ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА

ПАРАЋИН

ТЕМА: Дивље депоније као извор загађења

и катастар

Матурски рад

Ментор: Кандидат:

Проф. Анђелка Милановић Тамара Јовичић

Параћин, 2012. год.

1

СадржајУВОД............................................................................................................................................. 2

1. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА..............................................................................................................5

1.1. Загађење ваздуха као глобални проблем.....................................................................5

1.2. Загађење ваздуха у Србији...........................................................................................6

1.2.1. Узроци загађења ваздуха у Србији.......................................................................6

1.2.2. Издувни гасови из мотирних возила....................................................................7

1.3. Депоније смећа............................................................................................................. 8

2. ПРИРОДНИ ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА........................................................................................10

3. АНТРОПОГЕНИ ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА......................................................................................12

3.1. Стационарни извори.......................................................................................................12

3.2. Покретни извор...............................................................................................................12

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................. 13

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................... 14

2

УВОД

Еколошка бајка о Србији као зеленој земљи у којој царују нетакнута природа,

бистра изворска вода и чист ваздух, ускоро би могла да се претвори у еколошку ноћну

мору. Београд је један од најзагађенијих градова Европе, рекама Србије плутају мртве

рибе у друштву са флашама, а околином се шири непријатан мирис канализације,

депонија, индустријског отпада и мртве стоке. Тако је недавно рекама Бањска и Тополица

код Куршумлије текла црна вода, чијом је површином плутала огромна количина мртве

рибе. И тако шест километара. Више од 250 мањих и већих индустријских погона и 40

градова и насеља загађују Ибар канализацијом, тешким металима, уљима и другим

отровима од његовог изворишта до ушћа у Мораву. А на обалама Јужне, Западне и Велике

Мораве налази се више од 1.000 дивљих депонија.

Недавно је из речице Јабланице у селу Горња Стопања код Лесковца прикупљено

око 2.000 џакова, махом пластичне амбалаже. За три дана чишћења отпадом је напуњено

20 тракторских приколица.

У удружењу Еко геа, које се бави промоцијом заштите животне средине, за "Вести"

кажу да су тешки метали, пепео из термоелектрана, нафта, отпаци из кланица и директно

испуштање канализације главни извори загађења река у Србији. Додајмо на то и

неуређене депоније, пољопривреду и саобраћај. Наши највећи градови на челу са

Београдом канализационе цеви усмерили су директно у реке јер не поседују постројења за

пречишћавање отпадних вода.

Српска индустрија у Дунав годишње излије чак 72.000 тона азота и 7.000 тона

фосфора, што нашу земљу сврстава на треће место ранг-листе загађивача те велике

европске реке. Отрови који су натопили земљиште и воду представљаће опасност по људе

стотинама година.

У Србији се данас пречишћава свега пет до 10 одсто отпадних вода. Имамо врло

мало постројења за њихово пречишћавање, а половина њих не ради. Сви већи градови

канализацију испуштају директно у водене токове, без било каквих филтера. Све

развијенији саобраћај доводи до повећања загађења, а велика количина олова и бензена са

улица се кишама слива у токове река. Више од 70 одсто рудника у Србији се налази на

токовима река. Испирањем пепела, посебно у рудницима угља, велика количина урана

3

доспева у земљиште и реке. Опасне материје из Колубарског басена свој пут ка централној

Србији започињу реком Колубаром, а Трепча преко реке Грачанке и Ситнице загађује

моравски слив - кажу у Еко геи.

И термоелектране су велики загађивачи. Оне производе чак 5,5 милиона тона

пепела годишње, као и велику количину сумпора и азотних оксида. У Србији се на

годишњем нивоу на депоније одложи више од 2,3 милиона тона отпада, а просечан Србин

у току године произведе 300 до 400 килограма ђубрета. Оно би требало да заврши на

депонијама које имају системе за заштиту ђубрета и оцедних вода. То је отровна вода која

настаје труљењем и цеђењем ђубрета, а која се одводима слива у посебне базене

постављене непропусним материјалима. Тако се спречава да отровна течност доспе у

земљиште или реке. Остаје ту док не испари.

Проблем је, међутим, у томе што највећи део ђубрета Србије доспева на дивље

депоније, па отров натапа земљиште и реке. Само 10 одсто депонија у Србији задовољава

стандарде Европске уније, преосталих 90 одсто трује земљиште, воду, ваздух и живот

грађана! Незваничне процене су да их у Србији има око 3.000.

У Србији постоји 375 контаминираних локација земљишта где је вредност

загађујућих материја у земљишту изнад дозвољене границе. Чак петина испитиваног

земљишта у појединим деловима Србије садржи један или више загађивача у количини

већој од максимално дозвољене, пише у прошлогодишњем извештају о стању животне

средине у Србији.

Чак 18 одсто узорака земљишта из околине Београда, дела Поморавља и Шумадије

садрже један или више загађивача изнад максимално дозвољене концентрације.

Испитивано земљиште на црним тачкама у долини Велике Мораве садржи повећан

садржај никла, хрома, арсена и олова. Земљишта у долини Колубаре је оптерећено

високим концентрацијама никла и хрома, и у мањој мери олова.

У Агенцији за заштиту животне средине Републике Србије кажу да је велики загађивач и

пољопривреда. Србија је постала један од највећих европских загађивача река азотом и

фосфором из пољопривредних средстава. Саветник за квалитет земљишта у овој агенцији

Драгана Видојевић каже да је за то крива неконтролисана употреба пестицида и ђубрива.

Они који трују српску земљу, воду и ваздух, тренутно то раде без бојазни. Казне за

4

загађивање животне средине постоје и врло су високе, али се не примењују. Последњи

ажурирани подаци из 2009. показују да је током године издата само једна казна! 

Тако је међу свим индустријским постројењима, нафтним бушотинама и кланицама,

дувански дим прописом државе проглашен за највећег загађивача животне средине и

здравља људи. Једино се овај еколошки прекршај дебело кажњава.

Управљања отпадом је основа којом се обезбеђује услов за рационално и одрживо

управљање отпадом на нивоу града. Успостављање система управљања отпадом

подразумева постизање пуне контроле над свим токовима отпада: од настајања, одвајања,

сакупљања, одвожења до коначног третмана.

Локални план је документ који регулише управљање отпадом и који припрема служба

јединице локалне самоуправе надлежна за послове управљања отпадом у сарадњи са

другим органима надлежним за послове привреде, финансија, заштите животне средине,

урбанизма као и са представницима привредних друштава, односно предузећа, удружења,

стручних институција, невладиних и других организација које се баве заштитом животне

средине укључујући и организације потрошача.

На локалној самоуправи лежи највећи део посла: од утврђивања сопствених потреба,

јачања сопствених капацитета, институционалног, правног, организационог, кадровског

оспособљавања до сталне едукације грађана.

Организовањем јавне расправе омогућен је увид у рад Комисије као и учешће свих

заинтересованих страна. Јавност у раду пре, током и после успостављања осмишљеног

управљања отпадом на нивоу града неопходна је за успешну реализацију постављених

циљева.

5

1. ЗАГАЂЕЊЕВАЗДУХА

1.1. Загађење ваздуха као глобални проблемВаздушни омотач, који обавија Земљу и заједно са њом учествује у њеним кретањима,

назива се атмосфера. Она штити Земљу од превеликог загревања, у току дана и

превеликог хлађења у току ноћи. Да нема атмосфере, дневно колебање температуре на

Земљи, износило би око 2000 Ц, не би било воде, а самим тим ни живота.

Ваздух представља смешу гасова, коју чини претежно азот и кисеоник. У саставу

ваздуха, у малим количинама, заступљен је аргон, угљен-диоксид и други ретки гасови

(криптон, ксенон, неон, хелиј, озон, радон и др). У укупној запремини ваздуха, азот и

кисеоник чине око 99%, аргон 0,9% и угљен – диоксид 0,03% (Група аутора, 1979).

Загађење ваздуха представља присуство различитих супстанци и гасова у ваздуху, које

представљају ризик за здравље. Загађивачи ваздуха су: азотни оксиди, сумпор-диоксид,

угљен-диоксид, честице чврстих материја, испарљиве органске супстанце и токсичне

супстанце, као што је жива. Комбинација азотних оксида и испарљивих органских

једињења у ваздуху, у присуству озона, главни је саставни део смога.

Неки загађивачи ваздуха изазивају промене у екосистему, као што су киселе кише

и климатске промене. Према прогнози климатолога, ако се концентрација угљен-диоксида

буде повећавала, планета ће постати топлија, што ће утицати на здравље људи и природну

средину. Климатске промене су убрзане, а наша планета се константно загрева.

Становници северне хемисфере, испратили су најтоплију зиму у последњих 125 година, од

када се редовно бележе временске прилике. Један од главних узрока загревања Земље је

убрзани индустријски развој, који је са собом донео изразито повећање емисије

такозваних гасова стаклене баште. Глобално загревање биће динамично убрзано после

2009. године, уколико се ништа хитно не предузме, у смањењу емисије штетних гасова.

Ако се просечан раст температуре настави садашњим темпом, милијарде људи на планети

ће се суочити са недостатком хране и воде.

У ваздуху, као загађивачи, могу да се налазе и супстанце, које су формиране

природним путем. Од њих у ваздуху су најприсутнији угљоводоници. То је група

једињења, чији су молекули састављени искључиво од угљеника и водоника. Они

6

например настају, у већим количинама, процесима у мочварама .

Светска метеоролошка организација, на основу резултата мониторинга и

истраживања, која се спроводе у оквиру глобалног климатског осматрачког система и

светског климатског програма, координира и спроводи усаглашавање научних,

техничких и друштвено-економских информација, које су битне за разумевање научних

основа у вези са променом климе.

1.2. Загађење ваздуха у Србији

Да би се превазишао проблем загађења ваздуха, а самим тим и проблем глобалног

загађења, донет је најважнији светски документ „Кјото протокол“. Овим документом су

се најразвијене земље на планети, обавезале да ће смањити емисију штетних гасова.

„Кјото протокол“ је донет 1997. године, а ступа на снагу 16. фебруара 2005. године.

Потписало га је 141 држава, међу којима и 30 индустријских гиганата, али без САД-а и

Аустралије. Овим споразумом је предвиђено, да се до 2012. године за 5,2%, смањи емисија

угљен-диоксида у земљиној атмосфери, јер управо је угљен- диоксид у атмосфери, главни

кривац за ефекат стаклене баште и глобално загревање Земље, а што је довело до бројних

урагана, суша, поплава и топлотних удара, у којима је у току последњих неколико година,

живот изгубило на милионе људи.

1.2.1. Узроци загађења ваздуха у СрбијиУ Србији уз опште проблеме, који су везани за загађење животне средине, нарочито

је присутан проблем загађења ваздуха, који је првенствен последица изразито ниског

нивоа еколошке свести, као и недостатка професионалног образовања, у области животне

средине. Узроци загађења ваздуха у Србији су: сагоревање горива лошег квалитета, лош

квалитет моторних горива, употреба старих возила без катализатора, застарела

технологија у индустријском и енергетском сектору, непостојање националног катастра

загађивача ваздуха, непостојање националног пописа гасова стаклене баште и

неодговарајућа мрежа за мониторинг квалитета ваздуха.

Све наведено је проузроковало бројне проблеме, као што су: загађен ваздух у

великим урбаним срединама, допринос оштећењу озонског слоја, појава атмосферских

киселих киша, допринос глобалном загревању и појава хроничних обољења

респираторних органа, као и угрожавање здравља људи уопште. Емисија чађи из

7

термоелектрана и индивидуалних котларница Сагоревање угља лошег квалитета у

термелектранама, у којима је још увек лоша технологија контроле загађења, представља

главни узрок загађења ваздуха у Србији. Основни извори СО2 и НО2 су

термоелектране. Концентрација честица чађи и СО2, у индустријским насељима, у

неколико градова Србије су у оквиру критичне границе, која се повезује са негативним

утицајем на здравље. То је регистровано у неколико индустријских зона, поготво у

близини електрана које користе лигнит, као што су Обреновац, Бор, Врање, Кикинда и

Шабац. У овим насељима су регистрована и веома учестала обољења респиротарних

органа. Загађење ваздуха од чађи у урбаним срединама, често је последица емисије чађи

из индивидуалних котларница, као Београду, Ужицу, Лесковцу, Шапцу, Нишу,

Чачку и Зрењанину (Национални еколошки план Србије, 2004). Проблеми везани за

загревање домаћинства су изузетно важни, јер према подацима Америчког савета за

енергетски ефикасну привреду, уколико би се просечна температура грејања у

домаћинствима смањила за 30 Ц, уштедела би се енергија, којој одговара 500 000 барела

нафте сваког дана. Према истом извору, загревање домаћинства представља највећи удео

у потрошњи енергије, чак 40%. Поједини системи за загревање су и неефикасни, што за

последицу има повећано избацивање у атмосферу штетних материја. Тако 12% од укупне

емисије сумпор-диоксида и азот-диоксида, који су узрочници киселих киша, потиче од

загревања домаћинства

1.2.2. Издувни гасови измотирних возила

Сматра се да издувни гасови из моторних возила можда и највише доприносе

загађењу ваздуха, посебно у већима градовима. Емисија издувних гасова доприноси

високим атмосферским концентрацијама СО2, НО2, О3, алдехида, органске киселине,

таложених материја и олова . У Србији због лошег квалитета горива, односно бензина са

додацима олова и дизел горива, са високим садржајем сумпора, постоји висока

концентрација сумпора и олова у ваздуху, што представља посебно озбиљан проблем.

Загађеност ваздуха издувним гасовима из моторних возила је нарочито велика у Београду.

Концентрација бензена (Ц6Х6), који је отрован и канцероген, 29.новембра 2006. године у

13 часова, у центру града, износила је 24 микрограма по метру кубном, а дозвољена

количина је 5 микрограма по кубном метру. Истог дана концентрација сумпор-диоксида

на Булевару Деспота Стефана у 9 сати

8

износила је 172, у 10 сати 184, а у 11 сати 155 микрограма по кубном метру. Иначе

дозвољена вредност концентрације сумпор-диоксида у ваздуху је 150 микрограма

по кубном метру. На истој локацији концентрација микрочестица у 9 сати била је

204, у 10 сати 234, а у 11 сати чак 271 микрограма по кубном метру, а дозвољена

концентрација је 120 микрограма по кубном метру. Да би се превазишао проблем

загађења ваздуха у центру Београда, које првенствено потиче од издувних гасова

моторних возила, неопходно је изградити обилазницу и шински метро. Такође, Београд

као метропола, мора да се придржава вропских директива, а то су:

- успостављање мерних места, по прописаним критеријумима,

- успостављање параметара, које треба пратити, у односу на број

становника, саобраћај и положај;

- зоне за становање, треба а буду ван пословних квартова, да се одреде типови улица

Да би се у Србији превазишао проблем загађења ваздуха издувним гасовима,

потребно и је увођење биогорива, чија ће се производња базирати на дрвенастим

биљкама, које су генетски модификоване, да би биле брзорастуће (специјална врста

брзорастућих врба и јабланова). Такође, као сировина за производњу биогорива, могу да

послуже биљке са великим садржајем скроба и улајстим материјама. У Европи за

производњу биогорива се користи и употребљено уље за кување( годишња производња у

Европи би могла да износи милијарду биодизела).

1.3. Депоније смећаЗагађењу ваздуха доприноси и недостатак одговарајућег управљања отпадом, јер се

опасан отпад не сортира, већ се одлаже без икакве претходне обраде, углавном на дивље

депоније. У Србији постоји 170 евидентираних депонија, али и стотине илегалних, које су

различитих величина, а одлагање на депоније је једини метод поступања са отпадом.

Једино град Нови Сад поседује постројење за делимичну рециклажу отпада. Примарна

рециклажа, која представља раздвајање отпада на месту настајања, законски је

спроведена, али у пракси она није заживела, јер се не раздваја папир, стакло и метал у

посебно означене контејнере. Рециклажа индустријског отпада постоји само на приватној

иницијативи.

На простору Србије није формирано ни једно трајно складиште за опасан отпад, па

9

се такав отпад одлаже у кругу фабрике или илегално на депонијама комуналног отпада.

Процењено је да у Србији настаје око 460 000 т годишње опасног медицинског и

индустријског отпада, а у Војводини постоји и проблем са нафтним исплакама, које се

процењују на 600 000 м. Медицински отпад се депонује на санитарним пољима, где се у

депресију или ископани ров, одлажу отпаци, а затим се прекривају дебљим слојем земље.

Када се накупи слој дебљине око 3 м, прекрива се дебљим слојем земље и депонија се

напушта. Међутим, како су отпаци покривени и одвојени од контакта са ваздухом, долази

до анаеробног разлагања, које даје гасовите продукте, као што су: метан, угљен-диоксид

и сумпор- водоник .

Колико депоније допринсе загађењу ваздуха у Србији, најбоље показује податак,

да се на свакој депонији, налазе највећи загаћивачи ваздуха, као што су: сумпор-диоксид,

угљен-моноксид, оксид азота, фотохемијски оксиданти и угљоводоници.

10

2. Природно загађивање ваздуха

Када се говори о загађивању животне средине обично се мисли на уношење

шкодљивих супстанција у животну средину људсксм делатношћу. Међутим, природа

такође ствара шкодљиве и отровне супстанције, често у далеко већој количини него човек

својим активностима. Разлика између природних и извора које је створила људска рука је

не само у количини и врсти загађујућих супстанција, већ и у томе што су природно

емитоване супстанције униформно распоређене и разблажене широм Земљине кугле.

Највећа емисија сумпора је из океана, а затим из биогених процеса. Знатне количине се

емитују из вулкана, у понеким великим ерупцијама директно у стратосферу. У оваквим

случајевима емисија може имати ограничене последице на целу планету. Фине честице

прашине и сулфатни аеросоли убачени вулканским ерупцијама у стратосферу остају тамо

дуже време (време депозиције до 5 година), и могу довести до смањивања топлотне

енергије која са Сунца доспева на Земљу. Финије честице се приликом ерупције вулкана

могу избацивати на висину од 40 до 50 км и ваздушним струјањима разносити на велике

удаљености, чиме загађивање добија глобални карактер.Приликом ерупције вулкана

Кракатау на острву између Јаве и Суматре, 26-28. августа 1883. године, две трећине острва

одлетело је у ваздух односећи око 20 км³ прашине до висине од 30 км. Том приликом

погинуло је или се подавило 36.000 људи. О размерама загађења на нашим просторима

сведоче записи савременика овог догађаја према којима је "неколико дана у нашим

крајевима владао сутон и мрак па се мислило да је дошао "смак света". Најснажнија

ерупција до данас, забележена је 1815. године. Активношћу вулкана Тамбор (Индонезија)

у атмосферу је избачено више од 100 км³ прашине. Захлађење које је на Земљи настало

средином педесетих делом се приписује ерупцијама вулкана Монтспар (Аљаска) и

Безименаја (Камчатка) које су се догодиле у то време.

11

Природним путем настају производи како органског тако и неорганског порекла.

Најчешћи извори ових супстанција су биолошка активност на копну и у океанима,

вулкани, шумски пожари и хемијске реакције у атмосфери. У табели 2 дат је преглед

најважнијих загаћујућих супстанција у ваздуху, извори њиховог настајања и основна

концентрација. Значајан природни извор сумпора је емисија водоник сулфида. Он настаје

при бактеријској редукцији сулфатних јона, распадању органских супстанција и

активношћу вулкана. Поједине копнене слане воде су познате као сулфидне зоне, јер се

биолошким распадањем из њих ослобаћају значајне количине водоник сулфида. Овај гас

се емитује и из геотермалних извора, обично праћен великим количинама угљендиоксида.

Настала гасна смеша је веће густине од ваздуха и тежи да се задржи при тлу, у ком случају

се могу достићи велике локалне концентрације водониксулфида. Највећи извор биогеног

сумпора је емисија диметил-сулфида из океана, која се процењује на више од 30 Тг

годишње. Оксидацијом овог једињења настају сулфати, који се затим депонују мокрим или

сувим таложењем.

12

3. .Антропогени извори загађења

3.1. Стационарни извори

Извори загађења у руралниом подручјима везаним за пољопривредне активности,

рударство и каменоломе; Извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја,

хемијску индустрију, производњу неметала, металску индустрију, производњу

електричне енергије; Извори загађења у комуналним срединама као што су загревање,

спаљивање отпада, индивидуална ложишта, перионице, сервиси за хемијско чишћење и

др.

3.2. Покретниизвор

Обухватају моторна возила са моторима са унутрашњим сагоревањем. Извори

загађења из затвореног простора. Обухватају емисије од сагоревања и загревања, емисије

од различитих материјала или материја (испарљива органска једињења, различите

синтетичке хемикалије, дувански дим и др). Антропогени извори загађењаНа основу броја

извора и просторне расподеле извори загађења могу бити:

1. појединачни

2. тачкасти (статични или мобилни),

3. група извора (статични или мобилни)

4. линијски извори.

13

ЗАКЉУЧАК

Квалитет живота подразумева задовољење два најважнија циља а то су:економски

и еколошки. Приоритетно је обезбедити чисту животну средину, као значајан сегмент

квалитетнијег живота човека, а да је то једино могуће кроз управљање квалитетом

животне средине. Биоеколошки

центар је у оквиру своје унутрашње организације успоставио посебан сектор који је

специјализован за мониторинг животне средине и који се примарно бави

интерепретацијом резултата мерења емисије, имисије, биолошких испитивања, квалитета

површинских вода и анализом утицаја на животну средину. Наша оријентација ка заштити

животне средине је резултовала у формирањ мултидисциплинарног тима који обухвата

стручњаке из свих области ралевантних за заштиту животне средине.

Давно су прошла времена када су се екологијом, или боље реци проблемима

животне средине, бавили само науцници и о последицама људских активности по животну

средину расправљали на науцним скуповима.

Сваки становник планете Земље данас је окружен проблемима животне средине, а

последице преживљавамо свакодневно, кроз ваздух који удишемо, воду и храну које

уносимо у свој организам, кроз загадења и зрацења којима смо изложени, а такоде

последице еколошких проблема манифестују се кроз све мању колицину природних

ресурса, изумирање биљних и животињских врста, и поремецаје у глобалном екосистему и

биогеохемијском процесу. Заганење ваздуха представља значајан еклошки проблем у

Србији, који је настао као последица слабих оквира еколшке политике и њеног

спровонења. Економски инструменти су усмерени само на убирање такси, а не на своју

основну функцију, а то је да омогуће подршку за еколошки одговорно понашање.

Заганењу ваздуха у Србији посебно доприноси недостатак закона, уопште о

животној средини, који укључује кључне захтеве Европске уније за заштиту животне

14

средине. Менународни документ „Кјото протокол“ наша земља није ратификовала, мада је

потписала и ратификовала Оквирну конвенцију УН о климатским променама.

ЛИТЕРАТУРА

1. Група аутора, (1979): Заштита и унапренење животне средине. Беград: Научна књига.

2. Томић П., Марковић С. (1996) : Туризам и заштита средине - Скрипта за студенте. Нови

Сад: Природно-математички факултет, Институт за геграфију.

3. Илић, Р. М. (1998): Основни управљана чврстим отпадом, Иститут за испитивање

материјала, Београд,

4. Ђуровић, Ј. (1998): Интегрални катастар Загађивача, Београд.

15