Zagađenje Vazduha Seminar

8/16/2019 Zagađenje Vazduha Seminar

1/17

SADRŽAJ

Zagađenje vazduha......................................................................

Aerozagađenje..............................................................................Lebdeće čestice..............................................................................

Ozons e ru!e................................................................................

"ise#e i$e......................................................................................

%ticaj aerozagađenja na zdrav#je...............................................

Literatura.....................................................................................

ZAGAĐENJE VAZDUHA

Sastav vazduha

&


2/17

Vazduh je smeša gasova : azota 78%, kiseonika 21%, ugljen-dioksida 0,03% i malih količinad ugih gasova !neona ,a gona"""#, vodene $a e, $ ašine i akte ija" &ajznačajniji sastojakvazduha, neo$hodan za disanje i o$stanak svih 'ivih i(a je kiseonik" )iseonik je gas ez oje imi isa, čija se količina u vazduhu ne mijenja, iako ga o ganizmi ne$ ekidno t oše" &jegovom

o navljanju do$ inose iljke koje tokom $ o*esa+otosinteze !stva anja h ane u toku dana#oslo a aju kiseonik" velikim visinama vazduh je

az e en i količine kiseonika su manje, tako da se navisokim $laninama te'e diše, a al$inisti i $iloti mo ajuda nose s$e*ijalne maske sa kiseonikom" .ma ga

astvo enog uvodi, što omogu(ava 'ivot iljkama i'ivotinjama koje nastanjuju vodena staništa"/ot$oma'e go enje" vazduhu najviše ima azota"

ako e je gas ez oje i mi isa, ali ne $oma'e

go enje i u njemu 'iva i(a ne mogu da o$stanu" .maga četi i $uta više od kiseonika !u 100 lita a vazduha78 lita a je azot#"

'ri(jese u vazduhu

/o ed ovih sastojaka, vazduh često sad 'i česti*e $ ašine, ča i, dima i ot ovnih gasova kojeis$uštaju +a ički dimnja*i i moto na vozila" &jima se vazduh zaga uje" &a zaga ivanje vazduhautiču i $ i odne stihije:e u$*ije vulkana, veliki šumski $o'a i, atomski eks$e imenti""" Vazduh nataj način do ija ne$ ijatan mi is, menja oju i $ i odni sastav, je gu i kiseonik" aga en vazduhštetno deluje na 'iva i(a: iljke zak 'ljaju i suše se, a 'ivotinje i ljudi o olevaju od aznih olesti!astma ,en+izem $lu(a i d "# /osledi*a sve ve(e i češ(e seče šuma i smanjivanja zelenih$ov šina svakako su manje količine kiseonika, koji se više t oši, a manje stva a" tetne mate ijekoje se iz a*uju u vazduh, talo'e se i sa vodom astvo ene ulaze u zemljište, a zatim u iljke"

ako se uključuju u $ o*es k u'enja mate ije u $ i odi" asovi i mik osko$ske česti*e ča i i$ ašine koje izazivaju $ omene $ i odnog odnosa i kon*ent a*ije osnovnih kom$onenatavazduha, $onekad u atmos+e u dos$jevaju $ i odnim $utem, n$ " oslo a anjem usledvulkanskih e u$*ija i $ i odnih$o'a a, ali mnogo češ(e one nastaju kao $osledi*a čovjekovihaktivnosti"

AEROZAGAĐENjE

)

http://sh.wikipedia.org/wiki/Azothttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kiseonikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vazduhhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vazduhhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fotosintezahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fotosintezahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Alpinista&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Ca%C4%91&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vulkanska_erupcijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivotinjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Astmahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Enfizem_plu%C4%87a&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Enfizem_plu%C4%87a&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kiseonikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vazduhhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fotosintezahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Alpinista&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Ca%C4%91&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vulkanska_erupcijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivotinjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Astmahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Enfizem_plu%C4%87a&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Azot


3/17

Osnovni izvori zagađenja :

4ao a(aj i indust ija su osnovni izvori zagađenja " okom sago evanja azličitih o likago iva u moto ima ili +a ikama, osim oslo a anja ene gije is$ušta se i velika količina štetnihmate ija, kao što su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sum$o -dioksid, oksidi azota, $e$eo i ča "

5judi zaga uju vazduh na mnogo načina: $aljenjem šuma adi do ijanja $oljo$ iv ednogzemljišta, vo'njom automo ila, aviona, adom u +a ikama, sago evanjem og eva udoma(instvima""" osnovi gotovo svih o lika ae ozaga ivanja je $ot e a čovekaza ene gijom koja se do ija na ačun sago evanja d veta, na+te, ugljaili$ i odnog gasa" )ada

jednom dos$eju u atmos+e u, gasovi oslo o eni tokom sago evanja +osilnih go iva stu$aju uazličite hemijske eak*ije, $ i čemu nastaju mnoga o$asna jedinjenja" akve

su sum$o na i azotna kiselina, od kojih nastaju $ avekisele kiše, koje $adaju na zemlju i ulazeu *iklus k u'enja vode u $ i odi" 6ve kisele kiše uništavaju šume na velikim $ ost anstvima,ulaze u eke i jeze a, gde u ijaju i e i mnoge d uge 'ivotinje"

Zagađenje nastalo sagorevanjem goriva

&ajve(i izvo zaga enja vazduha u g adovima $ edstavljaautomobilski saobraćaj " 4mat ase da oko 0% uku$nog svetskog zaga enja $otiče od sago evanja go iva umoto imaautomo ila" .zduvni gasovi automo ila, koji nastaju sago evanjem enzina u moto u,sad 'e oko 20% ugljen-dioksida, 27% ugljovodonika i 3 % azotovih oksida" &ekim v stama

enzina dodaje se i olovo, tako da i ono nalazi svoj $ut do atmos+e e" 9ko se zna da ugljen-dioksid u atmos+e i $ ouz okuje e+ekatstaklene ašte i glo alnog zag evanja, da su olovo iugljovodoni*i o$asni ot ovi koji ošte(uju $lu(a i es$i ato ne o gane i izazivaju sušenje d ve(a, ada azotovi oksidi $ ouz okuju kisele kiše, jasno je da je šteta koju $ oizvode automo ilski gasoviveoma velika"

Posle i!e aerozagađenja

Globalno zagrijavanje , kisele kiše , oštećenje ozonskog omotača i povišenje nivoa svijetskog mora di ektna su $osledi*aaerozagađenja " . mnoga 'iva i(a t $e di ektne $osljedi*e

*

http://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gorivahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fabrikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fabrikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-monoksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-monoksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sumpor-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugaljhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugaljhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gashttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Azotna_kiselinahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kisele_ki%C5%A1ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ribehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Benzinhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Olovohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Staklene_ba%C5%A1te&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Staklene_ba%C5%A1te&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Globalno_zagrevanjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Globalno_zagrevanjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Globalno_zagrevanjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kisele_ki%C5%A1ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kisele_ki%C5%A1ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/O%C5%A1te%C4%87enje_ozonskog_omota%C4%8Dahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Povi%C5%A1enje_nivoa_svetskog_mora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Povi%C5%A1enje_nivoa_svetskog_mora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gorivahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fabrikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-monoksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sumpor-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugaljhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gashttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Azotna_kiselinahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kisele_ki%C5%A1ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ribehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Benzinhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Olovohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Staklene_ba%C5%A1te&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Globalno_zagrevanjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Globalno_zagrevanjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kisele_ki%C5%A1ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/O%C5%A1te%C4%87enje_ozonskog_omota%C4%8Dahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Povi%C5%A1enje_nivoa_svetskog_mora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Povi%C5%A1enje_nivoa_svetskog_mora&action=edit&redlink=1


4/17

$ove(anja kon*ent a*ije štetnih mate ija u vazduhu" iljke gu e hlo o+il i menjaju oju,$oste$eno im izumi utkiva i o gani, zaustavljaju se $ o*esi+otosinteze i asta, na k aju dolazi dosušenja ism ti" ;ivotinje ote'ano dišu, ošte(uju im se disajni o gani i nastaju o oljenja kao štosu onhitis, astma i


5/17

)U"PORN+ D+O,)+D- )O.

4um$o ni dioksid je jedan od najčeš(ih zaga ivača z aka" od e enim v emenskim

azdo ljima !zimi, z og zag ijavanja# stalno je $ isutan u z aku naseljenih mjesta"Aavlja se uvelikom oju izvo a u malim kon*ent a*ijama !n$ " luk i češnjak#"

Karakteristike

Kemijskaformula: SO2

Izvor(nastajanje):

nalazi se u vulkanskim plinovima i proizvodima izgaranja (nastaje kao posljedica sagorijevanja fosilnih goriva bogatih sadr ajem sumpora)

!iris: nadra uju"i i prodoran miris# bez boje# slatkastog okusa

$usto"a: 2#%%& 'g l (te i odzraka# u zatvorenim prostorima nalazio bi se na dnu prostorije)!*K: 2 ppm+ % 'mg m,K*K: -.. ppm/apaljivost: nije zapaljiv niti podr ava gorenje

0opljivosttopljiv je u vodi# etanolu i eteru# nastaje sumporna kiselina koja je otrovna idjeluje korozivno

*jelovanje naokoli1:

Slobodni nemetalni oksidi sumpora i du1ika ve u se u atmosferi s vodenom parom u spojeve sumporne i du1i ne kiseline# a koje potom padaju u obliku padalina (kisele kiše ) na zemlju# te tako agresivno djeluje na ivu i mrtvu prirodu3 Osim biljaka# kisele ki1e ozbiljno zaga4uju i vode kojima sedrasti no smanjuje 5h vrijednost# a posljedica je toga naru1avanje itavogekosistema jer veliko smanjenje 5h vrijednosti dovodi do izumiranjamikroorganizama te je jasno da se javlja i problem pitke vode3

*jelovanje naorganizam:

6tetno djeluje na organizam ovjeka# naro ito na disajni trakt3 Izaziva ka1alj# bronhitis# slabost# a u ve"im koncentracijama ima toksi no djelovanje3

,

http://energonova-zagreb.eu/zrakhttp://energonova-zagreb.eu/granicne-vrijednosti-izlaganja-plinovimahttp://energonova-zagreb.eu/granicne-vrijednosti-izlaganja-plinovimahttp://energonova-zagreb.eu/zrakhttp://energonova-zagreb.eu/granicne-vrijednosti-izlaganja-plinovimahttp://energonova-zagreb.eu/granicne-vrijednosti-izlaganja-plinovima


6/17

6$asnost za zd avlje

Udisanje: 4um$o ni dioksid djeluje nad a'uju(e na sluzni*e i go nje dišne $utove" Ve(akoličina udisanog 46 2zad 'ava se u nosu i g lu, a samo manja količina dos$ije u $lu(a !$ ino malnom disanju k oz nos#" Beak*ije .judi su azličite, je im osjetljivost na 462 nije ista"Cokazano je da kon*ent a*ija od 1 $$m k oz sati nije izazvala ve(ih $oteško(a" 30 minutnoudisanje kon*ent a*ije od D $$m izazvalo je sušenje onhija !ote'ano disanje#" )on*ent a*ijeiznad 20 $$m su i iti ajuče" oz iljnim slučajevima, udisanjem visoke kon*ent a*ije mo'e do(ido saku$ljanja teku(ine u $lu(ima, smanjenja kisika u k vi i sm ti za nekoliko minuta" 4im$tomiuslijed naku$ljanja teku(ine u $lu(ima su kašljanje i osje(aj nestaši*e z aka, a mogu se $ojavitinekoliko sati !ili $a dana# nakon izlo'enosti"

Prasina

4itne k ute česti*e koje le de(i u z aku čine dis$e zni sistem,u kojem je $ asinadis$e zna +aza,a z ak dis$e zno s edstvo"

4vojstva $ asine :

E 6 lik česti*a i $ov šine česti*a

E Femijski sastav česti*a

E ad 'avanje česti*a $ ašine u z aku

= +izikalna svojstva samih česti*a !veličina, gusto(a i o lik#

= jamski uslovi !tem$e atu a i vla'nost z aka, zina z ačne st uje#

= najve(i uti*aj = veličina česti*a

= zad 'avanje česti*a u z aku je $ vi $ eduslov da one dos$iju u es$i ato ni t akt čovjeka

-


7/17

OZON + OZON),E RUPE

/o hemijskom sastavu ozon je alot o$ska modi+ika*ija kisika" a azliku od sta ilnije, češ(e,dvoatomne molekule kisika - 62 ozon je t oatomna molekula - 63" og svoje st uktu e ozon jev lo mo(an oksidans" &esta ilan je, i u atmos+e i ima k atko v ijeme $olu as$ada" / elazi usta ilniji o lik dvoatomne molekule u eak*iji koja teče 'e $ i ni'em tlaku i višoj tem$e atu i"

višim slojevima atmos+e e !iznad 20 km# ozon s$ ečava štetno V z ačenje na $utu $ emaemljinoj $ov šini" st atos+e i +ilt i a z ačenje valnih duljina k a(ih od 320 nm, kojeu ve(im

količinama šteti ve(ini 'ivog svijeta"

ni'im dijelovima atmos+e e !t o$os+e i# ozon je jedan od načina za detek*iju zaga enja jenastaje izme u ostalog i kao $ odukt eak*ija ot ovnih $linova iz indust ije" kontaktu sdušikovim oksidima čini jedan od sastavnih dijelova g adskog smoga" ako e nastaje i kao$ odukt elekt ičnog $ a'njenja u atmos+e i !munje# ili kao $ odukt djelovanja jakogelekt omagnetskog z ačenja" Aedan od uo ičajenijih načina iz a'avanja uku$ne količine ozona uatmos+e i su Co sonove jedini*e"

6tk i(e ozonske u$e

&akon godina za inutosti z og $ove(anja t o$os+e skog ozona u g adskim $od učjima,čovjek je 1G8D" ostao za$anjen d ugim $ o lemom: smanjenjem ozona, ali ust atos+e i"4 edinom 80-ih godina znanstveni*i su došli do neočekivanog otk i(a" &akon što je niz godinamje io kon*ent a*iju ozona naanta ktičkoj stani*i FalleH aH, itanski je tim st učnjaka utv diokonstantno smanjenje ozona u stu$*u z aka, još od 1G 8" godine" / ije 1G 8" izmje ene sudnevne v ijednosti ve(e od 300 C , a 1G8 " manje od 200 C !C ICo sonova jedini*a#"

http://hr.wikipedia.org/wiki/Troposferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troposferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troposferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stratosferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antarktikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dobsonova_jedinicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troposferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stratosferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antarktikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dobsonova_jedinica


8/17

i su ezultati o javljeni 1G8D" godine" /onukali su ame ičkeznanstvenike da još jednom$ ovje e svoje $odatke o količini ozona" &aime,&949 je lansi ala satelit J&im us 7J sazada(om ist a'ivanja $ i odnih ogatstava emlje" z ostalo, taj je satelit nekoliko $uta dnevnomje io i količinu ozona" .ako su za ilje'ene niske v ijednosti, nije im se $osve(ivala $ozo nost"

&aime, sistem za o adu $odataka je io $ og ami an tako da ne uzima u o zi v ijednosti zakoje se smat alo da su ne ealno niske"

)ad je to og aničenje $ og ama uklonjeno, ezultati su se slagali s itanskim: kon*ent a*ijaozona se smanjuje, tj" ozonski je sloj $ o ije en" / o je enje ili stanjenje ozonskog sloja do ilo

je naziv ozons/a r$0a

,a/o nastaje ozons/a r$0a

Ve( je od s edine 1G70-tih godina ilo $oznato da + eoni i slični s$ojevi !n$ " oni koji umjestoklo a sad 'e om# mogu uništiti ozon" &a sličan način ozon az ijaju i s$ojevi &6K" !to jezajednički naziv za &6 i &62# koji $otječu od mik o ioloških $ o*esa u tlu i mo u" &akon otk i(aozonske u$e nad 9nta ktikom, te je $ostavke t e alo $ ovje iti na konk etnom $ imje u, uvelikom $ i odnom la o ato iju" ek tada se $okazalo da ono što se doga a nad 9nta ktikom neodgova a s*ena iju koji je na$isan u la o ato ijima, tisu(e kilometa a daleko od 9nta ktika"

eo etski, klo oslo o en iz + eona ne i mogao uništavati ozon u tolikoj mje i u kolikoj je ozon

/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://hr.wikipedia.org/wiki/NASAhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://hr.wikipedia.org/wiki/NASA


9/17

stva no nestajao" Bačunalo se s tim da, iako atom klo a mo'e us$ješno uništavati ozon,njegovo djelovanje mo'e iti $ iv emeno zaustavljeno ukoliko dos$ije u s$ojeve koji nisukemijski aktivni" o je u$ avo ono što se doga a s klo om oslo o enim iz + eona" )emijskineaktivni s$ojevi !n$ " Ll6&62, i FLl# za$ avo mogu eagi ati izme u se e i $ oizvesti molekule

klo a !Ll2#" Me utim, u $linovitoj +azi je taj $ o*es toliko s$o , da gotovo nema $osljedi*a"

6sim toga, molekula klo a !Ll2# i tako nije o$asna za ozon" 6$asni su samo atomi klo a, sne$a nim ojem elekt ona, a oni nastaju *ije$anjem molekula uz $omo( 4unčeva z ačenjavalne duljine manje od D0 nm" &akon toga je ustanovljeno da se s$omenuta kemijska eak*ijakoja je u $linovitoj +azi v lo s$o a, znatno 'e odvija na $ov šini ledenih česti*a, a takvi su uvjetinaj$ot$unije zadovoljeni nad 9nta ktikom" a$adno st ujanje koje $ostoji u st atos+e i, nad

9nta ktikom ima znatno smanjeni $olumje , $a se $ etva a u tzv" $ola ni v tlog"

$ola nom v tlogu nastaju o la*i !$ola ni st atos+e ski o la*i#, u kojima je tem$e atu a izuzetnoniska, a sad 'e zale enu dušičnu kiselinu i vodu" &a $ov šini tih ledenih česti*a v lo zo

eagi aju !u d ugačijim uvjetima sla o aktivni# s$ojevi što sad 'e klo " / itom se klo oslo a a!Ll2# kao$lin, a dušična kiselina ostaje zale ena" udu(i da se na nju ve'u s$ojevi &6K, ozonostaje zašti(en !&6 K i ga uništavali samo kao $linovi#" Cakle, zimi je nad 9nta ktikomkon*ent a*ija ozona velika, je ne $ostoji ništa što i ga uništavalo: klo je u molekula nomstanju !Ll2#, a &6K nisu u $linovitom stanju" Colaskom $ olje(a Ju ig uJ ulazi novi+akto :4unčevo z ačenje" 6no daje ene giju za *ije$anje molekula klo a na v lo aktivne atomeklo a" &aglo oslo o eni aktivni klo !koji se je u o liku molekula naku$ljao *ijele zime# $očinjeuništavati molekule ozona" o se doga a tako dugo dok se ne Jis$ azne zaliheJ nagomilanogklo a, što o ično t aje oko šest tjedana"

9ko u atmos+e u $os edstvom + eona dos$ije više klo a, onda se to azdo lje $ odu'i" &akontoga, us$ostavlja se $ i odna avnote'a izg adnje i azg adnje ozona" ašto nad 9nta ktikomN6$isani $ o*esi daju odgovo na mnoga $itanja koja su sve donedavno mučila znanstvenike"&ije ilo jasno zašto se ozonska u$a javlja aš nad 9nta ktikom" .zgleda da se uo$(e ne adi otome da svi + eoni atmos+e skom *i kula*ijom dos$ijevaju nad 9nta ktik, ve( su kemijske

eak*ije čiji je k ajnji ezultat uništavanje ozona, mogu(e samo nad 9nta ktikom, z og v lo nisketem$e atu e" )ada ismo *ijelu $ iču $ eselili na sjeve no $ola no $od učje, ne ismo do ili

jednak ezultat je su uvjeti i$ak d ugačiji" 9 ktik je o*ean, a 9nta ktik ko$no, $a je tem$e atu anad 9 ktikom viša" ato ozonska u$a nadsjeve nom $olutkom nije intenzivna" Aoš su manjemogu(nosti njenog nastanka o$isanim $ o*esima u ni'im geog a+skim ši inama"

Cakle, ozonska u$a nastaje nad 9nta ktikom stoga što tamo $ostoji0olarni vrtlog s o la*imaizuzetno niske tem$e atu e, a niska tem$e atu a je $ot e na da i se oslo odio klo izneaktivnih s$ojeva" ašto u $ olje(eN C ugo $itanje ez jasnog odgovo a odnosilo se je na

0

http://hr.wikipedia.org/wiki/Polarni_stratosferski_oblacihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sun%C4%8Deva_svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Molekulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Molekulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arktikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arktikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjeverna_polutkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Polarni_stratosferski_oblacihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sun%C4%8Deva_svjetlosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Molekulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arktikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjeverna_polutka


10/17

sezonsku $ojavu ozonske u$e" 4ada je i to iješen" imi je klo u J ezo$asnomJ molekula nomstanju, a aktivan $ostaje $očetkom $ olje(a je se tada javlja 4unčevo z ačenje koje ga $ etva au aktivne atome" &akon što se ti atomi $ot oše, nove molekule klo a se ne(e stva ati sve dozime, je nema ledenih česti*a na kojima i se odvijale kemijske eak*ije koje stva aju molekule

klo a" 6 $ovezanosti tem$e atu e i ozonske u$e govo i $odatak da je $očetkom 1GG0" godineizmje eno iznad)i une ! vedska#, na visini od 22 km, 2D % manje ozona od $ osječne količine"

o je smanjenje ilo u v emenu kada je tem$e atu a u višim slojevima ila is$od -80O L"

,+)E&E ,+)E

,isela /i#a je $adalina zaga ena sum$o ovim dioksidom, dušikovim oksidima id ugimkemijskim s$ojevima" Cok se no malna$F v ijednost kiše nalazi ot$ ilike oko D,D, $Fv ijednost kisele kiše iznosi u $ osjeku do ,D" o ot$ ilike odgova a 0 $uta ve(ojkoličinikiseline u odnosu na neo$te e(enu kišni*u"

4manjenje $F v ijednosti za jednu mje u znači $ i ast kiselosti za desete ost uko" lavnuodgovo nost za o$te e(enja uz okovana kiselim kišama snosete moelekt ane, dim iz ku(anstvai is$ušni $linovi u$ ometu" tete nastale djelovanjem kiselih kiša o ično nastaju sasvim dalekood stva nih štetnih izvo a"

9ko $F v ijednost u inače jako čistim dskim$oto*ima i jeze ima$ ije e u kiselo $od učje mo'edo(i do izumi anja i a i d ugiho ganizama" Cos$ije li kisela kiša u tlo oslo a aju se teški metalikoji mogu o$te etiti $odzemne vode , a time i $itku vodu" &a taj način se čovjek izla'e$ojačanom unošenju teških metala u o ganizam"

.s$itivanja $okazuju da sum$o na i dušična kiselina snose najve(u odgovo nost za kiselost kiše"

1G80-ih godina $ ošlog stolje(a se ujalo o Jkiseloj kišiJ" me uv emenu se činilo da se tatema za o avila, no kisele kiše i dalje $ostoje" .ako je ve(ina m tvih sta ala $osječenai šume $onovo $ošumljene, i$ak uz o*i još dugo nisu odst anjeni" $ o*esima sago ijevanja uindust iji i sago ijevanju is$ušnih $linova u $ ometu i dalje nastaju $linovi kao što su sum$o -dioksid i dušik-oksidi koji tim $utem dos$ijevaju u okolinu" 4 vodom izkišnih ka$i ovi $linovi

eagi aju stva aju(i kiseline" $F v ijednost kišnih ka$i se $ e a*uje u kiselo $od učje"

4t učnja*i $ edvi aju da (e se u godini2020" za t e(inu manje sum$o nih-oksida is$uštati uz ak nego u godini1G80", ali da (e se u $od učju 9zije njihova emisija u tom v emenskom$e iodu više nego udvost učiti" Aoš štetniji su dušik-oksidi koji u okolinu dos$ijevaju najve(imdijelom kao is$ušni$linovi u $ ometu" /a alelno sa svjetskim $ i astom $ ometa st učnja*iočekuju $ i ast i ovih $linova na svimkontinentima"

&1

http://hr.wikipedia.org/wiki/Kirunahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Padalinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijski_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/PHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ki%C5%A1nica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Termoelektranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Termoelektranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Promethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Potokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jezerohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ribahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podzemne_vodehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podzemne_vodehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Te%C5%A1ki_metali&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Te%C5%A1ki_metali&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kiselost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1980-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stablohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stablohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0umahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0umahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ki%C5%A1ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/2020http://hr.wikipedia.org/wiki/1980http://hr.wikipedia.org/wiki/Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kontinenthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kirunahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Padalinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikovi_oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijski_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/PHhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ki%C5%A1nica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Termoelektranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Promethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Potokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jezerohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ribahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Podzemne_vodehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Te%C5%A1ki_metali&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kiselost&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1980-ihhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stablohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0umahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ki%C5%A1ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/2020http://hr.wikipedia.org/wiki/1980http://hr.wikipedia.org/wiki/Azijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kontinent


11/17


12/17


13/17

46 2 P F26 --Q F246 346 3 P F20 --Q F246

o e navedeni s$ojevi su samo neki od $ imje a, je svakako $ostoje i d uge mogu(nostinastanka kiselina, koje tako e $ idonose nastanku kiselih kiša"

U*+(AJ AEROZAGAĐENjA NA ZDRAV&jE &jUD+

Cjelovanje ae ozaga enja na stanovništvo mo'e iti di ektno i indi ektno" 9e ozaga enjedi ektno ošte(uje i $ogo šava zd avlje ljudi, dok se njegovo indi ektno djelovanje is$oljava$utem štetnog uti*aja na doma(e 'ivotinje, vegeta*iju, mate ijalna i kultu na do a" 6visno o t ajanju izlaganja, štetni uti*aj ae ozaga enja na zd avlje ljudi mo'e se g u$i ati u dvijeglavne sku$ine:

1" 9kutni e+ekti, koji se naglo azvijaju kada kon*ent a*ije atmos+e skih onečiš(enja znatno$o astu usljed ne$ovoljnih meteo oloških uvjeta ili usljed indust ijskih in*idenataT

2" F onični e+ekti koji se azvijaju kao $osljedi*a svakodnevnog izlaganja kom ina*iji niskihkon*ent a*ija atmos+e skih onečiš(enja"

9kutni e+ekti se zo mani+estuju, a h onični e+ekti $ostaju vidljivi tek nakon du'eg $e iodakontinui anog izlaganja dejstvu zaga ivača, $a su time i te'e uočljivi" )od ljudi ae ozaga enjenajčeš(e izaziva nad a'aj i u$alu dišnih $uteva = akutni onhitis koji $ ati ote'ano disanje ikašalj, što je na očito o$asno za dje*u i h onične olesnike !s čani i $lu(ni olesni*i, olesni*isa visokim k vnim $ itiskom, oni koji su $ e oljeli s čani in+a kt, mo'dani uda i sl"#" Cugot ajnozaga enje vazduha mo'e dovesti do azvoja h oničnog onhitisa, astme, em+izema, $a i aka$lu(a"

&*


14/17

4mog ili toksična magla ima najštetniji uti*aj na zd avlje ljudi" / edstavlja mješavinu dima isumagli*e" o su kom$leksi gasova zaga ivača i ae osola koji izazivaju jaku i ita*iju sluzoko'a"6nečiščiva(i z aka često izazivaju slične e+ekte" 4um$o -dioksid i +o maldehid uz okuju i ita*ijuočiju, nosa i g la i $ove(avaju ot$o nost $ olazu vazduha u go njem dijelu dišnog sistema"

9zotni oksid i ugljenmonoksid umanjuju s$oso nost hemoglo ina da $ enosi kiseonik, čime sedodatno $ogo šava zd avstveno stanje s čanih i ostalih h oničnih olesnika"

v ijeme e$izoda $ove(ane zaga enosti z aka $ot e no je og aničiti k etanje dje*e, h oničniholesnika, $a i zd avih ljudi na otvo enom $ osto u" koliko je nemogu(e iz je(i k etanje na

otvo enom, $o'eljno je šalom $ok iti usta i nos da i se a djelimično u la'io štetni uti*ajle de(ih česti*a i ča i čija je kon*ent aija visoka u v ijeme $ove(ane zaga enosti z aka"/ot e no je konzumi ati što više svje'eg vo(a i $ov (a, kao i to$lih na$itaka !čaj, kakao i sl"#"Veoma je va'no svaki vikend isko istiti za o avak na čistom z aku, naj olje na $laninama" Cje*ii h oničnim olesni*ima $ose no se $ e$o učuje odlazak na $laninu ili mo e u v ijeme e$izoda$ove(ane zaga enosti z aka" slučaju da osjete $ogo šanje zd avlja, h onični olesni*i mo aju

iti $od stalnom kont olom ljeka a"

AEROZAGADjENjE DJE&UJE NA:• Respiratorni sistem• Kardiovaskularni sistem• Hematopoetski sistem• Imuni sistem• Nervni sistem

&+


15/17

• Skeletni sistem• Reproduktivni sistem

RE)P+RA*ORN+ *RA,*

4vetska zd avstvena o ganiza*ija klasi+ikovala je zaga enje vazduha kao jedan od $ ima nihuz oka aka ši om sveta, $ose no aka $lu(a" Me una odna zd avstvena agen*ija za ist a'ivanje

aka sv stala je zaga enost vazduha u istu katego iju kao kan*e ogeno delovanje duvanskogdima, ult alju ičasto z ačenje i z ačenje $lutonijuma" / ema zvaničnim izveštajima, godišnje jeoko 223"000 sm tnih slučajeva aka $lu(a na glo alnom nivou $osledi*a izlo'enosti zaga enjuvazduha" Ve(i oj sm tnih slučajeva usled aka najčeš(e se dešava u zemljama 9zije, gde je ut endu zi azvoj indust ije"

,ARD+OVA),U&ARN+ )+)*E"

Mehanizam djelovanja: Visok k vni $ itisak" 4mat a se da do oste*enuja s *a dolazi naj*es*ez og oste*enja zidova k vnih sudova . stva anja ate oskle oti*nih $lakova kao . stimula*ijeza$aljenskog odgovo a" $o edna ist a'ivanja $osledi*a zaga enog vazduha na zd avlje ljudi,o avljena u nekoliko zemalja, de+initivno su $okazala da je $ isustvo ot ovnih gasova i česti*ača i u vazduhu takodje uz ok i s čanih o oljenja"


16/17

HE"A*OPOE*),+ )+)*E"

Femijske mate ije koje se nalaze u vazduhu često dovode do stetnih e+ekata u k vi,koštanojs 'i,jet i i lim+nim 'ljezdama"

+"UN+ )+)*E" Fi$e senzivita*ije koje se is$oljavaju u vidu ale gije . autoimune olesti".munosu$ esije,smanjenje imunog odgovo a i aktivnosti imunog sistema uo$ste"

NERVN+ )+)*E"

9e ozaga enje djeluje na $e i+e ni i *ent alni ne vni sistem" d avstveni e+ekti idu od$siholoških $o eme(aja do toksičnih ošte(enja ne vnog sistema i mozga,$ose no u toku

azvoja $loda i kod dje*e"

),E&E*N+ )+)*E" )osti i njihova meta oli*ka aktivnost mogu iti $ ima na meta $olutanata koji mogu da$ ouz okuju azličita o oljenja kostiju"

REPRODU,*+VN+ )+)*E"

&-


17/17

Documents

Zagađenje Vazduha Seminar