TOPSRBIJAPR

IVRE

DA •

DO

GAĐ

AJI

• LJ

UDI

B

ESPL

ATAN

PRI

MER

AK

O

KTO

BAR

2013

.

www.topsrbija.com BROJ 3

1 TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE

ISS

N 2

33

4-6

02

7

2

RED TAXI021/52 51 50

060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77

069/44 55 777

Godina kulturnog turizma

Sredinom prošlog veka u među-narodnom turizmu bilo je 25 miliona učesnika, ove godine biće ih milijar-du i osamdeset miliona, a projekcija za 2030. godinu predviđa milijardu i osamsto miliona učesnika sa godiš-njim rastom od 3,3 do 3,5%. Dogodilo se čudo u svetu kada je u pitanju turi-zam. Posle naftne i hemijske industri-je, turizam je danas na trećem mestu najvažnijih privrednih delatnosti u sve-tu. Mnoge zemlje, zahvaljujući turizmu,

postale su razvijene. Mnoga mesta u svetu, a i kod nas, su od nerazvijenih, zahvaljujući turizmu, postala atraktivna i posećene destinacija. Čajetina je dobar primer takvog kratanja. Da nije bilo turizma, da nije bilo ljudi koji su shvatili šta je turizam, šta znači odmor, kako to iskoristiti, koliko bi bilo ljudi danas na Zla-tiboru, koji ove godine obeležava 120 godina organizovanog turizma.

Turistička organizacija Srbije je ovu godinu, u skladu obe-ležavanja XVII vekova od donošenja Milanskog edikta, promo-visala kao godinu kulturnog turizma. Putevi kulture, ove godine će voditi Putevima rimskih imperatora, ali i putevima vina, do salaša, čardi, banjskih centara i planinskih vrhova.

Ruralni tuizam dobija sve više u zamahu. Komfor i usluga u selima u jugoistočnoj Srbiji, Vojvodini, Zapadnoj Srbiji, su već takvi da nude i onim probirljivim posetiocima mnogo zanimlji-vih sadržaja u uslovima koji su prilagođeni potrebama savre-menog čoveka.

U oblasti poljoprivrede, kao i u domaćoj radinosti, Srbija ima šta da pokaže. Godina je bila rodna, u mnogim oblastima rekordna, pa će i ove, a i naredne godine, biti podloge za dobru hranu i još bolje piće, srpsku rakiju, vino, sokove…

A tu su i naši sportisti koji su godinu kulture visokim sport-skim dostignućima preinačili u godinu sporta.

Ovo je godina u kojoj je bilo mnogo lepih događanja, u kojoj se rodilo i realizovalo mnogo novih ideja, u kojoj je bilo mnogo pozitivnih dostignuća koje je vredelo zabeležiti ali i ovo-ga puta nemoguće je bilo obuhvatiti sve one koji su to zavredeli.

Revija TOPSRBIJA je u skladu sa svojim sloganom NAJ-BOLJE IZ SRBIJE, na stranicama koje slede, pokušala da Vam prenese deo bogatstva naše zemlje, a naše je zadovoljstvo tim veće ako smo u tome makar delimično uspeli.

Mihailo Berček, Glavni i odgovorni urednik revijeTOPSRBIJA – NAJBOLJE IZ SRBIJE

The Year of Cultural Tourism

In the middle of the last century, international tourism counted 25 million participants. This year, it will count 1.08 billion participants and, according to the projections, by 2030, there will be 1.8 billion participants, which represents the annual growth rate of 3.3% to 3.5%. A miracle happened in the world when it comes to tourism. After the oil and che-mical industry, tourism is placed as the third most important economic activity in the world. Many countries have become developed thanks to tourism. This does not only apply to the rest of the world, but also to our country, where certain de-stinations have become attractive and visited tourist targets. Cajetina certainly represents one of the best examples. If there was no tourism, if there were no people to understand the core meaning of tourism, what a vacation is, how to take ad-vantage of the opportunities presented, Zlatibor, which, this year, celebrates 120 years of organized tourism, would not be as visited destination. With a desire to mark the sevente-en centuries since the declaration of the Edict of Milan, the Tourist Organization of Serbia promoted the 2013 as the year of cultural tourism. The promoted cultural roads will lead the Roads of Roman Emperors, but it will not exclude the wine roads, the farms, spa resorts and mountain tops. Hence, the rural tourism is constantly gaining on the importance. Comfort and services linked to the offers in villages in southeastern Serbia, Vojvodina, and western Serbia, have been adapted to the visitor’s needs, which includes a lot of interesting content designed for modern tourists. Moreover, in agriculture, as well as in private hospitality, Serbia has quite a lot to demonstrate and to be proud of.

The year has been a fruitful year in many areas, and it will be, without a doubt, again the next year. Therefore, we will be able to rely on the great foundations for good food and even better drinks, Serbian brandy, wine, juices ...And there are our athletes, who have a culture of high sport achievements, which marked another year as a successful year.

The 2013 is a year in which there were many great events, in which many new ideas were born and implemented, in which there were many positive achievements have been record. Consequently, it is impossible to include all those who helped this success.

The review TOPSRBIJA is in line with its slogan – THE BEST OF SERBIA. Therefore, in the pages that follow, TOP-SRBIJA have tried to transmit the wealth of our country, and our pleasure is even greater if we partially succeeded in this transmission.

Mihailo Berček, Editor-in-chief TOPSRBIJA – THE BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz SrbijeIzdavač:Agencija za izdavanje novina Berček&Berček21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.comDirektor i Glavni i odgovorni urednik:Mihailo BerčekMob. 063/549-877Urednik:Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje:Marko DobranićFotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivačaŠtampa:Magyar Szo Lapkiado KFT DOOOJ Štamparija Forum Novi Sad21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček.2013. Oktobar - Novi SadAgencija za izdavanje novina Berček&Berček 2013. –Ilustr. ; 30 cmDva puta godišnje.ISSN 2334-6027COBISS.SR – ID 273937671

Mihailo Berček

4

Naslovna strana, Perkov salaš ................................................................1Crveni taxi, Novi Sad ................................................................................2Godina kulturnog turizma ......................................................................3The Year of Cultural Tourism ..................................................................3Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad .......4TOPSRBIJA Sadržaj .................................................................................5Nagrada Turistički cvet za 2013.............................................................6Džuls Kovačević, Engleskinja koja u svet šalje lepe slike o Srbiji .....7Čarls Keter, Od Amerikanca do Srbina ................................................7Turistička organizacija Vojvodine .........................................................8Brojne aktivnosti TO Vojvodine u godini jubileja...............................9Hrana tema broj 1 u srpskim časopisima ..........................................10Turistička organizacija Novog Sada.................................................... 11Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža, Kanjiža ...........12Hotel Premier Aqua, Vrdnik.................................................................13U očekivanju druge salatare .................................................................14Srbija i zvanično postala atletska nacija.............................................15RRA Bačka Srđan Vezmar ....................................................................16Bački Petrovac...........................................................................................17Sremski Karlovci mesto sa karakterom..............................................18Tamburica se vratila kući .......................................................................19Team building igre rešavaju probleme ...............................................20Kamp tolerancije, korak ka međusobnom razumevanju.............. 20Vanja Grbić, borac za čistiji svet...........................................................21Veliki jubilej, 120 godina turizma na Zlatiboru ........................22, 23Ratko Mitrović, studentska oaza na Zlatiboru ................................24Hotel Olimp, domaćinska kuća sa zvezdicama ................................25TA Zlateks, agencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora... 26Sa vama i za vas, Zlatiborski konak ....................................................27Hotel Šimšir, nova dika Zlatibora ........................................................28Pola veka Oplenačke berbe u Topoli ...................................................29 Godina stabilizacije privredno-potrošačkih bilansa.......................30 Produktna berza, Novi Sad...................................................................31Meso š’arana sa povećanim sadržajem omega-3 .............................32FINS Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu ............................................................................................33Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus ...............................36Jesenjim sajmom u Veliki Radincima Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema .............................37Veliki uspesi JP Vojvodinašume, Petrovaradin.......................... 34,35

O vinskim etiketama .............................................................................38Vinski red Vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios ...................39Amštadt Tamaš pudar 2013. godine na Paliću ................................40Dajmo podsticaj i podršku našim vinogradarima i vinarima....... 41Vinarija Budimir, Aleksandrovac.........................................................42Vinarija Brestovački, Erdevik .............................................................. 42Vinarija Molovin, Šid ............................................................................ 42Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci .......................................................43Prvi rođendan Naših vina .....................................................................43Podrum Miljević, Od vinske do jedinstvene priče............................44Vinarija Vinum, Sremski Karlovci.........................................................45Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina u Vrnjačkoj Banji.........................................................................................46Gegula rakije, brend ispred prodaje.................................................... 47Dragutin Miljković, Mala gostiona Palić 1852-2012 ......................48Elitte Palić, Palić........................................................................................49Etno park Majkin salaš,ugledno domaćinstvo porodice Gabrić ..............................................50Park Palić, Palić.........................................................................................51Temerinska jesen puna toplih boja, mladih vina i bogatih ukusa ..................................................................52Turistička organizacija nosilac aktivnosti oživljavanja Rume....... 53Rakije Šurlan, Novi Kozarci ..................................................................54Turističke destinacije opštine Gornji Milanovac ..............................55Samba kafa, Vrbas...................................................................................56Hotel Novi Sad, Novi Sad.......................................................................57Fijakerijade sve brojnije .........................................................................58Apartmani Voyager, Novi Sad..............................................................59Agrol Temerin, provereno najbolji u svom poslu.............................60Futoški kupus probaj, pa sudi ..............................................................61Zdravstvena ustanova MEDLAB, Novi Sad ......................................61Subotička toplana po evropskim standardima ............................... 62Najevropljanin d.o.o. Novi Sad.............................................................63C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvo ..........................................64Mile Dragić.................................................................................................65As Computers, Novi Sad .......................................................................66Zlatiborac d.o.o. Beograd ......................................................................67FIMEK Fakultet za ekonomiju i iženjerski menadžment, Novi Sad ...................................................................................................68Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad ...........................68

SADRŽAJ

5

Dodeljene nagrade Turistički cvet 2013.Turistička organizcija Srbije je tradicionalno, 27. septembra,

na Svetski dan turizma, dodelila nagrade „Turistički cvet“ za zna-čajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, kao i za doprinos razvoja, unapređenje i promociju turizma. Ovogodiš-nje nagrade dodeljene su sedamnaesti put, u pet kategorija.

U kategoriji Turistička organizacija, Gradska turistička or-ganizacija „Kragujevac““ je nagradu zaslužila postavljanjem turističke signalizacije, interaktivnog izloga, tabli sa turističkim mapama, radom informativnog centra, suvenirnice, što je dopri-nelo značajnijem povećanju broja turista. GTO je organizovala redovne obilaske grada, podržavala i učestvovala u organizo-vanju manifestacija na teritoriji opštine Kragujevca. Nosilac je izrade strateškog Master plana održivog razvoja planine Rudnik za pet gradova i opština: Čačak, Gornji Milanovac, Topola, Knić i Kragujevac. Sprovodila je brojne aktivnosti na razvoju seoskog turizma u 56 sela na teritoriji Kragujevca i time učinila da sve veći broj gostiju provodi odmor u seoskim domaćinstvima. Izradila je promotivni film „Udahnite Šumadiju punim plućima“, kao i spot na četiri jezika. Sve ovo, kao i brojne druge aktivnosti doprinele su pozicioniranju Kragujevca kao turističke destinacije.

Turistička manifestacija godine je Međunarodni ambijen-talni pozorišni festival „Tvrđava teatar“ u Smederevu, najmlađi pozorišni festival u Srbiji, osnovan pre pet godina, upravo kao odgovor na izraženu potrebu umetnika i publike Srbije za sa-vremenim ambijentalnim predstavljanjem vrhunskih pozoriš-nih postavki. Do sada je programe ovog festivala videlo više od 100.000 posetilaca. Ova manifestacija je takođe doprinela utvrđivanju kulturnog identiteta grada koji je objedinio kulturnu i turističku ponudu i promociju Smedereva kao grada, i Sme-derevske tvrđave kao idealnog prostora za prezentaciju visokih umetničkih dometa.

Najuspešnija receptivna turistička agencija je Poklonička agencija SPC „Dobročinstvo“, Beograd, koja ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji putovanja turista religijskog sadržaja. Po-red turista iz Srbije, među mnogobrojnim grupama iz inostran-stva bilo je Srba iz dijaspore, vernika iz Poljske, Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Velike Britanije, Nemačke, Amerike... Da reli-gijski turizam ima veliki potencijal, svedoči i period 2012/13. kada su u samo godinu dana velikog jubileja 1700. godina Milanskog

edikta mnogi turisti pristigli u Srbiju. Povodom obeležavanja po-menutog jubileja agencija „Dobročinstvo“ je pored grada Niša, turiste povela da obiđu i druge bisere srpske države, naše du-hovno, umetničko i istorijsko blago Žiče, Studenice, Sopoćana, Manasije, Ravanice, fruškogorske Svete gore...

Turistički cvet u kategoriji ugostiteljski objekti za smeštaj, zaslužilo je Seosko domaćinstvo „Golijski konaci“, Ivanjica. Na-laze se na 13-tom kilometru puta ka Goliji, u selu Komadine. Tokom cele godine udoban smeštaj i dobra hrana privlače sve one kojima je potreban mir i odmor u prirodi. Za ljubitelje aktiv-nog odmora i adrenalina u ponudi su kvadricikli, motorne san-ke, obeležene pešačke staze, dečji zabavni park, izleti, branje šumskih plodova, obilazak golijskih jezera, kao posebne atrakcije gde se može uživati u panoramskom razgledanju.

Nacionalni park Fruška gora, najstariji nacionalni park Sr-bije, zaslužio je najviše priznanje u kategoriji organizacija ili po-jedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga. Na Fruškoj gori se nalazi 15 jezera, 16 mana-stira, 7 izletišta. Sremski Karlovci takođe predstavljaju značajnu kulturnu i istorijsku celinu. Ova planina je prepoznatljiva po proi-zvodnji vina i brojnim vinskim podrumima, kao i po banji Vrdnik. Ove godine turistička ponuda Nacionalnog parka obogaćena je otvaranjem Eko kamping odmarališta na izletištu Stražilovo, koji predstvalja prvi kamp ovakve vrste izgrađen u Srbiji. Dodatni sa-držaji Nacionalnog parka su tematske edukativne pešačke ture vezane za upoznavanje sa biljnim i životinjskim svetom, kao i poznati sportski i turistički događaj „Fruškogorski maraton“.

Kod pojedinaca, ovo priznanje je stiglo u ruke gospođe Ane Petrović, koja razvija specifičan i prepoznatljiv stil u proi-zvodnji suvenira. Inspiracija za nagradni set suvenira proistekla je iz saradnje sa proizvođačima suvenira na Mećavniku. Suveniri su motivisani tradicijom Srbije, oslikani rukom, bogatog kolorita i prilagođeni svakodnevnoj upotrebi.

Dobitnik Specijalne nagrade van konkurencije je Matema-tička gimnazija u Beogradu, jedinstvena srednja škola u našoj zemlji za talentovane učenike u oblasti matematike, informatike i prirodnih nauka. U istoj kategoriji nagrađen je i Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji je u toku 2013. godine ostvario rekordan broj u svojoj 61-godišnjoj istoriji, od 40.000 poseta.

6

7

Engleskinja koja u svet šaljelepšu sliku o Srbiji

Od Amerikanca do Srbina

Džuls (Jules) Kovačević

Čarls Keter

Mrs. Džuls (Jules) Kovačević, Engleski-nja iz Kembridža, Co President at Belgrade Foreign Visitors Club, najvećeg kluba stra-naca u našoj zemlji, koji okuplja preko 1.500 članova, poslednjih osam godina živi u Srbiji, na relaciji Beograd (u kojem radi) - Ruma, (u kojoj živi).

U Srbiju je stigla u julu 2005. godine sa dvoje dece (jedno od 20 i drugo od pet me-seci) i 250 kg prtljaga. Tu ih je dočekao njen suprug Dragan Kovačević, koji je došao par nedelja ranije da „pripremi teren“, sa kojim

Kada je na Facebook profilu „Ja mr-zim Ameriku“, američki novinar Čarls Keter upoznao grupu Srba i počeo sa njima da polemiše o razlozima zbog čega Srbi mrze Ameriku, nije ni pretpostavio koliko će mu se život promeniti. Već posle prvih konta-kata poželeo je da upozna našu zemlju. Prilika se ukazala dve godine kasnije, kada je 2010. po prvi put, na poziv Facebook pri-jatelja pozvan, dočekan i ugošćen u zemlji, za koju da skoro nije ni čuo.

se upoznala dok su oboje radili na Malti, i doneli sretnu odluku da žive u Srbiji, „divnoj, ali ponekad neshvaćenoj zemlji“.

Puna životne i radne energije, gospo-đa Džuls Kovačević je vezu sa domovinom nadomestila aktivnostima u Klubu stranaca, čiji je osnovni cilj pružanje pomoći strancima da se lakše i brže snađu u novoj sredini i da nađu posao.

Džuls Kovačević za Srbiju kaže da je divna zemlja, sa mnogo različitih kultura, pri-rodnih lepota. U Srbiji su još uvek porodične veze izuzetno izražene, a posebna dragoce-nost ove zemlje su ljudi. Glavni adut Srbije je ipak to što je Srbija, po njenom mišljenju, najbezbednija zemlja na svetu. Njena deca mogu ceo dan da se igraju sama, dok bi se u Engleskoj igrala isključivo u ograđenom pro-storu uz obavezno prisustvo roditelja.

U saradnji sa TO Ruma, pokrenula je projekat kojim “naše strance” izvlači iz Beo-grada i pokazuje im neku drugu Srbiju: pri-rodu Fruške gore, manja mesta, restorane sa domaćom hranom, trudi se da im pokaže

O Srbiji, srpskom narodu i njegovoj (ne)kulturi, pročitao je jako puno negativnih stvari u medijima svoje i drugih zapadnih zemalja. Već nakon njegove prve posete Sr-biji, promenio je mišljenje iz temelja, i počeo je da predstavlja našu zemlju u pozitivnom svetlu na internetu i u drugim medijima.

Od tada, Čarls Keter je nekoliko puta posetio Srbiju, praveći dokumentarne stori-je o njenim retkim prirodnim lepotama, je-dinstvenim običajima, ljudima. Svaki put po povratku u SAD suočavao se sa pitanjima svojih prijatelja koji nisu razumeli njegovu promenu stava i oduševljenje nekom tamo dalekom zemljom.

-Vratio sam se u Srbiju u martu slede-će godine i bio 6 meseci. Zaista je zabavno biti u Srbiji - kaže Čarls Keter i dodaje da su srpska muzika, hrana, ljudi, jedinstveni, a ovaj prostor prelepo mesto za život, sasvim drugačija od bilo koje zemlje na svetu u ko-joj je bio. Ljudi su najbolji deo ove zemlje, najljubazniji ljudi na planeti. Snimao sam do sada i objavio na Youtube više clipova. o srpskoj hrani, o srpskoj kulturi, običajima,

kako je cela zemlja posebna, a ne samo je-dan grad.

S druge strane, po sudu gospođe Ko-vačević, turistički radnici u saradnji sa lokal-nim vlastima, moraju da nađu neke nove sadržaje mimo manifestacija. Ako gost dođe u neki grad, ako nema neke manifestacije, on nema gde da ode, ne zna šta treba da vidi. Nedostaju muzeji, galerije, organizova-ne pešačke ture po Fruškoj gori, gift šopovi i suvenirnice u Rumi, mali kafići i restorani, koji neće biti usmereni samo na lokalce.

Gospođa Džuls Kovačević je u Srbiji izgubila korak sa novim tehnologijama, i to joj nedostaje, ali je i ove godine sa svojim su-prugom pekla rakiju, i tom prilikom okupila dvadesetak članova svog Kluba. Ona uživa u spremanju zimnice, prihvatila je srpsku ku-hinju i naučila da priprema srpska jela.Uživa u tome da sa prijateljima sedi u kafiću i da je niko ne požuruje. Ipak, nedostaje joj English tea, kojeg nema u srpskim kafićima i restora-nima, pa je prinuđena da kesicu svog omilje-nog napitka uvek nosi sa sobom.

ljudima...Aktivan sam na Twitteru i Facebo-oku.

Na njegovom blogu se trenutno nala-zi veliki broj video zapisa o svakom gradu, mestu koje je posetio i posle svega viđenog sa sigurnošću tvrdi da bi turizam mogao biti No.1 u Srbiji, ali se mora shvatiti ozbiljnije. Turizam bi morao imati mnogo veći efekat, donositi mnogo više para nego sada, biti u srazmeri sa bogatstvom kulture i istorijskim vrednostima ove zemlje.

-Dobro je povezivati ime Srbije sa jed-nim Divcem, Đokovićem, Nikolom Teslom... Ali takođe učiniti da ovde u goste dođe veći broj stranih medija, turista i da oni pišu i pričaju svoje lične utiske o boravku u Srbiji. Na mom blogu ja govorim o Srbiji viđenoj očima Amerikanca, nastojeći da ostvarim link između naše dve zemlje. Mnogo Ame-rikanaca nikada nije čulo za Srbiju, i o vašoj lepoj zemlji se jako malo zna. Zato je bitno stalno govoriti pozitivne stvari o ovoj zemlji, što ja sa velikim zadovoljstvom stvakodnev-no činim preko sredstava javnih komunika-cija - zaključio je gospodin Čarls Keter.

8

9

Brojne aktivnosti TO Vojvodineu godini jubileja

Turistička organi-zacija Vojvodine, koja ove godine obeleža-va 10-tu godišnjicu od kada je osnovana na-stoji da na najbolji mo-gući način promoviše Vojvodinu kao turistič-ku regiju.

U tom cilju, zahva-ljujući sredstvima Vlade AP Vojvodine i Pokrajin-

skom sekretarijatu za privredu uspešno su realizovani brojni nastupi u inostranstvu gde su, kao i na domaćim priredbama učestvovale opštine iz Vojvodine. Tako će se na LORIST-u 2013, na štandu TO Vojvodina brojnim sadržajima predstaviti 40 od 45 vojvođanskih opština. Prednost zajedničkog nastupa je raznovrsnija i bolja ponuda TO Vojvodine, a turističke organizacije i pri-vredni subjekti imaju mogućnost besplatne promocije.

Promocija Vojvodine ide i preko redovno ažuri-ranog sajta www.vojvodinaonline.com. Svake godine TO Vojvodina izdaje Katalog manifestacija u Vojvodini (ove godine registrovanih 1.170), koje su na neki na-čin i imidž Vojvodine, preko kojih turisti mogu da se upute u kulturu, istoriju, gastronomiju, običaje ovdaš-njih stanovnika. Kako ističe Gvozden Perković, direktor TO Vojvodine, među njima ima “mega” manifestacija poput Novosadskog poljoprivrednog sajma, Filmskog festivala u Subotici, EXIT-a, Grožđebala, Pasuljijade, Internacionalnog karnevala u Pančevu do onih malih, seoskih. Međutim, za TO Vojvodinu su sve one bitne i pravac njenog delovanja je da manifestacije vezane za hranu imaju svoj odjek tokom cele godine, a ne samo za vreme festivala. Nastojanja su da ti brendovi uđu i na rafove supermarketa, da se mogu kupiti tokom cele

godine, da se i na taj način zaposle ljudi, da to bude neki podstrek zadržavanja mladih ljudi na selu, da rade i pritom zarade.

Štampani material je takođe jedan od načina pro-movisanja Vojvodine. Turizam je treća privredna gra-na u svetu i broj turista kontinuirano raste. Otvaraju se neka nova tržišta (Rusija i Kina). Zbog toga su neki materijali štampani na pet ili čak šest jezika. Ekonom-ski pokazatelji efekta turizma u Vojvodini su poslednjih godina konstantno pozitivni. Preko 100 miliona dolara je zarada od turizma na godišnjem nivou. Oko 12% noćenja u Srbiji otpada na Vojvodinu, što je zadovo-ljavajuće, s obzirom da Vojvodina još nije izrazito ra-zvijena turistička regija i da ima još puno potencijala. Iz godine u godinu niču novi vinski podrumi, salaši i čarde, hoteli i sve je više ljudi svesno činjenice da kroz turizam može da se zaradi i od toga pristojno živi. Sve više turizam postaje porodičan biznis, što je ne samo jedan vid zapošljavanja, već i jedan vid plasmana po-ljoprivrednih proizvoda.

Cilj TO Vojvodine je da od brendova “u vazduhu” napravi nešto konkretno, jer ova regija ima kvalitet, znanje i najveće bogatstvo - 27 nacija koje u njoj žive sa svojom tradicijom, običajima, kulturom, kuhinjom… Zbog toga je prvi deo strategije razvoja turizma Voj-vodine, kanalisan od strane TO Vojvodine, da se kroz edukaciju pomoge udruživanje privrednih subjekata, a drugi deo je uvođenje domaće hrane i proizvoda “sa terena” određenog kvaliteta, standarda, nivoa u ugo-stiteljske objekte.

-U svakom slučaju, mi ćemo u TO Vojvodine na-stojati da damo pun doprinos da turizam bude pod-strek da se neke druge stvari u društvu pokrenu nabo-lje - rekao je Gvozden Perković.

Gvozden Perković

10

Hrana tema broj 1 u srpskim časopisimaPrva regionalna konferencija o hrani “Food Talk 2013”,

u organizaciji kulinarskih magazina Color Press Grupe “Po-šalji recept” i “Torte i kolači”, održana je na Salašu 137 na Čeneju, pored Novog Sada, jer ima li boljeg mesta za hranu i razgovor o hrani od ovakvog mesta, salaša, gde je atmos-fera opuštena, gde ljudi mogu da se prošetaju i da slede slow concept?

Aktuelnim temama, posvećenim raznim aspektima

hrane, prisutvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivre-de, doktori i stručnjaci, brojne poznate ličnosti, među koji-ma su bili pioniri emisija o kulinarstvu u bivšoj Jugoslaviji, kuvar Stevo Karapandža i voditelj Oliver Mlakar, Milijan Sto-janić, kuvar iz Kosijerića svetskog renomea, i čovek koji je u pesmu stavio ceo slavski meni, Đorđe Balašević, veliki broj eksperata iz oblasti hrane iz celog regiona, šefovi kuhinja i vlasnici poznatih restorana, ugledni vinari i somelijeri iz re-giona, autori kulinarskih bestselera, najbolji gastro blogeri, mnogobrojni predstavnici medija.

Medijator svih događanja na Salašu 137, vlasnik izda-vačke kuće Color Press Group Robert Čoban je objasnio da je ideja da se napravi ovakva konferencija došla iz razloga, što postoji veliki broj kulinarskih magazina koji su u posled-nje vreme, u celom regionu, najtiražniji.

Po njegovom mišljenju, osim toga što bi trebalo više voditi računa o organskoj ishrani a protiv genetski modifiko-vane hrane, teme koje će narednih godina biti sve aktuelnije su globalni turistički pravac koji je motivisan hranom i vi-nom. Sa najviših instanci bi trebalo osmisliti koncept kako da se država promoviše kroz hranu i vino, da se podrže novi ukusi vina, koja nemaju dovoljnu masovnost proizvodnje, ni potrebnu reklamu, ali imaju ono najvažnije - kvalitet.

-Vinska scena je jedna od retkih stvari koje su otišle u pozitivnom pravcu u Srbiji. Ja hoću da svima nama bude bolje i nadam se da ćemo svi mi zajedno, koji smo bili na ovoj konferenciji, doprineti boljitku života u Srbiji i okruženju – poželeo je Robert Čoban.

11

Turistička organizacija Novog Sada

O sim što će se na LORIST-u 2013 Turi-stička organizacija No-

vog Sada na štandu predsta-viti tradicionalno atraktivnim i raznovrsnim sadržajima, sa-

jamsku manifestaciju dočekaće u novim prostorijama, na uglu Jevrejske i Šafarikove ulice, takođe u centru grada.

To nikako neće biti razlog da brojne aktivnosti na kojima je angažovan TONS i kurs kojim je silovito kre-nuo u promociju Novog Sada, biti poremećen. Osim ustaljenih, krajem prošle godine započet je novi proje-kat, izdavanjem brošure „Novi Sad – pogled na jevrej-sku kulturnu baštinu“, u izdanju Jevrejske opštine Novi Sad, koju su podržali Grad Novi Sad i Turistička organi-zacija. Štampana na srpskom, hebrejskom, nemačkom, mađarskom i engleskom jeziku, za cilj ima upoznavanje sa kulturnom baštinom jevrejske nacionalne zajednice, zdanjima koja su do sada bila pristupačna samo uskom krugu ljudi. Sledeći uobičajenu tradiciju svetskih, evrop-skih metropola, ali i našeg Beograda, Jevrejska opština u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada, kreirala je novu turističku ponudu grada u okviru pro-jekta „Jevrejska kulturna baština-Razgledanje novosad-ske Sinagoge“ za posete domaćih i stranih gostiju. To je samo prvi korak u razotrkivanju kulturne baštine grada. Predstavnici jevrejskog naroda ostavili su gradu neiz-brisiv trag svog delovanja: pored kompleksa Sinagoge, kojem pripada i zgrada Opštinske službe i zgrada Je-vrejske osnovne škole (danas Osnovna baletska škola), Zgradu štedionice, Menratovu palatu, Jevrejski kulturni dom, humanitarno udruženje, a kasnije vrtić „Kora hle-ba“ i mnoge druge zgrade, koje danas imaju različite namene.

Da to sasvim ne bi palo u zaborav, jevrejska opšti-na, podržana od Turističke organizacije Novog Sada, će ubuduće za sve turiste, omogućiti da se upozna Novi Sad i na ovaj, jedinstven način.

Uspešnost ovog projekta, naglašava direktor TONS-a Branislav Knežević, je samo početak kojim se planira da se u narednim godinama nastavi saradnja sa drugim nacionalnim zajednicama, Na taj način TONS

želi da pokaže kako je Novi Sad, bez obzira na oficije-lan status, prava Evropska prestonica kulture za koju se zvanično kandiduje 2020. godine, u kojoj živi bezmalo svaka nacija i narod sa evropskog tla i šire. Uz pomoć ovog projekta, otvaranjem za posete Sinagoge i dru-gih objekata za turiste, povećaće se turistički potencijal grada, a

Novosađani će moći više da saznaju kako o jevrej-skoj, tako i o drugim nacionalnim zajednica. Stranim tu-ristima, će biti predstvljen lepši, bogatiji grad, onakav kakav on i jeste, bez ograda i otvoren za sve.

Osnovni cilj TONS-a, prema rečima gospodina Kneževića je da osmisli što orginalnije razloge koji će dovesti turiste u Novi Sad, produžiti njihov boravak u gradu, kulturne, izletničke, vinske rute, kao i da mani-festacije i festivali lepo zažive, da se to sve isprati ade-kvatnim štampanim materijalima, da Novi Sad pokaže šta ima i šta ume, a ima i ume mnogo.

Da bi to što bolje sproveli, u TONS-u planiraju još tešnje povezivanje sa turističkim agencijama, pre svega obazbeđivanjem dovoljnog prostora za njihove promo-cije, jer bitno je da oni svoje ponude plasiraju pre svega na sajmovima, i da potencijalne goste upoznaju sa gra-dom. TONS je tu da promoviše grad, a oni da nastupe sa konkretnim programima.

U svim aktivnostima TONS-a učestvuju i studenti PMF (Prirodno matematički fakultet) i TIMS (Fakultet za sport i turizam), kako bi što više mladih ljudi bilo uklju-čeno u projekte, kako bi svojim aktivnim učešćem dopri-neli turističkom procvatu grada koji svi volimo.

Branislav Knežević

12

13

• Hotel “Premier Aqua” • 22408 Vrdnik • ul. Martina Klasića 16• Informacije: +381 22 21 55 333; • Rezervacije: +381 63 566 357, +381 22 21 55 321;

• e-mail: rezervacije@hotelpremier.rs • web: www.hotelpremieraqua.com

14

U očekivanju druge salatareI ove, kao i 2010. godine

kada je Devis kup reprezentaci-ja Srbije osvojila prvu “salataru”, u meču protiv Francuske, od 15. do 17. novembra na domaćem terenu, pred domaćom publi-kom naša reprezentacija po-kušaće da se domogne drugog

trofeja. Sa druge strane mreže u Kombank Areni ovoga puta će stajati Tomaš Berdih, peti igrač sveta i poslovično nezgodan, Radek Štepanek.

U očekivanju ovog meča, naš međunarodni teniski vrhovni sudija Vladimir Erg dao je svoj komentar o sta-nju u srpskom tenisu, kada su u pitanju naslednici Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića, Viktora Troickog.

Danas u Srbiji ima preko 20 fjučersa, turnira sa na-gradnim fondom od 10.000$. Kada je Vladimir Erg po-činjao, sredinom devedesetih godina, bila je „nemoguća misija“ baviti se kako sudijskim poslom tako i tenisom. U tadašnjoj Jugoslaviji, nije bilo ni jednog profesionalnog turnira.

Sama činjenica da na teritoriji Srbije danas ima toli-ki broj teniskih nedelja, zvuči nerealno. Pogotovo ako se uzme u obzir da organizatori najvećih fjučers turnira nisu veliki klubovi: TK Crvena zvezda, TK Partizan, TK Radnički Niš. To su male sredine u kojima se fjučersi igraju već de-setak godina, što je pozitivan pokazatelj da se tenis igra u celoj Srbiji. Sama ideja za organizaciju ovako velikog broja fjučursa jeste dobra, ali se pokazala i nerealnom, jer orga-nizacija pojedinih nije na zadovoljavajućem nivou.

S druge strane primer dobre prakse je TK Zlatibor Springs u Gajevima na Zlatiboru. Miloš Dedić, jedan od suvlasnika, svojevre-meno je rekao da će prirodni raj prevesti u teniski, a mi smo svedoci da je njegova vizi-onarska ideja postala stvarnost. Završen je kompleks teniskih terena, vile, predstoji iz-gradnja hale sa zatvorenim terenima, tako da će za dve godine ovaj klub izrasti u defi-nitivno najlepši klub u Srbiji.

Organizacija ovakvih turnira, omoguća-va našim igračima da odigraju preko deset ili dvanaest nedelja, odnosno tri meseca pro-fesionalnog tenisa u svojoj zemlji, što zna-či automatsko smanjenje njihovih troškova. Troškovi putovanja svedeni su bezmalo na nulu, na mnoge turnire oni dolaze od svo-jih kuća. Npr, Peđa Krstin je svaki dan puto-vao od svoje kuće za Novi Sad, gde je igrao fjučers i pobedio u finalu Francuza, Martina Vesa. Da se turnir igrao npr. u Egiptu, samo avionska karta bi koštala 1.500 evra, i isto to-

liko za njegovog oca i za hotel još hiljadu i sa dnevnim troškovima bilo bi potrošeno pravo malo bogatstvo. Jako je važno za naš tenis, da naša deca osvajaju ove turnire. Na turniru TK Zlatibor Springsa 2/3 glavnog žreba činili su naši igrači, što je rekordan broj i što je u krajnjem slučaju i cilj ovih turnira.

Ali, isto tako nije realno očekivati da tenis u jednoj zemlji ima naslednike Novaka, Janka, Zikija i Viktora, bez minimum deset nedelja profesionalnog tenisa. Možemo očekivati proboj Dušana Lajevića, među 100 u svetu, što je delimično rezultat svih ovih turnira koje je on igrao u zemlji, tu su i Peđa Krstin (koji je osvojio fjučers u Novom Sadu), Laslo Đere (koji je osvojio fjučers na Zlatiboru), Ni-kola Milojević (najbolji junior sveta), nekoliko igrača već igraju čelendžere. U ženskoj konkurenciji imamo Jovanu Jakšić, koja je ove godine osvojila preko deset fjučersa, tako da svi ti turniri daju rezultate. Tu su neki klinci kao Strahinja Rakić koji jedan od naših najperspektivnijih igra-ča. Teniski savez ovim turnirima i wild-card koje daje na-šim igračima za glavni turnir, pruža direktnu šansu mladim domaćim igračima za osvajanje bodova, što s obzirom na ekonomsku situaciju, koja je više nego katastrofalna i u Srbiji i u Teniskom savezu Srbije, koji nema ni desetinu budžeta košarkaškog, odbojkaškog, da ne pričamo o fud-balskom savezu - rekao je Vladimira Erg.

Uslovi bolji nego nekada, ni blizu idealni, na našoj deci je uvek bilo da se teškom mukom domognu neče-ga što je njihovim vršnjacima, u nekim bogatijim sredima bilo dato. Ali, kako objasniti da imamo najboljeg igrača na svetu, i još dvojicu u prvih sto i sedmoricu u prvih petsto igrača na ATP listi i to samo u muškoj konkurenciji? Da su reprezentativci osvojili Devis kup, a da im predstoiji borba za osvajanje druge “salatare”?

Vladimir Erg

15

Srbija i zvanično postala atletska nacijaNedelja, 11. avgust 2013. godine biće zapamćena u

istoriji srpske atletike i srpskog sporta po podvigu Ivane Španović i skoku, koji joj je doneo treće mesto na SP u Moskvi, a Srbiji, prvu medalju sa svetskim šampionatima.

Osvajanje bronzane medalje Ivane Španović u skoku u dalj na XIV Svetskom prvenstvu u atletici na otvorenom, na moskovskom stadionu „Lužnjiki“, je nešto o čemu se moglo samo sanjati. Početak ove, 2013. godine nije bio obećavajući. Mučili su je zdravstveni problemi, dileme o mogućim odustajanjima. Dve nedalje ranije, na završenoj Balkanijadi, potvrdila je A normu za SP, ali i povratila sa-mopouzdanje i veru da može do finala.

Mlađana, 23-godišnja Zrenjaninka, članica AK “Voj-vodina” iz Novog Sada, postigla je najveći rezultat na naj-jačem takmičenju i time pokazala svoju fizičku spremnost, psihičku stabilnost i mentalni kapacitet. I kako je peta seri-ja odlučila balkansku šampionku, na nedavno završenom Prvenstvu Balkana za seniore i seniorke u Staroj Zagori u Bugarskoj kada je Ivana skočila 6,76 m, tako je peta serija sa skokom od 6,82m, na SP u Moskvi bila odlučujuća za osvajanje bronzanog odličja, da stane rame uz rame uz Amerikanku Britni Risi (Brittney Reese), koja je preskočila 7,01 metar i Nigerijku Blesing Okagbare (Blessing Okagba-re), koja je skočila 6,99 metara, da iza sebe ostavi imena poput Britanke Šare Proktor (Shara Proctor), njene rivalke iz juniorskih dana, Ruskinje, Dariju Klišinu i druge, daleko iskusnije skakačice.

Kada su se otisnuli put Moskve, cilj Ivane i njenog dugogodišnjeg trenera, Gorana Obradovića Čeleta, bio je ulazak u finale i skok od 6,60 do 6,65 m. Kada je sa planiranih 6,63, Ivana ispunila očekivanja, došao je tako izvanredan skok od 6,82, njen lični rekord, nacionalni re-kord i rezultat koji ju je postavio na tron onih koji će biti zapamćeni.

Srpski atletičari nisu osvajali medalje na SP (od prvog Svetskog atletskog prvenstva 1983. godine u Helsinkiju, niti

od 2006. godina, od kada Srbija samostalno nastupa) i zato je značaj ove medalje nemerljiv.

Da ni sreća ne dolazi sama, potvrdio je već petog dana SP, dvadesetdvogodišnji Emir Bekrić, član AK “Parti-zan” iz Beograda, i Srbiji doneo drugu bronzanu medalju. Put Moskve otišao je sa planom da uđe u finalnu trku, a iz nje je izašao kao trećeplasirani na svetu. Sa nacionalnim i svojim ličnim rekordom, sa vremenom od 48:05, osvojio je bronzanu medalju u disciplini na 400 m s preponama. Jedini Evropljanin je na startu finalne trke prstima ispisao je srce, rešen da svoje srce ostavi na stazi. I obećano je is-punio, ali ništa manje značajno je da je u dva dana istrčao svoje dve najbolje trke u životu.

Već posle drugog dana SP u atletici u „Lužnjiki“, Srbija

se medaljom Ivane Španović u upisala u zemlje-osvajače medalja sa svetskih prvenstava. Ovom drugom, i ne manje važnom, na toj listi se učvrstila.

Ovoj grupi velikih svakako pripada i Mihail Dudaš, neverovatni desetobojac, član AK “Vojvodina” koji je na Svetkom prvenstvu u Moskvi popravio svoj tj. državni re-kord za jedanaest bodova, i koji sada iznosi 8.275 bodova. Ostaje žal što taj rezultat nije bio dovoljan da se popne na pobedničko postolje.

Ali nikako ne smemo zaboraviti njihove trenere, koji su pomogli da se talenti ovih izvanrednih mladih ljudi do kraja ispolje. Mirjanu Stojanović (13 godina trener Emira Bekrića), Gorana Obradovića ( trener Ivane Španović po-slednje četiri godine, najplodonosnijih u njenoj karijeri) i Fedora Kamasija (bivši sportista i trener Mihaila Dudaša). Kažemo trener, a znamo da to znači i roditelj, i vaspitač, i drug, savetodavac, autoritet kojem se obraćate sa “ti”.

Zato uz veliko hvala našim sportistima na postignu-tim rezultatima, veliko hvala i njihovim trenerima, bez čijeg bi znanja, podrške i pomoći oni bili samo veliki talenti.

16

RRA Bačka prekograničnom saradnjom do povećanja konkurentnosti naše privrede

Srđan Vezmar

Aktuelna očekivanja od do-bijanja datuma za početak pregovora Srbije u članstvu

u Evropskoj uniji imaju neizbežno i finansijsku stranu koja se odno-si na dobijanje novih sredstava iz fondova Unije. Istina, novca u fondovima EU nema više kao pre sedam-osam godina, ali ima ga dovoljno. To, da li ćemo uspeti da ga iskoristimo, zavisi od nas samih. Srbija ima dobre šanse da dobije sredstva po osnovu prekogranič-nih projekata, jer smo skoro sa svih strana okruženi zemljama EU. Zato su kod nas, pre nekoliko go-dina, formirane regionalne razvoj-ne agencije.

Jedna od onih koja će sigurno spremno dočekati datum jeste Re-gionalna razvojna agencija Bačka. Nedavno su, zajedno sa kolegama iz Mađarske, ušli u novi projekat u okviru prekogranične saradnje.

U narednih deset godina Srbi-ja bi mogla da obezbedi ubrzani rast banjskog turizma. Potrebno je povećati nivo zdravstvenih uslu-ga kao i spa i wellness centara. U Novom Sadu je nedavno održana konferencija „Nova strategija banj-skog turizma u Vojvodini” koju je sufinansirala EU kroz program pre-

kogranične saradnje Mađarska-Sr-bija. Rezultat je program “Cooling cubes” tzv. „Hlađenje kockica”.

-To se odnosi na integralnu strategiju razvoja banja koje su smeštene u okolini glavnih saobra-ćajnica u prekograničnom područ-ju ( u 50 kilometara širokoj zoni glavnih saobraćajnica od Budim-pešte do Beograda), koje povezu-je Srbiju i Mađarsku - objašnjava Srđan Vezmar, direktor RRA Bač-ka. U tome će, pored nas, aktivno učestvovati Agencija za razvoj iz Temerina, kao i opštine Ada i Mo-rahalom. Ova potonja banja je bli-zu granice u Mađarskoj koju našim turistima nije potrebno posebno predstavljati.

Nosilac projekta je Univerzitet u Segedinu. Projekat će trajati 16 meseci i obuhvatiće 30 banja, 17 u Mađarskoj i 13 u Srbiji, a na po-dručju koje privlači dva i po mili-ona posetilaca godišnje. Vrednost projekta je 116.000 evra, a 85% je obezbedila EU. Cilj je da se razvoj banja integriše u akcione planove. Da bi se to postiglo moramo sa ko-mšijama uskladiti akcione planove. To podrazumeva prenos znanja i iskustava, a odvijaće se kroz radi-onice, forume, konferencije i istra-živanja. Banje u Srbiji su manjeg

kapaciteta, ali planiraju da unapre-de usluge i izgrade svoj turistički potencijal po ugledu na mađarska iskustva.

Gospodin Srđan Vezmar skre-će pažnju i na činjenicu da je po-većanje nivoa usluga u banjama posao kojim će Srbija morati da se bavi u narednoj deceniji. Pored smeštaja i svih vrsta usluga koje se moraju podići na najviši nivo, tu je i pažljiv odabir banja:

- Mađarske banje su za nas uzor, ali ne treba baš sve prekopi-rati. Oni su upali u zamku da da-nas tamo svako manje mesto ima banju. Pokazalo se da to nije eko-nomski održivo i pored toga što susedna zemlja ima daleko veće tržište za banje. Zato mi moramo da odaberemo banje koje imaju realne mogućnosti da se probiju na tržištu. To su, pored poznatih kao Banje Kanjiža ili Junaković kod Apatina, još i Slankamen i Jodna banja u Novom Sadu. Za Bečej tek treba videti da li je isplativo - kaže Vezmar.

Vezmar podseća da čak i u banjama koje za naše uslove slove kao modernije i razvijenije, poput pomenutih, Banje Kanjiže ili Juna-ković, gost nema mnogo izbora sem skromnog zdravstvenog tre-tmana i šetnje. Čak i kada bi po-želeo da prošeta okolinom i, mož-da ostane do sitnih sati u obližnjoj čardi, već kod ostvarenja te ideje susreo bi se sa nepremostivim pre-prekama okoprevoza.

- Šteta bi bilo da ovu priliku do koje smo došli, ne iskoristimo, jer se veoma razvijene zemlje sa istoka, poput Katara, interesuju za banje. Ali, da bi takvi turisti uop-šte došli, pa još i otišli zadovoljni, moramo podići usluge ne na kva-drat, već na kub. Što se tiče na-ših iskustava, spremni smo da ih podelimo sa kolegama iz cele ze-mlje - naglasio je gospodin Srđan Vezmar.

17

Višestrana atraktivnost opštine Bački Petrovac

Pavel Marčok

Bački Petrovac, gradić smešten na ušću dva Kanala DTD, je stranice svoje istorije ispisivao nastojanjima da u nečemu bude prvi. Početkom proš-log veka bio je jedan od svetskih cen-tara hmeljarstva, što se može videti i na grbu grada, u kome su predstav-ljeni simboli hmelj, sirak i zgrada gi-mnazije. Zahvaljujući hmelju i velikom ekonomskom zamahu 1900. godine, Bački Petrovac je imao više privatnih automobila nego Beograd. U Bačkom Petrovcu je početkom XX veka živelo 10.000 stanovnika, kada je i izgrađen drugi bazen u Vojvodini (posle Subo-tice). Američki „Ford“ je ovde otvorio svoje predstvništvo za južnu Austrou-garsku. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini i Srbiji, osnovana je 1846. godine opet u Bačkom Pe-trovcu i bila je treća zadruga u svetu. Sredinu XX veka u Bačkom Petrovcu obeležio je uspon sirkarstva, a metlara „Kooperativa“ je zapošljavala i do 700 radnika.

Nažalost, 90-tih godina i hmelj i sirak izgubili su pređašnji značaj, a od heraldičkih simbola, jedino je gimna-zija, osnovana 1919. godine, preživela to vreme. Petrovačka gimnazija “Jan Kolar” je prva gimnazija na slovačkom jeziku u svetu, van Slovačke. Zahva-ljujući gimnaziji i isturenom odeljenju Učiteljskog fakulteta iz Sombora na slovačkom jeziku, slovačka nacionalna manjima dobila je dobru osnovu za očuvanje i negovanje jezika, kulture, književnosti, običaja. Nekada se za Pe-trovac govorilo, da je “opština najško-lovanije nacije”, jer je tu živelo najviše školovanih ljudi po glavi stanovnika. Danas u Petrovcu živi najviše režisera: Ljuboslav Majera, Vladimir Struhar, Jan

Halupka, Mihal Babjak, i na hiljadu sta-novnika dođe bar jedan režiser.

U Bačkom Petrovcu je sedište pro-fesionalnog Slovačkog vojvođanskog pozorišta, Matice slovačke i Slovačke evangelističke crkve. U planu je otvara-nje, iako institucija postoji, zgrade Mu-zeja Vojvođanskih slovaka, obnavljanje suvače, mlina na konjski pogon, gde su konji išli u krug i mleli žito…

Opština je mesto održavanja brojnih festivala: “Slovačkih narodnih svečanosti”, prvog vikenda u avgustu, punih kulturnih, sportskih i gurman-skih sadržaja, pozorišnih predstava i folklora; “Tancuj, tancuj” u maju u Glo-žanu, koji okupi i do 1.500 učesnika, jedan je od najmasovnijih folklornih festivala; Dana Petrovca 25. maja, sa Kulenijadom, a “petrovački kulen” je nosilac znaka “Najbolje iz Vojvodine”. U Kulpinu je ove godine po deveti put organizovan Kulpin fest, festival roka, i bijenalno „Kulpinska svadba - nekad i sad“, tu se nalazi i atraktivan dvorac Dunđerskih, sa Poljoprivrednim mu-zejom i Muzejom hmeljarstva gde se može videti kako je hmeljarstvo uticalo na razvoj kraja.

U Gložanu se nalazi Etno park „Dunavski san“, dve čarde, komleks „Oaza MB“ u čijem sastavu je resto-ran sa bazenom, sportskim terenima, malim i velikim jezerom, na kojima se održavaju razna ribolovačka takmiče-nja. O uspešnosti ribolovačkih udruže-nja u opštini, govore i reprezentativci iz Petrovca i Gložana, koji su bili prvaci države. Svako selo u opštini ima svoje lovačko udruženje, a gložansko lovište je poznato i po brojnosti zečije divljači.

Danas Petrovac prepoznaje svoj potencijal razvoja u ruralnom turizmu, poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

Ponos opštine je svakako Aqua park na 20 ha, koji je prošle godine počeo sa radom, a ove beleži izuzetne rezultate.

Opština Bački Petrovac ne osku-deva ni u smeštajnim kapacitetima. Komforni smeštaj može se naći u Lovačkom domu “Lesik” u Bačkom Petrovcu, pa SA-HA Tennis Centru, Nacionalnom restoranu “Aroma”, a zahvaljujuči prekograničnoj saradnji, dobijena su sredstva koja su uložena u razvoj ruralnig turizma i adaptaciju zgrade MZ, koja u potkrovlju raspola-že sa četiri komforne sobe i vinskim podrumom. Završava se veliki lovački dom u Kulpinu. Turistička organizacija Bački Petrovac danas čini veliku uzda-nicu turističkog razvoja ove opštine.

U naseljima bačkopetrovačke op-štine Kulpin, Gložan i Maglić živi 14.000 stanovnika. Petrovac ima interesantan geografski položaj, blizu je Mađarske i Hrvatske, 90 km je udaljen od aerodro-ma i Beograda, naslonjen na koridor 10, na 25km od Novog Sada. Izgrađe-na je Industrijska zona sa postojećom infrakstrukturom. Ovo je opština sa najviše silosa koji su dovoljnih kapaci-teta za skladištenje celokupnog roda sa 14.192 ha poljoprivrednog zemljišta.

Otvoren je Vojmedical d.o.o. za proizvodnju medicinskih pomagala, najveći staklenik u Srbiji - “Doline” AD u Gložanu, koji je ove godine zaposlio 60 novih radnika.

Predsednik opštine Bački Petro-vac, gospodin Pavel Marčok, naglaša-va da je cilj lokalne politike od samog početka bio otvaranje novih radnih mesta i omogućavanje ambijenta za investiranje, da bude još bolje, za čega Bački Petrovac ima potencijala, zahva-ljujući brojnim prirodnim, privrednim i turističkim potencijalima.

18

Sremski Karlovci mesto sa karakterom

Sremski Karlovci su gradić jedinstvenog šarma, sme-šten na padinama Fruške

gore koja baš na ovom mestu silaze do samog Dunava, sa građevinama koje nalikuju ma-

lim arhitektonskim remek delima, vrednim kulturno-isto-rijskim spomenicima, zabeleženim događajima prekretnim za državu i društvo. Njegova važnost ogleda se i u činje-nici da kroz njega vode, samo 100 metara udaljeni jedan od drugog, tri paralelna puta, drumski, železnički i rečni.

Poslednjih deset godina u Sremskim Karlovcima, for-mirana je turistička organizacija koja na jedan nov način promoviše ovo mesto. Direktorica Turističke organizacije Sremski Karlovci, Jasmina Beljan-Iskrin, iznela je niz situa-cija sa kojima se TO suočavala na početku svog delovanja, kao i o trenutnim nastojanjima za poboljšanje turističke ponude grada.

Na početku rada TOSK-a ni jedna vinarija nije primala turiste u svoj vinski podrum. Pre deset godina svima je bilo problematično da prime grupu turista, jer nisu imali prostor za to. Danas u Sr. Karlovcima ima 17 registrovanih vinarija, sve primaju turiste a desetak imaju specijalizovane prostore za degustaciju. Pre deset godina u Sr. Karlovcima nije bio registrovan ni jedan ležaj u privatnom smeštaju, a danas ima 150 visoko kategorisanih.

Specifičnost pojedinih objekata, npr Patrijaršijskog dvora je to što u njemu živi vladika. Vremenom Patrijar-šijski dvor je otvorio neke svoje prostorije uređene za po-sete turista. Isti slučaj je i sa Karlovačkom gimnazijom i drugim objektima. Sada sve izgleda lako, a kada je počela sa radom TO, današnjom pešačkom zonom sa cvetnim lejama, ranije su prolazili autobusi, nije bilo nikog ko doče-kuje goste (vodička služba je uvedena odmah po osniva-nju TOSK-a). Nekada se moglo uću samo u Gradski muzej i crkve, danas u Karlovcima ima ko da vas dočeka, mo-žete da uđete u gotovo sve objekte. Neiskorišćen resurs je ostao samo Dunav. Postoji sjajan plan regulacije dela obale Dunava, zaustavljen zbog problema prelaza pruge, ali kada se taj problem reši, TOSK će sve svoje aktivnosti maksimalno usmeriti ka ovom delu grada.

Aktivnosti TOSK-a u skorijem periodu bile su vezane za podizanje kapaciteta u vinskom turizmu tj. poboljša-nje marketinga. Urađeno je nekoliko projekata konkuren-tnosti. Jedan od njih je bio vezan za signalizaciju vinskih puteva, koja je zbog specifičnih uslova, brdovitog terena,

uskih trotoara i ulica, sve pod zaštitom, bila onemoguće-na. Pronađen je specifičan standard i napraljena je signali-zacija vinskog puta Karlovaca i Fruške gore, postavljena je baza podataka na sajtu, za Sremske Karlovce i za Frušku goru, na kojoj su zabeležene sve registrovane vinarije koje primaju turiste. Ti podaci poslužili su za izradu publikacije „Vinski put Fruške gore“, gde su osim adresa vinogradara, vinara, zabaležena i vina koja oni proizvode, a koja turisti mogu pri poseti da konzumiraju. Uz to je urađena mapa vinskog puta Fruške gore i posebno mapa vinskog puta Sremskih Karlovaca. Na taj način olakšan je dolazak turi-sta do vinarija, koje sada imaju više gostiju. U isto vreme postavljena je opšta i turistička signalizacija, odnosno ta-ble dobrodošlice i strelasti putokazi ka kulturno-istorijskim objektima.

Sledeći projekat konkurentnosti jeste diverzifikacija i specijalizacija gastronomske ponude Sremskih Karlovaca i Fruške gore. Na osnovu saznanja koje turističke proizvode bi trebalo razvijati, došlo se do zaključka da je u svima njima sadržan kulturni turizam, i u okviru njega, gastro tu-rizam. Jer, odmor uz razgledanje kulturno-istorijskih zna-menitosti, podrazumeva i konzumiranje hrane. Međutim, tada se shvatilo da je problem ne samo Sremskih Karlo-vaca, već čitavog Srema, (u projekat su bili uključeni Irig, Inđija, Ruma i Šid, kasnije i Beočin), gde jesti. Ako gost ode sa negativnom informacijom o tome, sve ostalo što je vi-deo će pasti u vodi ili će umanjiti sveukupan utisak. U cilju „buđenja“ gastronomije, koja svakako na ovom prostorima ima šta da pokaže, urađen je projekat unapređenja gastro-nomske ponude, i u narednom periodu se pristupa njego-voj realizaciji. U planu je izrada sajta „Fruška gora Gastro and Wine“ i bošura „Fruška gora a la card“, edukacije sa ugostiteljskim radnicima, poljoprivrednim gazdinstvima i svima onima koji pružaju usluge hrane turistima, putem radionica tipa „Kuvaj i probaj“. Biće napravljen jedan pravi „sremački meni“ sa svim receptima tipičnim za ovaj kraj. U planu je i diverzifikacija svih restorana u smislu klasifikacije onih koji prođu obuku, sa naznakom kojoj vrsti restora-na pripadaju. Poljoprivrednim gazdinstvima će se pomoći tako što će im se dati ideja za neku novu, staru hranu, a turistima da imaju što bolji izbor i kvalitet, što je bila i početna ideja ovog projekta, popravljanje kvaliteta hrane na Fruškoj gori. Projektom, vinski turizam će nakon obuka, edukacija i radionica za ugostitelje biti uključeni i svi akteri Vinskog puta sa Fruške gore spojeni sa ugostiteljima, čime će biti zaokružiti ponuda „Gastro and Wine“.

Jasmina Beljan - Iskrin

19

Tamburica se vratila kućiPojedini delovi Srbije svoje emocije iskazuju kroz

trubu, drugi delovi Srbije, kao što je Šumadija, kroz fru-lu, a mi Vojvođani, svoje ljubavi, tuge i radosti, iskazuje-mo kroz tamburu. I sada ta radost, ta tuga, to veselje je potpuno drugačije u srcu tamburške muzike, u Deronja-ma. Velika je pobeda svih onih koji vole tamburu, što je ovaj festival vraćen u Deronje, i što su dileme oko toga, gde treba da bude festival donele ono najlepše. A to je da danas u Vojvodini imamo dva tamburaška festivala za ponos, ovaj u Deronjama i onaj na Petrovaradinskoj tvrđavi, rekao je otvarajući Sabora tamburaša pokrajin-ski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polo-va Miroslav Vasin.

Opština Odžaci, uz svesrdnu pomoć Vlade Vojvo-dine, učinila je sve da se tambura na velika vrata vrati u Deronje. Tamburaški festival se održavao u Deronja-ma od 2008. do 2011. godine, ali ne i prošle. Svetski Tamburica fest je morao privremeno da ode iz Dero-nja, zato što u selu i okolini nije bilo smeštajnih kapa-citeta i infrasturkture, potrebne za održavanje jednog svetskog festivala. Najtamburaškije selo u Srbiji, u kojem ima tamburaša koliko i u ostatku Vojvodine, dočekalo je manifestaciju umivenije nego ikad. U brojnim akcijama što opštine Odžaci, što Mesne zajednice, udruženja, sa-mih meštana, pojedinaca, bilo je sve očišćeno, okrečeno i uređeno, kako bi se u najlepšem svetlu dočekali brojni gosti, a selo bilo spremno za događaj godine.

Atmosfera festivala je bila nestvarna i neponovljiva. Samo onaj ko je bio u Deronjama, mogao je da doživi čari Deronja, da shvati zapravo o čemu se ovde radi, da vidi sjaj u očima ljudi koji izvode ovu muziku, prenoseći je s kolena na koleno, generacijama. Do pojave festivala to je bilo malo skriveno, jer se dešavalo u krugu Deronja i opštine Odžaci. Festival je jedinstvena prilika da se i u Vojvodini, i u Srbiji, i celom svetu pokaže koliko talento-vanih muzičara ima u Deronjama.

Tamburica fest 2013. trajao je dva dana, 30. i 31. avgusta. U takmičarskom delu nastupilo je jedanaest

orkestara. Za pobednika Tamburaškog sabora i pred-stavnika Srbije na Međunarodnom Tamburica festu u Novom Sadu, proglašen je legendarni deronjski orke-star „Biće skoro propast sveta“, za najboljeg begešara, Stefan Štefanjuk iz Šašinaca, najbolji basprimaš je Milan Vojinović iz tamburaškog orkestra „Banatski štim“ iz Ki-kinde, a primaš Vladimir Kojadinović iz orkestra „Da zna zora“ iz Novog Sada. Nagrade je dodelio stručni žiri Sa-bora u sastavu: prof. mr Zoran Mulić, prof. Imre Lakatoš i Ferenc Kovač.

U okviru festivala predstavila su se kulturno-umet-nička društva, zanatska i umetnička udruženja, a maj-stori kulinarstva nadmetali su se u pripremanju ovčijeg i ribljeg paprikaša. Za organizaciju pratećih sadržaja bila je zadužena Turistička organizacija opštine Odžaci, u saradnji sa udruženjima građana iz Deronja. Tako je u Etno kući, Udruženje žena „Zlatne niti“ organizovalo izložbu ručnih radova, na salašu „Savićeve vetrenjače“ priređena je izložba starih traktora, a u vreme održava-nja tamburaškog sabora trajala je i likovna kolonija „Sv. Rafailo Momčilović“. Priliku za nadsviravanje imale su i mlade nade tamburaške muzike, a u okviru Internacio-nalne smotre folklora „Đeram“ svoje umeće pokazala su brojna kulturno umetnička društva. U revijalnom delu Sabora nastupili su zvezde estrade Haris Džinović i Aca Lukas, a ulaz na koncerte je bio besplatan. Doživljaj su upotpunili tamburaški orkestri „Mesečina“ iz Sombora i „Biseri“ iz Subotice, kao i pevači Danka Ubiparip i Miša Blizanac.

Prema proceni policije, druge večeri Sabora je bilo oko 30.000 ljudi. Za to vreme nije zabeležen ni jedan eksces, ni jedan saobraćajni prekršaj, nije se mogla čuti niti jedna zamerka ili loš komentar za jedinstven proje-kat jedne zahtevne organizacije sa toliko velikom pose-ćenošću, kakav je Tamburački sabor, u malom selu, od 3.000 stanovnika, na jedinstvenoj i neograničavajućoj ledini, preko godine zarasloj u korov, bez ikakve infra-strukture. Bilo je zaista sve bez greške.

20

Team building - igre rešavaju problemeDa je ljudski resurs najvažniji deo svake firme i sve prisut-

nija činjenica da je samo zadovoljan čovek, produktivan čovek, tvrdnje su o kojima se sve više priča i kod nas. U kontekstu mo-tivacije svojih zaposlenih, kompanije iznalaze razne načine, da izađu u susret radnicima, u smislu njihovog povezivanja i stva-ranja bolje atmosfere, a kao produkt dobijaju bolje rezultate.

Team building je svetki trend, zamišljen kao skup edu-kativno-rekreativnih aktivnosti čija je svrha stvaranje tima u kojeg se možete pouzdati. Koncept programa, praćen nizom zabavnih, strateških igara, koje ponekad liče na dečje igre, po-drazumijeva snalaženje u novom okruženju, daleko od radnog mesta i sigurnosti civilizacije.

Iako je stimulacija zaposlenih na ovaj način postala uo-bičajena u svetu, kod nas je to još uvek retkost. Primer dobre prakse, na tlu Srbije, dolazi nam od jedne strane kompanije, Microsoft-a, u kojoj su jednodnevni izleti praksa, a “Susreti za-dovoljstva” organizuju se za preko 120 zaposlenih, proseka 26 godina. Tim povodom, kompanija Microoft je potražila pro-fesionalnu pomoć novosadske TA PanaComp “Zemlja čuda”, koji su osim posebnog programa, usklađenog sa potrebama i željama naručioca, priredili vrhunsku sremačku zabavu.

Kao odlični poznavaoci ovog terena, TA PanaComp “Ze-mlja čuda”, odabrala je za tu priliku posetu jednom od prvih

turistički opredeljenih salaša u Vojvodini, Perkovom salašu, autentičnoj i reprezentativnoj riznici starinskog načina života i običaja iznad sela Neradina. Posle obilaska, fruštuka, igara , predaha, raspoložena grupa, našla se u srcu Fruške gore, Starim Ledincima, gde je na platou iznad sela dovršila svoje takmičarsko zabavne igre, a potom u Etno domaćinstvu Milje-vić probala Miljević-specijalitete. Bogatu i raznovrsnu ponudu kozjih sireva i mesa, poznatih salata “a la Miljević”, upotpunili su domaće mešeni hlebovi od različitih, retko dostupnih vrsti brašna (u čemu su učestvovali i gosti), kao i vino iz Podruma “Miljević”.

Ovaj izlet je bio opuštajući, ali istovremeno i kreativan. Osam timova u majicama različitih boja, naziva i logoa, borili su se za pobedu u deset igara (svaka je donosila određen broj bodova), koje su vodili promoteri TA PanaComp: 1000 Zašto? 1000 Zato!, Uhvati sreću, Hajd’ povedi veselo, Put do vile Ra-vijojle, Mokra majica, Trka do misli velikana, Budimo pastiri, Bakin kolač, In vino veritas i Juvelirska radionica.

Izleti ovog tipa u kompaniji Microsoft organizuju se četiri godine. Ranijih godina programom je bila obuvaćena Šuma-dija i južna Srbija, a ove godine, ideja je bila da se obiđe deo Vojvodine, inicirana željom da se probaju fruškogorska vina i domaća hrana.

Bačka Topola s pravom nosi epitet najtolerantnije mul-tinacionalne, multikulturalne i multikonfesionalne opštine, koja obuhvata 23 naselja, u kojima živi oko 35.000 stanovnika i 20 nacija, i u upotrebi su četiri jezika: srpski, mađarski, rusinski i slovački. Kamp tolerancija je najveća manifestacija u opštini Bačka Topola, internacionalnog je karaktera i ove godine je organizovan po sedmi put. Za vreme dešavanja Kampa, Bačka Topola oživi, a mogućnosti uključivanja svih zainteresovanih u njegov rad su brojne: od posećivanja predavanja do večernjih koncerata, koji se održavaju za vreme trajanja Kampa, a dostu-pni i besplatni za sve Topolčane i znatiželjnike iz okoline.

U dane Kampa, Bačka Topola je prisutnija u medijima, a grad i njegova okolina imaju više mogućnosti da pokažu sve svoje potencijale, kojih nije malo i koje vredi predstaviti.

Ove godine donekle je izmenjen sam koncept Kampa. Edukativne interaktivne radionice sa temama: Asertivna ko-munikacija, Multikulturalizam i/ili interkulturalizam, Savreme-ni čovek u eri digitalne realnosti, Tolerancija i ideja evropske integracije, te razgovori o tome kako mediji i reklame utiču na razmišljanje mladih, zamenili su suvoparna predavanja o evropskim integracijama, toleranciji, dunavskoj regiji...

Izlet, koji se po tradiciji organizuje negde na sredini traja-

nja Kampa, umesto dosadašnjih obilazaka Novg Sada, Suboti-ce i Palića, zamenjen je obilaskom opštine Bačka Topola.

U Zobnatici, na Panoniji, u Bajši i Zavičajnoj kući u Bačkoj Topoli, učesnici su na licu mesta mogli da vide toleranciju u praksi, jer u Bajši živi 2.313 žitelja i petnaest nacija.

-Nikada nismo imali problema niti sa učesnicima iz dru-gih zemalja, recimo iz Mađarske, Rumunije, Nemačke, Srbije, i samim tim što smo tu, na jednom mestu zajedno je dobar početak. Ograničavajuća okolnost jeste samo što su učesnici iz podunavskih regija i gradova. Jako je bitno, ne samo kako će se ko snaći za ovih sedam dana, nego i ono šta će poneti kući i siguran sam da će svi učesnici, iskustvo stečeno ovde, kako biti tolerantan, kako se ponašati, širiti dalje među svojim prijateljima, u svojim sredinama, što je i slogan ovogodišnjeg kampa „Budi i ti ambasador tolerancije, i kreator dunavskog imidža“ - zaključio je Tölgyesi Huba, jedan od osamnaestoro sveprisutnih volontera ovog kampa.

Kamp tolerancije, korak ka međusobnom razumevanju

21

Borac za čistiji svet

Za našeg proslavljenog sporti-stu, odbojkaškog asa Vladimira Vanju Grbića vezana je dilema da li je bo-lji ribolovac ili odbojkaš ili obrnuto, a istina je da je najbolji ribolavac među odbojkašima i odbojkaš među ribo-lovcima. To mu daje kredibilitet da stalno ukazuje na stanje i probleme vezane za naše reke, vodene tokove imenujući čoveka i njegov nemar kao glavnog krivca za današnju sliku ovog velikog, ali ne i neiscrpnog, prirodnog resursa.

-Ukupno gledano Srbija ima ogroman turistički potencijal koji ne koristi na adekvatan način, dobrim de-lom zbog toga što je svest nas samih takva kakva je. Mi prolazimo pored naših spomenika, naših znamenitosti i naših prirodnih lepota ne obraćajući pažnju na njih, a divimo se i upozna-jemo neke druge, daleke destinacije, koje nam se čine lepšim, vrednijim i interesantnijim. Nekako, ne prepo-znajemo ono što imamo u svom dvo-rištu. Mi imamo toliko prepoznatljivih prirodnih, kulturnih, sakralnih dobara koje niti posećujemo, niti im pridaje-mo pažnju, niti znamo da postoje.

Nemamo ni adekvatan odnos prema vodi. Imamo jako puno reka koje dolaze iz inostranstva, imamo

puno naših reka, a prema njima se odnosimo kao prema sredstvu, a ne izvoru svega onoga što bi trebalo da budu. Ne živimo ih. Odnosimo se pre-ma njima kao da su kanalizacije, a sa druge strane očekujemo da ne budu zagađene i pune riba.

Nekada su se cela leta provodila na Štrandu, Savi, Tisi, Tamišu, kanali-ma, barama. To dovoljno govori o div-nim i pravim druženjima sa društvom na reci, sa rekom. Nisu davna bila vre-mena kada se voda direktno uzimala iz reke za riblju čorbu. Zaboravili smo kakav odnos treba da imamo prema vodi. To nije problem nekog drugog, nego nas samih. I to ne samo prema vodi nego i prema prirodi uopšte. Na-šim ophođenjem prema njima doćiće-mo u situaciju da nemamo ništa jer, ne možemo očekivati od nekog dru-gog da uradi nešto što treba da ura-dimo mi, sami. Mi treba na našu decu da prenesemo kako i na koji način da se odnose prema prirodi.

Upustio sam se u “borbu sa ve-trenjačama” i preko projekta veštač-kog mresta ribe mladice da bi obno-vili ono što smatram najvećim blagom Srbije, u biološkom i simboličkom smi-slu, da se taj prirodni resurs vrati na onaj nivo koji je potreban, i da se kroz

taj aspekt razvije određen vid turizma. Ako uzmemo za primer Sloveniju koja ima mnogo manje voda nego Srbija, a koja od ribolovnog turizma zaradi više nego od zimskog turizma (ribolovni turiza čini 1% od ukupnog budžeta), gde je Slovenija velesila, gde je pro-blem? Koliko je nama potrebno da bi shvatili koliko smo primitivno pristupi-li iskorišćenju određenih potencijala, kako se odnosimo prema njima kao da su naši a kada treba da se održa-vaju da su opšti, da ne koristimo ono što nam je Bogom dano?!

I dalje pokušavamo da zaintri-giramo lokalne samouprave, koje se nalaze duž Drine i sa strane Srbije i sa druge obale, da prepoznaju taj re-surs i da ljudi koji žive uz reku, žive od nje, ali ne tako što će je eksploatisati, nego tako što će je čuvati i ponudi-ti kao turističku atrakcju nekome iz Srbije ili nekome iz inostranstva. Oni mogu da ponude svoju prirodu, koja je, po mom mišljenju jedna od najlep-ših u Evropi.

Doveo sam jednu delegaciju Rusa, da probam da pokrenem ri-bolovni turizam u Srbiji. Cena usluge spavanja i hrane je bila 40 evra, a ture, od 6 dana, nikada manja od petoro ljudi, stajala je 240 evra po osobi. To su ogromna srdstva. To može biti i ogroman stimulus za ljude kada shva-te da ukoliko budu imali bogatstvo iz reke, da će imati i koristi od nje. Da treba da čuvaju samu reku i obalu reke, i ukoliko budu imali kvalitetnu ponudu apartmana i hrane, da će od toga moći da živi ne samo pojedinac, nego i njegova porodica, njegov kraj. I to je najbolji pokazatelj kako jedna sredina, bez ikakavih problema, može da “eksplodira” u pozitivnim smislu. Opština Bajina Bašta je prepoznala ovo što radimo i izašla nam u susret i siguran sam da će za vrlo kratak vre-menski period, taj ceo kraj početi da živi od ribolova - rekao je na kraju ne-umoran borac za bolji svet, gospodin Vanja Grbić.

22

Veliki jubilej, 120 godina turizma na Zlatiboru

Za razvoj Zlatibora od presudnog značaja bile su dve posete visokih zvaničnika u leto 1893. godi-ne. Protokolom posete kralja Aleksandra Obreno-vića Užicu, za 20. avgust predviđen je poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Tog dana narod iz okolnih sela dočekuje kralja sa velikim veseljem i radošću, a predsednik čajetinske opštine Petar Mi-ćić, u zdravici upućuje kralju molbu da se izvor na-zove Kraljeva Voda, „te da nepresušni izvor bude večiti spomen kraljevog dolaska“. Dirnut toplim, gorštačkim gostoprimstvom kralj je prihvatio pred-log, i već sledeće godine podignuta je česma, prvi zidani objekat u ovom delu Zlatibora.

Početkom istog leta, u usamljenu čobansku kolibu u Ribnici dolazi užički advokat i političar, poslanik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Alek-sa Popović, sa obolelim sinom i nadom u njegovo ozdravljenje. Dečak je zaista ozdravio, a već sledeće godine ovaj ugledni advokat podiže zgradu od bo-rovih brvana, gde sa porodicom provodi leta. U miru lučevih koliba u Ribnici, letovali su i: ministar Milan Grol, dr Živko Topalović, karikaturista Petar Pjer Kri-žanić, prof. Dr Dragiša Đurić, dr Jevrem Nedeljković, dr Bora Lorens, dr Milan Luković, pukovnik Vladimir Tucović (brat Dimitrija Tucovića) i mnogi drugi.

Krajem XIX i početkom XX veka zauzimanje uglednih i imućnih ljudi, vizionara i dobrotvora, dovelo je do stvaranja turističkih naselja Ribnice,

Palisada, Kraljeve Vode, Oka. Skromni počeci turi-stičkog razvoja brzo će biti zamenjeni naglim ra-zvojem, izgradnjom ovog kraja, sve do ovovreme-nog prestižnog zvanja, najposećenije planine naših prostora. Danas, Zlatibor godišnje poseti 250 hilja-da turista koji ostvare oko milion i dvesto hiljada noćenja, u hotelima i odmaralištima (4.500 ležaja) ili u privatnim apartmanima, vilama i kućama za od-mor (15.000 ležaja).

Poslednjih nekoliko godina Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor ulažu značajna sredstva u tu-rističku i komunalnu infrastrukturu, kako bi stvorili povoljan ambijent za potencijalne investitore. Gradi

23

se nekoliko novih hotela, rekon-struišu postojeći. Podižu se novi sportski tereni, stadioni, sportske hale. Uređeno je i označeno oko 50 km biciklističkih i pešačkih sta-za, gradi se auto-kamp sa tri zve-zdice, a uskoro počinje izgradnja devet kilometara duge panoram-ske gondole, koja će sa 55 kabi-na za pevoziti oko 600 putnika na sat, od centra Zlatibora do vrha Tornika, savladavajući visin-sku razliku od 900 do 1.496 mnv (prema planu treba da bude za-vršena krajem 2014. godine). Uz već postojeću šestosednu žičaru na Torniku, sistemom za veštačko osnežavanje, te nekoliko kraćih staza i ski-liftom na Obudojevici, Zlatibor sve više postaje izazov i za ozbiljne poklonike skijanja.

Zlatibor je idealan i za adrenalinske sporto-ve, ali i šetnje i izlete do zlatiborskih sela: Gostilja i njegovog vodopada, Trnave, gde se nalazi Stopića pećina, sa impozantnim ulazom i bigrenim kada-ma, Šljivovice, Jablanice, i naravno Sirogojna i nje-govih pletilja, jedinstvenog Muzeja na otvorenom “Staro selo“, koje čuva i prezentuje tradicionalno graditeljstvo, materijalno i duhovo nasleđe srpskog sela planinskih oblasti dinarske regije.

Uz jezero Ribnicu podno Tornika i onog u cen-tru Zlatibora, gostima su na raspolaganju brojni hotelski bazeni i kupališta u Ljubišu, Semegnjevu, Šljivovici, Gostilju, Golovu i Mušvetama.

Za proteklih dvanaest decenija pređen je veliki put. Iz kolibe i kućeraka, sa usponom i padovima, stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavaskih virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpe-njača, do modernih stadiona i hala.

I upravo takvo, 120 godina dugo trajanje i čuvanje onoga što je istinski vredno, ovde je već odavno potvrđeno.

Povodom jubileja, 120 godina organizovanog tu-rizma, 18.08. 2013. godine na Kraljevom trgu u cetru Zlatibora, svečano je otkrivena 2,50 m visoka drvena skulptura „Zlatiborski brzi voz“, samoukog skulptora Miladina Lekića iz Šljivovice. Skulptura je rađena pre-ma motivu sa fotografije, koju je početkom XX veka snimio užički fotograf Ilija Lazić. Na njoj je „uhvaćen“ zlatiborski kiridžija Todor Udovičić-Gajević, u tradicio-nalnoj zlatiborskoj nošnji (lanene pantalone-pelengir, duga lanena košulja, koporana, jandžil-kožna torba, pletena šubara i opanci) iz zlatiborskog sela Stubla sa svojim tovarnim konjem. Sve do Prvog svetskog rata, kada su ih potisnuli novi putevi i železnica, kiridžije su sa Zlatibora pa sve do Dubrovnika, Skoplja i Soluna, no-sile, prodavale ili trampile sir, kajmak, rakiju, rujevinu, pršutu, kačarske proizvode (luč i katran), najčešće za žito i vino. Svoja duga putovanja skraćivali su „erskim“ anegdotama i najvernijim „pratiljama“, čuvenim zlati-borskim pesmama „iz vika“.

Skulptura je rađena od brestovog drveta poreklom iz Stubla, pa kako kaže sam autor „možda se stari kirid-žija upravo odmara u hladovini ovog drveta“.

Turistička organizacija Zlatibor 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2

Tel: 031/841-646, 031/845-103E-mail.: info@zlatibor.org.rsWeb : www.zlatibor.org.rs

24

Ratko Mitrović, studentska oaza na Zlatiboru

Studentsko odmaralište “Ratko Mi-trović” nalazi se na najlepšem mestu na Zlatiboru, u Ulici sportova bb, okruženo borovom šumom, u naselju Prve parti-zanske bolnice, a u neposrednoj blizini Specijalne bolnice “Čigota”. Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović” je deo Usta-nove studentskih odmarališta “Beograd” osnovane od strane Sektora za studentski i učenički standard Ministarstva prosvete i sporta (u čijem okrilju se i danas nalazi) 1948. godine, sa ciljem odmora i oporavka studenata Beogradskog univerziteta, ali i svih drugih univerziteta u zemlji.

Danas se u sastavu Studentskih od-marališta “Beograd” nalaze tri radne jedi-nice: “Ratko Mitrović“ na Zlatiboru, “Radoj-ka Lakić” na Avali i Studentsko odmaralište “Palić”.

Studentsko odmaralište “Ratko Mi-trović “ je kompleks više objekata, adap-tiranih vila izgrađenih početkom XX veka, koje danas, rekonstruisane predstavljaju luksuzne objekte visoke kategorije za čiji boravak vlada veliko interesovanje stude-nata.

Kompleks raspolaže kongresnim centrom vila „Romanija”, vilom „Lovćen”, vilom „Srbija” i vilom „Zlatibor”, central-nom recepcijom, restoranom, letnjom ba-štom, salama za seminare, sportskim te-renima (za mali fudbal, košarku, odbojku, rukomet, dva teniska terena) i teretanom.

Pored osnovne usluge pružanja smeštaja, prevashodno studentima, ova ustanova se bavi i organizacijom semina-ra, kongresa, savetovanja univerzitetskih nastavnika... Kada su raspoloživi kapaciteti slobodni, izdaju se i trećim licima.

Razvojni put od skromnih početa-ka do savremenih i funkcionalnih centara za odmor i oporavak studenata, počeo je nakon oduzimanja starih vila od bivših trgovaca: vile „Lovćen“, vile „Romanije“, vile „Srbije“ i vile „Tišina“, posle Drugog svetskog rata i manjih intervencija na tim objektima. Vila „Tišina“ je kasnije vraćena vlasnicima dok su ostale tri ostale u vla-sništvu ove Ustanove, s tim što su 60-tih godina sagrađeni depandansi. Rekon-strukcija cele Ustanove kreće 1996. godine sa rekonstrukcijom vile „Lovćen“. Prethod-no je to bila mala zgradica od oko 120 m2, a danas reprezentativan objekat kapacite-ta 37 smeštajnih jedinica sa 104 ležaja u

dvokrevetnim i četvo-rokrevetnim apartma-nima. Zatim je za-početa rekonstrukcija vile „Romanija“, pa je to ubrzo obustavlje-no. U međuvremenu je rekonstruisana vila „Srbija“, u kojoj se osim 19 jednokrevet-nih, dvokrevetnih i četvorokrevetnih soba i apartmana, sa ukupno 39 ležaja, nalazi centralna kuhinja i restoran (250 mesta) sa baštom (100 mesta). Vila „Zlatibor“ raspo-laže sa 47 jednokrevetnih i dvokrevetnh soba sa ukupno 88 ležajeva. Vila „Roma-nija“ je dovršena tek u aprilu 2012. godine i u njoj se nalazi kongresni centar, sa dve sale od po 250 mesta, sa svim pratećim sadržajima, površine 1.920 kvadratnih me-tara, i sa kapacitetom od 58 ležaja. Zbirno to znači da Studensko odmaralište “Ratko Mitrović” ima kapacitet 350 ležajeva.

Kompleks sportskih terena izgrađen je 1998. godine i time se dobila jedna ce-lina, da sve bude na jednom mestu. Vrši se priprema projekata za izgradnju sport-ske sale sa zatvorenim bazenom i onda bi kompleks studentskog odmarališta bio zatvorena celina sa punom funkcionla-nom vrednošću.

Studenti na Zlatibor dolaze po dva osnova: jedan je uspeh a drugi zdravstve-no stanje, tako što Vlada Srbije raspisuje konkurs, na koji se studenti javljaju. Oni koji zadovoljavaju uslove, plaćaju 730 din. pansion, dok razliku dotira Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Ako zadovolje uslove, studenti svih univerziteta u Srbiji, od Prištine, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Beograda, Novog Pazara mogu koristititi usluge studentskih odmarališta.

Da li na Zlatibor studenti dolazili po zdravlje, nadahnuće, oporavak ili rekrea-tivno, tek zlatiborske vile su za njih otvo-rene 365 dana u godini. Zbog svega na-vedenog, Studentsko omaralište „Ratko Mitrović“ je postalo lider, mesto na turi-stički orijantisanom Zlatiboru, za primer u domenu poslovanja, kvaliteta usluge i uređenosti prostora.

Zahvaljujući tradiciji poštovanja disci-pline i reda od vajkada, u odmaralištu ni-kada nije bilo problema, nasilja, bahatosti i studenti ga generacijama doživljavaju kao svoju kuću.

25

Hotel Olimpdomaćinska kuća sa zvezdicamaNa Svečanoj aka-

demiji povodom obe-ležavanja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, održanoj 20.09.2013., više puta je naglašeno da je vlada-jući zlatiborski reper do-brih hotelskih usluga na najpoesećenijoj srpskoj planini - Hotel Olimp. Otvoren početkom XXI milenijuma (2001.), do-građen deset godina ka-

snije, uspeo je da zadrži lidersku poziciju u velikoj zlatibor-skoj hotelijersko-ugostiteljskoj utakmici.

Miodrag Ilić je na čelnoj poziciji Hotela Olimp od sa-mog početka, a trinaest godina direktorovanja svrstava ga u red najboljih domaćina hotela. A kako je počelo?

-To je bio svojevrsni izazov, jer sam preuzeo da vo-dim brigu o čitavom hotelu, što je za mene bila novina. Dobio sam priliku da organizujem hotel u potpunosti i to je bila idealna pozicija da dovedem nove ljude, da ih uvedem i obučim u svakom delokrugu rada. Imao sam potpuno odrešene ruke od strane vlasnika hotela, gospo-dina Dragana Kićanovića, što je sigurno jedan od razloga što sam ovde ostao, kao i 90% personala, punih trinaest godina. To je dokaz jednog dobrog međusobnog odnosa, razumevanja, međusobnog respekta, bitnog faktora kvali-teta usluge, koji je na najvišem mogućem nivou.

Što se tiče samog objekta, posle 10 godina bezma-lo je dupliran kapacitet, sa novim modernim recepcijskim prostorom, čak i većim nego što je bio potreban, jer ovde se nikada nije štedelo na prostoru (npr. imamo 100 kre-veta, a sam objekat 6.000 m², sa sobama od 25 m² do 32 m²), novim sobama, kongresnom salom sa 120 mesta, primerenom našem kapacitetu, i nekoliko pomoćnih sala.

Predstoji nam završetak wellness centra, najvećeg na Zlatiboru (oko 1.200 m²), i onda će naša ponuda biti kom-pletna. Uz naš otvoren bazen, jedini olimpijski bazen na Zlatiboru, gde se voda redovno kontroliše od strane Higi-jenskog zavoda, filtrira, to je najkonkretnija letnja ponuda na Zlatiboru.

*Kada se na svečanosti povodom tako velikog ju-bileja u više navrata apostrofiraju Hotel Olimp, koji „drži“ nivo od prvog dana, kao i imena Dragana Ki-ćanovića i Miće Ilića, to je više nego jasan znak po-štovanja od strane kolega. Šta mislite da je presudno uticalo na tako visoku reputaciju?

-Domaćinski odnos i posvećenost poslu su najbitniji. Vremenom se može dostići neki nivo, ali uvek i svugde je teško taj nivo zadržati, a pogotovo ga stalno unapređiva-ti. Opet ističem da je odnos vlasnika Dragana Kićanovića prema svima nama, a pre svega meni, sportskim žargo-nom rečeno fer play, bio presudan. Moja posvećnost sve-mu ovome je velika, samo što odem kući da prespavam, ali to je tako i u uslugama, ako mislite da održite kvalitet.

Mi nemamo sezonskih radnika, svi su stalno zaposleni, pa kada dođe period slabije pokrivenosti kapaciteta, to treba izneti. Ali, zarad kvaliteta smo se odlučili za takav način poslovanja, a rezultati pokazuju da to ispravno radimo.

*U Olimp dolaze različite strukture gostiju: i po-rodice, i sportisti, i poslovni, i mladi ljudi i svi nađu neku lepotu da ovde i ostanu. Koliko je za to zaslužan i taj odnos vaš i vašeg osoblja prema gostima?

-Upravo sloboda koju smo personalu dozvolili, da svako može u svom delu da kreira odnose sa gostima, do-vela je do toga da je u knjizi utisaka 50% pohvala upućeno osoblju hotela. Zbog toga Hotel Olimp ima svoju stalnu klijentelu, a da ne spominjem sportiste. Najslikovitija za to je reakcija Luke Pavićevića, selektora košarkaške reprezen-tacije Crne Gore, kada je stigavši na pripreme rekao: „Ljudi, stigli smo kući“.

*Koja je dalja perspektiva i pravac razvoja hotela?-U potrazi za uštedama, maja 2009. godine u “na-

šem” dvorišta geološke sonde pronašle su izdašno nala-zište geotermalne vode temperature 10°C , a sistem smo pustili u upotrebu krajem 2012. godine, od kada uz po-moć toplotnih pumpi u potpunosti grejemo hotel. Ovo je prvi hotel u Srbiji koji koristi obnovljive izvore energije i uz ekološku korist od prelaska na čistiji energent, čak pet puta su smanjeni izdaci za grejanje. Međutim, ispostavilo se da je ta voda odličnog kvaliteta. U saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Rudarsko-geološkim fakultetom Beograd, uradili smo hemijske analize i potvrđena su le-kovita svojstva vode. Dobijene su dozvole i za upotrebu, grejanje, pijenje, za flaširanje, i sada čitav Zlatibor pije našu vodu. Tom vodom napunjeni su i hotelski bazeni, kao i budući wellness centru. Voda je bogata magnezijumom i dobra je za hronična oboljenja digestivnog trakta, za gr-čenje u mišićima, za premorenost, dobra i za sportiste i za one umorne od šetnje.

*Zlatibor se priprema za doček stranih gostiju. Kako se priprema Olimp?

-Nije floskula da na Zlatiboru ima sve više stranaca. Ovo leto je bilo izuzetno i ne znam iz kojih razloga najviše je bilo Francuza, tek u jednom periodu pola našeg restora-na je govorilo francuski. U tom smislu smo predvideli edu-kaciju našeg osoblja i sa profesorom dr Milijom Zečevićem otvorili smo odeljenje Evropskog univerziteta na Zlatiboru, i da između ostalog poradimo na jezicima, da naš perso-nal pohađa obuku jezika da bi se usavršio u tome - rekao je gospodin Miodrag Ilić.

Miodrag Ilić

26

TA Zlateksagencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora

Jedna nova tendencija u razvoju turizma, intenzivnije za-živela u poslednjih desetak godina, je organizacija izleta i osvajanje drugih, često potisnutih, ali ne manje atraktivnih

prostora, koji nude uživanje u prirodnim i biološkim raznovrsnosti-ma, kulturnim, sociološkim i istorijskim saznanjima i pogledima na neke druge vrhove.

U toj novoj tražnji koja podrazumeva “izletničko kreiranje od-mora” gostiju Zlatibora, najbolje se snašla Turistička agencija “Zla-teks”.

Danas je TA “Zlateks” agencija sa trinaestogodišnjim isku-stvom i figurira kao jedan od zlatiborskih brendova. Situirana na autobuskoj stanici u centru grada, TA “Zlateks” pored agencijskih usluga smeštaja, prodaje autobuskih karta za sve pravce i sve pre-voznike, radi poslove organizacione prirode i organizaciju izleta. Kako su se vremena menjala, tako se i TA “Zlateks” prilagođavao. Ranije je težište rada bilo na primarnim delatnostima agencije sa po nekim izletom, da bi vremenom izletnička aktivnost postala znak prepoznavanja ove turističke agencije. Pre trinaest godina nije bilo lako nagovoriti goste da pođu na izlete, a danas se neretko za određene destinacije traži karta više. Kako je potražnja rasla, tako je TA “Zlateks” širila svoj dijapazon ponuda i danas je uobičajeno doći na Zlatibor na deset dana i provesti ih obilazeći ovu čarbnu planinu u najširem krugu. Upravo toliko programa nudi i “Zlateks”. Svojom vizijom “pokazivanja svezlatiborske lepote”, promenili su ne samo sliku o Zlatiboru, već i navike turista. Programi izleta mogu se naći na recepcijama svih ekskluzivnih turističkih objekata na Zlatiboru, kao što su Palisad, Olimp, Mona, sa kojima imaju odličnu saradnju.

Najtraženiji su izleti koji se organizuju dugi niz godina: Si-rogojno, sa kojim je agencija i počela svoj razvojni put u ovom pravcu, pa Tara, Perućac i manastir Rača. Kada je završena pruga u Mokroj Gori (2003.), u ponudu su uključeni i Mokra Gora i Šar-ganska osmica, pa Specijalni rezervat prirode Uvac. Od skorijeg vremena sve atraktivniji je izlet za Višegrad, za Andrić grad i čuve-nu na Drini ćupriju.

Osim utvrđenih izletničkih ruta, postoje i one “po želji publi-ke”, pa se, između ostalog, put Tara, Perućac, Manstir Rača, može obogatiti krstarenjem rekom Drinom, odnosno jezerom Perućac. Postoji mogućnost vožnje od jezera Perućca u dužini od 10 km uzvodno u pravcu Višegrada (za sada se još uvek ne prelazi na teritoriju BiH), i nazad, što podrazumeva vožnju jednim delom ka-njona reke Drine.

Ponuda aranžmana u zimskom periodu je nešto slabija jer je organizacija izleta, zbog hladnog vremena, pogotovo u vreme ve-likog snega, teža. Zimi se preporučuju izleti do Sigorojna, ali skra-ćeno, sa obilaskom Stopića pećina i Muzeja Staro selo u Sirogojnu. Vodopad u Gostilju je rezervisan za neke ugodnije vremenske pri-like. Zatim izlete do Mokre Gore i Šarganske osmice, ali samo do železničke stanice “Jatare”, a od ove godine u zimsku ponudu će biti uvršten i Višegrad.

Turistička agencija Zlateks – Zlatibor31315 Zlatibor, Autobuska stanica

Tel.: 031/841-244, 841-418; Fax: 031/841-244E-mail: zlateks@ptt.rs; Web : www.zlateks.rs

27

Zlatiborski konak, sa vama i za vas

Konak ili konačište, javlja se u značenju prenoćišta ili pojam kojim se označava mesto pri manastirima gde borave monasi ili pak zaseban obje-kat ili njegov deo namenjem odmoru i počinku. Često se navodi da je konak reč turskog porekla, ali Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom riječniku (1818) na-vodi reči nastale od pojma konoplje, u koju grupu spadaju i reči konac i izvedenice: okončati, konak, konačiti, konačište (češki konec, ruski kanjec, u značenju kraj).

Poznati su pravoslavnih manasti-ra Krušedola, Kuveždina, Rakovca, Be-očina… Poznati su oni konaci u kojima je stolovao Marko Kraljević, uz kulu i manastir sagrađeni tzv.Markovi konaci, do kojih je vodio strmi put, dostupan lokalnim vodičima i ljudima izuzetne fizičke kondicije, pa je i za naširoko pričanje korišćen termin “Markovi ko-naci”.

Poznat je konak kneginje Ljubice,

koji je dao sagraditi (1829-1831) knez Miloše Obrenović, pod nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, za stanova-

nje svoje porodice, kneginje Ljuibce i sinova Milana i Mihaila, Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1831-1834. i za sebe konak u Topči-deru.

U novije vreme konaci Sunčani vr-hovi bili su simbol Kopanika i tuirstičke ponude prijemčive za svačiji džep.

Zlatibor, su poslednjih deset godina obeležili Kraljevi konaci, apar-tmanski kompleks Zlatiborki konaci i Zlatiborski konak. Ovaj poslednji, Zla-tiborski konak, dominantno stoje u samom srcu Zlatibora, sa pogledom na jezero, na Kraljev trg, tržni centar i šumicu, u žiži svekolikog događanja a opet izdvojeno, urbano i prirodno u isto vreme.

Zlatiborski konak u ponudi ima

luksuzne apartmane od 40 do 65 m², na gostima je samo da odaberu po-gled. Svi apartmani u svom sastavu imaju čajnu kuhinju sa trpezarijom, te-rasu, uz TV, DVD, bežični internet, koji se podrazumevaju.

Ono što se na podrazumeva a u Zlatiborskom konaku će vas dočekati, su ljubazni domaćini, koji vas ni u jed-nom trenutku neće uznemiriti suvišnim pitanjima ili nepotrebnim primedba-ma. Zbog toga se u Zlatiborskom ko-naku možete osećeti i ponašati, kao kod svoje kuće.

U sastavu Zlatiborskog konaka posluje istoimena turistička agencija koja gostima pomaže u davanju neop-hodnih informacija vezanih za smeštaj i ishranu, organizaciju izleta do obli-žnjih destinacija, kao i o događanjima u samom mestu.

Agencija Zlatiborski konak Zlatiborlicenca: OTP 113/2010

31315 Zlatibor, Tržni centar bb (Kraljev trg)

Тel.: 031/848-488, 064/19-400-19; Fax: 31.848.088

E-mail: zlatiborski.konak06@gmail.com

Web: www.zlatiborskikonak.com;

www.acimovic.rs

28

Hotel Šimšir nova dika Zlatibora

Od prvih vila s početka XX veka, kao što su Vila Srbija, Bled, Lovćen, Romanija, nekadašnje Rujno, Kraljeve Vode, potom Partizanske, pa samo Vode, danas jednostavno Zlatibor, izrastao je u najveće naselje razuđenog tipa, sa velelepnim vilama, hotelima, restoranima, mestima za zabavu. Za 120 godina turističkog opredeljenja, Zlatibor je prerastao u reprezent isto-ga. Da bi održao taj nivo, Zlatibor se dalje gradi i svakim danom niču novi, moderniji turistički objekti.

U naselju Đurkovac, Šimšić Drago je do prošle godine bio ponosni vlasnik vile Šimšir, u centru Zlatibora, pored autobuske stanice. Vila je imala svoje poklonike, svoje stalne goste, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, ali turistički razvoj mesta diktirao je nove uslove. Tako se gospodin Drago Šimšić odlučio da na mestu postojeće vile podigne hotel sa istim imenom, tek da ne bude zabune, koji je početkom avgusta 2013. godine počeo sa radom. Vila je tako prerasla u moderan, višefunkcionalan hotel sa raznim sadržajima i pristojnim cenama, čime se nastavlja tradicija Vile Šimšir.

Hotel Šimšir je hotel garni tipa, što podrazumeva prenoćište sa do-ručkom, koji nije obavezan i gosti hotela mogu da se odluče samo za prenoćište. Garni hotel Šimšir raspolaže sa 6 apartmana (trokrevetni i četvorokrevetni) i 12 soba (jednolrevete, dvokrevetne i trokrevetne), uz korišćenje fitnes centra i igraonice za decu, garaže. Ideja proširivanja kapaciteta bila je uslovljena potrebama gostiju. Stara vila nije imali ni re-storan, ni caffe bar, a kako godine prolaze tako gosti postaju sve zah-tevniji. Kontinuitet proširivanja objekata, i što se tiče kapaciteta i sadrža-ja, mora biti prisutan da bi se ispratio vladajući trend, što luksuznije, što raznovrsnije ponude. Jednostavno, ne može kao što se moglo nekada. Novi hotel poseduje garažna mesta u zatvorenoj garaži, obezbeđenoj 24 časa, jedinstvenu na Zlatiboru. Iz garaže gosti direktno mogu da se popnu u sobu liftom. Hotel poseduje i dečju igraonicu, fitness klub sa osnovnim spravama, restoran koji služi za sedenje i druženje, tipa dnevnog boravka, prelepu terasu, baštu sa 55 mesta u prirodnom miljeu, bez tendi i suvišnih dodataka.

Perspektiva razvoja Zlatibora jeste izgradnja novih, savremenih obje-kata, spremnih da prihvate danas pretežno domaćeg, ali sutra i stranog gosta. Hotel Šimšir je spreman na taj izazov. Želje gospodina Draga Ši-mšića idu u pravcu daljeg razvoja i proširenja, uz nužno podizanje novoa ponude i kvaliteta usluga.

Hotel Šimšir je upotpunio turističku ponudu Zlatibora i darovao mu jedan ovako lep objekat, a što je još važnije, za svoje proširene potrebe zaposlio je novih deset radnika u stalnom radnom odnosu. Uz sitne pro-bleme (koji se ne odnose na sam hotel), vezane za luna park i kioske, koji brojnošću i bukom kvare potpuni doživljaj prirode, jedan od bitnih faktora zbog kojih gosti dolaze na Zlatibor, uskoro će biti rešeni, kao što su rešeni i svi drugi problemi u ovom turističkom mestu.

Hotel Šimšir je zaokružena celina zatvorenog tipa, koja je već u prvoj sezoni rada imala uspeha, i kojoj i da hoćete nemate šta zameriti.

Hotel Šimšir31315 Zlatibor, Naselje Đurkovac 10Tel. : 031/845-643, 845-644 ; Fax : 031/845-973E-mail: vilasimsirzlatibor@gmail.com; Web: www.zlatibor.com/vilasimsir

29

Pola veka Oplenačke berbe u Topoli

Svake godine drugog vikenda oktobra, već 50 godina, odr-žava se privredno turistička manifestacija Oplenačka berba, a ove godine će to biti od 11. do 13. oktobra. Po značaju koji

zauzima u kategoriji srodnih manifestacija, Oplenačka berba je u rangu pet najznačajnijih i najposećenijih u Srbiji. Po statistika-ma potvrđenim od strane MUP-a i JKSP ‘’Topola’’, Topolu u tri dana trajanja manifestacije Oplenačka berba i Sabor narodnog stvaralaštva Srbije (koji se ove godine održava po 41. put), poseti preko 150.000 posetilaca i oko 200 individualnih proizvođača-izlagača grožđa, voća, vina i rakija, starih zanata, suvenira, vina-rija, proda preko 20.000 litara belih i crvenih vina i šire i oko 1000 litara domaće rakije.

Za vreme trajanja Sajma vina, suvenira i domaće radinosti biraju se najbolji “majstori” spravljanja Božanskog napitka. Na-grade i priznanja se uručuju i najuspešnijima u četiri kategorije: najautentičniji stari zanat, prepoznatljiv suvenir, stalnost u pojav-ljivanju i najkompletnije predstavljanje.

Sabor narodnog stvaralaštva u Topoli pune četiri decenije predstavlja krunu očuvanja narodnog stvaralštva, jer se turistima i čitavoj javnosti predstavi veliki broj izvornih pevačkih, igračkih grupa i instrumentalista, pobednika na smotrama narodnog stvaralaštva, koje se u toku godine održavaju širom Srbije. Time se ispunjava osnovni cilj Sabora - prikazivanje autentične narod-ne umetnosti, a pre svega selekcija onih vrednosti narodnog stvaralaštva koje trebaju da uđu u opštu riznicu nacionalne kul-ture i umetničke baštine. Nematerijalno kulturno nasleđe i nje-govo nestajanje najbolje se čuva, odnosno štiti upravo na sabo-rima ovakvog tipa, njihovim prezentovanjem i afirmacijom, koja je u Topoli uvek podržana od strane naučnika folklorista, etno-loga, etnomuzikologa i države. Na Vinskom trgu i u Vinskoj ulici će i ove godine biti postavljeno preko 100 tipskih etno štandova, a roba široke potrošnje biće locirana u bočnim ulicama grada. Program će se, po tradiciji, odvijati na dve bine. Jedna će biti postavljena u Karađorđevom gradu, a druga na Vinskom trgu. Svo vreme trajanja manifestacije ovde će se odvijati bogat kul-

turno umetnički programi, prilagođen svim uzrastima i ukusima, počevši od dečjeg maskembala, pozorišnih predstava za decu, koncerata KUD-ova, pevačkih grupa i muzičara, izložbe slika sa Slikarske kolonije Lipovac. Očekuje se da će na Međunarodnom ocenjivanju vina i rakije i ove godine biti 80-ak učesnika, a šam-pionima u svim kategorijama biće uručena prigodna priznanja.

Poslovi na organizaciji Oplenačke berbe traju u kontinuite-tu čitave godine. Zvanična promocija otpočela je još u novem-bra 2012, učešćem Turističke organizacija “Oplenac” na Sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Sajmu turizma i aktivnog odmora u Nišu, Festivalu domaćeg turizma u Beogradu „Pokreni se upoznaj Sr-biju“, kao i na manifestaciji Peti Đurđevdanski dani vina i rakije u Topoli u vreme prvomajskih praznika.

TO Topola, generalni organizator manifestacije, priprema i distribuira oko 100 dopisa – pisama potencijalnim sponzori-ma i donatorima. Za potrebe manifestacije odštampa se 4.000 flajera, 6.500 promotivnih kataloga, luksuznih promotivnih kesa, postavki i najava na banerima, bilbordima, reklamnim panoima, intenziviraju aktivnosti na društvenim mrežama, uz redovno ažuriranje sajta www.oplenackaberba.com.

Za Oplenačku berbu oduvek je postojalo veliko medijsko interesovanje. Svake godine preko 50 elektronskih i štampanih medija emituje direktne ili odložene emisije i reportaže o ovoj za Srbiju značajnoj privredno turističkoj manifestaciji. Ukupna ocena posetilaca i organizatora je, da je privredno turistička ma-nifestacija Oplenačka berba, znatno podigla nivo i kvalitet sadr-žaja i programa. Na tradicionalnim VI Susretima organizatora manifestacija 2012, nakon neposrednog glasanja svih učesnika, za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju proglašena je Ople-načka berba, Topola.

Sve navedeno, razlog je više da se organizatori, opština Topola, TO“Oplenac” Topola i Savez amatera Srbije, potrude da ova manifestacija u 2013. godini, godini jubileja, bude najbolja do sada.

30

Godina stabilizacije privredno-potrošačkih bilansa

Tržište primarnih po-ljoprivrednih proi-zvoda u ekonomskoj

2013/14. godini će biti po svim procenama stabilno, relativno prihvatljivih cena u odnosu na ono koje smo imali u prethodnim godina-

ma. Iza nas je jedna sasvim dobra proizvodna godina u čitavom svetu i to je za posledicu imalo pad cena. Kada se tržišna vaga pomeri u korist povećane tržišne ponude, konsekventno dolazi do pada cene.

Godina 2013. će biti zabeležena kao godina apso-lutnog rekorda u proizvodnji kukuruza. Kukuruz će imati ukupan prinos oko 960 miliona tona što je, od kada se prati svetska proizvodnja primarnih poljoprivrednih proizvoda, apsolutni rekord. Kukuruz je primarni poljoprivredni pro-izvod sa najjače izraženim trendom rasta potrošnje. Rast proizvodnje kukuruza za 12% u odnosu na prošlu godinu uslovio je da ove godine na svetskim tržištima beležimo pad cene u odnosu na isti period prošle godine. Pad cene kukuruza na svetskim berzama, u Čikagu kao referentnoj berzi je za oko 40%, u Budimpešti je 45%, i to je jasna po-sledica dešavanja na relacijama ukupne ponude i tražnje.

Rast proizvodnje pšenice u odnosu na prošlu godinu u svetu iznosi oko 7,6%, što je vrlo značajan i osetan rast i on je uslovio da cena pšenice na Čikaškoj berzi padne za oko 30%, u Budimpešti za oko 50%, dok je na našem tržištu cena pala od 40 do 42%.

Trenutna cena pšenice na berzi u Novom Sadu kre-će se na nivou oko 16 dinara po kilogramu sa PDV-om. Poslednjih petnaestak dana primećen je blagi oporavak na tržištu žitarica kod nas, jer je cena kukuruza u jednom momentu pala čak na 11,5 dinara po kilogramu, a cena pšenica na nivo ispod 15 dinara. Ako uporedimo sa proš-lom godinom kada je cena pšenice iznosila 27 dinara, a kukuruza 26,5 dinara po kilogramu bez poreza, onda je jasno da su ovi padovi cena za svoj uzrok imali dobar rod. Pšenica je kod nas rodila bezmalo 3 miliona tona, što je u odnosu na 1.920.000 tona prošle godine rast od skoro 60%.

Što možemo očekivati u ekonomskoj 2013/2014. go-dini? Ovako jedna uobičajena godina stabilnih proizvod-no potrošnih bilansa mogla bi da utiče na tržište utoliko da ćemo imati redovne sezonske cenovne pikove koji se

obično na tržištu žitarica dešavaju u prvom kvartalu na-redne kalendarske godine i u zavisnosti od tržišnog očeki-vanja novog roda tih kultura. Drugi cenovni pik bi mogao da se desi pred samo skidanje useva novog roda. Ako se procenenjuje da će taj prinos biti niži nego prethodne godine, da će se ugoroziti novi bilansi, ta je cena visoka, ako se očekuje izuzetno dobar prinos, tada cena pada.

Ono što brine naše poljoprivredne proizvođače jeste nepisano pravilo, da kada imaju dobar prinos, tada do-lazi do pada cena i njihov trud i ulaganje u proizvodnju tada postaje neisplativo i obratno, kada budu kažnjeni od strane da li vremenskih uslova ili nekih drugih okolnosti, pa prinos bude mali, cena bude dobra pa se to kompen-zuje u tolikoj meri da oni u krajnjoj liniji bolje prođu kada prinos nije toliko dobar. Rešenje treba potražiti u jednom partnerskom korektnom ugovaranju između proizvođača i prerađivača i udruživanjem poljoprivrednih proizvođa-ča. Udruživanjem oni ukrupnjavaju svoju ponudu, podižu svoj proizvođački kapacitet i tako mogu da utiču i na ot-kupljivače da podele eventualni rizik nekog pada cena ili da otkupljivači izađu u susret proizvođačima kada cene budu ekstremno visoke i da se stvori jedno međusobno poverenje na partnerskom odnosu. To ono što trenutno nedostaje u tom repro-lancu između primarnih proizvo-đača i prerađivača.

Ako uzmemo u obzir nedostatak ili anomaliju našeg tržišta, a to je da imamo jednu usitnjenu ponudu i ukrup-njenu tražnju, pogotovo u sektoru industrijskih kultura, država pre svega treba da stvori jedan opšti ambijent, da afirmiše neke sisteme kao što je sistem javnih skladišta, zakon o javnim berzama, da se omogući poljoprivredim proizvođačima da nastupom na tržištima zaštite svoj pro-izvod od cenovnih rizika. To se može postići time da se stvore preduslovi i da se razmisli o transformaciji i mo-dernizaciji sistema Republičke direkcije za robne rezerve i konačno da se, u što je moguće većoj meri, podigne finansijski kapacitet agrarnog budžeta, koji bi omogućio našim poljoprivrednim proizvođačima da u startu kroz subvencije, putem direktnog plaćanja po hektaru, relak-siraju svoju proizvodnju za što je moguće veći iznos. Na-ravno da je to u ovom trenutku možda i najteži poslovni zadatak u ovoj nemaštini u vrlo tankom budžetu, ali ako bi se napravio neki takav sistem, skup svih tih mera, i mož-da još nekih, tada poljoprivredni proizvođač ne bi ulazio u ovakve situacije da pored dobre proizvodnje cena ne zadovoljava i ne pokriva elementarnu cenu kalkulacije u proizvodnji.

Žarko Galetin

31

Produktna berza Novi Sad21000 Novi Sad Bulevar oslobođenja 5

Tel.: 021/443-413E-mail: nsberza@eunet.rsWeb: www.proberza.co.rs

32

Meso šarana sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina

Jedan od načina kojim EU pomaže zemljama kandidatima i po-tencijalnim kandidatima u procesu pripreme za korišćenje fondova EU su IPA fondovi, a jedna od komponenti je podsticanje prekogranič-ne saradnje. U drugom pozivu IPA programa prekogranične sarad-nje Mađarska-Srbija (www.hu-srb-ipa.com/srb) finansiran je projekat „Istraživačka saradnja na razvoju hrane za ribe u cilju promocije zdrave hrane u regionu (HUSRB/1002/214/120)“, a partneri su bili Naučni in-stitut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada i Univerzitet u Se-gedinu.

U koncipiranju projekta se pošlo od činjenice da Mađarska i Sr-bija imaju mnogo sličnosti kako u pogledu proizvodnje i potrošnje ribe (gde šaran čini 70 do 80% ukupne domaće proizvodnje ribe u obe zemlje), tako i stope smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti (gde je ta stopa preko 50% u obe zemlje). Sledeća polazna činjenica je bila da se riblje meso već dugi niz godina preporučuje u ishrani ljudi, pre svega zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina, od kojih su naročito značajne polinezasićene omega-3 masne kiseline. Pozitivno dejstvo ovih jedinjenja na zdravlje čoveka je dokazano u mnogim istra-živanjima, a ogleda se u snižavanju rizika od razvoja kardio-vaskularnih bolesti. Pomenute masne kiseline se smatraju esencijalnim, jer sisari, a samim tim i ljudi, nemaju mogućnost njihove sinteze u organizmu, već ih moraju uneti hranom. Omega-3 masnim kiselinama je posebno bogata morska riba.

Polazeći od ovih činjenica, postavljen je opšti cilj da se ispita uti-caj obogaćenja hrane za šarana (dakle, slatkovodne ribe) omega-3 masnim kiselinama na povećanje njihovog sadržaja u mesu šarana, a sa ciljem razvoja novog proizvoda (hrane za šarana) sa poboljšanim fizičkim i nutritivnim karakteristikama, ocene efikasnosti ove hrane u eksperimentalnim uslovima gajenja ribe, ocene kvaliteta proizvedenog ribljeg mesa i promocije potrošnje zdrave hrane agro-prehrambenom sektoru, potrošačima i široj javnosti.

Ciljevi projekta su ostvareni kroz sedam projektnih aktivnosti, a postignuti su sledeći rezultati.

Razvijene su recepture hrane za šarana sa poboljšanim fizičkim i nutritivnim karakteristikama. Takodje je razvijena plutajuća hrana za

šarana, kod koje je moguće pratiti njeno konzumiranje i tako povećati njenu iskoristivost. Ova hrana je imala i poboljšanu nutritivnu vrednost, jer je sadržavala različite kombinacije dodatog lanenog i ribljeg ulja (izvora omega-3 kiselina) kao i sintetičkih omega masnih kiselina.

Utvrđeni su parametari tehnoloških postupaka obrade hrane da bi se dobila formulisana hrana za šarana. Ovaj zadatak je izveden u istraživačkom pilot postrojenju koje ima mogućnost vrlo preciznog podešavanja parametara u cilju proizvodnje hrane zahtevanih fizičkih i nutritivnih osobina.

Efikasnost nove hrane je testirana u hranidbenom ogledu na ša-ranu. Osnovni praćeni proizvodni parametri su bili prirast i konverzija hrane. Eksperimentalna grupa koja je dobijala plutajuću hranu sa do-datkom ribljeg ulja je imala za 11,4% bolji prirast i za 12,9% bolju kon-verziju hrane od grupe sa kontrolnom tonućom hranom. S obzirom da je ogled izveden pod kontrolisanim uslovima u zatvorenom pro-storu, gde je vidljivost bila ograničena, za očekivati je da se pri gajenju ribe u ribnjacima postignu još bolji rezultati.

Ocena kvaliteta šarana iz hranidbenog ogleda je izvršena odre-đivanjem njegovog masno-kiselinskog sastava. Utvrđeno je da je sa-držaj najznačajnijih omega-3 masnih kiselina u mesu šarana povećan i do 5 puta u poređenju sa kontrolnom grupom. Pored sadržaja ome-ga-3 kiselina, značajnu ulogu za zdravlje ljudi ima i odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina, koji bi prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije trebalo da bude manji od 4. Utvrđen odnos ovih ome-ga kiselina je bio najpovoljniji u mesu šarana hranjenog obrokom sa dodatkom ribljeg ulja i iznosio je 1,87, tj. odnos je snižen skoro 5 puta u poređenju sa kontrolnom grupom. Po ovim parametrima, meso ša-rana sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina se približava kvalitetu mesa morske ribe.

Diseminacija rezultata je vršena u toku trajanja projekta kroz predstavljanje projekta na međunarodnim i domaćim savetovanjima, kroz radionice za agro-prehrambeni sektor, seminare za vaspitače i nastavnike predškolskih i školskih ustanova, kao i potrošače, štampa-njem promotivnog materijala i postavljanjem web sajta www.feed-pro-food.uns.ac.rs

Koristi od rezultata ovog projekta mogu imati proizvođači hrane za životinje, koji su dobili novi proizvod - visoko kvalitetnu hranu za ribe, proizvođači ribe, koji su u mogućnosti da ponude riblje meso sa povoljnijim uticajem na zdravlje ljudi, i potrošači, koji su dobili moguć-nost da konzumiranjem ribljeg mesa obogaćenog omega-3 masnim kiselinama, smanje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

S obzirom na pozitivan uticaj konzumiranja ribljeg mesa na ljud-sko zdravlje, mogao bi se očekivati porast interesovanja potrošača za ribom sa poboljšanim sadržajem omega-3 masnih kiselina. To bi tre-balo da poveća potrošnju ribljeg mesa i promeni trenutno nepovoljan odnos količine konzumirane ribe i svinjskog tj. pilećeg mesa na našim prostorima.

33

Naučni institut koji se bavi prehrambenim tehnologijama, kvalitetom i bezbednošću hrane

Naučnoistraživački rad, kao osnovna delatnostInstituta, podržan jakom laboratorijskom bazom,

kroz aktivnosti transfera, plasira najnovije rezultateistraživačkog rada u privredu.

Bulevar cara Lazara br. 1 21000 Novi Sad, Srbija, tel.: 021/485-3799, faks: 021/450-725, fins@fins.uns.ac.rs, www.fins.uns.ac.rs

34

Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus

U raspevanom, vinskom raspolože-nju, na brdu iznad sela Šuljam, u sremskomitrovačkoj opštini, u vi-

nogradu koji je pre XVII vekova zasadio car Marcus Aurelius Probus i iz kojeg se razvila priča kontinentalnog uzgoja vi-nove loze, uz brojne zvanice, prijatelje, goste, obeležen je19. avgust, dan rođe-nja ovog imperatora.

Punih XVII vekova trebalo je da se pojavi jedan drugi čovek, koji će obnovi-ti ne samo carske vinograde, već i naum da iz ovog dela Srema, Fruške gore, u svet poteku dobra vina, koja kvalitetom ne zaostaju za onim mediteranskim.

Taj čovek, gospodin Milorad Mi-lošević, preduzetnik i vizionar, okupio je veliki broj istomišljenika, pristalica i podržavalaca njegove ideje i dela, i u svom vinogradu (5 hektara posađenih prošle i 2 hektara ove godine), baš na onom mestu gde su se nekada nalazili Probovi vinogradi, uz prigodan kultur-no-zabavni program, poeziju, igrokaze i tamburaše, druženje i veselje, prosla-vio ovaj dan, koji ne slučajno pada na praznik Preobraženje. Ovo okupljanje je bilo i povod da se sumiraju rezultati iz prošle godine, istaknu planovi za na-rednu godinu.

Ako je Prob 280. godine naše ere mogao da zasadi prvu vinovu lozu i

ovo blagodarno brdo napravi mestom vina, onda mi možemo i naša obave-za je da to i obnovimo, bila je ideja sa kojom je gospodin Milorad Milošević započeo obnovu vinograda na “Probo-vom brdu”. Po njemu, najveći problem u Srbiji je nezainteresovanost ili stid od onoga što Srbija ima. Jer, kako drugači-je objasniti činjenicu proverljivu i doku-mentovanu, da je na ovom mestu, Prob zasadio prvu vinovu lozu van Medite-rana, odakle se ona raširila i u severnu Francusku, Španiju, Nemačku itd., a da se o tome tako malo zna ili se ne zna uopšte.

Samo posle nekoliko godina, do-duše ne jednostavnih, neke od ideja koje je gospodin Milošević osmislio, po-čele su da se realizuju i sve više ima onih koji blagonaklono gledaju i isčekuju nje-gov sledeći korak. Žitelji ovog dela Sre-ma vođeni ovim pozitivnim primerom, svesniji su nego ikada blagodarnog sunca, dobre zemlje, tradicije i znanja, preduslova za gajenje vinove loze. Jer, ovde je, od kada je začelo, rađalo do-bro grožđe, od kojeg se pravilo odlično vino. A šumovita i kulturom bremenita Fruška gora, sa brdovitim silazima i po-gledom uprtim u mačvansku ravnicu, na sve bogatstvo roda koje ona nosi, pravo je mesto za uživanje.

Sremski Slovenac ili slovanački Sre-mac, kako se predstavlja ovaj vanredan čovek, Milorad Milošević, prošle godine je zasadio prvi hektar, a zatim počeo zaštitu imena, znaka. Sada je sve to za-vršeno. Danas ima zasađenih 7 ha, sutra će biti 10 ha, a priča iz istorije, turizma i ekonomije započeta prošle godine, sve više se afirmiše.

Postoji želja da će njegov primer slediti drugi domaćini i krenuti put ra-zvoja vinogradarstva u Fruškoj gori, kao njenom najvećem potencijalu, na kojem treba graditi turističku ponudu. U me-đuvremenu, gospodin Milošević je us-postavio saradnju sa Srednjom poljopri-vrednom školom u Irigu, sa namerom da se u ovom vinogradu spoji mladost sa vinovom lozom, da nekolicina mladih ljudi obezbedi sebi posao, sa moguć-nošću daljeg školovanja u inostranstvu, da postanu vrsni enolozi. Spreman da tim ljudima ponudi posao, praksu, da odu i nešto nauče, i da se vrate u svo-ju domovinu, na plodnu zemlju, gde su uslovi za rad dobri, gde ima dobrih ljudi i svega potrebnog za život, gospo-din Milošević još nije naišao na potreb-nu podršku države i u ovom trenutku je sam. Da li će mu u nekom trenutku neko pridružiti, neizvesno je, a razlog za to je teško objasniti.

35

Jesenjim sajmom u Veliki Radincima Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema

Sa skromnim početkom koji su pra-tile velike ideje, na prostoru Sportskog aerodroma u Velikim Radincima od 6. do 8. septembra, održan je Treći jese-nji poljoprivredni sajam „Srem 2013“. Ovogodišnju sajamsku manifestaciju obe-ležilo je preko osamdeset izlagača iz Srbije i Slovenije, i činjenica da su glavni pokretači celog projekta, firma Panonija Agrar MM i gospodin Milorad Milošević, podržani od strane Aero kluba Sremska Mitrovica i Turističke organizacije Sremska Mitrovica, grada Sremska Mitrovica, kao generalnog pokrovitelja ove manifestacije i prijatelja sajma, gostiju iz Opštine Komenda iz Re-publike Slovenije, Sremske privredne ko-more, Kompanije Hupro i MasFerg Agro d.o.o.

Na Sajmu su bili prisutni i mali pri-vrednici, banke i osiguravajuća društva, a održana su i dva predavanja na temu fruškogorskog vinogradarstva i voćarstva i korišćenja evropskih fondova u bućnosti.

U cilju afirmacije poljoprivrede ovog kraja, Poljoprivredni sajam „Srem“ nastao je po ugledu na Jesenski sejem kmetij-ske, gozdarske in gradbene mehanizacije, ogrevalne opreme in obrti v Komendi-Slo-venija, pokrenut pre osamnaest godina na prostoru od 200 m², sa četiri izložena trak-tora. U međuvremenu je Sajam u Komendi izrastao u ozbiljnu privrednu manifestaciju koja se održava dva puta godišnje (u apri-

lu i oktobru) na prostoru od 3 hektara, sa preko 400 izlagača i 80.000 posetilaca. Že-lja je da takav razvojni put ima i Sajam u Velikim Radincima, koji je prve godine odr-žavanja imao 20, druge 46, i ove godine 86 učesnika, a srazmerno broju izlagača raste i broj posetilaca. Recept je jednostavan, treba raditi i treba biti uporan, tvrdi gospo-din Milošević.

Koliko je ova manifestacija važna, ne samo za region Srema, nego i za Srbiju, ali i šire, potvrdilo je prisustvo ambasadora Re-publike Slovenije, njegove ekselenicije gos-podina Franca Buta, koji je i otvorio Sajam. Ambasador Franc But je izrazio veliko za-dovoljstvo što treću godinu dolazi na ovaj značajan događaj i poželeo da preraste u mesto okupljanja sve više izlagača i pose-tilaca. Ambasador je zatim naglasio zna-čaj saradnje sajmova u Komendi i Velikim Radincima, jer iskustva slovenačkog sajma mogu pozitivno uticati na ovaj sremski iz razloga što su sajmovi mesta gde se osim biznisa, ljudi susreću i druže. Sajam pose-ćuju ljudi koji dele iste probleme, bave se sličnim poslovima, a ovo je pravo mesto za razmenu predloga i ideja kako probleme pretvoriti u prilike i uspešne poslove. Ovaj sajam je pre svega namenjen mladim lju-dima iz okoline, od kojih zavisi dalji razvoj poljoprivrede ovog kraja.

Ove godine sajamska manifestacija je otišla korak dalje potpisivanjem protokola

o saradnji između Komende i Sremske Mi-trovice. Na taj način ojačane su veze izme-đu dve opštine i dve države, i garancija da će Veliki Radinci i ovaj deo Srema postati jedan brend sa maksimalno razvijenom poljoprivredom.

Da Sremska Mitrovica ima sluha za ula-ganja u poljoprivredu i njenu promociju, pokazali su čelni ljudi ovog grada, koji su podržali sajam i napore gospodina Miloše-vića koji je ulažio u ovu manifestaciju veli-ku energiju, veliki trud, a i velika finansijska sredstva. Sremska Mitrovica, istaknuto je i ovom prilikom, ima trajno opredeljenje da ulaže u poljoprivredu, jer je to jedini način da se oživi selo i samim tim poboljša eko-nomska situacija njenih žitelja.

Gospodin Milorad Milošević je svestan da će trebati još dosta godina da se dosti-gnu slovenački partneri. Da bi se što brže krenulo u realizaciju tih ciljava, dogovoreno je da već od sledeće godine, organizaciju sajma od Milorada Miloševića preuzme Agencija za ruralni razvoj grada Sremske Mitrovice, tj. Privredna komora Srema, koja će nastaviti tradiciju ovoga sajma.

-Dete ima tri godine, prohodalo je, zna da priča, zna da jede, ali trebaju mu novi vaspitači, koji će pomoći da se ovaj sajam maksimalno razvije - zaključio je gospodin Milorad Milošević.

Panonija - Agrar MM22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci,Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, + 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, +381 (0)64 88 94 690.Mail: info@sajamradinci.rs; Web: www.sajamradinci.rs

36

VELIKI USPESI JP VOJVODINAŠUMEJavno preduzeće Vojvodinašume je od početka 2013. godine od strane različitih institucija i organizacija

dobijalo priznanja da posluje na najvišem nivou kada su u pitanju profesionalnost, kvalitet usluga, inovativnost i društveno odgovorno poslovanje koje je u skladu sa zaštitom životne sredine.

Najveći dokaz o uspehu i opredeljenju Preduzeća je obnovljeni FSC sertifikat, jedan od najpoznatijih u sve-tu, koji je SGS Qualifor, najveća svetska organizacija za ispitivanje, kontrolu i monitoring, u martu 2013. godine produžila do 2018. godine. JP Vojvodinašume je 2008. godine steklo FSC sertifikat (SGS- FM/COC-005064), za održivo gazdovanje šumama po individualnom modelu gazdovanja šumama. To nedvosmisleno potvrđuje da se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekološ-kih, ekonomkih i socijalnih funkcija šuma.

Četiri prestižne nagrade i priznanja različitih orga-nizacija su široj i biznis javnosti potvrdila da poslova-nje Javnog preduzeća Vojvodinašume ima dugoročni uticaj na razvoj različitih delova privrede u zemlji. Prva od njih je Nagrada Privredne komore Vojvodine, zatim sledi nagrada Međunarodne institucije Superbrands Corporate Superbrand u Srbiji za 2012-2013. godinu i prestižna regionalna nagrada Biznis partner 2013.

Poslovni portal “eKapija” pet godina unazad do-deljuje Nagradu za investiciju godine u Srbiji “Au-rea”, kompanijama koje su spremne da se posvete ino-vacijama i odluče da u njih investiraju.

JP Vojvodinašume se ove godine našlo među fina-listima zahvaljujući tome što je u septembru

2012. godine otvorilo prvu izvoznu hladnjaču za meso divljači u Srbiji koja će značajno unaprediti po-tencijale lovnog turizma u celoj zemlji.

Radi se o tehnološki savremenom objektu koji predstavlja distributivni centar mesa divljači preko koga se meso iz 17 lovišta JP Vojvodinašume putem veleprodaje, uz punu primenu HACCP sistema kontro-le kvaliteta mesa, isporučuje velikim korisnicima, a do kraja godine i tržištu zemalja EU.

Treba istaći da Javno preduzeće Vojvodinašume sa svojim lovištima i savremenim lovačkim kućama za smeštaj lovaca i turista, uzgajalištima i proizvodnim centrima krupne i sitne divljači, i stručnim kadrovima, predstavlja vodeći lovno-privredni subjekat u Autono-mnoj pokrajini Vojvodine i Republici Srbiji, a time i ne-izostavni činilac u planiranju ukupnog razvoja lovstva.

Krajem septembra 2013. godine u okviru lovišta Kaćka šuma biće otvorena lovačka kuća ”4 jelena”, seda-mnaesta po redu u integrisanom sistemu smeštajnih objekata JP Vojvodinašume. Za novembar 2013. godine planirano je otvaranje farme jelena lopatara (Dama dama) za proizvodnju mesa divljači, prve u Republici Srbiji.

Direktorka Marta Takač i menadžment JP Vojvodinašumesa nagradom „Biznis partner 2013.

Prva izvozna hladnjača za divljač u Srbiji -Kaćka šuma kod Novog Sada

37

Od novih sadržaja u lovno-turistićkoj ponudi JP Vojvodinašume za 2013. godinu treba izdvojiti lov kru-pne divčljači lukom i strelom. U skladu sa zakonom o divljači i lovu Republike Srbije i pravilnikom o izvođe-nju lova, ograđeni delovi lovišta Kamarište, Plavna i Ristovača otvorila su vrata brojnoj evropskoj populaciji streličara kako bi mogli lukom i strelom da love krupnu divljač. Ovaj viteški način lova je svakako novina na našem lovno-turističkom tržištu, a koji će sigurno zain-teresovati i našu mlađu lovačku populaciju.

Kao upravljač najznačajnijih zaštićenih područja u Srbiji i Vojvodini, JP Vojvodinašume nudi mogućnost posete Specijalnim rezervatima prirode kojima uprav-lja (Obedska bara, Gornje Podunavlje, Koviljsko- Pe-trovaradinski rit, Bagremara, Deliblatska peščara, itd.), koja uz pratnju stručnih vodiča i različite programe za decu i odrasle predstavljaju pravi doživljaj. U Specijal-nom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koji je uda-ljen samo 65 km od Beograda, nalazi se centar Čardak gde se uz adekvatnu ponudu organizuju pripreme za sportiste, eko-radionice, škole u prirodi i rekreativna nastava za decu školskog uzrasta.

JP Vojvodinašume, kao član velike evropske šumarske porodice, će se i dalje truditi da zadrži ovaj pozitivan trend poslovanja koji je u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredeljenjima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika šumskih proizvoda i brojnih drugih interesnih grupa, i dalje će ispunjavati i unapređivati sve zahteve, propise i standarde u cilju što boljeg gazdo-vanja šumama uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način.

www.vojvodinasume.rsPreradovićeva 221131 Petrovaradintel: 021/431-144

Centar „Čardak“ SRP „Deliblatska peščara“ Edukativni centar

38

O vinskim etiketama

Vinske etikete ne određuju kvalitet vina, ali mogu biti presudne za njegovu popularnost. Etikete sadrže važne informacije za potrošače jer govore o vrsti i poreklu vina. Etiketa je često jedini izvor na osnovu kojeg kupac može da oceni vino pre kupovine. Neke od informacija na vinskoj etiketi (naziv vina, vinski region ili apelacija, vidange ili godi-na berbe, sorta grožđa, barrique) razlikuju se od zemlje do zemlje.

Današnjim etiketama prethodilo je obeležavanje vin-skih sudova/amfora, stara, ali veoma važna praksa. Vinari Sumerije su još pre 6.000 godina cilindričnim pečatom od grafita, visine oko tri centimetra, obeležavali amfore napu-njene vinima, koje su se nosile u hramove. Ove oznake se i danas smatraju najstarijim poznatim označavanjem porekla i autentičnosti proizvoda. Za vreme XX Tebanske dinastije u Egiptu ( 1200-1085), vinogradarstvo je postalo toliko zna-čajno da su amfore iz tog perioda pored oznaka porekla vina nosile i ime faraona. Grci su svoje amfore, na kojima je bila označena godina proizvodnje, zatvarali smolom alp-skog bora (Pinus Halepentis) i na taj način čuvali vina od kvarenja, a na ručkama su bili utisnuti žigovi: na jednoj znak proizvođača a na drugoj žig lokalnog zakonodavca, što je ukazivalo na oblast porekla. Amfore su se koristile sve do V veka, kada su Rimljani ot-krili prvu burad i počeli da ih koriste. Važni podaci o onome šta se u buradima nalazi (godina berbe, lokalitet, zapremina bureta, te ime i žig vlasnika) ispisivali su se najče-šće kredom. Imućniji su postavljali metalne etikete.

Na prve vinske boce kačen je stakleni disk ili utiskivan žig proizvođača ili prodav-ca sa inicijalima, heraldičkim znacima i da-tumom punjenja.

Prvu vinsku etiketu današnjeg tipa kreirao je italijanski botaničar Pier Anonio Micheli (1679-1737). Bila je napisana ru-kom i pričvršćena na flašu belog vina “Ver-dicchio”.

Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranom XVIII veku, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.

Pronalazak litografije Nemca Aloys Senefelder-a 1796. go-dine, omogućio je izradu složenijih nalepnica sa grafikom i bojom, za masovniju proizvodnju.

Da bi svoj proizvod učinili prepoznatljivijim i privlačni-jim, proizvođači vina su za dizajn etiketa angažovali i najve-će umetnike svoga vremena.

Godine 1945, elitna vinarija Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom etiketa, unajmljujući svake godine dru-gog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Među tim umetnicima su bili Miro, Dali, Vorhol... Šagal je za barona Philippe Rotschild-a dizajnirao etiketu za berbu iz 1970. godine. Za istog naručioca reprodukovana je Pikasova slika Bahanalije, za etiketu berbe iz 1973. godine. Godine 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena pra-znom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).

Jedan od poslednjih koji je imao tu čast da izradi etike-tu za Chateau Mouton-Rothschild, bio je američki umetnik Jeff Koons za berbu 2010. godine. Za bocu Don Perinjona, isti umetnik je u avgustu 2013. godine, za berbu 2003. go-dine kreirao etiketu pod nazivom “Balloon Venus”, a ovaj čuveni šampanjac sa trodimenzonalnom skulpturom Vene-re istog autora, krajem godine prodavaće se u Njujorku za 15.000 evra.

Tim putem krenula je i vinarije Zvonko Bogdan, i svoje vino Merlot 2009 ukrasila reprodukcijom „Vinogradar i vino-gradarka“, somborskog slikara Eugena Kočiša. Zbog dobrih reakcija publike u vinariji će nastave sa ovom praksom, i sva-ke godine neko od svojih vrhunskih crvenih vina „upakovati“ u novu sliku ovog umetnika.

Neke vinarije se drže tradicije, a neke vole promene. Vinarija Château Simone nije menjala dizajn etikete više od 60 godina, dok druge to čine svake godine.

Simpatično, romantično i drugačije etikete mogu da se vidi i kod nas. Inspiracija jedne orginalne etikete bio je strah četvorogodišnje devojčice Angeline, praunuke dada Budi-mira Zdravkovića, iz Vinarije Budimir, da petlovo kukurikanje ne “probude” dedina vina “koja spavaju u podrumu” po-

stala je motiv za etiketu „slika devojčice na mesečini sa petlom“ i naziv vina “- ...i kao da si anđeo...”. Komentari potrošača ovog Merlot-a su povoljni, pogotovo u izvozu, u Holandiji, gde ovo vino ima najviše uspeha.

Inspiracija za etikete mogu biti i ždrepci, zamkovi, pop ikone, umetnička dela ne bi li učinile pokušaj da „ulove“ pa-žnju potrošača. Prema jednom istraživanju, čak 70% nemačkih privrednika smatra da dizajn ima jedno od ključnih mesta u pro-daji proizvoda. Nije od presudnog značaja da li će se na etiketi naći nešto jednostav-no ili složeno, važno je da izazove reakciju, ravnodušnost je neprihvatljiva. Ulaganje u dizajn najjeftiniji je i najbolji pokušaj da se proizvoda izdvoji kao brend, a dr Clark po-tvrđuje važnost etikete izjavom da “jedan pogled na etiketu vredi 30 godina slepog degustiranja”

39

Vinski red Vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios

Gospodin Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda Vitezova telečke visoravni “Agios Dimitrios” i pred-sednik Mesne zajednice Bajša i kancelar vinskog reda, gospodin Karolj Lacković, su alfa i omega vinarstva u Baj-ši (mesto sa 2.313 stanovnika, u opštini Bačka Topola), ili njeni najeksponiraniji akteri. Posećuju sajmove, manife-stacije, aktivni su i prisutni svugde gde se afirmiše širenje viteškog odnosa prema vinu i vinskoj kulturi. Gospodin Viljanac i gospodin Lacković ovoga puta bili su naši vodiči za upoznavanje Viteškog reda “Agios Dimitrios”

Da je vino poznato i priznato u ovom kraju govo-ri podatak da je u prošlosti u Bajši (u kojoj nikada broj stanovnika nije prelazio 3.500), bilo 110 hekatara pod vi-nogradima, usitnjenih parcela. Nekada je svako doma-ćinstvo proizvodilo vino za svoje potrebe, a tako je i da-nas. Nekada su ta vina bila kisela, a danas se uz primenu savremene tehnologije, inox sudova, razmenu znanja među vinarima, odlascima na takmičenja u zemlji i ino-stranstvu, spravljaju kvalitetna vina sa posebnim ukusom i mirisom podneblja.

Iz razloga što je Telečka visoravan nekada bila pre-bogata vinogradima, tamošnji vinogradari i vinari osetili su potrebu da i ovaj region s punim pravom zaslužuje svoj vinski red.

U skladu sa tim, u Bajši je 2010. godine osnovan Vinski viteški red “Agios Dimitrios” koji je na osnivačkoj skupštini imao sedamnaest potpisnika, a danas broji 28 vitezova, tako da sada u Srbiji imamo registrovano osam vinskih redova.

Pre tri godine je na Saboru vinskih redova na Paliću, potpisana je povelja o saradnji vinskih redova Srbije, a

godinu dana kasnije na Saboru u Bajši, dogovoreno je da se napravi korak dalje i osnuje Savez vinskih redova Srbije. Krajem jula dovršena je registracija i ozvaničen po-četak rada Republičkog vinskog reda sa sedištem u male-noj Bajši, a za vreme Grožđebala u Sremskim Karlovcima, 20. septembra 2013. potpisana je izjava o namerama za saradnju između Asocijacije vinskih redova Mađarske i Srbije.

Za Bajšu je vino bilo važan kohezioni faktor. Sa vi-

nom i uz vino stvorene su prijateljske veze, postignuti značajni dogovori, koji nisu vezani samo za vinogradar-sko-vinsku priču. Jedan od takvih primera je i bratimljenje sa mestom Kelebija (Mađarska). Saradnja između Kele-bije i Bajše je i počela zahvaljujući vinu, kada su komšije iz Mađarske pre 10 godina prvi put pozvale Bajšane da donesu svoja vina na ocenjivanje na Festival karpatskog basena. Od tada, svake naredne godine Bajšani su do-brodošli na tom Festivalu, a severni susedi dolaze na Su-srete vojvođanskih vinogradara, pa i na Bajšansko prelo, i na sve druge manifestacije i događanja koja se dešavaju u ovom malom mestu. Danas su nekoliko državljana Ma-đarske članovi vinskog viteškog reda “Agios Dimitrios”, koji je i pridružen član Asocijacije vinskih viteških redova Mađarske.

Bratimljenje sa Kelebijom je donelo niz benefita. Kontakti među ljudima su osim prijateljstva rezultirali i ekonomskom saradnjom. U toku je zajednički IPA pro-jekat, povezivanje biciklističkom stazom Bačke Topole i Bajše, za koji je dobijeno 350 hiljada evra. Saradnja se od-vija i preko kulturno-umetničkih društava i kulture uopšte. Umetnik iz Bajše, koji živi i stvara u Beogradu, Kolar Laslo, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, i član vinskog reda“Agios Dimitrios”, na predstojećem Festivalu karpat-skog basena, imaće samostalnu izložbu. Dosta je likovnih kolonija koje zajednički organizuju ova dva mesta.

Veliki majstor vinskog reda Vitezova telečke visorav-ni “Agios Dimitrios”, gospodin Milisav Viljanac ističe da se poslednjih godina dosta napredovalo u vinskoj kulturi, ali da bi se krenulo dalje, naša država bi morala da obra-ti više pažnje na male proizvođače, koji prave od 1.000 do 10.000 litara vina. Ako se ne iznađe neki modus, kao što ima Austrija, turističku prodaju vina sa kućnog pra-ga, odnosno podrumskih vrata, mali vinari se neće moći uklopiti u nove, rigorozne zakonske propise. Gospodin Milisav Viljanac će ispred Asocijacije vinara učiniti napor da, na najvišem nivou, dođe do zadovoljavajućeg rešenja i za male proizvođače, jer vitezovi vina su zagovornici vinske kulture, ali i uporni, istrajni i časni borci za prava vinogradara i vinara.

40

Amštadt Tamaš pudar 2013. godine na Paliću

Amštadt Tamaš

Amštadt Tamaš, vinogradar firme “Tandex” iz Subotice, na 24. Berbanskim danima na Paliću, održanim 14. i 15. septembra 2013.

godine, proglašen je za pudara godine. Njega je iza-brao Senat vinskog viteškog reda Arena Zabatkiensis, koji je cele vinogradarske godine pratio, obilazio, be-ležio stanje u vinogradima na teritoriji grada Subotice. Na osnovu njihovog zapažanja, koji je vinograd bio najlepše odnegovan, a time i dao najlepše grožđe, iza-bran je čovek, koji je čuvao i brinuo se o tom vinogra-du. Ove godine je za pudara godine izabran 33-godiš-nji Amštadt Tamaš.

Ko je Amštadt Tamaš?

Gospodin Amštadt Tamaš je vinogradar firme “Tandex”, koja na samo kilometer od Palića, između istočine obale jezera i obilaznog puta, u posedu ima nešto više od 3 ha vinograda. Godine 2010. na imanju porodice Gubičak, gde se vinogradi nalaze, zasađeno je 14.250 čokota Burgunca sivog i crnog i Traminca mi-risnog. Ove godine će iz ove vinarije poteći i prve kapi Burgundca sivog i Traminca, dok će se od Burgunca crnog praviti barrique vina i ona klasičnom tehnolo-gijom.

Osim što je vinogradar, gospodin Tamaš za sebe i svoje prijatelje pravi vino i školuje se. Apsolvent je Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, smer-vinogradarstvo.

Po sopstvenom priznanju za njega i njegovu fir-mu, ovo priznanje ima posebnu težinu. Prvo, zato što dolazi od vinskih vitezova, dobrih poznavalaca reda i rada u vinogradima. Vitezovi vina znaju koliko je vre-mena, znanja i truda potrebno da se odneguje zdrav čokot, slastan grozd, znaju da je to posao nalik stva-ranju umetničkog dela i fizičkog rada u jednom. Ovo priznanje za njega je podsticaj da još više i još kvali-tetnije radi.

Vidna su nastojanja da je ono što je bilo “staro ko-liko i grad Subotica”, a misli se na vinograde, sa puno pažnje i ljubavi polako obnavlja.

Prema podacima iz 1975. godine, 6,9% su bili vi-nogradi stari do 10 godina, 10,8% stariji od 10 a mlađi od 20 godina, 34,2% starosti od 30 do 50 godina, i čak 32,6% stariji od 50 godina na kojima su bile zastuplje-ne uglavnom sorte Kadarka i Kevedinka, skoro 80%.

Posle toga usledio je raspad zemlje, ratno stanje i propast ekonomije, neprilike koje ni “žilavi” vinogra-di nisu izdržali. Na Peščari se u tom periodu površine pod vinogradima prepolovljavaju, a veliki sistemi “koji su bili lokomotiva” razvoja vinogradarstva i vinarstva u ovom kraju, jedan za drugim propadaju.

U podizanju novih vinograda, poslednjih petna-estak godina, vinogradari se odlučuju uglavanom za svetski priznate sorte grožđa: Italijanski i Rajnski Rizling, Burgundac beli, sivi i crni, Sauvignon Blanc, Župljanku, Chadronnay, Traminac, Frankovku, Merlot, Chabenet Franc, Chabernet Sauvignon, Game. Daleko pažljivije se pristupa izboru gustine sadnje, načinu nege i čitave procedure spravljanja “božanske kapljice”.

Ono što je sigurno, da nema vinograda bez vred-nih i iskusnih ljudi, voljnih da svoje vreme i ljubav po-svete ovom plemenitom poslu.

Amštadt Tamaš je jedan od onih, koji će biti perja-

nica i oslonac budućeg razvoja vinogradarstva i vinar-stva Subotičko-horgoške peščare, koja zahvata površi-nu od 24.000 ha i gotovo je cela pogodna za gajenje vinove loze, od koje se dobijaju posebna tzv. “vina sa peska”.

41

Dajmo podsticaj i podršku našim vinogradarima i vinarima

Da vinogradare i vinare more i druge brige osim onih striktno vezanih za vinovu lozu i vino, primer je mera Ma-kedonije za ograničenjem uvoza srpske pšenica i brašna od 1. jula 2013. Razmišljanje gospodina Save Jojića, vlasnika “Mačkovog podruma” iz Iriga, poznatog i priznatog vina-ra, verovatno se poklapa sa mišljenjem većine privrednika.

-Država Srbija je trebala da nekim reciprotitetom reaguje odmah na te mere. Dozvolila je da prođe letnja sezona, da sve makedonsko povrće završi u Srbiji, da se uguše naši proizvođači povrća, i onda je zapretila vinom. Čim je zapretila vinom, odmah su u Vladi Makedonije shvatili da je “đavo odneo šalu” i da je njima jako značajno da izvoze vino, samim tim što je srpsko tržište najveće za makedonski izvoz. Ja nisam za to da se makedonsko vino ne uvozi u Srbiju, ali sam za to da se preduzmu i neke naše mere i šta je to od vina što može da uđe u Srbiju. Treba da se zapitamo: Da li Vršački vinogradi mogu da popune nešto od toga? Da li može evro uložen u Vršačke vinogra-de može da da bolje rezultate ili svaki evro mora da izađe izvan granica Srbije?

U Austriji svaki građanin zna da svaki evro uložen u austrijsko vinogradarstvo i vinarstvo znači manje otpušte-nih radnika. Možda ne bi bilo loše kada bi i mi u Srbiji tako

razmišljali. U vinogradima Mačkovog podruma za vreme berbe radi oko 40 berača, ali i u proleće, kada počne re-zidba pa do završetka berbe, svakog dana ima 15 do 20 zaposlenih. Zamislite, da neko nekim merama dovede u situaciju Mačkov i druge podrume, da zatvore svoje vinari-je, ovi ljudi neće imati posla. Mislim da je Srbija morala ra-nije da donese recipročne mere, a i u principu da se ogra-niči uvoz makedonskog vina, pa i grožđa u Srbiju. Dajmo podsticaj i šansu našim proizvođačima. Područja Fruške gore, Župe, bila su kadgod puna vinograda. Mi se danas hvalimo što je Ministarstvo podstaklo sadnju nekoliko hi-ljada hektara vinograda, a nekada je u Srbiji bilo zasađe-no 110.000 ha, od toga samo u Vojvodini 36.000 hektara. Sada cela Srbija nema 36.000 hektara pod vinogradima.

U Austriji, Vlada u saradnji sa lokalom, čini sve da oživi Štajersku koja je veoma slična našoj Fruškoj gori, da ljude vrate na njive da se bave proizvodnjom i to ekološkom, prirodnom itd. Nema ekološke proizvodnje u velikim okvi-rima ako nemate veliku radnu snagu. Ne možete sedeti u gradovima i govoriti o ekološkoj proizvodnji. Ekološka pro-izvodnja traži živog čoveka na njivi. Jeste to mukotrpno, ali ako želimo organsku proizvodnju, a čitav svet se kreće ka tome, moramo da vratimo ljude na selo, ali onda moramo da im stvorimo mogućnost da to što proizvedu imaju neg-de da prodaju. Za tako nešto trebaju dobre komunikacije, na prvom mestu putna mreža. Nema niti ruralne, niti turi-stičke privrede, bez puteva. Mi se nalazimo u opštini Irig, i puna su nam usta turizma, ali naši turisti nemaju gde da dođu, jer imamo samo jedan magistralni put Ruma-Irig-Novi Sad, a tu nije turizam. Turizam je na tri kilometra od Iriga, ali tamo gde je celina našeg vinograda najlakše se dođe helikopterom. Nema izgleda da turista dođe da vidi lepote. Ne moraju biti svugde asfaltni putevi kao u Štajer-skoj, gde se do svake farme, salaša, vinograda nalazi put makar dva metra širine. Dobro bi bilo da uspostavimo, da možemo dovesti turiste, a ja sam i u Italiji, Austriji, Sloveniji, video da su turisti čudo. Ljudi žele da izađu iz betona, sta-kla, čelika. Ne mogu se očekivati spektakularni novci kao na Ibici, ali se može očekivati dovoljno da jedno domaćin-stvo pristojno živi od toga – zaključio je Sava Jojić.

Sava Jojić

42

Smeštena u na j v inorodn i j em kraju naše zemlje, Župi Aleksandro-vačkoj, Vinarija Bu-dimir jedna je od najstarijih u tom kraja. Nastavljač po-rodične tradicije u vinarstvu, i onaj koji se još uivek pita za sve, Budimir Zdrav-

ković, uveliko “gazi” osamdesetu. On je zadužen za čuvanje onog provereno dobrog, tradicionalnog u vinariji, a za razvoj i uvođenje novih trendova i tehnologija zadužene su mlađe generacije.

Ovoga leta iz Vinarije Budimir, izašala je na tržište nova etiketa, Triada Rosé, koja je uz Triada belo i Triada crveno za-okružila trojstvo asocirano imenom. Triada Rosé je vrlo zani-mljiva, jer je u pitanju kupaža devet sorti grožđa, i u odnosu

na, već standardno rose vino iz ove vinarije, Ružicu Džulina, predstavlja školski primer razlike između nečega što je tradi-cionalno, Ružice, i nečeg modernog, a to je Triada Rosé. U Župi se za Rosé do pre par godina govorilo o onome „što nije ni belo, nije ni crveno“, a Triada Rosé ima šanse da stane uz svetski poznata Rose vina.

Planovi daljeg razvoja Vinarije Budimir su vezani za na-stupe na jesenjim i zimskim sajmovima i vrše se pripreme za nove izvoze. Trenutno vinarija izvozi četiri etikete u SAD, a očekiju se nove porudžbine. Uvek je lepo kada se neko srpsko vino nađe na vinskoj karti elitnog restorana na Istočnoj oba-li (Menhetnu), kao što je slučaj sa vinima Vinarije Budimir. Iz Vinarije Budimir su fokusirani i na sezonu svetskih sajmova, i nadaju se da će u saradnji sa drugim vinarima uspeti da orga-nizuju „srpski paviljon“, kako bi se srpska vina bolje predstavila na svetskom tržištu.

Vinarija Budimir 1/3 proizvedenog vina proda na tržištima regiona i ta tendencija raste, jer nakon izvoza u SAD, sledio je izvoz u Holandiju, Belgiju, a posle osvojene nagrade na China Wine Awards 2013. za crvena vina: SVB ROSA (zlatna medalja), ...i kao da si anđeo... (srebrna), Triada Crvena (bronza), došli su novi upiti iz te azijske zemlje.

Vinarija Budimir

Kada se krene ka hrvatskoj granici prema Iloku, sa de-sne srane, kilometar od granice i petna-est kilometara od Šida, nalazi se Mo-lovin, naselje u ko-jem živi 300 duša u četiri ulice. Vinogra-di Vinarije Molovin (50 ha) se graniče sa hrvatskom šumom, a na njima se uzga-

jaju sorte Rajnski Rizlinga, Italijanski Rizling i mirisni Traminac, a od crvenih Pinot Noir i Frankovka. Kada su u pitanju Merlot i Chabernet Sauvignon, radi se redukcija prinosa, kako bi se postigao željeni kvalitet. Za sada izbor vina iz ove vinarije su: Inat (Rajnski Rizling tj. srpski Rizling - svetskog renomea), Prin-cip belo (mirisni Traminac), Plavi Princip, crveno vino, te Rose,

suvo roze vino proizvedeno od grožđa sorte Pinot Noir, sve iz sopstvenih zasada.

Vlasnik vinarije, Aleksandar Saša Vinčić, koji nimalo slučaj-no, u prezimenu nosi vino, stasao je u vinogradarsko-vinskom okruženju svoje porodice generacijski posvećene vinu, samo ne u ovom obimu. Površine pod vinogradima, na južnim pa-dinama Fruške, sa nadmorskom visinom od 220 metra, obez-beđuju vinariji dovoljno sirovina na proizvodnju vina, jer kako kažu: „znamo od čega pravimo vino, a prvi bitan momenat u pravljenju vina je momenat berbe, kada vi određujete njen početak, dinamiku i njen tok“, kaže Tanja Grubišić, brend me-nadžer i enolog vinarije Molovin.

Ove godine se na tržištu pojavio Rose koji je potpuno svetao, nalik onim kakvi se prave u Francuskoj (arhetipski Pro-vansalski Rose) i jedno specijalno izdanje Rose, tzv. Bobo Rose. Naime, naš proslavljeni teniser i ljubitelj vina Boba Živojinović, imao je prilike da proba Rose iz Molovina, i pošto mu se jako dopao, i bio po njegovom ukusu, lako su se dogovorili oko saradnje-etikete sa njegovom imenom.

Nagrade (bronzane medalje) sa Decanter World Wine Awards u Londonu i AWC u Beču, potvrda su da će se o vini-ma iz ove mlade vinarije, osnovane 2010. godine, tek pričati.

Vinarija Molovin

Za samo tri godine od kada je registrovana, Vinari-ja Brestovački je us-pela da izgradi svoj imidž, i da za svoja vrhunska vina, što je i glavna orijentacija ove vinarije, bude višestruko nagrađe-na (Zlatna meda-

lja na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu za Chardonnay “BAHUS”).

Priča je tekla ovako: gospodin Željko Brestovački je imao ideju da zasadi vinograd i da pokuša da napravi vino, pošto je Erdevik tradicionalni vinogradarsko-vinarski kraj. Pokušao, probao i video da može, uz svesrdnu pomoć sina, Bojana Brestovačkog (22), nastavljača ideje i vlasnika vinarije. Za tri godine podignuta je vinarija kapaciteta 150.000 litara vina: be-lih Chardonnay “BAHUS” i “DIONIS” Sauvignon blanc, crvenih

“OZIRIS” (Cabarnet Sauvignon, Merlot i Shiraz), kao i “masov-nijeg” belog i crvenog vina “Sremački bećarac” (kupaža Sauvi-gnona i Chardonnay)

Politika kuće je da samo kvalitet može da uspe, a to po-drazumeva erdevičko grožđe, koje raste na padinama Fruške gore, iznad jezera Moharač, gde su ruže vetrova idealne, a tek deset dana u godini, u vinogradima Brestovačkih ne du-vaju vetrovi, dok refleksija sunca i svetlosti od jezera dopunju-je gotovo idealne uslove za razvoj vinograda. Na 15 hektara zasađene su bele sorte vinove loze: Chardonnay, Sauvignon Blanc, a od crvenih Chabernet Sauvignon, Merlot i Shiraz. Vino se pravi isključivo od grožđa iz ovih vinograda. Da bi se do-bilo vino vrhunskog kvaliteta, rod se ograničava na 1,6kg po čokotu. Planovi su da zasade prošire na još 5 ha, da završe salaš koji je u rekonstrukciji i restoran za prijem gostiju, a sve u cilju spajanja vinskog, ruralnog, kulturnog sa gastronomskim i rekreativnom turizmom.

Da će se baviti vinogradarstvom i vinarstvom Bojan nika-da nije ni sanjao. Da li je to talenat, ili Božji dar, da li se rodi, zavoli, pa se trudi da se dokaže, tek Bojan Brestovački je stao „na crtu“ iskusnim umetnicima dobrog ukusa i za sada mu od-lično ide.

Vinarija Brestovački

43

Vinarija Đurđić,mesto na kome prestaje potraga za savršenstvom

Prvi rođendan Naših vina

Dražen Đurđić

Sremski Karlovci oduvek su bili gradić u kome se uživalo u dobrom vinu. Posled-njih godina, ovde se doseljavaju i vinogra-de podižu ljudi čiji koreni nisu vezani za Frušku goru, ali ih je ljubav prema ovom božanskom piću, nekim čudnim putevima sudbine na Frušku goru dovela. Jedan od tih ljudi je i gospodin Dražen Đurđić, vla-snik Vinarije Đurđić. Na potezu Raša, na samo dva kilometra od centra Karlovaca, okružena sa 2ha sopstvenog vinograda, s prelepim pogledom na Dunav, nikla je

Jedinstveno mesto, gde Novosađani, prolaznici, gosti, mogu probati vojvođan-ska vina, je Vinoteka “Naša vina”, otvore-na 30. oktobra 2012. godine u Dunavskoj ulici broj 31 u samom centru grada.

Osnovana od strane Udruženja vi-nara Vojvodine, Vinoteka “Naša vina”

svakim radnim danom, gostima nudi bogat izbor Fakultetskih vina tj. Poljopri-vrednog fakulteta, Departmana za voćar-stvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pej-zažnu arhitekturu, vina Vinarije „Vinum“ i „Đurđić“ iz Sremskih Karlovaca, „Vindulo“ iz Temerina i „Mačkovog podruma“ iz Iri-ga.

Članovi udruženja su sebi pre go-dinu dana postavili niz ciljeva, a sve to u cilju daljeg razvoja ove grane poljoprivre-

moderna vinarija. Kapacitet objekta i teh-nička opremljenost vinarije je 15ha, a pla-novi za proširenje vinograda su isto toliki. Za sada, ovde se gaje četiri sorte vinove loze od kojih se proizvode čista sortna vina tzv. Rojal kolekcije: Sauvignon blanc, Tra-minac, Merlot i Cabernet franc. Ipak, ono što ovu vinariju na tržištu izdvaja od svih ostalih je njihov čuveni Crni vitez. Bermet spravljen od crvenog vina sorte Merlot sa 23 vrste lekovitog bilja i začinskih trava koje obuzimaju čula. Među aromama koje ovaj bermet izdvajaju od svih ostalih u Srem-skim Karlovcima, dominantni su vanila i cimet. Takođe, čuveni su i po svom Litur-gijskom vinu, spravljenom od kasne berbe Merlot-a. Ne sme se zanemariti ni njihov Manastirski gorki liker, žestoko alkoholno piće na bazi lozove rakije uz dodatak le-kovitog bilja, napravljeno po staroj, prove-renoj recepturi u manastiru Staro Hopovo. Za njega kažu da osim što sadrži samo prirodne sastojke, ima i taj jedinstveni i ne-ponovljivi miris Fruške gore.

Moderan način poslovanja i otvore-

de i vinske kulture. Jedan od prvih polazi od činjenice da u Srbiji realno ima 20-ak hiljada hektara pod vinovom lozom, što je daleko od optimalnih mogućnosti, i zato je za dalji razvoj vinogradarstva i vinarstva na području Vojvodine i

Srbije, nužna što intenzivnija popu-larizacija.

Istovremeno, radi se i na očuvanju viševekovne tradicije u podizanju i gaje-nju vinove loze i proizvodnje vina na ovim prostorima, revitalizaciji vinogradarstva i vinarstva i širenju vinske kulture, una-pređivanjem proizvodnje grožđa i vina i uvođenjem savremenih tehnologija, zašti-ti geografskog porekla gajenja posebnih vrsta grožđa i proizvodnji vina od grožđa sa geografskim poreklom.

S tim u skladu podržava se razvoj i afirmacija vinskog turizma, promocija vina članova Udruženja, radi na ostvarivanju zajedničkih interesa pred državnim orga-nima i drugim javnim institucijama. Ostva-rivanje zajedničkih interesa na tržištu kao i zaštita prava i interesa članova Udruže-

nost za drugačije i novo, učinili su da ova vinarija polako, ali sigurno napreduje iz dana u dan. U samom srcu Sremskih Kar-lovaca otvorena je i Caffe vinoteka „Đurđić“ koja, osim prodaje svojih vina, nudi i mo-gućnost degustacije, ali i ugodnog uživa-nja u vinu i prigodnim zalogajima. U toplim letnjim večerima, bašta ove vinoteke uvek je ispunjena stranim, ali i domaćim turisti-ma. Iznad vinoteke uskoro će biti otvoren i hostel za kategoriju mlađih posetilaca, a u vinogradu, pored same vinarije i kuća za odmor namenjena smeštaju manje grupe vinskih hodočasnika.

Bilo kako bilo, Vinarija Đurđić jeste mesto koje, ako još niste, svakako treba posetiti, ali i vinarija o kojoj će se tek čuti.

Vinarija Đurđić21205 Sremski Karlovci, Atar Raša 4Telefon: +381 (0)21 494 243, +381 (0)63 517 759E-mail: drazendjurdjic@gmail.com Web: www.djurdjic.com/kontakt

nja i njegovih članova, edukacija i sticanje novih saznanja u oblasti vinogradastva i vinarstva, takođe su prioriteti ovog udru-ženja. Poseban akcenat Udruženje stavlja na rad u cilju širenja vinske kulture, ali za to je potrebna pomoć kako državnih or-gana, tako i medija.

Sve intenzivnije se radi na širenju sorti stvorenih na ovim prostorima, poput “Sile”, “Petre”, “Panonije”, najuspelijih od 21 sorte vinove loze i tri klona Italijanskog Rizlinga stvorenih na Poljoprivrednom fa-kultetu u Novom Sadu. I to ne samo zato što je domaće i naše, kako imenom po-tencira Vinoteka “Naša vina”, već i zato što svi stranci, kada dođu u Novi Sad, mogu da probaju autohtona i autentična vojvođanska vina, vina sa ovog podneblja, ona koja nigde na drugom mestu u svetu, neće moći probati.

Italijanska izreka kaže: ”Ako želiš da upoznaš jedan narod, sedi za njihov sto i pij njegovo vino”. Pijući neko od “Naših vina” pruža se i nama dobra prilika da bo-lje upoznamo sami sebe.

44

Podrum Miljević: Od vinske do jedinstvene priče

V inska priča porodice Miljević iz Starih Ledinaca, započeta iz hobija, sa proizvodnjom

dovoljnom da podmiri kućne potre-be, pretvorila se u životno oprede-ljenje.

Potvrda da kvantitet ne po-drazumeva kvalitet, ogleda se na primeru 2 hektara vinograda iznad banje Vrdnik, gde su smešteni vino-gradi porodice Miljević. Na njima su zasadi Traminac mirisni i Burgundac crni u odnosu 2/3 na prema 1/3 u korist Traminca. Razlog što je njiho-vo grožđe slađe (preko 24%) a vina posebnog šmeka (sa 13% alkohola), gospodin Dragan Miljević, glavni no-silac cele zamisli etno domaćinstva, od kojeg je vinski deo samo jedan ili segment aktivnosti koji je inicirao sve ostale, objašnjava brojem sun-čanih dana u godini i osučanosti po-tezu na kojem se izdiže njihov vino-grad. A možda razlog treba tražiti i u specifičnim mikroklimatu banjskog Vrdnika, čije su vode, ali i vazdušne struje blagotvorne za ljude, pa zašto ne bi bile dobre i za vinovu lozu?

O mladom vinogradu (2006), od kada počinje i realizacija etno

domaćinstva, zajedničku brigu vode otac Dragan i sin Vuk Miljević, ali u sve poslove prema potrebi uskače i ostatak porodice. Ovaj model de-latnosti je gospodin Dragan Miljević doneo sa putovanja po Italiji, Austriji i Sloveniji i preneo u geografski cen-tar Nacionalnog parka Fruška gora. On podrazumeva uposlenost cele porodice, kao i da se njihovo vino, sirevi, meso sa farme njihovih koza plasira njihovim gostima.

U Etno domaćinstvu Miljević u Starim Ledincima se nalazi Podrum Miljević, vinska sala optimalna za prijem 50 gostiju, pet dvokrevetnih komfornih soba, za one koji prete-raju u druženju, ali ne samo za njih. Ovo mesto posebno je interesantno za one koji žele da uživaju u pa-nonskom dragulju Fruškoj gori, da se šetnjama ili biciklističkim turama, na preko 100 kilometara obeleženim stazama, bolje upoznaju sa ovim neiskorišćenim resursom. Postoji mogućnost pružanja polupansion-skih, pansionskih ili usluga spavanja sa doručkom, već prema dogovoru. Da aktivnosti budu što sadržajnije, domaćinstvo Miljević je uspostavilo saradnju sa Aktivnom Fruškom, koja

organizuje šetačke ture, programe upoznavanja sa prirodom, jahanje u manježu i kroz prirodu.

Ceo koncept etno domaćinstva Miljević je koncept povratka prirodi i usklađenosti s njom, pa sve što pro-izvode je domaće. Od mleka koza rase francuska alpine prave se sireve (kozji sir kriška, trapist, dimljeni tra-pist, trapist sa vlašcem) na tradicio-nalan način, kao i kozje mleko, jo-gurt i surutka.

Ipak, uz Traminac mirisni najbo-lje ide “kriška” fermentisanog sira od nekuvanog kozjeg mleka (slično grč-koj feti ali bez dodatka ovčjeg mle-ka, i mnogo ukusnijeg, prim aut.), a lagano crveno vino Burgundac crni, najbolje prati jare ispod sača, speci-jalitet kuće.

Etno domaćinstvo Miljević

21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41Tel.: 021/2986-268, 2986-181;

Mob. 063/7188-546 E-mail: info@podrum-miljevic.co.rs Web: www.podrum-miljevic.co.rs

45

Vinarija Vinum, vina pobednika

„Rodna 2012/13. godina uglav-nom je bila dobra godina za vino-grade. Berba grožđa se privodi kra-ju. Bele sorte su uglavnom obrane, Pinot Noir takođe, ostala je samo Frankovka, a s obzirom da je zdrav-stveno stanje vinograda veoma do-bro, ostavljena je da dobro sazri, da grožđe bude što kvalitetnije za pro-izvodnju crvenog vina.“ Tako kaže Tatjana Đuričić, enolog Vinarije „Vi-num“ iz Sremskih Karlovaca.

Osim dobre berbe koja je dala veoma zdravo grožđe, sa dobrim šećerima i kiselinama, u Vinumu se nadaju i odličnom kvalitetu vina. Problem je bio samo sa Pinot Noir, vrlo zahtevnom sortom i u vino-gradu i u podrumu, osetljivom na botritis. U vreme cvetanja i oplodnje bilo je hladno i vertovito vreme što je uslovilo neravnomernu oplodnju, tako da su grozdovi imali bobice u raznim fazama zrelosti, od skoro ze-lenih do potpuno zrelih, a od toga se ne može proizvesti kvalitetno crveno vino. Zato se sa berbom požurilo i odlučeno je da se ove godine grož-đe Pinot Noir pretoči u Rose. Tako će ljubitelji Pinot Noir-a iz Vinarije Vinum, vina koje je prošle godine postalo pravi hit ove vinarije, biti ove godine uskraćeni njegovih ukusa. Iz Vinarije, međutim, poručuju da je jedna količina Pinot Noir-a ostavlje-na za proizvodnju mladog crvenog vino, i možemo da očekujemo da ga probamo trećeg četvrtka novembra, na Svetski dan mladig vina.

Vinarija „Vinum“ u proteklih sedam godina podigla je 8 hektara vinograda, sa sortama kojima od-

govara ovo podneblje. Kvalitetnim klonovima i podlogama prilagođe-nim zemljištu, kao i redukcijom ko-ličine grožđa u vinogradu, te ozbilj-nim ulaganjem u opremu, u startu je stvorena mogućnost proizvodnje kvalitetnih vina, danas već uveliko prepoznatljivih na tržištu.

Na potezu Ešikovac i Čerat iznad Sremskih Karlovaca, posađe-ni su Sauvignon, Chardonnay, Ita-lijanski Rizling, nešto malo Žutog Muskata, Traminca i Semiona, a od crvenih Pinot Noir i Frankovka.

Vina Vinarije „Vinum“ mogu da se probaju i kupe u Vinoteci „Naša vina“, zatim kod „Majskog“, i u nji-hovom podrumu u Sremskim Kar-lovcima. Uz dobro poznati Zlatni talijanski Rizling, Sauvignon Blanc, Chardonnay i Bermut od belih, u le-pezi etiketa su i Frankovka, Bermet i Pinot Noir od crvenih, i Rose. Sve traženiji među vinoljupcima je i „Vi-ner“ (kupaža Žutog Muskata, Tra-minca, nešto Semiona, Chardonnay, Italijanskog Rizlinga). Zbog malih količina Traminca i Žutog Muskata, nije uspostavljena proizvodnju sa-mostalnih vina od ovih sorti, pa su svi mirisi, ukusi i lepote ovih sorti grožđa dobro usklađenih, plemenito završili u kupaži nazvanoj imenom pobednika, vinu koje je jako dobro prihvaćeno.

U Vinariji „Vinum“ se iskreno nadaju da će, kako njihovi vinogradi stasavaju, i kvalitet njihovog vina biti sve bolji i bolji. Tako poručuju osva-jači dve srebrne medalje na selekciji vina u Parizu 2004. i 2010. godine, za Frankovku (berba 2002) i Sauvi-gnon Blanc (berba 2009).

VINUM d.o.o.

21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1Tel/Fax: 021/6619-924E-mail: vinum@sbb.rs

Web: vinum.co.rs

Tatjana Đuričić

46

Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina u Vrnjačkoj Banji

Nije lako organizovati neki događaj, a nije lako ni odr-žavati u životu već ustaljenu manifestaciju. Ipak, najteže je započeti jednu novu priču, a u Vrnjačkoj Banji, na Vidovdan, 2013. godine, prisustvovali smo rađanju jedne kojoj želimo da preraste u tradiciju. Jer, cilj manifestacija i manifestacionog turizma jeste buđenje, razvoj i prosperitet jednog kraja, čemu ovakvi privredni i kulturni sadržaji sigurno mogu doprineti. Udruženje Etno centar ,,Gegula” organizovalo je krajem juna, u hotelu “Breza” u Vrnjačkoj Banji prvu privredno kul-turnu manifestaciju Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina. Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom grada Kraljeva, Regionalne privredne Komore Kraljevo i op-štine Vrnjačka Banja. Generalni sponzori manifestacije bilisu su: Capriolo d.o.o. bicikli Bačka Topola, Jevtović Cars d.o.o. ovlašćeni prodavac i serviser Mercedes-Benz, Vinarija Vinex Levački grozd, dečja konfekcija O!Philip, Sacen Ineternacio-nal-Međunarodni centar za razvoj i unapređenje ugostitelj-stva i turizma jugoistočne Evrope, Superior iz Velike Plane, a medijski pokrovitelj Mix televizija iz Kraljeva.

Svojim prisutvom sajamsku manifestaciju su uveliča-li njegova ekselencija, ambasador Brazila, Alešandre Ador Neto, šef Kabineta predsednika Narodne skupštine Ne-bojša Pešić, gospodin Milijan Stojanić, predsednik opštine Kosijerić, predstavnici gradova pokrovitelja manifestacije

opštine: Kraljevo, Raška, Vrnjačke Banje i Trstenika. Udru-ženje Etno centar ,,Gegula”, koje se nalazi u sastavu “Helga group”, je 2011. godine ustanovilo Dane voća, srpske rakije i vina u selu Rovćevići, optina Kraljevo, na čijim osnovama je organizovan Sajam u Vrnjačkoj Banji. Na sajmu su ži-telji ovog dela Srbije (Raški okrug), mogli da se upoznaju sa vrhunskim vinima i rakijama iz cele Srbije, kao i drugim kvalitetnim proizvodima (med, sir, aronija i dr.) i njihovim proizvođačima, promoterima najlepšeg i najboljeg iz Srbije.

Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina bio je koncipiran u četiri segmenta: Sajam srpskih brendova, Poslovnih ideja, Istorijski i kulturni vremeplov i neiskorišćeni potencijali Srbije (poljoprivreda, ugostiteljstvo, turizam).

Manifestacija je za cilj imala okupljanje privred-nika koji se bave proizvodnjom najkvalitetnijih poljo-privrednih proizvoda, kao i povezivanje svih onih koji se bave istim ili sličnim delatnostima, jer se samo tako mogu iskoristiti potencijali naše zemlje, na dobrobit svih. . Zadovoljan prvim upisivanjem u kalendar manifestacija Srbije, sa 92 izlagača, od proizvođača rakije i vina, preko etno-domaćinstava, umetnika, koji su se, svako na svoj na-čin, potrudili da prezentuju spoj poljoprivrede, privrede, ugostiteljstva, turizma i ruralnog i regionalnog razvoja, koji je ispratilo 2.500 posetilaca, vlasnik Udruženja Etno centar „Gegula“, gospodin Milan Jovičić, uz dragocenu pomoć su-pruge Marije, planira organizaciju sledećeg sajma.

Za narednu godinu najavljuje se bogatija i sadržajni-ja priredba. Osim agresivnijeg marketinga, u kojem će biti korišćen materijal snimljen sa prve manifestacije, planira se njeno izmeštanje na Promenadu, jer se, iako vrlo lep pro-stori ispred hotela “Breza” pokazao kao previše “zaštićen”. Tako će sajam napraviti korak prema potrošačima, koji će uz redovnu šetnju po Vrnjačkom parku, imati priliku da vide nešto od najboljeg što Srbija ima. Ono što se neće menjati je kulturno-umetnički program, osmišljen od strane prof. Jadranke Jagličić, koji je bio, po oceni Jovičićevih, za čistu peticu.

Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina, protekao je bez improvizacije, a svakom izlagaču je dat za-vidan prostor za medijsko predstavljanje. Sjajnu vezu izme-đu mnogobrojnih segmenata, besprekorno je koordinirao bračni par Jovičić, uz veliku pomoć voditelja programa, no-vinara i direktora Diaspora group Srbija, gospodina Miše Ćirića.

Marija i Milan Jovičić

47

Gegula rakije, brend ispred prodaje

Srbija je zemlja u kojoj su se oduvek pravila dobra vina i pekle odlične rakije, pre svih šljivovice. I dok je vinarstvo pravilo velike amplitude, dotle je rakijarstvo izdržalo sve turbulencije društvenih promena, kriznih uda-ra, zakonskih regulativa, i u kontinuitetu održalo nivo što proizvodnje, što kvaliteta. I ako je Srbija po nečemu poznata, onda je to po rakiji od šljive.

U Raškom okrugu, tamo gde je konkurencija najžešća, a znanje najve-će, kada je rakija u pitanju, našao se i Milan Jovičić, koji je nastavio tradiciju proizvodnje rakije u svojoj porodici, i sa svojom suprugom Marijom, uspo-stavio najveći brend srpske rakije „Ge-gula“. To je primer kako se jedan do-bro upakovan proizvod sa pričom, gde se kvalitet podrazumeva, bori za svoje mesto na tržištu, kako domaćem tako i stranom. Rakija je prerasla u ozbiljnu poslovnu priču kada je bračni par Jovi-čić preuzeo domaćinstvo i uz pomoć prijatelja, pre šest godina ušao u proi-zvodnju rakije „Gegula“.

Sve je počelo u Vrnjačkoj Banji, kroz razgovor dva prijatelja, Milana Jovičića i umetnika i boema Aca Toza, koji je iscrtavajući starog srpskog se-ljaka došao na ideju da baš on, srpski seljak, GEGULA, postane simbol, jer je do tada rakija bila piće bez identiteta.

Priča o Geguli počela je iz že-lje da rakija bude piće za sve prilike, da se služi od doručka do večere. To je pretpostavljalo izuzetno kvalitetan proizvod, rakiju koju će da prati kultura pijenja. U tu svrhu napisana je i knjiga

koja ide uz svaku flašu, u kojoj se na-lazi uputstvo kako treba piti ovo piće, sa uživanjem i sa prijateljima. Kasnije je nastao logo, a supruga Marija je sročila slogan “Ostani na nogama“, i sve to je zaštitćeno u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Preci gospodina Jovičića su proi-zvodili rakiju i on se bavio rakijom od kada se rodio, u opštini Ugljevik, Repu-blika Srpska. Na 2,5 hektara sopstvenih zasada voća, u selu Bukovica, na sta-rom putu između Kraljeva i Čačka, i sa voćem od kooperanata, Milan Jovičić proizvodi voćne rakije od: šljive, kruš-ke, jabuke, kajsije, a sve sa prefiksom GEGULA. Samo dunjevača nosi ime „Moja najbolja dunjevača“, zato što i jeste najbolja. Osim toga tu su još i pet vrsti medovače od kojih je „Zlatija“ (na bazi šljive oplemenjene zlatnim granu-lama), zaista zlatna.

Međutim, žal je što ni posle toliko godina bitisanja na tržištu, još uvek nije uspostavljena kultura pijenja srpske rakije i što je, mimo plana, marketing brenda „GEGULA“ otišao ispred proda-je… I pored neospornog kvaliteta i za-štićenog brenda, obilazaka evropskih

sajmova, sve u sopstvenoj režiji, prizna-nja sa svih strana i sa svih nivoa, srpska rakija je još uvek neiskorišćen potenci-jal, nevidljiva za, kako Evropljane, tako i svet. Da li je za to kriva naša poslovična nesloga, sitnosopstvenički interesi onih koji bi mogli da pomognu, a neće? Gospodinu Jovičiću je bio cilj da napra-vi pravi srpski brend, rakiju od doma-ćeg voća, i u tome je uspeo. Želeo je da pravi rakiju na starinski način, kako su ga njegovi preci učili, i danas je je-dan od malobrojnih, koji je zadržao tradicionalnu metodu, stari, zanatski tip pečenja rakije. Zato na sajtu Gegula s pravom piše: „I da se zna - ništa joj nismo uzeli, a ništa joj nismo ni doda-li... samo smo joj ime dali - GEGULA. Ostala je čista prava, prirodna. “

48

Dragutin Miljković : Mala gostiona Palić 1852-2012

Dragutin Miljković

Dragutin Miljković, Raščanin po rođenju, Su-botičanin po opredeljenju, dugogodišnji turistički radnik i dobar poznavalac palićkih prilika, napisao je knjigu o Maloj gostioni, na Paliću, postavši njen hroničar.

Istorija Male gostione je istorija Palića, a vreme, ljudi, događaji koje Mala gostiona pamti, načinili su od nje kultno mesto, moglo bi se reći, instituciju. U tom duhu napisana je i priča o gostioni, koja je prošle, 2012. godine napunila 160 leta, i time dobila pravo da ponese epitet najstarije kafane sa imenom, prezimenom, mestom i neprekidnim trajanjem u Srbiji. Napisana je tako da ne bude samo knjiga memori-je, kako ističe njen autor, Dragutin Miljković, već i knjiga za upotrebu. Prvi deo se odnosi na Malu gostionu u vremenu sadašnjem, a poslednji je „Gastonomski vremeplov“, jelovnik u kome je predstavljena evolucija, razvoj vrsta, kvaliteta, me-šavina, kombinacija kuhinja i jela pripremanih u njenoj kuhinji.

Poglavlje „Prostor i vreme“oslikava ambijent u kome je ona funkcionisala i kroz događaje koji su pratili njeno trajanje, ispričana je detaljna istorija Palića. Ove godine Palić gazi 161. turističku sezonu. Samo sedam godina pre no što je otvorena kafana, izgrađena je Banja na Paliću, a pošto nema Banje bez kafane, istovremeno je podignuta jedna druga, koja više ne postoji. To je jedna priča o Paliću kao banjskom i kupališnom prostoru, koji je svoj turistički vek počeo samo tri, četri godine posle prvog turističkog putovanja koje je organizovao Tho-mas Cook (preteča organizovanih turističkih putovanja). Tim pre što je Banja Palić vršnjak Opatije, Karlovih Vari, Balatonfi-reda, sve uglednih banjskih kuća danas u svetu.

Njen peh je u tome, da velike mene u sistemima, vla-stima, granicama, narodima, nikada ničim nisu mogle da doprinesu boljitku, pa ni ovde. Ali, Banja je počivala na lekovitom faktoru, koji se zove - voda jezera Palić. Ta voda je pre izvesnog vremena prestala da bude lekovita i Palić je prestao da bude banja u klasičnom smislu. I umesto da se odmah pređe na novi medij koji je u međuvremenu pronađen, termalna voda kojom Palić obiluje, banja je sru-šena kao i uži banjski kompleks i danas ne postoji. Ostala je priča, ostalo je sećanje, ostala je atmosfera banje i kli-matski faktor, koji i danas ima vrednost. Ostao je status i ostali su svi drugi objekti, hoteli, restorani, itd., među njima najstariji Mala gostiona, kaže njen autor.

Ono što nikako ne sme da se zaobiđe je da priče koje čine sadržaj knjige, čuvaju diskreciju svojih gostiju, pogub-nu za hroničara, ali “posada” Gostione se zaklela da će ču-vati tajnu svojih gostiju i to se održalo do današnjih dana.

Tako zbori o svojoj knjizi gospodin Miljković, nadah-nuto, a u isto vreme i skromno, jer pred nama je iscrpno i sveobuhvatno svedočanstvo jednog vremena, luksuzne opreme, na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, sa arhivskim slikama i planovima izgradnje Palića, dokumen-tovanim činjenicama.

„Najsjajnije graditeljsko doba Palića“, trajalo je do septembra 1912. godine, kada su puštene u rad i danas najvažnije palićke građevine tzv. mađarske secesije - Vo-dotoranj, Velika terasa, Muzički paviljon, Ženski štrand. Za tu priliku je osoblje Gostione, nastale iz štalske zgrade, koja se prvi put pominje u kontekstu točenja vina 1852. godine, brojnim zvanicama poslužilo impresivan meni. Iz-među ostalog, na njemu se nalazila: francuska supa, ke-čiga sa tatar sosom, smuđ sa majonezom, jesetra u sosu, punjena pečenica, jarebice, ćurke, prasetina, guščje meso sa krompirom, puding sa šatoom, mešani sladoled, parfe sa piškotom, mešano voće, a od vina: Italijanski Rizling, Veliki Burgundac (Frankovka), šampanjac Terlei.

Sto godina od te gala večeri, Mala gostiona, je uspela da preraste u simbol Palića, elegnatnog luksuza i odličnih, čak nezaboravnih ukusa, začinjena jedinstvenim šarmom svojstvenom ljudima sa severa Vojvodine, o kojima i go-vori i kojima je, na kraju krajeva, i posvećena ova knjiga.

I sve je to predstavio u maniru, kada su činjenice u pitanju - krajnje ozbiljno, kada su komentari u pitanju - kozerski zanimljivo, video, zabeležio i preneo čitaocima, gospodin Dragutin Miljković.

49

50

Etno park Majkin salaš, ugledno domaćinstvo porodice Gabrić

Na spomen Palića, prva asocijaci-ja je dobra muzika, tamburaši, dobra hrana, “vina sa peska”, lepo uređen zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan primer za to je magično privlačni Etno park Majkin salaš, koji ove godine obe-ležava jubilej, 15 godina rada.

Usred zadivljujućeg predela Su-botičko-horgoške peščare, na dva i po kilometara od auto-puta, i isto toliko od Palićkog jezera, na 50 ha, od kojih je 35ha pod voćem i drugim zasadi-ma, prostire se Etno park Majkin salaš, perjanica salašarskog turizma severne Bačke.

U sastavu Etno parka se nalazi restoran domaće kuhinje Majkin salaš i smeštajni objekat Cvetni salaš, sa pet-naest komfornih soba. Gazdinstvom upravlja, složno i po dogovoru, poro-dica Gabrić.

Etno park Majkin salaš izrastao je na temeljima dve tradicionalne kuće, do kojih je vodio zemljani put. Preure-đivanje, dogradnja, popravke vođene su sigurnom rukom tata Ivana Gabrića i njegovog starijeg sina Gorana. Majkin salaš čini glavna zgrada restorana ure-đena po principima tradicionalne tro-delne panonske kuće. Jedan deo je ku-hinja, cvetna, šarena i vesela prostorija, drugi deo je trpezarija, pandan dnev-nom boravku gde je boravila porodica, a treći deo je nalik čistoj sobi, koja se nalazila do ulice i uvek bila „utegnuta“ i spremna da dočeka goste, najlepši i najsvetliji deo restorana.

Stvari koje imaju upotrebnu vred-

nost, ali ih je „pregazilo vreme“, po-slednjih godina našle su svoje pravo mesto na salašima, na mestima na ko-jima je sat zaustavljen iz prelaska XIX u XX vek, kada se, iako mnogo radilo, mirno i polako živelo. Crvene šerpe i plavi lonci sa belim tufnama, raspare-ni poklopci, bokali, amperi, lampaši, te činije iz kojih se puši topla domaća supa sa rezancima, a mirisi šire na sve strane, pa rala i amovi, krčazi, singeri-ce, ramovi i prozorski okviri, teraju nas na pomisao da imamo sve manje stva-ri za bacanje i sve više onih kojima je mesto u našim životima. Sve je godina-ma pažljivo sakupljano, a u potrazi za autentičnošću, gospodin Ivan je obišao mnoga dvorišta, pijace, stara domaćin-stva kako bi svoju ideju ostvario.

Etno park Majkin salaš raspola-že brojnim sadržajima i svake godine uvode se neke novine. Osim odlične domaće kuhinje, kojoj je kumovao, što umećem što orginalnim receptima pa-ter families Ivan, nalazi se i prostrano igralište za decu, ribnjak na 2 do 2,5 ha staklene površine sa mogućnošću sportskog ribolova. Na ovom ribnjaku, ostatku Ludaškog jezera, se od maja do oktobra, četiri puta godišnje orga-nizuju kvalifikaciona takmičenja i peto finalno, gde sportski ribolovci imaju mogućnost ulova kapitalnih primeraka šarana (20 i 30 kg), soma (90kg), štuke, smuđa, amura, tolstolobika, karaša… Da niko nikom ne smeta, za ribolovce je napravljeno ostrvce do kojeg vodi skela. U sklopu kompleksa organizo-

vano je seosko dvorište sa jedanaest ponija za jahanje, svinjama, patkama, gusakama, morkama, golubovima, gr-licama i par patuljastih koza, sve u in-teresu dece uskraćene druženja sa do-maćim životinjama. Tu je i Muzej starih poljoprivrednih mašina.

Na Cvetnom salašu se nalaze otvoreni bazen i trščara-terasa za od-mor, sala za sastanke i galerija slika, jer je salaš 15 godina mesto održava-nja slikarske kolonije. U zadnjem delu ovog salaša, trenutno se nalazi osam konja za jahanje ili vožnju fijakerom po okolini.

Desetak godina unazad organizu-ju se dečje radionice, među kojima su najpopularnije one koje su vezane za uskršnje praznike i za dane bundeve.

Trenutno, brigu oko salaša preu-zela je treće od četvoro dece porodice Gabrić, Ivana. Dok je majka Školastika, zadužena za cvetne aranžmane, deko-raciju, salvete, stonjake, zimnicu, mlađi brat Dorijan završava Poljoprivredni fa-kultet u Novom Sadu-smer voćarstva i vinogradarstva, i fokusiran je na proi-zvodnju povrća na salašu, a sveprisu-tan otac Ivan, je Ivanin najveći oslonac.

Etno park Majkin salaš je mesto na kome se prepliće staro i novo, iskustvo sa ambicijom, nove ideje sa tradicijom. Mladi ljudi su izmenili način poslovanja, uneli sveže ideje, a stariji su odnegovali tradicionalne vrednosti. Ključ uspeha ovde, kao i u svakom drugom uspeš-nom poslu, je porodica, zajednica ljudi u kojoj vlada međusobno poverenje, zajednički interesi i volja i želja da se u tome uspe.

U Etno parku Majkin salaš svega ima osim improvizacije, televizora, te-lefona i internet konekcije u sobama. Obzirom da je kvalitet usluge u Etno parku postao reper salašarskog odmo-ra, o njima kruži priča širom zemlje, a njihove brojne aktivnosti interesantne su i za strance. Jedno je sigurno, šta god i koliko god da napišete, kažete i slikom pokažete, uvek će ostati ono nešto neuhvatljivo, što morate lično da doživite.

Etno park Majkin salaš 24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294,Tel.: 024/753-276, 753-72; Mob.:062/476-819E-mail: majkinsalas@gmail.comWeb: www.majkinsalas.rs

51

52

53

Turistička organizacija nosilac aktivnosti oživljavanja Rume

Rumfest, kultna manifestacija posvećena vinu, rakiji, do-maćoj hrani, očuvanju sremske tradicije, a pre svega Rumljanima, i ove godine je opravdala očekivanja. Or-

ganizator, Turistička organizacija Rume je domaći zadatak, postavljen na prošlogodišnjoj manifestaciji, da svaka nared-na treba da bude bolja od prethodne, ispunila na najbolji mogući način. Treći Rumfest bio je paklen i po temperaturi i po programima: bio je to dan Rumskog vašara, gostovala je „Žikina šarenica“, u nastavku je priređen bogat program, i na kraju dana, koncertom grupe „Legende“, i pevanjem svima znanih pesama, sa merom, a bećarski, završena je ova manifestacija, uz obećanje organizatora, TO Ruma, da će se za sledeću godinu potruditi da programi budu još raznovrsniji, a zabave još više.

Direktorka TO Ruma, Mirjana Vujasinović, smatra da grad Ruma funkcioniše bolje nego ikada, da se formiranjem turističke organizacije, najmlađe u Srbiji, dobro startovalo, i da će se tako nastaviti. Mnogo se učinilo za kratko vreme. Ruma je grad manifestacija, a TO se nalazi ili u ulozi orga-nizatora ili suorganizatora svake. Ove godine i Rumfest je bio obogaćen novim sadržajima i nije sveden na večernji koncert. Tim povodom gost Rume bila je „Žikina šarenica“, koja je u svet poslala lepu i veselu sliku grada.

Koliko god da su krizna vremena čini se da u Rumi sve funkcioniše po uigranom šablonu, i da su Rumljani već navikli na takve događaje. Rumski vašar je možda prva aso-cijacija na grad, Ruma je „najfolklorniji“ grad u Srbiji, tu su

Kulturno leto i Rumfest, kao i mnoge druge manifestacije koje se neometano dešavaju, bez obzira na krizu. Ruma ima nekoliko udruženja žena, koje se trude da očuvaju tradiciju vezanu za ove prostore, nekoliko vinarija. Tu su i Fruškogor-ski manastiri, istorijski spomenici, prirodne lepote... Ruma se trudi da postane pravi centar Fruške gore i Srema, što i jeste zahvaljujući svom položaju. Zato u TO Ruma napominju da na prvom mestu traba raditi na razvoju tranzitnog turizma, da se brojnim sadržajima putnici zadrže na neko vreme u gradu, i da su manifestacije te kojima se to može učiniti. Ve-lika je prednost blizina Fruške gore i sva blaga koja ona krije. To je potencijal koji treba razvijati, ali, problem je novac. Zaposleni u TO Ruma se trude da rade što više i pruže što kvalitetnije sadržaje, uz malo novca. Kulturno leto, Rumfest, Srem Folk Fest, FMDV (Festival muzičkih društava Vojvodi-ne), Rumska jesen, Sremačko veče u Platičevu, Rimski dani u Hrtkovcima, su samo neke od manifestacija na koje su Rumljani ponosni i koje uspevaju da privuku sve veći broj gostiju. Osim toga, unapređene su neke nove destinacije, npr. Bara Trskovača, raritet ne samo Rume, ovog kraja, već i šire. Borba za njeno isušivanje 80-tih godina prošlog veka pretvorila se u borbu za njeno vraćanje u prvobitno stanje i pripreme da se u skorijoj budućnosti nekim novim sadržaji-ma privuku gosti. Borkovačko jezero je postalo popularnije i predstavlja pravu oazu za Rumljane u danima sve dužeg i sve toplijeg leta. Tu se nalaze plaža, trim staza, topla voda, Borkovačka šuma, a do kraja jeseni u Rumi treba da se za-vrši olimpijski bazen.

Turističku ponudu Rume prate i smeštajni kapaciteti u hotelima „Park“ i „Borkovac“, Vili Hit, a polako se budi i ru-ralni turizam, pre svega vezan za Platičevo, gde se nalazi i Bara Trskovača. Za sada nađena je kuća pogodna za adap-taciju, koja će biti mesto sakupljanje i čuvanja od zaborava svega onoga što etno kuća treba da čuva, ali i mesto eduka-cije i uživanja. Danas mnoga deca iz grada nisu uživo videla neku životinju, popila domaći sok, nešto domaće pojela, pa će upravo u tu svrhu biti opremljena kuća u Platičevu, na Bari Trskovači. Ima mogućnosti da se etno kuća otvori i u samoj Rumu, u kojoj bi se predstavila brojna i uspešna etno i udruženja žena iz Rume.

Više je nego očigledno da nije bilo jednostavno ovo usnulo sremsko mesto probuditi, pozvati na akciju i pro-mene. Menjajući ustaljene navike, menja se grad, menjaju se i ljudi, pa će tako Ruma, koja je godinama tavorila na marginama turističkih ruta, po ambicijama zaposlenih u Tu-rističkoj organizaciji, ubrzo postati veoma tražena turistička destinacija.

Turistička organizacija opštine Ruma 22400 Ruma, Glavna 172

E-mail: ruma.too@gmail.com; Web: www.rumatoursim.com

Tel. +381 (0)22 470-655

54

Proizvodi:jabukovačašljivovicamedovačadunjevačakajsijevača viljamovka

DESTILERIJA ŠURLAN, Zdravka Čelara 17, 23313 Novi Kozarci, www.rakijesurlan.rs

55

Turističke destinacije opštine Gornji MilanovacU centralnoj Srbiji, jugozapadnom delu Šuma-dije, na prostoru između Zapadne Srbije, Gruže i Pomoravlja, okružena planinama Rudnik, Ma-ljen i Suvobor, smestila se opština Gornji Mila-novac. Predeo Rudničko-takovskog kraja, koji pleni pažnju turista i nudi utočište od svakod-

nevnice, odmor o kome mnogi sanjaju. Skoro sa svakog mesta gde stane, gde sedne, gde po-

gled upre, svuda oko sebe posetilac vidi zelena polja, lepo izvajana brda, nepregledne šume, bujne doline i cvetne li-vade, koji bude maštu i vraćaju nas u vreme davno zabo-ravljene idile.

Otuda ne čudi što se na ovim prostorima uspešno ra-zvija seoski turizam, započet u selu Koštunići krajem prošlog veka. Danas ljubazni domaćini dočekuju goste u 95 katego-risanih domaćinstava, u 26 sela, sa 630 ležaja, a u ponudi su ugodan smeštaj, ekološki zdrava hrana pripremljena na tradicionalan način, po receptu naših baka, zatim odmor po želji: uživanje u lepoti predela, šetnja markiranim stazama, sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja, učenje vešti-na izrade starih zanata, ili učešće na manifestacijama. Za one koji žele avanturu, omogućene su sportsko-rekreativne aktivnosti, lov, ribolov, planinarenje, a za one koji žele da nauče nešto više o stvaranju moderne srpske države, tu su Rudnik, Takovo, manastiri Vraćevšnica, Vujan i Savinac.

Planina i naselje Rudnik je jedno od retkih mesta u Sr-biji koje čuva tragove čovečanstva kroz sve epohe koje su do sada proučavane. Na lokalitetu „Gradovi“ postoje vidni ostaci građevina iz turskog doba. Ove godine izvršenim ar-heološkim istraživanjima na Rudniku, pronađeni su ostaci objekata koji svedoče o postojanju srednjevekovnog grada.

Pored osnovnog programa odmora, klimatskog oporavka, sportsko-rekreativnih aktivnosti, nastave u prirodi, lova, pla-ninarenja na Rudniku, koji je 1922. godine proglašen za vaz-dušnu banju, otvara se mogućnost formiranja jedinstvenog „arheološkog parka“.

U središtu ovih lepih pejzaža pažnju privlači (kako reče čuveni profesor Jovan Cvijić) „Beli labud na zelenom jezeru“- Gornji Milanovac, koji ove godine slavi 160 godina postojanja. Jedinstven je u tome što je prvi grad osnovan po prethodno urađenom urbanističkom planu, Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1853. godine. Ime je do-bio po vojvodi Milanu Obrenoviću, dekretom kneza Miloša Obrenovića iz 1859. godine. Od tog vremena pa do današ-njih dana, Gornji Milanovac se izgrađivao i dobijao odlike moderno uređenog grada, ali čuva svedočanstva o posled-njim kraljevskim dinastijama na ovim prostorima.

Na udaljenosti 9 km od Gornjeg Milanovca nalazi se Takovo, mesto u kome je Miloš Obrenović 1815. godine po-digao Drugi srpski ustanak. Na znamenitom mestu „Takov-ski grm“ postoje obeležja koja svedoče o tom događaju, a 2015. godine predstoji još jedan značajan jubilej. Celokupna teritorija opštine Gornji Milanovac je bogata istorijska čitan-ka i zato ima mnogo razloga zbog kojih je treba posetiti.

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac32300 Gornji Milanovac, Cara Dušana 2,

Telefon: 032/720-566; Telefon/Fax: 032/720-565 E-mail: info@togm.org.rs; Web: www.togm.org.rs

56

57

58

Fijakerijade sve brojnije

Vjekoslav Papadopolo, potpredsednik Konjičkog saveza Vojvodine i predsednik Upravnog odbora Udruženja odgaji-vača lipicarske rase konja Srbije, zadovoljan je brojem i uče-snika i onih koji prate konjička takmičenja, ali nezadovoljan što konjički sport u Srbiji nema adekvatan status, uprkos tome što se sve više mladih ljudi uključuju i bavi ovim plemenitim i atraktivnim sportom.

Stanje u konjičkom sportu u Vojvodini je u napretku. Nekada su glavni bili preponaši, kasači, galoperi, sada su se pojavile zaprege. Povećanje broja fijakerijada, od sedam, koliko ih je bilo pre pet godina, do 32 koliko ih ima danas, učinili su da zaprege postanu najmasovnija konjička sportska disciplina. Pre tri godine na stadionu u Kovilju, organizovana je fijakerijada sa dve zaprege. Jedna od njih je bila od konja koji su izvlačili trupce iz rita. Ove godine u Kovilju se takmičilo osam zaprega sa lipicanerima specijalno treniranim za vožnju zaprega. Prvi put ove godine u Novom Sadu, je na Salajci, na fudbalskom stadionu “Slavija”, održana Fijakerijada “Kup grada Novog Sada“, a na Međunarodnom sajmu konjarstva i sersana u Novom Sadu, iako postoji duga tradicija prepon-skih takmičenja, poslednjih godina sve više su zastupljene zaprege. Pozitivno je i to što ljudi kupuju lipicanere, konje iz naših ergela i domaćeg uzgoja, ne uvoze se iz inostranstva, što je slučaj sa kasačima, galoperima i preponašima. Međutm, čitavu organizaciju ovakvih takmičenja pada na pleća orga-nizatora, koji sami snose sve troškove. Iz članarina i iz ličnih

sredstava se kupuju pehari, sat (doskora su se vremena merila štopericom), čunjevi, brojevi, loptice, kako bi se obezbedili svi potrebni uslovi za održavanje takmičenja.

Da bi konjički sport imao rezultate na svetskom nivou, neophodna su finansijska sredstva, kako bi takmičari mogli da odu u Mađarsku, Hrvatsku i da na taj način stiču iskustvo. Nedostaju pare za put, opremu, fijaker, koji košta između 5 i 8.000 evra. Oprema za dva konja košta od 2. do 4.000 evra. A sam konj može da bude 3.000, a može i 10.000 evra. Ovo je veoma skup sport. Dobar primer kako se može obezbedi-ti funkcionisanje i prosperitet u ovom sportu je susedna Hr-vatska. U njoj postoji državna Ergela “Đakovo”, gde država u potpunosti vodi brigu o toj ergeli, takmičarima i takmičenjima. Naše Karađorđevo nema nikakvu pomoć i njihovi takmiča-ri dolaze na fijakerijade tako što im organizatori obezbeđuje sredstva za gorivo.

Ove godine je u Bačkoj Topoli održano prvi Vojvođan-ski galop polukrvnih konja, bilo je i zaprega. Ovaj događaj organizovan je uz pomoć kolega iz Mađarske. Da nije bilo te pomoći, pitanje je da li bi se takmičenja na Zobnatici i održalo, jer je poslednje slično organizovano još davne 2007. godine. Od tada do ove godine tamo se ništa nije događalo. Pokazalo se i tada da naši ljudi vole konjički sport, jer ih je na tribinama bilo nekoliko hiljada.

A ono što je pozitivno u ovom sportu je da u njemu ima sve više mladih ljudi. Na ovim utakmicama zajedno su i bake, deke, majke i očevi, deca, čitave familije. Tu nema polici-je, žandarmerije, nema tuče, nema vike. Na svakoj fijakerijadu dolazi od 300 do 1.000 ljudi. Na konjička takmičenja ljudi dola-ze da se sete onih starih vremena fijakera, snaša i tamburaša, da se podsete kako je bilo nekada kada su njihove dede imale konje i radili sa konjima, kad je konj bio član porodice, kada se s njim sve dešavalo. Ovo je lep sport, u kojem može da se uživa - izjavio je gospodin Vjekoslav Papadopolo.

Jedna od najozbiljnijih ergela je i najstarija, Karađorđevo, zatim Kelebija, ergela Bunford iz Subotice, u Surčinu ergela Bulić koja ima 90 konja, Ergela Stari Tamiš “Almex”, a ima do-sta manjih odgajivača lipicanera. Lipicaner služi da samo da se vozi i “keri”. S njim se ništa ne radi, to je paradni konj. Englesku kraljicu, kada je ženila unuka, vozilo je šest lipicanera a vranci su čekali ispred dvora. I tamo je lipicaner konj predodređen za nešto svečano, uzvišeno i lepo.

Buđenjem Međunarodnog sajma konjarstva i konjičke opreme, koji je izrastao iz naziva Horseville, svi očekujemo, ako ništa drugo, bar da će stvari u konjičkom sportu krenuti nabolje.

Milan Gaković i Vjekoslav Papadopolo

59

Decenija kvalitetnog smeštaja

VOYAGER bed & breakfast je prvi objekat ovakve vrste u Novom Sadu, otvo-ren 1. aprila 2003.godine. U svojoj ponudi ima 15 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i lux apartman za maksimalno 5 osoba, sa ukupno 47 kreveta od kojih je 11 dužine 220cm. Sve sobe su prostrane, veličine od 26 do 67 m2, opremljene klima uređajem, PC računarom sa Wi-Fi internet konekci-jom, kablovskom TV, telefonom, elektron-skim sefom, frižiderom, terasom, sigurno-snim vratima.

VOYAGER bed & breakfast se nala-zi na 500m od geografskog centra grada, 300m od Dunava, a u neposrednoj blizini Sportsko-poslovnog centra “Vojvodina” (SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz odličnu saobraćajnu povezanost sa svim delovima grada. U blizini su banka, pošta, menjačnica, ATM, restorani, pekare, pice-rije, fast food, kafei, apoteka, tržni centar, teniski tereni, teretana, bazeni, putničke agencije, gradski prevoz i taksi…

U prostoriji pored recepcije na raspo-laganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s internet konekcijom kao i štampači, ske-ner, fax aparat, digitalni fotoaparat. Go-stima je omogućena organizacija prezen-tacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na raspolaganju su audio-vizuelna oprema i kompjuteri.

Objakat je prilagođen osobama sa invaliditetom. Poseduje sopstveni parking prostor sa video nadzorom.

Doručak je organizovan na principu švedskog stola (buffet) u sali sa 30 mesta.

Osim noćenja sa doručkom B&B nudi dodatne mogućnosti usluga: pranja i pe-glanja veša, kao i room servisa.

Za visok kvalitet usluga VOYAGER B&B je nagrađen od strane Privredne ko-more Vojvodine.

VOYAGER bed&breakfast Stražilovska 16, 21000

Novi Sad Serbia,Tel: +381 21 453 711; Fax: +381 21 453 712;

Web: www.voyagerns.co.rs E-mail: voyageragencija@sbb.rs;

Skype:voyager.bbGPS: 45°14’53’’N

19°50’57’’E

60

Agrol Temerin, provereno najbolji u svom poslu

Agrol d.o.o. iz Temerina je postao lider u oblasti snabdevanja vrhunskom uvoznom opremom u Srbiji i u regionu, na sve zahtevnijem tržištu savremene poljomehanizacije i poljoopreme.

Agrol d.o.o. je trenutno angažovan u tri važna sektora rada: projektovanje voćnjaka sa isporukom sadnog materi-jala, protivgradnih mreža i isporukama linija za sortiranje i pakirnim linijama i oprema za skladištenje.

Mr Vladislav Princip, vlasnik firme

kaže da je Agrol bio pionir u ovom poslu, jer je prve protivgradne mreže postavio još 2004. godine u saradnji sa svetskim liderom u ovoj oblasti, kompanijom Fru-star, i od tada kontinuirano snabdeva tr-žište sa protivgradnim sistemima. Prošle godine je ova firma je projektovala si-steme, isporučila sadni material i natrkila protivgradnim mrežama oko 80 hektara voćnjaka, što su inostrani partneri ocenili najboljim ocenama, a Agrol proglašen za najboljeg stranog partnera u 2011.

godini, od strane Frustara. Na osnovu tih rezultata u 2012. godini Agrol je od ino-partnera dobio sertifikaciju za samo-stalno projektovanje, isporuku materijala i postavljanje protivgradnog sistema.

Druga važna oblast delovanja Agrola su linije za sortiranje, pri čemu je zastupljena holandska firma Greefa, svetski lider u sortiranju jabuke. Za po-slednje tri godine postavljeni su vrhunski sistemi: u PDM “Agro fruit d.o.o” Pudarci, u firmi “Ćirić agrar” u Titelu, u Kneževim vinogradima u Hrvatskoj. Slični projekti su realizovani u Makedoniji, Crnoj Gori, te se Agrol definiše kao firma osposo-bljena za regionalnu isporuku opreme.

U ponudi ove firme su i linije za pakovanje za koje postoje referentni projekti sa mašinama za paletizaciju i laberiranje koje na svaki pojednični plod stavljaju male nalepnice sa znakom i po-rukom firme, u čemu su zastupnici ame-ričke firme Sinclair.

Ne smemo zaboraviti i na uvoz vrhunskog sadnog materijala iz najpo-znatijih evropskih rasadnika kao što su rasadnici iz Italije, Holandije i Kneževih vi-nograda, “Baranjski voćnjaci d.o.o.”, naj-savremeniji na teritoriji bivše Jugoslavije.

61

Futoški kupus probaj, pa sudi

Zdravstvena ustanova MEDLABZavod za laboratorijsku dijagnostiku21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1tel: 021/422-332; 065/4422 -32E-mail: medlab@sbb.rsWeb: www.medlab.rs

Smiljana Šćepanović

O osobinama Futoškog kupusa, njegovom kvalitetu i specifičnom hemijskom sastavu sa većim sadržajem šećera, naspram malog sadržaja kiselina i belančevina, nežne struktu-re listova tanke nervature, zbog čega su lako savitljivi i pogodni za kišeljenje, kada se postižu i najbolje organoleptičke osobine ove biljke, zna se dosta. Poznata je i velika i uporna borba čla-nova Udruženja “Futoški kupus” na čelu sa Goranom Puačom i Miroljubom Jankovićem, koji su svojom predanom propa-gandom upoznali sve evropske zemlje sa njegovim imenom, svojstvima, uvrstili u njihove jelovnike i izborili da Futoški kupus

bude prvo povrće iz Srbije sa sertifikatom geografskog po-rekla.

Svoje promocije Udru-ženje “Futoški kupus” baziralo je na principu proverljivosti, “probaj pa sudi”, tako da su obilazeći sajmove po Evropi (Torino, Sofija, Beč) uvek uza sebe imali i Smiljanu Šćepa-nović, vrsnu kuvaricu i vlasnicu restorana “Lovac” situiranom u

samom centru Futoga. Ova saradnja traje šest godina, i kako kaže Smiljana Šćepanović trajaće dok bude snage za to, a su-deći po vitalnosti i energiji svih aktera uključenih u promociju Futoškog kupusa, ta saradnja će trajati još dugo, dugo… Kako i ne bi, kada je njihov štand, gde god da se pojave, poslovično najposećeniji.

Iza finalnog proizvoda, vidljivog konzumentima, stoji tim ljudi, pre svega proizvođača koji su taj kupus proizveli, zatim oni koji su ga ukiselili, na kraju dolaze oni koji su od njega napravili neko jelo, salatu i tako ga na najbolji način prezento-vali njegovim ljubiteljima i podržavaocima, kao što je gospo-đa Smiljana Šćepanović. Za vreme sajmskih priredbi, gospođa Šćepanović priprema svakodnevno desetak različitih jela, a pri-premala je i švedski sto na kojem se našlo 45 jela od kupusa. Uz redovna jela, za tu priliku bili su umešeni hleb i pogača, rezanci i špageti, te knedle, sve sa kupusom.

Tajna je ipak u ljubavi sa kojom Smiljka sve to radi, puno dobre volje, pozitivne energije i velike želje da se ugodi ljudi-ma.

Kada nije na nekoj manifestaciji, fešti, i kada ne priprema jela za Udruženje, Smiljana vodi (od 2003.) restoran “Lovac” koji može da se pohvali sa najviše jela od kupusa na svom je-lovaniku. Sve su to sami specijaliteti domaće kuhinje, sa nekim posebnim dodacima, a zajedničko im je što je sve vanredno dobrog ukusa. Gostima se nude sarmice, variva od slatkog i kiselog kupusa, podvarak, lički, palačinke punjene kupusom, karađorđeva šnicla punjena kupusom i pečurkama, salata od kupusa sa kikirikijem, pita kupusara… Na meniju se nalaze i posna jela, npr. som u kupusu, dijetalna i jela od kupusa za vegetarijance, ukratko, sve po želji i dobrom ukusu. Smiljana svakom preporučuje da jede što više Futoškog kupusa zato što

je zdrav, zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, preporučuje ga i za dijete, „mada ova naša jela baš i nisu dijetalna“, uz osmeh kaže Smiljana i dodaje da je srećna što je i ona sama doprinela da se kupus pripre-ma na sve više načina i jede.

62

Subotička toplana po evropskim principima

Svake godine od 1964. Privredna komora Voj-vodine dodeljuje nagra-

de privrednim društvima i pojedincima za ostvarivanje značajnih rezultata u poslo-vanju.

U grupi zaslužnih, iz-među 13 privrednih društava i 6 pojedinaca našlo se JKP “Subotička toplana”, čiji se jubilej, 50 godina poslovanja, po-klopio sa 50-togodišnjicom dodele ove prestižne nagrade. “Subotička toplana” je prošla kroz značajne faze razvoja, ali se ova nagrada, po rečima njenog direktora, Pera Rikića, odnosi na postignute rezultate.

JKP “Subotička toplana” je poslednjih godina značaj-

no unapredila svoj sistem. Ona je prva u Srbiji uvela sistem merenja, odnosno naplate po utrošku toplotne energije i značajno je automatizovan i modernizovan sistem i na taj način racionalizovana potrošnja i smanjeni energetski gubi-ci, prisutni u ovakvim sistemima.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, gospodin Rikić kaže da su svi oblici obnovljivih izvora interesantni, ali izvesno je da najviše ima poljoprivrednih otpadaka, žetve-nih ostataka, tu su i geotermalna voda i solarna energija, s tim da oni mogu da se primene u ograničenom kapacitetu, jer ne mogu da budu jedinice velike snage. Za sada, još nije do kraja definisan najoptimalniji način korišćenja geo-termalne vode, što je u planu u skorijem periodu.

JKP “Subotička toplana” postoji od 1963. godine. Kao i Novosadska toplana, nastala je na postrojenju bivše elek-trične centrale Subotice, pošto je ta električna centrala kra-jem 50-tih, početkom 60-tih godina stavljena van sistema Elektroprivrede tadašnje zemlje. Na bazi tih sistema počeo je proces toplifikacije i gasifikacije. Sa razvojem konzuma ra-stao je i nivo koji “Subotička toplana” ima, oko 10.000 stam-benih jedinica, oko 400 poslovnih objekata, među kojima su značajni objekti kada je u pitanju lokalna samouprava, javna preduzeća, objekti od opšteg interesa i komercijalni objekati. Poslednjih godina, zbog krize, toplana je vezana za projekte izgradnje velikih stambenih zgrada.

Toplana je u proteklom periodu intenzivno razvijala distributivnu gasnu mrežu i 2005. godine, kada je taj sistem dostigao 5 do 6.000 potrošača, sistem se odvojio i nastavio samostalno da deluje. Ali, toplifikacioni i gasovodni siste-mi su kopmpatibilni, toplana je prisutna u zonama gde je gustina stanovanja veća, dok je distibutivna gasna mreža prisutna tamo gde je pretežno individualna gradnja, tj. gde je gustina stanovanja manja.

JKP “Subotička toplana” u narednom periodu planira dalje unapređivanje postojećih sistema. U toku je sprovo-

đenje programa finansiranog od Nemačke razvojne ban-ke KfW, kojim je obuhvaćeno osamnaest toplana u Srbiji, za kompletnu revitalizaciju, rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg sistema sa ciljem postizanja njegove maksimal-ne efikasnosti. JKP “Subotička toplana” planira uvođenje obnovljivih izvora energije i traženja mogućnosti da se sa sezonske isporuke energije, samo u zimskom periodu, pre-đe na režim kada će isporuka ići tokom cele godine. Već je završena studija izvodljivosti izgradnje prvog kogenera-tivnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu, a traže se mogućnosti i u daljinskom hlađenju, da se stvore uslovi da se toplotna energija za potrebe takvih sistema isporučuje tokom leta. Studija izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postroje-nja na biomasu u Subotici je pokazala da je projekat održiv i isplativ. Veličina postrojenja, koje bi u rad trebalo da se pusti najkasnije 2017. godine, optimizovana je na 5 MW električ-ne snage i 10 MW toplotne snage, što će stvoriti uslove da iz sezonskog pređe na rad tokom cele godine, i da se u zimskom režimu proizvodi kombinovana, toplotna i elek-trična energija. U zavisnosti od razvoja industrijskih zona i potreba “Subotička toplana” će biti prisutna i ponuditi ener-getske oblike kako bi bile zadovoljene energetske potrebe svih potrošača.

Posebno je važno naglasiti da JKP „Subotička toplana“ ima stalnu i uspešnu saradnju i sa drugim organizovanim oblicima u okviru Udruženja toplana Srbije, gde svoja isku-stva, pre svega iz oblasti merenja i modernizacije sistema prenose i drugima, kao i da i ima izuzetnu saradnju i sa regionalnom, pokrajinskom i republičkom Privrednom ko-morom, koja će biti nastavljena i u narednom periodu. Iz “Subotičke toplane” poručuju da će za predstojeći zimski period sistem biti spreman i da će snabdevanje biti uredno.

Pero Rikić

63

Najevropljanin, najbolje iz Srbije

Građevinska kompanija „Najevropljanin“ svojim nači-nom poslovanja pomera granice komfornog stanovanja u prostor gde uživanje u svakodnevnom životu, privatnost i

potreba za lepim imaju apsolutna prava u svakom detalju enterijera i brižljivo osmišljenog i uređenog okruženja.

Prema rečima generalnog direktora građevinske kom-panije „Najevropljanin“, prof. dr Marka Carića, beskompro-misnim poštovanjem nekoliko principa, kao što su vrhunski kvalitet materijala i izvođenja radova, inovativna i funkci-onalna arhitektonska rešenja i apsolutna sigurnost, obez-beđen je kvalitet iznad proseka što je svakako novina na našem tržištu po kojoj je „Najevropljanin“ poznat.

Vrhunski kvalitet gradnje i funkcionalnost koju pru-ža kompanija „Najevropljanin“ dokazana je prošle godine otvaranjem kompleksa u Mornarskoj 42, u okviru kojeg se nalazi stambena zgrada i teniski tereni sa svlačionicama. Teniski tereni u okviru kompleksa opremljeni su profesio-nalnom podlogom „Sporting Flex T“ koja predstavlja brzu podlogu, najpogodniju za mišiće i tetive. Ovi teniski tereni su na raspolaganju kako stanarima, tako i svim zaintere-sovanim korisnicima. Završeni porodično-stambeni objekat u Šarplaninskoj 42 predstavlja još jednu potvrdu kvaliteta i modernog dizajna, kao i odlične funkcionalnosti koju pruža kompanija „Najevropljanin“.

Građevinska kompanija „Najevropljanin“ privodi kraju izgradnju stambeno–poslovnog objekta u Adi Endrea 42

koji izlazi na Somborski bulevar i koji će biti useljiv već u aprilu ove godine, a toku je izgradnja dva objekta u Novoj ulici. Pored navedenih, u planu je i još jedan objekat na

Somborskom bulevaru. -Bitno nam je da naši objekti budu prepoznatljivi po

lepim fasadama spolja, po kvalitetnim materijalima i radovi-ma, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta koja će biti oplemenjena zelenilom. Zato vodimo računa o svakom detalju. U to će se najpre uveriti kupci stanova, a potom njihovi rođaci, prijatelji, poznanici i po principu „dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak. Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhun-ski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova – izjavio je prof. dr Marko Carić.

Najevropljanin d.o.o.

21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4E-mail: markocaric@yahoo.com

+381 (0) 21 523124+381 (0) 63 531839

64

C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvoKinološko društvo „Irig“ organizovalo

je sredinom jula VI Međunarodnu izložbu pasa svih rasa na Iriškom vencu. To je bila jedna od onih idealnih prilika da se vlasni-ci čistokrvnih četvoronožaca, a i oni sami, takmičeći se, uživaju i druže.

Generalni pokrovitelji izložbe bili su Opština Irig i Agencija „Kobran“, a Naci-onalni park „Fruška gora“ za ovu priliku, tradicionalno je ustupio ovaj izvanredan teren oko spomenika „Slobode“, na opšte zadovoljstvo i organizatora i posetilaca. Jer, na ovakvom prostoru trud i rad or-ganizatora mogu da se sagledaju u punoj veličini, a izlagači i posetioci da uživaju u pikniku. Ipak, kompletan ambijent najviše su osetili sami ljubimci, koji su neometa-no, imali privilegiju da ceo dan provedu u prirodi.

Na C.A.C.I.B. Irig 2013. godine uče-stvovalo je 533 izlagača iz 16 zemalja. Osim iz Srbije, bilo je učesnika iz Hrvat-ske, BiH i Republike Srpske, Slovenija, Italije, Češke, Slovačke, Poljske, Belgije, Rumunije, Francuske, Mađarske... Iz Mo-skve i Sankt Peterburga (Rusija) došlo je nekoliko odgajivača, a dve odgajivačnice iz Nemačke, koje su učestvovale prošle godine, ove godine ne samo što su došli ponovo, nego su dovele osam novih, što samo govori o tome koliko stranci znaju da cene kvalitet. Međunarodna sudijska ekipa obavila je časno svoj odgovorni posao i teme doprinela dobrom utisku sa ove izložbe u celini.

Predsednik Kinološkog društva „Irig“ i glavni organizator ove izložbe gospodin Jovan Vasić nije krio svoje zadovoljstvo brojem izlagača i posećenošću izložbe. Iz godine u godinu primetan je porast bro-ja učesnika iz inostranstva, a što se tiče domaćih izlagača, iako je odziv bio iz svih krajeva Srbije, oseća se mala kriza. Gos-podin Vasić primećuje da je sve teže or-ganzovati ovako nešto, ali dok god se on i njegova supruga Gordana budu trudili i

zalagali da ova izložba izgleda ovako, ona će biti na najvišem nivou.

Izložbu pasa koja se održava na naj-lepšem terenu, na Fruškoj gori, koji je pod zaštitom Nacionalnog parka, prati turi-stička priča. Veče pre izložbe organizuje se zajednička večera, za koju se pripre-maju, po tradiciji, tri oranije paprikaša: lo-vačkog od divljači, pilećeg i mešanog. Pa-prikaš se deli svim izlagačima koji su došli izložbe održane dan ranije na Stražilovu, ali i svim posetiocima koji se zateknu u tom trenutku na Vencu. Sve to prati živa muzika, pesma, pa se veselje produži do duboko u noć.

Izložba pasa je izuzetna prilika i za promociju turizma ovog kraja, jer svi oni koji su došli na izložbu druže se i dan pre, a neki se zadrže i dan-dva posle. Ovo je lepa prilika da se i na ovaj način, kroz bo-ravak u Nacionalnom parku, upozna jed-no od najlepših izletišta Fruške gore, Iriški venac, da se upozna grad Irig i okolina, manastiri i drugi kulturno istorijski spo-menici, specijaliteti tradicionalne srpske (sremačke) kuhinje, ljubazni i gostoljubi-vi Sremci. Na ovoj izložbi uvek se mogu probati i dobra domaća vina i rakije, do-maći kolači koje pripremaju članice Udru-ženja žena „Irig“, specijaliteti sa roštilja, sve što je potrebno da upotpuni ugodan boravak. Još, ako je uz to osvojen i po neki pehar ili neka od vrednih nagrada, zadovoljstvo je potpuno.

I ovo je priča koja je toliko tipična za nas i naše uslove da je izlišno dati neki poseban komentar. Jer, ovo nije ni prva ni jedina manifestacija koja zavisi od rada i zalaganja jednog čoveka. A benefiti od ovakvog jednog događanja su brojni. Or-ganizator se po tradiciji ne zadovoljava samo takmičarskim delom, već ovo ra-zume kao jedno druženje, upoznavanje, razmenu iskustava, a pre svega želju da se svi oni koji su jednom bili na ovoj izlož-bi, ponovo vrate.

65

66

67

Osnovne akademske studije:· Poslovna ekonomija i finansije· Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija· Inženjerski menadžment u agrobiznisu· Ekologija· Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu· Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu

Školarina Osnovnih akademskih studija iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Master akademske studije:· Poslovna ekonomija i finansije· Ekonomsko-pravne studije Evropske unije· Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija

Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu master rada, kao i izradu diplome.

Doktorske studije:· Poslovna ekonomija· Inženjerski menadžment u agrobiznisu· Ekologija

Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok za studijski program Inženjerski menadžment u agrobiznisu školarina iznosi 8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina za studijski program Ekologija iznosi 7.500€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

Osnovne akademske studije:· Opšte- pravni · Privredno- pravni

Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Master akademske studije:· Opšte- pravni · Privredno- pravni

Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti.

Doktorske studije:· Krivično- pravni· Privredno- pravni

Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000€, a podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

Školarina se može uplatiti u celosti ili u više rata!

U cenu školarine, uključeni su: Udžbenici (za svaku školsku godinu); Troškovi overa semestara; Troškovi prijava ispita; Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja;Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti (košarka, fudbal, teretana).

A: Geri Karolja 1, 21000 Novi SadT: +381.21.400.499T: +381.21.469.513E: info@pravni-fakultet.infoW: www.pravni-fakultet.info

A: Cvećarska 2, 21000 Novi SadT: +381 (0) 21 / 400 484 F: +381 (0) 21 / 469 513E: info@fimek.edu.rsW: www.fimek.edu.rs

68