IntervjuMILORAD ČAVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 47 / jun 2014.

NIJE ZA PRODAJU

EkskluzivnoSUPERWINE 2.0

Moj izborTAMARA DRAGIČEVIĆ

EnografijaDOLINA LOARE

AutomobiliHONDA CIVIC TOURER

Wine Style broj 47

ww

w.w

inestyle.rs

4 WINE STYLE

Wine Stylewww.winestyle.rs

OD 2006. GODINE

Broj 21 Broj 22 Broj 23 Broj 24

Intervju

jadranka jovanovIć

ekskluzIvnoPrimeur degustacijau Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuPodrum aleksandrović

slaganje hrane I vInaPaste

automoBIlIBmW seria 5

Wine StyleNije za prodaju

Broj 22 april 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Intervju

nebojša GloGovac

top 50 vInarIja ex-yuZlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vInapršuta

IZa etIketeMarco caprai

autoMobIlIHonda legend

Wine StyleNije za prodaju

Broj 23 jun 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Wine StyleNije za prodaju

Broj 24 avgust 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yuChateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSureWellness krstarenje

intervju

jovan Ćirilov

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

Wine StyleENO KUTAKNovo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIALWS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILINoviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

NIjE zA PrOdAjU

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

SLAGANJE HRANE I VINAŠkoljke

VINSKITURIZAMHotel Belica

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

NIJE ZA PRODAJU

Broj 18 avgust 2009.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

WINE&FOODRestoran Zigante

EKSKLUZIVNO150 godina vinarije Louis Jadot

AUTOMOBILIMINI jubilej

ENO KUTAKEko-vinogradarstvo

Wine Style

INTERVJU

DRAGOLJUB LJUBIČIĆMIĆKO

top 50 vinarija ex-yupodrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vinaĆuretina

BuSineSS cluB Dejan racić, gen. direktor Delta real estate-a

automoBilinoviteti

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25 / oktobar 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

NIje za prodaju

Wine Style

IntervjuMATIJA BEĆKOVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 45 / februar 2014.

NIje za ProdajuWine Style broj 44

ww

w.w

inestyle.rs

Moj izborNADA ŠARGIN

EnografijaUMBRIJA

Kulinarske destinacije AlzAs

PutopisKUBA

VinoskopMERLO

Intervjupredrag

miki manojlović

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 46 / maj 2014.

NIje za Prodaju

vinske pričeRiČaRD SmaRT

Moj izbormilEna vaSić

enografijaSiCilija

Kulinarske destinacije IZraeL

automobilinoviTETi

Wine Style broj 46

ww

w.w

inestyle.rs

top 50 vinarija ex-yuMovia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vinanovogodišnja trpeza

BuSineSS cluB Božo prelević

autoMoBiliaudi a7 Sportback

intervju

draGanaoGnjenović

Nije za prodaju

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010.

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yuŠčurek, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

putopiStoskana

hoteliCrillon le Brave,

provansa

intervju

Zoran predin

Wine StyleBroj 28 / april 2011.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Broj 04 Broj 05 Broj 06 Broj 07

Broj 10 Broj 14 Broj 15 Broj 16

Broj 17 Broj 18 Broj 19

Broj 25 Broj 31 Broj 32

Broj 33 Broj 34 Broj 35 Broj 36 Broj 37 Broj 38 Broj 39 Broj 40

Broj 41 Broj 42 Broj 43 Broj 44 Broj 45 Broj 46

Broj 26 Broj 27 Broj 28 Broj 29 Broj 30

Broj 20

Broj 11 Broj 12

Broj 08

Broj 09 Broj 13

Broj 01 Broj 02 Broj 03

Iz­da­vač SPE CI AL PRESS d.o.o. Be o grad

Glav ni i od Go vor ni ured nik Alek­san­dar­Du­ko­vić

dizajn Branko­Žužić

Fo to Gra Fi Vladimir­Miloradović,­Dalibor­Danilović,­Miroslav­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Milan­Josipović

Sa rad ni ci Milorad­Cilić,­Ðuro­Tošić,­Bran­ko­ Čečen,­Ste­van­Raj­ta,­Thomas­Curtius,­Novak­Sladić,­Dušan­Za­rić,­Dragana­Zdelar,­Željko­Broćilović,­Tatjana­Nježić,­Predrag­Gavrilović,­Milan­Vukelić,­Martina­Velemir,­Nenad­Gladić,­Mirjana­Mitrović

advertiSinG manaGer Vuk­Tripković­

oFFice manaGer Tatjana­Antić

lek tor Biljana­Branić-Latinović

PrePreSS Black Box

Štam Pa Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca

di Stri bu ci ja Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press

adre Sa re dak ci je Dositejeva­13,­Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

dI­na­mI­ka­Iz­lažen­ja dvo­me­sečna

na Slov na Stra na

Fo­to:­Dalibor­Danilović

IntervjuMIlorad čavIć

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 47 / jun 2014.

NIje za Prodaju

EkskluzivnoSupErWInE 2.0

Moj izborTaMara dragIčevIć

EnografijadolIna loarE

automobiliHoNda CIvIC Tourer

Wine Style broj 47

ww

w.w

inestyle.rs

Wine Style

CIP­-­Katalogizacija­u­publikacijiNarodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64WINE STYLE : specijalizovani­magazin­o­vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd(Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­(Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cmDvomesečnoISSN­1452-6646­=­Wine­Style­COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa Aleksandar Dukovi}

Glavni i odgovorni urednik

PRVI­SRPSKI­MAGAZIN­O­VINU I­DRUGIM­FINIM­STVARIMA

SPECIJALIZOVAN­ZA­UGOSTITELJSTVO

Osim­ elegancije­ i­ visokog­ nivoa­ u­ svakom­ smislu,­ dve­ su­ stvari­obeležile­drugi­po­ redu­SuperWine,­ dvodnevni­vinski­ spektakl­koji­je­ponovo­bio­ organizovan­u­ luksuznom­kompleksu­Lido u marini Porto­Montenegro.­Prvo,­da­se­iz­daljine­posmatrao­ovaj­događaj­ne­bi­se­moglo­ni­pretpostaviti­na­kojim­su­štandovima­srpski­vinari.­Podjednaka­gužva­bila­je­na­tim,­kao­i­na­štandovima­na­kojima­su­izlagale­neke­renomirane­kuće­iz­Italije­i­Francuske.­Slično­je­bilo­i­na­štandovima­kolega­iz­ex-Yu­republika.­A­gosti­ovog­događaja­bili­su­iz­raznih­zemalja­iz­celog­sveta,­što­nameće­zaključak­da­kvalitet­vina­ovog­regiona­zaista­postaje­konkurentan­onima­ iz­etabliranih­evropskih­vinskih­regiona.

Drugo,­ primećeno­ je­ ogromno­ interesovanje­ za­ rozee­ kojih­ je­ bilo­na­većini­ štandova,­ što­potvrđuje­da­ je­ trend­porasta­popularnosti­ovih­vina­koji­ traje­poslednjih­nekoliko­godina­sve­ intenzivniji.­Za­predstojeće­letnje­dane­nema­boljeg­vina­od­dobrog­rozea.­Lagano,­lepršavo,­elegantno,­nežnih­cvetno-voćnih­aroma­–­dovoljno­otmeno­i­dovoljno­zavodljivo.­

Uživajte!­­­

Uvodnik

Časopis­se­ne­distribuira­licima­mlađim­od­18­godina­i­namenjen­je­isključivo­profesionalcima­u­HoReCa­sektoru,­između­ostalih­i­proizvođačima­i­distributerima­duvanskih­proizvoda.

Specijalizovani­magazin o­vinu­i­alkoholnim­pićima

»

»

»

IZ PRVE RUKEI ove godine salon vina VieVinum u Beču okupio je nekoliko stotina prestižnih vinarija iz celog sveta. Takođe, brojni stručni paneli uvek daju ovom događaju jednu posebnu dimenziju

ENOGRAFIJAU ovom broju u svojoj stalnoj rubrici sommelier Đuro Tošić predstavlja francusku regiju Dolina Loare i njena vina, koja na svetskoj sceni imaju izuzetan rejting

MOJ IZBORMlada glumica Tamara Dragičević javnosti je predstavila nekoliko svojih talenata. Što se tiče strasti i hobija, vino tu zauzima značajno mesto

24

28

36

SADRŽAJ

4747

BROJ

BROJ

»

»

»

INTERVJUSa svega trideset godina Milorad Čavić je jedan od naših najboljih sportista svih vremena. Osim sportskih tema, u intervjuu u magazinu Wine Style dotakli smo se i vina, čiji je veliki ljubitelj

PROFIL VINARIJEMlada vinarija Aleksić iz Vranja, osim što se vrlo brzo izborila za svoje mesto na tržištu, dokazuje i da žene imaju sve važniju ulogu u svetu vina

EKSKLUZIVNO – SUPERWINE 2.0Drugo izdanje vinskog spektakla SuperWine pokazalo je da ovaj događaj s pravom nosi naziv najluksuznije vinske manifestacije u jugoistočnoj Evropi

48

54

58

SADRŽAJ

4747

BROJ

BROJ

»

»

»

62

70

72

SADRŽAJ

VINSKE PRIČEBožidar Aleksandrović, vlasnik vinarije Aleksandrović, jedno je od najčešće pominjanih imena domaće vinske scene. S pravom, jer je u mnogim stvarima bio prvi

AUTOMOBILIHonda je pre nekoliko meseci predstavila unapređenu verziju Civica. Model Civic Tourer dobio je odlične kri-tike i jedno je od osveženja na automobilskoj sceni

HOTELPomalo ekscentričnog izgleda, hotel Museum u egzotičnoj Kapadokiji u Turskoj u potpunom je skladu sa okruženjem. Jedno je sigurno – teško da će ovde ikome biti dosadno

4747

BROJ

BROJ

WINE STYLE INFO

16 WINE STYLE

WS

WS

U wine&coffee baru Grape u Dositejevoj ulici u Beogradu organizovana je promocija vrhunskih italijanskih vina za članove Wine Style cluba. U saradnji sa firmom Dan com-pany, inače uvoznikom ovih vina, gosti su mogli da probaju vina Barbera d’Alba i Barolo vinarije Lo Zoccolaio i Brunello di Montalcino Barbi. Degustaciju je vodio Aleksandar Duković, urednik magazina Wine Style, a bila je to lepa prilika da se uporednom degus-tacijom vide razlike u stilovima između tipičnih predstavnika ovih čuvenih italijanskih vrsta vina.

Toro Latin Gastro Bar u Beogradu bio je domaćin prezentacije dva prestižna roze vina iz Provanse, Belaire Rosé i Cloud Chaser. Kompanija Delta DMD, uvoznik ove dve etikete, organizovala je degustaciju vina uz kulinarske specijalitete ovog restorana. Specijalni gosti na promociji bili su predstavnici ovih vinarija wine connoisseur Bogdan Danceanu i PR menadžer Sophie Lawrence, koji su gostima predstavili karakteristike ovih vina.

U beogradskoj vinoteci Riznica vina je or-ganizovana degustacija vina iz Mačkovog podruma iz Iriga. Degustaciju je vodila sommelier Dragana Zdelar, a ugođaj su upotpunili i plesači škole Tango Natural. Tom prilikom je predstavljeno i njihovo novo roze vino Frajla. Degustaciji su prisu-stvovali brojni ljubitelji vina, ljudi iz sveta umetnosti i biznisa.

WINE STYLE INFO

18 WINE STYLE

WS

U beogradskom restoranu Ðorđe organizovani su Dani špargle. U okviru ove gastronomske manifestacije gosti su mogli da uživaju u specijalitetima od špargle. Sva jela, poput taljate sa šparglama, polpeta orade, rižota i neobičnih poslastica predstavljaju fuziju istarskih i internacionalnih ukusa. Na meniju su bili i specijaliteti pripremljeni od domaće paste, vrhunskog mesa i najboljih istarskih začina i maslinovog ulja. Specijalna gošća bila je poznata istarska master šefica Doris Cerin Otočan, poznata i kao Lady Pepper, koja je sa šefom kuhinje Jovicom Jovičićem pripremala gastronomske specijalitete.

Udruženje vinara Šumadije organizovalo je sredinom juna prvi po redu Festival šumadijskih vina. Tokom prvog dana ove manifestacije svi šumadijski vinari izložili su svoja vina na Oplencu, pod svodovima Kraljevske vinarije.Udruženje vinara Šumadije, predvođeno Božidarom Aleksandrovićem, vlasnikom vinarije Aleksandrović, osmislilo je ovaj festival kao prvi korak ka brendiranju Šumadije kao vinske regije. „Bez ikakve dileme, šansa je u razvoju vinskog turizma. U toku je kompletiranje vinarija, degustacionih sala, restorana i drugih sadržaja, koje u sinergiji sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem Šumadije predstavlja jednu ozbiljnu turističku ponudu. U sklopu tri panel diskusije: Oznaka geografskog porekla Šumadija, Šumadija – srpska Toskana i Šumadija – hrana i vino, obradili smo najvažnije teme za brendiranje Šumadije kao vinske regije“, rekli su u ovom Udruženju.Predstavljanje vina i gastronomskih specijaliteta Šumadije na ovom Festivalu upotpunio je i bogat kulturno-umetnički program. Drugi dan festivala simbolično je bio nazvan Dan otvorenih vrata, jer su sve šumadijske vinarije otvorile vrata svojih podruma i omogućile posetiocima degustacije vina.

WINE STYLE INFO

20 WINE STYLE

Vinarija Tikveš organizovala je u restoranu Metropolitan grill hotela Hyatt Regency u Beogradu proslavu povodom rezultata ocenjivanja njihovih vina u američkom magazinu The Wine Advocate, čiji je lider čuveni vinski kritičar Robert Parker. U ovoj vinariji kažu da su izuzetno ponosni na činjenicu da je tim ovog magazina ocenio Tikvešovo crveno vino Bela voda iz berbe 2012. sa 95 poena, što je za jedan poen više od ocene koju je ovo vino dobilo za berbu 2010. Visoke ocene dobila su i vina Barovo iz 2011. i 2012, i to po 93 poena, belo vino Barovo iz 2012. i 2013. po 89, dok je belo vino Bela voda dobilo 90 poena za 2012. godinu, odnosno 92 poena za 2013. godinu.

Vinarija Aleksandrović osvojila je četiri medalje na International Wine Challenge-u 2014 u Londonu, prestižnom globalnom takmičenju u čijem žiriju tradicionalno učestvuju neki od najpoznatijih vinskih stručnjaka na svetu. Ove godine ocenjivanjem je rukovodilo šest eminentnih predsednika komisija, među kojima je bio i Oz Clarke, a čak 19 vinskih profesionalaca sa titulom Master of Wine (MW) učestvovalo je u ocenjivačkim panelima. Trijumf Barrique 2012 dobio je srebrnu medalju, a tri crvena vina osvojila su bronzane medalje: Rodoslov 2006, Regent 2009 i Trijumf Noir 2009. Takođe, na takmičenju International Wine and Spirit Competition (IWSC), koje je bilo organizovano u Londonu 45. put zaredom, vina iz 90 zemalja takmičila su se za prestižna priznanja. Inače, ove godine u žiriju je bilo 10 nosilaca titule Master of Wine. Vinarija Aleksandrović osvojila je 6 bronzanih medalja i to za vina Trijumf Gold 2012, Trijumf Barrique 2012, Trijumf Noir 2009, Regent Reserve 2009, Regent Reserve 2008 i Rodoslov Grand Reserve 2006.

Rose vinarije Kiš iz berbe 2013. dobio je titulu Najbolji roze Balkana na internacional-nom takmičenju The Balkans International Wine Competition (BIWC), koje je organizova-no početkom juna u Sofiji. Ova vinarija je na istom takmičenju osvojila zlatnu medalju za Bermet beli, srebrnu za Misteriju i bronzanu za Bermet crveni.Vinarija Kiš pobrala je još neke nagrade. Na takmičenju koje okuplja sve portugizere sveta - Portugieser du Monde, a koje je organizovano 26. aprila 2014. u mađarskom gradu Pečuju, vino Portugizer vinarije Kiš iz 2012. godine dobilo je zlatnu, a iz 2013. godine srebrnu medalju. Ove uspehe vinarija je proslavila sa prijateljima kuće degus-tacijom svojih vina u restoranu Teatroteka u Beogradu.

WS

WS

WS

Iz vinarije Aleksić u svetski vinski maraton ove godine uputilo se čak pet vina. Od Londona do Sofije, sve etikete vinarije Aleksić pridobile su naklonost ocenjivača na takmičenjima. Zlatnom medaljom na BIWC u Sofiji okitio se vranac Amanet, kojeg inače još nema zvanično na tržištu. Već gotovo tradicionalno nagrađen je i sovinjon blan Arno, srebrom, dok su Kardaš Limited i Sevdah dobili bronzane medalje.

WINE STYLE INFO

22 WINE STYLE

Piše: Feodora Curtius

Još jednom je ovo bio sajam koji se može opisati u superlativu. Savršeno organizovan i orkestriran. Sa više od 15.000 poseti-

laca iz preko 40 zemalja, koji su prisustvovali degustacijama i bili u prilici da probaju fantastična vina koja je predstavilo 550 izlagača u svečanim salama Hofburga. Austrijsko vinarstvo ove godine predstavljalo je 440 izlagača, ali su i vinarije iz ostatka sveta bile vrlo prisutne: osim zemlje-gosta Francuske, bili su tu i proizvođači iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Italije i Portugalije.

VieVinum 2014.

Svake druge godine međunarodni vinski svet sredinom juna dolazi u Beč. Tradicionalno, palata Hofburg i ove godine ugostila je najbolje austrijske, ali i mnoge vinarije iz celog sveta koje spadaju u sam vrh svetskog vinarstva. Raskošan ambijent impresivne palate Hofburg, mnoštvo izlagača, kvalitet samih vina koja su na vrlo respektabilnom nivou, bogat prateći program stručnog karaktera, kao i besprekorna organizacija – to su razlozi zbog kojih je VieVinum jedan od najprestižnijih vinskih događaja u svetu uvek toliko posećen. Tako je bilo i ove godine

Foto: arhiva VieVinum

WINE STYLE 23

WINE STYLE INFO

Publika je mogla da otkrije dosta raznolikih stilova, jer su svoje proizvode predstavili i brojni proizvođači biodinamičkih, kao i demeter vina (iz betonskih jaja i amfora).

Prateći program, koji su činile brojne vrhunske degus-tacije vina, takođe je bio veoma popularan – bilo je tu radionica, od predstavljanja grupe mladih vinara, kao što su Die Weinviertel Ambassadors ili Junge Wilde, do top-klase Masterclasa. Vrhunski događaj je bila panel diskusija u or-ganizaciji Institutes of Masters of Wine o pitanjima klimatskih promena. Jancis Robinson MW, dr Josef Schuller MW, kao i drugi renomirani međunarodni eksperti analizirali su uticaj klimatskih promena na stilistiku vina. Kako će vinska stilis-tika promeniti svet, da li su klimatske promene odgovorne za to i kako da se reaguje u vinogradarstvu i vinarstvu, bila su neka od centralnih pitanja rasprava.

Na degustaciji Demeterbund dobijen je dobar pregled sveta biodinamike, dok je Ukusu karakterističnog teroara takođe bilo posvećeno nekoliko degustacija. Spektar se kretao od tema Geologija Wachau doline i njenih vina, preko Zrela vina iz Weinviertela i Velika vina DAC iz Blaufrankischland, pa do Raznovrsnost i kvaliteti penušavih vina.

WINE STYLE INFO

24 WINE STYLE

Willi Klinger, direktor Austrijskog vinskog marketinga (ÖWM) i najvažniji partner u organizaciji festivala, veoma je pozitivno ocenio ovogodišnji VieVinum: „Naš cilj je da austrijska vina i vinarstvo predstavimo na međunarodnim tržištima kao atraktivan biznis i mislim da smo vrlo blizu toga. VieVinum se od imidž sajma razvio do B2B događaja top-klase. To je upravo ono na čemu smo radili, jer sa sve većim brojem uspešnih vinarija takođe se povećava i konkurencija među njima. Sa fokusom na uvoznike iz celog sveta, našim vinarima nudimo nove mogućnosti za prodaju.“

Kraj ove ugledne manifestacije tradicionalno je obeležen velikom VIP žurkom. Ove godine specijalni gost bila je pevačica Conchita Wurst, koja je pevajući pesmu Rise like a Phoenix mnoge goste asocirala na oporavak i ponovni uspeh austrijskog vinarstva nakon 1985. godine. Među izvođačima se, kao i svake godine, našao i sam Willi Klinger, koji nije propustio priliku da uzme mikrofon na vrhuncu večeri. WS

Vrhunski događaj bila je panel diskusija u organizaciji Institutes of Masters of Wine o pitanjima klimatskih promena, tokom koje su Jancis Robinson MW, dr Josef Schuller MW i drugi renomi-rani eksperti govorili o uticaju kli-matskih promena na stilistiku vina

Piše: Đuro Tošić,sommelier

WINE STYLE ENOGRAFIJA

26 WINE STYLE

Po mnogo čemu Dolina Loare je srce Francuske. Pre svega geografski, a po-

tom po raznim značajnim događajima i ljudima. Osim toga, smatra se i

postojbinom francuskog jezika, tako da stanovnici ove regije govore verovatno

najčistiji francuski. Prirodne lepote, pre- lepi monumentalni zamkovi i, naravno, velika i jedinstvena vina… Dolina reke

Loare (Valle de la Loire, Loire Valley), ne samo da je jedna od najlepših svetskih

turističkih destinacija, već i za skoro sve ljubitelje vina predstavlja nezaobilazno

mesto na mapi sveta

Velika količina vina i velika lepeza stilova vina proi-zvodi se u ovoj regiji. Uz ceo tok reke, koji se proteže

preko 800 kilometara, stilovi se menjaju u zavisnosti od klimatskih faktora, sorte grožđa koja dominira i od vinarskih tehnika koje se praktikuju. Vina su generalno uglavnom bela, iako se proizvodi sasvim zavidna količina dobrih crvenih, roze i penušavih vina. Ali, postoji nekoliko zajedničkih imenitelja svih vina uz sliv ove reke, a to je izuzetna svežina i relativno visok sadržaj kiselina, kao i veoma retka upotreba hrastovih ili barik buradi u procesu stvaranja vina.

Poput Šampanje, i Loara se nalazi skoro na samoj severnoj granici što se tiče komercijalnog uzgoja vinove loze, tako da su duga i topla leta pre izuzetak nego pravilo, a glavna briga vinara i vinogradara usmerena je ka optimalnom sazrevanju grožđa. Takvi geoklimatski uslovi možda oteža-vaju posao vinarima, ali su istovremeno i razlog za hrskav i osvežavajuć karakter ovih vina, što ih umnogome razliku-je od nekih punih belih ili taninskih crvenih vina voćnog karaktera iz drugih regija Francuske.

Dolina Loare

WINE STYLE ENOGRAFIJA

WINE STYLE 27

Foto

: V

ladi

mir

Ant

ić

WINE STYLE ENOGRAFIJA

28 WINE STYLE

Sama reka Loara ima izuzetno dugu putanju, koja skoro da preseca Francusku - prostire se od Atlantskog okeana u blizini Nanta pa dalje na istok i prema jugu, skoro dotičući reku Ronu i njene vinske parcele. Tokom svog dugog toka, sliv reke biva ispresecan velikim klimatskim diverzitetom i raznovrsnošću zemljišta.

Dolinu Loare u vinskom smislu možemo da podelimo na tri podregije:

ZAPADNA LOARAProstire se u okolini grada Nanta i karakterišu je niska brda, sa pretežno peščanim sastavom zemljišta, kao i re-lativno hladna klima. Ova zona je dom apelacije Muskadet (Muscadet).

SREDIŠNJA LOARA U ovom delu klima postaje umerenija. Tu se, bliže okeanu, vrlo često stvaraju uslovi za pojavu plemenite plesni, tako da možete pronaći nekoliko sjajnih slatkih vina iz ove podregije.

Središnja Loara deli se na dve oblasti: Touraine i Anjou-Saumur. Turan se sastoji od nekoliko apelacija - Vouvray je poznat po vinima od sorte šenin blan, koja dolaze u svim nivoima slatkoće, dok su Chinon, Bourgeueil i St.-Nicolas-de-Bourgueil prepoznatljive po vinima od sorte kaberne fran. Anžuj-Sajmur odlikuje apelacija Savennières, u kojoj se proizvode najbolja svetska vina od šenin blana, a koja dolaze iz prestižnih vinaeija Domaine du Closel, Château d’Epiré, Clos de la Coulée de Serrant… U Sajmuru se proizvo-de i odlična penušava vina, a najznačajniji proizvođači su u vlasništvu vodećih Šampanj kuća (penušava vina iz Doline Loare nazivaju se cremant de Loire i vrlo su značajna za ovu regiju – i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu).

U oblasti Saumur proizvode se i odlična penušava vina, a najznačajniji proizvođači su u vlasništvu vodećih Šampanj kuća

WINE STYLE ENOGRAFIJA

WINE STYLE 29

Foto

: ar

hiva

Hen

ri B

ourg

eois

WINE STYLE ENOGRAFIJA

30 WINE STYLE

Poznato vino ove apelacije je i Rosé de Anjou. Od crve-nih sorti najzastupljeniji su kaberne fran, od kojeg se stvaraju najbolja crvena vina ove regije, te gamay i gro-lleau (domaća sorta), kao i slatka vina apelacija Quarts de Chaume, Bonnezeaux i Coteaux de l’Aubance.

GORNJA LOARA Nalazi se na krajnjem severoistoku toka ove reke, go-tovo pet stotina kilometara od ušća, na kome se nalazi carstvo sorte sovinjon blan, a to su svetski poznate ape-lacije Sancerre i Pouilly-Fumé. Najeminentniji vinari u ovim apelacijama su Henri Bourgeois, de Ladoucette i Domaine Laporte. Nedaleko, uz obale reke Cher, nalaze se i dve male apelacije, Reuilly i Quincy, čija vina, iako nedovoljno poznata, često mogu da budu odličan izbor kad je u pitanju „value for money“.

Ovu zonu odlikuje kontinentalna klima, sa vrelim i kratkim letima, zemljište je pretežno krečnjačkog porekla sa dosta peska i krede u sebi, dakle izrazito mineralnog sastava, što će se kasnije odraziti i na

vina. Spektar sorti koje se gaje u Dolini Loare je vrlo širok.

MELON DE BOURGOGNE (MELON BLANC)Iako se gaji samo u jednoj apelaciji, Muskadet, sorta me-lon de Burgonj je veoma važna u Dolini Loare. Dolazi iz Burgundije, u kojoj se više ne gaji, a stigla je u Muskadet još početkom XVIII veka, nakon što je jedna ekstremno oš-tra zima uništila postojeće vinograde u Muskadetu. Vina od ove sorte su suva, sveža, hrskava i mineralna, mada postoje i punija vina koja odležavaju u baricima - njihov stil je drugačiji, više su začinskog i voćnog karaktera i imaju punije telo. Smatra se za jednog od najboljih pratio-ca jela sa plodovima mora, a često ih nazivaju i „vinima za ostrige“. Naročito su popularna vina Muscadet sur lie, koja pre plasiranja na tržište provedu zimu ležeći na talogu.

CHENIN BLANCŠenin blan je glavna sorta u središnjem delu Doline Loare i veoma je izazovna za lokalne vinare. U dobrim godinama u stanju je da da neverovatnu raznolikost stilova vina - od suvih, polusuvih, do penušavih, poluslatkih i vina kasne berbe, ali je veoma osetljiva na klimatske uslove tako da od godine veoma zavisi stil i kvalitet finalnih vina. Teško je pisati o generalnim karakteristikama vina od sorte šenin blan, jer ona stvarno mogu da variraju od suvih, svežih vi-na laganog tela i mineralnog karaktera, preko izrazito pu-nih vina, visoke slasti, sa notama tropskog voća, sušenog voća i meda, poput vina iz apelacije Bonezo (Bonnezeaux). Šenin blan je nezaobilazan u proizvodnji penušavih vina, ili samostalno ili kao deo kupaže.

CABERNET FRANCZa kaberne fran može se reći da je potpis crvenih vina Doline Loare i dominantna je crvena sortu ove regije.

Postoji nekoliko zajedničkih imenitelja svih vina uz sliv reke Loare, a to je izuzetna svežina i relativno visok sadržaj kiselina, kao i veoma retka upotreba hrastovih ili barik buradi u procesu stvaranja vina.

Dobra strana kaberne frana je to što sazreva ranije nego njegov rođak kaberne sovinjon, pa u uslovima hladnije i svežije klime ima priliku da dostigne zrelost i istovremeno sačuva finese i eleganciju. Vina od kaberne frana karakte-rišu arome začina, ljubičice, maline i crne ribizle i duvana. Vina su izrazito taninska dok su mlada, pa se preporučuje odležavanje pet do sedam godina pre konzumacije.

Najpoznatije apelacije u kojima se gaji: Chinon, Bourgueil, Saint-Nicolas-de-Bourgueil, Saumur-Champigny, Saumur.

SAUVIGNON BLANCZa kraj najpoznatija i sorta po kojoj je Dolina Loare stekla svetsku slavu - sovinjon blan. Za njegov du-hovni dom smatra se krajnji istočni deo Loare, gde se nalaze i dva najčuvenija sela - Sancerre i Pouilly Fumme. Razdvojena rekom, ona daju verovatno najpoznatija vina na svetu od sorte sovinjon blan (u regiji Pouilly Fume gaji se isključivo ova sorta), a koja su inspirisala proizvođače širom sveta, posebno sa Novog Zelanda, Čilea i sa severa Italije.

Ova vina karakterišu nezaboravne intenzivne herbalne arome, pre svega note trave i bosiljka, kao i ribizle, citrusa, a naročito grejpa. Kompleksna, punog tela, hrskava, vrlo mineralna i izbalansirana, ostavljaju u ustima utisak izuzetne svežine.

Apelacije u kojima se gaji: Sancerre, Pouilly-Fumé, Menetou-Salon, Reuilly, Quincy, Touraine.

Kad je srpsko tržište u pitanju, dosta stidljivo se pojav-ljuju vina ove regije. Povremeno bljesne neki Sancerre ili Pouilly Fumme, a što se tiče drugih apelacijja, može se reći da spadaju u egzotiku za naše poznavaoce vina.

Povremeno se pojavi i neki Rosé de Anjou, a ako imate sreće dopašće vam u ruke i neki Bonezaux. Cene va-riraju od 1.390 i 1.490 koliko koštaju vina iz oblasti Pouilly Fume i Sancerre vinarije Marquise de Guolaine, do 2.600 i 2.700 koliko koštaju ista vina renomiranog proizvođača Henri Bourgeoise. WS

Najpoznatija i sorta po kojoj je Dolina Loare stekla svetsku slavu jeste sovinjon blan. Za njegov duhovni dom smatra se krajnji istočni deo Loare, gde se nalaze i dva najčuvenija sela - Sancerre i Pouilly Fumme. Razdvojena rekom, ona daju verovatno najpoznatija vina na svetu od sovinjon blana (u oblasti Pouilly Fume gaji se isključivo ova sorta).

WINE STYLE ENOGRAFIJA

DEGUSTACIJETim ma ga zi na Wi ne Style ura dio je blind ta sting (de gu sta ci ja na sle po) tri bela vina iz francuske regije Dolina Loare ko ja su me­đu­naj­pro­da­va­ni­ji­m­u­do­ma­ćim­re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta Miša Cilić

Aleksandar Duković Đuro Tošić

WINE STYLE DEGUSTACIJE

32 WINE STYLE

Sancerre Blanc Les Baronnes

proizvođač: Henri Bourgeoissorta: Sauvignon blancoblast: Dolina Loareprocenat alkohola: 13%cena: 2.700 dinara

Slamastožute boje, bistro. Intenzivnog mirisa, u kojem se izdvajaju note agruma i cveća, dok su u pozadini prisutni i tonovi trave i zove. Na ukusu je dobro izbalansirano, dugotrajno, aromatično i mineralno, sa prijatnim i svežim kiselinama. U naknadnom ukusu izražene su voćne arome citrus-nog karaktera.

Ocena:

Sancerre Les Lorys

proizvođač: Marquise de Goulainesorta: Sauvignon blancoblast: Dolina Loareprocenat alkohola: 12,5%cena: 1.490 dinara Svetložute boje sa zelenkastim odsjajem, bistro. Miris je srednjeg inten- ziteta, sa dominantnim citrusnim notama, naročito lajma i grejpa, dok su u pozadini prisutni i mineralni, kao i tonovi trave i kore narandže. Na ukusu su naglašene voćne arome citrusnog karaktera, srednjeg je tela, sveže i dobro izbalansirano. Završnica je srednjeg intenziteta, voćnog karaktera sa prijatnom gorčinom.

Ocena:

Pouilly-Fume Le Champ des Vignes

proizvođač: Marquise de Goulainesorta: Sauvignon blancoblast: Dolina Loareprocenat alkohola: 12,5%cena: 1.390 dinara

Intenzivne žute boje, bistro. Umerenog intenziteta mirisa, sa dominantnim notama zrelog belog voća, naročito dunje. U pozadini prisutni i citrusni tonovi. U ustima živo i zaokruženo, sa intenzivnim kiselinama, dobrog ba-lansa ali kratkotrajnog ukusa koji je voćno-herbalnog karaktera. Naknadni ukus je srednjeg trajanja i prijatan.

Ocena:

WINE STYLE DEGUSTACIJE

Nav

eden

e su

pro

sečn

e na

bavn

e ce

ne u

res

tora

nim

a

WINE STYLE 33

WINE STYLE MOJ IZBOR

34 WINE STYLE

Tamara Dragičevićglumica

Foto

: ar

hiva

Inte

rmed

ia N

etw

ork

Nemam poseban režim ishrane i nikada nisam držala dijete, ali mi na let- njim temperaturama najviše prijaju salate, hladno povrće i voće! Obožavam

meksičku i kinesku kuhinju! Mnogo volim suši. Imala sam priliku da posetim Kinu i probam mnogo njihovih specijaliteta. Pošto volim da ekperimentišem i da sve probam, nisam mogla da odolim da u Kini ne okusim i njihovu čuvenu supu sa morskim krastavcima koja mi se mnogo svidela. Kineska kuhinja se zasniva na jakoj i ljutoj hrani, a kuriozitet je da nemaju deserte već služe samo sladak krompir kao slatkiš. Inače, gurman sam i mnogo volim ljuto i kiselo, a na listi mo-jih omiljenih jela su čvarci, pihtije, papci u saftu, džigerica... Nisam probirljiva, go-tovo sve jedem. Za mene su bakina i mamina kuhinja neprevaziđene, nema lepšeg ručka od domaće supe i rinflajša. Kad mi obaveze dozvole, volim i sama nešto da skuvam i dobro se snalazim za jednu početnicu! Zbog posla kojim se bavim često nemam vremena za to, pa su mi u tom slučaju restorani alternativa. Beograd ima mnogo restorana sa prelepim ambijentom i fantastičnom kuhinjom, a najviše volim da odem u Tribecu – to mesto odiše njujorškim šikom, a prave i najbolji čokoladni sufle u gradu.

Nisam ljubitelj alkoholnih pića, često se desi da izađem sa društvom i da ne popijem ništa osim vode! Međutim, vino za mene nije sinonim za alkohol,

vino je umetnost u boci. Čaša ovog božanskog napitka, kako ga zovu, pije se u posebnim prilikama i trebalo bi da postane deo naše kulture kao što je kod Francuza, na primer. Vino na ženu deluje nekako posebno, traži od nje da bude dama, da bude elegantna, da pazi na pokrete i način na koji drži čašu i ispija vino. Kada poželim da popijem nešto alkoholno, volim da to bude neko slatkasto piće, a kada su vina u pitanju, biram porto ili kupinovo slatko vino! Zanimljivo mi je to što svako vino ima neku svoju priču. Čula sam da za porto kažu da je „plemić među vinima“, a negde sam čitala da grožđe za ovo vino beru i muškarci i žene, ali da ga gaze samo muškarci jer se po starom predanju veruje da se vino kvari od ženskih stopala.

Nisam tip koji često izlazi, a kada izađem biram kafiće koji imaju lepu baštu jer mi je važno da nije mnogo zagušljivo. Važna je i vrsta muzike, ali najbitnije

mi je da budem u dobrom društvu! Volim da je prostor čist, udoban, da je osoblje prijatno, ali ne preljubazno. Dobra hrana se podrazumeva i, naravno, dobri dezerti. Meni je to dovoljno za super provod. Sjajno mesto za početak dana uz moka kafu ili toplu čokoladu ili za popodnevno ćaskanje sa drugaricama je Smokvica, koja mi je inače u komšiluku i koju volim zbog intimne atmosfere. Kad poželim da se opustim i udaljim od gradske gužve, leti biram srce Košutnjaka i restoran Ski staza, odakle se pruža neverovatan pogled na Beograd, a iz istih razloga volim da sedim i u Kalemegdanskoj terasi i u kafani Gardoš. Romatičan izlazak zamišljam kao večeru na terasi kraj mora ili reke, uz sveće i čašu slatkog vina i partnera koji je, baš kao i vi, preplanuo i umoran od sunca, soli i strasti (smeh). WS

Piše: Mirjana Mitrović

WINE STYLE 35

WINE STYLE MOJ IZBOR

Foto

: lič

na a

rhiv

a

HRANA

VINO

IZLAZAK

Svoj glumački talenat Tamara Dragičević po-kazala je ulogama u serijama Miris kiše na Balkanu, Vojna akademija, filmu i seriji Montevideo, bog te video, a najveću popularnost doneo joj je prošlogodišnji šou program Tvoje lice zvuči poznato, u kojem je pu-blici otkrila i zavidno pevačko i plesno umeće. Potvrdu talenta dobija i u pozorištu, igrajući u predstavama Dobri ujkica, Žak, Konstantin, Slavna Florens, Balada o Pišonji i Žugi...„Srećna sam što sam imala priliku da igram različite uloge u serijama, ali i mo- dernim i klasičnim pred-stavama. To je veliki izazov i iskustvo... Mislim da je čar glumačkog posla u tome što možeš da igraš potpuno različite likove i kroz njih oživiš različita vremena i epohe “, kaže za magazin Wine Style mlada glumica Tamara Dragičević

DOBRO ZATVORENOČep od plute ili screw cap? Ovo pitanje još uvek deli javnost, ali, iako se debata na temu „koji zatvarač za bocu vina je najbolji“ danas vodi na globalnom nivou, daleko je manje žustra nego pre nekoliko godina. Barem u profesionalnom svetu, i to zahvaljujuci važecim rezultatima istraživanja, poboljšanju kvaliteta plute i mogucnosti suživota mnogih vrsta zatvarača na tržištu, kao i prihvatanju činjenice da svaki ima svoje specifične prednosti i mane. U cilju pronalaženja najboljeg rešenja, čak i mnogi proizvođači vrhunskih vina, kao što su francuske top vinarije Chateau Margaux ili Chateau Pichon Longueville, eksperimentišu sa navojnim zatvaračem

Foto

: V

ladi

mir

Atn

ic

WINE STYLE INFO

36 WINE STYLE

WINE STYLE 37

WINE STYLE INFO

Među potrošačima u premijum segmentu ovo pitanje još uvek je povod za velike diskusije. Teško da se desi ije-

dan tejsting sa ljubiteljima vina, a da se ne potegne pitanje o „ispravnom“ zatvaraču. Situacija na tržištu se menja i teško je dati precizan odgovor: nakon brzog internaciona-lnog rasta alternativnih metoda zatvaranja boca od 2004. do 2009. godine, trend udaljavanja od plute i pomeranja prema screw cap i sintetičkim zatvaračima se malo usporio u poslednjih nekoliko godina. Procenjuje se da od oko 18 milijardi proizvedenih boca, njih oko 12 milijardi još uvek ima klasičan zatvarač, 4 milijarde ima screw cap i oko 2 milijarde druge zatvarače, kao što su plastični. Ovi poslednji trenutno najviše gube zastupljenost.

Postoje značajne razlike među tržištima u prihvatanju novih metoda: samo u važnim tradicionalnim tržištima, kao što su Francuska, Italija ili Španija, plutani zatvarač je među konzu-mentima i dalje jedini prihvatljiv - mišljenje da je screw cap adekvatan samo za mineralnu vodu ili jeftina vina je konven-cionalno. I na važnim rastucim tržištima Novog sveta, kao što su SAD ili Kina, u vinima iz gornjeg cenovnog segmenta zastupljena je isključivo pluta. Međutim, na Novom Zelandu i u Australiji tržišni udeo screw cap zatvarača trenutno je preko 70 odsto. Ovde je stvarno jezgro screw cap trijumfa.

Inače, 1959. godine upravo je jedna francuska kompanija - La Bouchage Mecanique - patentirala zatvaranje vinskih boca sistemom stelcap, koji je ranije bio korišcen za žestoka alko-holna pica. Kasnije, 1970. godine, australijska kompanija Australian Consolidated Industries Ltd (ACI) stekla je prava na ovaj sistem, koji se nakon intenzivnih i uspešnih studija australijske vinske institucije Australian Wine Research Institute (AVRI), pod nazivom stelvin, kasnih sedamdesetih pojavio na domacem tržištu i to sa umerenim uspehom. Tada potrošači iz Novog sveta nisu bili spremni za ovu inovaciju.

Tekst i foto:Tho mas Cur ti us,

član akademije Wine & Spirit

Education Trust

WINE STYLE INFO

38 WINE STYLE

Bilo je potrebno da prođe još dvadeset godina do preokreta. To se desilo 2000. godine, kada je vinarima iz australijske oblasti Clare Valley dozlogrdilo da kvalitet plute poništi re-zultat njihovog rada. Novi tip zatvarača prvo je bio isproban na „čistokrvnom“ rizlingu koji je bio vrlo osetljiv na bilo kakve smetnje u ukusu, a zatim su vinari nastavili uspešno da koriste screw cap i za druga vina. Mnoge vinarije sa Novog Zelanda, koje proizvode vrlo cenjen sovinjon blan, takođe su počele da prate novitet, a za njima i mnoge druge.

To i nije bilo neko čudo, s obzirom na loš kvalitet plute u tom periodu: hrastovi su često bili „skalpirani“ (brušena je kora hrasta) kako bi se zadovoljila povecana potražnja za prestižnom robom, mnogi proizvođači ostavljali su koru na terenu pa su se gljivice i bakterije razmožavale, a takođe je i hloridni deterdžent (deterdžent koji sadrži hlo-ride i koji se koristi pri pranju plute) podsticao nastajanje 2,4,6-Trichloranisol (TCA), jedne od glavnih supstanci koje su odgovorne za simptomatičan, nepoželjan ukus plute. Oko 20 odsto plutanih čepova bilo je neispravno, govorili su australijski i kalifornijski vinari u tom periodu, dok su sami proizvođači čepova govorili da se radi o svega 2 odsto.

Negativna iskustva počela su da se gomilaju. Recimo, jedan od top italijanskih vinara Elio Altare, izgubio je zbog nei-spravnih čepova oko 28.000 od svojih 35.000 kutija Barola iz berbe 1997.

U svakom slučaju, erozivni udeo na tržištu naterao je proizvođače plute da deluju. Oni poboljšavaju svoje proiz-vodne metode i na taj način kvalitet plute, pa je danas stopa neuspeha znatno niža. Tako, na primer, američki magazin Wine Spectator je 2012. godine pronašao 3,7 odsto uzoraka

sa felerom, nakon vrhunca od 9,5 odsto u 2007. godini. Sličan rezultat pokazuju i analize uzoraka na takmičenju International Wine Challenge u Londonu.

Istovremeno je pokazano da, uprkos usponu koji beleže, alternativne vrste zatvarača takođe imaju svoje slabosti. Suština je zapravo u pravom nivou propustljivosti kiseonika. Sintetički čepovi propuštaju veci stepen kiseonika u bocu nego dobra prirodna pluta, što može dovesti do prerane ok-sidacije vina. Nasuprot tome, screw cap zatvarači su u više navrata kritikovani za suprotno: da suviše zatvaraju bocu i tako loše utiče na razvoj vina ili razvijaju neželjene ukuse.

Upravo ovde je došlo do promene u nauci - dugo je, posebno za bela vina, važilo pravilo - gušce je bolje; a to se promenilo. Naime, kiseonik je prijatelj i neprijatelj vina, podjednako i jedno i drugo. Količina i vreme izloženosti su od vitalnog značaja i vrlo je delikatno odrediti pravu meru. Jednostavno rečeno, svako vino mora imati određenu količinu kiseonika preko svog „životnog ciklusa“ da bi se optimalno razvijalo. Ako dobije previše, oksidira. Ako je premalo, isparljiva jedinjenja sumpora mogu se formirati u boci u prekomernoj količini. Ovo može dovesti do takozvanih „reduktivih ukusa/aroma“ - nota belog luka, kiselog kupusa ili pokvarenih

WINE STYLE 39

WINE STYLE INFO

jaja. Pluta je u ovom slučaju najbolje rešenje – stvara do-bru „klimu“, iako „ne diše“, a što je suprotno popularnom verovanju (ako bi „disala“, vino bi se pokvarilo).

Ali, pluta verovatno može preko svojih pora - koje takođe sadrže kiseonik - da održi ravnotežu procesa oksidacije i redukcije u boci. Naglasak je na „verovatno“, jer su ovi pro-cesi u osnovi kompleksni i još uvek nisu u potpunosti naučno istraženi. Protok kiseonika u boci je dinamičan i odvija se u različitim fazama, a i ne zavisi samo od propustljivosti čepa. Odlučujuci faktori su, na primer, sadržaj kiseonika u samoj pluti, u prostoru između poklopca i boce i u samom vinu. Da ne pominjemo faktore kao što su sorta grožđa, tanini, kiseline… koji takođe utiču na način sazrevanja vina u boci.

Iako vina u bocama sa screw capom pokazuju drugačiji razvoj nego ona u bocama sa plutanim čepovima, stvari se ne mogu generalisati. Ne samo zbog toga što je teško reci koji je taj „najbolji“ čep, vec i zato što danas postoje screw cap zatvarači u različitim oblicima i sa različitim nivoom propustljivosti kiseonika. To zavisi od takozvanog „linera“ - obloge u aluminijskoj kapusli koja obezbeđuje čvrstinu, a koja se sastoji se od različitih tipova plastike visokih perfor-mansi i slojeva metalne folije koja služi kao barijera protiv kiseonika. Za razliku od prirodne plute, čija gustina varira, kod screw cap zatvarača kroz membranu prolazi tačno definisana količina kiseonika. Ona se krece od nula, pa do slične stope propustljivosti kao i kod plute.

Na primer, mnogi proizvođači vina na Novom Zelandu ko-riste definisane osobine srew cap zatvarača da bi selektivno uticali na sadržaj isparljivih sumpornih jedinjenja u boci. Takođe, za vina sa velikim potencijalom starenja screw cap

Trend korišcenja screw caps zatvarača prate i neke domace vinarije, kao što su Podrum Radovanovic i Zvonko Bogdan, koje ih upotrebljavaju za svoja kvalitetna vina.

WINE STYLE INFO

40 WINE STYLE

zatvarači su odlični, jer omogucavaju odgovarajuce i pažljivo upravljanje sumporom i kiseonikom tokom proizvodnje vina. Imao sam priliku da kod australijskog proizvođača Yalumba u regiji Barossa, na blajnd tejstingu probam bela vina koja su sredinom sedamdesetih flaširana sa screw cap zatvaračem – utisak je bio prilično iznenađujuc i mogu da kažem da su se odlično razvila. Isto važi i za crvena vina, mada ovde mišljenja idu još dalje nego kada govorimo o belim vinima. Na primer, dok je australijsko top–vino Grange

vinarije Penfold sada dostupno sa screw cap zatvaračem, Jean-Philippe Delmas, šef čuvene premier cru vinarije Chateau Haut-Brion iz Bordoa i dalje veruje da njegova vina bolje sazrevaju pod plutom. Njegov kolega Paul Pontallier iz Chateau Margaux, podjednako čuvene vinarije u susedstvu, navodi pre svega nedostatak sopstvenog iskustva u radu sa screw cap kao razlog zašto on još uvek eksperimentiše, ali ih ne koristi za svoja vina. Istraživanja se nastavljaju širom sveta...

Šta ostaje kao zaključak? Dve stvari. Prvo: nikada ranije u istoriji vina nije bilo toliko opcija da se zatvori flaša – od plutanih, preko plastičnih i aluminijumskih, pa do staklenih čepova. Za proizvođače, to sa jedne strane znači vecu slo-bodu izbora, a sa druge, više pitanja u vezi sa razvojem vina u boci. Drugo: ne postoje bolji ili lošiji. Jednostavno, različite vrste čepova, svaka sa svojim specifičnim osobinama, utiču na to da su i vina previše različita, tako da je to još jedan važan alat u rukama vinara kojim se može uticati na specifičan način sazrevanja vina. Za vina koja se piju ubrzo nakon prodaje ne postavlja se pitanje izbora vrste čepova (screw cap je tu zastupljen sa 95 odsto), dok kod drugih vina presudan značaj za izbor čepa imaju marketing, cena i način rukovanja bocom.

Uopšteno, screw caps zatvarači su jeftini, omogucavaju potrošačima da lako otvore bocu, imaju standardizovanu razmenu kiseonika i razvijaju miris bez plute. Međutim, aluminijum nije baš ekološki, takođe postoji i rizik od reduk-tivnog feleričnog ukusa, a i nisu prihvaceni na svim tržištima.

Čep od plute je ekološki, prirodan proizvod sa prirodnim spektrom varijacije u svojim svojstvima. Ali čak i ovde, in-dustrija sada nudi rešenja koja ograničavaju ove varijacije. Dakle, vinar može da koristi takozvane „tehničke čepove“, poput onih koje proizvodi firma Diam, a koji se sastoje od prečišcene plute tako da ne postoji rizik od stvaranja TCA.

I najvažnije - potpuno je netačno da se za boce jeftinih, loših vina koriste alternativni, a za boce skupih vina čepovi od plute. Vrsta čepa nema nikakve veze sa kvalitetom samog vina. WS

42 WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

Naj bol ji srpski somme lier. No si lac mno gih di plo ma pre sti`nih evrop skih i svet skih {ko la za somm e li e re. Pr vi je na{ somme lier ko ji je u~estvo vao na Pr ven stvu Evro pe, i to dva pu ta. Du go go di{nje is ku stvo ste kao je ra de}i po broj nim eks klu ziv nim bro do vi ma, ho te li ma i re sto ra ni ma u zem lji i ino stran stvu, kao i za mno ge vin ske ku}e svet skog re no mea

Ste van Raj ta

U ovom broju somme lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina:RAINER WESS – WACHAUER RIESLINGPODRUM RADOVANOVIĆ – CABERNET SAUVIGNON RESERVE PODRUM DO KRAJA SVETA – ROZEVINARIJA KIŠ – CHARDONNAYDOMINI VENETI – RAUDII

NAZIV VINA: WACHAUER RIESLINGBERBA: 2013SORTA: RIESLINGPROIZVOÐAČ: RAINER WESSOBLAST: WACHAU, AUSTRIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%Rainer Wess osnovao je vinariju 2003. godine, posle velikog iskustva u vinskoj industriji i trgovini. Godine 2010. preselio se u gradić Krems u čuvenom vinskom regionu Wachau, koji se prostire duž Dunava u blizini Beča. Tu je kupio zgradu staru tri stotine godina, koja je nekada bila vinski podrum koji je pripadao manastiru, renovirao je i napravio modernu vinariju. Te iste godine proizveo je prva vina u novom podru-mu, i to od grožđa iz vinograda u susednom, poznatom vinskom regionu Kremstal. Vino ima svetložutu boju sa zelenkastim tonovima, odlične je bistrine i lepe refleksije u čaši. Prijatnog je, zrelog voćnog mirisa sa notama breskve i kajsije, a u pozadini su prisutne i herbalne note. Na nepcima je lagano, jednostavno i vrlo sveže, sa finim balansom voćnosti i dis-kretne mineralnosti. Ovaj simpatičan rizling ima laganu, pitku i voćnu završnicu i vrlo je prijatan za konzumiranje u letnjim danima. Služiti ga sa sezonskim salatama, sendvičima, belim prženim mesima, ribljim prženim filetima i domaćim pitama. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.500 dinara

NAZIV VINA: ROZEBERBA: 2013SORTA: PINOT NOIRPROIZVOÐAČ: PODRUM DO KRAJA SVETAOBLAST: KOVILJ, FRUŠKA GORA, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 11,6%Nova etiketa već poznate i priznate vinarije Do kraja sveta iz Kovilja zaokružila je lepezu vina ove kuće. U skladu sa trendom obnovljene popularnosti rozea, ova vinarija odlučila je da tržištu ponudi još jedno prepoznatljivo vino u duhu dosadašnjeg stila. Od grožđa pristiglog iz njihovih vinograda u okolini Vranja, Leskovca i sa Fruške gore, nastalo je ovo vino od kojeg se očekuje da dostigne popularnost svojih prethod-nika.Ovaj roze ima izrazitu rubin boju, lepe je prozirnosti. Na mirisu ga karakterišu nežne cvetno-voćne arome, koje su skladno ukomponovane. Ukus mu je lagan, svež i hrskav, sa finom mineralnošću i izraženim voćnim karakterima i cvetnim aromama. Veoma pitko i nežno vino, koje krasi i elegancija tipična za sortu pino noar. Završnica je lepršava i mineralna, sa lepim mirisnim notama. Služiti ga sa sezonskim salatama, jelima sa roštilja, pastama sa sosovima na bazi povrća, domaćim čorbama i plavom grilovanom ribom. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 650 dinara

NAZIV VINA: CABERNET SAUVIGNON RESERVEBERBA: 2011SORTA: CABERNET SAUVIGNONPROIZVOÐAČ: PODRUM RADOVANOVIĆOBLAST: KRNJEVO, ŠUMADIJA, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 14%Porodični podrum vina Radovanović iz Krnjeva, u blizini Velike Plane, proslavio se izuzetnim crvenim vinima od sorte kaberne sovinjon. Vlasnik vinarije Miodrag Radovanović, inače enolog, tokom dvadesetak godina rada sa ovom sortom uspeo je od nje da stvori izuzetnu paletu vina, koja su već godinama među najpopularnijim i najboljim srps-kim vinskim brendovima. Na vrhu te linije nalazi se upravo Cabernet Sauvignon Reserve.Vino ima intenzivnu crvenu boju sa svetlim odsjajem. Veoma je bogato voćnim aromama, u kojima dominiraju note kupine, crne trešnje i na kraju ribizle, a koje se lepo nadopunjuju sa tihim notama hrastovine, vanile i začina. Na ukusu vrlo kompleksno, intenzivno, dobre strukture i izbalansirano. Odlikuje ga i punoća tela, kroz koju se prožima lep balans voćnosti, prijatnih tanina, začinskog nagoveštaja i hrastovine koja mu daje zaokruženost. Završnica mu je postojana, dugotrajna i aromatična. Ima dobar potencijal za dalje odležavanje. Služiti ga sa crvenim mesima, mesom divljači, začinjenom hranom, suvim sirevima. Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 2.150 dinara

43WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

44 WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CHARDONNAYBERBA: 2013SORTA: CHARDONNAYPROIZVOÐAŠ: VINARIJA KIŠOBLAST: SREMSKI KARLOVCI, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 14%Porodična vinarija Kiš poznata je kao jedna od najstarijih na obroncima Fruške gore, a nalazi se nadomak Sremskih Karlovaca. Osnivač vinarije Stevan Kiš prve vinograde podigao je davne 1830. godine i jedan je od ljudi koji su imali važnu ulogu u nastanku čuvenog bermeta. Danas ovu vinariju uspešno vodi njegov potomak Predrag Crnković, koji je, nakon što je stekao popularnost sa rizlingom i bermetom, predstavio na tržištu i jedan dobar šardone.Vino ima svetložutu boju sa zelenkastim odsjajem, vrlo je bistro. Na nosu se izdvajaju prijatne arome belog koštunjavog voća, stidljivi herbalni i citrusni tonovi, kao i blaga mineralnost. Ukus je pun, sa izraženim voćnim karakterom i blagim kiselinama. Veoma postojano i fino izbalansirano vino, kompaktne strukture i snažnog tela. Završnica je čvrsta i dugotrajna. Služiti ga sa pastama sa kremastim sosovima, morskom ribom, ćuretinom, belim mesima i polumasnim sirevima. Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 800 dinara

NAZIV VINA: RAUDIIBERBA: 2013SORTA: GARGANEGA, CHARDONNAYPROIZVOÐAČ: DOMINI VENETIOBLAST: VENETO, ITALIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 12%Vinarija Cantina Sociale Valpolicella, tačnije vinarska unija Cantina Valpolicella Negrar, osnovana je 1933. godine, a danas ima saradnju sa preko dve stotine uzgajivača grožđa koji u posedu imaju ukupno pet sto-tina hektara. Svi vinogradi smešteni su u podnožju regiona Valpolicella classico, severno od Verone. Od najboljeg grožđa proizvode se vina koja nose isti naziv kao i proizvođač Domini Veneti, a inače, ukupna godišnja proizvodnja na nivou cele kompanije iznosi oko osam miliona boca.Vino ima intenzivnu žutu boju sa svetlozlatnim odsjajem i veoma je bistro. Na nosu je bogato i kompleksno, sa blagim aromama tropskog voća, naročito manga, zatim hrastovine, meda i breskve. Ukus je voćnog karaktera, pun i robustan. Uljasto, blagih kiselina i vrlo postojano vino. Sama završnica je veoma kompleksna i dugotrajna, sa naglašenim slat-kastim tonovima i aromom hrastovine. Služiti ga uz puna jela od mesa, morskom ribom, sušenim mesom, jelima sa roštilja. Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.000 dinara

WINE STYLE INTERVJU

46 WINE STYLE

Piše: Perica Gunjić

I dalje ga svi prepoznaju i pozdravljaju na ulici kao da im je drugar iz kraja. Tako je bilo i u centru

Beograda dok je pozirao za naslovnu stranu: ljudi koje prvi put vidi obraćaju mu se kao da ga znaju ceo život. I pored toga što je odlučio da se više ne takmiči posle Olimpijade u Londonu 2012, i pored velikih rezova u njegovom životu, za koji kaže da je napokon mirniji i da više uživa u njemu sada, kada nema onako veliku medijsku pažnju kao ranije, što se običnih ljudi bar tiče, Milorad Čavić - Čavke, Čava, Majkula - definitivno je neka vrsta nacionalnog dobra.

Ne zaboravlja se lako markantni mladić koji je devet godina obarao svetske i evropske rekorde i koji je s tolikom strašću branio boje Srbije da je i isključivan sa takmičenja zbog natpisa „Kosovo je Srbija“ na majici. Čavić je i najveća mrlja u karijeri najboljeg plivača svih vremena, Majkla Felpsa. Uvek će Amerikanca pratiti senka pobede na Olimpijadi u Pekingu, kada je za trep-taj posle Čavića dotakao cilj, ali je njegov dodir Omegina štoperica nekako bolje osetila.

Kao što je na početku karijere odlučio da pliva za Srbiju, mada je mogao da postane američki plivač i tako zaradi mnogo više novca, tako je i posle naglog završetka karijere odlučio da ostane u Srbiji i u Kragujevcu os-nuje plivačku akademiju, uprkos tome što je mogao da pokrene mnoge unosnije biznise.

„Nikada me novac nije posebno motivisao“, kaže ovaj momak koji ima viziju razvoja srpskog plivanja, ali je pitanje da li ga u tome država prati na adekvatan način.Upoznali smo se baš pred proslavu njegovog 30. rođendana - 31. maja. Dobra prilika za podvlačenje crte i podsećanje na neverovatnu karijeru svetskog asa, koji je počeo novi život u kome važe sasvim drugačija pravila.

MNOGO JAČI NEGO ŠTO JE SANJAO DA ĆE BITI

„U sportu, kao i u životu, loša iskustva mogu da nas pobede samo ako ne izvučemo lekcije iz njih. Ponosim se borbom koju sam vodio kroz 19 godina plivanja, naročito poslednje dve“, kaže u intervjuu u magazinu Wine Style jedan od najboljih srpskih sportista svih vremena, Milorad Čavić

WINE STYLE 47

WINE STYLE INTERVJU

MILORAD ČAVIĆ

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

WINE STYLE INTERVJU

48 WINE STYLE

WS: Da li ste baš o takvoj karijeri nekog ko obara rekorde i osvaja medalje sanjali dok ste živeli u Anahejmu?Moja je karijera bila puna uspona i padova. Kao dete u južnoj Kaliforniji sanjao sam onu lepšu stranu, u tim snovima sam osvajao medalje na najvećim svetskim takmičenjima, ali nikako nisam mogao da predvidim da ću proći i sve one loše stvari koje su mi se dogodile. U sportu, kao i u životu, loša iskustva mogu da nas pobede samo ako ne izvučemo i lekcije iz njih. Ponosim se borbom koju sam vodio kroz 19 godina plivanja, naročito poslednje dve, i smatram da sam na kraju bio mnogo jači nego što sam sanjao da ću biti.

WS: Hajde da se vratimo tih 19 godina unazad. Kako su izgledali ti Vaši plivački počeci i američko odrastanje?Imao sam atipično detinjstvo. Trenirao sam svakog jutra od 5:30 do 7:30, išao u školu od 8:15 do 14:00, pa ponovo trenirao od 15:30 do 18:30. Dolazio sam kući oko 19:15, večerao, i onda sam radio domaći. Jasno da sam morao da legnem oko 22 da bih sve to ponovio sutradan. Nisam uvek bio najsrećniji zbog toga što sam morao na trening kada su se ostala deca igrala napolju, ili zbog toga što su ona imala šest ili osam sati slobode svakog dana. Ja to nisam imao, ali sam u srcu oduvek znao zbog čega sam se toga odricao.

WS: Niste pomišljali da se bavite i nekim drugim stvarima?Samo bog zna gde bih bio danas da se nisam bavio sportom. Nisam imao vremena ni prilike da razmatram druge mogućnosti od svoje 13. godine.

WS: Kakvi su bili uslovi za treniranje plivanja u Kaliforniji? Dok slećete u Los Anđeles vidite iz aviona obalu, kao i ba-zen u dvorištu svake treće kuće. Imali smo bogatu kulturu sportova na vodi, dobre uslove i mnogo dobre stručnjake, pošto je Amerikance konkurencija naterala na to.

WS: Da li se ti uslovi mogu uopšte porediti sa treninzima koje imaju deca u Srbiji?U Srbiji, nažalost, nema dovoljno znanja niti imamo za-vidne uslove kako bismo stvarali konstantne rezultate. Ali radim na tome preko svoje Akademije. U Kaliforniji smo kao deca uživali na treninzima i postizali dobre rezultate kroz igru. Ostalo mi je u sećanju da su svaka vežba i celokupan trening imali mnogo smisla – dali su nam do znanja ne samo šta treba da radimo, već i zašto to radimo. Onaj ko veruje u ono što radi i razume to, biće mnogo efikasniji u svom radu.

WS: Jeste li, suočeni sa toliko obaveza, pomišljali da biste mogli da se bavite i nečim lakšim i da ostavite sebi više vremena za druženje, izlaske, devojke...?

Najteže mi je bilo u pubertetu, kada sam imao hiljadu pitanja o sebi i nijedan adekvatan odgovor. Interesovalo me je da jurim devojke i da se družim sa svojim dru-garima, ali sam imao strogog oca sa kojim sam mogao da se cenkam samo kada sam imao dobre rezultate u plivanju. Sloboda mi je oduvek bila kratkotrajna posle svakog velikog uspeha. I istovremeno skoro nemoguća kada doživim neuspeh.

WS: Da li ste u to vreme na treninzima koristili neke fore za njegovo izbegavanje? Na treningu nije bilo mnogo prostora ni fora da izbeg-nemo neke vežbe. Neki pojedinci su mogli da lažu, ali džaba nam to ako sa nama trenira još tridesetak plivača koji će da kažu koliko smo krugova, u stvari, plivali. Kada smo se izvinjavali trenerima, prebacili su nam da mi nismo njih prevarili već da smo sami sebe prevarili. Govorili su nam stalno kako nam konkurencija trenira i da su u prednosti zato što rade sve kako treba. Jedini siguran način da izbegnemo neku vežbu bio je da kažemo da moramo u WC...

WS: Da li to sada koriste plivači na Vašoj Akademiji?Tu sam foru eliminisao u svom klubu tako što teram svoje plivače da idu u WC pre treninga, hehe!

WS: Sudeći po Vašem karakteru, istrajnosti, napor-nom radu, na Vaše radne navike je bio presudan taj američki uticaj, a ne toliko Vaše srpsko poreklo?Moglo bi se reći da su Amerikanci mnogo napredniji od većeg dela sveta upravo zbog konkurencije koja tamo postoji u svemu. Očekivanja su jednostavno na mnogo višem nivou, ukoliko čovek želi uspeh u nečemu. Tamo ljudi ne odustaju niti propuštaju prilike kao u Evropi, čini mi se. Smatram da nam je svaki dan kao partija pokera i da nam Bog stalno deli karte – češće dobijamo drugačije karte od onih koje želimo, ali treba svaki „hend“ iskoristiti maksimalno kako ne bismo izgubili tu priliku. Ali sa druge strane, verujem da bi i u Srbiji bilo slično da se samo ceni znanje i kvalitet rada.

WS: Koliko se danas često „sudarate“ sa ta dva mentaliteta koja, imam utisak, i dalje nosite u sebi: srpskim i američkim. Sada radite u sredini sa prilično drugačijim shvatanjem i ljudskih odnosa i poslovanja u odnosu na američku? Mentalitet ovog naroda i mentalitet na Zapadu u suštini se ne razlikuju. Svakom razumnom čoveku je jasno šta je dobro a šta zlo, šta je ispravno a šta neispravno… Razlika je samo u tome što mnoge zle i nezakonite stvari prolaze ovde, a na Zapadu bi bile zabranjene. Daleko od toga da ova zemlja ne može da funksioniše kao na Zapadu, ali je to, nažalost, stvar koja će zahtevati mnogo vremena da bi se promenila. Doći će i taj dan kada će mobing, „bratska ekonomija“ i neplaćanje svojih zaposlenih generalno biti stvar prošlosti.

WINE STYLE 49

WINE STYLE INTERVJU

WS: Da, Srbi su poznati i po tome da ne drže mnogo do dobre organizacije, spremni smo da prepreke rešavamo kraćim putem, zaobilazeći propise...Ne slažem se da Srbi ne drže mnogo do dobre orga-nizacije i da su svi spremni da vezama rešavaju stvari. U privatnom sektoru su ljudi dobro organizovani jer su takva očekivanja, i postoje ljudi kojima su čast i obraz i dalje važni - sa takvim ljudima svako voli da sarađuje. Sa nekima u javnom sektoru je malo komplikovanije i zahteva više strpljenja.

WS: Kako su izgledale Vaše studije u Berkliju? Taj kampus je ogroman, nadomak je veoma uzbudljivog grada, San Franciska. Da li su tu usledila nova iskušenja koja su mogla da dovedu u pitanje Vašu plivačku karijeru?Studiranje na Univerzitetu Kalifornije Berkli (U.C. Berkeley) bio mi je najlepši i najizazovniji period života. Berkli je među prvih 10 najprestižnijih univerziteta na svetu, tako da mogu reći da nisam imao mnogo slobod-nog vremena za bilo šta osim za treniranje i studije. Tačno je da je San Francisko jedan od najuzbudljivijih gradova na svetu, ali i Berkli je čudo od grada. Kao što sam bio među najboljim sportistima na svetu u Olimpijskom selu, tako sam bio i među najgenijalnijim i najoriginalnijim ljudima na svetu - koji studiraju na Berkliju. Ko je makar posetio Berkli, mislim da će se složiti!

WS: Da li ste tamo pratili i neki drugi sport, išli na koncerte...?Osim plivanja, najviše sam voleo da idem u San Francisko kod rođenog brata Danijela, koji je igrao košarku na Univerzitetu San Francisko. Jednom mesečno provodili smo vikend zajedno i obilazili sva čuda tog grada. Na Berkliju sam često slobodno vreme provodio sa prijateljima ili gledao univerzitetsku ekipu u vaterpolu.

WS: Nedaleko od mesta u kome ste živeli je čuvena Silikonska dolina, mesto sa koga dolazi najveća tehnološka revolucija u istoriji: Apple, Google, Facebook... Koliko Vama nova tehnologija menja život? Veoma ste aktivni na Tviteru, imate svoju Fejsbuk grupu...Činjenica je da danas više ne možemo da funksionišemo bez moderne tehnologije. Kao neko ko se viđa sa svo-jom porodicom i kolegama iz plivanja jednom godišnje, društvene mreže, Skajp i pametni telefoni jedini su način na koji možemo aktivno da ostanemo u stalnom kontaktu. Isto tako, zbog brzine cirkulacije infor-macija u poslu, kao i u sportu, ta tehnološka revolucija omogućila nam je da efikasnije učimo od drugih i radi-mo. Protivnik sam toga da dopuštamo da se deca igraju sa tabletima i pametnim telefonima jer sam ubeđen da im tupimo mozak od samog starta. Deca treba sama da

istražuju sve što mogu, da koriste maštu i da se bave kreativnim igrama. U suprotnom, dajemo im moderne gedžete koji misle za njih – daju im informacije na gotovo. Stara pedagogija govori da dete uči od roditelja tako što pita, a moderna da dete treba prvo da pita sebe o nečemu, pa onda roditelja. Najbolje učimo iz svojih iskustava!

WS: Zašto ste se odlučili da plivate za Srbiju kada ste mogli sebi da olakšate život i zaradite mnogo više novca plivajući za SAD? Da li ste se ikada poka-jali zbog te odluke?Nikada me novac nije posebno motivisao. Tačno je da sam mogao mnogo više da zaradim da sam plivao za SAD, ali sam svoje plivanje oduvek doživljavao kao hobi, a ne kao posao. Smatram da sam zato i postigao sve što sam postigao. Treba se igrati u svakom „poslu“. Dok uživamo u tome što radimo i dok se „igramo“, želećemo da damo svoj maksimum. U suprotnom, ako moramo nešto da radimo, ili kada nas neko tera na nešto, prirodno je da damo koliko moramo, a ne onoliko

WINE STYLE INTERVJU

50 WINE STYLE

WS: Da li pijete vino? Koliko ste mogli, uopšte, sebi da dopustite uživanje u nekom alkoholu kao profe-sionalni sportista?Kao i većina sportista, voleo sam povremeno da izađem u grad. Slavni trener i „guru“ našeg sporta, Majk Botom, imao je svoju filozofiju samoodgovornosti. Rekao je: „Ako Vam se pije pivo, onda popijte pivo. Popijte dva. Popijte tri, ali ne preterujte!“ Evo kakvu je on poruku hteo da prenese: „Alkohol je štetan po Vaš organizam, ali ako će Vas alkoholno piće učiniti srećnijim, onda ga popijte. Ukoliko se ne opustite na taj način, šteta po Vašu psihu biće mnogo veća nego što bi bila šteta za Vaš organizam ukoliko popijete nekoliko alkoholnih pića.“ Svako ko se bavio vrhunskim sportom može to da razume. Ali svakako, ne treba preterivati.

WS: A vino?Uživam u crvenom vinu. Jedan od najlepših poklona koji neko može da mi da jeste dobar kaberne sovinjon.

WS: Da li ste probali kalifornijska vina, koja su među najboljim na svetu? Oko 75 kilometara od mog univerziteta Berkli nalazi se

dolina Napa, u kojoj se prave neka od najboljih vina na svetu. Jednom godišnje sa svojim prijateljima sam pro-vodio celi dan i noć u toj oblasti. Posećivali smo po dve-tri vinarije i degustirali njihova vina, upoređivali ih…

WS: A koja srpska naručujete?Od domaćih vina često naručujem kaberne sovinjon vinarije Radovanović.

WS: Da li sada, kada više ne morate tako strogo da se pridržavate svih pravila sportske ishrane, dozvoljavate sebi da uživate u jakoj srpskoj hrani i piću? Preporodio sam se kada sam uveo nauku u svoju ishranu dok sam se bavio sportom. Otkako sam prestao da treniram, dozvolio sam sebi neka zadovoljstva koja ranije nisam smeo.

WS: Šta naručujete u restoranu u Srbiji, a šta u Kaliforniji?Zaista uživam u srpskom roštilju. Nažalost, uvek mi najbolje ide koka-kola uz tu gozbu. U Kaliforniji sam najviše voleo indijsku i meksičku kuhinju. Često sam tražio kokosovu vodu uz indijske obroke i slatko piće horchata uz meksičku hranu.

KABERNE SOVINJON JE NAJLEPŠI POKLON ZA MENE

WINE STYLE 51

WINE STYLE INTERVJU

koliko možemo. Ako mi mnogo veća zarada bude bila važna jednog dana, onda ću se vratiti u Ameriku. Ali to je skoro nemoguća misija u Srbiji, ukoliko nastavim da se bavim ovim što radim sada.

WS: Vaša čuvena trka na Olimpijadi u Pekingu, kada ste prvi dotakli cilj (ali nedovoljno jako) ispred Majkla Felpsa, izazvala je mnogo strasti i sumnje da je nemoguće pobediti Amerikance u bili kojoj situaciji u kojoj sudije odlučuju o pobedniku. Vi ste džentlmenski podneli tu čudnu odluku, pa čak i objašnjenje Omege (proizvođača štoperica u ba-zenu) kako vi jeste prvi dotakli cilj ali ne na pravi način... Kako ne bismo ulazili u teorije zavere, vre-delo bi jednom zauvek staviti tačku na takve stvari. Šta, posle svega, o tome mislite?Posle svega, najvažnije je biti zadovoljan sobom i znati da ste učinili sve što ste mogli da učinite, a da ne kom-promitujete ono do čega vam je najviše stalo – u mom slučaju, moju čast.

WS: I kako sve to izgleda kada podvučete crtu da- nas, u 30. godini? Sami ste rekli da je Vaš put bio pun uspona i padova. Imali ste čak i ozbiljnu oper-aciju kičme posle koje ste znali da ništa ne može da bude isto. Kako izdržati takve promene, to da budete na samom svetskom vrhu, dok posle oper-acije znate da više nikada ne možete da se vratite u raniju formu?Interesantno je koliko se život menja na svake četiri go-dine i koliko se menjaju ljudi u tom periodu. Operisao sam kičmu u julu 2010. godine i prosto mi je nevero-vatno koliko mi je taj događaj promenio pogled na život i svet. Prirodno je bilo što sam se najpre pobrinuo za svoju karijeru, ali kako sam više vremena proveo van vode, shvatio sam, u stvari, da mi je mnogo važnije bilo da mogu da se brinem o sebi – da se sam oblačim, da mogu iz kreveta da ustanem bez pomoći i slično. Strahovao sam da jednog dana neću moći da se igram sa svojom decom, da neću moći da ih sam naučim da plivaju. Shvatio sam mnoge stvari koje su mi, u stvari, bile mnogo važnije od sporta, ali je teško to objasniti nekome ko je ceo život posvetio sportu i zna sebe samo kao sportistu. Kako je prolazilo vreme posle operacije, malo po malo video sam da postoji mogućnost da se vratim u formu za London. Ali naravno, uvek mi je bilo u glavi da to nikada neće biti kao nekad.

WS: Vi ste jedan od retkih, ako ne i jedini, koji je bio spreman da progovori o depresiji vrhunskog sportiste kada mora da prestane sa karijerom. Kako se izboriti sa činjenicom da vrhunski sport može ozbiljno da naruši zdravlje sportista? Većina ljudi živi u zabludi da je život jednog profe-sionalog sportiste lep i poželjan. Istina je da je sport na tom nivou veoma opasan po zdravlje, ako ne i po život.

Verovatnoća da će čovek umreti od sporta je veoma mala, ali od tolikog umora sportisti imaju slabiji imunitet i žive sa konstantnim rizikom od povreda. Smatram da nas Bog nije stvorio da bismo trenirali šest sati dnevno pod onim intenzitetom koji je danas neophodan za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Retkost je da sportista okonča svoju profesionalnu karijeru bez doživotnih posledica od neke povrede. U mom slučaju, trpeću bolove kičme do kraja života. Bavite se sportom, ali ne profesionalno.

WS: Koliko Vam prija život u Kragujevcu? Vi ste došli iz centra mondenskog sveta, Los Anđelesa, u evropsku provinciju, Srbiju i Beograd. A onda ste iz lokalnog centra opet prešli u manji grad?Oni koji me dobro poznaju znaju da sam oduvek išao tamo gde sam morao da bih postigao svoje ciljeve. Tačno je da sam proveo veći deo života u velikim gra-dovima, ali daleko od toga da mi ne prija mnogo manja i „sporija“ sredina kao što je Kragujevac. Stekao sam u Kragujevcu dobre prijatelje i ne treba mi velegrad da bih bio zadovoljan. Zadovoljan sam dok radim nešto sa svojim životom što meni vredi.

WS: Najavili ste da ćete pisati autobiografiju i da uživate u pisanju. Imate li u Kragujevcu vremena za to? Da, volim da pišem i mogu da napišem svoju autobio-grafiju kako niko drugi ne bi mogao. Od silnih obaveza i projekata nisam počeo da je pišem, ali verujem da ću početi intenzivno da radim na njoj do kraja ove godine. Pisaću malo o načinu odgajanja, kako sam kroz to prošao kao Srbin u Americi, i o transformaciji mog identiteta preko četiri olimpijska ciklusa. Svestan sam da su „način odgajanja“ i „transformacija“ grube fraze, ali smatram da se moj put i moja iskustva u ovih 30 godina najbolje opisuju na taj način.

WS: Da li će u Vašoj autobiografiji biti otkriveno nešto i o Vašoj izuzetnoj popularnosti među devo-jkama? To je ovde izazivalo veliku medijsku pažnju...Pisaću malo o mom privatnom životu i o tome kako je pažnja žena i medija formirala moje poglede na svet i na ovo društvo. Moram priznati da sam srećan što je taj period mog života, uglavnom, prošlost.

WS: Mnogi Vam muškarci zavide na tome što Vas je najlepša žena na svetu našeg vremena, Monika Beluči, proglasila za najlepšeg sportistu. Da li vas je Kusturica, kao što je obećao, zaista upoznao sa Monikom? Moniku nisam upoznao, pa nemam na osnovu čega da komentarišem njenu lepotu. Ako mi u Srbiji nešto ima-mo, onda imamo mnogo lepih žena, ali džaba im lepota ako je to sve što imaju i jesu. Kada bih jednog dana bio u prilici da popijem kafu sa Monikom, zanimalo bi me ka-kav je čovek, kakav smisao za humor ima i kako stvarno provodi slobodno vreme kada je niko ne gleda. WS

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

52 WINE STYLE

U Dalmaciji je obično svako imao svoje bure vina u dvorištu. Vino se proizvodilo iz ho-

bija, za lične i potrebe prijatelje. Vođen malo većim entuzijazmom, Ilija je hteo da prenese svojoj najstarijoj kcerci Nadi tu strast još dok su živeli u Benkovcu.

Sticajem okolnosti, Nadu je životni put doveo u Vranje, gde je započeta jedna lepa ženska vinska priča. Kada je i deda Ilija došao u Vranje, nastavio je sa svojim starim hobijem. Količine su ubrzo i prevazišle nivo hobija, pa je preduzimljiva Nada došla na ideju da započnu

sa komercijalnom proizvodnjom vina. Dragan je preuzeo brigu oko pokretanja proizvodnje, a ubrzo je ćerkama prepustio posao. One su u tome bile prilično vešte, pa se tako 2009. godine pojavilo prvo flaširano vino vinarije Aleksić, i to kaberne sovinjon Kardaš berba 2007, koji je i danas jedno od najprepoznatljivijih vina ove kuće: „To mi je od naših vina omiljeno, možda sam i emotivno vezana za njega jer je prvo“, objašnjava Maja, koja, iako tehnolog po struci, zajedno sa Draganom upravlja vinarijom. O proizvodnji vina brine Jelena Živanović, takođe tehnolog.

Vina sa ženskim potpisomVinarija Aleksić jedno je od osveženja na vinskoj sceni Srbije u svakom smislu. Osim vina, poseban imidž ovoj kući daju njene vlasnice, tri mlade i šarmantne sestre Aleksić. U rodnom Vranju, one nastavljaju vinarsku tradiciju koju je iz rodne Dalmacije prenela njihova majka

VINARIJA ALEKSIĆ

WINE STYLE 53

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

„Od samog početka sam prepoznala žensku energiju koja nas je dovela do velikog uspeha koji imamo danas”, kaže Jelena, dodajući da je njen favorit sovinjon Arno.

Tiho i nenametljivo, istovremeno vrlo profe-sionalno i ozbiljno, tri sestre polako grade mesto za svoju vinariju na vinskoj mapi Srbije. Prošle godine većina prodaje vina bila je rea- liziovana na lokalnom nivou, ali su za kratko vreme uspele da plasiraju svoja vina u mnoge prestižne restorane širom zemlje, naročito u Beogradu. Od skoro je započeta i prodaja vina

izvan Srbije. Takođe, obavezne su učesnice skoro svih važnih vinskih događaja.

Iako ih neko možda može doživeti kao inferi-orne, jer su kao žene od svega tridesetak go-dina priličan izuzetak u domaćem vinarstvu, one i po tom pitanju imaju vrlo jasan stav: „Ima mnogo izreka na temu da je žena kao vino, a mi kažemo da žena i vino imaju isti razvojni put – treba im negovanje i pažljivo čuvanje, pa tek onda mogu da postaju bolje s vremenom i da dostignu punu zrelost. I to mogu samo ona sa najboljim potencijalom.

Foto

: ar

hiva

vin

arija

Ale

ksić

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

54 WINE STYLE

Mi se razvijamo kao i naša vina, tako da s vremenom zajedno postajemo bolji“, poručuje Dragana uz osmeh, dodajući da ona najradije pije njihov rose Barbara.

Kroz Kardaš, Arno, Bonacu, Sevdah, Žuti cvet i druge, ukupno jedanaest etiketa, sestre Aleksić predstavljaju svoje viđenje stilova vina koje ljubitelji vina prepoznaju. Vole da kažu za svoja vina da su „ženskih ruku delo, ali to ne znači da su meka i preterano ženstvena, već da su prefinjena“. Njihovi stilovi variraju od svežih, lepršavih vina sa hrskavim kiselinama, rađenih od skoro zaboravljene smederevke i tamjanike, preko punog, karakternog so-vinjona i dva polusuva šardonea, do moćnih kabernea i vranca koji je još uvek u podrumu

čekajući pravi trenutak da se pojavi. U skladu sa celom pričom koja prati ovu vinariju, polu-suvi roze takođe nosi žensko ime – Barbara. Za jesen su najavljena dva nova vina - Amanet i Kardaš limited.

Polako su počele da pristižu i nagrade za vi-na sa ozbiljnih internacionalnih takmičenja, kao potvrda da je vinarija Aleksić na do-brom putu. Njene ambicije rastu, ali to deluje zdravorazumski. „Cilj nam je prven-stveno da podižemo kvalitet i da stvaramo autentična vina. Osim toga, i da podignemo svoje vinograde. Trenutno uzimamo grožđe od kooperanata, sa kojima imamo ozbiljne višegodišnje ugovore i vrlo tesnu saradnju“, kaže Dragana.

WINE STYLE 55

WINE STYLE PROFIL VINARIJE

Samu vinariju teško je promašiti ukoliko vas put nanese u pravcu Vranja, jer je smeštena na samom ulazu u grad na izlazu sa auto-puta. Izgradnja vi-narije započeta je 2009. godine i danas se nalazi na površini od 1.000 kvardata, raspoređenih na tri nivoa.

Degustaciona sala, uređena po aktuelnim dizajner- skim trendovima, delo je mlade, nagrađivane dizajnerke Jovane Živković. Ovaj atraktivan deo vinarije može da primi oko stotinu posetilaca za degustaciju vina, ali i za kompletan gastronomski doživljaj autohtonih domaćih jela, od kojih veliki deo dolazi upravo iz kuće Aleksića. Posete vi-nariji i degustacije vina moguće su svakog dana, ali uz prethodnu najavu za veće grupe.

Sa preradnim kapacitetom od 300.000 litara i delom za odležavanje vina u hrastovini kapa-

citeta oko 26.000 litara, ova mlada vinarija jasno stavlja do znanja da njene visoke pretenzije imaju ozbiljnu podlogu.

„Baviti se vinom nije nimalo lak ni naivan posao, ali daje mnogo toga lepog“, kažu ove mlade vinarke, čije se ambicije ne zaustavljaju samo na vinu. One idu dalje, pa su ove godine postale zvanični distributeri za kompaniju Pronektar alternative koja se bavi distribucijom proizvoda neophodnih u proizvodnji vina (letvice, čips, granule…), a koja je potfilijala prestižne kuće Radoux, inače poznate u svetu po proizvodnji vrhunskih barik buradi.

Sudeći po ovako dobrom startu, neće biti ni-kakvo čudo ako sestre Aleksić stignu prilično daleko. WS

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

56 WINE STYLE

SuperWine 2.0

WINE STYLE 57

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

Ekskluzivna vina, gosti, lokacija – to je obeležilo i ovogodišnji SuperWine, čiji koncept objedinjuje degustacije vina i zabavu. Pažljivo izabrane prestižne evropske vinarije, luksuzni ambijent Porto Montenegra i Lido poola, izabrani gosti iz celog sveta, dobra atmosfera i mnogo pozitivne energije, razlozi su zbog kojih se može reći da SuperWine daje vinu neku drugu dimenziju.

Posle čuvenih vinarija koje su izlagale na SuperWine-u 1.0 prošle godine, SuperWine 2.0 ponovo je na jednom mestu okupio mnoge ugledne kuće iz celog sveta, kao što su Arnaldo Caprai, Antinori, Moët & Chandon, Armand de Brignac, Santa Margherita,Caparzo Bastianich, GD Vajra,Terazzas, Nino Franco... a pred-stavile su se i najbolje vinarije iz regiona ex-Yu.

U dobroj atmosferi i vinima SuperWine 2.0 događaja uživale su i mnoge poznate ličnosti, kao što su Milka Forcan, Irena Mišović, Tanja Bošković, Snežana Dakić, Ana Stanić, Isidora Minić, Sergej Trifunović, Ivon Jafali, Igor Monteniggers, Tamara Paunović, Milan Gromilić, Vladimir Vuksanović, Goran Pitić, Slobodan Milosavljević, Bata Spasojević, Milena Vasić...

Dodatnu notu ekskluzivnosti ovom događaju dala je i VIP žurka nakon prve večeri, povodom otvaranja kluba Scaramanga u kompleksu Lido. Atmosferu druge večeri obeležio je umetnički performans u bazenu pored izlagačkih štandova sa vinom.

Magazin Wine Style i Supermarket koncept store, koji su inače organizatori SuperWine-a, pobrinuli su se da profesionalni deo ovog događaja bude organi-zovan na vrlo visokom nivou u svim segmentima. WS

Drugi vinski spektakl SuperWine organizovan je poslednjeg vikenda juna u kompleksu Lido u marini Porto Montenegro u Tivtu

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

58 WINE STYLE

SupeWine 2.0izlagači

Arnaldo Caprai Antinori Nino Franco Movia GD Vajra Kozlović Bastianich Borgo Scopeto e Caparzo Cantina Valpolicella Negrar Monteverdi Vini Santa Margherita Chateau Kamnik Aleksandrović 13. Jul Plantaže Remy Martin The Macallan Zvonko Bogdan vinarija Fontanafredda Sovereign Brands (Armand de Brignac, Belaire Rosé, Cloud Chaser) Kovačević Savina wines & olives Moët Hennessy Zlatan otok Plenković Radovanović

WINE STYLE 59

WINE STYLE EKSKLUZIVNO

WINE STYLE VINSKE PRIČE

60 WINE STYLE

Piše: Aleksandar Duković Njegovo najslavnije vino Trijumf pratilo je mnoge važne događaje u svetu politike, biznisa, javnog

života, a vrlo je verovatno i da ga je svaki ozbiljniji zaljubljenik i poznavalac vina bar jednom probao. Vinarija Aleksandrović, smeštena u Vinči kod Topole, na tržište godišnje plasira nekoliko stotina hiljada boca u kategoriji vrhunskih vina. Ove cifre prate i mnoge nagrade koje skoro redovno osvaja na respektabilnim ocenivanjima vina širom sveta; vina se izvoze širom sveta u ozbiljnim količinama, vinarija je jedna od naj-modernijih i najvećih u regionu u kategoriji, uslovno rečeno, privatnih. Neki su skloni da ga sa apetitom kritikuju, neki da ga hvale sa istim žarom. Zanimao nas je vinski istorijat Božidara Aleksandrovića.

Rođen je igrom slučaja u Beogradu ali je odrastao u Vinči, gde su njegovi preci živeli dva veka unazad. Te 1992. godine Božidar Aleksandrović bio je jedan od studenata koji su diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na Odseku za voćarstvo i vino-gradarstvo. Nakon završenih studija vratio se u rodno mesto i ubrzo, čim je zakon to dozvolio, osnovao „mali privatni podrum vina“, tada revolucionarnu kategor-iju u Srbiji. „To je bio prirodan sled stvari, jer je moj porodični istorijat obeležen vinom. Moj pradeda Miloš bio je 1903. godine jedan od osnivača Venčačke vino-gradarske zadruge, a ta strast prema vinu se u familiji Aleksandrović prenosila kroz generacije. Roditelji su me poslali na fakultet sa idejom da se vratim i unapre-dim naše imanje. Eto, mislim da sam uspeo. Danas se više uopšte ne bavimo voćarstvom, već smo se potpuno

Uvek korak napredTeško je u domaćim vinskim krugovima pronaći češće pominjanu osobu od Božidara Aleksandrovića, vlasnika vinarije Aleksandrović. To uopšte nije čudno, s obzirom na to da je bio jedan od kreatora srpske vinske revolucije pre više od dvadeset godina. Njegova vinarija danas je jedna od najvećih i najuspešnijih u Srbiji, a možda i u regionu ex-Yu

WINE STYLE 61

WINE STYLE VINSKE PRIČE

BOŽIDAR ALEKSANDROVIĆ

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

WINE STYLE VINSKE PRIČE

62 WINE STYLE

preorijentisali na vinogradarstvo i proizvodnju vina“, kaže Božidar Aleksandrović.

Priča je skromno počela. U podrumu od šezdesetak kvadrata, zajedno sa dedom Lesom, godišnje je proiz-vodio tri do pet hiljada boca kvalitetnih vina, od grožđa iz svog malog vinograda.

Pakovao ih je u buteljke pristojnog izgleda, sa moderno dizajniranim etiketama, plasirao u restorane širom Srbije, čime su na neki način srpska vina počela da postaju stvar prestiža i ozbiljan konkurent uvoznim vinima na domaćem tržištu. Svih ovih godina, uvek je za korak ispred, u skoro svim segmentima. Poslednja inovacija je da se na bocama njegovih vina, slično onim burgundskim, odnedavno nalazi ugraviran logo vinari-je. Dakle, ništa se ne prepušta slučaju.

Brojke govore da je Božidar Aleksandrović jedan veoma uspešan i sposoban poslovni čovek, što mu neki zame-raju, smatrajući da unosi previše biznisa u vinarstvo. Kakav je vinar i kakva su mu vina nije uputno polemi-sati, jer teško je postići jednako mišljenje o bilo kom vinaru. Činjenica je, međutim, da njegova vinarija kons-tantno raste u svakom smislu svih ovih godina. Ono što najviše „žulja“ konzumente, to su cene vina. Ali, Božidar Aleksandrović i na ta pitanja odgovara vrlo spremno.

WS: Retki su oni koji osporavaju kvalitet Vaših vi-na, ali često se može čuti da su vrlo skupa. Recimo, kažu da italijanska vina sličnog kvaliteta kao i Vaša u Italiji mogu da se kupe po duplo nižim cenama u odnosu na Vaša vina.

Pitanje je šta znači skupa. Vrhunski kvalitet naših vina i ono što smo ugradili u njih ukazuju na suprotno, da bi trebalo da koštaju više, a to nije moguće samo zato što mi nismo poznata vinska zemlja, kao recimo, Italija, Francuska... Uostalom, naša vina su prisutna u mnogim uglednim hotelima i restoranima po brojnim svetskim metropolama i to dovoljno govori o njihovom kvalitetu. Mi imamo tri kategorije vina: Premijum, Standardnu i Osnovnu, i sve one imaju različite cene. Drugo je pitanje kolikim budžetom ko raspolaže i koliko je spreman da plati za dobro vino.

WS: Kad smo kod cena, mnogi smatraju da su se ostali domaći vinari ugledali na Vas i da sada po nekoj inerciji svako srpsko iole kvalitetnije vino ima ozbiljnu cenu.

Stvarno ne znam kako drugi formiraju cene. Znam na osn-ovu čega mi to radimo i tvrdim da naša vina zaslužuju svaki dinar. Uostalom, naša vina već godinama redovno osvajaju nagrade na nekim od najprestižnijih svetskih ocenjivanja,

medalje im dodeljuje eminentni svetski ocenjivači, što znači da ona zaista imaju visok kvalitet. A mi ne pravimo vina za takmičenja i vina za prodaju. To su jedna ista vina, pa onda sami prosudite da li neko vino sa tolikim nagradama treba u prodavnici da košta sedam, osam ili deset evra.

WS: Da se vratimo unazad. Da li se sećate Vaših pla-nova kada ste bili na početku? Jeste li pomišljali da ova priča sa vinom može da ode tako daleko?

Ne sećam se tačno planova, ali pamtim da sam 1983, kada me je otac jednog mog druga pitao čime bih hteo da se bavim, odgovorio da bih voleo da imam svoju vinariju. On se nasmejao i rekao: „Ih, ti da pobediš Navip“. To tada jeste bila prilično neverovatna izjava, ali ja nisam odustajao od te ideje. Nisam znao da će da bude baš ovako, ali sam nekako bio siguran da ću us-peti u tome. Imao sam utisak kao da sam predodređen za ovaj posao. Možda je mesto rođenja odredilo taj put, porodično nasledstvo, sam ovaj kraj koji je idealan za proizvodnju vina. Takav sam po prirodi, sve što radim hoću da radim na najbolji mogući način.

WS: Uvek ste bili skloni inovacijama. Recimo, od nedavno proizvodite i penušava vina. Zašto, šta Vas pokreće na to?

Mi od početka imamo širok spektar sorti grožđa u vinogradima i ta raznolikost sorti tera vas da eksperimentišete, a samim tim i da idete napred. S dru-ge strane, to je i izazov. Postoji jedna narodna izreka: „Čak iako ste na pravom putu, ako stanete onda će vas drugi prestići“. Zato je naš moto „Stalno raditi na sebi i ići dalje“. Naš enolog Vlada Nikolić i ja se u tome potpu-no slažemo. Mi smo od početka hteli da izvučemo ono najbolje iz ovog podneblja, iz grožđa, klime, zemljišta i da tako izgradimo prepoznatljiv stil vina. Recimo, sto metara od nas postoji vinarija, ali oni imaju potpuno drugačiji stil vina. U tome je poenta, da izgradite pose-ban identitet vinarije i karakter samih vina.

WS: Imate izuzetno širok asortiman vina. Da li to može da bude problem u smislu prepoznatljivosti vinarije i disperzije fokusa na određene etikete?

Dobro je pitanje. Mislim da to nije problem već pred-nost, jer sa širokom ponudom mi kupcima dajemo veću mogućnost izbora. Svako ima neku omiljenu vrstu vina, a i svako tržište drugačije reaguje. Recimo, u Americi se odlično prodaju naši šardone i pino noar, a u Londonu niko neće šardone ali zato se odlično prodaje Trijumf, i tako dalje. Druga stvar, imamo različite cenovne kategorije. Na nekom tržištu dobro se prodaju vina od pet-šest, a na nekim ona od deset-dvanaest evra. Mi imamo petnaest etiketa ali nigde nemamo zagušenje, nemamo dva slična

WINE STYLE 63

WINE STYLE VINSKE PRIČE

vina. Svako vino ima svoj identitet, svoje ime i prezime, a na potrošačima je da odaberu ono što im odgovara.

WS: Koliko je važna poslovna politika jedne vina-rije, uopšte, pristup plasmanu vina. To je prilično komplikovano, ponekad se čini da je lakše stvoriti nego prodati vino?

To je prava reč, „komplikovano“. Vinarstvo je jedan visokostručni posao. Mnogi ga banalizuju, kažu: „Moj deda je proizvodio vino pa ću ja to da nastavim“. Proizvesti vrhunski kvalitet je nauka, a još viši sta-dijum je održati kontinuitet. Pa tek kada proizvedete vrhunsko vino i dobro ga upakujete, onda sledi pitanje: „Kako to prodati, kao ga unovčiti“. Treba osluškivati tržište. Ako to hoćete da radite ozbiljno onda morate da pratite trendove na tržištu jer vi i proizvodite vino zbog tržišta. Morate da zadržite identitet vina, ali isto-vremeno i da se prilagođavate ukusima potrošača. Sve ozbiljne, velike vinarije u svetu imaju takav pristup.

WS: Izvozite mnogo vina, često putujete. Pa, kakav status imaju srpska vina u svetu?

Naša najveća mana je i naša najveća prednost. Mi smo nepoznati kao vinska zemlja. S druge strane, u svetu se desilo zasićenje francuskim, španskim, italijanskim vinima, i potrošači hoće nešto novo. Mi smo sada čista egzotika i to je naš adut.

WS: Vi ste takođe među prvima počeli ozbiljnije da se bavite marketingom, u smislu jedne ozbiljne interakcije sa tržištem. Kako izgleda srpsko tržište vina danas?

Mislim da je marketing jako važan za prodaju vina, iako to nekome možda zvuči kao nešto negativno. Ali, marketing ne znači samo reklamiranje. To podrazume-va jedan konstantan rad na tržištu u smislu edukacije, upoznavanja sa vinima, približavanja vina potrošačima. Zato, ako pogledate danas prosečan nivo edukacije konzumenata sada i pre dvadeset godina, napredak je ogroman. Danas potrošači prepoznaju kvalitet, imaju izgrađen stav o tome šta žele da dobiju od vina…

WS: Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

To što sam na neki način učestvovao u revoluciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. Do tada se uspeh u ovom pos-lu merio količinama, vladali su zakoni velikih brojeva, a od našeg pojavljivanja počeo je da se vrednuje kvalitet. Drugo, do tada su se u Srbiji krčili vinogradi, a onda su počeli da se sade novi. Vinarija Aleksandrović danas ima sedamdeset pet hektara sopstvenih vinograda i mislim da je to zaista veliki uspeh. Treće, do pojave Trijumfa naj-

skuplje srpsko vino koštalo je dve i po marke, a od tada je vinarstvo postalo profitabilan posao u Srbiji. Mislim da su kasnije i drugi počeli ozbiljnije da ga shvataju. Ali, najvažnije je da i dalje zaista uživam u tome što radim. Često kažem: „Da se ne bavim vinarstvom, platio bih da to radim jer je za mene ovo najlepši posao na svetu“.

WS: Šta je po Vašem mišljenju ključ za uspeh jedne vinarije?

Neophodno je imati svoje vinograde i u njima kreirati kvalitet i stil vina. Od vinograda sve počinje, bez njih se ne može. Potrebno je da osetite svoju lozu, da us-postavite simbiozu između nje, klime, zemljišta i vašeg znanja da biste mogli da izvučete ono najbolje iz nje. Tako nastaje kvalitet, koji onda treba održavati, sve dok ne izgradite svoj stil i postanete prepoznatljivi na tržištu. WS

64 WINE STYLE

PROMO

Ime Kempinski ponosno nosi rastuća kolekcija luksuznih hotela i odmarališta širom celog sveta. Kao najstarija evropska hotelska

grupacija, Kempinski gradi svoj ugled na verovanju da su eksklu- zivnost i individualnost ključni elementi istinskog luksuza. Iz go-dine u godinu, s otvaranjem novih hotela i odmarališta u Evropi, Bliskom istoku, Africi i Aziji, raste i broj gostiju koji to cene.

Kempinski Hotel Adriatic

Lako dostupan automobilom iz mnogih evropskih metropola, Kempinski Hotel Adriatic otvorio je svoja vrata u avgustu 2009. kao prvi hrvatski luksuzni golf & spa resort sa 5 zvezdica. Smešten na istarskoj obali, nedaleko od turističkog centra Umaga, ovaj hotel nudi uživanje u divnom pogledu na hrvatsku, slovenačku i italijansku obalu, istovremeno i na vrhove Alpa. Hotel raspolaže sa 186 ekskluzivno opremljenih soba i apartmana, dva elegantna restorana, tri bara, Carolea Spa centrom koji se prostire na 3.000 kvadratnih metara, teretanom, dečjim Kempi Kids Klubom, privatnom kapelom okruženom mediteranskim vrtom, plažom, brojnim konferencijskim kapacitetima u hotelu i u zasebnom konferencijskom centru smeštenom na samoj morskoj obali. U sklopu resorta nalazi se i Golf Club Adriatic, prvo profesionalno golf igralište s 18 polja u Istri

WINE STYLE 65

PROMO

Chef Zoran Čobanov reinterpretira istarsku tradiciju na inovativan način

Kempinski Hotel Adriatic odiše uspešnom fuzijom savremenog dizajna i tradicionalnih istarskih običaja, kako arhitektonski, tako i gastronomski.

Chef Zoran Čobanov ima jednu misiju: razvijati Kempinski Food & Beverage koncept na lokalnom nivou. Ovaj istarski master chef, inače rođeni Šibenčanin, ima punih petnaest godina radnog staža u Istri. Učio je i kuvao rame uz rame s onima čiji je nesporni kvalitet nagradio i Michellin svojim poznatim zvezdicama. Prošle zime je proveo mesec dana u nagrađivanom restoranu Lorenz (dve Michellin zvezdice), legendarnog berlinskog hotela Adlon Kempinski u kojem odsedaju brojne svetske zvezde.

Smešten u zasebnoj zgradi kongresnog centra na samoj plaži hotela, restoran Kanova osmišljen je kao moderna verzija istarske konobe, na Kempinski način, koja nudi fuziju istarske, italijanske i uopšteno mediteranske kuhinje, reinterpretiranu na nov, originalan način.

„Jelo s potpisom“ Kempinski Hotela Adriatic u 2014. godini je istarska nova fritaja. „Radi se o modernoj reinterpretaciji tradicionalnog, lokalnog jela s ciljem fuzije ponosa istarske kuhinje, njegovog veličanstva belog tartufa, s tradicionalno korišćenim namirnicama, kao što su jaja i krompir. Moja velika strast je reinterpretiranje tradicionalnih jela na nov i svež način“, kaže Čobanov.

Inače, svaki od 75 Kempinski hotela širom sveta ima svoje jelo s potpisom, tzv. signature dish, koje je tipično za regiju u kojoj se hotel nalazi. Zanimljiva je i činjenica da svaki generalni direktor hotela mora da bude sposoban da sam skuva svoje jelo, što su oni i demonstrirali uživo pred publikom prošlog meseca u Nemačkoj na godišnjem Kempinski Danu karijera.

U restoranu Kanova klasičan jelovnik je doslovno zabranjen. „Svaki kuvar mora ponosno da stoji iza svog tanjira i da omogući gostu da stopostotno uživa u posluženom, složivši ukuse koji se najbolje nadopunjuju. Zato kod mene nećete pronaći klasičan jelovnik s prilozima, umacima i ostalim dodacima. Na taj način se narušava harmonija ukusa i smisao jela. Hrana je kao ljubav: bez emocija, ona ne vredi ništa. Na meni je da jelo prožmem osećajima i da gosta navedem i naučim da oseti svu tu ljubav i strast“, objašnjava chef Zoran Čobanov.

„Degustacijski meniji temelje se na mojoj ličnoj, modernoj reinterpre-taciji teritorija Istre i svih plodova njene zemlje. Gost mora da oseti kvalitet lokalnih namirnica i plemenitih vina, kako bi dobio najbolji odnos dobijenog i uloženog.“ Koncept Kanove je da se približi tradicija, spoje bitne sitnice i sljube se na pravi način. Najpopularnija jela u ovom trenutku su, osim istarske nove fritaje, brancin u dve boje, zatim jagnjeći file u tamnom hlebu, prepelice i naravno tartufi.

Rezervišite pogodnosti Tune in to Summer 2014 promocije i nagradite se nezaboravnim odmorom na Jadranu.Aranžman obuhvata minimalan boravak od 7 noćenja u julu i avgustu, odnosno 5 noćenja u septembru.

Cena za dve odrasle osobe u dvokrevetnoj sobi: – od 217,00 EUR u septembru (u zavisnosti od

kategorije smeštajne jedinice)– od 261,00 EUR u julu i avgustu (u zavisnosti od

kategorije smeštajne jedinice)

Za uslove, rezervacije i raspoloživost posetitewww.kempinski.com/istria

66 WINE STYLE

ISTARSKA NOVA FRITAJA Sastojci za jednu osobu, odnosno jednu fritaju

*1 jaje*100 g crvenog krompira *20 g maslaca s tartufima*4 g belog tartufa (magnatum pico) *4 g istarskog pršuta*5 g crnila od sipe*30 g hlebnih mrvica*ekstradevičansko istarsko maslinovo ulje *Fleur de Sel (cvetna so)*2 g kvalitetnog kavijara *1 dl supe od povrća

Poslužuje se u supenom tanjiru

Priprema: Zarolajte nežno celo žumance jajeta u mešavinu hleb-nih mrvica i sipinog crnila (pazite da se žumance ne razbije) i ostavite u frižideru da se hladi pola sata kako bi se stisnulo. Napravite krompir pire, razredite ga sa supom od povrća, dodajte maslac s tartufima i stavite smesu u sifon bocu. Izvadite iz hlad-njaka žumance pa ga uronite na nekoliko sekundi u vruće ulje. Istisnite kremasti pire iz sifon boce u duboki tanjir, položite lagano žumance u sredinu, dodajte 5-6 tankih kockica pršuta i bogato ukrasite listićima belog istarskog tartufa. Na kraju ukrasite tanjir kavijarom i obogatite jelo s Fleur de Sel, odnosno cvetnom soli, te istarskim ekstradevičanskim maslinovim uljem.

Prilikom konzumacije jela prvo razbiti žumance, pa pustiti da se blagi ukusi jaja i krompira prožmu s jakim ukusom tartufa. Moreno Rudan, sommelier i šef restorana Kanova, uz ovo jelo slju-bljuje barikiranu istarsku malvaziju Coronica Gran Malvazija.

Za rezervacije i više informacija posetiteTel +385 52 707 000 • Fax +385 52 737 093reservations.adriatic@kempinski.comwww.kempinski.com/istria

Chef Zoran Čobanov je za magazin Wine Style otkrio recept svoje unikatne kreacije

PROMO

WINE STYLE AUTOMOBILI

68 WINE STYLE

HONDA CIVIC TOURER

Prostranost i funkcionalnost kao glavni adutiHonda je pre nekoliko meseci premijerno u Srbiji predstavila Civic Tourer – model dizajniran i razvijen u Evropi, specijalno za potrebe evropskih kupaca

Spolja gledano, Civic Tourer deli DNK sa mode-lom Civic Hatchback. Elegantna aerodinamična

karoserija daje mu dinamičan i prefinjen izgled, zadržavajući prepoznatljivo lice najnovije gene-racije Civica sa petora vrata, a smele linije i elegantan izgled daju zadnjem kraju vozila premijum izgled na koji se usredsredio Hondin razvojni tim.

Iza sofisticiranog i sportskog dizajna krije se velika funkcionalnost i praktičnost. Unutrašnjost Civic Tourera je sportska i otmena, a nasledila je nove odlike nedavno unapređenog i redizajni-ranog Civica sa petora vrata.

Iako je samo 235 milimetara duži od mo- dela sa petora vrata, on ima najveću zapreminu

Foto

: ar

hiva

Hon

da

WINE STYLE 69

WINE STYLE AUTOMOBILI

prtljažnika u C segmentu. Sa podignutim zadnjim sedištima raspolaže sa 624 litara prtljažnog pros-tora, dok sa spuštenim sedištima taj prostor raste do čak 1.668 litara.

Civic Tourer je prvo serijsko vozilo na svetu sa sistemom adaptivnih zadnjih amortizera. Novorazvijeni sistem u sekundi prilagođava tvrdoću zadnjih amortizera uslovima puta, što omogućava da vozilo ostane udobno prilikom vožnje na putu, a čvrsto i agilno ukoliko su potrebni precizna upravljivost i visoke perfor-manse. Sistem ima tri režima – Comfort, Normal i Dynamic, a sva tri razvijena su u cilju uvećanja stabilnosti i udobnosti prilikom različitih uslova vožnje. Civic Tourer se na našem tržištu prodaje u

verziji sa novim 1.6 litarskim i-DTEC agregatom i 1.8 litarskim i-VTEC agregatom.

Dizel agregat 1.6 i-DTEC sačinjen od aluminijum-skog bloka i glave motora lakši je od svog prethod-nika 2.2 litarskog i-DTEC za čak 47 kilograma i najlakši je u svojoj klasi. Isporučuje 120 konjskih snaga, sa prosečnom potrošnjom od 3,8 litara na 100 kilometara i emisijom CO

2 od samo 99 g/km.

Benzinski 1.8 litarski i-VTEC agregat dostupan je sa manuelnim i automatskim prenosom. Ovaj proveren i pouzdan Hondin agregat raspolaže sa 142 konjske snage, a na 100 kilometara će potrošiti 6.5 litara goriva. Promene stepena prenosa na ovom agregatu su glatke, a kontrola ubrzanja je predvidljiva i jednostavna. WS

Na vrlo specifičnoj lokaciji u Turskoj, u atraktivnoj i živopisnoj Kapadokiji, nalazi se jedinstveni hotel Museum, koji odlikuje unikatna kombinacija mod-

ernog luksuza i istorijskog nasleđa, savršeno uklopljenih u okolinu.

Svaka soba i apartman, kojih ima ukupno 30, čini priču za sebe, a zahvaljujući osnivaču hotela koji je veliki ljubitelj i kolekcionar antikviteta, imaćete utisak da ste u pravom muzeju. Odatle potiče i naziv hotela, koji je prepun umetničkih vred-nosti iz različitih perioda. S obzirom na specifičan izgled okoline, dizajneri su se potrudili da ceo hotel podseća na drevnu lokaciju Kapadokije. Sve sobe izgledaju

H O T E L M U S E U MK A P A D O K I J A

Turska je u poslednjih desetak godina enormno popularna desti-nacija za letnje odmore, a imidž je izgradila na fantastičnoj usluzi i povoljnim cenama. Međutim, neki hoteli izdvajaju se iz brojne ponude konvencionalnih hotela namenjenih širokim masama. Jedan od takvih je i hotel Museum u Kapadokiji

70 WINE STYLE

WINE STYLE HOTEL

kao pećine i opremljene su, osim sada već standardnim elementima tehnike, i džakuzijem. U standardnoj ponudi hotela je i obilazak nekih pećina i kamenih kućica koje su u raznim periodima istorije služile u različite svrhe, a danas pred-stavljaju muzeje i turističke atrakcije.

Kao i u svim hotelima u Turskoj hrana je vrlo važan aspekt, a hotel Museum ima tu mnogo toga da ponudi. Nezaboravno gastronomsko iskustvo možete doživeti u a la carte restoranu Lil’a, čiji meni je pažljivo iskreiran kombinujući moderna i tradicionalna lokalna jela. Inače, to je zvanično jedan od najboljih restorana u

WINE STYLE 71

WINE STYLE HOTEL

Foto

: ar

hiva

hot

el M

useu

m

Turskoj, a s obzirom na to da ova zemlja zaista može da se pohvali vrhunskom kulinarskom kartom, jasno je o kakvom restoranu je reč. Višestruko nagrađivani glavni kuvar restorana za svoja jela koristi isključivo najkvalitetnije namirnice od kojih je većina ekološki uzgajana. U okviru hotela nalazi se ekološka bašta koju gosti mogu da posete i probaju voće i povrće ili čak izaberu ono što žele da im bude servirano tog dana u restoranu.

Uz pregršt dobre hrane, gosti ovog restorana mogu da uživaju i u fantastičnom pogledu na Kapadokiju. Na jednom od najviših vrhova ove oblasti nalazi se i Indigo bar, lokal hotela Museum koji osim standardnog izbora pića nudi i spektakularan pogled na okolne pejzaže i posmatranje impresivnog zalaska sunca.

WINE STYLE HOTEL

72 WINE STYLE

Hotel Museum raspolaže sadržajima za zdrav odmor u wellness centru uz razne tretmane i masaže biljkama i biljnim uljima, a gosti mogu da biraju da li žele masažu u sobi ili na terasi sa pogledom. Tu su i golf tereni ili jahanje konja za one koji vole malo aktivniji odmor. Ono što je možda najzanimljivije u Kapadokiji jesu letovi balonom, koje takođe možete dogovoriti i u ovom hotelu. Trenutak kada se desetine balona polako uzdižu iznad karakterističnih „dimnjaka“ Kapadokije jedan je od najspektakularnijih prizora na svetu, a onima koji se odluče za ovakvu vožnju svakako će pričiniti nezaboravan doživljaj. WS

Cena smeštaja za dvoje je od 200 do preko 2.000 evra za noć, u zavisnosti od tipa sobe/apartmana i sezone.

WINE STYLE HOTEL

WINE STYLE 73

74 WINE STYLE

WINE STYLE NOVA VINA

FRAJLA 2013 - MAČKOV PODRUM Oblast: Fruška goraOvo vino je omaž Ðurđici Mačkovoj, zahvaljujući kojoj je posle Drugog svetskog rata sačuvan vinograd Memijevo na Fruškoj gori, u kome danas raste grožđe sorte portugizer od kojeg je i proizvedeno ovo vino. Kratko je odležavalo na grožđu, pa je postignuta specifična, svetla lososroze boja. Nežnih aroma, vrlo pitko i lagano, idealno je kao aperitiv tokom toplih letnjih dana. Preporuka je da se servira na temperaturi od 10 stepeni C, a što se tiče slaganja sa hranom, odlično se uklapa uz obrok salate, bela mesa i rečne ribe.Cena: 590 dinara

Proizvođač: Mačkov podrum

BRAMITO DEL CERVO - ANTINORI Klasifikacija: Umbria IGTSortni sastav: 100% chardonnay. Grožđe dolazi iz vinograda Castello della Sala. Vino je žute boje sa zelenkastim odsjajem, svežeg i kompleksnog bukea sa izraženim puterastim notama koje su protkane aromom vanile. Vino je dobre strukture, elegantno i mineralno, sa uravnoteženim kiselinama koje su lepo ukomponovane sa delikatnom aromom hrasta. Cena: 1.690 dinara

CAMPOGRANDE - ANTINORIKlasifikacija: Orvieto DOC ClassicoSortni sastav: 40% procanico, 40% grechetto, 15% verdello, 5% drupeggio i malva-sia. Nastalo kao interesantna kupaža nekoliko lokalnih sorti, ovo vino je žute boje, poput slame, sa laganim zelenkastim odsjajem. Ima naglašene arome zrelog voća, u kojima dominiraju note banane i ananasa. Dominantni voćni karakter lepo je upotpunjen diskretnim cvetnim notama. Na nepcima je punog tela, dobre strukture i lepo izbalansirano. Cena: 840 dinara

CIPRESETTO - ANTINORIKlasifikacija: Toscana IGTSortni sastav: 85% sangiovese i 15% razne komplementarne sorte. Vino je ružičaste boje. U intenzivnom aromatskom sklopu voćnog karaktera ističu se čisti tonovi crvenog bobičastog voća, najviše maline. Na nepcima je glatko, sveže i elegantno, sa dugotrajnim voćnim ukusom. U samoj završnici takođe ga krasi prijatan voćni ton. Cena: 790 dinara

LE MAESTRELLE - ANTINORIKlasifikacija: Toscana IGTSortni sastav: 60% sangiovese, 20% merlot, 20% syrah. Vino je rubincrvene boje sa purpurnim odsjajem. Na mirisu ga odlikuju intenzivne arome crvenog voća, koje su u finom skladu sa aromama čokolade i nane. Na nepcima je uravno-teženo, punog tela i jake strukture, sa glatkim i mekanim taninima. Prijatnu završnicu krase arome koje se osećaju i na nosu.Cena: 920 dinara

Uvoznik: Tody

WINE STYLE 75

WINE STYLE INFO

BEOGRADWINE SHOP ARENABulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

GRAPEDositejeva 13, 011/ 26 26 267

WONDERLANDSvetog Save 25, 011/ 38 30 455

HEDONISTKralja Milana 3, 011/ 32 28 041

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

VINOGRADMakedonska 24, 011/ 32 24 047

ENOTEKA PREMIERStrahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

SRPSKA KUĆA VINABraničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO I TAKO TONjegoševa 40, 011/ 30 87 700

ENOTEKA ROYALKarađorđeva 3, 011/ 30 33 024

MAISON DE VINSPožarevačka 13, 011/ 34 42 422

FINO VINOKralja Petra 91, 011/ 26 21 669

VINOTEKA CHIANTILomina 41, 011/ 26 44 148

REVINIčkova 29, 011/ 30 59 499

VINE & PLEASUREBulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

WINE STORYBulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

PRŠUT I VINOVlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

MALA TOSKANAKraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569

PAMPOUR BAR 2Cara Nikolaja II 56, 062/ 30 26 42

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

LA BOTTIGLIANede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

VINA SRBIJEBulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

DOBRO VINOSterijina 15, 011/ 27 62 381

RIZNICA VINARuzveltova 48, 011/ 30 89 266

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

BARBARESCONebojšina 8, 011/ 38 63 888

SIRO'VINATadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

VINSKA KUĆA BURGUNDACKirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

NOVI SADDULKAVojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

BOUQUET WINE HOUSEDunavska 25, 021/ 52 80 20

SREMSKI KARLOVCIWINE&SHOP ĐURĐIĆTrg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

BAČKA PALANKABOLJI DANIKralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVACWINE & WINEKralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

SUBOTICAVINARIJA ZVONKO BOGDANMatije Korvina 12, 024/ 55 32 42

Adresar vinoteka

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na:

• Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)

• Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji - edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina

• Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama

• Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

ČlanarinaCena godišnje članarine: 2.900 dinara

WINE STYLE 79

VINOTEKE I WINE BAROVI

WINE SHOP ARENABul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

GRAPEDositejeva 13, Beograd

AROMATICA & PLEASUREĐure Jakšića 7, Beograd

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, Beograd

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

PREMIERStrahinjića bana 13a, Beograd

PODRUM WINE ARTUgao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

HEDONISTKralja Milana 3, Beograd

CHIANTI Lomina 41, Beograd

PRODAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

TRIBECAKralja Petra 20, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRADMilutina Milankovića 134d, Novi Beograd

TRAČMileševska 39, Beograd

RESTORAN HOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

KOVAČBulevar oslobođenja 221, Beograd

DORIAN GRAYKralja Petra 87-89, Beograd

BIBER MG01Španskih boraca 3, Beograd

ŠARANKej oslobođenja 53, Zemun

ŽABARKej oslobođenja bb, Zemun

BISTRO LA MERUgao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

ZLATAN BORZlatibor

NAŠA KUĆABanjička bb, Užice

ĆATOVIĆA MLINIMorinj, Boka Kotorska, Crna Gora

ZIGANTELivade, Hrvatska

HOTELI

ZIRARuzveltova 35, Beograd

HYATT REGENCY BEOGRAD Milentija Popovića 5, Beograd

SQUARE NINEStudentski trg, Beograd

HOTEL PALISADZlatibor

DASH STAR LUXURY ACCOMMODATIONVršačka 11, Novi Sad,

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

SQUASHLANDKneza Višeslava 27, Beograd

CITY WELLNESSKraljice Natalije 38-40, Beograd

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

WINE STYLE 81

WINE STYLE VINSKI REČNIK

W, X, Y, Z

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu

WALKER BAY DISTRICT (VOKER BEJ DISTRIKT) – poznata vinska oblast u Južnoafričkoj Republici. Ima poseban status po sistemu klasifikacije ove zemlje i ne pripada nijednom regionu. Ovde se mogu naći neka od najboljih južnoafričkih vina od šardonea i pino noara, koja su inače vrlo cenjena u svetu.

WARDS – poslednja instanca u hijerarhiji vinske klasifi-kacije u Južnoafričkoj Republici u geografskom smislu. Prva je Geographical Unit, pa zatim Region, District i na kraju Ward.

WASHINGTON STATE (DRŽAVA VAŠINGTON) - jedna od najsevernjih vinskih regija na svetu, a nalazi se na severozapadu SAD.

WORCHESTER DISTRICT (VORČESTER DISTRICT) – takođe oblast u Južnoafričkoj Republici, a pripada regionu Breede River Valley. Daje skoro četvrtinu od ukupne proizvodnje u Južnoafričkoj Republici, a naročito su popularna vina od sorti šenin blan i kolom-bar.

WESTERN AUSTRALIA (ZAPADNA AUSTRALIJA) – jedna od četiri vinske zone u Australiji. Njen najpoznatiji deo je Margaret River Region koji se nalazi na jugozapadu, u blizini grada Perta, i ima sličnu klimu kao francuska regija Bordo. Od sorti su najzastu-pljeniji kaberne sovinjon, merlo i šardone, a često se proizvode i kupaže sovinjon blana i semijona.

XAREL-LO (ĆARELO) – španska bela sorta grožđa, koja se zajedno sa sortama parellada i macabeo koristi za proizvodnju španskog penušavog vina kava (cava). Za roze kavu koriste se sorte garnacha i monastrell.

YARRA VALLEY REGION (JARA VEJLI REGION) - poznat vinski region u Australiji, koji pripada zoni Victoria na jugoistoku Australije. To je najstariji komercijalni vinski region u Australiji, a nalazi se nedaleko od Melburna. Poznat je po proizvodnji odličnih vina od pino noara, širaza, kaberne sovinjona i šardonea, a naročito po penušavim vinima.

WINE STYLE VINSKI REČNIK

82 WINE STYLE

YIELD - prinos grožđa koji se izražava po hektaru vinograda (kilograma ili hektolitara po vinogradu). Iako je uglavnom u vezi sa kvalitetom grožđa, a kasnije i vina, to ne mora nužno tako da znači. Prinos zavisi od podneblja i klimatskih faktora (da li je reč o severnom ili južnom regionu, da li je zemljišto bogato ili siromašno…), pa tako postoje oblasti sa niskim prinosom grožđa, a da ne daju vina visokog kvaliteta, kao i obrnuto. Generalno, ne postoji definisan prinos koji je uopšteno optimalan za dobijanje kvalitetnog grožđa. Prosečan prinos za kvalitetno grožđe iznosi između osam i deset tona po hektaru.

YEASTS (kvasci) - materije koje su odgovorne za fermentaciju grožđa, procesa koji je od suštinskog značaja za dobijanje vina. Kvasci se nalaze u pokožici grožđa i reagujući sa šećerom uz-rokuju pretvaranje šećera u alkohol. Takođe su odgovorni i za nas-tajanje aromatskih komponenti. Postoji više vrsta kvasaca, a vinu se dodaju tačno određeni, takozvani selekcionisani kvasci. Ove materije igraju važnu ulogu i u proizvodnji šampanjaca, jer tokom druge fermentacije stvaraju ugljen-dioksid koji kasnije dovodi do nastanka mehurića. U proizvodnji šampanjaca takođe je važan proces autolize, u kojem učestvuju kvasci (reagujući sa preostalim proteinima nakon fermentacije oni stvaraju talog koji vinu daje kompleksnost i lepe fermentativne arome koje podsećaju na miris hleba, biskvita i tosta). Neka standardna vina takođe se proizvode metodom odležavanja vina na sopstvenom talogu.

ZINFANDEL - crna sorta grožđa koja se gaji u Kaliforniji, gde je i najzastupljenija vinska sorta. Po genetskom materijalu skoro je identična sortama primitivo sa juga Italije i plavac mali iz Dalmacije. Još uvek nema zvaničnog stava šta je od ove tri sorte original. Zinfandel daje vrlo robusna crvena vina punog tela, sa visokim sadržajem alkohola i malom količinom rezidualnog šećera. U aromatskom sklopu su izražene koncentrovane voćne arome, sa dominantnim notama crvenog ili crnog bobičastog voća, koje su prožete blagim začinskim karakterom u kojem se izdvaja nota bi- bera. Najbolja vina od zinfandela dolaze iz oblasti Lodi Valley, koja se nalazi u centralnom, kontinentalnom delu Kalifornije. Takođe su popularna i roze vina, koja se nazivaju white zinfandel – svetlo su obojena, voćna, polusuva, sa niskim procentom alkohola.

ZWELGEIT – crna sorta grožđa koja se gaji u Austriji, gde je tre-nutno jedna od najpopularnijih. Nastala ukrštanjem sorti st.Laurent i blaufrankisch, daje blago obojena crvena vina mekanih tanina i voćnih aroma, sa dominantnom notom višnje. WS