IntervjuSrdan Golubović

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 40 / april 2013.

NIje za prodajuWine Style broj 40

ww

w.w

inestyle.rs

ekskluzivno en Primeur degustacije, BordoCv srpskog vinarstva Miodrag Mija Radovanović Kulinarske destinacije SicilijaPutopis Pariz

4 WINE STylE

Wine Stylewww.winestyle.rs

od 2006. godIne

Broj 21

Broj 22 Broj 23 Broj 24

Intervju

jadranka jovanovIć

ekskluzIvnoPrimeur degustacijau Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuPodrum aleksandrović

slaganje hrane I vInaPaste

automoBIlIBmW seria 5

Wine StyleNije za prodaju

Broj 22 april 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Intervju

nebojša GloGovac

top 50 vInarIja ex-yuZlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vInapršuta

IZa etIketeMarco caprai

autoMobIlIHonda legend

Wine StyleNije za prodaju

Broj 23 jun 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Wine StyleNije za prodaju

Broj 24 avgust 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yuChateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSureWellness krstarenje

intervju

jovan Ćirilov

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

Wine StyleENO KUTAKNovo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIALWS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILINoviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

NIjE zA PrOdAjU NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

SLAGANJE HRANE I VINAŠkoljke

VINSKITURIZAMHotel Belica

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

NIJE ZA PRODAJU

Broj 18 avgust 2009.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

WINE&FOODRestoran Zigante

EKSKLUZIVNO150 godina vinarije Louis Jadot

AUTOMOBILIMINI jubilej

ENO KUTAKEko-vinogradarstvo

Wine Style

INTERVJU

DRAGOLJUB LJUBIČIĆMIĆKO

top 50 vinarija ex-yupodrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vinaĆuretina

BuSineSS cluB Dejan racić, gen. direktor Delta real estate-a

automoBilinoviteti

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25 / oktobar 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

NIje za prodaju

Wine Styletop 50 vinarija ex-yuMovia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vinanovogodišnja trpeza

BuSineSS cluB Božo prelević

autoMoBiliaudi a7 Sportback

intervju

draGanaoGnjenović

Nije za prodaju

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010.

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yuŠčurek, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

putopiStoskana

hoteliCrillon le Brave,

provansa

intervju

Zoran predin

Wine StyleBroj 28 / april 2011.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Broj 04 Broj 05 Broj 06 Broj 07

Broj 10 Broj 14

Broj 15 Broj 16 Broj 17 Broj 18 Broj 19

Broj 25

Broj 31 Broj 32 Broj 33 Broj 34 Broj 35

Broj 36 Broj 37 Broj 38 Broj 39

Broj 26 Broj 27 Broj 28

Broj 29 Broj 30

Broj 20

Broj 11 Broj 12Broj 08 Broj 09 Broj 13

Broj 01 Broj 02 Broj 03

Iz­da­vač SPE CI Al PRESS d.o.o. Be o grad

Glav ni i od Go vor ni ured nik Alek­san­dar­Du­ko­vić

Zamenik urednika Milorad­Cilić

diZajn Branko­Žužić

Fo to Gra Fi Vladimir­Miloradović,­Dalibor­Danilović,­Mikica­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Mladen­Tomić

Sa rad ni ci Bran­ko­Čečen,­Ste­van­Raj­ta,­Ðuro­Tošić,­Thomas­Curtius,­Novak­Sladić,­Dušan­Za­rić,­Katarina­Vuković,­Dragana­Zdelar,­Željko­Broćilović,­Tatjana­Nježić,­Milan­Vukelić,­ Nenad­Gladić

advertiSinG manaGer Vuk­Tripković­

oFFice manaGer Tatjana­Antić

lek tor Biljana­Branić-Latinović

PrePreSS Black­Box

Štam Pa Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca

di Stri bu ci ja Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press

adre Sa re dak ci je Čede­Mijatovića­1/3,­Be­o­grad Tel/fax:­011/382­04­23 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs­ marketing@winestyle.rs

dI­na­mI­ka­Iz­lažen­ja dvo­me­sečna

na Slov na Stra na

Fo­to:­Dalibor­Danilović

Wine Style

CIP­-­Katalogizacija­u­publikacijiNarodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64WINe­STyLe­:­specijalizovani­magazin­o­vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd(Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­(Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cmDvomesečnoISSN­1452-6646­=­Wine­Style­COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa

Aleksandar Dukovi}

Glavni i odgovorni urednik

SPECIjAlIzovANI mAgAzIN O­VINu­I­ALKOhOLNIM­PIćIMA

Često­se­u­poslednje­vreme­od­vinara­i­uvoznika­vina­može­čuti­kako­je­previše­vinskih­manifestacija­i­da­je­to­postalo­opterećenje­za­njih.­Statistički­ gledano,­ tačno­ je­da­ je­broj­ ovih­događaja­u­ogromnom­porastu,­ali­ako­gledamo­njihov­značaj,­mogli­bismo­da­kažemo­i­da­ih­je­još­uvek­premalo.­Zapravo,­saloni­vina­i­slični­događaji­ne­služe­samo­ tome­da­ bi­ se­ neki­ izlagač­ pojavio­ sa­ svojim­vinima­ i­ da­ bi­neko­probao­njegovo­vino,­već­je­jedan­od­glavnih­ciljeva­stalno­ani-miranje­tržišta.­Što­se­o­nekoj­temi­više­govori,­što­se­više­događaja­iz­te­oblasti­organizuje,­ona­postaje­važnija.­Tako­i­vino,­očigledno,­u­Srbiji postaje aktualna tema.

Nedavno­organizovani­peti­po­redu­Wine Style salon vina,­kao­i­pre-thodnog­dana­Regionalna konferencija o vinu,­takođe­su­to­pokazali.­Trend­da­je­svake­godine­sve­više­publike,­koja­je­pritom­sve­zain-teresovanija­da­proba­što­više­različitih­vina­i­sa­sve­većom­pažnjom,­bio­je­primetan­i­ove­godine.­Kako­stvari­sada­stoje,­ta­tendencija­će­biti­sve­izraženija,­pod­uslovom­da­ne­počne­previše­profesionalaca­da­shvata­ovakve­događaje­kao­opterećenje­i­nešto­što­se,­eto­tako,­mora­raditi,­već­da­shvate­da­je­to­prvenstveno­u­njihovom­interesu.­Što­se­tiče­publike,­ona­je­više­nego­zainteresovana.­I­ne­zaboravimo,­potrošnja­vina­u­Srbiji­prilično­raste­svake­godine,­a­sigurno­je­da­veliku­zaslugu­za­to­imaju­upravo­vinske­manifestacije.

Uvodnik

Časopis­se­ne­distribuira­licima­mlađim­od­18­godina­i­namenjen­je­isključivo­profesionalcima­u­hoReCa­sektoru,­između­ostalih­i­proizvođačima­i­distributerima­duvanskih­proizvoda.

»

»

»

KulInarSKe deStInaCIjeU svom serijalu poznati kuvar Nenad Gladić (Lepi Brka), vodi nas na gastronomsku turu po Siciliji. Iako su danas izvorna jela ove kuhinje delikates u celom svetu, većina njih nastala je kao produkt veštog snalaženja siromašnih Sicilijanaca

IntervjuZaintrigirao je javnost svojim novim filmom Krugovi, čija je tema humanost, tačnije, pitanje ima li humanost smisla u ovim vremenima. osim afiniteta prema esencijalnim temama, u intervjuu za magazin Wine Style režiser Srdan Golubović otkrio je da veliku strast gaji i prema vinu

eKSKluZIvnoPretpremijera „najboljih od najboljih“, to bi otprilike mogao biti nezvanični slogan prestižnih en Primeur degustacija u Bordou, tokom kojih se prvi put stručnoj javnosti predstavljaju najbolja vina iz poslednje berbe. Magazin Wine Style već tradiconalno učestvuje na ovom čuvenom događaju, a ove godine ekskluzivnu reportažu donosi Đuro Tošić

18

32

38

SadRŽaj

4040

Broj

Broj

»

»

»

WIne Style regIonalna KonferenCIja o vInu I Salon vInaPeta regionalna Wine Style konferencija o vinu pokazala je da je domaća vinska javnost sve zainteresovanija za edukaciju. dan kasnije, takođe petu godinu zaredom, Wine Style salon vina okupio je najbolje vinarije iz regiona i najveće uvoznike vina u Srbiji, pa su gosti mogli da probaju oko 250 različitih vrsta vina

Moj IZBorGlumica Milica Zarić očigledno je od oca nasledila talenat za glumu, a strast prema vinu verovatno je sama razvila

enografIjau svojoj rubrici sommelier Đuro Tošić ovog puta predstavlja regiju Ribera del duero, koja je postala, uz čuvenu Riohu, najpoznatiji vinski region Španije. njena vina odavno su vrlo cenjena i popularna širom sveta, a u poslednje vreme i kod nas

44

50

56

SadRŽaj

4040

Broj

Broj

»

»

»

62

64

72

SadRŽaj

Cv SrPSKog vInarStvaMiodrag Mija Radovanović jedan je od najpoznatijih domaćih vinara. Među prvima je osnovao privatni po-drum, a njegova vina su već dve decenije među naj- boljim i najpopularnijim u Srbiji

PutoPISuprkos velikom naletu globalizacijskih trendova, Pariz je uspeo da sačuva svoj jedinstveni šarm. Sena, Monmartr, Šanzelize, Sakr ker... već zvuči dovoljno romantično i zavodljivo, a prodavnice sireva i drugih delikatesa, kao i vinoteke na svakom ćošku, samo će kompletirati vrhun-sko uživanje u atmosferi ovog grada

HotelSpoljašnjost ga čini integralnim delom istorijskog centra lisabona, ali unutrašnjost Internacional design Hotela pravo je remek-delo meøu dobro dizajniranim hotelima. Ovaj zanimljiv miks čini ga odličnim izborom za smeštaj u lisabonu

4040

Broj

Broj

wine style info

16 WINE STylE

WS

WS

WinterFest, međunarodni ski & wine festival održan je prvi put ove godine u martu na Kopaoniku u hotelu Grand u organizaciji novosadskog udruženja InterFest, a uz podršku i saradnju MK Mountain Resorta. Učestovale su vinarije sa najkvalitetnijim vinima, pre svega iz Srbije, zatim iz Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Italije, a osnovna ideja manifestacije bila je objedinjavanje promovisanja vinske kulture i Kopaonika kao prestižne domaće turističke destinacije.

Digitalno izdanje Wine Style-a od sada može-te da čitate na tabletima i pametnim telefonima. Novinarnica.net, prvi i jedini onlajn kiosk u Srbiji na kome se može naći preko 90% digitalnih replika srp-skih novina i časopisa iz svih oblasti, uveo je novinu u digitalnu distribuciju štampe - Android aplikaciju. Aplikacija Novinarnica je besplatna i može se skinuti sa Google Play-a.

Vino Grenache Blanc Special Selection vinarije Tikveš dobitnik je zlatne medalje na međunarodnom takmičenju vina od sorte gr-enache blanc - Grenaches du Monde u Francuskoj. Uprkos ja-koj konkurenciji iz celog sveta, Tikvešovo vino Grenache Blanc Special Selection uspelo je da se istakne kao jedinstveno vino iz regiona Jugoistočne Evrope.

Gosti Centra vinske kulture mogli su početkom aprila u restoranu Košuta u podnožju Košutnjaka da, sa posebno odabranom hranom za to veče, degustiraju pet etiketa vinarije Temet iz Lozovika kod Jagodine: Pinot Grigio, Ergo belo, Rose, Pinot Noir i Ergo crveno. Vina i njihovo slaganje sa selekcijom hrane gostima je predstavila Dragana Zdelar, naš poznati sommelier.

wine style GAstROnOMiJA

18 WINE STylE

Ruku na srce, nisu samo osvajači zaslužni za sva ku-linarska remek-dela koja nam dolaze sa ovog ostrva

sa juga Italije. Geografija je Siciliji dala blagorodnu klimu, a plodno vulkansko tlo bilo je spremno za svaku biljnu i životinjsku vrstu koja je ovo ostrvo rešila da učini svojim trajnim staništem. O obilju ribe i morskih plodova izlišno je i pričati.

Dakle, dobitna kombinacija za bogatu i raznoliku kuhin-ju. Možda? Ipak, suštinski većina jela koje danas prepo-znajemo kao sicilijanska potiču od nečega što se zove la cucina povera ili sirotinjska kuhinja. Na Siciliji je uvek bilo obilja i bogatstva, ali za malobrojnu elitu, dok su svi ostali morali da se snalaze sa onim što su im priroda i seosko domaćinstvo dali. Melanzane parmigiana, capo-nata, involtini di melanzane, involtini, pennette all’isolana su sicilijanski klasici koji su u stvari nastali kao odgovor na nemaštinu. Kako to obično biva kada se zatvara pun krug, danas i te kako umemo da cenimo ono što se nekad zvalo sirotinjska kuhinja jer se pokazalo da je to u stvari najprirodniji i najzdraviji način ishrane.

Svi recepti nisu ostali isti do današnjih dana. U potrazi za boljim životom nebrojeni sicilijanski imigranti našli su svoj dom na raznim destinacijama i to uglavnom u Americi, gde su sa sobom poneli recepte koji su u novu domovinu preneli arome i ukuse zavičaja. Tako danas imamo prilično apsurdnu situaciju da su za pro-mociju sicilijanske kuhinje najzaslužniji Sicilijanci sa američkog kontinenta. Bilo kako bilo, čari kuhinje ovog neverovatnog ostrva danas su nam dostupnije nego ikada ranije. Putovanja nisu preskupa, internet vrvi od najrazličitijih izvornih sicilijanskih recepata, a TV ku-vari često skoknu pod toplo sunce Sicilije. Ko želi, može da se oproba u sopstvenoj kuhinji uz ova tri recepta iz moje skromne kolekcije.

Piše: Nenad Gladić(Lepi Brka, autor TV emisije

Gastronomad)

SicilijaKuLinarSKe deSTinacije

Postoji izreka: „Ne dao ti Bog da živiš u uz-budljivim vremenima“. Vrlo je moguće da su je izmislili Sicilijanci, jer njihova istorija je sazdana od „interesantnih“ vremena. O to mediteransko ostrvo su se kroz istoriju otimali svi koji su imali ambiciju da vladaju Sredozemljem, a takvih je bilo mnogo. Sa druge strane, ma kakav da je bio svaki novi osvajač doneo je i ostavio nešto svog kulturnog nasleđa, što je naravno imalo svoje posledice i na lokalnu kuhinju. Kako svako zlo sa sobom donese i neko dobro, tako se zahvaljujući ne baš mirnoj istoriji Sicilijanci danas mogu pohvaliti izuzetno živopisnom kuhinjom

WINE STylE 19

wine style GAstROnOMiJA

Sicilija je jedan od najvećih i najstarijih vinskih regiona u Evropi i do kraja dva-desetog veka bila je poznata uglavnom po proizvodnji marsale, ojačanog i slat-kog vina.

Što se tiče suvih vina poznatija su bila jeftina stona vina. Krajem dvadesetog veka umnogome se menja ta slika i započinje proizvodnja odličnih vina u ovoj regiji. Najpoznatije sorte su nero d’Avola od crvenih i grillo i catarratto od beliih. Teroar je u velikoj meri vulkan-skog porekla, dosta siromašan, sa mno-go sunčanih dana i relativno visokom prosečnom godišnjom temperaturom. Bela vina su uglavnom aromatična, pu-nog tela i veoma zanimljiva, dok nero d’Avola uglavnom daje vina srednjeg do punog tela, mineralno zemljanih tono-va, veoma prepoznatljivog stila i ukusa. Od poznatih vinarija na našem tržištu prisutne su Tasca d’ almerita sa vinima Lemuri, Leone i Nozze d’Oro, zatim Mazzei sa vinom Zisola, pa Planeta sa vinima cometa, Santa cecilia, La Segreta bianco i rosso, kao i vinarija donnafugata sa njenim poznatim vinom Mille e una notte.

wine style GAstROnOMiJA

20 WINE STylE

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

WINE STylE 21

wine style GAstROnOMiJA

ArANčiNi (ArANciNi)

Stručnjaci tvrde da su se arančini prvi put pojavili na Siciliji u X veku, i to je otprilike sve što se zna o njihovom poreklu i po- stanku. Kako danas stvari stoje, uobičajeni sicilijanski arančini pune se raguom od me-sa ili povrća tako da je logično pretpostaviti da je ovo jelo rezultat prakse da se od ostataka jučerašnjeg ručka pravi današnji. Ova verzija je malo jednostavnija jer vam ne treba ragu od juče, već samo malo sira da napunite arančine.

Za 2 osobe

*230 g pirinča*glavica crnog luka*3 čena belog luka*150 ml belog vina*400 ml goveđe supe*so i biber*40 g parmezana*2 jaja*2 kašike mleka*100 g mocarele*50 g brašna*100 g prezli*ulje za prženje

NačiN pripreme

* U tiganju, na malo ulja, propržiti crni i beli luk dok ne dobiju staklastu strukturu. Posoliti, a zatim do-dati pirinač i pržiti svega 2-3 minuta. Dodati vino i nastaviti sa kuvanjem dok sva tečnost ne ispari, konstantno mešajući.

* Dodavati po kutlaču supe, konstantno mešajući dok sva tečnost ne ispari, a sva supa se ne utroši.

* Posoliti i pobiberiti po ukusu. Skinuti pirinač sa vatre. Mešajući pirinač, dodati permezan. Prebaciti ga u posudu i ostaviti da se ohladi.

* Umutiti jedno jaje. Dodati ga u pirinač, pa sve do-bro promešati.

* Napraviti loptice od pirinča tako što za svaku treba iskoristiti dve kašike mase. U centar svake loptice utisnuti kocku mocarele.

* U manjoj posudi umutiti jedno jaje i mleko. Zatim svaku lopticu uvaljati u brašno, pa u jaja, a onda u prezle. Panirane loptice pržiti u ulju dok ne dobiju zlatnožutu boju. Izvaditi ih na papir da se ocede od viška masnoće.

wine style GAstROnOMiJA

22 WINE STylE

cArNE PizzAiOlA

Još jedan autentičan biser iz zbirke la cucina povera. Meso je nekada bilo nedostupno ve-likom broju ljudi, a i kada ga je bilo kvalitet je bio takav da je moralo dugo da se krčka, sve dok ne „prizna“. Danas to nije slučaj, pa je vreme pripreme ovog jednostavnog, a ukus-nog klasika mnogo kraće. U svakom slučaju, ako se desi da vam u mesari nekom prilikom „uvale“ đon umesto šnicle, nije loše znati način kako da ručak ipak bude perfektan.

Za 4 osobe

*4 komada ramsteka (200 g svaki)*1 glavica crnog luka (sitno seckanog) *1 limenka paradajz pelata (800 g) *2,5 dl pasiranog paradajza*1 kašičica šećera*4 čena belog luka (sitno seckanog) *0,5 dl maslinovog ulja *origano*so i biber po ukusu

prilog *1 pakovanje kvalitetne paste (skuvane)*parmezan

NačiN pripreme

* U tiganju, na malo ulja, propržiti crni i beli luk dok ne dobiju staklastu strukturu. Posoliti, zatim dodati paradajz pelat i pasirani paradajz i uz mešanje kuvati nekoliko minuta. Paradajz pelat usitniti varjačom pri-likom kuvanja, ali ne previše.

* U drugom tiganju na malo ulja opržiti ramstek koji je prethodno začinjem origanom, solju i biberom.

* U tiganj sa mesom presuti sadržinu tiganja sa pa-radajzom i pustiti da se krčka na tihoj vatri dok meso ne omekša, u slučaju da koristite neko tvrđe meso. Ukoliko se zbog dužine kuvanja količina uma-ka smanji, nalivajte vodom ili crvenim vinom. Ako koristite kvalitetan ramstek ova faza traje nekoliko minuta.

* Po želji doterati ukus. * Servirati sa kuvanom testeninom (ili krompirom,

svežim hlebom)

WINE STylE 23

wine style GAstROnOMiJA

wine style GAstROnOMiJA

24 WINE STylE

NačiN pripreme

* U posudu za mešanje staviti sve sastojke za koru osim žumanca i mikse-rom mešati dok se ne dobije masa koja je po teksturi slična prezlama.

* Dodati žumance i dobro umesiti dok se ne dobije glatko testo.* Testo uviti u plastičnu foliju i ostaviti da se hladi u frižideru 1 h.* U posudu za mešanje staviti sve sastojke za fil i dobro promešati

mikserom nekoliko minuta.* Kada testo odstoji u frižideru razvući ga oklagijom na obrašnjavljenoj

površini na dimenzije tepsije u kojoj će se peći (preporučeni obim tepsije je 20 cm). Testo treba da bude debljine oko 3 mm. Obložiti tepsiju testom i vratiti u frižider na još 30 minuta.

* Testo u plehu nekoliko puta izbušiti viljuškom i prekriti ga papirom za pečenje, a preko papira staviti pirinač koji će sprečiti da se testo podigne. Peći u rerni na 200°C oko 10 minuta. Kada se malo ohla-di, skloniti papir i pirinač i nasuti fil. Izravnati fil kašikom. Peći na 180°C oko 40 minuta.

* Kada se kolač ispeče ostaviti ga u otvorenoj i isključenoj rerni još jedan sat, a zatim na sobnoj temperaturi da se ohladi. Nakon toga ga staviti u frižider da se hladi još 2 h.

Servirati ga posutog šećerom u prahu. WS

Za obilje sjajnih slatkih zalogaja na Siciliji uglavnom su zaslužni Arapi i njihova stogodišnja vladavina tim ostrvom. Naime, oni su sa sobom doneli šećernu trsku, a samim tim i šećer na Siciliju. Sicilijanski slatkiši su svet za sebe, jer su upečatljivo obeleženi arapskim uticajem, a opet autentični i danas omiljeni širom sveta. Ovaj kolač od sira je verovatno varijacija na temu nekog kontinentalnog recepta, ali opet sa medit-eranskim šmekom.

SaStojci

Fil* 80 g lešnika (pečenih, oljuštenih, krupno seckanih)* 500 g rikote ili neslanog mladog sremskog sira *100 g šećera*125 g milerama*2 jaja* 100 g tamne čokolade krupno seckane* 100 g kandirane kore citrusa*2 kašičice ruma za kuvanje

Kora*150 g brašna*60 g mlevenih badema*60 g šećera u prahu* 125 g maslaca, isečenog na sitne kocke*rendana kora od jednog limuna*1 žumance

SicilijANSKi KOlAč Od SirA

26 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

Na{ naj bol ji somme lier. No si lac mno gih di plo ma pre sti`nih evrop skih i svet skih {ko la za somm e li e re. Pr vi je na{ somme lier ko ji je u~estvo vao na Pr ven stvu Evro pe, i to dva pu ta. Du go go di{nje is ku stvo ste kao je ra de}i po broj nim eks klu ziv nim bro do vi ma, ho te li ma i re sto ra ni ma u zem lji i ino stran stvu, kao i za mno ge vin ske ku}e svet skog re no mea

Ste van Raj ta

U ovom broju somme lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina:PODRUM RADOVANOVIĆ – CABERNET SAUVIGNON BARRIQUE MARCHESI ANTINORI – CERVARO DELLA SALAALIANCA VINHOS DE PORTUGAL – QUINTA DA GARRIDA RESERVASELECTA, PORODIČNI PODRUM VINA JOCIĆ I STOJŠIĆ – BURGUNDAC BELIJAGODINSKA VINARIJA 1897 – PIANO

NAZIV VINA: PIANOBERBA: 2011SORTA: CABERNET SAUVIGNON, MERLOTPROIZVOÐAČ: JAGODINSKA VINARIJA 1897OBLAST: JAGODINSKO VINOGORJE, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 12%Ova vinarija ima bogatu istoriju, koja nas vraća u 1897. godinu kada je i osnovana. Ljubiša Milosavljević i Dušan Stojanović pre tri godine kupili su stare vinograde koji su bili u sastavu čuvenog Navipa, u nameri da ih obnove kako bi iskoristili sav njihov potencijal. Danas su oni prilično reprezentativni, tako da se od Jagodinske vinarije 1897 u budućnosti očekuju sve bolja vina. Svojom prvom berbom potvrdili su da su na dobrom putu.Vino ima intenzivnu crvenu boju sa rubinkastim odsjajem, dobre je refleksije i pokretljivosti u čaši. Ima dosta voćnih aroma crnog bobiča-stog voća, koje se lepo spajaju sa tonovima hrastovine, dok su u samoj pozadini primetni začinski nagoveštaji. Na ukusu su izražene sortne karakteristike, ali i svežina, punog je tela, elegantno, dobrog balansa i teksture. Sam kraj pokazuje da je mekano, puno aroma, strukturisano, a tanini nagoveštavaju da ima potencijal za uspešno odležavanje. Služiti ga sa crvenim mesima, jagnjetinom, mesom pernate divljači, kuvanim začinskim jelima i polumasnim sirevima. Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 760 dinara

27WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

NAZIV VINA: CERVARO DELLA SALABERBA: 2008SORTA: CHARDONNAY, GRECHETTOPROIZVOÐAČ: MARCHESI ANTINORIOBLAST: UMBRIJA, ITALIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 13%Za proteklih šest stotina godina već je dvadeset šest generacija čuvene italijanske vinske porodice Antinori vodilo vinski biznis i to sa velikim uspehom. Uz veliko poštovanje tradicije, a uvek su spremni i da uvode razne inovacije, i dalje se trude da održavaju visok kvalitet svojih vina. Piero Antinori je danas direktor ove gigantske kompanije i konstantno eksperimentiše u svim segmentima proizvodnje vina, od samog vino-grada pa sve do finalnog proizvoda, a u poslu mu pomažu njegove tri ćerke. Vino ima slamastožutu boju sa zelenkastim odsjajem, odlične je prozir- nosti. Na nosu se izražavaju intenzivne arome voća, među kojima do-miniraju citrusne note koje su u harmoniji sa aromama zrelih krušaka i cveta bagrema. Vino je punog tela, bogato, veoma dobre strukture i kompleksno, sa finim kiselinama. Krase ga mineralnost i hrskavost u ustima, a na samom kraju se osećaju blago slatkasti tonovi butera i lešnika. Završnica je sveža, pitka i postojana, sa voćno-cvetnim karak-teristikama. Služiti ga sa morskom ribom, ljuskarima, belim mesima, svinjskim i jagnjećim pečenjem. Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 4.800 dinara

NAZIV VINA: QUINTA DA GARRIDA RESERVABERBA: 2009SORTA: TURIGA NACIONAL, TINTA RORIZPROIZVOÐAČ: ALIANCA VINHOS DE PORTUGALOBLAST: DAO, PORTUGALIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%Vinarija Quinta da Garrida je vlasništvo kompanije Alianca, koja je osno-vana 1927. godine. Danas ova kompanija u vlasništvu ima pet renomira-nih vinskih imanja u Portugalu, sa kojih se proizvode vina koja se izvoze u 60 zemalja sveta. Vinarija Quinta da Garrida nalazi se u poznatom vin-skom regionu Dao u Vila Nova de Tezem, koji krasi veoma povoljna klima za uzgajanje grožđa; leta su topla sa hladnim noćima, zime su poznate po obilnim kišama, a zemljište je granitno sa dosta peska i malo gline. Vino ima izrazitu rubin boju, veoma je bistro i pokretljivo u čaši sa sjajnom refleksijom. Na nosu su izražene prijatne voćne arome crve-no-crnog voća, gde se izdvajaju šljiva i kupina, a ima i blag nagoveštaj dimnih nota koje su u lepom skladu sa mirisom slatkog korena i vanile. Na nepcima se ističu voćni karakteri, u pozadini i začinski, srednjeg je tela, suvo, lepo zaokruženo, dobro izbalansirano sa prijatnim kiselina-ma i glatke teksture. Lepu i pitku završnicu krase voćni karakteri, sa uticajem drveta. Služiti ga sa svinjskim i goveđim mesom, raznim sa-lamama, mesom sa roštilja i začinjenim pastama sa mesnim sosovima. Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 900 dinara

28 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

NAZIV VINA: CABERNET SAUVIGNON BARRIQUEBERBA: 2010SORTA: CABERNET SAUVIGNONPROIZVOÐAČ: PODRUM RADOVANOVIĆOBLAST: ŠUMADIJSKO VINOGORJE, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%Porodični podrum vina Radovanović iz Krnjeva, u blizini Velike Plane, proslavio se izuzetnim crvenim vinima od sorte kaberne sovinjon. Vlasnik vinarije Miodrag Radovanović, inače enolog, tokom dvadesetak godina rada sa ovom sortom u vinariji Podrum Radovanović uspeo je da stvori izuzetnu paletu vina od kaberne sovinjona, a koja su već godinama među najpopularnijim i najboljim srpskim vinskim brendovima.Vino ima intezivnu tamnocrvenu boju sa rubinkastim odsjajem. Prijatnih je aroma šumskog bobičastog voća, sa lepo integrisanim tonovima hrastovine i vanile. Na nepcima se odražava harmoničnost, punoća tela i dobra struktura, zaokruženost, prijatna voćnost i veoma dobra izbalansiranost. Tanini su potpuno mekani i integrisani sa voćnim karakteristikama i prijatnom svežinom kiselina. Završnica je puna, dugotrajna i kompleksna sa stidljivim nagoveštajima nota čokolade i lista duvana. Služiti ga sa crvenim mesima, jačim jelima poput gulaša, pastama sa sosovima od mesa, mesom lagane divljači i polumasnim sirevima.Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 1.360 dinara

NAZIV VINA: BURGUNDAC BELIBERBA: 2011SORTA: PINOT BLANCPROIZVOÐAČ: SELECTA, PORODIČNI PODRUM VINA JOCIĆ I STOJŠIĆOBLAST: VRŠAČKO VINOGORJE, SRBIJASADRŽAJ ALKOHOLA: 12%U selu Gudurica, na 15 kilometara od Vršca, 1987. godine posađeni su prvi vinogradi vinarije Selecta. Milutin Tine Stojšić je stalnim unapređenjem i ulaganjem u tehnologiju uspeo da svoju vinariju i vina svrsta u red boljih u Srbiji, u čemu je veliku pomoć imao od svoje po-rodice. U sklopu vinarije nalazi se reprezentativna degustaciona sala i apartmani za goste, pa je Selecta prilično aktivna i u segmentu vinskog turizma.Vino ima sivožutu boju sa zelenkastim tonovima, dobre je prozirnosti. Bogato je voćnim aromama, sa dominacijom nota zelene jabuke i citrus-nih nagoveštaja, kao i finih cvetnih mirisa. Ukus povremeno podseća na šardone, vino je punijeg tela, suvo, sa dobrim izražajem voćnih karakteristika, dosta sveže i mineralno. Dobre je strukture, kremasto i fino izbalansirano. Punije i veoma sveže završnice, koja je zaokružena dobrom postojanošću i primamljivom pitkošću. Služiti ga sa plodovima mora, sezonskim salatama, ribom, piletinom, ćuretinom, teletinom, svinjskim mesom i blagim sirevima. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni CProsečna cena u vinotekama: 560 dinara

BeogradWINE SHOP ARENABulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

WINE BAR & SHOP MAGNUMDositejeva 13, 011/ 26 26 267

WONDERLANDSvetog Save 25, 011/ 38 30 455

HEDONISTKralja Milana 3, 011/ 32 28 041

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

VINOGRADMakedonska 24, 011/ 32 24 047

ENOTEKA PREMIERStrahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

SRPSKA KUĆA VINABraničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO I TAKO TONjegoševa 40, 011/ 30 87 700

ENOTEKA ROYALKarađorđeva 3, 011/ 30 33 024

MAISON DE VINSPožarevačka 13, 011/ 34 42 422

FINO VINOKralja Petra 91, 011/ 26 21 669

VINOTEKA CHIANTILomina 41, 011/ 26 44 148

REVINIčkova 29, 011/ 30 59 499

VINO & GRADKajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484

VINE & PLEASUREBulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

WINE STORYBulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

PRŠUT I VINOVlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

MALA TOSKANAKraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

VINA SRBIJEBulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

DOBRO VINOSterijina 15, 011/ 27 62 381

RIZNICA VINARuzveltova 48, 011/ 30 89 266

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

BARBARESCONebojšina 8, 011/ 38 63 888

SIRO'VINATadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

VINSKA KUĆA BURGUNDAcKirovljeva 25, 011\ 35 45 794, 064\ 82 38 609

Novi SadDULKAVojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

BOUQUET WINE HOUSEDunavska 25, 021/ 52 80 20

SremSki karlovciWINE&SHOP ĐURĐIĆTrg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka PalankaBOLJI DANIKralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

kragUJevacWINE & WINEKralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBoTicaVINARIJA ZVONKO BOGDANMatije Korvina 12, 024/ 55 32 42

Adresar vinoteka

30 WINE STylE

wine style inteRVJU

32 WINE STylE

Piše: Tatjana Nježić

Kada bi to bilo moguće, sigurno bi bilo zanimljivo vratiti se u drugu polovinu sedamdesetih godina

i posmatrati ga kako se i čega igra, možda malkice musav od čokolade ili nekih bakinih kolača. Jer u tim dečjim slutnjama i čežnjama, dok je odrastao u Beogradu uz svoju baku i njene, kako kaže, pravične i poštene vrednosne norme, stvorena je osnova za jedan uzbudljiv stvaralački svet.

Razgovor za Wine Style rađen je jednog subotnjeg ranog popodneva, a gde bi drugo, nego u vinoteci. Ne samo

Humanost ipak ima smislaKada je 2001. godine sa filmom Apsolutnih sto osvojio deset međunarodnih nagrada dobio je „etiketu“ - nova rediteljska zvezda! Sa Klopkom (2007), filmom koji je svetsku premijeru imao na Berlinskom festivalu, osvojio je 23 međunarodne nagrade, bio u užem izboru za Oskara za najbolji strani film… Sa Krugovima, svojim najnovijim film-om, režiser Srdan Golubović krstari svetom osvajajući nagrade i odlične kritike, a najmanje što se ovih dana može čuti među brojnim gledaocima i među stručnom javnošću jeste: „Bravo, majstore!“ I zbog filma, naravno, ali i zbog izbora same tematike, jer je uspeo da podigne humanost na nivo vrlo važne kom-ponente savremenog života i nametne je kao suštinsko pitanje

WINE STylE 33

wine style inteRVJU

Srdan Golubović

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

Fotografisano u wine baru Magnum

wine style inteRVJU

34 WINE STylE

zbog imena magazina već i zato što Srdan Golubović, jed-nostavno, voli vino. Na šaljivo postavljeno pitanje: „Da li uz vino idu i žene?“ kroz osmeh odgovara da je on oženjen čovek te da sad baš i nije pristojno da se za novine o ženama priča… A to je bio odgovor kakav se od njega i mogao očekivati, jer je u potpunom skladu sa njegovom ličnošću. Diskretan, nenametljiv, pristojan i vrlo odmeren. Profesionalno, Srdan Golubović je očigledno čovek snažnog, eksplozivnog talenta i vrlo upečatljivog rediteljskog rukopisa.

Razgovaramo o Krugovima, filmu inspirisanom istinitim događajem, činjenicom da su ratnih devedesetih u Trebinju Srđana Aleksića ubili Srbi jer je pokušao da odbrani svog pri-jatelja Muslimana, o Klopci, vrsnom ostvarenju u kojem kroz dramatičnu priču o mladom bračnom paru intelektualaca i nji-hovom bolesnom sinu kome je neophodna preskupa operacija snažno oslikava svu ovdašnju apsurdnost svakodnevice…

Na opasku da i Klopka i Krugovi počinju na isto slovo i to na ono na koje počinju dve, možda i najvažnije reči: kuhinja i krevet, nasmejao se i kratko rekao: „Nema to tako mnogo veze“.

WS: Nego?Svi moji filmovi beže od hedonističkog doživljaja života. Ni u jednom filmu, na primer, nemam nijednu ljubavnu scenu. Nikad je u životu nisam snimio. I, zapravo, ne znam da li u stvari bežim od toga. S obzirom na to da svaki reditelj kroz svoje filmove govori o sebi, očigledno da je ta vrsta intime nešto što na neki način krijem, još uvek. Kratki naslovi su odraz jednog asketskog, tačnije svedenog posmatranja života i doživljaja stvari oko sebe. Kroz filmove i kroz svoj odnos prema životu pokušavam da demistifikujem stvari.

WS: A u šta verujete?Verujem u instinkte, intuiciju, subjektivni doživljaj stvar-nosti. Ne volim mistifikaciju. Ti naslovi su jednostavni zato što je moja želja da stvari oko sebe i svoj pogled na svet pojednostavim.

WS: Uporišna tačka tog Vašeg pogleda na svet je…?Teško mi je da to sažmem. Odakle dolazi razlog...? Verovatno zbog porodičnog nasleđa, zbog tih mojih crnogorskih korena, odrastanja i vaspitanja uz babu Crnogorku s kojom sam provodio najviše vremena. Jedan ogoljeni, pojednostavljeni pogled na svet koji je okrenut samo suštini. To sam od nje naučio i nasledio. Odrastao sam pod uticajem oca i babe, od malih nogu naučen sam da svet možda i preozbiljno shvatam. U mojim filmovima nema seksa, pa ni humora. Verovatno zato što su me u detinjstvu naučili da odnos prema životu treba da bude sveden i ozbiljan. To su ti jaki uticaji kojima sam verovao. S druge strane nisam duhovit te, iako veoma cenim tu dragocenu osobinu, prirodno, nisam otišao na tu

stranu. Mislim da su moja oružja, ili ako hoćete aduti nešto potpuno drugo.

WS: A to je?Iskrenost, jednostavnost, neposrednost. Razumevanje dru-gih ljudi. Čitanje ljudi oko sebe. Zaista sam posvećen tome. Volim da posmatram ljude, da ih analiziram. Ali bez potrebe da im nalazim slabu tačku, manu, ili da ih ocenjujem. Ne, nego iz potrebe da ih razumem. Nisam oduvek to umeo, kako vreme odmiče sve više učim da razumem ljude sa svim nji-hovim vrlinama i manama, da pravim neku vrstu ravnoteže u smislu šta je važno a šta ne, ili zašto nekog osećamo kao bliskog…. Nema idealnih ljudi. Samo je pitanje koje osobine kome prijaju, odgovaraju. Uvek sam bio neko ko razume da ljudi imaju mane. Neke prihvataš, neke ne prihvataš. Ali, čim se neko bori sa svojim manama taj neko je osoba vredna poštovanja i naklonosti. Izuzetno respektujem ljude koji s godinama postaju bolji boreći se sa svojim manama. To je esencijalno pitanje – neko se, na primer, leči od alkoholizma onog trenutka kad iskreno prizna sebi da ima problem s alkoholom ili čime god. Kada razumeš odakle dolazi problem u tvom karakteru, sagledaš profil ili makar kroki svojih mana, ti si već na pola puta da to rešiš. Duboko cenim ljude koji su, prolazeći kroz razna iskustva, strašan put napravili u svom životu menjajući se na dobro. Naravno, ima i onih čiji put ide u suprotnom smeru.

WS: Gde ste Vi u tome?Lično nisam neko ko ume preterano da uživa u životu. Istina, trudim se, nastojanje da to ispravim jeste nešto čime se bavim. Ali meni je, kroz odrastanje, usađeno da čovek živi kroz veliki, naporan rad, kroz odricanje… Što je i tačno. Ali, treba osvestiti radost. Naći je. Što bi rekao Tagora: „u naporu je radost“. Ne mora rad da bude samo muka. U stvari, sve je pitanje mere, izbora i ugla gledanja na stvari. Odrastao sam u strogom okruženju. Moj otac je odrastao u siromaštvu. Tu vrstu svog životnog iskustva, što svesno što nesvesno, preneo je i na mene. S jedne strane to je vrlo pozitivno delovalo, a sa druge…baš i nije. U tom smislu strahovito zanimljivo mi je bilo ono što je Roberto Benjini rekao kad je dobio Oskara za film Život je lep. Kazao je: „Zahvaljujem se mojim roditeljima na tome što su mi dali nešto što ja mojoj deci nikada neću moći da pružim, a to je siromašno detinjstvo.“ Ta rečenica je u stvari strašno zanimljiva. Moj otac je mene obeležio. Puno sam od toga dobio – potrebu da se borim, da izdržim…užasnu samokritiku koju imam. A sa druge strane me lišio jedne vrste hedonizma koji sam mogao sebi da priuštim.

WS: Krugovi su odveli Vas na razne festivale, do raznih nagrada, a šta je Vas dovelo do Krugova?Kad sam prvi put čuo priču o Srđanu Aleksiću bio sam na festivalu u Visbadenu. Bilo je to 2007. Klopka je bila ak-

WINE STylE 35

wine style inteRVJU

tuelna. Sedeli smo na lepoj terasi, moja Jelena, supruga i producent, Srđan i Melina Koljević i nemački kooproducent. Jelena nam je sa interneta pročitala vest o Srđanu Aleksiću. Svi smo odmah reagovali, vrlo emotivno. Nekako sam tog trenutka znao da želim da o tome napravim film. Naravno, nisam odmah znao ni kako ni šta ni zašto to mene toliko dira, ali sam znao da je to neki čin koji sam u stvari želeo da čujem. I da sam zapravo tu priču tražio. Jer, u njoj ima nečeg suštinski ljudskog i herojskog što je duboku utkano u mene. Gotovo odmah smo počeli na tome da radimo, ali dugo smo sklapali kocke. Borili smo se dve-tri godine, između ostalog i sa formom kroz koju bi trebalo ispričati tu priču jer nam je odmah bilo jasno da ne želimo ratni film, ni politički, ni samo rekonstrukciju, nego želimo da napravimo film o tome kako je taj događaj uticao na dalje živote aktera u toj priči. Na pitanja: da li činjenje dobra može proizvesti nova dobra dela? da li ljudi mogu da prevaziđu gorčinu, bes, bol da ne bi ostali zarobljenici toga i automatski nastavili lanac zla? da li mogu u sebi da pobede sopstvenu prošlost i izađu iz senke vremena?

WS: Nije li danas aktuelna izreka da su dobar i budala isto, odnosno da nema smisla biti dobar? Ponekad se čini kao da uglavnom pobeđuju loši momci?To je, rekao bih, globalno pitanje. Na ovom prostoru je to prisutno u sirovoj, ogoljenoj formi. U razvijenim zemljama Zapada ta ista stvar se ispoljava na jedan drugačiji način; kroz jedno strašno otuđenje, nekomunikaciju, obezljuđenost… Ako ovde loši momci, legitimni ili nelegitimni lopovi, krimi-nalci svojim uspehom dokazuju tu tezu da ne treba biti dobar, tamo to radi neki drugi svet, tamo su to neki bankari, tzv. novi zelenaši, neki svet u rukavicama. Ali je suština ista – empatije nema. Zemlja koja je svakako pravi primer neoliber-alnog kapitalizma je Engleska. Moj dobar prijatelj koji tamo živi radi od 9:30 do 19 časova, a nikad ne izađe sa posla u 19. Od stana do posla putuje vozom sat vremena u jednom pravcu. Dakle, kući stiže uveče oko 21, 22. Tako pet dana u nedelji. I to je taj život. A princip je samo – take it or leave it, uzmi ili ostavi. Nema menjanja i ne postoji druga mogućnost za tzv. obične ljude. Dakle, samo je u pitanju druga forma. Zato je meni bilo posebno važno da ovaj film napravim jer sam verovao da se ta priča ne tiče samo nas ovde, nego da ona u osnovi postoji svuda. Dokaz za to mi je bio kad sam čuo da se slična stvar dogodila na metro stanici u Minhenu. U vozu je jedan čovek koji se vraćao sa posla, bankar i bivši sportista, video grupu mladića koja maltretira jednog dečaka. Prišao je i odbranio ga. Dečak je pobegao, a ti momci su njega pretukli na smrt. Sve se odigralo u vreme povratka sa posla kad su ulice, metro stanice pune ljudi. Slična situacija kao sa Srđanom Aleksićem.

WS: Sudeći po izveštajima sa festivala i u svetu i u re-gionu, po obrazloženjima nagrada, po kritikama, reakci-

jama publike, uz umetnički domet filma, čini se da ljude upravo to dotiče?U svim sredinama gde je film prikazan ljudi su odreagovali na pitanje – da li ima smisla biti dobar čovek? Svi ljudi na svetu žele da veruju da ima smisla. I to je nešto što ujedinjuje publiku ovog filma na svim kontinentima. I, ma kako vam to zvučalo - svi u dubini duše žele da budu dobri. Da li okolnosti to dopuštaju, kako se snalaze u kontekstu u kome žive, umeju li i imaju li snage da se bore sa manama, to je nešto drugo. Ja polazim od toga da su ljudi na svetu u većini plemeniti ili makar imaju potrebu da budu plemeniti. Mislim da je procenat onih koji su pretežno zli prilično mali. E sad, uvek je zlo vidljivije od dobra. Jer je glasno i agresivno, a dobro je tiho i povučeno.

WS: U filmu veoma važnu ulogu ima kategorija opros-ta, koju ponajviše tretirate kroz lik Ranka u vrsnom tumačenju Aleksandra Berčeka?Meni je glavni model za lik Ranka bio Srđanov otac Rade Aleksić. Inicijalna kapisla za snimanje ovog filma i jeste bilo to kada sam video film, dokumentarac Sanje Dragićević i čuo Radeta Aleksića. Neverovatno je kako je herojski i ljud-ski govorio, a pričao je o gubitku rođenog sina. Vrhunska hrabrost je uspeti na taj način da racionalizujete smrt svog deteta, a koja nije plod slučajne nesreće, recimo saobraćajke, nego je plod ogromnog zla, nepravde, tuđe loše namere. Između ostalog je rekao nešto što jeste osnovni lajtmotiv i ideja filma – ukoliko bi Srđanova smrt učinila da ljudi iz toga nešto nauče i postanu bolji, za mene njegova smrt ne bi bila toliko uzaludna i strašna. Lik koji igra Berček rađen je, dakle, prema gospodinu Radetu koga nisam ni poznavao, a kroz ono što sam slušao i čitao imao sam utisak da mi je tako blizak. Bilo je jasno da čovek koji je doživeo takvu tragediju, a na ta-kav način govori o njoj, jeste esencija vrhunske ljudskosti. A vrhunska ljudskost ne postoji bez oprosta. Bilo je prirodno da lik Ranka u filmu oprosti iz dubine svog bića. Kako će to da se desi, to je drugo pitanje. Pretpostavljam da je to Rade Aleksić u životu uradio, oprostio drugačije, možda jednostavnije nego lik Ranka u filmu, ali film, naravno, traži neko nadgrađivanje. Bilo je zanimljivo i ono što je Rade Aleksić posle filma pričao, u nekoliko intervjua - da je za njega ključni trenutak filma Todorova suza (filmski lik, u tumačenju Borisa Isakovića, iz grupe mladića koja je ubila). On to vidi kao ključnu stvar, da u svetu tog ubice, zlikovca, čoveka koji je počinio strašni zločin i ne kaje se, da na kraju postoji suza koja može svašta da znači. Kad sam čuo Radetov komentar povezao sam to sa onim što je pričao, da ako to probudi u ljudima put do ljuds-kosti, ta tragedija ima smisla.

WS: Jedna od klučnih scena jeste razgovor Todora i doktora Nebojše u bolnici, onog koji je ubio i onog čiji je prijatelj stradao na njegove oči, a posle Todorove

wine style inteRVJU

36 WINE STylE

saobraćajke kada mu, faktički, život zavisi od Nebojše i njegovog medicinskog umeća. Tu se otvara pitanje odnosa, prisustvovanja nekom činu zla, da li smo svi posmatrači nekih i nečijih neprilika, pitanje hrabrosti da se dela i pitanje odgovornosti ako se ne dela?Jeste. Neki su odnosi u filmu pravljeni na principu emocio-nalnog razrešenja. Odnos između Todora i doktora Nebojše ima jednu racionalnu crtu u sebi. To je jako teško pitanje. Praveći ovaj film, sa jedne strane trudio sam se da olakšam ljudima koji u takvoj situaciji nisu ništa uradili. Ja njih ra-zumem. Jako mi je bilo važno da ih ne osuđujem. Jer to je u stvari, da kažemo, česta ljudska reakcija. To što se desilo Nebojši u filmu (bio je očevidac, a nije prišao da pomogne prijatelju) nešto je što mogu da razumem. Sa neke zapaljivo kvazimoralističke pozicije mogao bih to da osudim, ali to ne bi bilo tačno, jer to u životu nije tačno. Hajde da postavimo sebe u tu situaciju. Pričao sam sa raznim ljudima i sa mnogo njih koji iz mačoističkog fazona kažu – „ma, ja bih skočio, pokušao da odbranim“. Mnogo ljudi to kaže ali nisam siguran da bi to i uradili. Nije to samo odgovornost za sopstveni život, odgovornost za porodicu, za druge ljude… Nije to uopšte tako jednostavno.

WS: Klopka je film koji se bavi suštinskim ljudskim pitanjima skopčanim za strašne devedesete, Krugovi na drugi način, ali takođe. Sledeći film?Krugovi su moj najintimniji film, moja lična borba sa deve-desetim i lična pobeda. Još uvek nemam nešto konkretno čime bih se bavio, ali mislim da ću se baviti nekim sadašnjim vremenom. To sadašnje vreme, makar u dramskom pogledu, neće imati veze sa devedesetim, sa prošlošću. Mislim da je stvarnost u dramskom smislu vrlo potentna, a apsurdna je, neverovatna, nušićevska … Baviću se pričom koja u sebi ima društveni angažman. Intrigira me sve što se danas kod nas dešava.

WS: Kako Vam izgleda ta naša sadašnjost?Mislim da proživljavamo jedan strašno težak društveni pe-riod. Nalazimo se u beznađu možda većem nego ikada. Ne

mogu to da poredim sa, na primer 1993. ili 1999, jer ne veru-jem da će ta vrsta mraka da se ponovi. Ali ovo vreme ima neki svoj mrak koji je drugačiji. Devedesetih smo imali ispred sebe protivnika, znali smo ko je i kakav je, znali smo izlaz i imali smo nadu. Sada nade nema, protivnika ne prepoznajemo, ne umemo da ga definišemo. To su dve strašne stvari. To je nova stvarnost. A kad nema zdrave nade, onda se svakakvi suro-gati pojavljuju i još pogoršavaju stvari.

WS: Pa, kako onda dalje ako nema nade?Ne znam … Ima tu nekoliko stvari. Ima nas koji živimo pomalo zaštićeni u egzistencijalnom smislu i posmatramo stvari filozofski na neki način. Mnogo ljudi u ovoj zemlji je zaista u elementarnim egzistencijalnim pitanjima opstanka. Oni nemaju vremena da postavljaju ovakva pitanja. Zato je in-teligencija u društvu važna. Intelektualci. Imamo ih, samo što se ne čuju. Recimo, neverovatno je da se u poslednje vreme u nekoliko intervjua pojavljivao Ljubomir Simović, najveći živi pesnik i dramski pisac, sigurno jedan od dvoje, troje najvećih mislećih ljudi u zemlji, međutim, šira javnost ne zna za njega. I kako onda njegova reč da znači nešto kad javnost ne ume da razluči. Mislim da je veliki problem ovog društva što mi u stvari svih ovih godina, a to je moralo da se desi posle 5. oktobra 2000, nismo uspostavili sistem vrednosti koji bi jasno stavio do znanja ovom društvu ko je Ljubomir Simović, a ko su periferni likovi ma koliko popularni bili u nekom tre-nutku. Ta vrsta distinkcije nije napravljena. Ne postoji jasan sistem vrednosti od strane društva, nagrade su devalvirane, greške nisu sankcionisane… Tako je običnim građanima ostavljen potpuni vrednosni haos i oni ne znaju kako u tome da se ponašaju, ne znaju da razgraniče novi roman Srđana Valjarevića u odnosu na neke bezvredne knjige. Ne postoje parametri. Ne možemo očekivati da se sami ispravno snalaze ljudi koji su prepušteni sebi, a pritisnuti su egzistencijalnim brigama i medijskim pretežno nekvalitetnim sadržajima. Nije tačno da im kultura ne treba, da nemaju kulturne potrebe. Kultura je prečica do vrednosnog sistema, ali to je druga i duga tema. WS

Ljubitelj vina

Pijem vino, vrlo rado. Zapravo, pijem samo vino. Valjda je to i prirodno. Kao klinac sam pio sve i svašta, žestoka pića, nara-vno… Dugo ih ne pijem. A u vinu uživam, iako nisam stručnjak. Biram ih jednostavno, po osećaju i ukusu – šta mi se sviđa ili ne. A, ruku na srce, nisam siguran ni da su svi koji sebe smatraju velikim poznavaocima to i zaista. Da bi neko bio ozbiljan stručnjak, mora time jako dugo da se bavi, čak mislim da to zahteva neku vrstu porodične tradicije. Kad se neko, na primer, u Francuskoj razume u vino, a iz porodice je u kojoj su se i otac i deda time bavili na ovaj ili onaj način – to su onda pravi poznavaoci vina. Mi ostali smo ljubitelji ili konzumenti.Što se mene tiče volim i crveno i belo i roze. Istina, roze pretežno leti. Nekad i kombinujem, a biram prema raspoloženju više nego, recimo, na hranu koju u datom trenutku jedem. A čašu držim onako kako ne treba, za gornji deo, a ne za nožicu, kako je pravilno. Tako mi se dopada. Kada putujem, kada odem na neki festival, rado isprobavam neka nova, razna vina.

WINE STylE 37

wine style inteRVJU

wine style ekskluzivno

38 WINE STylE

Pisali smo već, ali ukratko da se podsetimo šta je En Primeur - svake godine prve sedmice u aprilu

vina iz prethodne berbe u Bordou premijerno se pred-stavljaju javnosti, ali onoj odabranoj (stručnjacima, kritičarima, ozbiljnim ljubiteljima vina i važnim trgov-cima). To je vreme kada se uglavnom određuju i buduće cene vina na vinskoj berzi Bordoa, koja je ionako dovoljno komplikovana i bez En Primeura. Jednostavno rečeno, mnogo ljudi proba mlada vina koja još uvek nisu spremna za flaširanje, a uglavnom ni za konzumaciju, i pokušava na osnovu svog iskustva i intuicije da proceni kakva će ta vina da budu u skorijoj i daljoj budućnosti, u kom pravcu će se razvijati. Tu se već uveliko daju ocene kvaliteta berbe iz prethodne godine i polako se stiče slika o eventualnoj ceni vina.

Za razliku od mog prethodnog iskustva na En Primeuru, a ovo mi je već peti put da učestvujem na ovoj divnoj manifestaciji, ove godine nam vreme baš i nije naklonjeno tako da me je Bordo dočekao sa kišom. Ceo prvi dan obilaska desne obale bio je praćen lošim vremenskim uslovima, tako da i nije baš bilo uslova za uživanje u predelima i šatoima. S jedne strane to i nije bilo tako loše, jer sam svu pažnju pos-vetio isključivo vinima. Vredelo je i te kako.

Dakle, prvi dan bio je određen za Saint Emilion, kraljevstvo merloa i kaberne frana, vrlo slikovit gradić, gotovo bajkolik, u kojem kao da je vreme stalo pre tri ili čak četiri veka. Okružen je prelepim brežuljcima pod vinogradima opasanim zidovima, takozvanim clos… Sve u svemu, jedno jako lepo i neobično mesto koje bi vredelo posetiti čak i ako ne volite vino.

Što se tiče same berbe, za 2012. u St. Emilionu kažu da je bila sve osim standardne berbe. Godina puna iznenađenja, sa dosta blagom zimom, osim februara kada su bile zabeležene ekstremno niske temperature. Sledilo je izuzetno vlažno proleće sa mnogo kišnih dana, da bi nakon toga usledilo jako toplo i suvo leto koje je do-prinelo smanjenju prinosa i koncentraciji voćnosti i boje, dok su sveže noći obezbedile preko potrebnu svežinu.

Chateau Pavie bio je moje prvo odredište. Novajlija u kategoriji Premier Grand Cru Classe A, koja je do sada bila privilegija samo tri šatoa (Ausone, Cheval Blanc, Angelus). Međutim, pošto se klasifikacija Saint Emiliona revidira na svakih deset godina, 2012. su i Pavie priključili grupi A. Inače, u klasifikaciji apelacije Saint Emilion prva kategorija su vina AOC Saint Emilion, dalje ide Saint Emilion Grand Cru, pa Saint Emilion Grand Cru

Godina izazovaMagazin Wine Style petu godinu zaredom aktivno je učestvovao u pretpremijernom prika-zivanju najboljih od najboljih – na En Primeur degustacijama, smotri najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe. Kao i uvek, bilo je nekoliko prijatnih iznenađenja, ali generalno, ćudljiva godina uslovila je da poslednja berba u Bordou ne bude na nivou nekih prethodnih. Sami vinari priznaju da je bilo potrebno mnogo više truda i veštine kako bi se dobila vina zadovoljavajućeg kvaliteta. Neki su u tome uspeli, a neki i ne baš u potpunosti. To međutim ne znači da će cene ovih vina biti niže u odnosu na prethodne godine, jer su shodno lošim vremenskim uslovima i prinosi bili smanjeni, pa tako i same količine vina

eN Primeur Bordeaux 2012.eKSKluzivNe deguSTacije Na PremijerNom PredSTavljaNju Najvećih i NajBoljih viNa Bordoa iz PoSledNje BerBe

Tekst i foto: Đuro Tošić

WINE STylE 39

wine style ekskluzivno

Classe i Saint Emilion Premier Grand Cru Classe, koji je podeljen na dve podgrupe: Classe A i Classe B.

Dakle, Chateau Pavie je novi član grupe sa najvišom klasifikacijom u Saint Emilionu. Samo zdanje je nešto modernije nego većina bordoških šatoa i u poodmakloj je fazi renoviranja, tako da se degustacija odvijala u pomoćnoj zgradi. Imao sam priliku da probam šest vina, od kojih su mi tri privukla posebnu pažnju.

Chateau Pavie 1er Grand Cru Classe AZasadi pod vinogradima su oko 35 ha, teroar je kombi-nacija krečnjaka i gline u vrhu, dok je pri dnu imanja više peščano i šljunkovito tlo. Zastupljenost sorti je 70% merlo, 20% kaberne fran i 10% kaberne sovinjon. Prinos 2012. godine bio je 28 hl/ha.

Chateau Pavie Decesse, takođe St. Emilion Grand cru classePod vinogradima 3,65 ha, sortna zastupljenost je 90% merlo i 10% kaberne fran, sa prosečnom starošću vino-grada od oko 50 godina i prinosom u 2012. od 26 hl/ha.

Chateau Monbusquet, jedno fantastično belo vinoSa vinograda od samo 0,85 ha, gde je na dve trećine

zasada sovinjon blan i na jednoj trećini sovinjon gri, a prinos je bio 35 hl/ha.

Crvena vina ove kuće iz poslednje berbe karakteriše neverovatan voćni karakter, svežina i velika komplek-snost. Ono što se možda izdvaja od prethodnih godina, a posebno od 2010, jeste što su vina u St.Emilionu skoro spremna za konzumaciju, a ipak se oseća veliki potencijal i kompleksnost. Belo vino koje sam probao je izraženih herbalnih i citrusnih aroma, sa izuzetno punim telom i uljastim karakterom, odlične svežine i neobično dugog i prijatnog završetka. Takođe, mislim da će sa godinama samo razvijati finese i eleganciju i dobijati na vrednosti. Međutim, kad uzmemo u obzir neke cene ovih vina iz prethodnih godina, stvari posta-ju jasnije. Chateau Pavie dostiže cenu i do 300 evra po boci, dok je belo vino blizu 60 evra.

Sledeća stanica u St. Emilionu bio je Chateau Canon, takođe Premier Grand Cru Classe, koji se nalazi na platou iznad samog grada. Canon je staro zdanje i tre-nutno je u vlasništvu kompanije Chanel, čiji se uticaj i te kako oseća - kako na pejzažnu arhitekturu tako i na same podrume u kojima se vodi računa o estetici svak-og detalja, ma kako to nama nevažno izgledalo. Jedna

wine style ekskluzivno

40 WINE STylE

zanimljiva priča prati ovaj šato. Naime, šato Canon nosi ime po prvom vlasniku koji je po zanimanju bio nešto što bismo mogli nazvati „legalni pirat“ (privateer), a sve svoje bogatstvo stekao je pljačkajući engleske trgovačke brodove po Atlantiku i to uz blagoslov kralja Francuske i odgovarajuće dozvole.

Chtateau Canon St.Emilion Grand Cru ClasseKarakteristike berbe 2012. su izražene arome zrelog voća, a primetan je i zemljani karakter vina sa prisutnošću cvetnih aroma. Vrlo kompleksno vino, izuzetne finoće i prefinjenosti.

Dalji obilazak St. Emiliona doveo me je i do Chateau Troplong Mondot, još jednog iz porodice Premier Grand cru Classe B, koji je inače u vlasništvu porodice pod čijom su upravom i prethodno pomenuti Pavie, kao i Chateau de France u Fronsaku.

Na kraju dana obišli smo Chateau Angelus, iz reda Premier Grand Cru Classe A, koji se nalazi u neposrednoj blizini crkve u St.Emilionu, a vinogradi su na jednom od najboljih teroara St.Emiliona. Chateau Angelus jedan je od dragulja na kruni St.Emiliona, a proba ovakvih vina vas čak i na En Primeuru zaista ostavlja bez daha. Veoma izražena voćnost, velika svežina, neverovatna kompleks-nost i somotasta struktura vina, praćena prijatnim i veo-ma dugim završetkom, karakteristike su poslednje berbe. Pod vinogradima je oko 24 ha, sa godišnjom proizvodn-jom između 80 i 90 hiljada boca, sa sortnim sastavom od 50% merlo, 47% kaberne fran i 3% kaberne sovinjon.

. . . . . . . . . . . . . . . . . .Drugi dan… Ponovo smo na desnoj obali ali danas je meta Pomerol. Velika imena poput šatoa Petrus, l’Evangile, La Conseillante... U ovom prvom je bilo teško zakazati po-setu jer je već nekoliko godina pod potpunom opsadom kineske vinske armade. Osim Lafita, ovo im je verovatno najzanimljiviji šato.

Prva stanica u Pomerolu bio je Chateau Clinet, koji se nalazi na najvišoj tački čuvenog Pomerol platoa, koji karakteriše odličan teroar. Tlo je pretežno glinovito sa velikim procentom šljunka i primesama gvožđa u sastavu. Vinograd je na 8,64 ha, godišnja proizvodnja nekih 40 hiljada boca, a sortni sastav je 87% merlo, 10% kaberne sovinjon i 3 % kaberne fran. Osim glavnog vina probao sam još i drugo vino Fleur de Clinet kao i dve prethodne berbe Chateau Clineta, što je bila lepa prilika da se vidi razvoj i transformacija takvih vina. Berba 2012. odlikuje se intenzivnim voćnim aromama borovnice i crne ribizle, zatim crvenog bobičastog voća, kao i začinskim i zem- ljanim tonovima među kojima se izdvaja miris tartufa. Na ukusu elegantno, punog tela sa veoma finom taninskom strukturom.

Nakon Clineta sledio je Chateau Nenin, jedno od manje poznatih imena, pogotovo našim ljubiteljima vina. Tu nas je degustacija odvela i van granica Pomerola, skroz na levu obalu i do St.Juliena i možda i najvećeg imena u tom delu Medoka, Chateau Leoville-Las Cases. Bilo je jako dobro iskustvo istovremeno probati berbu 2012. sa dve obale i uporediti rezultate merloa sa kaberneom.

Chateau Nenin (kaberne sovinjon 70%, kaberne fran 30%)Arome koje se prepoznaju su voćno-zemljanog karak-tera, sa dominacijom kupine i crne ribizle. U pozadini su primetni tragovi začinskih aroma, prevenstveno note crnog bibera. Na ukusu je punog tela, izuzetno uljaste strukture sa veoma jakim taninima, ali koji će s vre-menom sigurno omekšati.

Chateau l’EvangilePonovo poseta starim prijateljima i jednom od najboljih šatoa Pomerola. Ovo je inače prvi komšija Petrusa, a sa strane St.Emiliona je komšija Cheval Blanca. Imanje pri-pada baronu Eriku Rotšildu (koji je vlasnik i šatoa Lafite), a karakteriše ga teroar nesvakidašnji za Pomerol. Naime, dugački pojas šljunkovitog tla prostire se po tom delu Pomerola, a l’Evangile je jedan od tri vinograda na ovom tlu. Vinograd je na nekih 16 ha, zasađen 80% merloom i 20 % kaberne sovinjonom, sa godišnjom proizvodnjom od 24-36 hiljada boca. Berba 2012. je imala nešto manji prinos u odnosu na prethodne godine, što je delom in-tenziviralo koncentraciju voćnosti u vinu, pa aromama dominira sveže zrelo crno bobičasto voće, protkano finim aromama začina i u pozadini zemljanim karakterom sa aromama vanile i tosta. Na ukusu je bogate strukture, punog tela, prijatnih zaokruženih tanina, mada veoma snažnih, sa jako dugim i prijatnim završetkom. Teška berba, odlično vino!

Ovaj lep dan završen je obilaskom i večerom u jednom od najpoznatijih imanja za suva bela vina Bordoa, Domaine de Chevalier. Imanje se nalazi u Leognanu, glavnom gradu apelacije Graves. Ima jako dugu istoriju koja datira od 16. veka i jedan je od retkih koji naziv domaine nije zamenio sa chateau. Vinogradi se prostiru na 45 ha, na pretežno šljunkovito-glinenom tlu, sa 65% kaberne sovinjona, 30% merloa, 3% pti verdoa i 2% kaberne frana, dok je kod belih sorti 70% sovinjon blan i 30% semijon. Godišnja proizvodn-ja crvenog vina je 100 hiljada boca, a belog oko 15 hiljada. Iako sam pomenuo da je belo vino ovog imanja fantastično, treba znati da je Domaine de Chevalier crveno vino sigurno jedno od najpoznatijih u Pessac-Leognanu.

Domaine de Chevalier RougeIntenzivne purpurnocrvene boje, voćno-mineralnog kara-ktera, vrlo punog tela i veoma prijatne završnice sa nešto jačim taninima.

WINE STylE 41

wine style ekskluzivno

Doamine de Chevalier BlancVino koje je već sad spremno za potpuno uživanje u nje-mu, intenzivnih je aroma citrusa i agruma, sa primesama belog cveća, meda i vanile na završnici. Veoma dug finiš praćen je izuzetnom elegancijom i punoćom. Vrlo rado bih se vratio na ovo vino.

. . . . . . . . . . . . . . . . . .I treći dan, nažalost kiša ne prestaje, ali nekako prija, boje oko mene su mnogo življe i intenzivnije, sve odiše čistoćom i prvim mirisima proleća iako u vinogradu to još nije vidljivo. Današnji pravac je Medok i vina leve obale, carstvo kaberne sovinjona.

Obilazak Medoka počeo je jednim od najstarijih imanja Chateau de Lamarque u oblasti Haut Medoc, gde sam takođe imao priliku za uporednu degustaciju 2012. i pre-thodnih godina, sve do 2003. Jako lepo iskustvo i prilika za poređenja. Chateau de Lamarque inače postoji od kraja 9. veka i zanimljivo je da danas pripada porodici koja je bila i prvobitni vlasnik.

LamarqueAromatski sklop je zemljano-voćnog karaktera, sa domi-nantnim aromama crnog bobičastog voća, pečurki, dima i tosta. Na ukusu veoma sveže, sa izraženom voćnom i jakom taninskom strukturom.Nakon ovoga usledio je jedan od najlepših puteva u Evropi - preko Haut Medoca, Margauxa i St. Juliena, da bismo prišli Atlantiku kroz Pauillac i St.Estephe. Usput vam neminovno pažnju skreću velelepna zdanja šatoa Palmer, Margaux, Beychevelle, Leoville las Cases, Leoville Barton i Langoa Barton, da bi kasnije prolazili pored Lafita, Moutona, pa dalje do Cos d’ Estournela . A onda, ponovo degustacije velikih vina.

Proba je uključivala pet vina, od kojih ću pomenuti samo dva.

Cos d’ Estournel (kaberne sovinjon 75%, merlo 22%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%)Duboke tamnocrvene boje, dobre pokretljivosti u čaši i veoma uljaste strukture. Voćno-mineralnog karak-tera sa aromama zrele višnje, šljive, tragovima začina,

wine style ekskluzivno

42 WINE STylE

zemlje i dima. Vrlo kompleksno vino izuzetno punog tela, savršene taninske strukture i velikog potencijala starenja. Takođe, dosta redukovana berba u odnosu na prethodne godine i bilo je potrebno mnogo više vinarskog umeća da se stvori ovakvo vino.

Cos d’ Estournel blanc (sovinjon blan 77% i semijon 23%)Moje posebno oduševljenje izazvao je Cos d’ Estournel blanc, s obzirom na to da se u ovom delu Bordoa retko sade bele sorte i uglavnom se sade tamo gde crvena vina ne dostižu željeni nivo kvaliteta. Međutim, kuća Cos d’ Estournel ciljano je zasadila ovaj vinograd sovinjon blana i semijona, koji su u 2012. dali jedno vino briljantne svetložute boje sa veoma kompleksnim aromatskim karakterom citrusa, agruma, belog cveća, meda i trave. Na ukusu fenomenalan balans svežine i slasti sa nevero-vatno dugim finišem. Vino koje je potpuno poništilo sva crvena vina probana pre toga.

. . . . . . . . . . . . . . . . . .Put me dalje vodio ka vrhu Pauillaca, ka Chateau Grand Puy Lacoste, gde sam probao dva vina.

Chateau Grand Puy Lacoste (kaberne sovinjon 76% i merlo 24%)Intenzivan zemljano-začinski karakter sa voćnim finišem. Na ukusu izuzetna kompleksnost finesa i velika elegan-cija.

Chateau Haut Batailley (kaberne sovinjon 70%, merlo 25% i kaberne fran 5%)Duboke crvene boje sa ljubičastim tonovima na obodu, aromatski sklop vrlo voćan, sa notama višnje, crne ribizle i primesama začinskih aroma, mente, bibera i kože. Na ukusu jako punog tela i izražene taninske strukture.

Nakon Pauillaca na red je došao večiti favorit Margaux i istoimeni šato. Kao i većini vinara iz oblasti i njima je go-dina bila izuzetno teška, ali su vina na kraju ipak uspela da ostvare visok nivo kvaliteta. Probali smo tri vina iz 2012. i jedno iz 2010. godine.

Chateau Margaux (kaberne sovinjon 87%, merlo 10%, kaberne fran 2% i pti verdo 1%)Tamne rubincrvene boje, aromatski velika kompleksnost sa prvim utiskom voćne svežine koja je praćena začinskim i zemljanim aromama. Prednjače arome trešnje i crvenog bobičastog voća, praćene na kraju aromama fine kože, kedrovine, bibera i duvana. Na ukusu punog tela, izba-lansirano, elegantno i prefinjeno. Potpuno spremno za konzumiranje već sada. Uporedo smo mogli da probamo i Margaux iz 2010, koja je važila za jednu od velikih berbi, pa je bilo zanimljivo videti kako se razvija tako veliko vino i kakav može da bude potencijal prethodne berbe.

Mislim da je možda ovo najbolje crveno vino ove berbe iz Medoka.

No, kao i u Cos d’ Estournel usledilo je blago iznenađenje u vidu predivnog belog vina Pavillon Blanc, koje bi po me-ni trebalo da nosi ime Chateau Margaux Blanc, jer svojim kvalitetom nimalo ne zaostaje za velikim crvenim bratom. Aromatika vina je citrusno-herbalna, sa mineralnim notama. Izuzetno punog tela i elegancije sa produženim trajanjem u ustima. Osvežavajuće, izbalansirano, kom-pleksno… Jednom rečju, savršeno.

Nakon Margauxa napravili smo mali odmor u zalivu Arcachon uz sveže ostrige i Domaine de Chevalier Blanc, pa onda priprema za poslednji dan En Primeura.

I kako se nekako svi uvek vraćaju tamo gde je bilo do-bro, tako sam i ja za poslednji dan izabrao Margaux, a nakon toga bila je organizovana kombinovana degustacija mladih i vina iz starijih berbi u Chateau Rauzan Segla… Uglavnom, osim ove kombinovane degustacije bilo je još nekoliko njih u Bordou, a neke je organizovala or-ganizacija Union des Grand Cru de Bordeaux na kojima smo i prisustvovali, tako da su prethodno pomenuta vina samo delić od ukupnog broja degustiranih. U proseku se dnevno probalo između 60 i 80 različitih vinskih eti- keta (bez uživanja, vrlo profesionalno), što na kraju daje zabrinjavajuću brojku od preko 300 vina za pet dana… Iako možda ne zvuči tako, ali uživanje se zaista vrlo lako pretvorilo u ozbiljan posao.

Generalni zaključak opisa berbe 2012. jeste da se ne može reći da je bila vrhunska berba, za vinare je bila jako teška i iziskivala je mnogo više napora u vinariji. Kad tome dodamo i smanjene količine i niske prinose na većini vino-grada, biti optimista pred formiranje cena ne bi bilo realno. Bez obzira na lošu situaciju na tržištu, cene će u najmanju ruku ostati na prošlogodišnjem nivou. Vina odlikuju mekši i zreliji tanini, tako da su neka od njih već bila spremna za konzumiranje i karakteriše ih vrlo izražen voćni karakter i koncentracija aroma. Neko bi zaključio da je potencijal ovih vina za starenje malo lošiji nego u izuzetnim berbama, ali ja se ne bih usudio da napišem takav komentar. Mislim da će razvoj vina biti više individualan i da će ova godina više nego neke prethodne pokazati majstorstvo i umetnost u samoj vinariji. Što se tiče regija, rekao bih da kako idete od St.Emiliona ka Medoku tako su i tanini sve zeleniji i jači, a najbolji utisak osim St.Emilona i Pomerola na mene su ostavila crvena vina Pessac-Leognana i Barsaca. I naravno, sva bela koja sam probao su izuzetnog potencijala. Kad je u pitanju regija slatkih vina Sauternes, dva najbolja će nažalost preskočiti ovu godinu tako da nećemo biti u prilici da probamo Chateau d’Yquem i Chateau Rieussec (objavili su da 2012. ne zadovoljava njihove kriterijume kvaliteta, a postoje i slične najave još nekih proizvođača). WS

wine style info

44 WINE STylE

Petaregionalna konferencija o vinu12.4.2013.

Ruzveltova 35, Beograd

MESTO ODRŽAVANJAOficiJElNA VODA MEDiJSKi PARTNERPRiJATElJi KONfERENciJE i SAlONA

• stručnA predAvAnjA o nAjnovijim tendencijAmA u proizvodnji, mArketingu, prodAji, plAsmAnu vinA

• specijAlni gosti-predAvAči iz inostrAnstvA

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

WINE STylE 45

wine style info

Magazin Wine Style organizovao je petu godinu zaredom u beogradskom hotelu Zira Regionalnu kon-ferenciju o vinu - godišnji skup namenjen profesionalnim akterima vinskog sveta iz svih oblasti: som-melierima, vlasnicima vinarija, enolozima, distributerima, uvoznicima, menadžerima u HORECA sektoru i zaposlenima u raznim državnim institucijama. Ono što je bio trend prethodnih godina, nastavilo se i ove – Konferenciji je prisustvovao veći broj posetilaca nego prošle godine, a prisutni su sa još većom pažnjom slušali predavanja. Ovo potvrđuje da je domaća vinska javnost sve više zainteresovana za edukaciju i da ona polako postaje vrlo važan segment tržišta vina. Takođe, predavanja su svake godine sve više specijalizovana, a ove godine akcenat je bio upravo na edukaciji i unapređenju marketinga kao važnom segmentu u prodaji vina.

DR JOsEF sCHullEROsnivač i direktor Austrijske vinske akademije i predsedavajući uglednog Instituta Masters of Wine u periodu od 2008. do 2010. godine

ulOgA ObRAzOvAnJA u pROMOCIJI I MARKETIngu vInA

„Možemo da kažemo da je istorija obrazovanja u smislu promocije i marketinga vina relativno kratka, započela je pre pedeset-šezdeset go-dina, tako da mi tek sada shvatamo koliko je to važno za prodaju vina. U smislu obrazovanja revolucija se desila 1979. godine, kada je kom-panija Koka-Kola počela da se bavi prodajom vina. Njeni ljudi zaduženi za taj segment post-avili su pitanje standarda obrazovanja onih koji prodaju vino, jer su iz prethodnog iskustva u prodaji drugih proizvoda znali koliko je to važno. Sedamdesetih godina obrazovanje o vinu najpre se koristilo za promociju poje-dinih vinskih regija, a kasnije, osamdesetih godina, i za promociju samih vinarija. Među prvima je to uradio čuveni američki proizvođač Robert Mondavi, koji je osnovao školu u ok-

viru svoje vinarije. Devedesetih su to počeli da rade časopisi, a danas i hoteli i restorani imaju svoje škole vina jer tako pokušavaju da dođu do novih klijenata. Danas u svetu postoji mnogo institucija koje se bave obrazovanjem o vinu i to je vrlo kompleksan i ozbiljan sistem. Primera radi, najjači vinski institut u svetu, sa kojim i Austrijska vinska akademija sarađuje, jeste Wine and Spirit Education Trust koji ima 400 partnera širom sveta. To dovoljno govori o tome koliko je obrazovanje o vinu važno i da bez njega apsolutno ne može doći do ozbiljnijeg razvoja nekog tržišta.“

Nakon uvodnog izlaganja dr Josef Schuller je na dijagramima predstavio strukturu i sistem rada Austrijske vinske akademije.

wine style info

46 WINE STylE

MIlAn uzElACpomoćnik direktora Direkcije za prodaju osiguranja poljoprivrede, Delta generali

OsIguRAnJE u vInOgRADARsTvu

DARKO JAKšIćRukovodilac grupe za vinogradarstvo i vinarstvo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

pDO/pgI sIsTEM gEOgRAFsKOg pOREKlA zA vInA – nOvA pRAvIlA zA sTARI KOnTInEnT

„Mnogi poljoprivredni proizvođači ne razmišljaju o osiguranju svojih parcela, ali verujte mi da je to i te kako važno. Pamtim u svojoj dugoj karijeri jedan ekstreman primer, kada je u samo jednom danu uništeno 76 hektara parcela vinograda. Rizici su bro-jni i ne dešava se tako retko da samo u jed-nom danu propadne kompletan jednogodišnji trud. Što se tiče vinograda, najveća opasnost preti od grada, bez obzira na to što se radi o dugogodišnjim zasadima. Po statističkim

parametrima, imamo 17% uravnoteženih, 32% sa viškom i 51% dana u godini sa manjkom padavina.

U razvijenim zemljama osiguranje u poljoprivre-di iznosi i do 70-80% od ukupne proizvodnje i to nije bez razloga. Osiguranje, naravno, pred-stavlja trošak poljoprivredne proizvodnje, ali je u sturkturi svih troškova daleko najniže. Takođe, mi imamo razne programe i modalitete kojima klijentima olakšavamo osiguranje.“

„U novim zasadima, uprkos tome što se sve više priča o autohtonim, dominiraju inter-nacionalne sorte a autohtonih je jako malo. Zabeležen je i trend porasta proizvodnje vina sa kontrolisanim geografskim poreklom, a njih je trenutno najmanje. Prošle godine imali smo samo petnaest vina sa oznakom K.P.K. Da bi neko vino dobilo oznaku K.P.K. potrebno je da osvoji najmanje 59 poena na senzornom ocenjivanju, a za oznaku K.G.P.K. potrebno je 79 poena. Kada neko vino dobije određenu oznaku, to ne znači da ona važi zauvek. Ako proizvođač tri godine zaredom ne proizvede odgovarajuće vino, onda gubi pravo na oznaku

koju je ranije stekao. Naravno, loše godine se ne obračunavaju za taj period.

Da bi neka oblast dobila oznaku klasifikovanog geografskog porekla potrebno je da najmanje 50% proizvođača iz te oblasti učestvuje u iz-radi elaborata. U cilju što boljeg sprovođenja zakonskih normi u vezi sa kategorizacijom i klasifikacijom vina, mi smo radili studije to-kom kojih smo upoređivali regije. Za to smo koristili odgovarajuće indekse, a rezultati su na kraju pokazali koja regija je dobra za kakav karakter vina. Ta studija pokazuje vezu između specifičnosti podneblja i vina koja iz nje dolaze.“

WINE STylE 47

wine style info

FRAnCEsCO vIsAnIMarketing menadžer, vinarija Antinori

znAčAJ MARKETInšKIH AKTIvnOsTI zA uspEšnu pRODAJu vInA

„U prodaji vina važe slične zakonitosti kao i u prodaji drugih proizvoda i zato mi radimo istraživanja da bismo zaključili kako kupci ku-puju, odnosno koji su parametri važni. Marketing za vino je isti kao i za druge proizvode i on zahteva ozbiljna planiranja. Mi delimo naš mar-keting na segment vina više i niže linije, jer važe drugačije zakonitosti. Za jeftinija vina važna je velika izloženost na prodajnim mestima, dok kod skupljih vina to može samo da izazove kon-traefekat. Mi smo sa našim prestižnim vinima, kao što su Solaia i Tignanello, vrlo konkurentni na tržištu skupih, luksuznih proizvoda i na osnovu toga mi baziramo našu marketinšku strategiju. Te brendove promovišemo tako što ih uparujemo sa nekim drugim ekskluzivnim mod-nim brendovima, organizujemo neke zajedničke

marketinške aktivnosti kako bismo stvorili sliku da je naše vino deo tog sveta i životnog stila. Za skupa vina ne radimo oglašavanje već samo PR tekstove, dok za jeftinija i vina iz srednje klase više radimo advertajzing. Za njih je važna velika prisutnost, i u časopisima, televizijama, bilbordima... Važna je i selekcija distributivnih kanala i prodajnih mesta, jer nije svaki restoran dobar za svako vino.

Što se tiče samog pozicioniranja brenda, etiketa je jako važna jer ona mora da pošalje određenu poruku ili o vinu ili o regiji ili o proizvođaču. cena je takođe vrlo važna, jer mi znamo da je cena proizvodnje vina mnogo manja od prodajne, pa onda krajnju cenu formiramo na osnovu toga kako potrošač doživljava to vino.“

nakon Konferencije organizovana je

degustacija tri vina vinarije Antinori koju je

vodio Francesco visani: santa Cristina bianco, villa Antinori bianco i

Cervaro della sala. sva tri vina dolaze iz istog

regiona, iz Toskane, ali se prilično razlikuju po

kvalitetu i ceni, pa su gosti mogli konkretno da

uvide razlike između tri vina istog proizvođača

ali različitih cenovnih kategorija.

48 WINE STylE

WInE sTylE InFO

PetiWine StYle Salonvina13.4.2013.

• nAjBolje vinArije iz regionA • nAjveći uvoznici vinA u srBiji

Ruzveltova 35, Beograd

MESTO ODRŽAVANJAOficiJElNA VODA MEDiJSKi PARTNERPRiJATElJi KONfERENciJE i SAlONA

WINE STylE 49

WInE sTylE InFO

petu godinu zaredom magazin Wine Style okupio je u beogradskom hotelu Zira neke od najboljih vinarija iz regiona bivše Jugoslavije, pa je tako u subotu oko tri hiljade posetilaca ovog vinskog događaja moglo da proba skoro 250 različitih vina, koja je predstavilo 32 izlagača. najzastupljenije su bile srpske vinske kuće, a osim zvučnih imena iz ostalih zemalja u regionu (Makedonije, slovenije, Hrvatske i Republike srpske), tu su bila i vina nekih renomiranih svetskih vinarija koja su predstavili najveći uvoznici vina u srbiji. naročitu pažnju posetilaca privukla su neka vina kojih još uvek nema na domaćem tržištu, a bila je to i lepa prilika da neke manje poznate i nove domaće vinarije predstave svoja vina. što se tiče same publike, koja je osim u dobrim vinima uživala i u tradicionalno lepoj atmosferi ove manifestacije, u odnosu na prethodne godine bilo je primetno veće prisustvo pripadnica nežnijeg pola, tako da očigledno vino nije više privilegija samo muškog društva.prijatelji ovogodišnjeg Wine Style salona vina bili su Erste bank, Austrian Wine, Turistička organizacija Srbije i Delta generali, medijski partner vreme, a oficijelna voda Aqua viva. WS

wine style moj izbor

50 WINE STylE

Glumica Milica Zarić već godinama gradi uspešnu karijeru uporedo i na film-skom platnu i u pozorištu. Krajem prošle godine talenat nasleđen od oca, pokojnog glumca Dragana Zarića, još jednom je pot-vrdila u filmskom debiju Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija u kojem igra jednu od tri devojke iz Srbije koje su emigrirale u Njujork. U svom matičnom Beogradskom drams-kom pozorištu briljira u predstavama Zečja jama, Transilvanija, Let iznad kukavičjeg gnezda, Doktor D, a za predstavu Kelerabe su zdrave, čiji scenario i režiju potpisuje Milica Kralj, uvek se traži karta više. Sa bratom Ivanom Zarićem i kolegama Borkom Tomović i Markom Živićem igra u komadu koji izaziva oduševljenje publike širom Srbije, a gostovali su i u Kanadi. „Ogromna želja da napravi-mo Kelerabe kao savreme-nu komediju o ljudima koji trče kroz tranziciju u potrazi za boljim životom i egzisten-cijom rezultirala je izuzetno pozitivnim reakcijama gleda-laca“, kaže Milica.

Milica Zarićglumica

Piše: Mirjana Mitrović

Foto

: lič

na a

rhiv

a

WINE STylE 51

wine style moj izbor

HRANATrudim se da zdravo uklapam namirnice kada pripremam hranu ili naručujem u restoranu. Nisam toliko opterećena zdravim životom da neću naručiti ono što volim, a volim različite kuhinje - francu-sku, japansku, kinesku, italijan-sku, špansku... Volim da probam nove ukuse i uvek ću poslušati preporuku prijatelja ili nekoga ko radi u restoranu, a proverenim specijalitetima se uvek vraćam. Nisam ljubitelj mesa, u smislu odreska ili šnicle, više volim da je marinirano ili pripremljeno u nekom sosu. Često kažem da bih menjala meso za krompir i sir. Inače, nisam veliki ljubitelj slat-kiša, ali u restoranu Zorba ljuba-zni kuvari su mi otkrili recept za moju omiljenu poslasticu - kruške u sosu od vanile. Pošto igram u predstavi Beogradskog dramskog pozorišta Kelerabe su zdrave, često me pitaju da li volim ovo povrće. Zaista ih volim, i to presne. Često ih kupim na pijaci, oljuštim i dobro posolim. Obožavala sam ih čak i kao dete. Uglavnom sve volim da jedem, a to što ne volim uglavnom se svodi na način pripreme, pa zato izbe-gavam prekuvanu i nedovoljno začinjenu hranu, ali nema jela ko-je ne volim. Često se setim tatinog „zlatnog pravila“ o konzumaciji hrane. On je uvek jeo samo da prevari glad, a nikada iz uživanja, ili dok ne isprazni tanjir. Zato je imao dobru liniju, to sam nasledila od njega, nikada ne može da mi se desi da se prejedem.Volim domaću kuhinju i uživam u kuvanju, ali sve dok se to ne podrazumeva i ne predstavlja obavezu.

IZLAZAKRestorane i kafane često poseću- jem, što zbog klope što zbog atmosfere koju ti izlasci nose. U Zapletu sam redovan gost, Čubura je prava kafana gde spremaju najbolje ćevape u gradu, a u Klub književnika idem od kako znam za sebe! Noćni izlasci su za me-ne retki, tako da sam pogrešna osoba za bilo kakvu preporuku. Klaustofobična sam, te su mi u ra-noj mladosti svi ti podrumi i zadi-mljeni klubovi predstavljali pravo mučenje, a konačno sam dočekala da taj oblik zabave nije imperativ. U kafiće ne idem, to me uvek asocira na neko izgubljeno vreme. Barova kod nas nažalost nema mnogo, a taj oblik izlaženja mi je mnogo bliži.Sa drugaricama se družim kod kuće, najprijatnije mi je da se u kućnoj atmosferi ispričam sa nekim ili u kafani na ručku i uz čašu vina. Volim odlaske u priro-du kada je lepo vreme, a ako ne-mam vremena za vožnju van gra-da, tu je čuvena kafana Devetka u srcu Košutnjaka, koju obožavam još iz vremena kada se zvala Aca devetka. To je idealno mesto da se pobegne od gradske vreve i uživa u tradicionalnim srspkim jelima spremljenim ispod sača i najuku-snijem hlebu pečenom u crepulji.

VINOVolim vina i s vremenom su postala jedini alkohol koji pijem. Postoje jela koja nisu potpuna ako se uz njih ne popije čaša vina. Podjednako volim i crveno i belo, a ponekad popijem i roze, i penušavo naravno. Etiketa mi nije presudna, već ukus. U vina se prilično dobro razume moj suprug Peđa, pa izbor uglavnom prepuštam njemu. Pošto prefe-riram crvena vina, moj izbor se najčešće svede na sortu kaberne sovinjon, jer volim vina koja imaju pun ukus. Drago mi je što poslednjih godina imamo odlične domaće proizvođače, kao što su vinarija Cilić iz Jagodine ili Jelić iz okoline Valjeva. WS

McIntosh

Magija zvuka potcrtana plavim

sofisticirane McIntosh audio-komponente se već skoro šezdeset pet godina podrazumevaju u domovima najuspešnijih ljudi širom sveta, koji bez njih ne mogu da zamisle svoje dnevne sobe i kućne bioskope. Osim po vrhunskom kvalitetu zvuka, dizajnu i kvalitetu izrade, uređaji ovog legendarnog američkog high-end audio proizvođača prepoznatljivi su i po plavoj boji pozadine njegovih VU metara. Velika McIntosh priča o audio-komponentama započeta je u američkom gradu Bunghamton, u državi Njujork, pre tačno šezdeset i pet godina, a danas je uzbudljivija nego ikada pre

proMocIja

52 WINE STylE

Foto

: arh

iva

McI

ntos

h

Samo velika imena pionirskog duha, jedin-stvenog i očaravajućeg identiteta, uvek na

samoj granici tehnološki mogućeg, mogu da budu lideri toliko dugo na svetskoj hi-fi sceni i sferi kućne zabave uopšte. Takav je McIntosh.

Ime koje pleni, a kod onih zahtevnijih ljubitelja muzike izaziva ogromno poštovanje, ispisano je 1949. godine. Danas je ne samo jedno od mnogih u audio-industriji kvalitetnog zvuka, već je in-stitucija na čije pominjanje se poznavaoci svega prestižnog uvek osmehnu i smatraju da ste sig-urno dobro obrazovani i upoznati sa nečim što iza-ziva poštovanje i naklon. McIntosh je u stvari kult.

Prvo lampaško pojačalo koje je McIntosh napravio te 1949. godine i danas krasi muzeje i privatne kolekcije širom sveta i predstavlja pravi raritet. Od tada su se neprestano jedan za drugim nizali noviteti iz popularnog Mc-a, a svaki od njih pred-stavljao je i malu audio-revoluciju. McIntosh samo učvršćuje poziciju lidera u kvalitetu zvuka i to sve do danas.

Magija zvuka potcrtana plavim

proMocIja

WINE STylE 53

proMocIja

Kvalitet ovog brenda brzo je bio prepoznat, pa je McIntosh ozvučenje bilo na čuvenom Woodstock festivalu održanom 1969. godine, korišćeno je i na legendarnom koncertu grupe The Grateful Dead u San Francisku 1974. godine. Ne sme se zaboraviti ni koncert Rolling Stonesa u Madison Square Gardenu 1969...

Svoje mesto McIntosh je pronašao i u literaturi. Među zvezdama je naziv odeljka u knjizi McIntosh - za ljubav muzike, britanskog audio-recenzenta Kena Keslera, koji je posvećen slavnim ličnostima koje imaju McIntosh uređaje u svojim domovi-ma. A lista je poduža - Paul McCartney, Arnold Schwarzenegger, Steven Spielberg, Tom Hanks... Još 1960. godine princeza Grejs je naručila McIntosh sistem za prinčevsku palatu u Monaku i već tada se znalo ko je ko u audio svetu i da onaj ko uvek traži najbolje, zna gde će ga i naći.

Mcintosh sistemi su deo i scenografije mnogih filmskih hitova i to isključivo na insistiranje pro-

ducenata ili samih glumaca. Među njima su i Jack Nicholson, Harrison Ford, Leonardo diCaprio, Will Smith, John Cusack (High-Fidelity), a top line sistem krasi zid u muškom klubu u filmu The Stepford Wives iz 2004. godine.

McIntosh je mesto gde se snovi pretvaraju u stvar-nost, gde se filozofija vrhunskog zvuka dovodi do savršenstva i gde se obične stvari slušnog, vizuel-nog i dodirnog zadovoljstva pretvaraju u osećaj koji je večan.

McIntoshove uređaje ne možete probati čulom ukusa kao najbolje vino, ali možete ih slušati, gledati i spo-jiti sva zadovoljstva u jedno kao vrhunac. S druge strane, McIntoshovi uređaji su kao i vino - što su stariji imaju i višu kolekcionarsku vrednost. Zato je ulaganje u njih nesporno ulaganje u umetnost i u nasleđe.

McIntosh je mesto gde se pronalaze načini da se kvalitet života izdigne iznad osrednjosti, gde su

54 WINE STylE

WINE STylE 55

wine style pleasure

McIntosh uređaje možete nabaviti i u Beogradu, novootvoreni izložbeni salon je u Uskočkoj ulici broj 7, pedesetak metara od Knez-Mihajlove ulice, a više informacija na tel: 062/692-062, 011/2634-023 ili na ssret@eunet.rs; www.sretenovicaudio.com, www.mcintoshlabs.com

sve stvari apsolutno perfekcionistički dizajnirane i izrađene, i to u samoj Americi, pod sopstvenim krovom, sve do najsitnijih delova. Legendarni američki proizvođač high-end audio komponenti, koji je za poslednje 64 godine postao prava insti-tucija, sa čuvenim McIntosh logom i plavičastim VU metrima, i posle nekoliko generacija je sinonim za kvalitet zvuka, dizajna, filigransku izradu i prestiž, ali i za lifestyle najvišeg nivoa.

Dakle, preostaje Vam jedino da posle napornog dana uz čašu dobrog vina i pucketanje vatre iz kamina zaokružite potpuno zadovoljstvo slušanjem omiljene muzike sa vrhunskog McIntosh sistema. Garantujemo odlazak u drugu dimenziju feno- menalnih osećanja koja se pamti, sa željom da se opet ponovi.

Naravno da hoće, jer je McIntosh uz Vas i tu je zbog Vas. McIntosh i McIntoshov kult će trajati i posle nas.

wine style enografija

56 WINE STylE

Regija Ribera del Duero nalazi se unutar granica regiona Castile-leon, koji se nalazi na severozapadu Pirinejskog poluostrva

u neposrednoj blizini granice sa Portugalom. U vinskom smislu, Castile-Leon se sastoji od četiri vinska podregiona: Cigales, Toro, Rueda i Ribera del Duero, od kojih su najpopularniji Ribera del Duero i Toro.

Ribera del Duero je vinska regija koja se prostire na više od 100 km uz obe strane reke Duero, koja prolazi kroz sve četiri vinske provincije Castile. Ako se vratimo u nedavnu istoriju naići ćemo na podatak da se pre dodeljivanja DO (Denominacion de Origen) statusa ovoj oblasti, svega nekolicina ljudi bavila vinarstvom. Tada je postojala tek po koja bodega (vinarija na vinskom imanju), kao i nekoliko velikih vinskih korporacija. Danas je slika umnogome drugačija, pa unutar teritorije Ribere ima više od 150 bodega, a trend nastajanja novih je sve izraženiji.

Tajna ovakvog uspeha i razvoja vinarstva u ovoj regiji jeste u njenim crvenim vinima, koja se odlikuju izuzetno punim telom, dubokom tamnocrvenom bojom, voćnim i ujedno robustnim karakterom sa izuzetnim potencijalom odležavanja. Glavni uzrok ovakvih vina je naravno i glavna crvena sorta grožđa regije Ribera del Duero, a to je tinta del pais, ili tempranillo, kako ga zovu u Riohi. Osim te sorte, gaje se još i garnaća (garnacha), kaberne sovinjon, merlo i malbek, a od belih albilo.

Piše: Đuro Tošić,sommelier

Vrlo je malo španskih vinskih regiona koji mogu da se pohvale popularnošću kakvu je stekla Rioha, tako da je uvek jako teško pričati o vinima iz drugih španskih regija jer te priče uglavnom imaju prizvuk egzotike. Iako u stvarnosti nije baš tako… Mnogo je vinskih regija u Španiji koje su poslednjih dvadeset godina napravile ogroman iskorak, kako u kvalitetu vina tako i u smislu popularnosti na svetskom tržištu, a naročito je to slučaj sa regijom Ribera del Duero

Ribera del Duero

WINE STylE 57

wine style enografija

Foto

: V

ladi

mir

Ant

ić

wine style enografija

58 WINE STylE

Ribera je, dakle, poznata u svetu po svojim vrhunskim crvenim vinima, uglavnom odležalim u baricima, od kojih je većina rađena sa minimum tri četvrtine sorte tinta del pais. Razne vinarske tehnike se upotreblja-vaju - i u vinogradu, i tokom berbe, pa dalje u procesu vinifikacije i odležavanja vina. U većini španskih regija za pravljenje barik buradi tradicionalno se koristi američki hrast, ali u Riberi ćete često videti i burad od francuskog hrasta. Osim raznih vinarskih tehika raznolikost karaktera vinima Ribere daje i teroar koji je veoma raznolik, za razliku od ostatka Castile-leona. Takva raznolikost daje malim vinarima priliku da razviju specifične karakteristike kod svojih vina i nadasve prepoznatljivost.

U Riberi je danas pod vinogradima oko 18.000 hek-tara, od čega je 80 odsto pod zasadima glavne sorte tinta del pais. Sada bi moglo da se postavi pitanje „po

čemu se toliko razlikuju vina Ribere od vina Riohe kada je u pitanju ista sorta, tempraniljo, kao i slični klimatski uslovi?“ Pa, za razliku od onih iz Riohe, vina iz Ribere ne provode u buradima toliko vremena koliko provode vina iz Riohe i uglavnom se plasiraju na tržište već nakon nekoliko meseci provedenih u barik buradima. Vina Ribere karakteriše robustan karakter, tamnije su boje, voćni karakter podseća na aromu šljive, dok su vina Riohe nešto elegantnija, sa svetlijim nijansama crvene boje i karakterom aroma crvenog bobičastog voća.

Pričati o Riberi a ne pomenuti velikane ove regije bilo bi neuskusno, stoga krećemo u kratki obilazak tri najpoznatije vinarije Ribere. Te tri vinarije su sa svojim vinogradima možda i najzaslužnije za nagli porast popularnosti i kvaliteta vina iz Ribere, a to su Vega Sicilia, Pesquera i Dominio de Pingus.

Pravila kombinovanja i usaglašavanja senzacija vina i vode

Sveža i voćna bela vinaNjihove jednostavne mirisne organoleptičke osobine otkrivene su u boji i ukusu koji podseća na samo voće. Preporuka je da se uz ova vina servira negazirana voda.

Bela vina čuvana u buradimaKontakt vina sa drvetom pojačava voćni miris, tako da se ova vina kombinuju sa negaziranom vodom.

Roze vinaNjihovi ukusi se razlikuju i variraju, od svežih i svetlih vina koja se kom-binuju sa negaziranom vodom, do vina sa većim sadržajem alkohola koja se kombinuju sa gaziranom vodom.

Mlada crvena vina beaujolais stilaOva vrsta vina ima izrazito voćni ukus. Zbog nedostatka tanina imaju karakterističnu svežinu pa se pod-jednako dobro slažu i sa gaziranom i sa negaziranom vodom.

Mlada crvena vinaKod ovih vina, na nepcima se pri-meti kiselost i pojačan nivo tanina, a to su faktori koji ukazuju da ova vina treba kombinovati sa gaziranom vodom.

Blaga crvena vinaVina koja pripadaju ovoj kate- goriji imaju srednju aromu, ističe se zrelost voća i oseća različitost začinskih aroma. Takva vina nude prijatno izbalansiran spektar ukusa pa se savršeno slažu uz gaziranu vodu.

Zrela crvena vinaVina u ovom slučaju imaju jaku ličnost i bogat buket ukusa. Puna su i glatka, a zahvaljujući tom ukusu i visokim taninima, zrela crvena vina izvanredno se usklađuju sa gazi-ranom vodom.

Aromatična slatka penušava vinaVina ovog tipa obično se služe uz desert. Zahvaljući njihovoj svetlosti i živahnom mirisu idealno se kom-binuju sa negaziranom vodom.

Penušava vina i šampanjciOva grupa karakteristična je po svom eklektizmu. Ističu se ukusi po kiselosti pa se ova vina serviraju kao pratilac celog obroka. Savršeno im odgovara i gazirana i negazirana voda.

Vino i voda su nerazdvojni saputnici na svakom našem putovanju kroz svet čulnosti. Sommelieri veliku pažnju posvećuju kombinovanju vina i vode. Postoje smernice koje će vam pomoći da izaberete pravilnu har-monizaciju vode i vina i predstavljamo ih kroz sledeću podelu vina.

Vode iz Knjaz Miloš portfolija, pre svega Aqua Viva kao vrlo pitka voda sa optimineral kompleksom, savršeni je pratilac vina uz koja se kombinuje negazirana voda. Zbog svojih karakteristika Aqua Viva je tu da osveži nepce sa ciljem da što bolje osetite prožimajuće ukuse hrane i vina.

WINE STylE 59

wine style enografija

Vega Sicilia - prvi zasadi na ovom vinogradu datira-ju još od 1864. godine, međutim o prvom kvalitetni-jem vinu možemo da govorimo tek nakon 1915. go-dine, kada upravljanje posedom preuzima familija Herero koja je i dala ime vinariji. U vlasništvu vinarije nalazi se blizu 180 hektara, od čega je većina pod zasadom tinta del pais, a manji deo pod kaberne sovinjonom. Zaštitni znak ove vinarije su vina neverovatne kompleksnosti, baroknog stila, velikog potencijala starenja, a glavna zvezda vi-narije je kupaža Unico, koja je u dobrim godinama jedno od najboljih svetskih vina. Unico se proizvodi od grožđa koje fermentiše u drvenim sudovima, nakon čega odležava još šest meseci u starim hrastovim buradima. Nakon odležavanja sva vina se testiraju i donosi se odluka koja vina idu u glavni cuvee, odnosno Unico, a koja idu u drugo vino koje se zove Valbuena. Nakon pažljivog izbora Unico ide na odležavanje još čak do pet godina u buradima, od korišćenog američkog hrasta, a nakon toga još nekih godinu i po u boci. Uobičajen blend za Unico je: tinta del pais (oko četiri petine kupaže), a dodaju se još kaberne sovinjon, merlo, malbek i na kraju vrlo malo bele sorte albilja, kao začin na jelu.

Vega Sicilija je postala poznata mnogo pre nego što je Ribera počela da zarađuje svoju reputaciju u svetu vina, pa se može reći da je ona začetnik modernog vinarstva Ribere.

Ako Vega Siciliju zovemo praocem i začetnikom modernog vinarstva Ribere, onda bi Alejandro Fernandez mogao biti u najmanju ruku otac. On je ne samo dao pravac stilu vina Ribere, već je svetu predstavio i jednu potpuno novu vrstu španskih vina uopšte - vina punog tela i visoke voćnosti, a istovremeno neverovatne elegancije i kompleks-nosti. Dugo se bavio popravkom i prodajom raznih poljoprivrednih mašina, istovremeno vodeći brigu o nekoliko vinograda u Riberi, sve dok mu otac nije ostavio imanje Pesquera del Duero. U to vreme grožđe iz te regije se prodavalo okolnim regionima kojima je nedostajala obojenost vina. Alejandro je prekinuo tu praksu i počeo da proizvodi vina iz Pesquere 1972. godine i da ih promoviše po Španiji. Vino Pesquera početkom devedesetih dolazi u ruke, ili bolje rečeno pod nos, velikog vinskog gurua Roberta Parkera, koji ga proglašava za „španski Petrus“ (misleći na čuveni francuski Chateau Petrus). Slava je od tog trenutka bila osigurana, a ostalo je istorija. Pesquera se uvek proizvodi 100% od sorte tinta del pais - nakon ručne probrane berbe vina fermentišu u drvenim sudovima, a nakon fermentacije odležavaju u baricima od američkog hrasta. Nikada u tom vinu nećete osetiti drvenast

karakter i dominaciju dimljenih aroma barika, već samo kompleksnost i eleganciju.

Dominio de Pingus je danas verovatno najpopu-larnije špansko vino, sa relativno kratkom isto-rijom. Naime, devedesetih godina prošlog veka upravljanje ovim imanjem preuzeo je mladi Danac Peter Sisseck, inače bordoški učenik i verni sled-benik francuskog filozofskog pravca u vinarstvu, i tada je započet veliki progres. Vinogradi se prostiru na samo četiri hektara i zasađeni su sa tinta del paisom. Glavne tehnike su potpuno restriktivni pristup prinosima i još ako znamo da se njegov položaj smatra za najbolji teroar Ribere, jasno je da uspeh nije došao slučajno. Grožđe se bere ručno u trenutku kad je dostiglo potpunu potrebnu zrelost, a potom se hladnjačama prevozi do četrdeset ki-lometara udaljene vinarije. Tamo deset žena ručno odvaja bobice od peteljki i nakon selekcije, na tradi-cionalan način pod nogama presuju grožđe. Grožđe zatim leži u sopstvenom soku nekih desetak dana do početka fermentacije, koja prosečno traje osam dana. Nakon toga vino odlazi na odežavanje u novu burad od francuskog hrasta. Kasnije se svako poseb-no bure proba i vina koja pokažu posebnu snagu i koncentraciju idu na dodatno odležavanje, ponovo u novu burad od francuskog hrasta. Taj proces bi se tad mogao nazvati 200% novi barik. Nakon skoro dve godine odležavanja i zrenja Pingus se flašira. Pošto je famozni Parker prvu berbu ocenio sa 98 od 100 mogućih poena, nastala je prava jagma za jed-nom od 7.000 boca koje se proizvedu godišnje. Ovo 100% ručno proizvedeno vino karakterišu arome dima, smokvi, crne čokolade, začina, katrana, kao i puno telo i odličan potencijal starenja.

Što se tiče ponude na srpskom tržištu ne može se reći da je preterano bogata, mada se u posle-dnje dve godine primećuje veliki pomak kad su u pitanju vina iz Ribera del Duero regiona. Cene u maloprodaji kreću se od 1.000 dinara, koliko košta Anta 4 iz vinarije Banderas, vino Pruno vinarije Finca Villacreces staje oko 1.800 dinara, Condado de Oriza Crianza vinarije Pagos del Rey je 1.400 dinara, dok Valduero Crianza košta 2.200. Za neku rezervu, na primer iz iste kuće, valja izdvojiti 5.700 dinara. U restoranima se cene kreću od 2.000 dinara do 8.000 dinara. WS

degustacijetim sa rad ni ka ma ga zi na Wi ne style ura dio je blind ta­sting (de gu sta ci ja na sle po) tri crvena vina iz {panske regije Ribera Del Duero ko ja su me đu naj pro da va ni ji m u do ma ćim re sto ra ni ma

Stevan Rajta

Miša Cilić

Đuro Tošić

wine sTyle degusTaCije

60 WINE STylE

wine sTyle degusTaCije

Nav

eden

e su

pro

sečn

e na

bavn

e ce

ne u

res

tora

nim

a

WINE STylE 61

condado de Oriza crianza 2009

proizvođač: Pagos del Reysorta: tempranillooblast: Ribera Del Dueroprocenat alkohola: 13,5%cena: 1.400 dinara

Tamne, intenzivne purpurne boje, odlične refleksije. Bogato je aromama, prvenstveno crnog bobičastog voća - naročito kupine, kao i kafe i čokolade. Drvo je lepo integrisano, srednjeg je ka punom telu. Sveže, lepo izbalansirano vino, veoma perzistentno. Tanini su zeleni, što je preduslov za dalji napredak ovog vina u boci. Vrlo prijatne svežine, sa lepom neagresivnom završnicom.

Odnos cena/kvalitet:

Valduero crianza 2007

proizvođač: Valduerosorta: tempranillooblast: Ribera Del Dueroprocenat alkohola: 14%cena: 2.230 dinara

Rubincrvene boje, sa nijansama boje cigle na odsjaju. Aromatski izuzetno kompleksno vino. Na početku su naglašene voćne arome, ali s vremenom se oslobađaju i arome kedrovine i likeraste note, koje ukazuju da je vino veoma lepo sazrelo. Dobro izbalansirano, pri-jatno i puterasto vino, sa lepo integrisanim drvetom. Slojevito vino, sa odličnim balansom tanina i alkohola. Elegantno i postojano, sa pitkom i dugom završnicom. Odnos cena/kvalitet:

Pruno 2010

proizvođač: Finca Villacrecessorta: tempranillo, cabernet sauvignonoblast: Ribera Del Dueroprocenat alkohola: 13,5%cena: 1.790 dinara

Izuzetno tamne crvene boje sa ljubičastim odsjajem, odlične refleksije i dobre pokretljivosti u čaši. Prisutne arome crnog bobičastog voća (ribizle, kupine), ali sa značajnim doprinosom aroma hrastovine (dima i kafe). Puno i robusno, ali i sveže vino, sa reaktivnim, nešto oštrijim i naglašenijim taninima. Završnica je duga i postojana.

Odnos cena/kvalitet:

62 WINE STylE

wine style info

WS: Kada ste počeli da se bavite vinarstvom i zašto?Godine 1984, iz hobija. Praktično, ceo život se bavim vinarstvom.

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili? Bavio bih se uređenjem enterijera.

WS: Vino je za Vas posao, hobi... Sada je posao.

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu? Vino za veliki doživljaj - veliko uživanje.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo? Na putu da bude uspešno.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu? Vinogradarstvo i nedostatak dobrih vinskih stručnjaka.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše? Grand cur – Gazdinstvo Cilić.

WS: Koje je nabolje vino koje ste probali, a da nije Vaše? Grand Vin De Chateau Latour.

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli? Chateau Latour.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto? Cabernet sauvignon reserve, zato što je to vino iz najboljeg vinograda i ono predstavlja zbir svih naših znanja i umeća. To vino rađeno je sa idejom da bude najbolje.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino? Zato što je rađeno sa mnogo ljubavi i zbog dobrog odnosa cene i kvaliteta.

WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino? Sa Žerarom Depardjeom, zbog njegovog vinskog nosa.

CV srpskog VinarstVa

Miodrag Mija Radovanović, vlasnik vinarije Podrum Radovanović, rođen je leta 1955. godine u Krnjevu kod Velike Plane. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Odseku za prehrambenu tehnologi-ju, a zatim je kao enolog bio rukovodilac proizvodnje u Navipu. Svoju strast prema vinu odlučio je da pretoči u privatnu inicijativu, pa je u ovom malom mestu u Šumadiji nastao jedan od prvih, tada malih privatnih vin-skih podruma u Srbiji. Prvu buteljku vina ova vinarija napunila je 1991. godine, a to vino se iste godine poja-vilo i na tržištu. Od samog početka vina vinarije Podrum Radovanović jedna su od najboljih srpskih, naročito crvena, a Mija Radovanović jedan je od najuspešnijih i najpopularnijih domaćih vinara.

Miodrag Mija Radovanović

wine style info

WINE STylE 63

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

wine style putopis

64 WINE STylE

Piše: Aleksandar Dukoviœ

ParizMeđu svetskim metropolama verovatno ima onih koje se pre nego Pariz mogu opisati kao moćne, impresivne; koje su možda i fascinantnije po svo-jim zdanjima, ali teško da i jedna metropola nosi šarm, romantiku i sklad kakav ima Pariz – grad čiji široki bulevari i tesne ulice Monmartra i Pigala svojim snažno ukorenjenim duhom tradicije, nonšalancije i dozirane dekadencije odoleva-ju nesumnjivo prisutnom uticaju globalizacije, ostavši podjednako autentične, onakve kakve ih je svojim užarenim očima željnim velikog sveta mogao posmatratati talentovani i nesretni slikar Tuluz Lotrek. I mnogi drugi iz ere impresionizma, umetničkog pravca koji je Parizu dao možda i najsnažniji pečat

Foto: Vladimir Antić

WINE STylE 65

wine style putopis

Pariz se može istraživati mesecima, ali se ovaj grad sasvim lepo može upoznati i doživeti i za nedelju dana. Pa krenimo

– šta sve možete za sedam dana u Parizu.

Ukoliko se opredelite da u centar dođete metroom, neka to bu-de stanica Konkord. Kada se popnete stepenicama podzemnog prolaza i nađete na Trgu, jedan okret od 360 stepeni i u 30 sekundi imaćete prvi susret sa većinom najvećih znameni-tosti grada – na jednoj strani nalazi se frontalni deo zgrade muzeja Luvr sa staklenom piramidom u sredini; nasuprot njoj Trijumfalna kapija do koje vodi avenija sa bujnim drvoredima sa obe strane – čuvena Jelisejska polja, a negde između, u per-spektivi, sa druge strane Sene uzdiže se i Ajfelova kula. Pošto ste već na najvećem trgu Francuske prestonice obratite pažnju na obelisk koji zauzima centralno mesto. Potiče iz vremena Ramzesa II, prenet je iz Luksora, a Francuzi su ga dobili kao znak zahvalnosti za doprinos koji je egiptologiji dao njihov su-narodnik Žan Fransoa Šampolion. Manje poetičan, ali svakako izuzetno zanimljiv podatak je da se na sredini ovog osmouga-

wine style putopis

66 WINE STylE

onog trga krajem XVII veka nalazila giljotina na kojoj su pogubljeni Luj XVI, kraljica Marija Antoaneta i vođa Francuske revolucije Maksimilijan Robespijer.

Možda je najlogičnije da odavde u šetnju krenete Jelisejskim poljima (na francuskom Champs-Élysées) ka Trijumfalnoj kapiji. Aveniju koju Francuzi smatraju za la plus belle avenue du monde (najlepšu aveniju na sve-tu) krase prelepe fasade zgrada u kojima su smešteni luksuzni restorani i hoteli, kao i najprestižniji francuski modni brendovi među kojima najmarkantniju lokaciju i kvadraturu ima čuveni Louis Vuitton. Francuzi se trude da ne dopuste komercijalizaciju koja bi naružila samo jezgro grada, tako da se ovde osim visokom ce-nom (i preko milion evra za iznajmljivanje 100 metara kvadratnih) gradske vlasti opiru i formalnim zabrana-ma velikim trgovinskim lancima kojima cena prostora ne predstavlja problem.

Na samom kraju Avenije, na trgu Šarla de Gola nalazi se jedan od simbola Pariza – Trijumfalna kapija, na-stala u čast svih boraca za Francusku, naročito onih iz Napoleonovih ratova. Ispod ovog slavoluka koji simbo-liše slobodarski, ali i osvajački duh naroda Francuske, prolazili su mnogi pobednički marševi različitih vojski – francuskih, nemačkih u Drugom svetskom ratu,

kasnije savezničkih želeći da time na svoje poduhvate prenesu deo simbolike imena i značenja ove građevine. Oni su prolazili, i njihovo je prolazilo, a Trijumfalna kapija je ostajala nepromenjena, samo obogaćena za još jedan istorijski detalj. Zanimljivo je, ipak, da ova građevina koja je nastala kao interpretacija starorim-skog Titovog slavoluka, nije najveća Tijumfalna kapija na svetu. Najveću su napravili Severnokorejci, želeći očigledno da bar veličinom zasene parisku. U kontek-stu upoznavanja istorijskog nasleđa, trebalo bi posetiti i Dom invalida, mesto na kojem je sahranjen Napoleon.

WINE STylE 67

wine style putopis

U svojoj najpoznatijoj šansoni La Bohème legendarni Šarl Aznavur kaže: „Više ne poznajem ni zgrade, ni ulice koje je sretala moja mladost“ pevajući o Monmartru, najbo-emskijem delu Pariza za koji se smatra da najbolje čuva njegov stari duh. Ovo brdo, sa prelepom crkvom Sakr ker na vrhu sa čijeg platoa se pruža impresivan pogled na ceo grad, i svojim tesnim uličicama načičkanim restoranima sa kariranim stolnjacima i galerijama slika, možda više nije onakav kakvim ga pamti čuveni šansonjer i sasvim sigurno se razlikuje od Monmartra u kome su živeli ili u njega svraćali Van Gog, Sezan, Matis, Renoar, Dega i već pomenuti Tuluz Lotrek, koji je u njemu našao svu svoju inspiraciju i ujedno životna iskušenja. Ali, Monmartr je ipak još uvek prelepo i šarmantno mesto puno roman-tičnih detalja, a ako ste dovoljno uporni, možete naći bakalnicu nepromenjenog izgleda u kojoj je „pazarila“ i Amelija Pulen.

Monmartr je svoj boemski status stekao spontano tako što je u XIX veku bio oslobođen plaćanja gradskih taksi, pa se ovde mogao naći najjeftiniji alkohol u gradu. Ubrzo je ovde izniklo mnogo bistroa u kojima se počela okupljati deka-dentna intelektualna i umetnička elita, a brdo je u svom podnožju, u delu poznatom kao Pigal, uz zabavu u čuvenom Mulen Ružu postalo i centar uživanja u čarima najstarijeg zanata (ova tradicija sačuvana je do današnjih dana).

wine style putopis

68 WINE STylE

Ukoliko obilazite Latinsku četvrt doći ćete i do čuvene Sorbone i, u neposrednoj blizini, Panteona. Ovo zdanje je prvobitno sagrađeno kao crkva i ideja je bila da podseća na Panteon u Rimu. Međutim, posle nekoliko uzimanja i vraćanja crkvi, Panteon je pretvoren u spomenik i grobno mesto brojnih znamenitih ličnosti. Među poznatim ime-nima ovde počivaju Viktor Igo, Aleksandar Dima, Marija i Pjer Kiri, Emil Zola, Žan Žak Ruso... Još jedna značajna stvar se nalazi u ovom zdanju – Fukoovo klatno koje je okačeno na vrh kupole i koje je poslužilo za eksperiment kojim je dokazana rotacija Zemlje.

Jedan od najpoznatijih simbola Pariza je i Ajfelova kula. Iako se govorilo da je ova građevina ruglo grada i da će biti porušena nakon Svetske izložbe zbog koje je i sazidana 1889. godine, ostala je i danas predstavlja jednu od najpoznatijih i najposećenijih atrakcija sveta. Visoka je 320 m i do 1931. godine bila je najviša građe-vina na svetu dok je nije premašio američki Empajer Stejt Bilding. Možete se popeti na vrh kule i to liftom koji i danas koristi mehanizam iz 1889. godine, i uži-vati u prelepoj panorami.

WINE STylE 69

wine style putopis

Ukoliko imate dovoljno vremena, izdvojite bar pola dana za obilazak Versaja. Izgradnju ovog raskošnog dvorca započeo je Luj XIV i služio je kao kraljevski dom preko stotinu godina, sve do kraja vladavine Luja XVI u njegove žene Marije Antoanete. Osim što će vas opčiniti velelepnost odaja, nameštaja i ostalih vrednosti u dvorcu, svakako će još jači utisak ostaviti predivan park koji se prostire na preko 815 hektara. Brojne fontane, vrtovi, oranžerija i prateće manje zgrade čine ovaj park neobično zanimljivim mestom koje godišnje poseti više od tri miliona ljudi.

MuzejiSlavni posetioci Monmartra danas „žive“ nekoliko arondismana dalje u Orseju, muzeju sa najfasci-nantnijom zbirkom impresionističkih slika. Ne tako veliki, i za obilazak neuporedivo jednostavniji od susednog Luvra, Orsej pruža vatromet kolorita po kome je Pariz XIX i prve polovine XX veka bio poznat. U ovom muzeju, koji je najpre bio železnička stanica, prepoznaćete najpoznatija platna Monea, Manea, Sezana, Dege, Van Goga, Pisaroa, Gogena… Svakako treba posetiti i muzej Luvr, koji je znamenit ne samo po svojim umetničkim sadržajima koji pripadaju ranijim epohama, već i po impresivnom enterijeru i eksterijeru. Ali, ukoliko ne nameravate da kroz Luvr „protrčite“ i vidite samo Mona Lizu, budite spremni da za ovaj muzej odvojite puno vremena. Na šezdeset hiljada kvadratnih metara izloženo je blizu 40.000 eksponata. Ukoliko se umorite od razgledanja, možete napraviti lepu pauzu u kafeu u sred muzeja, sa pogledom na čuvenu staklenu piramidu u dvorištu.

wine style putopis

70 WINE STylE

Bilo da krenete levo od Šanzelizea, pređete Senu i nađete se na Marsovim poljima gde je izgrađena Ajfelova kula, ili reku pređete starim mostom pokraj čuvene katedrale Notr Dam, pa prateći bulevare Sen Mišel i Sen Žermen dođete u slikovitu Latinsku četvrt, ili se u potrazi za mestom gde se nalazila Bastilja nađete u autentičnoj Jevrejskoj četvrti, ili na trgu Vendom koji vrvi od skupih brendova ili pred Operom, u svim tim arondismanima, kako Parižani nazvaju svoje delove grada, naići ćete na ujednačenu arhitekturu. Standard koji je sredinom devetnaestog veka postavio baron Hausman – tvorac širokih bu-levara i neoklasicističkih petospratnica sa čuvenim francuskim balkonima od kovanog gvožđa, nije se mnogo promenio do danas. Pariz nije koloritan kao neki gradovi, mahom obložene sivim kamenom ujed-načene fasade zgrada koje se međusobno razlikuju tek sitnim detaljima i bojom šalona, ipak daju sklad-nu i šarmantnu celinu. Istražujte pariske ulice koje će vam, budući da često nisu postavljene pod pravim uglom zadavati nevolje za zadržavanje željenog pravca, ali shvatite to kao

izazov i prednost, jer premda veliki, kroz Pariz je moguće i treba šetati. Na njegovim trotoarima ne-ma gužvi, čak i u najprometnijim ulicama. Mirisi koje se pariskim ulicama i danas šire iz pastiserija, prodavnica sireva, piljara, cvećara… stvaraju arome koje su karakteristične samo za gradove Francuske. Ako ste uporni u traganju, u Parizu i danas možete naći uličice koje imaju zaista jedinstvenu poetiku, u kojima su jedna do druge nanizane radnje u koji-ma se Parižani snabdevaju delikatesnim sirevima, ribom, mesom, guščjom paštetom… Francuzi kao da su izmislili uživanje, pa su ove, ali i sve druge ulice bez izuzetka pune bistroa i braserija u kojima možete dobiti ne tako dobru kafu i neuporedivo bolje vino na čašu. Probajte njihovu supu od lu-ka, hleba i sira i chef salatu sa krutonima, čeri paradajzom, prženom slaninom i guščjom pašte-tom. Ambijent će pružiti udobnost koja više dolazi od neformalne atmosfere i nepretencioznosti u osmišljavanju enerijera lokala, nego od udobnosti naslona po pravilu drvenih stolica i (ne)ljubaznosti konobara. U boljim restoranima, a nas je preporu-ka odvela u restoran Svinjske nogice, tradicionalni restoran koji se nalazi sasvim blizu Luvra, ali ne

WINE STylE 71

wine style putopis

toliko skup, pa se u njemu mesto zakazuje nekoliko dana unapred, možete iskusiti i mnogo neobičnije gastronomske specijalitete karakteristične za ovu zemlju – kao što su vinogradarski puževi, svinjski repovi posebno pripremani i garnirani, razne vrste bifteka i ramsteka, po pravilu krvavih, francuski specijalitet konjetinu, i naravno, uživati u raznim aromatičnim sirevima i dobrim vinima.

Obilazak modnih brendova u Parizu može se podvesti i pod kulturni i kulturološki doživljaj jednak odlasku u umetničke galerije - prijatno je uživati u visokoj estetici, bez obaveza kupovine eksponata. Raskošne prodavnice Žana Pola Gotjea, Diora, Luja Vitona smeštenih u sa-mom centru prestonice ugođajem koji pruža prevazilazi Galerija Lafajet, koju bi, premda je multibrending radnja, bilo uvreda nazvati robnom kućom ili šoping centrom. Najpoznatija u lancu Galerija Lafajet, koja se nalazi u devetom arondismanu u Hausmanovom bulevaru smeštena je u velelepnu zgradu s kraja 19. veka koja svojim enterijerom više nalikuje operi nego prodajnom prostoru, a ništa mlađa je i tradicija njenih vlasnika koji se trgovinom u oblasti mode bave već dva veka.

Ukoliko nemate odbojnost prema ideji da neko vre-me u najpoetičnijem evropskog gradu provedete na groblju Per Lašez, nećete pogrešiti ako ga posetite jer i ono ima svojevrsnu poetiku i svakako svedoči o znamenitosti grada u kojem su ne samo radost živ- ljenja (ili kako bi francuzi rekli joie de vivre) već i svoj spokoj nalazili jednako znameniti ljudi. Ovde cvet u znak poštovanja možete spustiti na grob Viktora Igoa, Šopena, Oskara Vajlda, Molijera, Iva Montana, Edit Pjaf, Bizea ili rok legende Džima Morisona.

Pariz obiluje parkovima, a jedan od najposećenijih je Luksemburški park u centru grada. Parižanima je ovo omiljeni park, pa sa prvim zracima sunca ovde možete zateći mnoštvo ljudi skinutih do poja-sa i u kupaćim kostimima kako lenčare, ćaskaju ili čitaju po stolicama i klupama. U centralnom delu parka nalazi se čuvena Luksemburška palata.

I za kraj, da biste iz ovog fascinantnog grada poneli romantične uspomene nikako ne propustite duge i spore šetnje pokraj Sene. Priuštite sebi još jednu kafu uz kroasan u braseriji sa pogledom na ovu lenju reku. I naravno, najbolje je da sve to podelite u dvoje. Jer samo onda je romantika potpuna. WS

wine style hotel

72 WINE STylE

Foto

: ar

hiva

Inte

rnac

iona

l Des

ign

Hot

el

WINE STylE 73

wine style hotel

Za one koji traže boravak u istorijskom centru prestonice Portugala u jednom moder-nom, sofisticirano dizajniranom hotelu, odličan izbor biće Internacional Design Hotel.

Smešten na samo nekoliko minuta od Gornjeg grada (Bairro Alto) i tvrđave Svetog Ðorđa (Sao Jorge) ovaj hotel podeljen je u četiri zasebne celine različitog stila - Urban, Tribe, Zen i Pop. Takođe, krasi ga i jedinstven spoj arhaičnog i modernog – dok je ekstravagantni enterijer vrlo moderno i originalno uređen, spoljašnost ničim ne odudara od okolne autentične arhitekture centra Lisabona. Sa ciljem da svaki boravak u ovom hotelu bude jedinstven, sve navedene celine osim posebnog dizajna imaju i različite mirise i zvukove, tako da svako i zatvorenih očiju može da prepozna temu u kojoj se nalazi.

Internacional

Lisabon sa svojim specifičnim šarmom deluje omamljujuće zavodljivo, a Internacional Design Hotel skoro nestvarno – spolja kao integralni deo istorijskog centra, a unutra kao futuristički enterijerski eksponat

Lisabon

DesignHotel

wine style hotel

74 WINE STylE

Osim standardne tehničke opremljenosti po visokim standardima, svih 55 soba hotela ima i đakuzi, Nespresso aparate za kafu, a veliki apartmani i Playstation. U svim temama postoji četiri vrste soba: cocoon (12 kvadrata), male, srednje i velike, osim koncepta Urban koji ima samo male i srednje sobe. Na poslednjem spratu nalazi se takozvana rajska soba (Heaven Room), koja se sastoji od tri zasebne celine - Lego, Omphalus i Zenses. Koncept sobe je osmišljen tako da se na jednom mestu nude mogućnosti za različite aktivnosti - u Legu je predviđeno uživanje u čitanju i surfovanje po internetu, Omphalus je soba za sastanke, radionice ili male konferencije, a u Zensesu profesionalni masažeri nude opuštanje uz brojne masaže i terapije. Naoki restoran, koji se nalazi u okviru Internacional Design Hotela, zadovoljava sve kriterijume trenutno vrlo aktuelne kreativne i zdrave kuhinje. Koristeći regionalne, sezonske i organske proizode, ovaj restoran zadovoljava i najviše standarde kvaliteta. Atmosfera u restoranu je vrlo opuštajuća, čemu svakako doprinosi i prelepi pogled na centar Lisabona. Veliki izbor vina, naročito portugalskih, kao i koktela može se probati u Rossio Wine & Baru, a uz pića se mogu poručiti i lagani snekovi.

WINE STylE 75

wine style hotel

Lisabon je grad koji nudi brojne mogućnosti za sadržajan od-mor, prvenstveno zbog svog položaja – s obzirom na to da se nalazi na moru, brojne plaže i obilje sunčanih dana čine ga atraktivnim većim delom godine. Takođe, mnoštvo istorijskih spomenika, izražen umetnički duh, specifična fado muzika i brojni fado barovi, odlična vina i bogata gastronomska karta, biće od pomoći da se na najbolji mogući način doživi ovaj grad. A Internacional Design Hotel može da bude odlična polazna tačka za bilo koju vrstu istraživanja.

Cena prenoćišta za dve osobe se kreće od oko 130 evra pa naviše. WS

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na:

• Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)

• Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji - edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina

• Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama

• Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 38 20 423redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

ČlanarinaCena godišnje članarine: 2.900 dinara

WINE STylE 77

VINOTEKE I WINE BAROVI

WINE ShOP ARENABul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

WINE BAR & ShOP MAGNUMDositejeva 13, Beograd

AROMATICA & WINEBelville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd

AROMATICA & PLEASUREĐure Jakšića 7, Beograd

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, Beograd

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

PREMIERStrahinjića bana 13a, Beograd

PODRUM WINE ARTUgao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

hEDONISTKralja Milana 3, Beograd

ChIANTI Lomina 41, Beograd

PRODAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

BALZAC Strahinjića Bana 13, Beograd

TRIBECAKralja Petra 20, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRADMilutina Milankovića 134d, Novi Beograd

TRAČMileševska 39, Beograd

RESTORAN hOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

KOVAČBulevar oslobođenja 221, Beograd

DORIAN GRAYKralja Petra 87-89, Beograd

BIBER MG01Španskih boraca 3, Beograd

ŠARANKej oslobođenja 53, Zemun

ŽABARKej oslobođenja bb, Zemun

BISTRO LA MERUgao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

ZLATAN BORZlatibor

NAŠA KUćABanjička bb, Užice

ćATOVIćA MLINIMorinj, Boka Kotorska, Crna Gora

ZIGANTELivade, hrvatska

hOTELI

ZIRARuzveltova 35, Beograd

hYATT REGENCY BEOGRAD Milentija Popovića 5, Beograd

SqUARE NINEStudentski trg, Beograd

hOTEL PALISADZlatibor

DASh STAR LUxURY ACCOMMODATIONVršačka 11, Novi Sad,

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

SqUAShLANDKneza Višeslava 27, Beograd

CITY WELLNESSKraljice Natalije 38-40, Beograd

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

WINE STylE 81

wine style vinski rečnik

T

Piše: Dragana Zdelarsommelierdraganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu

Table wine (sTona vina) - u engleskom jeziku pojam stono vino označava sva ona vina koja nisu penušava ili pojačana i imaju najmanje 7% alkohola, a najviše 14%. Stono vino nije oznaka kvaliteta, mada ga neki povezuju sa vinima najnižeg kvaliteta, što je u ne malom broju slučajeva apsolutno netačno. Ova vina bismo još mogli nazvati i običnim, mirnim vinima (bez CO

2). Sinonimi

za ostala evropska stona vina bi bili tischwein (Nemačka) ili vin ordinaire (Francuska), što ne treba mešati sa pojmovima: deutsher tafelwein (Nemačka), vin de table (Francuska) ili vino da tavola (Italija), koji su i svojevrsna naznaka kvaliteta. Svaka zemlja svo-jim zakonom o vinu definiše koja vina se podrazumevaju pod poj-mom „stono vino“.

Tannins (Tanini) - hemijska jedinjenja koja spadaju u polifenole, zajedno sa pigmentnim materijama, flavonoidima... Polifenolna jedinjenja su upravo ona jedinjenja koja determinišu ukus, strukturu i miris vina. Tanina ima u kožici, semenkama i peteljkama grožđa, ali se u vinu količina tanina može povećati ako je vino odležavalo u drvenim sudovima, a posebno u barik buradima. Tanini su opori i ako ih ima previše u vinu onda je ono trpko i grubo. Tanine možemo podeliti na zrele i zelene (iz zrelog ili nedovoljno zrelog grožđa) i na nepolimerizovane i polimer-izovane (u mladom i u odležalom vinu). Polimeri su jedinjenja čiji molekuli imaju tendenciju da se vezuju u duge molekularne lance. I zreli i zeleni tanini u vinu se odležavanjem vezuju u lance i postaju „mekši“, somotastiji i ne tako astrigantni (oštri) za naše receptore, ali nezreli, zeleni tanini s vremenom ne mogu postati zreli i uvek ostaju nekako opori i reski (daju neprijatnu teksturu i ukus vinu). Tanini su takođe prirodni konzervans za crvena vina, a u vinu su najpoželjniji oni tanini koji potiču iz pokožice grožđa (oni iz semenke i peteljke vinu daju neželjenu gorčinu koju osećamo u samom korenu jezika kad progutamo gutljaj vina). Zato se za izradu kvalitetnih vina koriste samo bobice grožđa (peteljke se odstranjuju), a prilikom muljanja ili presovanja vodi se računa da se neinvazivnim metodama raspuknu samo bobice, a da se pri tome ne nagnječe i semenke iz grožđa.

wine style vinski rečnik

82 WINE STylE

Tar (kaTran, Tečna smola) - ovaj deskriptivni pojam se ponekad koristi u afirmativnom kontekstu da bi se opisala neka vina od sorte kaberne sovinjon ili zinfandel, kada svojim aromama asociraju na blagi miris rastopljenog katrana.

TarT (oporo, resko) - termin koji se koristi za opisivanje vina koja imaju prenaglašene kiseline koje na nepcu ostavljaju grubu, hrapavu taktilnu impresiju.

TarTaric acid (vinska kiselina) - osim vinske kiseline u vinu se najčešće i u najvećem procentu nalaze još i jabučna (citric acid) i mlečna kiselina (malic acid), koje potiču iz grožđa ili su produkt fermentacije (malolaktika), a vinu daju prijatnu svežinu. Još jedna od kiselina koja se može naći u vinu je i sirćetna (acetic acid), ali je ona nepoželjna i ako se nađe u nešto većem procentu vinu daje neprijatno kiseo, sirćetni ton. Količina kiselina u vinu može biti izražena ili u procentima ili u gramima po litru. U vinu se ne gleda samo kolika je količina kiselina, već odnos (procenat) u odnosu na ostale komponente u vinu. Na taj način se izražava, odnosno određuje balans ili harmoničnost vina.

TarTar; TarTaraTes (TarTaraTi) - tartarati su soli vinske kiseline. I ovi, inače bezazleni, sitni kristalići mogu se oformiti u boci vina ako prethodno nisu eliminisani procesom hladne stabi-lizacije (jedan segment tzv. „kozmetike vina“). Pojava tartarata u već flaširanom vinu ne predstavlja manu vina i da bi se izbeglo pretakanje tartarata iz flaše u čašu potrebno je samo dekanti-rati vino kroz levak sa sitnim sitom (s obzirom na to da su ovi kristalići oštri i malo neugodni na jeziku i nepcu, ali ne menjaju organoleptički sastav vina, ovakva vina ne treba odbaciti).

TasTevin; wine TasTing cup – sada već vrlo prepoznatljiv, mada više ukrasni detalj, oko vrata vinskog konobara (sommeliera) u prošlosti je imao i upotrebnu vrednost. Srebrna činijica, posebno dizajnirana, na dnu sa jedne strane sa zarezima (koji prelamaju svetlo i reflektuju ga kroz vino da bismo mogli izvršiti analizu boje i refleksije vina) i ovalnim udubljenjima (bliže nama) u kojima možemo proceniti dubinu, punoću i bistrinu vina. Nekada je ova posudica korišćena u podrumima u Burgundiji za analiziranje i probanje vina. Kasnije je postala tradicija da je sommelieri nose oko vrata, na lancu ili satenskoj vrpci, a sada je tastevin svojevrsni simbol i zaštitni znak profesionalnih poznavalaca vina. WS