Za Savremeno Pitanja Sa Neta

8/19/2019 Za Savremeno Pitanja Sa Neta

1/19

Nikita Sergejevič Hruščov (rus. Ники та Серге евич Хру!в, Kalinovka, 17. travnja 1894.

- Moskva, 11. rujna1971.), sovjetski ruski političar, predsjednik SSSR-a. akon Staljinove s!rti "io je

predsjednik partije, a naslijedio jeMalenkova na !jestu predsjednika SSSR-a.

ikita Ser#ejevič $ru%čov "io je sovjetski ko!unistički vo&a, #eneralni tajnik sovjetske ko!unističke

stranke u periodu od 19'. do 194. #odine i pre!ijer SSSR-a u ra*do"lju od 19'8. do 194.

#odine. ikita Ser#ejevi+ $ru%čov ro&en je u !jestu Kalinovka, kao sin rudara. !ladosti je radio

kao pastir i "ravar. akon sluenja u arskoj vojsi (1914. -1918.) i sudjelovanju u ruskoj

revoluiji pridruio se ko!unističkoj strani i /rvenoj ar!iji 1918. #odine i "orio se u #ra&ansko!

ratu. 0oa&ao je visoku %kolu ko!unističke stranke 1921. #odine i "io aktivan član stranke sve

do 1929. #odine. aredne dvije #odine poa&ao je 3ndustrijsku akade!iju u Moskvi.

$ru%čov je u"r*ano napredovao u strani, te je 194. postao član /entralno# ko!iteta. ra*do"lju

od 19'. do 197. #eneralni je tajnik !oskovsko# re#ionalno# ko!iteta #dje provodi

industrijali*aijski pro#ra! dru#e petoljetke. odine198. pre!je%ten je u krajinu #dje vr%i dunost

#eneralno# tajnika ukrajinske partijske or#ani*aije i postaje privre!eni član partijsko# 0olit"iroa.

0unopravan član 0olit"iroa postaje 199. #odine kada je i!enovan u 0re*idij 5rovno# Sovjeta. 6a

vrije!e dru#o# svjetsko# rata $ru%čov je na čelu političko# odjela /rvene ar!ije na juno! rontu.

odine 1944. kada su ije!i istisnuti i* krajine povjerena !u je o"nova poljoprivredne

proi*vodnje, uspostava reda i kanjavanje i*dajia. 5ra+aju+i se u Moskvu i!enovan je člano!

Sekretarijata partijsko# /entralno# ko!iteta. Kasnije +e se istaknuti kao vode+i sovjetski

poljoprivredni ekspert. akon s!rti Staljina 19'. postao je #eneralni tajnik /entralno# ko!iteta i

ti!e #lava ko!unističke stranke SSSR-a. ada je *apočela "or"a *a vlast i*!e&u $ru%čovaeor#ija Malenkova, pre!ijera i :avrentija ;erije, %ea tajne poliije (K;). Malenkov i $ru%čov, s

jo% jedni! dijelo! vlade, eljeli su s!anjiti !o+ K;-a koji je u do"a Staljina do%ao na *ao #las.

;erija je nasuprot nji!a elio pove+ati političku !o+ K;-a. Stranka je podrala Malenkova i

$ru%čova, a ;erija je ui+en i s!aknut19'. #odine. $ru%ov je tada uspio po"ijediti Malenkova jer je

on kontrolirao partijski aparat i na vane unkije i!enovao velik "roj ljudi koji su !u "ili odani. Sto#a

je 19''. #odine Malenkov podnio ostavku.

odine 19'. na n je elio

ponovo uspostaviti vladavinu *akona, ali je tako&er elio eli!inirati suparni%tvo stranački i dravni

slu"enika. 0ored to#a $ru%čov je "io u!ije%an u !no#e Staljinove čistke i terorističke akte te je

tako !o#ao uka*ati na Staljinove ljude od povjerenja koji su "ili jo% od#ovorniji *a *ločine od nje#a

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ruski_jezikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalinovkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalinovkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/17._travnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1894https://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1971https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Staljinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Staljinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Georgij_Malenkovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/1964https://hr.wikipedia.org/wiki/1964https://hr.wikipedia.org/wiki/1958https://hr.wikipedia.org/wiki/1958https://hr.wikipedia.org/wiki/1914https://hr.wikipedia.org/wiki/1918https://hr.wikipedia.org/wiki/Ruska_revolucijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ruska_revolucijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1918https://hr.wikipedia.org/wiki/1921https://hr.wikipedia.org/wiki/1929https://hr.wikipedia.org/wiki/1929https://hr.wikipedia.org/wiki/1934https://hr.wikipedia.org/wiki/Centralni_komitethttps://hr.wikipedia.org/wiki/1935https://hr.wikipedia.org/wiki/1935https://hr.wikipedia.org/wiki/1937https://hr.wikipedia.org/wiki/1937https://hr.wikipedia.org/wiki/1938https://hr.wikipedia.org/wiki/1938https://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1939https://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttps://hr.wikipedia.org/wiki/1944https://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/Lavrentij_Berijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/1955https://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/SFRJhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Beogradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Beogradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/KPJhttps://hr.wikipedia.org/wiki/KPJhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cistkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cistkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cistkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalinovkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/17._travnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1894https://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1971https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Staljinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Georgij_Malenkovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/1964https://hr.wikipedia.org/wiki/1958https://hr.wikipedia.org/wiki/1914https://hr.wikipedia.org/wiki/1918https://hr.wikipedia.org/wiki/Ruska_revolucijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ruska_revolucijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1918https://hr.wikipedia.org/wiki/1921https://hr.wikipedia.org/wiki/1929https://hr.wikipedia.org/wiki/1934https://hr.wikipedia.org/wiki/Centralni_komitethttps://hr.wikipedia.org/wiki/1935https://hr.wikipedia.org/wiki/1937https://hr.wikipedia.org/wiki/1938https://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1939https://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttps://hr.wikipedia.org/wiki/1944https://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/Lavrentij_Berijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1953https://hr.wikipedia.org/wiki/1955https://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/SFRJhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Beogradhttps://hr.wikipedia.org/wiki/KPJhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cistkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ruski_jezik


2/19

sa!o#a. Me&uti! $ru%čovljevi napori na destaljini*aiji ostali su sa!o na ra*otkrivanju na!je%teni

sudski proesa i i*nu&eni pri*nanja članova ko!unističke stranke. ikada nije povukao pitanje

od#ovornosti *a po#u"ljenja i uta!ničenja !ilijuna o"ični ljudi. $ru%čovljev najve+i i*a*ov na

unutarnjopolitičko! planu "ila je poljoprivreda. ?otada%nja vladina politika pre!a poljoprivredi nije

"ila naročito realistička jer je od nera*vijene poljoprivrede eljela i*vu+i vrunske re*ultate, a to nijei%lo. Sto#a je $ru%čov dopustio da velike povr%ine u Si"iru, ralu i Ka*astanu "udu predane na

upotre"u poljoprivrednii!a. Me&uti! proi*vodnja se suočila s pro"le!o! kli!e, i*"oro! usjeva te

nedostatko! opre!e i radnika. ako&er je nastojao po"olj%ati i ivotni standard uspostavljaju+i

!ini!alnu pla+u 19'. #odine i i*#ra&uju+i velika ko!pleksna naselja.

vanjskoj politii se *ala#ao *a !irolju"ivu koe#*isteniju sa 6apado! nastavljaju+i s politko!

čvrste ruke u *e!lja!a 3stočne @urope. 3ako su #ra&anski ne!iri u0oljskoj 19'. *avr%ili "e* vojno#

uplitanja, sovjetske su trupe i*vr%ile inva*iju Ma&arske iste #odine kako "i skr%ile ustanak i ponovo

postavile na vlast ko!unističku, prosovjetsku vladu. >dnosi sa Sjedinjeni! ?rava!a tako&er su "ili

napeti jer je $ru%čov vi%e preerirao nuklearno oruje u!jesto konvenionalno# naoruanja. >ve su

ten*ije kul!inirale u vrije!e t*v. Ku"anske kri*e 192. #odine kada su Sjedinjene ?rave traile

da SSSR ukloni nuklearne projektile koje je s!jestio naKu"i. akon nekoliko veo!a napeti dana

SSSR se sloio povu+i nuklearno naoruanje s Ku"e. akon povlačenja u Ku"anskoj kri*i i ti!e

popu%tanja A!erikani!a $ru%čov je i*#u"io podr%ku K;-a i kon*ervativni članova ko!unističke

stranke. :istopada 194. u *avjeri or#ani*iranoj od Suslova s!ijenjen je s dunosti predsjednika

vlade i stranačko# vo&e. 0oto! je optuen *a političke #re%ke, uključuju+i tu i t*v. Ku"ansku kri*u,

uspostavu kulta ličnosti i de*or#ani*aiju ekono!ije. ?o kraja #odine nije "io član nijedno# vladino#

tijela. odine 19. i*"ačen je i* partijsko# /entralno# ko!iteta. Betiri #odine kasnije (197C.)

u @n#leskoj je o"javljena knji#a Sjećanja koju je on navodno napisao, ali je $ru%čov javno porekao

da je knji#a autentična.

BARŠUNASTA REVOLUCIJA

"aršu#a$ta revo%u&ija je na*iv *a nenasilnu revoluiju u Beoslovačkoj koja je trajala od 1.

studeno# do 29. prosina 1989. #odine. jo!e je !irotvorno sru%en ko!unistički rei! na vlasti

od 2'. veljače 1948. #odine.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sibirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ural_(gorje)https://hr.wikipedia.org/wiki/Ural_(gorje)https://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Europahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearno_oru%C5%BEjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubanska_krizahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubanska_krizahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubanska_krizahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1962https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1964https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Suslovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Suslovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1966https://hr.wikipedia.org/wiki/1970https://hr.wikipedia.org/wiki/UKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/UKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/16._studenoghttps://hr.wikipedia.org/wiki/16._studenoghttps://hr.wikipedia.org/wiki/16._studenoghttps://hr.wikipedia.org/wiki/29._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/25._velja%C4%8Dehttps://hr.wikipedia.org/wiki/25._velja%C4%8Dehttps://hr.wikipedia.org/wiki/1948https://hr.wikipedia.org/wiki/Sibirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ural_(gorje)https://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Europahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearno_oru%C5%BEjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubanska_krizahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1962https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kubahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1964https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Suslovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1966https://hr.wikipedia.org/wiki/1970https://hr.wikipedia.org/wiki/UKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/16._studenoghttps://hr.wikipedia.org/wiki/16._studenoghttps://hr.wikipedia.org/wiki/29._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/25._velja%C4%8Dehttps://hr.wikipedia.org/wiki/1948


3/19

lavni vo&e revoluije su 5alav $avel i Aleksandar ?u"ček, koji je vodio 0ra%ko prolje+e 198.

#odine. ;roj prosvjednika je od 2CC.CCC do%ao do pola !iljuna a dvosatni #eneralni %trajk, koji je

uključivao sve #ra&ane Beoslovačke, "io je po#u"an. Ko!unistički vo&a Beoslovačke ustav

$usak, odstupio je sastaviv%i prvu ne-ko!unističku vladu od 1948.#odine. akon to#a, $avel je

i*a"ran *a predsjednika , a ?u"ček *a predsjednika save*no# parla!enta.

1. siječnja 199. na sna#u je stupio ;ar%unasti ra*vod, koji je stvorio dvije sa!ostalne

drave, Be%ku i Slovačku. 6a prvo# predsjednika de!okratske Be%ke i*a"ran je $avel, a

Slovačke 5ladi!ir Mečiar .

Kako su Beoslovai doka*ali da je *e!lja okru#laD ako %to su i!perijaliste istjerane 194'. na *apad198. dočekali s istoka, #orko su se %alili Besi i Slovai nakon #u%enja 0ra%ko# prolje+a u ljeto 198.#odine.

3ako je or!alno tek ne%to kasnije or!ulirana, ;renjevljeva doktrina *načila je da u slučaju potre"e

Sovjetski Save* i!a pravo intervenirati i po!o+i "ilo koje! u#roeno! ko!unističko! rei!u. Binilo seda je stvar *a du#o vre!ena *ale&ena, da +e Sovjetski Save* u sru kontinenta ostati dovijeka.Beoslovačka se, kako su ironično #ovorili, pretvorila u najneutralniju naiju na svijetu. isu se !ije%aličak ni u vlastite poslove, Moskva se pitala *a sve. Beoslovačka, u kojoj su reor!e Aleksandra ?u"čekai nastojanje na Esoijali*!u s ljudski! liko!F nakratko pro"udile velike nade, ponovno se pretvorila uu!rtvljenu, sivu, neu*"udljivu *e!lju :a#era.

'ove%ja ((Sredi%nja je Be%ka "ila jedna od naj*a#a&eniji re#ija u @uropi. Struja i #rijanje do"ivali su se odnajjetinije# s!e&e# u#ljena. Sivilo ivota "ilo je jo% runije *"o# s!rada, u!iranja ' posto %u!a.@kolo#ija je tako postala jedno od područja djelovanja ivilno# dru%tva. e*adovoljstvo i otpor koji "i seočekivali "ili su ipak tii i često jedva vidljivi, o#raničeni na !alen kru# istinski disidenata. ajpo*natiji je

"io dra!ski pisa 5alav $avel.

ek nakon %to je 197'. potpisana 6avr%na povelja u $elsinkiju, kojo! su u naionalna *akonodavstvasvi europski drava uvr%tena načela -a o ljudski! pravi!a, skupina pojedinaa odlučila je javnokriti*irati čeoslovačke vlasti %to se potpisano# ne pridravaju.

EKada se čovjek pona%a u skladu sa savje%+u, kada poku%ava #ovoriti istinu i kada se nastoji pona%atikao #ra&anin i onda kada je to posve poni%teno, sve to !oe, iako ne !ora, neka!o voditi. >no %to*asi#urno nikada ne+e dovesti ni#dje jest kada čovjek kalkulira, ra*!i%ljaju+i vodi li ne%to neka!oF,napisao je 5alav $avel. * 0etera la, trokista, i 5alava ;endu, katoličko# intelektuala, 7. jesiječnja 1977. "io je*#ra i*a doku!enta o"javljeno# u *apadnonje!ački! novina!a. 0ovelju 77 potpisalesu 24 oso"e, a kasnije i! se priključila jo% 121. ;ili su to ra"ri pojedini, ali u *e!lji od 1' !ilijuna

ljudi, "e* !edija i u* 6apad koji je "io *ainteresiran *a status Guo, sve je i*#ledalo kao pote* očajnika.Slu"eni su dravni !ediji 0ovelju 77 na*ivali Eantidravni!, antisoijalistički!, de!a#o%ki!F pa!leto!.0otpisali su je Ei*dajnii, i!perijalistički a#enti, propali političariF. > nji!a se u *e!lji ionako nije čulo#otovo ni%ta. Rei! se nije *atresao, ali je sačuvan o"ra*. 0ro!jene u ijelo! istočnoeuropsko! :a#erunisu donijeli disidenti, ni ko!unistički reor!atori. ajprije se rei! !orao istro%iti, a otvorio se tek spro!jena!a u Moskvi.

)or*ačov +otiče +ro,je#e

https://hr.wikipedia.org/wiki/Vaclav_Havelhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vaclav_Havelhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Dub%C4%8Dekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Dub%C4%8Dekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Dub%C4%8Dekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/1968https://hr.wikipedia.org/wiki/Gustav_Husakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gustav_Husakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1993https://hr.wikipedia.org/wiki/1993https://hr.wikipedia.org/wiki/Bar%C5%A1unasti_razvodhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C5%A1kahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C5%A1kahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Me%C4%8Diar&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Me%C4%8Diar&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Vaclav_Havelhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Dub%C4%8Dekhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/1968https://hr.wikipedia.org/wiki/Gustav_Husakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gustav_Husakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1993https://hr.wikipedia.org/wiki/Bar%C5%A1unasti_razvodhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C5%A1kahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Me%C4%8Diar&action=edit&redlink=1


4/19

Kad je konačno Miail or"ačov i*a"ran *a #eneralno# sekretara K0SS-a, tijeko! o"ilaska *e!ljei*nena&en op+i! neunkioniranje!, supru*i Raisi rekao je kako ovako dalje ne+e !o+i. lasnost iperestrojka *akotrljale su pro!jene u ijeloj @uropi.

ajprije se, jo% 1988., #eneral =aru*elski u 0oljskoj do#ovorio sa sindikato! ESolidarnostF. ljeto 1989. u0oljskoj su or#ani*irani i*"ori, stvorena !je%ovita vlada s neko!unistički! novinaro! adeus*o!

Ma*oHieki! na čelu. Ma&ari su pro!jene uvodili s vra. 5e+ u oujku 1989. dopu%teno je vi%estranačje islo"odni i*"ori. listopadu su i* ko!unističke partije i*a%li reor!isti i or!irali soijalističku stranku.

ajtee je "ilo u ;erlinu i 0ra#u. rujnu 1989. istočnonje!ački je %e @ri $oneker uveo *a"ranuputovanja istočni! ije!i!a u Ma&arsku, jer su tisu+e preko otvorene #ranie odla*il i na 6apad. Kao dase ni%ta ne do#a&a, istočni ije!i su . listopada 1989. slavili nastanak ??R-a. Miail or"ačovsu#erirao je $onekeru da otpočne s reor!a!a, jer +e #a u protivno! pre#a*iti vrije!e. ije!a jerusku kritiku pre%utio.

Sovjetski su du+ani posve pra*ni, vladati takvo! dravo! i traiti da perestrojka "ude u*or najuspje%niji!#ospodarstvi!a :a#era, "ilo je #otovo nepristojno. 0ro!jene su su#erirane i Besi!a i Slovai!a, jer jenjiovo odla#anje stvaralo situaiju koja je !o#la eksplodirati. Itovi%e, na sovjetskoj je televi*iji u povodu

2C. o"ljetnie #u%enja 0ra%ko# prolje+a prika*an ra*#ovor s Aleksandro! ?u"čeko!.

Milo% =ake%, %e čeoslovačke partije od kraja 1987., nije se urio. ;io je ener#ičniji od predsjednikaustava $usaka, ali i najod#ovorniji *a čvrstoruka%ku politiku seda!deseti. siječnju 1989. ponovo je,na tri !jesea, *atvoren 5alav $avel. Sa 1 je isto!i%ljenika do%ao na 5alavske na!jesti u 0ra#uo"iljeiti o"ljetniu sa!ospaljivanja =ana 0alaa. Beoslovačke su tajne slu"e "ile svjesne opasnosti.eneral Aloj* :oren stvorio je plan EKlinF koji! su se opor"ene skupine tre"ale ra*"ijati. epartije jetre"alo ra*dvojiti od "iv%i ko!unista, u !ediji!a je sustavno tre"alo diskreditirati *elene i klerikale. ;ilo

je ipak kasno. studeno!e 1989. EKlinF je napu%ten. Rei! je "io neostaljinistički, Besi i Slovai ti%i oddru#i u :a#eru, ali posve !irni nisu "ili. Ra*ličiti, čak i !asovni slučajeva neposlua je "ilo, ali sepro!jene u @uropi u 0ra#u nisu osje+ale pose"no inten*ivno.

'o$%je-#je .vo#o prolje+e 1988. pola !ilijuna #ra&ana potpisalo je petiiju vlasti!a da se popune pra*ne "iskupije idopusti katolički tisak. Stvoren je EMirovni klu" =ona :ennonaF. oujku 1989. katolički aktivist Jranti%ekMiklo%ko u ;ratislavi je or#ani*irao polusatne de!onstraije trae+i vjerske slo"ode. natoč *a"rani,deset tisu+a Slovaka i*a%lo je na ulie sa svije+a!a u ruka!a. 0oliija je djelovala, stotinjak je uap%eno.?e!onstrirale su pra%ke !ajke i ekolo*i.

0rave su se pro!jene u 0ra#u *"ile tek nakon pada 6ida 9. studeno#a. akon to#a su čak i ;u#aritijeko! sastanka 0olit"iroa *a!ijenili odora ivkova reor!irani! ko!unisto! 0etro! Mladenovi!.3sto! sada su se pokrenuli Besi i Slovai. * dopu%tenje poliije 17. studeno#a or#ani*irane sustudentske de!onstraije u povodu 'C #odina od u"ojstva =ana >pletala, studenta koje# su u"ili ije!i.Sve se pretvorilo u protuvladine, antiko!unističke proteste. Studenti su skrenuli s do#ovorene rute,poliija i je ra*"ila. 0ro%irio se lani #las da je ponovno, kao i od naista u ratu, u"ijen student. ;ijes isra!ota kod !no#i učinili su da se pro"udi du L8. Ie*deset os!a i*#ledala je napisano "a% kaoosa!deset deveta. Jilar!onijski je orkestar svirao *a okupljene. Masa je *vonila ključevi!a i u*vikivalaantiko!unističke parole u* Eposljednje *vonoF.

5last se počela topiti. Milo% =ake% je odstupio. 0re!ijer, ko!unist reor!ator :adislav Ada!e, !a kakoda je u neko dru#o vrije!e vjerojatno !o#ao "iti dočekan kao velika nada, sada je od"ačen i prije ne#oli

je i%ta !o#ao učiniti. 5alav $avel 19. studeno#a vratio se u 0ra# i* ku+no# pritvora na selu. ka*ali%tu#dje je stvorio ured, ra&anski oru!, *a!etak opo*iije oko $avela, radio je na pro#ra!u "udu+e vlasti.


5/19

/ijeli je partijski vr odstupio 2'. studeno#a. 3sto#a je dana $avel prvi put #ovorio na naionalnoj televi*iji.a sredi%nje! je #radsko! tr#u odu%evljeno dočekan ?u"ček, !ada su nje#ove rečenie *vučalera*očaravaju+e, navlas isto oni!a i* 198. #odine.

Stotine se tisu+a 0raana i dalje okupljalo na ulia!a, ne *atijevaju+i ni%ta pose"no. Sa!o su eljeličiniti ono %to tako du#o nisu !o#li. Skupljali su se u#lavno! nakon %to je *avr%ilo radno vrije!e. Bak je i

op+i dvosatni %trajk sa*van 27. studeno#a "io u vrije!e pau*e *a ručak. Moskva, isprva nervo*na, "ila jespre!na i*dati ispriku *"o# intervenije 198. ada u tran*iiju koja ne "i posve poni%tila sovjetski utjeaji re*ultate $ladno# rata #otovo je posve nestala, uni%tila or"ačovljevu *a!isao o preustroju @urope,u#ro*ila nje#a i *e!lju koju je vodio.

'ovratak u /uro+uakon #eneralno# je %trajka u 0ra#u odstupio pre!ijer Ada!e. 0rijela*nu vladu naionalno# po!irenja1C. prosina stvorio je Marijan Bala. ada je odstupio i ustav $usak. ?u"ček je 28. prosina postaopredsjednik arodne skup%tine, koja je dan kasnije, na dan koji je *apravo vruna ;ar%unaste revoluije,i!enovala $avela predsjedniko!. 3* *atvora je pu%teno 1 tisu+a politički *atvorenika. lavna načelara&ansko# oru!a, koji je idu+e #odine po"ijedio na i*"ori!a, traila su, osi! slo"odni i*"ora,vladavinu prava, soijalnu pravednost, čisti okoli%, o"ra*ovano stanovni%tvo, "la#ostanje i povratak u

@uropu.

?va desetlje+a od ;ar%unaste revoluije i ;ar%unasto# ra*voda Slovaka s Besi!a 1. prosina 199.,u!irovljeni predsjednik $avel, "a% kao i ve+ina stanovnika, !o#u "iti *adovoljni. Iteta je sa!o %todana%nji če%ki predsjednik 5alav Klaus, prvi !inistar inanija de!okratske Beoslovačke, ne vjeruje danačela ra&ansko# oru!a !o#u "iti poeljna i dru#i!a, oni!a koji jo% nisu u @uropi, koji se "ore *a"olje o"ra*ovanje i vladavinu prava, svakako i "la#ostanje. 3 takvi, na pri!jer $rvati, kada ve+ nisu i!ali"ar%unastu revoluiju, i!aju pravo na dru#e snove.

Varšavski ugovor

Varšavski ugovor (kolokvijalno Varšavski pakt), vojno-političkaorganizacija više europskih komunističkih država koja je djelovala195591! radi o"ram"ene i sigurnosne suradnje! #roizašao jeiz Ugovora o prijateljstvu, suradnji i uzajamnoj pomoći, koji je "io potpisan u $aršavi 1%! $! 1955 (stupio na snagu %! $&! 1955)!'snivači su "ili kao inicijator, te *l"anija, +ugarska,ehoslovačka, .jemačka, /adžarska, #oljska i umunjska (od


6/19

1901! *l"anija nije sudjelovala u radu $aršavskog ugovora, aormalno je istupila 12! &3! 1904)! ržave članice o"vezale su se nazajedničku o"ranu u slučaju vojnog napada, te su uspostavile

omitet ministara o"rane, 6ajedničko vojno zapovjedništvo,avjetodavni politički komitet i druga zajednička tijela! 7govor je "io sklopljen na 8 godina, a produljivao se na daljnjih 1 godinaako nije "ilo najavljeno eventualno istupanje pojedine članice!tvaranje $aršavskog ugovora uslijedilo je nakon pristupanja .jemačke .*:'-u, a olakšalo je raspore;ivanje sovjetske vojske uve


7/19

!e&u člania!a te!elje na !e&uso"no! ne!ije%anju u unutra%nje poslove, odnosne po%tovanju

suvereniteta i ne*avisnosti člania. e su odred"e sa!o #odinu dana kasnije "ile prekr%ene priliko!

sovjetske inva*ije na Ma&arsku i #u%enja ta!o%nje antiko!unističke po"une #odine 19'.

Al"anija je u 0aktu prestala sudjelovati #odine 191. *"o# sovjetsko-kinesko# raskola, toko! ko#a je staljinistički rei! @nvera $oe podrao Kinu. 3* 0akta je or!alno i*a%la #odine 198.

ajve+a vojna akija u povijesti 0akta "ila je sovjetska inva*ija na Beoslovačku #odine 198. u

svru #u%enja ta!o%nje# reor!sko# pokreta. toj akiji su, u* sovjetske, sudjelovale i

istočnonje!ačke, !a&arske, poljske i "u#arske trupe. Ru!unjska, iako člania 0akta, u to!e je

od"ila sudjelovati. >pravdanje *a inva*iju je po*nato kao ;renjevljeva doktrina, odnosno teorija

o#raničeno# suvereniteta, pre!a kojoj je SSSR se"i priskr"io pravo intervenije u slučajevi!a da

neka od člania poku%a skrenuti sa Nsoijalističko#N puta.

5ar%avski pakt nakon to#a or!alno nije sudjelovao u nijedno! oruano! suko"u, iako su neke od

drava-člania i!ale !anje kontin#ente savjetnike !e&u sovjetski! trupa!a *a vrije!e rata u

A#anistanu.

prosinu 1988. je sovjetski vo&a Miail or"ačov o"javio kako su drave-članie slo"odne

napustiti 0akt, ako to ele. 0riliku *a to je dao pad ;erlinsko# *ida #odinu dana kasnije. 24.

rujna 199C. je vlada tada%nje 3stočne je!ačke potpisala spora*u! sa SSSR-o! koji! njeno

članstvo u 5ar%avsko! paktu prestaje ujedinjenje! je!ačke, koje se do#odilo . listopada.

akon to#a su isti! pri!jero! krenule i dru#e istočnoeuropske drave, u koji!a su na vlast do%leantiko!unističke i antisovjetske vlade. siječnju 1991. suBeoslovačka, 0oljska i Ma&arska o"javila

da +e 0akt napustiti 1. srpnja 1991. #odine, a u veljači je isto o"javila i ;u#arska. 0akt je to# dana

or!alno prestao postojati.

Grubačov na celu ssssra

Mladi akultetski o"ra*ovani estoki ko!unist 1i2ai% )or*ačov je u"r*o upao u oči partijskoj rakiji

koju su predstavljali Jjodor Kulakov i* !inistarstva poljoprivrede,%e K;-a =urij Andropov i #lavni

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956.https://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/1961https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetsko-kineski_raskol&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Enver_Hoxhahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1968https://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrinahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetska_invazija_Afganistana&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetska_invazija_Afganistana&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetska_invazija_Afganistana&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/24._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/24._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/24._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/3._listopadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._srpnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._srpnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Bugarskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bugarskahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fjodor_Kulakov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fjodor_Kulakov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jurij_Andropovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jurij_Andropovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956.https://hr.wikipedia.org/wiki/1956https://hr.wikipedia.org/wiki/1961https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetsko-kineski_raskol&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Enver_Hoxhahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1968https://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrinahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetska_invazija_Afganistana&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sovjetska_invazija_Afganistana&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/24._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/24._rujnahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/3._listopadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._srpnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Bugarskahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fjodor_Kulakov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jurij_Andropov


8/19

ideolo# partije Miail Suslov koji su odlučili pruiti po!o+ nje#ovoj karijeri. skladu s ti! 197C.

#odine i*a"ran je *a prvo# sekretara partije u Stavropolu %to #a je učinilo jedni! od naj!la&i ljudi u

Sovjetsko! Save*u na tako visokoj dravnoj dunosti. 0od tako !o+ni! *a%titnii!a nje#ova

karijera je krenula u"r*ani! pute! tako da ve+ 1971. postaje član /K K0SS-a. akon %to nje#ov

prvi *a%titnika Jjodor Kulakov u!ire u studeno! 1978. naslje&uje nje#ovu dunost sekretara( !inistra ) *a poljoprivredu pri /entralno! ko!itetu, a iste #odine *a stalno se seli uMoskvu. aj

!eteorski uspon u sa!o deset #odina dostie svoj prvi vruna u listopadu 198C. #odine kada

postaje naj!la&i član 0olit"iroa /K K0SS-a. iti s!rt dru#o# *a%titnik Miaila Suslova tu karijeru ne

prekida po%to =urij Andropov iste 1982. #odine postaje novi vo&a Sovjetsko# Save*a. ijeko!

sljede+i 14 !jesei or"ačov je *ajedno s Ro!anovi! naj"lii suradnik te%ko "olesno# %ea

drave čija s!rt 1984. #odine dovodi ovu "r*u karijeru pred #otovo nepre!ostivu prepreku kada

po"jednik unutarstranačke "or"e *a vlast te #odine postaje *a#ovornik

politike ;renjeva "olesni Konstantin Bernjenko.

5e+ u kasnu *i!u 198'. #odine novi %e drave lei priključen na aparate koji #a u "olnii odravaju

na ivotu. to isto do"a 0olit"iro koji tada i!a 1' članova s pravo! #lasa je estoko podijeljen

i*!e&u 7 članova koji podravaju or"ačova i 8 članova koji podravaju Ro!anova. Kako nitko "e*

o"*ira na *dravstveno stanje ne očekuje s!rt Bernjenka članovi poli"iroa su nastavili sa svoji!

nor!alni! putovanji!a. 3*nenadna prirodna ( ili iskopčavanje! aparata ) s!rt vo&e Sovjetsko#

Save*a nastupa 1C. oujka 198'. kada se tri člana polit"iroa koji se protive or"ačovu ne nala*e u

Moskvi (ri#orij Ro!anov je u :itvi, ?in!ua!!ed Kunaev uKa*astanu i 5olodi!ir

Ičer"ikij u SA?-u). Koriste+i takav ra*voj do#a&aja "udu+i tvora 0erestrojke protivno *akonu

uspijeva na!etnuti isto#a dana #lasovanje polit"iroa prije ne#o %to se vrate nje#ovi protivnii koji!a

tre"aju 24 sata *a povratak u Moskvu O1P O2P. lasovanje je pro%lo po očekivanju po%to su svi članovi

polit"iroa koji podravaju nje#a nala*ili u Moskvi tako da je od!a i*a"ran *a %ea Sovjetsko#

Save*a. o #lasovanje je tako&er u* po!o+ !anipulaija potvr&eno sutradan 11. oujka 198'. kada

je sa!o s jedni! #laso! vi%e i*a"ran *a #eneralno# sekretara /K K0SS-a na i*vanrednoj sjednii

/entralno# Ko!iteta K0 SSSR.

?o%av%i takvi! načino! na vlast )or*ačov je u svoji! prvi! #ovori!a počeo neodre&eno #ovoriti o

nuni! reor!a!a po%to se Sovjetska ekono!ija nala*i u kri*i. ?ok se pričalo o takvi! nuni!

pro!jena!a, prve političke #lave su počele letjeti u čistka!a koje ne+e stati do propasti drave.

toj prvoj #odini rtve su "ile Ro!anov i pre!ijer ikolaj ionov koje +e u"r*o !no#i slijediti. >si!

to#a jedini konkretni pote* postaje početak ka!panje pute! radija, televi*ije i plakata protiv

alkoola. Kako "i se ta ka!panja pojačala i uspjela dola*i do drastično# pove+anja ijena alkoolni

pi+a %to +e stvoriti prvi de"akl novo# %ea drave. Koliko #od je ta politika "ila vo&ena do"ri!

na!jera!a, ona nije dovela do nikakvi po"olj%anja po%to su ljudi na!jesto da kupuju u du+ani!a

pi+a počeli proi*voditi alkool u ku+a!a i !e&uso"no #a prodavati. =edina konkretna posljedia

https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Suslovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1970https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stavropol&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stavropol&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1971https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=CK_KPSS&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1978https://hr.wikipedia.org/wiki/1978https://hr.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Centralni_komitethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1980https://hr.wikipedia.org/wiki/1980https://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jurij_Andropovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1982https://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1984https://hr.wikipedia.org/wiki/1984https://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_%C4%8Cernjenkohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_%C4%8Cernjenkohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/10._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/10._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grigorij_Romanov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dinmuhammed_Kunaev&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volodimir_%C5%A0%C4%8Derbickij&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volodimir_%C5%A0%C4%8Derbickij&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/11._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/11._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikolaj_Tihonov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikolaj_Tihonov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Suslovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1970https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stavropol&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1971https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=CK_KPSS&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1978https://hr.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Centralni_komitethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1980https://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jurij_Andropovhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1982https://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1984https://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_%C4%8Cernjenkohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/10._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grigorij_Romanov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dinmuhammed_Kunaev&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Kazahstanhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volodimir_%C5%A0%C4%8Derbickij&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volodimir_%C5%A0%C4%8Derbickij&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/11._o%C5%BEujkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1985https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikolaj_Tihonov&action=edit&redlink=1


9/19

ijele akije postaje proijenjena %teta po dravni "udet u i*nosu od 1CC !ilijardi ru"alja *"o#

i*#u"ljeni pore*a od prodaje pi+a OP.

or"ačov i Rea#an potpisuju 3J pakt u;ijeloj ku+i.

Sljede+a #odina prola*i "e* novi nepotre"ni reor!i, ali s iskori%teno! odlično! priliko! *a

nove čistke neisto!i%ljenika nakon eksplo*ije nuklearne elektrane u Berno"ilu tijeko! ta!o%nje#

testiranja po#ona. a plenu!u /entralno# Ko!iteta u siječnju 1987. #odine svijet napokon otkriva

or"ačovljev san kada on #ovori o nje#ovoj vi*iji "udu+e# Sovjetsko# poretka. 0o nje!u su političke

reor!e tre"ale dovesti do i*"ora u koji!a se !oe i*a"rati i*!e&u vi%e kandidata, a dunost

!inistra +e !o+i o"avljati i oso"e koje nisu članovi ko!unističke partije. 0o pitanju ekono!ije drava

je donijela *akone koji! se ta!o%nji! ko!panija!a pove+ava sa!ostalnost kako "i se ovi!

načino! krenulo u pravu stvaranja tri%no# #ospodarstva, %to postaje prvi korak 0erestrojke. iti

ova #odina ne prola*i "e* politički čistki čije rtve sada postaju vojni dunosnii nakon %to Matias

Rust NvaraN protu*račnu o"ranu i spu%ta svoj avion na /rveni tr# u Moskvi. a ijela aera na kraju je

ispala i*reirana kako "i pale #lave i* !inistarstva o"rane (sveukupno 2CCC časnika), po%to se

danali i! nije "ilo dopu%teno da #a o"ore O'P.

Ako pro!atra!o kro* reor!e, 1988. #odina postaje vrije!e lasnosti kojo! se dopu%ta kriti*iranje

partije i njeni čelnika pute! javni #lasila. ako&er se, u nastavku ekono!ski reor!i, donosi novi

*akon koji! se o!o#u+uje osnivanje privatni ko!panija. Kako "i ova drastična pro!jena pro%la

!e&u ko!unistički! čelnii!a, u ovaj *akon je u!etnuta ured"a da privatnii !oraju pla+ati

neu"ičajeno visoke pore*e. edu#o nakon prolaska *akona ovi nenor!alni pore*i "it +e s!anjeni

na nor!alni nivo tako da se stvori Npodu*etnička kli!aN. lipnju ove #odine na partijsko! kon#resu

or"ačov o"javljuje svoje daljnje elje *a stvaranje! jako# predsjedničko# siste!a i drastično#

s!anjivanja utjeaja partije na politički ivot drave.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=INF_pakt&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_ku%C4%87ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorba%C4%8Dovljeve_politi%C4%8Dke_%C4%8Distkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cernobilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sije%C4%8Danjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sije%C4%8Danjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1987https://hr.wikipedia.org/wiki/1987https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mathias_Rusthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mathias_Rusthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mathias_Rusthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crveni_trghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crveni_trghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=INF_pakt&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Bijela_ku%C4%87ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorba%C4%8Dovljeve_politi%C4%8Dke_%C4%8Distkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cernobilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sije%C4%8Danjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1987https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mathias_Rusthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mathias_Rusthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Crveni_trghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnost


10/19

;iv%i a!erički predsjednik Rea#an dodjeljuje or"ačovu prvu Ronald Rea#an na#radu *a !ir1992.

0roljetni i*"ori i* 1989. #odine na koji!a su !o#li "iti i*a"rane i oso"e koje nisu članovi

Ko!unističke 0artije o"iljeavaju rtu koja se nije s!jela prije+i ako se tio sačuvati Sovjetski Save*.

Kon#resu arodni 6astupnika, koji se prvi put okuplja tijeko! svi"nja 1989. #odine, sjede

ko!unisti i naionalisti koji se nala*e u estoki! prepirka!a %to se *"o# politike lasnosti prenoseu do!ove na ijelo! dravno! teritoriju. =edna od posljedia ti i*"ora i lasnosti tada postaje

#ra&anski rat i*!e&u Ar!enije i A*er"ejdana, dvije N"ratske repu"likeN Sovjetsko# Save*a, koji

or"ačov "e* o"*ira na svu dravnu vojnu !o+ ne+e *nati ili tjeti *austaviti. ;e* o"*ira na

činjeniu da su tijeko! 1989. #odine ko!unistički unkioneri "ili prisiljeni na i*"orno natjeanje,

veliki de!okrat 1i2ai% )or*ačov takvo ne%to od"ija *a se"e kada na i*"ori!a "e* konkurenta

*a predsjednika SSSR-a do"iva sa!o '9 postoQQQ

as po javni! doku!enti!a *na da je Rust "io pra+en od protu*račne o"rane i vojni aviona O

Kraj Sovjetskog SavezaOuredi 5@ urediP

https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ronald_Reagan_nagrada_za_mir&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1992https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kongres_Narodnih_Zastupnika&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kongres_Narodnih_Zastupnika&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kongres_Narodnih_Zastupnika&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbejd%C5%BEanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbejd%C5%BEanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednik_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednik_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-4https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&veaction=edit&vesection=5https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&action=edit&section=5https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ronald_Reagan_nagrada_za_mir&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1992https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kongres_Narodnih_Zastupnika&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Azerbejd%C5%BEanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1989https://hr.wikipedia.org/wiki/Predsjednik_Sovjetskog_Savezahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-4https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&veaction=edit&vesection=5https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&action=edit&section=5


11/19

;iv%i predsjednii SA?-a Ronald Rea#ani eor#e $. . ;us sa Miailo! or"ačovo! u eH Torku 1988.

0očetak 199C. #odine *atječe ovu dravu u totalno! rasulu pod rukovodstvo! nesposo"no#

predsjednika. ijeko! ' #odina nje#ove vladavine dravni "udet je pre%ao s ono# potpuno

uravnoteeno# na #odi%nji deiit od 1C9 !ilijardi ru"alja. Slično to!e strani du# je u ovo! isto!

ra*do"lju pre%ao s nula dolara na 12C !ilijardi, a ljudi su ku+i od posljedia

slavljene 0erestrojke trpjeli nesta%ie kakve nikada nisu doivjeliQ o *ajedno s ne!iri!a u

repu"lika!a SSSR-a, #dje se poslije i*"ora na vlasti pojavljuju naionalisti koji ele punu

ne*avisnost, dovodi do uni%tenja *ajedničke drave. 0rvi pote* u ovo!e s!jeru postaju doneseni

*akoni u ;altički! repu"lika!a #dje lokalni je*ii do"ivaju prvenstvo nad ruski!. Kako to prola*i "e*

reakije or"ačova, Ar!enija donosi svoju ustavnu odluku da njeni *akoni postaju vaniji od

Sovjetski na koje +e ona !o+i uloiti veto. 0o%to i to prola*i "e* reakije Kre!lja, :itva odlučuje u

oujku 199C. #odine pro#lasiti ne*avisnost %to ponovno prola*i "e* spo!ena vrijedno# od#ovora u

svru očuvanja ustavno# poretka. a situaija u sve!u osi! u i!enu dovodi do kraja Sovjetsko#

Save*a po%to sada i ostale repu"like *naju da !o#u pro#lasiti ne*avisnost "e* straa od posljedia.

posljednje! poku%aju očuvanja dravne *ajednie dola*i do raspisivanja reerendu!a u

oujku 1991. #odine s pitanje! tre"a li Sovjetski Save* nastaviti sa svoji! postojanje!. ;e* o"*ira

na podr%ku od reerendu!ski 7 posto "ilo je prekasno *a sve. >dluka or"ačova da se 2C.

kolovo*a 1991. #odine u Moskvi i*vr%i okupljanje dravni čelnika Sovjetski repu"lika kako "i se

slu"eno u"io Sovjetski Save* i stvorila nekakve nova unija *a ta!o%nje je rodolju"e "ila

jednostavno previ%e i oni su odlučili preu*eti sud"inu drave u svoje ruke. a dan 19.

kolovo*a 1991. #odine pre!ijer 5alentin 0avlov, potpredsjednik ennadij =anaev, !inistar

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ronald_Reaganhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ronald_Reaganhttps://hr.wikipedia.org/wiki/George_H._W._Bushhttps://hr.wikipedia.org/wiki/George_H._W._Bushhttps://hr.wikipedia.org/wiki/George_H._W._Bushhttps://hr.wikipedia.org/wiki/New_York_(grad)https://hr.wikipedia.org/wiki/New_York_(grad)https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kremljhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/20._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/20._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/19._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/19._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Valentin_Pavlov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gennadij_Janaev&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gennadij_Janaev&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gennadij_Janaev&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Ronald_Reaganhttps://hr.wikipedia.org/wiki/George_H._W._Bushhttps://hr.wikipedia.org/wiki/New_York_(grad)https://hr.wikipedia.org/wiki/1988https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kremljhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Litvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/20._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/20._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Moskvahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/19._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/19._kolovozahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Valentin_Pavlov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gennadij_Janaev&action=edit&redlink=1


12/19

unutra%nji poslova ;oris 0u#o, !inistar o"rane ?!itrij =a*ov i %e K;-a 5ladi!ir Krjučkov preu*eli

su vlast i dali pro#las kako je or"ačov s!ijenjen radi "olesti. >ni su u doka*u svoje aparatičke

radne povijesti očekivali da +e taj pro#las "iti dočekan u ti%ini od naroda koji se ne+e "uniti. Kada je

taj N!irniN narod i*a%ao na ulie nisu *nali %to napraviti i prepu%taju vlast

ponovno )or*ačovu ( jedan od *avjerenika je počinio sa!ou"ojstvo). Sada ponovno na vlasti onnastavlja sa svoji! projekto! stvaranja nove unije koja se i potpisuje

s Rusijo!, Ar!enijo!, ;jelorusijo! i entralnoa*ijski! sovjetski! repu"lika!a. aj potpis na kraju

ni%ta ne vrijedi po%to na novo! reerendu!u krajina 1. prosina 1991. #odine pro#la%ava svoju

ne*avisnost. ;elove%ki! spora*u!o! i* 8. prosina 1991 #odine predsjednik Rusije ;oris =eljin,

predsjednik krajine :eonid Kravčuk i onaj od ;jelorusije Stanislav Iu%kevič potpisuju s!rt

Sovjetsko# Save*a i ne*avisnost vlastiti drava. >vo stanje na kraju pri*naje i or"ačov

na ;oi+ 1991. #odine, kada podnosi ostavku na svoj poloaj po%to drava vi%e ne postoji. Jor!alno

je Sovjetski Save* ukinut 1. siječnja 1992. #odine.

Strani agent ?Ouredi 5@ urediP

or"ačov u 5anouveru 2CC.

https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_Pugo&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_Pugo&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dmitrij_Jazov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Krju%C4%8Dkov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Krju%C4%8Dkov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Belove%C5%A1ki_sporazum&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/8._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Boris_Jeljcinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Krav%C4%8Dukhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanislav_%C5%A0u%C5%A1kevi%C4%8Dhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanislav_%C5%A0u%C5%A1kevi%C4%8Dhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1992https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&veaction=edit&vesection=6https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&action=edit&section=6https://hr.wikipedia.org/wiki/Vancouverhttps://hr.wikipedia.org/wiki/2003https://hr.wikipedia.org/wiki/2003https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_Pugo&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dmitrij_Jazov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladimir_Krju%C4%8Dkov&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Rusijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelorusijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Belove%C5%A1ki_sporazum&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/8._prosincahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Boris_Jeljcinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Leonid_Krav%C4%8Dukhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanislav_%C5%A0u%C5%A1kevi%C4%8Dhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/1991https://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savezhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/1992https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&veaction=edit&vesection=6https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mihail_Gorba%C4%8Dov&action=edit&section=6https://hr.wikipedia.org/wiki/Vancouverhttps://hr.wikipedia.org/wiki/2003


13/19

ni%tenje vlastite drave koje je )or*ačov i*veo u kratki #odina vlasti u @uropi se nije uspjelo

do#oditi tijeko! pisane povijesti. ikada u tako kratko! vre!ensko! ra*do"lju niti jedna velesila

svo#a do"a nije propala tako "r*o, %to otvara ni* pitanja o nje#ovoj ličnostiQ 0ro!atraju+i i*

dana%nje# do"a *vuči nevjerojatno da "i strani a#ent nakon stupanja na čelo diktature nastavio

svoje prija%nje poslove, ali s takvi! po#ledo! se *a"oravlja način ra*!i%ljanja kakav je postojaotijeko! $ladno# rata. ada su oso"e veo!a često postajale i*dajnie svoji do!ovina, ne radi

nova, ne#o radi ideala po%to su vjerovali da na dru#oj strani raste N*elenija travaN. =e li sa!

or"ačov "io preo"ra+en od a#enata dru#e strane (!oda tijeko! posjeta ;el#iji 1972 #odine), ili je

povjerovao u propa#andu /3A-e, nevano je *a ijelu priču OP. . Kao a#ent K;-a on je veo!a do"ro

tre"ao *nati kako je prokla!irani ilj propa#ande dru#e strane "io uni%tenje tradiionalni vrijednosti

i njiova *a!jena a!erički!. Sve !jere tijeko! nje#ove vladavine provedene su u poku%aju

preslikavanja a!eričko# siste!a. 5jeruju+i u a!eričke ideale on otvara privredu podu*etnii!a,

daruje slo"odu !ediji!a i uvodi a!erički predsjednički siste!. Sve oso"e koje se nala*e oko nje#a

*naju da je to put u katastrou, ali )or*ačov *na svoj s!jer i uni%tava političke protivnike O7P

. . =edinipro"le! u toj deiniiji je da su ti protivnii sve oso"e koje i!aju uvid u stvarne

posljedie 0erestrojke i lasnosti. odinu dana nakon osvajanja vlasti or"ačov je okupio

novi 0olit"iro od 12 članova (koji i!aju pravo #lasa). to! kratko! ra*do"lju 198. - 199C. #odina

svi članovi 0olit"iroa osi! Nnepo#re%ivo#N vo&e "it +e *a!ijenjeni. ovi polit"iro i* 199C. #odine

#otovo je od!a uvidio da nastavak or"ačovljevi reor!i dovodi do s!rti SSSR-a pa se po"unio

u poku%aju spasa drave, ali i! je nedostajalo po"jedničke odlučnosti.

3ronično *vuči da je sovjetski sustav propao "a% radi to#a %to je diktatorski ele!ent rei!a

upotre"ljen protiv nje#a sa!o#Q

17 RA!VOJ "OLONIJALI!#A U SVETU $O 1%1&

Tipovi kolonija

Sve kolonije mogu se grubo podeliti na tri osnovana tipa: naseljenicke kolonije,

trgovacke kolonije I kolonijalna carstva. Pod naseljenickim kolonijama

https://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttps://hr.wikipedia.org/wiki/CIAhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-6https://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorba%C4%8Dovljeve_politi%C4%8Dke_%C4%8Distkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-7https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1986https://hr.wikipedia.org/wiki/1986https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSRhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttps://hr.wikipedia.org/wiki/CIAhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-6https://hr.wikipedia.org/wiki/KGBhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorba%C4%8Dovljeve_politi%C4%8Dke_%C4%8Distkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov#cite_note-7https://hr.wikipedia.org/wiki/Perestrojkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Glasnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Politbirohttps://hr.wikipedia.org/wiki/1986https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/1990https://hr.wikipedia.org/wiki/SSSR


14/19

podrazumevaju se naseobine Evropljana kje su imale poseban odnos prema

metroplolama. Primer: engleski posedi u merici. Trgovacke kolonije bile su

trgovacka uporista na oblama ili sirem zaledju, osnovana od privatni!,

privilegovani! trgovacki! kompanija. Primer: engleski posed Singapur. "olonijalna

carstva obelezavaju podrucja sire dominacije, neposredne dominacije ili

protektorata. Primer: Indija.

Etape kolonijalizma do #$#%.

Prva etapa. &d veliki! geogra'ski! otkrica do pocetka #$. veka. kcenat je na

americkom kontinentu. &svajanja u 'rici I ziji si jos uvek beznacajna, &va etapa se

zavrsila kada je merika stekla nezavisnost.

(ruga etapa. &d dvadeseti! do osamdeseti! godina #$. veka. kcenat je na

osvajanjima u 'rici I ziji a glavnu rec vode Engleska I )rancuska. &d posebnog ce

znacaja biti engleske I 'rancuske akcije u ostalim delovima 'rike ali ce to samo biti

uvod u glane sukobe u pitanjima podele 'rike I sa drugim pretendentima, narocito

onim novim medju kojima je *emacka vrsila jak pritisak. (o osamdeseti! godina su

kolonijalna osvajanja toliko odmakla das su se pocele opasnije priblizavati granice

interesni! s'era pojedini! kolonijalni! sila pa je postalo jasno da pitanje daljeg

kolonijalnog sirenja nije pitanje pojedinacni! inicijativa I uspe!a vec medjusonog

sporazumeanja ne samo vodeci! kolonijalni! sila, vec I sila koje tek sada pokazuju

zainteresovanost za kolonije.

Treca etapa. &belezena nastankom imperijalizma. + prvoj 'azi od #- do #$.

odvijaju se dogovori o raspodeli I preraspodeli pojedini! kolonijalni! podrucja. Pri

kraju #$. veka pocinje I realizacija ovi! planova. +pravo ova 'aza donosi vidljive

momente narastanja imperijalisticki! sukoba. S jedne strane, pri zaposedanjudelova 'rike I zije doslo je do sukoba I tamo gde je postojao pret!odni kompromis.

S druge strane dolazi do sukoba sa silama koje tek pocinju da isticu svoje interese a

to su /apan I S(.

1' BRITANS"E I (RANCUS"E "OLONIJE

Engleska. Politika Velike 0ritanije imala je dva bitna cilja: osvajanje novi! trzista Iizvora sirovina I zaposedanje I kontrolisanje najznacajniji! strateski! punktova na

velikim pomorskim komunikacijama. + okviru ovog drugog cilja Englezi su u prvoj

polovini #$. veka dosli u posed neki! veoma vazni! pomorski! baza: ##$. kupili su

Singapur, #1. Turci su im dozvolili da zaposednu den, #%. anektirali su *ovi

2eland, #%-. "ini su oduzeli 3ong4"ong. + Sredozemlju su od ranije drzali 5ibraltar,

/onska ostrva I 6altu. 0ritanska kolonijalna politika se u prvoj plovini devetnaestog


15/19

veka najsnaznije ostvarivala u Indiji, "ini, 0urni, vganistanu I "anadi a u nesto

manjoj meri u ustraili I tropskoj I juznoj 'rici 7*igerija, 2latna &bala, "apland8

)rancuska. )rancuska ekspanzija izazvala je zestok otpor Engleza. Prve teskoce

Englezi su im pravili vec prilikom vracanja oni! kolonija koje su zaposeli za vreme

revolucionarni! I napoleonovski! ratova, a koje je 0ecki kongres ipak presudio)rancuskoj: Senegal, 6artinik, 5vadalupe, 5vajana. #1. )rancuska je krenula u

po!od na lzir I osvojila ga #%9. )rancusko osvajanje lzira bilo je jedno od vazni!

izvorista surenjivosti I netrpeljivosti izmedju Engleske I 'rancuske. Engleska je cinila

sve da spreci ulazak )rancuza u 6aroko I Tunis. )rancuska je osvojila 6adagaskar I

ostrva oko njega 75rand 0asam, 5abon I sinik8, 6arkiska I (rustvena ostrva u

Ti!om okeanu.

1% SU"OBI VELI"I) "OLONIJA *RE$ *RVI SVETS"I RAT

2a period kolonijalizma uoci Prvog svetskog rata karaktristicno je izrastanje

kolonijalni! aspiracija Italije I *emacke I novo zaostravanje sukoba interesa izmedju

Engleske I )rancuske.

Italija. Prva meta Italije bio je Tunis. Tunis je ##. zaposela )rancuska I to je dovelo

do zategnuti! odnosa izmedju Italije I )rancuske. Posto se osetila ugrozenom od

strane )rancuske Italija se okrenula *emackoj. 6edjutim, pre nego sto je stupila u

bilo kakav savez sa *emackom morala je da revidira svoju politiku prema ustriji tj.

morala je da se odrekne pretenzija na austrijske pokrajine naseljene italijanima.

Tako je #$-. Italija usla u Trojni savez. 6edjutim, Italija nije mogla cvrsce da se

angazuje u ovom savezu jer je iz ekonomski! razloga morala da odrzava veze sa

Engleskom. *a slabljenje italijanske politicke aktivnosti u Trojnom savezu uticalo je I

poboljsanje odnosa sa )rancuskom kao I zaostravanje odnosa izmedju Engleske I

*emacke. Italija je tako pocetkom -. veka ponovo istakla svoje teznje prema

ustriji, /adranskom moru, 0alkanu I lbaniji.

*emacka. *emacka je u vreme 0izmarkove politike bila okupirana odrzavanjem

ravnoteze u Evropi sto je Engleskoj odgovaralo jer je na taj nacin )rnacuska bila

pod kontrolom;. Engleska I *emacka se sukobljavaju onog trenutka kada *emacka

krece da gradi svoje kolonijalno carstvo u 'rici. &samdeseti! godina je zauzela /2'riku, "amerun, Togo, I 'riku, devedeseti! godina presekla vezu izmedju engleski!

poseda u / 'rici I poseda u dolini *ila. Takodje je ucestvovala u dizanju 0ura protiv

Engleske. "rajem #$. veka *emacka pocinje sa ostvarivanjem svoji! interesa na

istoku. Engleskoj nisu odgovarali nemacki pregovori sa Turskom ali posto je u to

doba bila u opasnosti s jedne strane od rata sa 0urima na jugu 'rike a s druge

strane od ruske ekspanzije nije mogla da se odupre *emackoj u ovoj 'azi. *a

dalekom istoku *emacka je ucestvovala u podeli "ine I dobila je skoro celu pokrajinu


16/19

Sandun. I Ti!om okeanu je dobila veci deo ostrva Samoa a od Spanije se kupila

6arijanska I "arolinska ostrva.

Engleska I )rancuska. 2ategnuti odnosi zbog suprotstavljenosti interesa u 'rici.

)rancuzi iz svog dela "onga dolaze do jezera eljom da potpuno izoluje )rancusku, *ema?ka je te>ila da na svojustranu privu?e @usiju i ustro4+garsku, pa je sa njima #9-. godine sklopila tzv.

Trojecarski savez 7na sastanku 1 cara A nema?kog Vil!elma I, ruskog leksandra II i

austrougarskog )ranje /osi'a I8. 6e=utim taj savez nije bio ?vrst zbog suprotnosti

izme=u @usije i ustro4+garske, tj. *ji!ovog rivalstva na 0alkanu. @usija Be se

udaljiti od saveznika tokom velike Isto?ne krize, posebno na 0erlinskom kongresu.

Sve je to upuBivalo *ema?ku na prijateljstvo sa ustrijom, što Be dovesti do

potpisivanja *ema?ko4ustrijskog ugovora o nji!ovom me=usobnom savezu #9$.

godine.

*ema?ki prodor na istok svesrdno je podr>avala jedino ustro4+garska. &na

se i sama zanosila sli?nim >eljama, samo u nešto ograni?enom obimu: da pokoribalkanske slovenske zemlje i preko Soluna obezbedi izlaz na Egejsko more. Ta

podudarnost te>nji utvr=ivala je i ja?ala nji!ovo savezništvo.

6e=utim, treBi ?lan saveza, Italija, stra!ovala je od ti! planova. Ipak, zbog

zauzimanja Tunisa od strane )rancuske, orijentisala se ka *ema?koj i ustro4

+garskoj, bez obzira na ranije nesporazume sa 3abzburškom monar!ijom. 5odine

#-. Italija je sa dve germanske carske zemlje zaklju?ila tzv. Trojni Savez 7ili savez

centralni! sila8 prema kojem su *ema?ka i Italija jedna drugoj obeBalle vojnu pomoB

u slu?aju rata sa )rancuskom. Sve tri ?lanice obeBale su da Be u slu?aju rata sa

drugom dr>avom ostati neutralne i pru>ati jedna drugoj vojnu pomoB.

+ drugoj polovini #$. veka @usija i )ranciska su se našle u najveBoj meri

usamljene, pa i! je ta ?injenica postepeno zbli>avala. Izme=u #$#. i #$1. @usija i

)rancuska su sklopile nekoliko ugovora, me=u kojima je najva>nija bila vojna

konvencija 7me=usobno se poma>u ukoliko jednu od nji! napadne *ema?ka8. (o

zbli>avanja Engleske sa @usijom trebalo je ?ekati više godina pošto su one bile u

netrpeljivosti zbog suprotstavljeni! interesa na (alekom istoku. Sve veBa opasnost


17/19

od *ema?ke naterala je Englesku da ne=e na?ina kako da reši sporna pitanja sa

@usijom.

Po?etkom -. veka, )rancuskoj je zbog istovetni! interesa bilo neop!odno

zbli>avanje sa Engleskom. + aprilu #$%. postignut je sporazum za rešavanje

glavni! kolonijalni! sporova. )rancuska je priznala da Egipat spada u interesnu s'erubritanskog kolonijalnog carstva, a britanija je pristala da )rancuska zauzme 6aroko.

Pregovori za stvaranje bloka ntante 7)rancuska, @usija, Engleska8 uspešno

su završeni #$9. god. Stvaranjem dva bloka suprotstavljeni! dr>ava, sukob

globalni! svetski! razmera bio je na vidiku.

&1 *RVI I $RUGI BAL"ANSI RAT

4Italija se u septembru #$##. krenula je u osvajanje turske provincije Tripolisa u

severnoj 'rici. + italijansko4turskom ratu se pokazala unutrasnja slabost Turske sto

je otvorilo opet istocno pitanje I prostor za akciju balkanski! drzava.

40alkanski savez4cilj4okoncavanje turske vladavine na balkanu I prosirenje teritorija

balkanski! drzava.

4Idejni tvorac4srpski politicar 6ilovan 6ilovanovic

4Sporna tacka46akedonija I njena podela

4Srbija I 0ugarska su posle pet mucni! meseci potpisale saveznicki ugovor u martu

#$#-. uz posrednistvo @usije. + savez su pristupile


18/19

Srpska vojska:4vr!ovni komadant4"ralj Petar I

4nacelnik general staba4@. Putnik

"omadanti:Prestolonaslednik leksandar, general Stepa Stepanovic, general 0ozidar

/ankovic

(a bi ogranicila srpske uspe!e I napredovanje u lbaniji. ustro4+garska je uz

pomoc Italije I veliki! sila proglasila nezavisnost lbanije -. novembra #$#-., a za

prvog vladara proglasen je nemacki princ Vid

1 maja #$#1.4Condonski ugovor

4turska se odrekla svi! teritorija ba 0alkansko poluostrvu zapadno od linije

Enos46idija

4Srbiji nije dozvoljeno da izadje na /adransko more

45rcka je dobila Solun, "rit I ostrva u Egejskom moru

4lbanija je stavljena pod medjunarodnog protektorat, a 0ugarska se osecala

ostecena

ustrija je uporno trazila da se gradovi Prizren, (jakovica, Pec, (ebar pripoje

lbaniji, ali u tome nisu uspeli, ali je Srbiji presecen izlaz na more, a


19/19

4

Documents

Za Savremeno Pitanja Sa Neta