEKTA

4.1. STANOVNIŠTVO

Prеmа pоdаcimа Rеpubličkоg zаvоdа zа stаtistiku, pо pоslеdnjеm pоpisu iz 2011. gоdinе,

ukupаn brој stаnоvnikа nа tеritоriјi Јаgоdinе iznоsiо је 71.195, štо prеdstаvlја 301 stаnоvnik višе u оdnоsu nа pоpis iz 2002. gоdinе, kada je zabeležen negativan prirodni priraštaj u odnosu na popis iz 1991. godine. Opština Jagodina ima 53 naselja. Оkо 50,70% stаnоvnikа živi u sаmоm grаdu, а 49,30% živi nа sеlu.

Opština zauzima površinu od 470 km2. Prosečna gustina naseljenosti opštine prema popisu iz 2011. godine iznosi 151,48 st/km2, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,85.

U neposrednoj okolini fabrike Vibac Balcani nema stambenih objekata, jer se pogon nalazu u industrijskoj zoni. Najbliži stambeni objekti nalaze se na rastojanju od oko 903 m južno od lokacije i oko 970 m od prvih kuća naselja ukovče, istočno od predmetne lokacije.

4.2. FLORA I FAUNA

Raznoliki biljni svet koji se javlja u Pomoravlju rezultat je raznih fizičko geografskih uslova počev od topografskih, pedoloških, klimatskih do hidroloških i drugih osobina ovog kraja.

Najveći deo Jagodinskog polja se obrađuje, pa je autohtona flora svedena na neznatne površine. Teren je ravan, topao sa visokim nivoom podzemnih voda. Na takvim područjima se formiraju zajednice vrba i topola. Od ovih zajednica je moguće pronaći drveta crne i bele topole, bele vrbe i po neko drvo bresta.

Autohtonu vegetaciju nalazimo i na površini koja je okarakterisana kao livadsko zemljište sa visokim nivoom podzemne vode. Na tom zemljištu razvila se populacija oštrice. Pored oštrica u ovoj populaciji zastupljene su i sledeće vrste: proljevak, ljutić, barska mlečina i druge.

S obzirom na kvalitet zemljišta u ovom polju se gaji pšenica, kukuruz, šećerna repa, krmno bilje i povrće. Voće se gaji samo na okućnicama.

Najveći kompleks šuma nalaze se u Kučajskim planinama, a zatim na Juhoru i Crnom vrhu. U strukturi šumske vegetacije zastupljeni su četinari, bukva, hrast i ostali lišćari

U šumama i šumaricama ovog kraja ima dosta divljači. Najčešći su zec, lisica, jazavac, dok se vuk vrlo retko sreće. U rejonu pobrđa, s obzirom na konfiguraciju terena, šumske i travnate površine, dominira krupna divljač kao što su divlje svinje i srne. Zastupljene su zatim i ptice jarebica, prepelica, šumska šljuka, a u određenim rejonima i fazani. Po napuštenim meandrima Velike Morave i barama pored ostalih reka ima dosta barskih ptica, divljih plovki i divljih gusaka. Velika Morava je od svih reka ovog kraja najbogatija ribom. Zastupljeni su mrena, šaran, klen, smuđ i krkuša, a od krupnije ribe som.

Specijalni rezervat prirode "Brzansko moravište", jedno od poslednjih očuvanih močvarnih staništa ptica, vodozmaca i gmizavaca u dolini Velike Morave. Rezervat se nalazi između sela Brzan (opština Batočina) i sela Miloševo (Jagodina), površine je 64,75 hektara, od kojih je 49,75 hektara teritorija Jagodine. Od Beograda je udaljeno 100 kilometara, od Jagodine 20 i od Batočine osam kilometara. To je prirodna mrtvaja nastala na prostoru starog meandra reke Morave, gde su se i pored određenog antropogenog pritiska sačuvale osnovne vrednosti jednog močvarskog ekosistema.

Posebnu važnost ovo područje ima sa aspekta zaštite ptica močvarica, jer čini deo koridora migracije, ali obezbeđuje i uslove za gnežđenje mnogih retkih i zaštićenih vrsta ptica. Na "Brzanskom moravištu" redovno boravi 59 strogo zaštićenih vrsta ptica od kojih se 29 i gnezdi na tom lokalitetu. Osim toga, "Brzansko moravište" je od izuzetnog značaja i kao reproduktivni centar za više vrsta vodozemaca i gmizavaca.

Na području lokacije fabrike Vibac Balcani i bližoj okolini ne postoje ugorožene vrste koje su registrovane u Spisku zaštićenih biljnih i životninjskih vrsta.

49

Prema uslovima zaštite prirode dobijenim od Zavoda za zaštitu prirode 03 broj 020-1646/3 od 28.07.2014. godine za potrebe detaljnih hidrogeoloških istraživanja i korišćenja podzemnih voda na izvorištu fabrike Vibac alcani, na predmetnom prostoru nema zaštićenih područja ni drugih prostornih celina i objekata od značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti i geodiverziteta.

Shodno uslovima, dobijeno je Mišljenje o usaglašenosti Projekta primenjenih hidrogeoloških straživanja za potrebe višenamenskog korišćenja voda sa uslovima zaštite prirode 03 broj 020-1646/5 od 12.08.2014. od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Istraživanja na terenu pokazala su da na najvećem delu prostora ne treba očekivati izražene efekte uticaja. Kod analiziranja postojećeg stanja utvrđeno je da na širem prostoru ne postoje staništa retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i da nije od posebnog interesa istraživanje mogućih uticaja u ovom domenu.

4.3. ZEMLJIŠTE

U okruženju predmetne lokacije prostire se uglavnom poljoprivredno zemljište (livade i njive). Uz samu obalu reke Belice koja protiče pored lokacije, prisutno je šumsko zemljište sa stablima listopadnog drveća.

Na samoj lokaciji zemljište, kao prirodni resurs, ranije se koristilo kao poljoprivredno, ali je izvršena njegova prenamena i zemljište je pretvoreno u građevinsko. Prema izmenama Plana detaljne regulacije blokova 3 i 4 reona 1 zona 47, lokacija predstavlja industrijsku zonu grada Jagodine.

Teren na kome je locirana fabrika VI AC alcani geološki je ispitan od strane preduzeća “Biro za tehnička istraživanja GEOPROJEKT – INŽENJERING”, Niš, avgusta 2013. godine. Nadmorska visina mikrolokacije je 116 mnv.

Ispitivani teren predstavlja deo aluvijalne ravni reka elice i Velike Morave. Karakteriše ga hipsometrijski neujednačena površina sa visinskom razlikom cca 1,0 m. Ograničen je sa jedne strane novoprojektovanom saobraćajnicom, a sa druge kanalom sa otpadnom vodom iz Fabrike kablova.

Litogenetske karakteristike pokazuju da je ispitivani teren izgrađen od kvartarnih stenskih masa fluvijalnog porekla.

Podzemne vode konstatovana je u svim istražnim bušotinama, na dubini od cca 1,60 m, do cca 2,80 m. Statitički nivo podzemne vode ustaljen je na dubinama od 0,95 m do 2,21 m.

Konstatovana izdan je aluvijalna izdan zbijenog tipa. Atmosferski talog osnovni je izvor hranjenja

konstatovane izdani.

Sa geomehaničkog aspekta determinisane litološke članove svrstavamo u vezane i nevezane stenske mase. Vezane stenske mase su glinovita (koherentna tla ), dok u nevezane stenske mase spada pesak, raznih varijateta i šljunak peskovit, braon boje.

Dana 30.10.2015. godine od strane Zavoda za javno zdravlje Ćuprija “Pomoravlje” iz Ćuprije izvršeno je uzorkovanje zemljišta sa lokacije fabrike Vibac Balcani.

50

Slika 4. Lokacije uzorkovanja za “nulto” stanje kvaliteta zemljišta fabrike Vibac Balcani

Rezultati “nultog” merenja pokazuju da su koncentracije hroma povećane u odnosu na granične vrednosti prema Uredbi o programu sitematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (“Sl. gl. RS”, br. 88/10), prilog 3. Kompozitni uzorci zemljišta uzeti su sa čistih zemljanih površina iz okruženja samog postrojenja “Vibac alcani” d.o.o. (lokacije Pumpne stanice, Kotlovskog postrojenja, Postrojenja za prečišćavanje heksana i retenzije, vidi sliku 4) pre početka rada postrojenja. Rezultati zatečenog stanja sa povećanim vrednostima teških metala pokazuju o prethodnim poljoprivrednim aktivnostima na pomenutom zemljištu.

U tabeli 13. prikazani su rezultati ispitivanja “nultog” stanja zemljišta na lokaciji Nosioca projekta.

Tabela 13. Rezultati ispitivanja “nultog” stanja zemljišta

Oznake uzoraka

20/1 21/2 22/3 23/4

pH* 6,7 6,8 7,1 7,3 -

Vlaga % 4,7 3,5 4,7 1,6 -

Masti i ulja*

mg/kg 120 110 220 210 -

Metali:

Olovo mg/kg 40,5 44.5 55,0 9,0 85

Kadmijum* mg/kg <3 <3 <3 <3 0,8

Cink mg/kg 99,0 92,5 49,0 42,5 140

Bakar mg/kg 37,5 31,0 34,0 19,0 36

Nikl mg/kg 80,5 100,0 117,0 118,0 35

Hrom* mg/kg 77,0 106,0 102,0 155,0 100

Mangan mg/kg / / / / -

Vrednosti preko GV

4.4. VODA

Kroz teritoriju opštine Jagodina protiču tri reke: Velika Morava, Belica i Lugomir. Reka Velika Morava od Stalaća do ušća u Dunav je reka II-a kategorije. I reka Belica je II-a kategorije od izvorišta do ušća. Hidrografske potencijale čine još i relativno siromašne podzemne i površinske

51

vode. Izdani su se tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10 m u kotlini, 10- 15 m u pobrdima i 15-25 m u višim delovima.

Grad Jagodina ima izgrađen vodovod od 1963. godine i jedna je od retkih gradova u Srbiji koji nema problema sa vodom i u najsušnijim periodima u godini. Skorašnjim investicionim radovima urađena je zamena 20 km azbestnih cevi magistralnog cevovoda, a planirana je i rekonstrukcija Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe planirana je i izgradnja 3 nova bunara ukupnog kapaciteta 90 l/s, što će dodatno uticati na sigurnost vodosnabdevanja.

Najvažniji objekti u sastavu jagodinskog vodovoda: - Izvorište u selu Ribare kraj Jagodine sa najsavremenijim postrojenjima za proizvodnju

zdrave vode za piće - Gradska vodovodna mreža u dužini od 36 kilometara - Seoska vodovodna mreža u dužini od 64 kilometara - Kanalizaciona mreža duga 37,5 kilometara - Rezervoar na Đurđevom brdu kapaciteta 2x1400 kubnih metara vode - Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Panjevačkom Ritu.

Na predmetnoj lokaciji, snabdevanje kompleksa vodom vrši se iz 3 bunara sa lokacije, koji se nalaze u okviru kompleksa, kao i iz gradskog vodovoda (upravna zgrada i postrojenja za hemijsku pripremu vode).

Tabela 14. Rezultati fizičko-hemijskih parametara, hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta vode za 2014. godinu na lokaciji Bagrdan

52

53

54

Od strane Ministarstva rudarstva i energetike, Sektor za geologiju i rudarstvo izdato je rešenje br. 310-02-00459/2014-02 od 12.09.2014. godine kojim se preduzeću Vibac alcani odobrava izvođenje primenjenih hidrogeoloških straživanja podzemnih voda u fabričkom krugu.

Objekti kompleksa su u svemu urađeni kako bi se podzemne vode maksimalno zaštitile od eventualnog zagađenja. Crpljenjem bunara, smanjiće se i količina podzemnih voda koji nastaju usled velikih padavina u kišnom periodu godine.

Kao što je navedeno u Poglavlju 4.3, podzemne vode konstatovane su u svim istražnim bušotinama, na dubini od cca 1,60 m, do cca 2,80 m.

Na osnovu Uredbe o utvrđivanju godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2014. godinu („Sl. glasnik RS“ broj 43/2013), Agencija za zaštitu životne sredine realizovala je Program monitoringa statusa površinskih i podzemnih voda tokom 2014.godine.

U tabeli 14 dati su rezultati ispitivanja fizičko-hemijskih parametara, hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta vode za 2014. godinu za merodavnu stanicu, najbližu lokaciji predmetne fabrike, mernu stanicu Bagrdan na Velikoj Moravi. Rezultati su preuzeti iz elektronske verzije Rezultata ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda za 2014. godinu, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Republika Srbija, Beograd 2015. godine (www.sepa.gov.rs), u skladu sa Uredbom o utvrđivanju godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2014. godinu („Sl. glasnik RS“ broj 43/2013).

4.5. VAZDUH

Procenu stanja životne sredine moguće je izvršiti na osnovu identifikacije izvora zagađenja vazduha.

Za predmetnu lokaciju nema podataka o kvalitetu vazduha. U blizini lokacije postoji fabrika kartona, kao i poslovno-industrijski objekti u izgradnji. Nema objekata za stanovanje. Zagađivači u bližoj okolini su vozila koja prolaze okolnim saobraćajnicama, a usled sagorevanja goriva u motorima vozila i stvaranja izduvnih gasova. Lokacija je okružena uglavnom poljoprivrednim površinama i otvorena je u svim pravcima, što ukazuje na dobru provetrenost lokacije. Na osnovu toga pretpostavlja se da koncentracije zagađujućih materija, koje se emituju u vazduh prilikom kretanja vozila saobraćajnicama, ne prelaze dozvoljene granice.

U tabeli 15 prikazan je kvalitet vazduha na mernom mestu Jagodina za 2014. godinu monitoringa kvaliteta vazduha. Vrednosti su preuzete iz Godinjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2014. godine, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Republika Srbija, Beograd 2015. godine. (www.sepa.gov.rs).

55

Tabela 15. Koncentracija zagađujućih materija u vazduhu na mernom mestu Jagodina za 2014.g.

Parametar Jediica mere

Srednja izmerena vrednost

Broj dana preko

GV > GV

Maksimalna dnevna

izmerena vrednost

GV Godišnja granična vrednost

GV24h Dnevna

granična vrednost

SO2 µg/m3 25 1 132 50 125

NO2 µg/m3 5 0 75 40 85

Čađ µg/m3 7 1 123 50 50

* Merenja izvršena manuelnim metodama

4.6. KLIMATSKI ČINIOCI

Područje Jagodine ima umereno kontinentalnu klimu sa hladnim zimama i toplim letima, uz manja odstupanja, dok se u proleće snažnije osecaju toplija strujanja sa juga utičući na brže topljenje snega, na porast vodostaja i brži rast vegetacije.

4.6.1. TEMPERATURA VAZDUHA

Temperatura vazduha je jedan od osnovnih klimatskih elemenata. Dugogodišnja praksa, da su podaci pouzdaniji što je niz merenja duži, polako se napušta, jer su klimatske promene i porast srednje godišnje temperature, već dokazane činjenice i mora se utvrditi trend ovih promena.

Prostorna raspodela temperature je od značaja za razumevanje distribucije zagađujućih materija u vazduhu. Tipična pojava, kada je u pitanju horizontalna raspodela, je formiranje toplotnog ostrva iznad grada ili industrijskog basena. Od vertikalne raspodele temperature presudno zavisi turbulentna difuzija i sa tim u vezi širenje aerozagađenja i promene koncentracije. Tipična pojava su inverzije, koje blokiraju odnošenje stranih primesa u atmosferi na veće visine i time dovode do visokih koncentracija na manjim visinama.

U tabeli 16 su date srednje mesečne, srednje maksimalne i srednje minimalne temperature.

Tabela 16. Srednje temperature u Jagodini (°C)

mes I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

sred. 0,4 1,4 5,5 12,0 16,8 20,4 22,7 22,2 18,2 11,9 6,7 3,4

mah. 3,1 6,3 8,7 15,2 18,6 22,0 25,2 25,9 21,3 13,0 10,0 6,5

min. -5,4 -7,3 1,4 8,1 13,7 17,7 20,7 19,4 14,7 10,1 3,1 -1,4

U Jagodini ima prosečno 14,5 ledenih dana (maksimalna dnevna temperatura ispod 0°C). Maksimalna godišnja čestina iznosila je 40 dana, a minimalna jedan dan, tako da godišnje kolebanje može da bude najviše 39 dana.

Period javljanja ledenih dana je u novembru do marta sa maksimalnom čestinom u januaru (prosečno 6,1 dan).

Učestanost mraznih dana (u kojima je minimalna temperatura ispod 0C) u Jagodini prosečno godišnje iznosi 78,3 dana. Maksimalna godišnja čestina iznosila je 121 dan, a minimalna 52 dana.

Mrazni dani se javljaju od oktobra do maja.

Učestalost toplih dana (max. temperatura iznad 25C), prosečno godišnje je 97 dana. Maksimalna godišnja čestina je 123 dana, a minimalna 71 dan.

Period javljanja toplih dana obuhvata period mart-oktobar, s tim što je javljanje u martu retko.

Ovi dani se svake godine javljaju jedino tokom jula i avgusta.

Jako topli dani (maksimalna temperatura preko 30C), se javljaju prosečno godišnje 37,4 dana. Maksimalna čestina je 72, a minimalna 12 dana.

Period javljanja jako toplih dana u Jagodini je od maja do oktobra.

56

4.6.2. RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA

Relativna vlažnost označava stepen zasićenja vodenom parom. Od ovog parametra zavisi u dobroj meri kojom će brzinom napredovati korozija metalnih delova na objektima i opremi koja će biti ugrađena, posebno ako nivo sumpordioksida ili azotnih oksida na posmatranom lokalitetu bude visok.

Srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti je 75,8%. Najviša je u decembru, a najniža u julu.

U tabeli 17 su date srednje mesečne, srednje maksimalne i srednje minimalne vlažnosti.

Tabela 17. Vlažnost vazduha u Jagodini (%)

mes I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

sred. 85,0 82,0 77,9 69,8 72,2 69,9 67,1 67,3 71,8 79,1 81,5 85,8

max. 90,9 89,3 83,6 81,4 83,6 78,8 78,9 81,8 85,0 87,2 89,3 92,9

min. 77,0 76,1 68,9 59,6 64,3 57,3 56,9 55,5 65,2 72,8 72,5 1,0

4.6.3. OBLAČNOST

Godišnji tok oblačnosti u Jagodini je prosečno 53%. Najmanja prosečna oblačnost je u avgustu 34%, a najveća u januaru 70%.

Tokom godine oblačnost je neravnomerno raspoređena, zimi 66%, u proleće 55%, u jesen 50% i u leto 40%.

4.6.4. PADAVINE

Padavine karakterišu sume padavina u pojedinim periodima i padavinski režim. Padavinski režim je raspored padavina u toku godine na određenom lokalitetu i on je od značaja za proces prenošenja i transformacije stranih primesa u atmosferi.

U Jagodini pada prosečno godišnje 571,9 mm padavina. Najkišovitije godišnje doba je leto (161,9 mm). U proleće padne 142,7 mm, u jesen 135,2 mm, a zima je najsuvlja sa 132,1mm.

U tabeli 18 je dat godišnji tok padavina u Jagodini u mm.

Tabela 18. Godišnji tok padavina

mes I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

pros. 44,2 37,2 32,1 51,9 58,7 76,1 46,4 39,4 36,0 40,4 58,8 50,7

Godišnje prosečno sneg pada 22,2 dana.

4.6.5. VETROVI

Vetar je najvažniji element za transport primesa gasova i čestica u atmosferi, pa je uz stabilnost atmosfere od izuzetnog značaja za transport zagađujućih materija i nezaobilazni parametar u svim matematičkim modelima za procenu distribucije aerozagađenja. Maksimalna jačina vetra takođe je od značaja za proračun stabilnosti visokih objekata (dimnjaka, stubova i sl).

Tipični parametri koji se koriste za karakterizaciju strujanja vazduha na nekom lokalitetu su čestine smerova vetra (ruža vetra), srednje brzine čestine pojedinih klasa brzina i čestine pojave tišina.

U Jagodini vetrovi duvaju najčešće sa severozapada 289‰. Najređi vetrovi su iz zapadnog pravca (W) - 5‰. Na osnovu godišnjih čestina pravac vetrova i tišina, može se zaključiti da najveću čestinu javljanja u Jagodini imaju tišine, koje su zastupljene sa 396‰.

U tabeli 19 su date čestine pravaca vetrova i tišina u Jagodini, a u tabeli 20 njihova brzina.

Tabela 19. Čestine vetrova i tišina (‰)

Pravac N NE E SE S SW W NW C

I 37 28 9 186 15 23 2 333 367

II 66 14 15 173 41 52 2 131 405

III 68 11 3 323 23 32 - 279 262

IV 62 16 11 217 24 30 10 359 271

V 66 38 20 108 6 14 5 323 420

57

Pravac N NE E SE S SW W NW C

VI 98 19 6 78 24 27 11 302 435

VII 72 17 8 77 12 12 3 300 499

VIII 98 15 15 49 22 14 5 324 458

IX 73 13 11 124 19 19 8 249 493

X 35 6 12 237 20 14 5 224 447

XI 25 10 3 319 21 19 2 286 315

XII 43 17 2 220 26 41 6 257 388

god. 62 17 10 176 21 24 5 289 396

zima 48 20 8 193 27 39 3 275 387

proleće 65 22 11 210 10 27 6 317 319

leto 90 17 10 68 19 18 6 308 464

jesen 44 9 9 227 20 14 5 263 419

Tabela 20. Srednja brzina vetrova u m/s

Pravac N NE E SE S SW W NW

I 2,4 3,4 1,2 4,6 3,6 2,9 0,9 3,8

II 2,2 2,2, 1,2 4,4 2,6 2,0 0,9 4,0

III 1,3 1,0 0,9 4,6 2,2 1,6 - 3,4

IV 3,0 3,6 1,3 4,4 3,4 1,6 1,6 3,6

V 2,4 2,2 1,6 3,2 0,9 2,1 1,9 3,2

VI 2,2 3,0 2,1 3,2 2,2 2,2 1,9 2,8

VII 2,1 3,4 1,8 2,8 1,8 2,1 0,9 2,8

VIII 2,2 2,2 2,4 3,2 3,2 2,2 2,4 3,0

IX 2,4 1,2 1,3 3,4 2,4 1,6 1,8 3,2

X 2,1 2,1 1,0 3,8 3,0 2,4 0,9 3,0

XI 1,8 1,3 1,6 4,0 2,8 3,2 2,4 3,0

XII 1,5 2,1 2,4 4,4 2,2 2,6 1,2 3,0

god. 2,1 2,4 1,5 4,0 2,6 2,8 1,6 3,2

zima 2,1 2,8 1,2 4,4 2,8 4,2 1,2 3,6

proleće 2,2 2,2 1,5 4,2 2,6 1,8 1,8 3,4

leto 2,1 2,8 2,1 3,0 2,4 2,2 1,9 2,8

jesen 2,1 1,5 1,2 3,8 2,8 2,6 1,5 3,0

4.7. GRAĐEVINE

U neposrednoj okolini fabrike Vibac nema stambenih objekata, jer se pogon nalazu u industrijskoj zoni. Najbliži stambeni objekti nalaze se na rastojanju od oko 903 m južno od lokacije i oko 970 m istočno od predmetne lokacije (naselje ukovče).

Lokacija kompleksa nalazi se u blizini reke elice koja protiče na oko 70 m zapadno od lokacije. Na oko 1.300 m od lokacije proteže se autoput Niš eograd.

Teren lokacije ograničen je sa jedne strane novoprojektovanom saobraćajnicom, a sa druge kanalom sa otpadnom vodom iz Fabrike kablova.

Objekat se priključuje na postojeću gradsku saobraćajnicu.

Snabdevanje električnom energijom izvršeno je priključkom na postojeću elektrodistributivnu mrežu JP EPS –„Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo, Elektrodistribucija Jagodina, shodno uslovima br. 10670 od 09.12.2013. godine.

Snabdevanje objekta vodom rešeno je priključenjem na javnu vodovodnu mrežu, a odvođenje otpadnih voda priključenjem na fekalnu kanalizacionu mrežu (Rešenje o upotrebnoj dozvoli za priključak na fekalnu kanalizaciju br. 351-415/2015-04 od 20.11.2015. god, izdato od Gradske uprave za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko-pravne poslove grada Jagodina.

Nosilac projekta poseduje Odobrenje za priključenje na fekalnu kanalizaciju, izdatu od Gradske uprave za urbanizam, komunalne, stambene, građevinske i imovinsko- pravne poslove, Grad Jagodina.

58

Shodno uslovima izdatih od JP “Srbijagas” – Novi Sad RJ Jagodina izvršeno je priključenje na ditributivnu gasovodnu mrežu koja prolazi severno od lokacije, Uslovi za priključenje, broj 02.06-4/873-13 od 13.12.2013. godine.

4.8. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA I ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA

Pomoravlje je relativno bogato spomenicima srednjevekovne kulture, jer je to bila pozornica važnih istorijskih zbivanja. U neposrednoj blizini Jagodine nalaze se značajni spomenici ove škole-manastiri Ravanica, Manasija, Kalenić, Jošanica i u ruševinama Sićevac. Ostali manje poznati manastiri su Tomić, Jaković i Ivkovački. U Jagodini se nalazi i konak hajduk Veljka Petrovića sa početka 19. veka, kao i tri crkve.

Prema Rešenju o uslovima zaštite spomenika kulture broj 649-02/1 od 14.07.2014. godine izdatim od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, lokacija fabrike Vibac alcani nalazi se na arheološkom lokalitetu „Panjevački rit“ u Jagodini, pa je prilikom izgradnje fabrike bilo obavezno prisustvo stručnjaka nadležnog napred navedenog Zavoda prilikom izvođenja hidrogeoloških istraživanja.

Na osnovu arheoloških nalaza prikupljenih tokom rekognisciranja terena i arheološkim iskopavanjima realizovanim 1990. godine, konstatovano je da se na ovoj lokaciji intenzivno živelo tokom bronzanog doba, u prelaznom periodu iz bronzanog u gvozdeno doba, tokom mlažeg gvozdenog doba, u periodu antike, ranom i razvijenom srednjem veku kao i u turskom periodu. Ekspertizu površinskog arheološkog materijala izvršili su dr Đorđe Janković i dr Milorad Stojić, koji je bio i rukovodilac arheološkog istraživanja 1990. godine. Po izradi projektne i druge dokumentacije Vibac Balcani, shodno uslovima pribavila saglasnost na projekat primenjenih hidrogeoloških istraživanja broj 718-02/1 od 080.08.2014. godine izdate su od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Na lokaciji na kojoj se nalazi fabrika Vibac Balcani, kao i u bližoj okolini, nema drugih registrovanih objekata graditeljske baštine, odnosno nema utvrđenih spomenika kulture, dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.

U toku izgradnje objekata kompleksa, izvođači radova su shodno lokacijskim uslovima, bili obavezni da prijave pojavu arheoloških slojeva, ukoliko ih ima i Zavičajnom muzeju u Jagodini.

4.9. PEJZAŽ

Opština Jagodina nalazi se na nadmorskoj visini od 116 m, a najviša kota je Đurđevo brdo sa nadmorskom visinom od 213 m. Kroz sam grad protiče reka elica, a kroz teritoriju opštine reke Velika Morava i Lugomir. Jagodinska opština nalazi se između planina Crni Vrh i Juhor.

Teren predmetne lokacije je ravan. U okruženju predmetne lokacije prostire se uglavnom poljoprivredno zemljište (livade i njive). Uz samu obalu reke elice koja protiče pored loacije, prisutno je šumsko zemljište sa stablima listopadnog drveća.

5. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

5.1. USLED POSTOJANJA PROJEKTA

Izgradnja pogona za proizvodnju lepljivih traka u okviru kompleksa preduzeća „Vibac Balcani“ u Jagodini ne izaziva bitne vizuelne promene, s obzirom da se izgradnja objekta vrši u Industrijskoj zoni Jagodine u kojoj se već nalaze izgrađeni ili se, shodno Planu detaljne regulacije, planira izgradnja komercijalno industrijskih objekata. Prema Izmenama Plana Detaljne regulacije blokova 3 i 4, reona 1 u zoni 47 industrijskog kompleksa „Jagodina“, predmetni objekat nalazi se u delu bloka 4 reona 1 u zoni 47 koji je namenjen za industriju, industrijske komplekse ili komplekse male privrede i mešovite sadržaje (trgovina, poslovanje.. ) kompatibilne industriji.

Objekti na parceli su povučeni u odnosu na regulacionu liniju, u skladu sa uslovima izgradnje i izgrađuju se na bezbednom rastojanju, tako da ne ugrožavaju eventualne objekte na susednim parcelama.

59

5.2. USLED KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA

U toku izvođenja projekta koristili su se i dalje se koriste prirodni resursi kao što su zemlja, voda, pesak, cement i sl.

Promene u zemlji vršene su u smislu uklanjanja površinskih slojeva i iskopavanja u cilju postavljanja temelja objekata kompleksa, kao i ugradnje 3 eksploataciona bunara za potrebe snabdevanja tehnoloških potrošača kompleksa vodom.

Značajnih uticaja na životnu sredinu usled korišćenja ovih prirodnih resursa nema, jer se njihovo korišćenje vrši unutar kompleksa i na kontrolisani način.

U toku procesa proizvodnje lepljivih traka koristi se prirodan kaučuk i celuloza, koji se nabavljaju na kontrolisan način od ovlašćenih dobavljača, pa nema bitnog uticaja na životnu sredinu.

Prirodni zemni gas se koristi direktno na pojedinim tehnološkim linijama ili posredno, kao energent za pripremu vodene pare i termalnog ulja za potrebe tehnoloških potrošača i za pripremu tople vode za grejanje u parnim i toplovodnim kotlovima. Priključenje MRS "Vibac Balcani" vrši se na postojeći distributivni cevovod Srbijagasa sa GMRS „Industrijska zona“. Lokacijski elaborat za ishodovanje saglasnosti na lokaciju navedenog priključnog gasovoda i MRS-a je urađen i dobijena je saglasnost na njenu lokaciju pod brojem 217-3721/14 od strane Uprave za vanredne situaciju u Jagodini.

5.3. USLED EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA, STVARANJA NEUGODNOSTI I UKLANJANJA OTPADA

5.3.1. ZAGAĐENJE VAZDUHA

U procesu proizvodnje u sledećim postrojenjima nastaje otpadni vazduh, koji je potrebno prečistiti:

Prilikom nanošenja adhezivnog lepka na mašini Margarita

Prilikom štampanja logoa na mašinama Flexo 1 i Flexo 2

U procesu nanošenja adhezivnog lepka, prilikom sušenja namazane trake na mašini Margarita, nastaje otpadni vazduh koji u sebi sadrži heksan. Heksan je zapaljiva tečnost, rastvarač, čije pare sa vazduhom mogu da grade eksplozivnu atmosferu. Ako se koristi nepravilno, može lako da izazove trovanje.

Otpadni vazduh, temperature 35°C i maksimalnom koncentracijom heksana od 11,1 g/m3, koji nastaje tokom isparavanja u tunelu, kanalima se odvodi do postrojenja za prečišćavanje otpadnog

vazduha Impianto recupero.

Prečišćen vazduh sa Postrojenja za prečišćavanje otpadnog vazduha se preko 5 emitera izbacuje u atmosferu. Na emiterima su postavljena merna mesta iz postrojenja za sagorevanje za kontrolu emisije. Očekuju se merenja emisije iz emitera, koja će predstavljati merenje emisije zagađujućih materija u probnom radu.

Proces prečišćavanja vazduha u postrojenju Impiento recupero je kontrolisan i automatizovan.

U Poglavlju 2.3.1. detaljno su opisani mogući izvori emisije heksana tokom rada postrojenja, a detaljniji opis prečišćavanja vazduha na postrojenju za prešišćavanje vazduha Impiento recupero u Poglavlju 2.2.2.

Prečišćavanje otpadnog vazduha nastalog prilikom štampanja logoa polipripilenskih traka na mašinama Flexo 1 i Flexo 2 vrši se na Insineratoru pod odgovarajućim uslovima temperature, turbulencije i vremena zadržavanja, kako bi koncentracije zagađujućih materija za ispuštanje u vazduh bile niže od granično dozvoljenih vrednosti prema Uredbi o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija "Službeni glasnik RS", br. 100/2011.

Detaljan opis postrojenja dat je u Poglavlju 2.2.2.1.

60

Sagorevanjem prirodnog gasa u kotlovskim postrojenjima nastaju materije koje se preko dimnjaka izbacuju u atmosferu, pri čemu može doći do zagađivanja okoline, usled emisije CO2, CO, NOX, sumpornih oksida (SO2, SO3), azotnih oksida (NOx) i toplote.

Za odvođenje produkata sagorevanja iz kotlova predviđeni su dimnjaci potrebnog preseka i visine, kako emisije zagađujućih materija ne bi prešle GVE prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Sl. gl. RS“ br. 6/2016). Projektovane dimenzije dimnjaka i količine emisije detaljnije su date u Poglavlju 2.3.1.

U prostoriji pripreme adhezivnog lepka predviđen je sistem prinudne odsisne ventilacije koja obezbeđuje konstantan podpritisak u prostoriji i sprečava eventualno širenje štetnih materija van prostorije.

Sistem se sastoji od odsisnog krovnog ventilatora kapaciteta 7.000 m3/h, u Ex izvedbi, sa motorom van struje vazduha i žaluzina sa ručnim zatvarajućim demperom, koja se nalazi na spoljašnjim vratima ove prostorije. Sistem je predviđen za konstantan rad tokom rada postrojenja.

5.3.2. ZAGAĐENJE VODE I ZEMLJIŠTA

U toku redovnog rada fabrike nastaju fekalne, atmosferske i tehnološke otpadne vode.

Fekalne vode se sakupljaju zatvorenim kanalizacionim sistemom i ispuštaju direktno u gradsku kanalizacionu mrežu, tako da nema zagađenja površinskih i podzemnih voda i zemljišta usled njihovog odvođenja.

Atmosferske otpadne vode se ne ispuštaju u gradsku kanalizaciju, već se vrši njihovo kontrilisano ispuštanje u obodne kanale i dalje u reku Belicu. Zauljene otpadne vode sa saobraćajnica se prethodno prečišćavaju na separatorima ulja i masti, tako da ne dolazi do zagađenja zemljišta i površinskih voda.

U procesu proizvodnje nastaju otpadne vode u postrojenjima:

Za proizvodnju papira

Za hemijski tretman gradske vode (omekšavanje vode)

Za prečišćavanje otpadnog vazduha

Prilikom pranja opreme

Na liniji za proizvodnju papira, otpadne vode koje nastaju posle veđenja i pulpe i sušenja papira, najvećim delom se vraćaju u proizvodni proces, uz prethodno prečišćavanje i dovođenje do kvaliteta za ponovnu upotrebu. Višak otpadne vode odvodi u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a zatim ispuštaju u internu tehnološku kanalizaciju. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je sastavni deo linije za proizvodnju papira „Palma“. Opis prečišćavanja otpadnih voda dat je u poglavlju 2.3.2.

Otpadne vode koje nastaju u procesu prečišćavanja otpadnog vazduha na postrojenju Impianto recupero se, pre ispuštanja u fekalnu kanalizaciju, tretiraju u separatoru, gde se vrši odvajanje heksana i vode. Heksan se vraća u proces, a otpadne vode se kontrolisano ispuštaju u kanalizaciju.

Način tretmana ostalih otpadnih voda opisan je u poglavlju 2.3.2.

Na osnovu načina tretmana optadnih voda u okviru kompleksa fabrike za proizvodnju traka za lepljenje može se zaključiti da su projektnim rešenjem sakupljanja, prečišćavanja i odvođenja otpadnih voda sa čitavag kompleksa preduzete odgovarajuće mere zaštite ovršinskih i podzemnih voda i zemljišta i da pri pravilnom rukovanju izabranom opremom i sprovođenjem odgovarajućih radnih procedura neće doći do njihovog ugrožavanja.

Da bi se postigla sigurnost da proizvodni proces u okviru predmetnog kompleksa ne ugrožava životnu sredinu sa stanovišta zagađenja voda i zemljišta, neophodna je redovna kontrola kvaliteta ispuštenih otpadnih voda i praćenje kvaliteta podzemnih voda u uspostavljenim pijezometrima.

Nastajanje i način postupanja sa svim vrstama otpada opisan je u poglavlju 2.3.3.

Za postupanje sa otpadom urađen je Plan upravljanja otpadom Vibac alcani d.o.o., februara 2016.g. U skladu sa navedenim Planom vrši se razvrstavanje otpada na mestu nastajanja, analiza,

61

odnosno karakterizacija optada, njegovo obeležavanje i skladištenje do predaje zainteresovanim i ovlašćenim organizacijama na dalje postupanje.

Za privremeno skladištenje opasnog i neopasnog otpada obezbeđen je veliki betonski plato u krugu fabrike. Za sada se ovaj prostor koristi za privremeno odlaganje drvenog i metalnog otpada. Planirano je da se ovaj plato ogradi, obeleži, da se unutar njega izgradi nadstrešnica i postave kontejneri za odlaganje različitih tokova opasnog i neopasnog otpada, odnosno, da se uredi prema važećoj zakonskoj regulativi. U vreme izrade ovog Zahteva bila je u toku izrada projekta skladišta otpada, pa će konkretni podaci o njemu biti dostupni prilikom izrade Studije uticaja na životnu sredinu.

Dok izgradnje privremenog skladišta otpada, za skladištenje neopasnog otpada koristi se prazna hala, u kojoj je predviđeno postavljanje linije „Fox“ za proizvodnju OPP trake, koja je u planu da se postavi sledeće godine. U hali je sada smeštena mašina za presovanje i baliranje, kao i kontejneri za odlaganje po vrstama neopasnog otpada.

Opasan i tečni neopasan otpad se za sada skladišti u privremenom magacinu za hemikalije.

Navedenim načinom postupanja sa otpadom neće doći do zagađenja voda i zemljišta.

5.3.3. BUKA

U Poglavlju 2.3.5. već je navedeno da se procenjuje da usled rada pogona za proizvodnju traka za lepljenje neće doći do bitnog povećanja buke u životnoj sredini. Da bi se to i potvrdilo treba izvršiti merenje buke u životnoj sredini.

5.3.4. ZAGAĐENJE U SLUČAJU UDESA

Udes, po definiciji Evropske unije, predstavalja iznenadnu pojavu velike emisije, požara ili eksplozije kao rezultat neplanskih događaja u okviru određene industrijske aktivnosti koja nastaje u okviru ili van industrije uključujući jednu uli više hemikalija.

U našoj zemlji se procena opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i potencijalnog zagađivanja životne sredine vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o listi opasnih materija i njihovim količinama i kruterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater SEVESO postrojenja, odnosno kompleksa (“Sl. gl. RS”, br. 41/10), Pravilnika o sadržini Obaveštenja o novom SEVESO postrojenju, odnosno kompleksu, postojećem SEVESO postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada SEVESO postrojenja, odnosno kompleksa (“Sl. gl. RS”, br. 41/10). Opasne materije, u smislu ovog Pravilnika, su materije koje imaju vrlo toksična, oksidirajuća, eksplozivna, ekotoksična, zapaljiva, samozapaljiva i druga svojstva opasna po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Na osnovu kriterijuma iz navedenih pravilnika, kao i na osnovu liste materija i njihovih mogućih količina prisutnih u postrojenju, koju je dostavio Vibac alcani, može se zaključiti da postrojenje „Vibac alcani“ u Jagodini nije SEVESO postrojenje, jer ni jedna opasna materija u okviru kompleksa nije prisutna u količinama koje određuju da li je neko postrojenje SEVESO postrojenje.

Da bi se to i potvrdilo, neophodno je Ministarstvu zaduženom za poslove zaštite životne sredine, dostaviti podatke o najvećim količinama opasnih materija koje mogu biti prisutne u okviru kompleksa, kako bi Ministarstvo utvrdilo da li „Vibac alcani“ u Jagodini pripada ili ne SEVESO postrojenjima.

Prema količinama koje su prisutne u okviru kompleksa, a u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama („Sl. gl. RS“, br. 111/09, 92/11 i 93/12) i Pravilnika o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu („Sl. list RS“ br. 8/13), obaveza je Nosioca projekta da izradi Plan zaštite od udesa. U vreme izrade ovog Zahteva, Nosioc projekta je bio u postupku izrade navedenog Plana.

Kao najveća potencijalna opasnost sa aspekta požara i eksplozije u okviru kompleksa za proizvodnju traka za lepljenje predstavlja prisustvo heksana i prirodnog gasa.

Od gorivih materijala osim sirovina (celuloza, smole, kaučuk, lepkovi….) i proizvoda na bazi papira, koriste se i rolne polipropilena, kartonska ambalaža i sl.

62

Sve materije koje se koriste u procesu proizvodnje traka za lepljenje su stabilne pri pravilnoj upotrebi. U toku upotrebe treba izbegavati toplotu i oksidaciona sredstva (osim na mestima gde to zahteva tehnološki proces). Zbog niske temperature paljenja i niske donje granice eksplozivnosti, veoma lako, usled nepravilnog vođenja procesa proizvodnje, neefikasne ventilacije ili nepažnje, može doći do paljenja i eksplozije heksana. Opasni proizvod razlaganja heksana su CO2 i CO, kao i opasni zapaljivi gasovi i isparenja. Pare su teže od vazduha i mogu se prošitiri po podu.

Materije koje se koriste u proizvodnji na kompleksu kao što je polipropilen, kaučuk, akrilni lepak, smola… prilikom razgradnje i sagorevanja oslobađaju toksične i zapaljive gasove.

Do eventualnog požara i eksplozije može doći u slučajevama nepažnje i nesavesnog postupanja radnika ili usled kvara na električnim i termotehničkim instalacijama.

Kako bi rad sa ovim supstancama bio bezbedan i kako bi se eliminisala svaka mogućnost nastanka požara usled paljenja ili eksplozije ovih materija, njihova upotreba se mora strogo vršiti u skladu sa uputstvima za vođenje tehnološkog postupka i uputstvima proizvođača, uz upotrebu odgovarajućih zaštitnih sredstava. Za ove aktivnosti je od najvećeg značaja kvalitetna obučenost radne snage za rukovanje i manipulaciju svim vrstama materija.

Da bi se izbegle udesne situacije u pogonu je predviđeno odsisavanje para isparljivih tečnosti, čime se izbegava stvaranje njihovih eksplozivnih koncentracija u pogonu.

U kotlarnicama teorijski mogući udes nastaje usled nekontrolisanog paljenja prirodnog gasa i izazivanja požara i eksplozije.

Prirodni gas predstavlja smešu ugljovodonika metanskog reda. U smeši su u izvesnom procentu prisutni i azot i ugljendioksid.

- metan (CH4) 87,82% - etan (C2H6) 7,96% - butan (C4H10) 0,58% - viši ugljovodonici (CnH2n+2) 0,03% - azot (N2) 2,36% - ugljendioksid (CO2) 1,25%

Sagorljive materije u prirodnom gasu prisutne su u količini od 80-85%.

Prirodni gas je bezbojan i bez mirisa pa mu se dodaje jako aromatična supstanca (etil-merkaptan) koja svojim neprijatnim mirisom upozorava na prisustvo gasa.

Već pri količini prirodnog gasa od 0,4 % intenzivno se oseća miris dodate supstance.

Za potrebe snabdevanja kotlarnica prirodnim gasom postavljene su unutrašnje gasne instalacije od glavne merno-regulacione stanice do kotlarnica.

Osobine prirodnog gasa ukazuju na to da pri njegovom korišćenju postoji opasnost od eksplozije. U svim gasnim kotlarnicama postoji izrazita opasnost od izbijanja požara i eksplozije, jer su prisutna sva tri faktora požara:

goriva materija, koja je u ovom slučaju prirodni gas,

izvor toplote, odnosno plamen i usijane površine,

vazduh u dovoljnoj količini za sagorevanje.

Eksplozivne koncentracije prirodnog gasa kreću se u granicama od 4-16%. Temperatura samozapaljivosti prirodnog gasa se najčešće kreće oko 650°C. Period paljenja prirodnog gasa u prvom redu zavisi od veličine temperature kojom izvor paljenja deluje na ovu gasovitu smešu. Pri

temperaturi od 650°C period paljenja iznosi 10-15 s, a pri 1000C ovaj period iznosi svega nekoliko delova sekundi. Temperature koje se pri ovakvim eksplozijama razvijaju su različite. Najviše eksplozivne temperature nastaju pri eksploziji smeše koja sadrži 9,5% metana. Tada su eksplozije

najsnažnije a temperatura se kreće oko 2600C.

Eksplozije u kotlarnici ili na nekom mestu gasovoda, mogu nastati usled curenja gasa na prirubničkim i drugim spojevima cevovoda, armature i opreme, a kao posledice nepravilne ugradnje konstrukcije, odnosno ukoliko je izvođač prilikom izvođenja radova odstupio od utvrđene i odobrene projektne dokumentacije ugradnjom drugačijih mera i količina nego što je projektom predviđeno, ugradnjom nepropisnog, odnosno nestandardnog materijala, lošim i nestručnim

63

rukovođenjem radovima, nestručnim nadzorom itd. Zato je neophodno u toku izvođenja radova pridržavati se tehničke dokumentacije.

Do propuštanja gasa može doći i usled pojave korozije na instalaciji, pa je neophodno izvršiti zaštitno bojenje nadzemne instalacije i odgovarajuću katodnu zaštitu podzemne instalacije.

Upotreba prirodnog gasa u kotlarnicama je jedno od područja u kojima sve prednosti prirodnog gasa najviše dolaze do izražaja. U kotlarnicama u kojima se primenjuje prirodni gas, potrebno je posvetiti veliku pažnju obezbeđenju njihovog sigurnog rada, za koji je ventilacija jedan od važnih uslova.

Ugroženi prostor sa aspekta moguće prisutnosti eksplozivnih koncentracija zemnog gasa jeste pogon kotlova i trase instalacija. Nikada se u ugroženom prostoru ne može postići apsolutna sigurnost od paljenja eksplozivnih smeša. Ukoliko se zaposleni pridržavaju svih propisa pouzdanost je veća.

Pouzdanost zavisi i od stepena verovatnoće da do njene pojave dođe ili ne dođe. Verovatnoća paljenja para organskog rastvarača može se izraziti na sledeći način:

Vp = Vg x Vs + Vo, gde je Vp = verovatnoća paljenja smeše Vg = verovatnoća greške na uređaju ili instalaciji Vs = verovatnoća prisustva smeše u opasnoj koncentraciji Vo = ostali faktori najčešće ljudski.

Sistem je pouzdan, a zaštita prihvatljiva ako je Vp reda veličine 10-8.

Greške uređaja i instalacije smanjuju se odabiranjem opreme i projektovanjem zaštite.

Verovatnoća prisustva eksplozivne smeše, smanjuje se držanjem opreme u ispravnom stanju.

Jedan od akutnih problema je verovatnoća Vo, to je najčešće ljudske prirode, kao što je unošenje zapaljivih materija u ugrožene zone, zavarivanje, ili pak unošenje natopljenog pucvala sa lako zapaljivim rastvaračem, nekontrolisani statički elektricitet na odelu radnika. Na verovatnoću Vo najviše utiče tehnološka disciplina zaposlenog radnika koji rukuju instalacijom za pretakanje i distribuciju organskih rastvarača.

Mere prevencije, odnosno, sprečavanja nastajanja požara i eksplozije počinju planiranjem prostora, a produžavaju se projektovanjem, izborom procesne opreme, izgradnjom objekta odgovarajuće konstrukcije, ugradnjom protivpožarne opreme, pravilnim rukovanjem instalacijom i redovnom kontrolom i održavanjem opreme i instalacija.

6. OPIS MERA U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1. MERE KOJE SU PREDVIĐENE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA

1) Većina objekata u okviru kompleksa „Vibac alcani“ dobila je Upotrebnu dozvolu od strane Gradske uprave za urbanizam, građevinske, komunalne stambene i imovinsko-pravne poslove grada Jagodina, Odsek za urbanizam. Dobijeno je:

- Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-371/2015-04 od 09.10.2015. god., kojom se odobrava upotreba fabrike sredstava za lepljenje „Vibac alcani“ u sastavu industrijskog kompleksa (fabrika za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajima), na KP. br. 2413/75 KO Kočino Selo, osim instalacija, opreme i uređaja u pogonima označenim kao sektor u kome se nalazi tehnološka linija „Margarita“ i sektor u kome se nalazi tehnološka linija za pripremu adhezivnog lepka.

- Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-370/2015-04 od 09.10.2015. god., kojim se odobra upotreba kotlarnice u sastavu industrijskog kompleksa - fabrike za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajima, na KP. br. 2413/75 KO Kočino Selo,

- Rešenje o upotrebnoj dozvoli za upotrebu merno-regulacione stanice (MRS) i priključaka na gasovodnu mrežu na lokaciji, br. 351-234/2015-0 od 30.06.2015.god.

64

- Rešenje o upotrebnoj dozvoli br. 351-415/2015-04 od 20.11.2015. god., za priključak na fekalnu kanalizaciju od šahte na KP br 66/10 KO Jagodina, preko KP br. 66/45 i 2340/3 KO Jagodina i KP br. 2414, 2413/65 i 2413/47 KO Kočino Selo, do KP 2413/75 KO Kočino Selo

2) Sva tehnička dokumentacija za objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu, treba da bude urađena u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. gl. RS“, br. 72/09, 81/09, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14) i dobijenim uslovima i saglasnostima nadležnih institucija.

3) Pribaviti protivpožarnu saglasnost na tehničku dokumentaciju za objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu, u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara („Sl. gl. RS“, br. 111/09 i 20/15).

4) Emisija zagađujućih materija iz emitera kotlarnica ne sme biti iznad graničnih vrednosti predviđenih Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Sl. gl. RS“, br. 6/16).

5) Emisija zagađujućih materija iz emitera postrojenja za rekuperaciju otpadnog vazduha ne sme biti iznad graničnih vrednosti predviđenih Uredbom o listi industroijskih postrojenja i aktivnosti u kojim se kontroliše emisija isparljivih organskijh jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija („Sl. gl. RS“, br. 100/11).

6) Emisija zagađujućih materija iz emitera insineratora ne sme biti iznad graničnih vrednosti predviđenih Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Sl. gl. RS“, br. 111/15).

7) Kvalitet otpadnih voda koje se iz obodnih kanala ulivaju u reku Bjelicu mora da odgovara kvalitetu koji je propisan Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. gl. RS“; br. 67/11, 48/12 i 1/16), Uredbe o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS", broj 24/14) i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (“Sl. glasnik RS”, br. 31/82, 46/91).

8) Kvalitet otpadnih voda, tj koncentracija zagađujuićih materija pre uliva u gradsku kanalizaciju treba da bude manja od GVE propisanih Pravilnikom o tehničkim i sanitarnim uslovima za upuštanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju („Opštinski službeni glasnik grada Jagodine“, br. 7/92). Ukoliko su vrednosti zagađujućih materija više od propisani GVE, preduzeti tehničke mere kako bi se svele u dozvoljene granice.

9) Razvrstavanje svih vrsta otpada vršiti prema Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. gl. RS” br. 56/10).

10) Sa otpadnim uljem postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima ("Sl. gl. RS", br. 71/10).

11) Pri svakoj predaji opasnog otpada ovlašćenoj organizaciji sačiniti dokument o kretanju otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstva za njegovo popunjavanje („Sl. gl. RS“, br. 114/13).

12) Razvrstavanje otpada koji predstavlja sekundarnu sirovinu vršiti prema Pravilniku o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije (“Sl. gl. RS”, br. 98/10).

13) Kretanje otpada koji predstavlja sekundarnu sirovinu, kao i kretanje svakog drugog otpada, osim komunalnog i opasnog, prati dokument o kretanju otpada, koji treba popunjavati u skladu sa Pravilnikom o obrascu dokumenata o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje ("Sl. gl. RS", br. 114/13).

14) Pri izvođenju projekta i u njegovom redovnom radu primenjivati sve zahteve definisane Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. gl. RS", br. 36/09 i 88/10).

15) Pri izvođenju projekta i u njegovom redovnom radu primenjivati sve zahteve definisane Zakonom o zaštiti od požara („Sl. gl. RS“ br. 11/09 i 20/15).

65

16) U skladu sa Pravilnikom o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa („Sl. gl. RS“ br. 41/10), Nosioc projekta je obavezan da, nakon puštanja u rad proizvodnog objekta, za ceo kompleks uradi popis opasnih materija i Ministarstvu zaduženom za poslove zaštite životne sredine dostavi podatke o najvećim količinama opasnih materija koje mogu biti prisutne u okviru kompleksa.

17) Prema količinama koje su prisutne u okviru kompleksa, a u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama („Sl. gl. RS“, br. 111/09, 92/11 i 93/12) i Pravilnika o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu („Sl. list RS“ br. 8/13), obaveza je Nosioca projekta da izradi Plan zaštite od udesa.

6.2. MERE KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU UDESA

18) Da ne bi došlo do udesnih situacija, planiranjem prostora, projektnom dokumentacijom i izradom Studije o proceni uticaja na životnu sredinu predviđene su određene mere zaštite. Projektom zaštite od požara i elaboratom o zonama opasnosti detaljnije se definišu sve mere koje se odnose na ovu oblast.

19) Ako i pored svih mera ipak dođe do udesne situacije, odnosno požara i eksplozije, neophodno je odgovoriti na udes i to onog trenutka kada se dobije prva informacija o udesu.

20) Rukovodilac službe za bezbednost organizuje evakuaciju i formira tim za odgovor na udes, odnosno tim koji će učestvovati u gašenju požara u skladu sa Planom zaštite od požara.

21) U slučaju požara, radnici postupaju na odgovarajući način i pri tome:

- Isključuju glavni prekidač za dovod električne energije,

- Dejstvuju sa odgovarajućim sredstvima za gašenje požara, koja im stoje na raspolaganju i lokalizuju požar,

- U slučaju požara na opremi i instalaciji radnici, odnosno manipulanti, dejstvuju opremom za gašenje početnog požara predviđenim projektom zaštite od požara,

- Ne dozvoljavaju da se udes prenese na susedne objekte i širu okolinu;

- Odstranjuju sva vozila iz opasne zone.

22) Ukoliko se požar ne lokalizuje, neophodno je pozvati vatrogasnu grupu (ili u skladu sa razvrstavanjem) u okviru kompleksa, kao i najbližu vatrogasnu jedinicu i o požaru obavestiti nadležne organe.

23) Evakuisati najpre povređene i ugrožene, a zatim i ostale koji se nađu u požaru na bezbedno rastojanje. Ukoliko ima vetra, radnike treba evakuisati u suprotnom smeru od smera duvanja vetra. Pozvati hitnu pomoć.

24) Iznositi gorive materije koje mogu da se nađu u požaru.

25) Iznositi vrednu imovinu, koju je moguće iznositi (dokumentaciju, računare, prenosnu opremu itd.)

26) Obezbediti vatrogasnu stražu zbog mogućnosti ponovne pojave vatre i čuvanja tragova požara do dolaska nadležnih organa, radi utvrđivanja uzroka požara.

27) U cilju otklanjanja posledica od udesa vršiti praćenje postudesne situacije, izvršiti obnavljanje i sanaciju životne sredine, vratiti u prvobitno stanje objekte, postrojenja i instalacije i ukloniti opasnost od ponovnog nastanka udesa.

28) Posle udesa, a u zavisnosti od vrste udesa, obima posledica i trenutne situacije, izraditi plan sanacije.

6.3. PLANOVI I TEHNIČKA REŠENJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

6.3.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

29) Projektovani tehnološki proces proizvodnje i ugradnja opreme za proizvodnju traka za lepljenje je takav da obezbeđuje minimalnu emisiju zagađujućih materija u vazduh.

66

30) Prečišćavanje otpadnog vazduha koji nastaje prilikom štampanja polipropilenskih traka na mašinama Flexo 1 i Flexo 2 vršiće se na insineratoru, kako bi koncentracije zagađujućih materija (VOC) za ispuštanje u vazduh bile niže od propisanih graničnih vrednosti.

31) Otpadni vazduh sa heksanom iz postrojenja za nanešanje adhezivnog lepka na mašini Margarita ventilacionim kanalom odvodi se u rekuperatore postrojenja za rekuperaciju vazduha, gde prolazi kroz sloj aktivnog ugljenika, na koji se vežu pare heksana, a vazduh oslobođen od heksana, odlazi kroz dimnjak u atmosferu.

32) U prostoriji pripreme adhezivnog lepka predviđen je sistem prinudne odsisne ventilacije koja obezbeđuje konstantan podpritisak u prostoriji i sprečava eventualno širenje štetnih materija van prostorije. Sistem se sastoji od odsisnog krovnog ventilatora kapaciteta 7.000 m3/h, u Ex izvedbi, sa motorom van struje vazduha i žaluzina sa ručnim zatvarajućim demperom, koja se nalazi na spoljašnjim vratima ove prostorije. Sistem je predviđen za konstantan rad tokom rada postrojenja.

33) U ostalim prostorijama proizvodnog pogona predviđena je odgovarajuća prirodna ili prinudna ventalacija sa odgovarajućim brojem izmena, zavisno od namene prostora i tehnološkog procesa. Vazduh se direktno, putem ventilatora ili prirodno izbacuje u atmosferu, jer ne sadrže opasne materije u količinama opasnim po životnu sredinu.

34) Rezultate merenja emisije iz emitera, shodno Zakonu o zaštiti vazduha, redovno će se dostavljati nadležnom organu, tj Agenciji za zaštitu životne sredine.

6.3.2. MERE ZAŠTITE VODA I ZEMLJIŠTA

35) Napajanje objekta vodom vršiće se priključenjem na postojeću gradsku vodovodnu mrežu, kao i iz tri eksploataciona bunara sa lokacije u okviru kompleksa preduzeća „Vibac alcani“.

36) Shodno uslovima JP “Direkcija za izgradnju“ Jagodina, priključenje projektovane kišne kanalizacije sa lokacije vrši se na obodne kanale. Predviđena su tri mesta priključenja na obodne kanale i jedno mesto priključenja na postojeći betonski kanal koji se nalazi sa strane saobraćajnice Sever. Dva ispusta u obodne kanale predviđena su preko betonske izlivne građevine, a jedan priključak je preko izlivnog betonskog šahta. Sa strane saobraćajnice Sever predviđeno je ispuštanje atmosferske vode koju prikuplja rešetka na saobraćajnom priključku.

37) Atmosferska kanalizacija sa krova proizvodne hale odvodi se potpritisnim sistemom kanalizacije GE ERIT PLUVIA, a potom sistemom spoljne kišne kanalizacije u betonski izlivni šaht. Objekat parne kotlarnice odvodi se olucima po fasadi objekta, koji se dalje preko olučnjaka uvode u sistem spoljne kišne kanalizacije.

38) Odvođenje vode sa saobraćajnica delimično je rešeno odvođenjem u sistem linijske odvodnje ACO Qmax, delimično odvođenjem u otvoreni betonski kanal na lokaciji, dok se manji deo saobraćajnica razliva u zelene površine.

39) Atmosferske otpadne vode sa pretovarnih dokova i parkinga, gde se očekuje sadržaj naftnih derivata, sakupljaju se sistemom linijske odvodnje ACO Qmax šlic kanalima ili ACO Monoblock betonskim kanalima, koji su predviđeni za odgovarajuće saobraćajno opterećenje. Atmosferska kanalizacija sa sadržajem naftnih derivata – zauljena kanalizacija, prečišćava se preko separatora naftnih derivata odgovarajućih kapaciteta, odvodi u kišne retenzije i potom kontrolisano ispušta u postojeće obodne kanale.

40) Nosioc projekta treba da obezbedi saglasnost za korišćenje prirodnih resursa-podzemnih voda od nadležnog Ministarstva i izradi Program praćenja i kontrole eksploatacionih karakteristika zahvatanja podzemnih voda sa predlogom mera u slučaju odstupanja mernih vrednosti u odnosu na predviđeno dokumentacijom, shodno vodnim uslovima.

41) Sanitarno-fekalne vode se, shodno uslovima JKP, odvode direktno u gradsku kanalizaciju.

42) Tehnološke vode koje sadrže opasne komponente se pre ispuštanja u kanalizaciju tretiraju u okviru opreme postrojenja u kome nastaju.

43) Vršiti redovnu kontrolu efikasnosti rada postrojenja za obradu otpadnih voda, uključujući i separatore ulja i masti.

67

44) Vršiti merenja kvaliteta ispuštenih voda u skladu sa propisima i dostavljati Izveštaje nadležnim institucijama;

45) Projektom je predviđeno da se drenažne (odmuljne) otpadne vode iz kotlova i ekspandera u kotlarnicama, kao i iz drugih odmuljnih tehnoloških sudova sakupljaju u posebnim odmuljnim jamama. Iz odmuljnih jama, odmuljne vode se pumpom prebacuju u IBC kontejnere i privremeno skladište na Platou za otpadne materije sa nepropusnom podlogom, shodno karakteristikama.

46) Predvideti merače količine zahvaćenih i ispuštenih otpadnih voda u gradsku kanalizaciju.

47) Eksploatacija podzemnih voda može se vršiti samo u okviru eksploatacionih rezervi, a u izuzetnim slučajevima i dinamičkih rezervi.

48) Ukoliko tokom eksploatacije dođe do naglog opadanja izdašnosti, eksploataciju obustaviti pre ulaska u statičke rezerve.

49) Eksploatacijom podzemnih voda na izvorištu ne sme da se ugrozi niko od postojećih korisnika ove izdani.

50) Tokom eksploatacije pratiti inženjerskogeološke uslove terena i ukoliko dođe do promene stabilnosti ili sleganja tla eksploataciju obustaviti dok se ne otkloni uzrok.

51) Izvorište mora da bude uređeno sa uspostavljenim zonama sanitarne zaštite prema Pravilniku o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja („Službeni glasnik RS“ br. 92/08).

6.3.3. MERE POSTUPANJA SA OTPADOM

52) Otpad nastao procesom proizvodnje, kao šo su otpadne papirne i polipropilense trake se ponovo koristiti u procesu proizvodnje odgovarajuće trake.

53) Projektom je predviđeno da se otpad koji nastaje posle pražnjenja ambalaže u kojoj su dopremljene pomoćne sirovine koje ne sadrže opasne materije, sakuplja u odgovarajućim kontejnerima ili podno, zavisno od karakteristika, koji su smešteni u okviru skladišta optada.

54) Drveni otpad od polomljenih drvenih paleta odlaže se u okviru skladišta optada do predaje ovlašćenim organizacijama na dalji tretman ili korišćenje;

55) Otpad, proglašen za škart, koji nastaje zamenom delova mašinskih sistema u proizvodnom pogonu, posle razvrstavanja skladišti se u okviru skladišta optada, u delu predviđenom za neopasan otpad, do predaje ovlašćenim organizacijama na dalji tretman ili korišćenje.

56) Za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno čuvanje različitih otpadnih materija (komunalni i ambalažni otpad, reciklabilni otpad i dr.) predviđena je odgovarajuća ambalaža, shodno karakteristikama otpada.

57) Kretanje otpada van preduzeća „Vibac Balcani“ mora da prati Dokument o kretanju otpada iz Pravilnika o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sl. gl. RS“ br. 114/13).

58) Za predaju otpada ovlašćenoj organizaciji za upravljanje tom vrstom otpada, preduzeće „Vibac alcani“ sa njom sklapa ugovor o predaji otpada.

59) Kao čvrst otpad u okviru kompleksa javlja se i komunalni čvrst otpad, koji će se odlagati u postojeće kontejnere za komunalni otpad. Zabranjeno je u kontejner za komunalni otpad odlagati sekundarne sirovine ili opasan otpad.

60) Komunalni otpad sa lokacije odvozi od strane ovlašćenog komunalnog preduzeća sa kojim je prethodno sklopljen ugovor.

6.3.4. MERE POSTUPANJA SA OPASNIM OTPADOM U TOKU REDOVNOG RADA

61) Opasan tečan otpad nastao pranjem opreme koja je kontaminirana materijama koje sadrže opasne supstance (lepkovi i dr.) prikuplja se u posebnim jamama, potom se pumpama prebacuje u IBC kontejnere i odvozi u skladište za skladištenje otpadnih materija u delu predviđenom za opasan otpad;

68

62) Za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno čuvanje različitih tečnih otpadnih materija koje sadrže opasne komponente predviđena je odgovarajuća ambalaža, tako da ne dođe do prosipanja i rasturanja po okolini. Tečan opasan otpad se obezbeđuje nepropusnim tankvanama, koje mogu da prime celokupni sadržaj iz ambalaže, u slučaju prosipanja.

63) Otpadno industrijsko ulje, koje nastaje tokom redovnog održavanja i remonta opreme, odlagaće se u nepropusnu burad zapremine 200 l i zatvarati originalnim zatvaračem. urad sa uljem privemeno se skladišti u skladištu za opasne materije, koji treba da bude obezbeđen od atmosferskih padavina i obezbeđen od izlivanja ulja van skladišta sa tankvanama.

64) Nepropusne posude sa zauljenim krpama, pucvalom i sl. takođe će se odlagati u skladištu za opasan otpad na propisan način, u nepropusnim zatvorenim posudama, do predaje ovlašćenim i zainteresovanim operaterima na dalje upravljanje.

65) Mulj u separatorima naftnih derivata prazni se od strane ovlašćene organizacije za tu vrstu otpada i u skladu sa zakonskom procedurom odvozi van kompleksa.

66) Elektronski otpad će de odlagati u posebne kontejnere u okviru skladišta za skladištenje opasnog otpada na bezbedan način, tako da ne dođe do oštećenja istog.

67) Opasan otpad se obezbeđuje zaključavanjem kako ne bi došlo do neovlaščenog korišćenja.

68) Obezbediti opremu i sredstva za sakupljanje eventualno iscurelog ili prosutog otpada.

69) Predviđeno je da se sav ostali opasan otpad nastao u preduzeću „Vibac alcani“, privremeno odlaže u skladištu za skladištenje otpadnih materija u okviru kompleksa u delu za opasan otpad;

70) U preduzeću se vodi evidenciju o vrstama i količinama privremeno uskladištenog opasnog otpada i preduzeće je vlasnik otpada do predaje ovlašćenim organizacijama na dalje postupanje.

71) Opasan otpad predaje se organizaciji ovlašćenoj za upravljanje onom vrstom opasnog otpada koja se predaje, sa kojom se prethodno sklapa ugovor o preuzimanju otpada.

72) Kretanje opasnog otpada mora da prati Dokument o kretanju opasnog otpada iz Pravilnika o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sl. gl. RS“ br. 114/13).

73) Dostavljati Ministarstvu zaštite životne sredine godišnji izveštaj o količinama otpada nastalim u proizvodnji.

6.3.5. MERE ZAŠTITE OD BUKE

74) Projektom je predviđena takva oprema na kojoj su zastupljena rešenja kojima će buka i vibracije od pokretnih elemenata iz procesa obrade biti svedena na najmanju meru.

75) U cilju smanjenja buke i vibracija oprema se postavlja na odgovarajuće podloge.

76) Oprema mora biti atestirana i ispitana pre postavljanja ili puštanja u rad.

77) U cilju smanjenja buke i vibracija u ventilacionom sistemu između ventilatora i i ventilacionih kanala ostvariti elastičnu vezu, uskladiti brzine strujanja u ventilacionim kanalima i odabrati odgovarajuću debljinu lima.

78) Za interni transport odabrani su viljuškari koji proizvode buku u intenziteta od 63 dB(A), što je u skladu sa EN 12053 (harmonizovan sa ISO 4871).

79) Građevinska konstrukcija proizvodne hale je takva da obezbeđuje zaštitu životne sredine od buke.

6.3.6. MERE ZAŠTITE OD POŽARA

80) Prilazne saobraćajnice objektima zadovoljavaju zahteve člana 2. Pravilnika o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice, i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara (“Službeni list SRJ” br.8/95) da najudaljenija tačka kolovoza nije dalja od 25m od gabarita objekta.

69

81) Interne-servisne saobraćajnice zadovoljavaju sve zahteve Pravilnika o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice, i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara (“Službeni list SRJ” br.8/95):

- Nosivost kolovoza saobraćajnica od 13 kN osovinskog pritiska, - Najmanja širina saobraćajnica za jednosmerni saobraćaj minimum 3,5 m, za dvosmerni

6 m, - Unutrašnji radijus krivine je 7 m, a spoljašnji 10,5 m, - Maksimalan uspon - 6%, - Visinska prohodnost 4,5 m (najniža visinska kota instalacionog mosta je veća od

minimalno dozvoljene).

82) Prilaz vatrogasnog vozila je omogućen sa strane svih fasada objekta proizvodnog pogona, dok je manjim tehničkim objektima oko glavne hale omogućen prilaz sa najmanje jedne fasade.

83) Međusobna udaljenost objekata je takva da zadovoljava čak i neke od najstrožijih zahteva koji zahteva minimalnu udaljenost između dva objekta različite namene od minimum H/2 višeg objekta (prenos požara, urušavanje objekta...).

84) Na mestima gde se gorivi materijal nalazi u blizini objekta, obezbeđen je fasadni zid vatrootpornosti minimum 2 h.

85) Minimalna udaljenost od granica susednih parcela je takva da je onemogućeno bilo kakvo, a u svakom slučaju, ne brzo, širenje požara čak i pri najnepogodnijim vremenskim uslovima (ruža vetrova i sl.).

86) Prema važećim protivpožarnim propisima Republike Srbije, a u odnosu na namenu i veličinu objekta predviđeno je postavljanje unutrašnje protivpožarne mreže kapaciteta shodno nameni i zapremini objekta. Oko objekta je predviđen spoljni prsten hidrantske mreže prečnika PE DN150, sa nadzemnim PP hidrantima DN80, postavljenim na propisanom rastojanju. Na hidrantskom prstenu je predviđen i ispusni šaht sa potrebnom armaturom. Ovazdušenje mreže se vrši na najvišem. Minimalni pritisak na hidrantskom priključku je 2,5 bara.

87) Snabdevanje hidrantske mreže na lokaciji vrši se iz rezervoara protivpožarne vode, zajedničkog za hidrantsku mrežu i za sprinkler instalaciju. Ukupna zapremina rezervoara je Vkor=1.376 m3, od čega je za hidrantsku mrežu predviđena zapremina od 216 m3 (rezerva za 2 h rada hidrantske mreže).

88) Napajanje električnom energijom predviđa se iz tri trafostanice koje se nalaze u okviru proizvodne hale fabrike i trafostanice Palma. Glavni napojni električni vodovi od trafostanica do tehnoloških ormana, razvodnih ormana opšte namene, razvodnih ormana za napajanje osvetljenja, i dr. vode se kroz objekat na PNK nosačima.

89) Predviđeno je i rezervno napajanje preko dva dizel električnih agregata.

90) Na osnovu namene, sadržaja i rada u objektu, objekat je podeljen u požarne sektore sa naznačenim stepenom otpornosti prema požaru, a prema SRPS-u U.J1.240/94, u skladu sa projektom zaštite od požara.

91) Objekti kompleksa su konstruktivno – građevinski i tehnički usklađeni sa sadržajima i proračunatim potrebnim SOP, tako da opasnosti od izbijanja požara i njegovog širenja budu svedene na minimum, a ukoliko do požara dođe, da isti bude blagovremeno otkriven, ljudi bezbedno evakuisani i omogućeni uslovi za brzu i kvalitetnu intervenciju gašenja.

92) Na mestima prolaza ventilacionih kanala kroz protivpožarne zidove predviđene su elektromotorne protivpožarne klapne.

93) Na delovima ventilacionih kanala koji prolaze kroz protivpožarne sektore predviđena je protivpožarna izolacija kanala izolacijom koja je ispitana i ispunjava uslove otpornosti prema požaru u trajanju 120 min i poseduje odgovarajucu atestnu dokumentaciju u skladu sa SRPS 6944. Izoluju se delovi kanala od požarnih zidova do protivpožarnih klapni.

94) U prostorijama koje su definisane kao Ex zone predviđena je oprema koja poseduje svu neophodnu atestnu dokumentaciju za ugradnju u ovakve prostore.

70

95) U skladištima su kod ulaznih vrata predviđeni tasteri kojima se, u slučaju nužde, isključuje električna struja u skladištima u skladu sa članom 23 Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija ("Sl. list SFRJ" broj 24/87).

96) U slučaju požara predviđa se isključenje razvodnih ormana tehnologije, razvodnih ormana opšte namene po prostorijama, na odgovarajuće signale dojave požara. Takođe se predviđa i isključenje razvodnih ormana napajanih sa dizel električnih agregata. Isključenje razvodnih ormana ostvaruje se u odgovarajućim trafostanicama.

97) Za evakuaciju iz svih celina objekta predviđen je veliki broj izlaza koji vodi ili direktno u slobodan prostor ili u protivpožarno zaštićeni evakuacioni koridor. Sva vrata na putu evakuacije su zaokretna i otvaraju se u smeru izlaza ili ako su na putu rolo vrata koja se otvaraju na signal dojave požara i ostaju otvorena za sve vreme evakuacije. Velika klizna požarna vrata koja se nalaze na putevima evakuacije u okviru sebe imaju mala, zaokretna evakuaciona vrata. Svi izlazi iz objekta su označeni uočljivim znacima

98) U slučaju isključenja napajanja instalacije, predviđene su led svetiljke sa sopstvenim izvorom napajanja, (NiCd aku baterija), koje u slučaju nestanka napona automatski startuju i svetle najmanje 3 časa. Raspoređene su tako da pokažu najkraći put za izlaz iz objekta.

99) U cilju zaštite objekata kompleksa od požara predviđeno je i:

- Postavljanje aparata za početno gašenje požara; - Postavljanje stabilne instalacije za detekciju i dojavu požara; - Postavljanje stabilne instalacije za detekciju gasova: - Postavljanje stabilne instalacije za gašenje rasprskavajućim mlazom vode .- sprinkler

instalacija sa odgovarajućim brojem mlaznica; - Postavljanje automatske stabilne instalacije za gašenje požara gasom - ugljen

dioksidom; - Postavljanje tabli obaveštenja i upozorenja.

100) U skladu sa procenom rizika od požara i eksplozija, određene su Zone opasnosti. U zonama opasnosti predviđene su posebne mere zaštite kojima se prostor štiti od nastanka požara i eksplozija:

- Postavljene su table obaveštenja, upozorenja i zabrane (zabrana pušenja, upotreba otvorene vatre, upotreba alata koji varniči);

- Podovi su urađeni sa odgovarajućom zaštitom od stvaranja statičkog elektriciteta; - Oprema i instalacije koje se koristi u ugroženom prostoru je u EX izvedbi; - Radi povremenog odvođenja statičkog elektriciteta i suzbijanja varničenja, izvesti

propisno uzemljenje svih uređaja koji se koriste u tehnologiji proizvodnje lepljivih traka.

101) Prilikom prolaska kablova kroz protivpožarne zidove predviđeno je premazivanje kablova zaštitnom požarnom smesom, najmanje u dva sloja, u dužini od 2 m sa obe strane protivpožarnog zida. Materijalom otpornim na požar izvršiti zaptivanje otvora u požarnom zidu kroz koje su prošli kablovi. Za materijal koji se primenjuje kao zaštita od širenja požara potrebno je pribaviti atest kojim se pokazuje njegova otpornost prema gorenju.

102) U okviru proizvodne hale i skladišta predviđene su kupole za prirodno odimljavanje iz tih prostora. Za funkciju odimljavanja koristi se mehanizam sa pneumatskim cilindrom, CO2 bocom i temperaturnom ampulom koja reaguje na povišenje temperature u prostoru iznad 78 stepeni (na većoj temperaturi od aktiviranja sprinkler mlaznica).

103) Za objekat, od nedozvoljenog napona dodira na delovima postrojenja koji normalno nisu pod naponom, a u slučaju kvara mogu doći pod napon, predviđen je sistem zaštite TN-S.

104) Od TS do svih glavnih razvodnih ormana objekta vode se petožilni kablovi (poseban nulti i zaštitni provodnik). Kao dodatna mera predviđeno je dopunsko izjednačenja potencijala, koje se vrši u svim prostorijama.

105) Za zaštitu objekta od atmosferskih pražnjenja predviđa se gromobran sa hvataljkama sa uređajem za rano startovanje sa potrebnim brojem spustova po principu Faradejevog kaveza.

71

6.4. DRUGE MERE KOJE MOGU UTICATI NA SPREČAVANJE ILI SMANJENJE ŠTETNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

106) Izraditi procedure za bezbedan rad i zaustavljanje postrojenja, kako bi oprema uvek radila u optimalnom režimu sa najvećim stepenom korisnosti i najmanjom opasnošću od otkaza ili greške u radu.

107) Propisati adekvatna pogonska uputstva i procedure vezane za rad postrojenja.

108) Propisati plan održavanja i remonta opreme i celokupnog postrojenja i vršiti redovnu kontrolu opreme i opremu održavati u ispravnom stanju.

109) Opremu za zaštitu od požara atestirati u skladu sa propisima.

110) Neophodno je redovno održavanje pristupnih saobraćajnica i protivpožarnih puteva u ispravnom stanju i bez prepreka, kako bi, u slučaju požara, vatrogasno vozilo moglo adekvatno da dejstvuje.

111) Ulaz i evakuacioni putevi u objektu uvek moraju biti slobodni i prohodni, kako bi se u slučaju požara što pre izvela evakuacija i gašenje požara.

112) Zabranjeno je unošenje otvorenog plamena i pušenje u proizvodnom pogonu, kotlarnicama, postrojenju za prečišćavanje vazduha Impiento recupero, prostoru MRS, skladištima i svim drugim prostorima gde se mogu naći zapaljive i eksplozivne materije.

113) Rukovanje opremom i instalacijama u proizvodnom pogonu poveriti licima obučenim i stručno osposobljenim za rad sa takvom vrstom instalacija.

114) Rukovanje viljuškarima poveriti licima obučenim i stručno osposobljenim za rad sa ovom vrstom opreme.

115) Zabranjeno je servisiranje i opravka vozila i pretakanje benzina unutar i u neposrednoj blizini prostora ugroženim od požara.

116) Povremeno čišćenje taloga u taložnicima, rezervoarima postrojenja za prešišćavanje otpadnih voda, separatora ulja i masti, poveriti organizaciji ovlašćenoj za obavljanje takvih vrsta poslova, pri čemu ovl. organizacija sakupljeni talog, odnosno sadržaj iz taložnika, separatora ulja i masti i rezervoara, odvozi sa lokacije svojim specijalizovanim vozilima. Obaveza nosioca projekta je da sklopi ugovor sa ovlašćenom organizacijom o pražnjenju i čišćenju taložnika, separatora ulja i masti i šahta o preuzimanju takvog otpada. Takođe je obaveza nosioca projekta da vodi evidenciju o njihovom pražnjenju i čišćenju da popunjava dokument o kretanju opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje ("Sl. gl. RS", br. 114/13).

117) U cilju sprečavanja curenja goriva na okolno zemljište, postaviti tankvanu ispod dizel agregata.

118) Ukoliko dođe do curenja naftnih derivata iz dizel agregata, iscurelu tečnost pokupiti odgovarajućim apsorpcionim sredstvom, a sredstvo natopljeno derivatima nafte, odložiti u burad kao opasan otpad.

119) Vršiti redovnu kontrolu kvaliteta vode u eksploatacionim bunarima, čime se istovremeno vrši praćenje kvaliteta podzemnih voda. Ukoliko dođe do negativnih promena u kvalitetu podzemnih voda u eksploatacionim bunarima, utvrditi uzrok pogoršanja kvaliteta podzemnih voda i preduzeti mere da se koncentracije zagađujućih materija svedu u eksploatacione granice.

120) U slučaju nastanka novih vrsta otpada, pre predaje ovlašćenim organizacijama na dalji tretman izvršiti karakterizaciju otpada, a dalje postupati u skladu sa utvrđenim njegovim karakterom.

121) Za neovlašćena lica zabranjen je pristup u prostorije za smeštaj boca CO2, zašta se postavljaju table upozorenja. Lica koja vrše opravku i održavanje instalacije se moraju prethodno upoznati sa važećim propisima zaštite na radu i biti obučena za rad sa istim.

122) Isporučilac opreme treba da dostavi detaljna uputstva za način rada postrojenja i uslove korišćenja instalisane opreme i uređaja. Takođe, isporučilac opreme treba da uputstva za

72

slučaj pojedinih smetnji i nepravilnosti rada. Radnici koji rukuju instalacijom moraju biti upoznati sa funkcionisanjem i održavanjem iste i obučeni za rad.

123) Svi uređaji koji rade pod povećanim pritiskom u toku eksploatacije, podvrgavaju se ispitivanju pre puštanja u rad i pri redovnom radu, od strane nadležne institucije.

124) Potrebno je vršiti odgovarajuću ventilaciju prostorije sa bocama CO2, s obzirom da je gasoviti ugljen-dioksid teži od vazduha on se skuplja pri dnu prostorije za smeštaj boca i predstavlja opasnost za osoblje u njoj. Naročito treba biti pažljiv u slučaju ulaska u prostoriju gde je smešten CO2 gas, a u koju se duže vremena nije ulazilo. Ukoliko se pokaže nedozvoljena koncentracija CO2 gasa, prostoriju treba dobro provetriti i za to vreme zabraniti ulazak ljudi.

125) Pranje podova u pogonu vršiće se specijalnim mašinama

126) Izvršiti identifikaciju mernih tačaka u kojima će se vršiti merenje buke, a prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. gl. RS“ br. 75/10).

7. NETEHNIČKI REZIME PODATAKA OD 2 DO 6

7.1. OPIS PROJEKTA

7.1.1. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTA I USLOVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U FAZI REDOVNOG RADA

Fabrika sredstava za lepljenje „Vibac alcani“ locirana je u Kočinom Selu, Industrijska zona bb, na K.P. 2413/75 i 2413/77 K.O. Kočino Selo, opština Jagodina.

Saobraćajni kolski prilaz objektima kompleksa fabrike „Vibac alcani“, proizvodno-magacinskom prostoru sa pratećim sadržajima, vrši se putem saobraćajnih priključaka interne saobraćajnice kompleksa za teretna i putnička vozila povezanim na gradsku saobraćajnicu „Sever“ (na k.p. 2413/47 K.O. Kočino Selo).

Unutar fabričkog kompleksa, predviđeni su sledeći objekti:

- Proizvodno-magacinski objekat (glavna hala),

- Upravni objekat,

- Kotlarnica,

- Postrojenje Impianto recupero za prečišćavanje vazduha,

- MRS i priključak na gasnu instalaciju,

- Rezervoar protivpožarne vode i sprinklere sa cevovodima za dovod i odvod vode,

- Kolska vaga,

- Plato za smeštanje otpadnog materijala,

- Platoi za čilere,

- Portirnice,

- Silosi za smeštaj granulata polipropilena,

- Retenzije za kišne i tehnološke vode,

- Pumpna stanica sa podzemnim rezervoarom za sprinkler,

- Bunari za vodu,

- Dizel agregati,

- Cisterna (rezervoar) za termalno ulje,

- Čelični instalacioni most.

Ukupna površina koju zauzimaju objekti kompleksa je 58 375,22 m2.

Glavna hala – proizvodno magacinski objekat je spratnosti P+0 (prizemlje).

Objekat se sastoji iz deset funkcionalno odvojenih celina koji su namenjeni za proizvodnju i skladištenje. Unutar objekta su predviđeni i mokri čvorovi za potrebe radnika.

73

U kotlarnici se ugrađuju tri parna i tri toplovodna kotla. Uz kotlove predviđena je i sva potrebna prateća oprema neophodna za sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača parom traženih parametara, kao i magacin za hemikalije i tabletiranu so, komandna soba i toalet.

Odvod dimnih gasova iz parnih kotlova predviđen je nadzemnim dimnim kanalima do dimnjaka visine H = 17,5 m i prečnika svetlog otvora 700 mm.

Potrebna količina napojne vode se obezbeđuje iz sistema za hemijsku pripremu i demineralizaciju vode.

Za odvod dimnih gasova, iz toplovodnih kotlova, predviđeni su čelični prohromski dvoplaštni dimnjaci, jedan zajednički za dve kotlovske jedinice, drugi zaseban za treću kotlovsku jedinicu. Prečnik svetlog otvora prvog dimnjaka je 500 mm, drugog 400 mm. Visina dimnjaka 17,5 m.

Gorivo za kotlarnicu je prirodni gas. Rezervno gorivo nije predviđeno. Predviđeno je merenje potrošnje gasa za kotlarnice i tehnologiju.

U okviru projektovane fabrike sredstava za lepljenje Vibac, prirodni gas se troši direktno na pojedinim tehnološkim linijama ili posredno, kao energent za pripremu vodene pare i termalnog ulja za potrebe tehnoloških potrošača i za pripremu tople vode za grejanje.

Rezervoar vode (AB) za potrebe sprinkler instalacije nalazi se na zapadnom delu parcele.

Rezervoar sanitarne vode (AB) nalazi se na severnom delu parcele.

Kolska vaga, nosivosti 30 t, locirana je u jugoistočnom delu kompleksa, na udaljenju od oko 23,7 m od objekta portirnice i 38,7 m od ulazne kolske kapije.

Deponovanje otpadnog materijala predviđeno je u okviru skladišta optada Omogućen je pristup kamionima. Predviđen je poseban deo za skladištenje opasnog otpada, a poseban za skladištenje neopasnog otpada u skladu sa propisima. Deponovani otpad će se skladištiti u odgovarajućim kontejnerima na propisan način.

Silosi za smeštaj granulata se nalaze na platou neposredno pored proizvodne hale. Predviđeno je smeštanje 6 silosa sa polipropilenskim granulama, ukupne zapremine 1.290 m3.

U sklopu fabrike predviđeno je postavljenje dve retenzije za prikupljanje kišnice. Prva, veća retenzija postavljena je na severnom delu parcele i korisnih dimenzija 16,0x16,0x3,6 m.. Druga retenzija je smeštena na jugoistočnom delu kompleksa, korisnih dimenzija retenzije su 15,0x13,0x3,6 m

Za potrebe snabdevanja termouljne kotlarnice smeštene u okviru glavne hale predviđen je ukopani rezervoar zapremine 40 m3.

Za potrebe prečišćavanja otpadnog vazduha zagađenog heksanom, koji nastaje u okviru

proizvodnog postrojenja Margarita, projektovano je postrojenje Impiento recupero. Pogon za

rekuperaciju heksana prostire se na betonskom platou dimenzija 20,00x63,85 m koji se nalazi na

obodu parcele prema jugu. Postrojenje za prešišćavanje vazduha kontaminiranog heksanom,

sastoji se od nekoliko nadzemnih i podzemnih objekata. Glavni objekat postrojenja gde se obavlja

filtriranje i prerada heksana je pravougaone osnove dimenzija 17,45x10,50 m. Objekat ima ukupno

tri niova, a tačka sa najvećom visinom nalazi se na relativnoj koti od +11,15 metara. Ukupna bruto

površina objekta je 480,58 m2. Objekat je kompletno izgrađen od armiranobetonskih elemenata

(AB zidovi, stubovi i grede)

U sklopu samog postrojenja nalaze se adsorpcione kolone sa ispunom od aktivnog uglja,

instalacije, rashladne kule, komadna soba i ukopani rezervoari sa heksanom (3 komada)..

Vodosnabdevanje fabričkog kompleksa vrši se delom sa gradske vodovodne mreže PE ND 200 prema uslovima JP „STANDARD“, koja se nalazi sa strane saobraćajnice Sever, a delom iz 3 istražno eksploataciona bunara koji su pozicionirani na samoj lokaciji.

Sa gradske vodovodne mreže vrši se vodosnabdevanje administrativnog dela objekta, portirnice, inicijalno punjenje i dopuna rezervoara za protivpožarnu vodu, kao i vodosnabdevanje postrojenja za prečišćavanje vazduha. Vodosnabdevanje ostale tehnološke opreme u proizvodnoj hali vrši se iz bunara na lokaciji.

74

Za potrebe kompleksa predviđeni su sledeći sanitarno tehnički sistemi spoljnih instalacija: - Vodosnabdevanje od bunara do rezervoara sanitarne vode - Spoljni razvod sanitarne vode - Spoljni razvod hidrantske mreže - Fekalna kanalizacija - Tehnološka kanalizacija - Kišna kanalizacija - Zauljena kanalizacija

kao i potrebne unutrašnje instalacije proizvodno magacinskog objekta, upravne zgrade, trafostanice, portirnice i parne kotlarnice.

Shodno protivpožarnim propisima, projektovana je spoljašnja i unutrašnja hidrantska mreža odgovarajućeg kapaciteta. Minimalni pritisak na hidrantskom priključku je 2,5 bara.

Snabdevanje hidrantske mreže na lokaciji vrši se iz rezervoara protivpožarne vode, zajedničkog za hidrantsku mrežu i za sprinkler instalaciju. Ukupna zapremina rezervoara je Vkor=1.376 m3, od čega je za hidrantsku mrežu predviđena zapremina od 216 m3 (rezerva za 2 h rada hidrantske mreže).

Projektom spoljne mreže fekalne kanalizacije predviđeno je prikupljanje fekalne fanalizacije od svih objekata na lokaciji i njeno odvođenje do gradske mreže fekalne kanalizacije.

Nosilac projekta je dobio Odobrenje za priključenje na fekalnu kanalizaciju, Rešenje br. 351- 53/2015 13.02.2015, Gradska uprava za urbanizam, komunalne, stambene, građevinske i imovinsko- pravne poslove, Grad Jagodina.

Priključenje na postojeću gradsku mrežu fekalne kanalizacije izvršeno je u 3 prepumpna šahta, Do pomenutih šahtova dovedene su sve fekalne otpadne vode sa lokacije. U svakom šahtu su predviđene pumpe odgovarajućih karakteristika koje otpadne vode sa lokacije upumpavaju u gradsku kanalizaciju niskog pritiska.

Prema projektu spoljne mreže fekalne kanalizacije odvođenje fekalne kanalizacije vrši se iz proizvodne hale, administrativnog dela, portirnice, trafostanice i parne kotlarnice.

Projektom tehnološke kanalizacije predviđeno je odvođenje otpadnih voda iz proizvodnog postrojenja Palma i postrojenja za prečišćavanje vazduha (Impianto recupero).

U slučaju havarije na postrojenjima Palma i Impianto rekupero projektovana je retenzija korisne zapremine Vkor=537 m3 (rezerva za 24 h rada oba postrojenja), za sakupljanje otpadne vode iz ta dva postrojenja. Ispred retenzije nalazi se betonsko okno, gde se sistemom ventila otpadne vode preusmeravaju u retenziju. Sistem ventila poseduje kontrolnu jedinicu koja je postavljena u objektu.

Priključenje kišne kanalizacije sa lokacije vrši se na obodne kanale.

Atmosferska kanalizacija sa sadržajem naftnih derivata – zauljena kanalizacija, prečišćava se preko separatora naftnih derivata odgovarajućih kapaciteta.

Projektom su predviđene dve betonske retenzije koje služe za prikupljanje i kontrolisano ispuštanje atmosferskih voda u obodne kanale. Iz retenzija atmosferske vode se kontrolisano ispuštaju preko uronjenih pumpi u obodne kanale.

Objekat se toplotnom energijom snabdeva iz sopstvene gasne kotlarnice smeštene uz sam objekat.

U svim prostorijama koje se koriste kao skladišta sirovina i gotovih proizvoda predviđena je prirodna ventilacija pomoću krovnih i fasadnih prozora sa motornim pogonom.

Proizvodne mašine FOX, FRAGOLA, GIGLIO 1 i 2, MARGARITA rade sa velikim količinama svežeg vazduha koji se dovodi iz spoljašnje sredine.

Za mašinu Margarita definisan je kanal kojim se od mašine odvodi mešavina otpadnog vazduha i heksana do postrojenja za rekuperaciju.

75

U prostorijama Sečenje polipropilenske folije, Priprema akrilnog lepka, Odeljenje sečenja, Kartonske tube, Radionica, predviđena je kombinacija prirodne ventilacije (krovni prozori) i prinudne ventilacije pomoću HOVAL ventilacionih uređaja sa rekuperacijom.

U prostoriji za smeštaj mašine PALMA predviđen je sistem mehaničke ventilacije koji obezbeđuje 8 i/h svežeg vazduha. Sistem služi pre svega za neutralizaciju velike količine vlage koja se javlja u ovoj prostoriji prilikom rada mašine.

Za potrebe hlađenje tehnološkog procesa, za vreme rada mašina, predviđeni su nezavisni rashladni agregati za svaku mašinu koja zahteva hlađenje.

U objektu su mogući požari klase A, , C i požari na elektroinstalacijama.

OPIS GLAVNIH KARAKTERISTIKA PROIZVODNOG POSTUPKA (PRIRODE I KOLIČINA KORIŠĆENJA MATERIJALA)

Proizvodni program fabrike za proizvodnju sredstava za lepljenje predstavlja više od 100 različitih proizvoda (samolepljiva traka, „selo-tejp“, samolepljive folije i sl...).

Proizvodni program predviđa dva glavna proizvoda:

- Samolepljive trake sa osnovom od plasične folije

- Samolepljive trake sa osnovom od papira

Krajnji proizvod fabrike je samolepljiva traka širine od 1,5 cm do 10 cm dobijena različitim tehnološkim postupcima.

Projektovani kapacitet fabrike za proizvodnju samolepljivih traka iznosi okvirno 1 bilion/m2 trake godišnje. Proizvodnja će se u odvijati 350 dana godišnje, 7 dana u nedelji u 3 smene.

Za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje projektovani su odgovarajući skladišni i proizvodni kapaciteti.

U zavisnosti od tipa gotovog proizvoda postoje dva osnovna tehnološka procesa dobijanja samolepljivih traka.

Proizvodnja samolepljive trake sa osnovom od polipropilena odvija se u nekoliko proizvodnih procesa i to:

- ekstrudiranje granula polipropilena i dobijanje polipropilenske folije na mašini Fox, - namotavanje rolni polipropilena, - sečenje rolni polipropilenske trake, - markiranje (mašine Flexo1 i 2), - premazivanje akrilnim lepkom (mašina Giglio 1 i 2), - sušenje u tunelu, - sečenje rolni.

Prilikom markiranja rolni na mašinama Flexo 1 i 2 dolazi do isparavanja organskih isparljivih materija, koje se, kako ne bi došlo do emisije u okolni vazduh, sagorevaju u komori za sagorevanje.

Proizvodnja samolepljive trake sa osnovom od papira odvija se u nekoliko proizvodnih procesa i to:

- proizvodnja papira, - sušenje papira u tunelu, - namotavanje papira na rolne, - mešanje lateksa sa vodom, - dobijanje antiadheziva, - impregnacija papira, - priprema adhezivnog mleka, - premazivanje adhezivnim mlekom, - dobijanje podloški samolepljivih traka, - sečenje rolni.

Prečišćavanje otpadnog vazduha sa sadržajem heksana, sa linije nanošenja lepka (sa linije Margarita), vrši se u postrojenju za rekuperaciju vazduha preko adsorpcionih kolona ispunjenih

76

aktivnim ugljem, pri čemu aktivni ugalj zadržava heksan, a prečišćen vazduh preko emitera odlazi u atmosferu. U procesu regeneracije aktivnog uglja uvodi se para u adsorpcione kolone, koja oslobađa heksan iz aktivnog uglja, kondenzuje se, a u separatoru se izdvaja heksan iz vode i ponovo vraća u proces proizvodnje, dok se prečišćana voda ispušta u kanalizaciju.

Prečišćavanje otpadnog vazduha koji nastaje u procesu štampanja vrši se njegovim spaljivanjem u insineratoru, pri čemu se produkti sagorevanja odvode kroz emiter u atmosferu.

Fekalne vode se ispuštaju direktno u gradsku kanalizaciju.

Atmosferske otpadne vode se ne ispuštaju u gradsku kanalizaciju, već se vrši njihovo kontrilisano ispuštanje, preko kanala za upuštanje u okolno zemljište.

Zauljene otpadne vode sa saobraćajnica se prethodno prečišćavaju na separatorima ulja i masti.

Otpadne vode koje nastaju u procesu proizvodnje papira u najvećem delu se, posle prečišćavanja, vraćaju u proizvodni proces, a višak prečišćene vode se ispušta u internu kanalizacionu mrežu.

U proizvodnom pogonu ne očekuje se stvaranje prekomerne buke i vibracije, koje mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. U blizini objekta ne nalaze se objekti za kolektivno i individualno stanovanje.

8. PODACI O MOGUĆIM TEŠKOĆAMA

Izgradnja fabrike „Vibac alcani“ je rezultat saradnje sa italijanskim partnerom, koji se dugo

godina bavi proizvodnjom lepljivih traka na papirnoj i polipropilenskoj fabrici, tako da je Nosilac

projekta imao na raspolaganju sva stručna znanja i veštine i tehničke podloge koje je italijanski

partner razvijao u svojim postojećim postrojenjima i ugradio ih u izbor koncepcije i tehničkog

rešenja izgradnje objekata kompleksa, proizvodnog pogona, infrastrukturnih objekata i instalacija

predmetnog Projekta.

Izgradnja Fabrike za proizvodnju sredstava za lepljenje ima za cilj:

proširenje obima proizvodnje sredstava za lepljenje i

proširenje tržišta.

Sva proizvodnja namenjena je predaji italijanskom partneru koji je zadužen za njihov plasman putem široke, poznate maloprodajne mreže.

U izradi tehničke dokumentacije za izgradnju Projekta, kao i ovog Zahteva primenjeni su svi relevantni standardi, tehnički i drugi propisi, kao i uslovi nadležnih institucija.

77

DEO I

Karakteristike projekta

R. br.

Pitanje DA/NE

Koje karakteristike okruženja projekata mogu biti zahvaćene uticajem i kako

Da li posledice mogu biti značajne? Zašto?

1. Da li izvođenje, rad ili prestanak rada Projekta podrazumeva aktivnosti koje će prouzrokovati fizičke promene na lokaciji (topografije, korišćenje zemljišta, izmenu vodnih tela, itd)?

1.1

Trajnu ili privremenu promenu korišćenja zemljišta, površinskog sloja ili topografije uključujući povećanje intenziteta korišćenja?

DA

Uticajem su zahvaćene samo katastarske parcele 2413/75 i 2413/77 K.O. Kočino Selo na kojima se gradi fabrika za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajima i to usled promene iz neizgrađenog u izgrađeno građevinsko zemljište.

Sve promene će se odvijati unutar kompleksa, pa nema značajnih posledica po okruženje.

1.2 Raščišćavanje postojećeg zemljišta, vegetacije ili građevina?

DA Vršeno uklanjanje samo površinskog sloja humusa i trave.

Posledice nisu značajne zato što se svi radovi obavljaju unutar kompleksa i nemaju uticaja na okolnu životnu sredinu.

1.3 Nastanak novog vida korišćenja zemljišta?

DA

Nova namena zemljišta će biti proizvodnja lepljivih traka na papirnoj i polipropilenskoj osnovi

Prema Izmenama Plana Detaljne regulacije predmetni objekat nalazi se u zoni koja je namenjena za industriju, industrijske objekte…

1.4 Prethodni radovi, na primer bušotine, ispitivanje zemljišta?

DA

U okviru lokacije izvedena su geomehanička ispitivanja terena, kao i postavljanje eksploatacionih bunara.

Svi radovi se odvijaju unutar kompleksa, a i sami radovi nisu obima koji može imati znatne posledica po okruženje.

1.5 Građevinski radovi? NE

Građevinski radovi neće izazvati promene u topografiji terena, korišćenju zemljišta, izmenu vodnih tela itd.

1.6 Dovođenje lokacije u zadovoljavajuće stanje po prestanku Projekta?

NE

I posle prestanka rada Projekta parcele će se koristiti kao građevinsko zemljište.

78

1.7

Privremene lokacije za građevinske radove ili stanovanje građevinskih radnika?

NE

Svi građevinski radovi obavljaju se unutar granica planiranog kompleksa i uglavnom su već izvedeni, a nije predviđeno stanovanje radnika na privremenim lokacijama.

1.8

Nadzemne građevine, konstrukcije ili zemljani radovi uključujući presecanje linearnih objekata, nasipanje ili iskope?

DA

Na lokaciji nema građevina koje treba rušiti. Teren za izgradnju fabrike je ravan. Vršeni su zemljani radovi/iskop za temelje objekata i iskop i nasipanje terena u cilju izgradnje internih saobraćajnica i povezivanje sa pristupnom saobraćajnicom.

Svi radovi obavljaju se unutar granica planiranog kompleksa, pa nema fizičkih promena u okolini.

1.9 Podzemni radovi uključujući rudničke radove i kopanje tunela?

NE Podzemni radovi se ne vrše prilikom izvođenja projekta.

1.10 Radovi na isušivanju zemljišta NE Ne obavljaju se radovi na isušivanju zemljišta.

1.11 Izmuljivanje? NE Ne vrši se izmuljivanje zemljišta.

1.12 Industrijski i zanatski proizvodni procesi?

DA

Projektom je predviđena izgradnja fabrike za proizvodnju lepljivih traka i pratećih objekata.

Projektom su predviđene mere za zaštitu životne sredine, tako da Projekat ima što manji uticaj na životnu sredinu.

1.13 Objekti za skladištenje robe i materijala?

DA

Realizacija projekta podrazumeva i izgradnju skladišta za sirovine i proizvode u okviru glavne hale, kao i na kompleksu -postavljanje podzemnih rezervoara za skladištenje heksana i termalnog ulja, kao i nadzemnih za polipropilen.

Ne utiče na promenu u topografiji terena, korišćenja zemljišta, kao ni na izmenu vodnih tela.

1.14 Objekti za tretman ili odlaganje čvrstog otpada ili tečnih efluenata?

DA

Predviđeno je baliranje čvrstog otpada, skladištenje u odgovarajućim posudama, kao i izgradnja skladišta za odlaganje čvrstog i tečnog otpada.

Odlaganje otpada vršiće se unutar kompleksa i neće imati posledice po okruženje.

1.15 Objekti za dugoročni smeštaj pogonskih radnika?

NE Projektom nisu predviđeni objekti za dugoročni smeštaj radnika.

79

1.16 Novi put, železnica ili rečni transport tokom gradnje ili eksploatacije?

NE Pristup objektima kompleksa vršiće se sa već postojeće saobraćajnice.

1.17

Novi put, železnica, vazdušni saobraćaj, vodni transport ili druga transportna infrastruktura, uključujući nove ili izmenjene pravce i stanice, luke, aerodrome, itd?

NE Za realizaciju Projekta nije potrebno graditi nove putne pravce ili stanice.

1.18

Zatvaranje ili skretanje postojećih transportnih pravaca ili infrastrukture koja vodi ka izmenama kretanja saobraćaja?

NE

Za potrebe realizacije planiranog Projekta nije potrebno vršiti zatvaranje ili skretanje postojećih transportnih pravaca ili infrastrukture.

1.19 Nove ili skrenute prenosne linije ili cevovodi?

DA

Snabdevanje kompleksa vodom vršiće se delom i priključenjem na gradski vodovod.

Napajanje objekata i opreme električnom energijom vršiće se priključenjem na postojeću elektrodistributivnu mrežu i neće se vršiti skretanje postojeće prenosne linije.

Vrši se i priključenje na gasovodnu mrežu Srbijagasa, koja prolazi pored lokacije.

Kompleks fabrike je priključen na postojeće infrastrukturne mreže vodovoda, elektromrežu i gasovod, shodno uslovima nadležnih institucija, tako da neće imati negativne uticaje po okruženje.

1.20

Zaprečavanje, izgradnja brana, izgradnja propusta, regulacija ili druge promene u hidrologiji vodotoka ili akvifera?

NE

1.21 Prelazi preko vodotoka? NE

1.22 Crpljenje ili transfer vode iz podzemnih ili površinskih izvora?

DA

Snabdevanje kompleksa vršiće se delom i iz eksploatacionih bunara izgrađenih za proizvodne potrebe fabrike.

Korišćenje podzemnih voda izvodi se u skaldu sa uslovima i saglasnostima nadležnih institucija.

1.23 Promene u vodnim telima ili na površini zemljišta koje pogađaju odvodnjavanje ili oticanje?

DA

U neposrednoj blizini lokacije protiče reka elica u koju će se preko obodnih kanala kontrolisano odvoditi atmosferske vode sa kompleksa.

Izvođenjem i realizacijom Projekta ne dešavaju se promene na površini zemljišta koje pogađaju odvodnjavanje ili oticanje.

80

1.24 Prevoz personala ili materijala za gradnju, pogon ili potpuni prestanak?

NE

Prevoz materijala za izgradnju i sirovina potrebnih za proizvodnju nema uticaja na izmenu u topografiji terena, korišćenju zemljišta, kao ni na izmenu vodnih tela.

81

1.25 Dugoročni radovi na demontaži, potpunom prestanku ili obnavljanju rada?

NE

Nosioc projekta ne planira prestanak rada proizvodnog objekta, već fazno proširenje obima proizvodnje

1.26

Tekuće aktivnosti tokom potpunog prestanka rada koje mogu imati uticaj na životnu sredinu?

NE Nosioc projekta ne planira prestanak rada proizvodnje lepljivih traka.

1.27 Priliv ljudi u područje, privremen ili stalan?

NE Ne predviđa se značajan priliv ljudi u područje usled realizacije projekta.

1.28 Uvođenje novih životinjskih i biljnih vrsta?

NE

1.29 Gubitak autohtonih vrsta ili genetske i biološke raznovrsnosti?

NE

Na lokaciji kompleksa i u okruženju nema autohtonih vrsta, osim livadske vegetacije. Potpuni gubitak vegetacije je na površinama koje su obuhvaćene objektima i površine pod platoom i saobraćajnicama.

1.30 Drugo? NE

2. Da li će postavljanje ili pogon postrojenja u okviru Projekta podrazumevati korišćenje prirodnih resursa kao što su zemljište, voda, materijal ili energija, posebno onih resursa koji su neobnovljivi ili koji se teško obnavljaju?

2.1 Zemljište, posebno neizgrađeno ili poljoprivredno?

DA

Izvođenjem Projekta vrši se iskop zemljišta za postavljenje temelja objekata kompleksa.

Izmenom obuhvatnog Plana detaljne regulacije namena lokacije je predviđena za industriju i industrijske objekte.

Nema bitnih posledica po okruženje usled iskopa zemljišta, s obzirom da se sve radnje obavljaju unutar kompleksa.

2.2 Voda? DA

U okviru kompleksa koristiće se voda iz gradske vodovodne mreže, kao i novoizgrađenih eksploatacionih bunara za potrebe proizvodnje.

Voda će se u okviru kompleksa koristiti na kontrolisan način u skladu sa dobijenim uslovima i saglasnostima nadležnih institucija, pa nema štetnih posledica.

2.3 Minerali? DA

U okviru kompleksa za potrebe proizvodnje koriste se derivati nafte: termalno ulje, ugljovodonična smola, i polipropilen, koji se koriste na kontrolisan način i nabavljaju od ovlašćenog dobavljača.

Nema štetnog uticaja na okruženje, jer se naftni derivati koriste na kontrolisan način

82

2.4 Kamen, šljunak, pesak? DA

Za izvođenje projekta koristi se pesak i šljunak, ali na kontrolisan način i od ovlašćenog dobavljača.

Korišćenje kamena, šljunka i peska nema štetnih posledica po okruženje.

2.5 Šume i korišćenje drveta? NE

U toku izgradnje objekta koriste se samo daske kao pomoćni materijal (oplata) u toku postavljanja temelja.

Za odvijanje tehnološkog procesa koriste se prerađevine drveta: papir i celuloza

Korišćenje papira i celuloze u fabrici nema štetnih posledica po okruženje.

2.6 Energija, uključujući električnu i tečna goriva?

DA

Za odvijanje tehnološkog procesa proizvodnje lepljivih traka, kontrolu procesa i korišćenje objekata koristi se električna energija. Napajanje uređaja električnom energijom vrši se iz postojeće elektrodistributivne mreže, prema uslovima Elektrodistibucije.

Korišćenje električne energije nema značajnih uticaja na okruženje kompleksa.

2.7 Drugi resursi? DA

Za potrebe grejanja objekata kompleksa, kao i potrebe tehnoloških potrošača koristi se prirodni gas.

Produkti sagorevanja prirodnog gasa se preko projektovanih dimnjaka kontrolisano izbacuju u atmosferu.

3. Da li projekat podrazumeva korišćenje, skladištenje, transport, rukovanje ili proizvodnju materijala koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu ili izazvati zabrinutost zbog postojećeg ili mogućeg rizika po ljudsko zdravlje?

83

3.1

Da li projekat podrazumeva korišćenje materijala koji su toksični ili opasni po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu (flora, fauna, snabdevanje vodom)?

DA

Na kompleksu se koriste materije koje mogu biti štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako se ne skladište i koriste na propisan i kontrolisan način (ako dođe do njihovog isticanja, sagorevanja ili stvaranja eksplozivnih smeša), kao što su heksan, prirodni gas, lepkovi, boje, smole, kiseline, baze... U toku redovnog rada, uz preduzimanje svih mera za bezbedan rad i kontrolu proizvodnog procesa, nema opasnosti od štetnog delovanja Projekta.

Materije koje imaju opasne karakteristike skladište se u odgovarajućim posudama/rezervoarima i kontrolisano koriste kao sirovine za odvijanje tehnološkog procesa, vrši se tretman zagađujućih materija pre ispuštanja u životnu sredinu, tako da ne dolazi do ispuštanja štetnih materija u životnu sredinu ili su ona minimalna. Objekti kompleksa su na propisanom međusobnom odstojanju, kao i na bezbednom odstojanju od susednih objekata, tako da ne dođe do širenja eventualnih požara.

3.2

Da li će projekat izazvati promene u pojavi bolesti ili uticati na prenosioce bolesti (na primer, bolesti koje prenose insekti ili koje se prenose vodom)?

NE

Proizvodnja lepljivih traka nije operacija koja doprinosi pojavi i prenošenju bolesti, ukoliko se poštuju mere predviđene zakonskim i tehničkim propisima za korišćenje objekta i bezbedan rad..

3.3

Da li će projekat uticati na blagostanje stanovništva, na primer, promenom uslova života?

DA Realizacija Projekta omogućava zapošljavanje lokalne radne snage.

3.4

Da li postoje posebno ranjive grupe stanovnika koje mogu biti pogođene izvođenjem Projekta, na primer, bolnički pacijenti, stari?

NE

U blizini lokacije na kojoj se gradi fabrički kompleks ne nalazi se bolnica ili neka druga javna ustanova, tako da nema posebno ranjivih grupa stanovnika.

3.5 Drugi uzroci? NE

4. Da li će tokom izvođenja, rada ili konačnog prestanka rada nastati čvrst otpad?

4.1 Jalovina, deponija uklonjenog površinskog sloja ili rudnički otpad?

DA

U toku izvođenja projekta vrši se samo uklanjanje površinskog sloja humusa, koji će se kasnije koristiti za oplemenjivanje planiranih zelenih površina.

Postupak sa uklonjenim površinskim slojem humusa u toku izvođenja Projekta nema štetnog uticaja po životnu sredinu.

84

4.2 Gradski otpad (iz stanova ili komercijalni otpad)?

DA

U toku rada kompleksa stvara se ambalažni otpad, kao i uobičajeni komunalni otpad.

Predviđeno je da se ambalažni otpad (karton, folija, papir) odgovarajuće skladišti u skladištu za neopasan otpad, a potom predaje zainteresovanim ovl.org. Komunalni otpad se odlaže u kontejner koji prazni nadležno JKP, tako da nema značajnog uticaja na okolinu usled njegovog javljanja.

85

4.3 Opasan ili toksičan otpad (uključujući radioaktivan otpad)?

DA

Opasan otpad koji nastaje radom Projekta je tečan otpad od pranja opreme u kojoj su se koristile materije sa opasnim karakteristikama (lepkovi, boje…), razni muljevi, otpad iz sabirnih jama od curenja sirovina ispod rezervoara, ulja iz separatora, električna i elektronska oprema, rabljena ulja, zauljene krpe, kontaminirana ambalaža posle pražnjenja.

Opasan otpad se skladišti u odgovarajućim nepropusnim posudama (bačve, IBC kontejneri) u skladištu za opasan otpad pa potom predaju ovlašćenim organizacijama. Izdvojena ulja i masti iz separatora naftnih derivata čisti i sa lokacije odvozi ovlašćena organizacija. Ukoliko se postupa na predviđen način, nema opasnosti od postojanja navedene vrste opasnog otpada.

4.4 Drugi industrijski procesni otpad? NE - -

4.5 Višak proizvoda? NE Tokom proizvodnje lepljivih traka ne javlja se višak proizvoda.

4.6 Otpadni mulj ili drugi muljevi kao rezultat tretmana efluenata?

DA

U separatoru ulja i masti, u kom se vrši prečišćavanje atmosferskih otpadnih voda sa manipulativnih površina, vrši se i taloženje čvrstih čestica koje su pomešane sa uljima i mastima.

Talog iz separatora ulja i masti vadi i čisti ovlašćena organizacija, sa kojim treba sklopiti ugovor o pražnjenju i čišćenju separatora ulja i masti, a to ne može izazvati štetne posledice po okruženje.

4.7 Građevinski otpad ili šut. DA

U toku izvođenja Projekta javlja se građevinski otpad ili šut, koji se odlaže na deponiju koju odredi nadležni organ.

U toku gradnje objekata građevinski materijal ili šut odlažu se na posebnom prostoru u okviru lokacije do odnošenja na deponiju, tako da nema značajnih uticaja na okolinu, odnosno nema rasipanja i rasturanja takvog otpada u okolini kompleksa.

4.8 Suvišak mašina i opreme? NE

86

4.9 Kontaminirano tlo ili drugi materijali.

NE

Ukoliko se izvođenje i upotreba objekta vrši u skladu sa projektnom dokumentacijom, neće doći do kontaminacije tla

Tehničkom dokumentacijom, predviđeno je odgovarajuće skladištenje sirovina i otpadnih materija u nepropusnim posudama, prikupljanje iscurelih materija u jamama za havarijska oštećenja opreme, prikupljanje tečnog otpada u nepropusnim sabirnim jamama, kao i skladištenje na nepropusnim podlogama, tako da su preduzete sve tehničke mere da ne dođe do ispuštanja u tlo štetnih i opasnih materija. Ako ipak dođe do procurivanja posledice su lokalnog karaktera i mogu se brzo sanirati.

4.10 Poljoprivredni otpad? NE

4.11 Druga vrsta otpada? NE

5. Da li izvođenje Projekta podrazumeva ispuštanje zagađujućih materija ili bilo kojih opasnih, toksičnih ili neprijatnih materija u vazduh?

5.1 Emisija iz stacionarnih ili mobilnih izvora za sagorevanje fosilnih goriva?

DA

Za rad kotlarnica i pojedinih tehnoloških mašina koristi se prirodan gas za sagorevanje. Takođe, automobili koji posećuju kompleks emituju gasove nastale sagorevanjem fosilnih goriva. .

Za odvođenje gasova predviđeni su emiteri odgovarajućeg prečnika i visina, tako da ispuštene zagađujuće materije ne bi trebalo da pređu GVE.

5.2 Emisija iz proizvodnih procesa? DA

Prilikom štampe na Flexo 1 i 2 mašinama dolazi do emisije VOC.

Prilikom nanošenja lepka na mašini Margarita dolazi do isparavanja heksana koji se prikuplja i odvodi na tretman.

VOC nastao na mašinama za štampu se sagoreva na insineratoru, pre ispuštanja, preko emitera, tako da ne dolazi do zagađenja okolog vazduha ili je ono minimalno.

Prečišćavanje heksana vrši se u postrojenju za prečišćavanje otpadnog vazduha u apsorpcionim kolonama sa aktivnim ugljem, tako da ne dolazi do zagađenja okolnog vazduha.

87

5.3 Emisija iz materijala kojim se rukuje uključujući skladištenje i transport.

DA

Ako se sirovine skladište na odgovarajućih način i u originalnoj ambalaži ili rezervoaraima za skladištenje, ne dolazi do emisije zagađujućih materija.

Sirovine koje emituju opasne materije u proizvodnom procesu koriste se u zatvorenom sistemu, tako da ne dolazi do njihovog nekontrolisanog ispuštanja.

Vozila koja dovoze sirovine i odvoze proizvode ili druge materije i robu, takođe emituju zagađujuće materije u vazduh.

Glavni zagađivači vazduha na benzinsko-gasnoj stanici su motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji emituju izduvne gasove, kao i pare benzina, dizel goriva i TNG koji se oslobađa prilikom manipulacije.

Uz poštovanje preporuka proizvođača za bezbedno rukovanje i skladištenje, kao i odvijanje tehnološkog procesa u skladu sa uputstvom za bezbedan rad neće doći do emisije zagađujućih materija u životnu sredinu usled rukovanja, skladištenja i transporta materijala.

Kako se kompleks nalazi na prostoru koji je otvoren u svim pravcima, a pri tome uzimajući u obzir veličinu površine lokacije, kao i frekvenciju vozila, može se proceniti da neće doći do emisije polutanata u obimu koji će značajno ugroziti životnu sredinu.

5.4 Emisija iz građevinskih aktivnosti uključujući postrojenja i opremu.

DA

U toku gradnje objekata dolazi do emisije izduvnih gasova motornih vozila i građevinskih mašina, koje za pogon koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i do podizanja prašine prilikom rukovanja građevinskim materijalom.

Izvođenje radova je kratkotrajan proces, tako da nema značajnih uticaja na okruženje.

88

5.5

Prašina ili neprijatni mirisi koji nastaju rukovanjem materijalima uključujući građevinske materijale, kanalizaciju i otpad?

DA

Tokom proizvodnje lepljivih traka može doći do emisije neprijatnih mirisa od upotrebe nekih sirovina ili proizvodnje atheziva (kaučuk, lepak…)

Prašina (pesak, zemlja itd.) se javlja u toku izgradnje usled rada građevinskih mašina, kao i u manjem obimu prilikom manipulacije otpadnog materijala (papir, karton).

Sušenje lepka vrši se u komorama, uz kontrolisano odvođenje otpadnog vazduha preko emitera. Kaučuk se seče i meša sa ostalim sirovinama u zatvorenim posudama – mašinama i mikserima, tako da je na taj način emisija prašine i mirisa minimalna. Obezbeđena je i efikasna ventilacija sa odgovarajćim brojem izmena vazduha.

Mirisi koji se eventualno oslobađaju prilikom odvijanja tehnološkog procesa nemaju bitnog uticaja na okolno stanovništvo, koje se nalazi na velikoj udaljenosti od predmetne lokacije, više od 900 m.

5.6 Emisije zbog spaljivanja otpada? NE Na lokaciji se ne vrši spaljivanje otpada.

5.7

Emisije zbog spaljivanja otpada na otvorenom prostoru (na primer, isečeni materijal, građevinski ostaci)?

NE Ne vrši se spaljivanje materijala na otvorenom prostoru.

5.8 Emisije iz drugih izvora? NE

6. Da li izvođenje Projekta podrazumeva prouzrokovanje buke i vibracija ili ispuštanje svetlosti, toplotne energije ili elektromagnetnog zračenja?

89

6.1

Zbog rada opreme, na primer, mašina, ventilacionih postrojenja, drobilica?

DA

Buka nastaje radom pokretnih delova miksera, proizvodnih mašina, mašina za sečenje, ventilatora i transportnih sredstava.

Sve mašine su smeštene u zatvorenom objektu izgrađenom od čvrstog materijala sa potrebnim koeficijentom zvučne izolacije. Mašine i oprema se izrađuju i montiraju tako da sprečavaju buku koja nastaje usled pravolinijskih i rotacionih kretanja njihovih delova prenošenjem buke preko konstrukcije na tlo i na ostale elemente radnog prostora u kojima se mašine nalaze.

Objekat se nalazi na velikoj udaljenosti od prvih kuća, tako da emitovana buka ne utiče na zdravlje okolnog stanovništva.

6.2 Iz industrijskih ili sličnih procesa?

NE - -

6.3 Zbog građevinskih radova i uklanjanja građevinskih i drugih objekata?

DA

Usled rada građevinskih mašina i transportne opreme dolazi do stvaranja buke, kojom mogu biti ugroženi radnici.

Uzimajući u obzir da su radovi na izgradnji objekata kratkotrajni, kao i to da je udaljenost stambenih objekata velika, posledice nisu značajne.

6.4 Od eksplozija i pobijanja šipova?

NE

6.5 Od građevinskog ili pogonskog saobraćaja.

DA Buka nastaje usled kretanja motornih vozila koja posećuju kompleks.

Buka nije intenziteta koji može ugroziti komfornost okolnog stanovništva.

6.6 Iz sistema za osvetljavanje ili sistema za hlađenje?

NE

U okviru lokacije ne dolazi do pojačane buke sistema za ventilaciju, a postavlja se uobičajeno spoljašnje i unutrašnje osvetljenje.

6.7

Iz izvora elektromagnetnog zračenja (podrazumevaju se efekti na najbližu osetljivu opremu kao i na ljude)?

NE Nema izvora elektromagnetnog zračenja

6.8 Iz drugih izvora? NE

90

7. Da li izvođenje Projekta vodi riziku zagađenja zemljišta ili voda zbog ispuštanja zagađujućih materija na tlo ili u kanalizaciju, površinske ili podzemne vode?

7.1

Zbog rukovanja, skladištenja, korišćenja ili curenja opasnih ili toksičnih materija?

DA

U objektu se koriste materije (sirovine) čije nebezbedno skladištenje i nekontrolisano korišćenjenje može dovesti do zagađenja zemljišta i voda (lateks, heksan, boje, lepkovi, hemikalije za hemijsku pripremu vode)

Takođe, do zagađenja može doći usled slivanja atmosferskih otpadnih voda sa manipulativnih površina na kojima se kreću motorna vozila, usled curenja goriva ili ulja za podmazivanje.

Zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda zbog rukovanja, skladištenja i korišćenja opasnih materija sprečeno je skladištenjem u odgovarajućim originalnim posudama, hermetčki zatvorenim u namenskim skladištima. Za njihovu upotrebu projektovani su oprema i instalacije, odgovarajućeg materijala i nepropusnosti, čime se sprečava nekontrolisano ispuštanje i zagađivanje životne sredine.

Ako bi do curenja i došlo, predviđeno je korišćenje apsorbenata za njihovo sakupljanje.

Atmosferske vode koje sadrže naftne derivate se pre ispuštanja u obodne kanale prečišćavaju na separatorima naftnih derivata, tako da ne dolzi do zagađenja zemljišta , površinskih i podzemnih voda..

91

7.2

Zbog ispuštanja kanalizacije ili drugih efluenata (tretiranih ili ne tretiranih) u vodu ili zemljište.

DA

Na kompleksu nastaju sanitarne otpadne vode, otpadne tehnološke vode na postrojenju za proizvodnju papira, postrojenju za prečišćavanje otpadnog vazduha, kao i otpadne vode iz sistema za hemijsku pripremu vode. Uslovima nadležnog JKP sanitarne i tehnološke vode, otpadne vode ispuštaju se u gradsku kanalizaciju, ukoliko zagađujuće materije ne prelaze GVE propisane Pravilnikom..

Atmosferske vode sa sadržajem naftnih derivata prečišćavaju se u separatoru ulja i masti, a zatim preko retenzionih bazena kontrolisano ispuštaju u obodne kanale.

Sanitarno fekalne vode se shodno uslovima direktno ispuštaju u gradsku kanalizaciju. Tehnološke otpadne vode koje sadrže zagađujuće materije iznad GVE se u okviru mašine/sistema u kojima nastaju prečišćavaju pre ispuštanja u kanalizaciju (otpadne vode nastale na mašini za proizvodnju papira, postrojenjima za heijsku pripremu vode, kao i na Postrojenju za prečišćavanje vazduha –vode zagađene heksanom). Kanalisanjem i prečišćavanjem tehnoloških voda kao i prečišćavanjem zauljenih atmosferskih voda u separatoru sprečava se zagađenje zemljišta i voda.

7.3

Taloženjem zagađujućih materija ispuštenih u vazduh, u zemljište ili u vodu.

DA Izduvni gasovi koji se talože na manipulativnim površinama mogu biti potencijalni zagađivači.

Betoniranjem manipulativnih površina i usmeravanjem, kanalisanjem i prečišćavanjem zauljenih atmosferskuh voda, sprečava se zagađenje zemljišta i voda.

7.4 Iz drugih izvora? NE

7.5

Postoji li dugoročni rizik zbog zagađujućih materija u životnoj sredini iz ovih izvora?

NE

Ukoliko se poštuje proizvodni proces i tretman otpadnih produkata, rizik od zagađenja zemljišta i voda je minimalan.

92

8. Da li tokom izvođenja i rada Projekta može nastati rizik od udesa koji mogu uticati na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu?

8.1

Od eksplozija, iscurivanja, vatre itd, tokom skladištenja rukovanja, korišćenja ili proizvodnje opasnih ili toksičnih materija?

DA

Kako se na lokaciji vrši skladištenje i manipulacija heksana i prirodnog gasa, najveća opasnost potiče od zapaljivih i eksplozivnih karakteristika ovih materija, koje mogu doći do izražaja prilikom stvaranja uslova za udesne situacije.

Udesne situacije sprečavaju se dobrim izborom opreme, njenom propisnom ugradnjom i redovnim održavanjem. Takođe je veoma važno obezbediti da na gasnim instalacijama i instalacijama heksana rukuju lica stručno osposobljena za rad sa takvom vrstom instalacija.

U blizini nema objekata, na susednim parcelama, na koje bi se prenosio požar..

8.2

Zbog razloga koji su izvan granica uobičajene zaštite životne sredine, na primer zbog propusta u sistemu kontrole zagađenja?

NE

Propust u sistemu kontrole zagađenja ne može biti uzročnik nastanka udesa na predmetnom kompleksu.

8.3 Zbog drugih razloga? NE

8.4 Zbog prirodnih nepogoda (na primer, poplave, zemljotresi, klizišta, itd)?

DA

Rizik od udesa može nastati usled atmosferskog pražnjenja, ali se to sprečava postavljanjem gromobranske instalacije.

Konstrukcije objekta se izvode u skaldu sa mogućim intenzitetom zemljotresa.

9. Da li će Projekat dovesti do socijalnih promena, na primer, u demografiji, tradicionalnom načinu života, zapošljavanju?

9.1 Promene u obimu populacije, starosnom dobu, strukturi, socijalnim grupama?

NE Realizacija Projekta nema uticaja na navedene karakteristike populacije.

9.2

Raseljavanje stanovnika ili rušenje kuća ili naselja ili javnih objekata u naseljima, na primer, škola, bolnica, društvenih objekata?

NE Na predmetnoj lokaciji nema objekata koje treba srušiti, a koji su u funkciji stanovanja.

9.3 Kroz doseljavanje novih stanovnika ili stvaranje novih zajednica?

NE

93

9.4

Ispostavljanjem povećanih zahteva lokalnoj infrastrukturi ili službama, na primer, stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita?

NE Ovakav tip Projekta nema povećanih zahteva prema lokalnoj infrastrukturi.

9.5

Otvaranje novih radnih mesta tokom gradnje ili eksploatacije ili prouzrokovanje gubitka radnih mesta sa posledicama po zaposlenost i ekonomiju?

DA

Realizacijom proizvodnog objekta sa pratećim objektima otvara se mogućnost otvaranja novih radnih mesta.

9.6 Drugi uzroci? NE

10. Da li postoje drugi faktori koje treba razmotriti, kao što je dalji razvoj koji može voditi posledicama po životnu sredinu ili kumulativni uticaj sa drugim postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji?

10.1

Da li će projekat dovesti do pritiska za daljim razvojem koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu, na primer, povećano naseljavanje, nove puteve, nov razvoj pratećih industrijskih kapaciteta ili javnih službi itd?

NE Rad projekta neće imati uticaja na navedene faktore.

10.2

Da li će Projekat dovesti do razvoja pratećih objekata, pomoćnog razvoja ili razvoja podstaknutog Projektom koji može imati uticaj na životnu sredinu, na primer:

- prateća infrastruktura (putevi, snabdevanje električnom energijom, čvrsti otpad ili tretman otpadnih voda, itd);

- razvoj naselja;

- ekstraktivne industrije;

- snabdevanje;

- drugo?

NE

Za rad predmetnog Projekta nisu potrebni novi prateći objekti infrastrukture. Pristupni put već postoji, pa nije potrebna izgradnja novog puta. Snabdevanje električnom energijom vrši se sa postojeće elektrodistributivne mreže.

Snabdevanje vodom vrši se iz postojeće vodovodne mreže.

Snabdevanje gasom vrši se iz postojeće distributivne mreže.

Takođe, postojeći kapaciteti za prikupljanje otpada nastalog na lokaciji su dovoljni da prihvate i otpad Predmetnog projekta.

10.3

Da li će projekat dovesti do naknadnog korišćenja lokacije koje će imati uticaj na životnu sredinu?

NE

Lokacija je namenjena samo za proizvodnju lepljivih traka sa pratećim sadržajem i drugu namenu neće imati. Predviđena je fazna izgradnja fabrike koja je obrađena ovim Zahtevom.

10.4 Da li će projekat omogućiti u budućnosti razvoj po istom modelu?

DA

Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta je moguća, ukoliko to budu zahtevale potrebe tržišta.

94

10.5

Da li će projekat imati kumulativne efekte zbog blizine drugih postojećih ili planiranih projekata sa sličnim efektima?

DA

U okolini predmetne lokacije nalazi se fabrika kartona, pa bi postoji mogućnost eventualnih kumulativnih efekata.

95

DEO II

Karakteristike šireg područja na kome se planira realizacija projekta.

Za svaku karakteristiku navedenu u nastavku treba razmotriti da li neka od nabrojanih komponenata životne sredine može biti zahvaćena uticajem Projekta.

PITANJE: Da li postoje karakteristike životne sredine na lokaciji ili u okolini lokacije Projekta koje mogu biti zahvaćene uticajem Projekta?

1) područja zaštićena međunarodnim, nacionalnim ili lokalnim propisima, zbog svojih prirodnih, pejzažnih, kulturnih ili drugih vrednosti, koje mogu biti zahvaćene uticajem Projekta

NE Na razmatranoj lokaciji nema takvih područja.

2) druga područja važna ili osetljiva zbog svoje ekologije, na primer močvarna područja, vodotoci ili druga vodna tela, planinska područja, šume i šumsko zemljište

DA

Reka jelica protiče na oko 70 m od lokacije, a kanal sa otpadnim vodama fabrike kartona prolazi nepsredno pored lokacije.

3) područja koja koriste zaštićene, važne ili osetljive vrste flore i faune, na primer za rast i razvoj, razmnožavanje, odmor, prezimljavanje, migraciju, koje mogu biti zahvaćene uticajem projekta

NE Na razmatranoj lokaciji nema takvih područja.

4) unutrašnje površinske i podzemne vode DA

Na samoj lokaciji nema površinskih voda.

Na lokaciji su izgrađeni eksploatacioni bunari za potrebe snabdevanja kompleksa vodom.

5) zaštićena prirodna dobra NE Na razmatranoj lokaciji nema zaštićenih prirodnih dobara.

6) pravci ili objekti koji se koriste za javni pristup rekreacionim i drugim objektima NE

U okolini lokacije nema rekreacionih zona.

7) saobraćajni pravci podložni zagušenjima ili koji mogu prouzrokovati probleme životnoj sredini NE

Lokalni put, koji se nalazi u blizini lokacije nije podložan zagušenjima.

8) područja na kojima se nalaze nepokretna kulturna dobra NE

Na razmatranoj lokaciji nema nepokretnih kulturnih dobara

PITANJE: Da li se Projekat nalazi na lokaciji na kojoj će verovatno biti vidljiv mnogim ljudima?

DA Projekat je vidljiv ljudima koji prolaze lokalnim putem.

PITANJE: Da li se Projekat nalazi na prethodno neizgrađenoj lokaciji, na kojoj će doći do gubitka zelenih površina?

DA Doći će do gubitka zelenih površina na površinama ispod objekata, platoa i saobraćajnica.

PITANJE: Da li se na lokaciji Projekta ili u okolini zemljište koje će biti zahvaćeno uticajem Projekta koristi za određene privatne ili javne namene:

1) kuće bašte, druga privatna imovina NE Prve kuće sa baštama nalaze se na oko 900 m, tako da neće biti zahvaćene uticajem projekta.

2) industrija DA U okolini lokacije postoje industrijski objekti.

3) trgovina DA Market DIS

96

4) rekreacija NE

5) javni otvoreni prostori NE

6) javni objekti NE

7) poljoprivreda NE U okolini se nalaze poljoprivredne površine, ali one neće značajno biti zahvaćene uticajem Projekta.

8) šumarstvo NE

9) turizam NE

10) rudnici i kamenolomi i dr NE

PITANJE: Da li postoje planovi za buduće korišćenje zemljišta na lokaciji ili u okolini koji bi mogli biti zahvaćeni uticajem Projekta?

DA

Planom detaljne regulacije predmetnog prostora na njemu je predviđena izgradnja objekata za industriju, industrijske komplekse ili komplekse male privrede i mešovite sadržaje (trgovina, poslovanje.. ) kompatibilne industriji. Ne očekuje se da budući objekti budu zahvaćeni uticajem predmetnog Projekta

PITANJE: Da li postoje područja na lokaciji ili u okolini koja su gusto naseljena, koja bi mogla biti zahvaćena uticajem Projekta?

NE Najbliži stambeni objekti.nalaze se na vše od 900 m udaljenosti, tako da se ne očekuje uticaj predmetnog Projekta na njih.

PITANJE: Da li postoje područja osetljivog korišćenja zemljišta na lokaciji ili u okolini, koja mogu biti zahvaćena uticajem Projekta:

1) bolnice NE Na lokaciji i njenoj okolini nema navedenih objekata koji mogu biti zahvaćeni uticajem projekta, osim lokalnog puta..

2) škole NE

3) verski objekti NE

4) javni objekti NE

PITANJE: Da li postoje područja na lokaciji ili u okolini sa važnim, visoko kvalitetnim ili nedovoljnim resursima, koji bi mogli biti zahvaćeni uticajem Projekta

1) podzemne vode DA

Reka Belica nije visokokvalitetan vodotok, a nalazi se u blizini lokacije.

Okolne poljoprivredne površine ne mogu biti značajno zahvaćene uticajem Projekta.

2) površinske vode NE

3) šume NE

4) poljoprivredno zemljište DA

5) ribolovno područje NE

6) turističko područje NE

7) mineralne sirovine NE

PITANJE: Da li na lokaciji Projekta ili u okolini ima područja koja već trpe zagađenja ili štetu na životnoj sredini, na primer tamo gde su postojeći pravni standardi životne sredine premašeni, koja mogu biti zahvaćena uticajem Projekta?

DA Na lokaciji, je prisutno zagađenje postojećeg zemljišta od ranijih aktivnosti na poljoprivrednom zemljištu. .

PITANJE: Da li postoji mogućnost da lokacija Projekta bude pogođena zemljotresom, sleganjem, klizanjem, erozijom, poplavama ili ekstremnim klimatskim uslovima, koji mogu dovesti do toga da Projekat prouzrokuje probleme životnoj sredini?

97

NE Izlaskom na teren i uvidom u postojeću dokumentaciju može se zaključiti da ispitivani teren predstavlja stabilnu i povoljnu sredinu za gradnju, jer nikakve pojave inženjersko-geološke nestabilnosti nisu uočene.

98

PITANJE: Da li je verovatno da će ispuštanja Projekta imati posledice po kvalitet činilaca životne sredine:

1) klimatskih, uključujući mikroklimu i šire klimatske uslove NE Korišćenje podzemnih voda na lokaciji

može uticati na količine i nivo podzemnih voda. Ukoliko se podzemne vode budu koristile u skaldu sa dobijenim uslovima, Projeakt neće imati posledice po kvalitet podzemnih voda na lokaciji.

2) hidroloških – na primer, količine, proticaj ili nivo podzemnih voda i voda u rekama i jezerima DA

3) pedoloških – na primer, količina, dubina, vlažnost NE

4) geomorfoloških – na primer, stabilnost ili erozivnost NE

PITANJE: Da li je verovatno da će Projekat uticati na dostupnost ili dovoljnost resursa, lokalno ili globalno:

1) fosilnih goriva NE

Projekat neće uticati na dostupnost i dovoljnost navedenih resursa.

2) voda NE

3) mineralne sirovine, kamen, pesak, šljunak NE

4) drvo NE

5) drugih neobnovljivih resursa NE

6) infrastrukturnih kapaciteta na lokaciji – voda, kanalizacija, proizvodnja i prenos električne energije, telekominikacije, putevi odlaganja otpada, železnica

NE

PITANJE: Da li postoji verovatnoća da Projekat utiče na ljudsko zdravlje i blagostanje zajednice:

1) kvalitet ili toksičnost vazduha, vode, prehrambenih proizvoda i drugih proizvoda za ljudsku potrošnju NE

Ukoliko se Projekat koristi u skladu sa projektovanom dokumentacijom i uslovima i saglasnostima nadležnih institucija, od navedenih činilaca Projekat može uticati jedino na zaposlenost u smislu otvaranja novih radnih mesta za rad u okviru Projekta..

2) stopu bolesti i smrtnosti pojedinaca, zajednice ili populacije zbog izloženosti zagađenju NE

3) pojavu ili raspoređenost prenosioca bolesti, uključujući insekte NE

4) ugroženost pojedinaca, zajednica ili populacije bolestima NE

5) osećanje lične sigurnosti pojedinaca NE

6) koheziju i identitet zajednice NE

7) kulturni identitet i zajedništvo NE

8) prava manjina NE

9) uslove stanovanja NE

10) zaposlenost i kvalitet zaposlenja DA

11) ekonomske uslove DA

12) društvene institucije i drugo NE

99

PRILOZI

1. Makro lokacija 2. Kopija plana 3. Izvod iz lista nepokretnosti 4. Lokacijski uslovi 5. Upotrebna dozvola za fabriku sredstava za lepljenje 6. Upotrebna dozvola za kotlarnicu 7. Upotrebna dozvola za MRS 8. Upotrebna dozvola za priključenje na fekalnu kanalizaciju 9. Vodni uslovi

10. Uslovi Srbijagasa 11. Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture 12. Uslovi EPS-a 13. Rešenje MUP-a o odobrenju lokacije za rezervoare za heksan 14. Situacija – spoljašnji razvod vodovoda i kanalizacije 15. Osnova prizemlja