-

fl'lV.LldV)l0IflGOHnId0VZ:nIOdIZ3Afl

3fIZVA33N'lv)(SM3fNVAV:)3lJ.dSI

VZ:nIOd~O)ffllJ..LSOAGflfNVfNVTIfl0

3fIN3AO'lS3)fI'lRfld:nI

I

OAOSO)f3)fI'lRfld:nI

flG3WZI

WflZVlIOdS

Republika Siovenije i Republika Kosovo. uz zelju da postignu Sporazum 0 izbegavanjudvostrukog poreza i Sprecavanju fiskalne evazije u vezi Poreza 0 prihodu i 0 kapitalu,

Dogovorili su se kao u nastavku:

CLAN 1

OBUHVACENESTRANKE

Ovaj Sporazum primenjuje se nad licima koja su stanovnici jedne iIi obe Ugovorne stranke.

CLAN 2

OBUHV ACENI POREZI

1. Ovaj sporazum vazi za porez na prihod in a capital, koji se primenjuje u ime Ugovorne drzaveiii njenih politickih pod jedinica iIi lokalne vlasti, bez obzira na nacin njihovog prikupljanja.

2. Porezom za prihod i na capital smatraju se svi porezi na prihod i kapital koji se odnose naukupni prihod, na ukupni kapital, iii na elemente prihoda iii kapitala, ukljucujuCi porez na profitod prodaje pokretne i nepokretne imovine, porezi na ukupne iznose placene od preduzeca, kao iporezi koji se placaju za kapital.

-3. PostojeCi porezi na koje se Sporazum naroCito odnosi su:

a) u Sloveniji:

(i) porez na prihode pravnih lica;(ii) porez na prihode fizickih lica;(iii) porez na imovinu;

(u daljem tekstu "Slovenski porez")

b) na Kosovu:

(i) porez na licni dohodak;(ii) porez na korporacijski dohodak;(iii) porez na imovinu;

'-

(u daljem tekstu "Kosovski porez")

4. Sporazum takode vazi za iste iIi slicne poreze koji stupe na snazi nakon datuma Sporazuma,kao dodatak, iii umesto postojeCih poreza. Nadlezne vlasti Ugovomih drzava obavestavaju jednadrugu 0 svakim sadrzajnim promenama u njihovim zakonima 0 porezu.

CLAN 3

OPSTE DEFINICIJE

1. Za svrhe ovog Sporazuma, osim ukoliko sadrzaj ne iziskuje drugaCije:

a) Izraz "Slovenija" znaCi Republika Siovenije i, kad se koristi u geografskom smislu, znaCIteritorija Siovenije, kao i primorske zone nad kojima Siovenija vrsi suverena i nadleZna prava uskladu sa svojim unutrasnjim zakonodavstvom i medunarodnom pravom;

b) Izraz "Kosovo" znaCi Republika Kosova, ukljucujuCi svu teritoriju i vazdusni prostor, nadkojima vrsi svoja nadlezna iii suverena prava eksploatacije, koriscenja, kao i ocuvanja prirodnihresursa u skladu sa medunarodnim pravom;

c) izrazi "jedna Ugovoma drzava" i "druga Ugovoma drzava" znaci Sioveniju iIi Kosovo, uzavisnosti od sadrzaja;

d) izraz "lice" znaCi pojedinac, drudtvo iii neka druga grupa lica;

e) izraz "kompanija" znaCi svako korporativno telo iii entitet koje se smatra pravnim licem uporezne svrhe;

f) izraz "preduzece" odnosi se na vrsenje neke privredne delatnosti;

g) Izraz "preduzece jedne Ugovorne drzave: i "preduzece druge Ugovome drzave" znacipreduzeca stanovnikajedne Ugovome drZave i preduzece lica druge Ugovome drzave;

h) izraz "medunarodni saobracaj" znaci svaki prevoz nekim vozilom, brodom, avionom iiidrugim prevoznim sredstvom kojim operise preduzece, koje ima efektivno sediiste uprave ujednoj Ugovornoj drzavi, osim kad vozilo, brod iii avion iii prevozno sredstvo deluje izmeduzemalja u drug oj Ugovomoj drzavi;

i) izraz "kompetentna vlast" podrazumeva:

(i) u Sioveniji: Ministarstvo Finansija Republike Slovenije iii njenih ovlascenih predstavnika;(ii) na Kosovu: Ministarstvo Finansija Republike Kosova iii njenih ovlascenih predstavnika;

j) izraz "drZavljanin". u vezi jedne Ugovorne drzave. znaCi:

(i) svako lice koje ima drzavljanstvo te Ugovorne drzave;(ii) svako pravno lice, partnerstvo iIi udruzenje koje uziva takav status shodno zakonima na

snazi u toj Ugovornoj drzavi;

k) izraz "biznis" znaci vrsenje strucnih usluga i drugih delatnosti nezavisnog karaktera;

2. U svrhe sprovodenja Sporazuma u bilo koje doba od jedne Ugovorne drzave, svaki nedefinisani izraz, osim ukoliko se kontekstom ne nalaze drugacije, ima smisao koji je pridodatzakonom te drzave u svrhu poreza na koje se odnosi ovaj Sporazum, smisao shodno zakonima tedrzavi na snazi 0 porezima, a koje vaze iznad znacaj izraza datim shodno zakonima te Drzave.

CLAN 4

STANOVNIK

1. U svrhe ovog Sporazuma, izraz "stanovnik jedne Ugovorne drZave" znaci svako lice koje.shodno zakonima te drzave, podlaze porezima zbog prebivalista, adrese, mestu uprave iIi nekogdrugog kriterija slicne prirode i obuhvata tu drzavu i bilo kakvu politicku pod jedinicu iIi lokalnuvlast u toj zemlji. Medutim, ovaj izraz, ne obuhvata lice koje podleze porezu u toj Drzavi sarnoza prihode od izvora u toj Drzavi iIi kapitala koji se nalazi u toj drzavi.

2. U slucajevima kad, shodno odredbama stava 1, neko lice je stanovnik dye Ugovorne drZave,onda se status odreduje kao u nastavku:

a) smatra se stanovnikom drzave u kojoj ona ima stalno prebivalisste; ukoliko ima stainoprebivaliste u obe drzave, smatra se da je stanovnik sarno drzave u kojoj su blisko vezaninjegovi privredni i licni interesi i odnosi (centar zivotnih interesa);

b) ukoliko drzava u kojoj on ima centar zivotnih interesa ne moze se utvrditi, iIi ukolikonema stalni boravak na raspolaganju u nijednoj DrZavi, smatra se da je stanovnik sarnodrzave u kojoj obicno zivi;

c) ukoliko on redovno boravi u obe Drzave iIi ne boravi u nijednoj, smatra se da jestanovnik sarno DrZave u kojoj je on drzavljanin;

d) ukoliko je on drzavljanin obe drzave iIi nije drZavljanin nijedne od njih, nadleZnevlasti Ugovornih drzava resice pitanje medusobnim razumevanjem.

3. U slucajevima kad zbog odredaba stava L neko pravno lice je stanovnik obe Ugovorne drzave.onda se on smatra da je stanovnik sarno drzave u kojoj se nalazi njegova efektivna uprava.

CLANS

STALNO SEDISTE

1. U svrhe ovog Sporazurna, izraz "staino sediste" podrazurneva fiksno rnesto biznisa puternkojeg se vrsi, delirnicno iIi u potpunosti, delatnost nekog preduzeca.

2. Izraz "staino sediste" narocito obuhvata:

(a) Mesto uprave (rnenadzrnenta);(b) Neki ogranak;(c) Neku kancelariju;(d) Neku fabriku;(e) Neko gradiliste;(f) Neku rud, izvor nafte iii gaza, karnenolorna iii svako drugo rnesto koriscenja prirodnihresursa;

3. Gradiliste iii rnesto gradnje iii instalacije projekta saCinjava stalno sediste sarno ukoliko onotraje duze od dvanaest rneseci.

4. Bez obzira na odredbe iz ovog (:lana, izraz "stalno sediste" ne obuhvata:

(a) Koriscenje arnbijenata samo u svrhu skladistenja, izlaganja iii distribucije robekoje pripadaju preduzecu;(b) Drzanje jedne celine robe koja pripada preduzecu i to sarno u svrheskladistenja, izlaganja iii distribucije;(c) Cuvanje rezerve robe koje pripadaju preduzecu sarno u svrhe prerade oddrugog preduzeca;(d) Drzanje fiksnog rnesta delovanja sarno u cilju kupovine robe iii prikupljanjainforrnacija za potrebe preduzeca;(e) DrZanje fiksnog rnesta biznisa sarno u svrhe vrsenja bilo koje drugepriprernnje iii pornocne delatnosti za potrebe preduzeca;(f) Drzanje fiksnog mesta biznisa sarno u svrhe kombinacije bilo koje delatnosti izstava (a) do (e), pod uslovom da delatnost u kornpleksu ovog fiksnog rnesta kojaproizilazi iz ove kornbinacije je priprernnog iii pornocnog karaktera.

5. Bez obzira na odredbe stava 1 i 2, gde jedno lice - osim agenta nezavisnog status za kojegvaze odredbe iz stava 6 - deluje u irne preduzeca i irna, ujednoj Ugovornoj drzavi, nadleznost dapristupi ugovoru u toj drzavi u vezi neke delatnosti koje to lice sprovodi u irne preduzeca, osimukoliko su te delatnosti ogranicene na one iz stava 4 koje. ukoliko se vrse preko fiksnog rnestadelovanja, ne bi to rnesto uCinilo stalnirn sedistem shod no odredbarna tog stava.

6. Ne smatra se da preduzece ima stalno sediste u jednoj Ugovornoj driavi sarno zbog Cinjenieeda ista vrsi delatnost u toj drzavi putem nekog posrednika, opsteg agenta iIi nekog drugog agentanezavisnog status, pod uslovom da takva liea deluju na osnovu redovnog toka njihovog biznisa.Medutim, kad se takva delatnost vrsi u potpunosti iIi skoro u potpunosti u ime tog preduzeca, istvara iIi namece uslove izmedu tog preduzeca iIi agent a u njihovim komereijalnim iIifinaneijskim odnosima koje su drugcije od onih koji bi se mogli vrsiti putem nezavisnihpreduzeca, ne smatra se za nezavisni agentom u smislu ovog stava.

7. Cinjeniea dajedna kompanija kojaje stalna ujednoj Ugovornoj drzavi kontrolise iIi kontrolisese od druge kompanije kojaje stain a u drugoj Ugovornoj drzavi, iIi vrsi delatnost u drugoj drzavi(bilo putem stalnog sedista iIi drugih oblika), ne saCinjava dovoljan razlog da se ta kompanijasmatra stalnim sedistem druge.

CLAN 6

PRIHODI OD NEKRETNINE

1. Prihodi stvoreni od jednog stanovnika Ugovorne driave od nekretnine (ukljucujuci prihode odpoljoprivrede iIi sumarstva) u jednoj Ugovornoj drzavi mogu podleCi porezu druge Ugovornedrzave.

2. Izraz "nekretnina" ima smisao koji je dodat zakonima druge Drzave gde se nalazi doticnaimovina. U svakom slucaju, ovaj izraz obuhvata pratecu imovinu nekretnine, stoku i opreme kojese koriste u poljoprivredi i sumarstvu, prava nad kojima vazi stalno zakonodavstvo u vezi svojinezemljista, prava koriscenja nekretnine i prava fiksnih iIi promenjlivih isplata za koriscenje rudneizvore iIi druga prirodna bogatstva; brodovi, camei, avioni i drumska prevozna sredstva nesmatraju se nekretninom.

3. Odredbe stava 1 primenjuje se na prihode ostvarene od direktnog koriscenja, zakupa iIikoriscenja nekretnine u bilo kojem drugom obliku.

4. Odredbe stava 1 i 3 vaze takode za prihode od nekretnina jednog preduzeca.

CLAN 7

FITIMET NGA BIZNESI

1. Profiti preduzeca izvan teritorije Ugovorne drzave podlezu porezu sarno u toj drZavi, osimukoliko preduzece ne vrsi delatnost u drugoj drzavi putem stalnog sedista koji se nalazi u tojdrugoj drzavi. Ukoliko preduzece vrsi delatnost na gore naveden naCin, profiti preduzeca mogupodleCi porezivanju u drugoj Drzavi ali sarno u delu koji pripada tom stalnom sedistu.

2. U zavisnosti od odredba stava 3, kad jedno preduzece Ugovome drzave vrsi delatnost u drugojUgovomoj ddavi putem stalnog sedista. onda svaka Ugovoma drzava pripisuje sedistu profitkoji bi ostvarila kad bi bilo nezavisno preduzece koje bi delovalo istom iii slicnom delatnoscu,pod istim iIi slicnim uslovima, potpuno nezavisno od preduzeca Cijeje stalno sediste.

3. U utvrdivanju protita stalnog sedista, dozvoljeno je minusiranje troskova koji su uCinjeni usvrhe stalnog sedista, ukljucujuCi opste troskove i izvrsne uprave nacinjene u drzavi gde se nalazistalno sediste i drugde.

4. Bez obzira na mogucnost da se u jednoj Ugovornoj drzavi utvrde troskovi stalnog sedista naosnovu podele ukupnog profita preduzeca u raznim njenim delovima, odredbe stava 2 nesprecavaju Ugovornu drzavu da utvrde profite koji podlazu porezu takvom metodom, a koja seobicno primenjuje; u bilo kom slucaju, primenjena metoda mora biti rezultat koji se slazenacelima ovog clana.

5. Nijedan profit se ne moze pripisati stalnom sedistu sarno zbog Cinjenice da to sediste kupujerobu za preduzece.

6. U svrhe gore navedenih stavova, profiti koji se pripisaju stalnom sedistu utvrduju se istommetodom svake godine, ukoliko ne postoje jaki razlozi da se drugacije postupi.

7. Kad profiti sadrze elemente prihoda koje se tretiraju drugaCije nekim drugim clanom ovogSporazuma, onda se odredbe tih clanova ne menjaju odredbama ovog clana.

CLANS

MEDUNARODNISAOBRACAJ

1. Dobit od obavljanja medunarodnog saobracaja pomorskim brodom, vazduhoplovom iiidrumskim vozilom u medunarodnom saobracaju oporezuje se sarno u drzavi ugovornici u kojojse nalazi sediste stvarne uprave preduzeca.

2. Ako se sediste stvarne uprave preduzeca koje se bavi pomorskim saobracajem nalazi napomorskom brodu, smatra se da se nalazi u drzavi ugovornici u kojoj se nalazi maticna lukapomorskog broda iIi, ako nema maticne luke, u drzavi ugovornici Cijije rezident korisnikpomorskog broda.

3. Odredbe stava 1. ovog clana primenJuJu se na dobit od ucesca u pulu, zajednickomposlovanju iii medunarodnoj poslovnoj agenciji.

CLAN 9

POVEZANAPREDUZECA

1. Ako:

(a) preduzece drzave ugovornice ucestvuje neposredno iIi posredno u upravljanju,kontroli iIi imovini preduzeca druge drzave ugovornice, iIi

(b) ista lica ucestvuju neposredno iIi posredno u upravljanju, kontroli iIi imovinipreduzeca drzave ugovornice i preduzeca druge drzave ugovornice,

i ako su i ujednom i u drugom slucaju, izmedu ta dva preduzeca, u njihovim trgovinskim iIifinansijskim odnosima, dogovoreni iIi nametnuti uslovi koji se razlikuju od uslova koji bi bilidogovoreni izmedu nezavisnih preduzeca, dobit koju bi, da nema tih uslova, ostvarilo jedno odpreduzeca, ali je zbog tih uslova nije ostvarilo, moze se ukljuCiti u dobit tog preduzeca i shodnotome oporezovati.

2. Ako drzava ugovornica ukljucuje u dobit preduzeca te drzave dobit za koju je preduzece drugedrzave ugovornice oporezovano u toj drugoj drzavi, i shodno tome je oporezuje, i ako je takoukljucena dobit ona dobit koju bi preduzece prvo pomenute drzave ostvarilo da su uslovidogovoreni izmedu ta dva preduzeca bili oni uslovi koje bi dogovorila nezavisna preduzeca, tadruga drzava vrsi odgovarajucu korekciju iznosa poreza koji je u njoj utvrden na tu dobit.Prilikom vrsenja te korekcije, yodice se racuna 0 ostalim odredbama ovog ugovora i, ako je topotrebno, nadlezni organi drzava ugovornica medusobno ce se konsultovati.

CLAN 10

DIVIDENDE

1. Dividende koje isplacuje kompanija rezident drzave ugovornice rezidentu druge drzaveugovornice mogu se oporezivati u toj drugoj drzavi.

2. Medutim, dividende se mogu oporezivati i u drzavi ugovornici Cijije rezident kompanija kojaisplacuje dividende, u skladu sa zakonima te drzave, ali ako je stvarni vlasnik dividendi rezidentdruge drzave ugovornice, razrezan porez ne moze biti veCi od:

a) 5 odsto bruto iznosa dividendi ako je stvarni vlasnik jedna kompanija (osim ortakluka)koje poseduje najmanje 10 odsto kapitala kompanije koja isplacuje dividende;b) 10 odsto bruto iznosa dividendi u svim drugim slucajevima.

NadIezne viasti drzava ugovornica ce putem obostranog ugovora odluCiti 0 nacinu primene ovogogranicenja.

Ovaj stav ne utice na oporezivanje dobiti kompanije iz koje se dividende isplacuju.

3. Izraz "dividende", u ovom clanu, oznacava dohodak od akcija iIi drugih prava ucesca u dobitikoja nisu potrazivanja duga, ucesce u dobiti kao i dohodak od drugih korporativnih prava koji jeporeski izjednacen sa dohotkom od akcija u zakonima drzave Ciji je rezident kompanija koja vrsiraspodelu.

4. Odredbe s1. 1. i 2. ovog clana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik dividendi, rezident drzaveugovornice, obavlja poslovanje u drugoj drzavi ugovornici Cijije rezident kompanija kojaispIacuje dividende preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi u toj drzavi iIi akcije na osnovukojih se dividende isplacuju stvarno pripadaju stalnoj bazi. U tom slucaju primenjuju ce seprimeniti odredbe clana 7.

5. Ako kompanija koja je rezident drzave ugovornice ostvaruje dobit iIi dohodak iz druge drzaveugovornice, ta druga drzava ne moze da zavede porez na dividende koje isplacuje kompanija,osim ako su te dividende isplacene rezidentu te druge ddave iIi ako akcije na osnovu kojih sedividende isplacuju stvarno pripadaju stalnoj poslovnoj jedinici iIi stalnoj bazi koja se nalazi utoj drugoj drzavi, niti da ne raspodeljenu dobit kompanije oporezuje porezom na ne raspodeljenudobit kompanije, cak i ako se isplacene dividende iIi ne raspodeljena dobit u potpunosti iIidelimicno sastoje od dobiti iIi dohotka koji su nastali u toj drugoj drzavi.

CLAN 11

KAMATA

1. Kamata koja nastaje u drzavi ugovornici a isplacuje se rezidentu druge drzave ugovornice,moze se oporezivati u toj drugoj ddavi.

2. Medutim, kamata se moze oporezivati i u drzavi ugovornici u kojoj nastaje, u skladu sazakonima te drzave, ali ako je stvarni vlasnik kamate rezident druge drzave ugovornice, razrezanporez ne moze biti veCi od [5] odsto bruto iznosa kamate. Nadldne vlasti drzava ugovornica ceputem obostranog ugovora odluciti 0 naCinu primene ovog ogranicenja.

3. Nezavisno od odredaba stava 2. ovog ciana, kamata se izuzima od oporezivanja u ddaviugovornici u kojoj nastaje ako:

a) je ostvari viada te drzave ugovornice, ukljucujuCi njenu politicku jedinicu iIi jediniculokalne samouprave, iIi centralna banka;b) je isplacena od vlade druge drzave ugovornice, ukljucujuCi njenu politicku jedinicu iIijedinicu lokalne samouprave, iIi centralna banka;

1-- c) je isplacuje u vezi jednog zajma, odobrenog, zajamcenog iIi obezbedenog od institucijedruge drzave ugovornice na racun te drzave, ovlascene u skladu sa posebnim domaCimzakonom za obezbedenje i finansiranje transakcija medunarodnog biznisa.

4. Izraz "kamata", u ovom clanu, oznacava dohodak od potrazivanja duga svake vrste, nezavisnood toga da Ii su obezbedena zalogom i da Ii se na osnovu njih stice pravo na ucesce u dobitiduznika, a naroCito dohodak od ddavnih hartija od vrednosti i dohodak od obveznica iIi zapisa,ukljucujuCi premije i nagrade na takve hartije od vrednosti iIi obveznice. Kaznena kamata nesmatra se kamatom za svrhe ovog clana.

5. Odredbe stavki [1,2. i 3. ] ovog clana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik kamate, rezidentdrzave ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj drzavi ugovornici u kojoj kamata nastaje, prekostalne poslovne jedinice koja se nalazi u toj drzavi iIi ako obavlja u toj drugoj drzavi samostalnelicne delatnosti iz stalne baze koja se nalazi u toj drzavi, a potrazivanje duga na koje se placakamataje stvarno povezano s tom stalnom bazom. U tom slucaju se primenjuju odredbe clana 7.

6. Smatra se da kamata nastaje u drzavi ugovornici kada je isplatilac kamate rezident te ddave.Medutim, kada lice koje placa kamatu, bez obzira na to da Ii je rezident drzave ugovornice, ima utoj drzavi ugovornici stalnu bazu u vezi sa kojom je povezan dug na koji se placa kamata, a tukamatu snosi ta stalna baza, smatra se da kamata nastaje u drzavi u kojoj se nalazi stalna baza.

7. Ako iznos kamate, zbog posebnog odnosa izmedu platioca kamate i stvarnog vlasnika iIiizmedu njih i treceg lica, imajuCi u vidu potrazivanje duga za koje se ona placa, prelazi iznos kojibi bio ugovoren izmedu platioca kamate i stvarnog vlasnika, odredbe ovog clana primenjuju sesarno na iznos koji je pomenut na kraju. U tom slucaju visak placenog iznosa oporezuje sesaglasno zakonima svake ddave ugovornice. imajuCi u vidu ostale odredbe ovog ugovora.

CLAN 12

AUTORSKE NAKNADE

1. Autorske naknade koje nastaju u drzavi ugovormcl a isplacuju se rezidentu druge drzaveugovornice, mogu se oporezivati u toj drugoj drzavi.

2. Medutim, ove naknade mogu se oporezivati i u ddavi ugovornici u kojoj nastaju, ali ako jestvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge drzave ugovornice, razrezan porez ne moze bitiveCi od 5 odsto bruto iznosa takvih autoskih prava. Nadlezne vlasti drzava ugovornica ce putemobostranog ugovora odluciti 0 naCinu primene ovog ogranicenja.

3. Izraz "autorske naknade", u ovom clanu, oznacava placanja bilo koje vrste koja su primljenakao naknada: za koriscenje iIi za pravo koriscenja autorskog prava na knjizevno, umetnicko iIinaucno delo, ukljucujuCi bioskopske filmove i filmove iIi trake za radio iIi televiziju i svakupatentu, zastitni znak, nacrt iIi model, plan, tajnu formulu iIi postupak iIi za obavestenja koja seodnose na industrijska, komercijalna iIi naucna iskustva.

4. Odredbe st. 1. i 2. ovog clana ne primenjuju se ako stvarni vlasnik autorskih naknada, rezidentdrzave ugovornice, obavlja poslovanje u drugoj drzavi ugovornici u kojoj autorske naknadenastaju, preko stalne baze koja se nalazi u toj drugoj drzavi ugovornici iIi pravo iIi imovina naosnovu kojih se autorske naknade placaju stvarno pripadaju toj stalnoj stalnoj bazi. U tomslucaju primenjuju se odredbe clana 7.

5. Smatra se da autorske naknade nastaju u drzavi ugovornici kada je isplatilac rezident tedrzave. Medutim, kada lice koje placa autorske naknade, bez obzira na to da Ii je rezident ddaveugovornice, ima u drzavi ugovornici stalnu bazu u vezi sa kojom je nastala obaveza placanjaautorskih naknada, a te autorske naknade padaju na teret te stalne baze, smatra se da autorskenaknade nastaju u drzavi u kojoj se nalazi stalna baza.

6. Ako iznos autorskih naknada, zbog posebnog odnosa izmedu platioca i stvarnog vlasnika iIiizmedu njih i treceg lica, imajuCi u vidu koriscenje, pravo iIi informaciju za koje se one placaju,prelazi iznos koji bi bio ugovoren izmedu platioca i stvarnog vlasnika da takvog odnosa nema,odredbe ovog clana primenjuju se sarno na iznos koji je pomenut na kraju. U tom slucaju, visakplacenog iznosa oporezuje se saglasno zakonima svake drzave ugovornice. imajuCi u vidu ostaleodredbe ovog ugovora.

CLAN 13

KAPITALNI DOBITAK

1. Dobitak koji ostvari rezident drzave ugovornice od otudenja nepokretnosti navedene u clanu 6.ovog ugovora, a koja se nalazi u drugoj drzavi ugovornici, moze se oporezivati u toj drugojdrzavi.

2. Dobitak od otudenja pokretnih stvari koje Cine deo poslovne imovine stalne baze kojupreduzece drzave ugovornice ima u drugoj drzavi ugovornici, ukljucujuCi i prihode od otudenjate stalne baze (same iIi zajedno s celim preduzecem), moze se oporezivati u toj drugoj drzavi.

3. Dobitak od otudenja pomorskih brodova, vazduhoplova iIi drumskih vozila koji se koriste umedunarodnom saobracaju iIi od pokretnih stvari koje sluze za koriscenje tih pomorskihbrodova, vazduhoplova iIi drumskih vozila oporezuje se sarno u ddavi ugovornici u kojoj senalazi sediste stvarne uprave preduzeca.

4. Dobitak koji ostvari rezident drzave ugovornice od otudenja akcija, koji vise od 50 odsto svojevrednosti ostvaruju neposredno iIi posredno od nepokretnosti koja se nalazi u drugoj drzaviugovornici, moze se oporezivati u toj drugoj drzavi.

5. Dobitak od otudenja imovine, osim imovine navedene u st. 1,2, 3, i 4. ovog clana, oporezujese sarno u drzavi ugovornici ciji je rezident lice koje je otudilo imovinu.

CLAN 14

PRIMANJA OD RADNOG ODNOSA

1. Zavisno od odredaba cl. 15, 17, 18 i 18, zarade, naknade i druga slicna primanja koja rezidentddave ugovornice ostvari iz radnog odnosa oporezuju se samo u toj drzavi, osim ako se radobavlja u drugoj drzavi ugovornici. Ako se rad obavlja u drugoj drzavi ugovornici, takvaprimanja koja se u njoj ostvaruju mogu se oporezivati u toj drugoj drzavi.

2. Izuzev odredaba stava 1. ovog clana, primanja koja rezident drzave ugovornice ostvari lZ

radnog odnosa u drugoj ddavi ugovornici oporezuju se samo u prvo pomenutoj drzavi:

(a) ako primalac boravi u drugoj drzavi u periodu iIi periodima koji ukupno ne prelaze183 dana u periodu od dvanaest meseci koji poCinje iIi se zavrsava u relevantnoj fiskalnojgodini; i

b) ako se primanja isplacuju od strane iIi u ime poslodavca koji nije rezident drugedrzave; i

c) ako isplata ne pada na teret stalne baze koju poslodavac ima u drugoj drzavi.

3. Nezavisno od prethodnih odredaba ovog clana, primanja ostvarena iz radnog odnosaobavljenog na pomorskom brodu, vazduhoplovu iIi drumskom vozilu u medunarodnomsaobracaju, mogu se oporezivati u drzavi ugovornici u kojoj se nalazi sediste stvarne upravepreduzeca.

CLAN 15

PRIMANJA DlREKTORA

Primanja direktora i druga slicna primanja koja ostvari rezident drzave ugovornice. usvojstvu clana odbora direktora iIi drugog slicnog organa kompanije koja je rezident drugedrzave ugovornice, mogu se oporezivati u toj drug oj drzavi.

CLAN 16

UMETNICI I SPORTISTI

1. Izuzetno od odredaba clana 14. i clana 15, dohodak koji ostvari rezident drzave ugovornieekao izvodac od licnog obavljanja delatnosti pozorisnog, filmskog, radio iIi televizijskogumetnika, muzicara iIi sportiste u drugoj drzavi ugovorniei, moze se oporezivati u toj drugojdrzavi.

2. Ako dohodak od licno obavljenih delatnosti izvodaca iIi sportiste ne pripada licno izvodacu iIisportisti nego drugom lieu, taj dohodak se, izuzetno od odredaba c1. 7 i 14, moze oporezivati udrZavi ugovorniei u kojoj su obavljene delatnosti izvodaca iIi sportiste.

3. Odredbe st. 1. i 2. ovog clana, ne primenjuju se na dohodak koji umetniei iIi sportisti ostvareod delatnosti koje se obavljaju u drzavi ugovorniei ako se poseta toj drzavi u potpunosti iIiuglavnom finansira iz javnih fondova jedne iIi obe drzave ugovorniee iIi njihovih politickihjediniea iIi jedinica Iokalne samouprave. U tom slucaju, dohodak se oporezuje sarno u drzaviugovornici cije je umetnik iIi sportista rezident.

CLAN 17

PENZljE

Izuzetno od odredaba stava 2 ovog clana, penzije i druga slicna primanja koja ostvari fizicko licerezident drzave ugovornice po osnovu njegovog prijasnjeg zaposljavanja mogu se oporezivatisarno u toj drzavi.

CLAN 18

DRZA VNE USLUGE

1. (a) Zarade. naknade i druga slicna primanja koje pla6a drzava ugovorniea iIi njena politickajedinica iIi jedinica Iokalne samouprave tizickom licu, za usluge uCinjene toj drzavi iIi tojpolitickoj jedinici iIi jedinici Iokalne samouprave, oporezuju se sarno u toj drzavi.

(b) Ipak, ove plate i druge sli6ne isplate 6e se oporezivati sarno u drugoj zemlji ugovorniei akosu usluge obavljene u toj Drzavi i ako je lice stanovnik te DrZave, koji je:

(i) drzavljanin te Drzave; iIi(ii) nije stanovnik te DrZave sarno za ciljeve obavljanja usluga u.

2. (a) Nezavisno od odredaba stava 1. penzije i druga slicna prirnanja koje fizickorn licu plaeadrzava ugovomica iIi njena politicka jedinica iIi jedinica lokalne sarnoupraveneposredno iIi iz fondova, za usluge uCinjene toj drzavi iIi njenoj politickoj jedinici iIi jedinicilokalne sarnouprave oporezuju se sarno u toj drzavi.

(b) Ipak, ove penzije i druge slicne isplate ee se oporezivati sarno u drugoj zernlji ugovomiciako je pojedinac stanovnik i drzavljanin te Drzave.

3. Odredbe clanova 14, 15, 16, i 17 ee se prirneniti za plate, dnevnice, penzije i ostale slicneisplate 0 izvrsenirn uslugarna u vezi sa nekirn poslovnirn aktivnostirna obavljenih od strane jedneDdave ugovornice iIi lokalnog autoriteta.

CLAN 19

PROFESORI I ISTRAZIV ACI

1. Jedan rezident Drzave Ugovomice, koji na poziv univerziteta, vise skole, skole iIi drugeslicne obrazovne institucije, srnesten u drugoj Drzavi Ugovomici i priznata od vlade te drugeDrzave Ugovomice, privrerneno se nalazi u toj drugoj Drzavi Ugovomici sarno u ciljupredavanja iIi angaziranju u naucna istrazivanja, iIi obe, u obrazovnoj instituciji za period koji neprelazi dye godine od dana njegovog boravka u toj drugoj Drzavi Ugovomici. izuzirna se odoporezivanja u prvo pornenutoj drzavi ugovomici za prirnanja za predavanja iIi takvaistrazivanja. Fizicko lice irna pravo sarno jedanput da koristi odredbe ovog clana.

2. Odredbe stava 1 ovog clana ne prirnenjuju se na prirnanja od istrazivanja, ako to istrazivanjenije ujavnorn interesu, vee prvenstveno u Iicnorn interesu odredenog lica iIi vise lica.

CLAN 20

STUDENTI

1. Student iIi lice na strucnoj obuci koje je neposredno pre odlaska u drzavu ugovornicu bilorezident iIi je rezident druge drzave ugovomice, a boravi u prvo pornenutoj drzavi iskljuCivo radiobrazovanja iIi obucavanja, ne oporezuje se u toj drzavi za prirnanja koja dobija za izdrzavanje,obrazovanje iIi obucavanje, pod uslovorn da su ta prirnanja iz izvora van te drzave.

2. U vezi sa grantovirna, stipendijarna i ostalih slicnih isplata od zaposljavanja koja se nepokrivaju stavorn 1, student iIi strucne obuke iz stava 1 treba, osirn toga, irna pravo u tokuobrazovanja iIi obucavanja na ista izuzeea, osiobadanja iIi urnanJenJa porezau dobrobit gradana Drzave Ugovomice koje poseeuje.

CLAN 21

OSTALI PRIHODI

1. Delovi dohotka rezidenta drzave ugovornice, bez obzira na to gde nastaju, koji nisu regulisaniu prethodnim clanovima ovog ugovora oporezuju se sarno u toj drzavi.

2. Odredbe stava 1 ovog clana ne primenjuju se na dohodak, osim na dohodak od nepokretnostidefinisane u stavu 2 clana 6 ovog ugovora, ako primalac tog dohotka - rezident drzaveugovornice obav1ja poslovanje u drugoj drzavi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja seu njoj nalazi iii ako u toj drugoj drzavi obavlja samostalne licne delatnosti iz stalne baze koja seu njoj nalazi, a pravo iii imovina na osnovu kojih se dohodak placa stvarno su povezani sastalnom poslovnom jedinicom iii stalnom bazom. U tom slucaju se, prema potrebi, primenjujuodredbe clana 7 ovog ugovora.

CLAN 22

KAPITAL

1. Dobitak koji ostvari rezident ddave ugovornice od otudenja nepokretnosti navedene u clanu 6.ovog ugovora, a koja se nalazi u drugoj drzavi ugovornici, moze se oporezivati u toj drugojdrzavi.

2. Dobitak od otudenja pokretnih stvari koje Cine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinicekoju preduzece drzave ugovornice ima u drugoj drzavi ugovornici iii od pokretnih stvari kojepripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident drzave ugovornice u drugoj drzavi, moze seoporezivati u toj drugoj drzavi.

3. Dobitak od otudenja pomorskih brodova, vazduhoplova iii drumskih vozila koji se koriste umedunarodnom saobracaju iii od pokretnih stvari koje sluze za koriscenje tih pomorskihbrodova, vazduhoplova iii drumskih vozila oporezuje se sarno u drzavi ugovornici u kojoj senalazi sediste stvarne uprave preduzeca.

4. Svi ostali elementi kapitala jednog rezidenta Ugovorne Drzave ce se oporezivati sarno u tojDrzavi.

CLAN 23

ELEMINISANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

1. Ako rezident drzave ugovornice ostvaruje dohodak koji se, u skladu s odredbama ovogugovora, moze oporezivati u drugoj ddavi ugovornici , prvo pomenuta drzava ce odobriti:

(i) odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta, iznos jednak porezu na dohodak koji jeplacen u toj drugoj drzavi ;(ii) Taj odbitak ne moze biti veCi od dela poreza na dohodak, kako je obracunatpre izvrsenog odbijanja, koji odgovara dohotku koji se moze oporezivati u tojdrugoj drzavi.

Ipak, takvo odbijanje poreza. u nijednom slucaju nece biti veCi od tog dela poreza 0

dohocima iIi kapitala. kao sto je ranije izracunato, koje odgovara, prema slucaju,prihodima iIi kapitalu, koji moze da se oporezuje u toj drugoj drzavi.

2. Ako je, u skladu s nekom odredbom Ugovora, dohodak koji ostvari rezident ddaveugovornice izuzet od oporezivanja u toj dri:avi, ta drzava moze, pri obracunavanju poreza naostali dohodak tog rezidenta, da uzme u obzir izuzeti dohodak.

CLAN 24

JEDNAK TRETMAN

1. Drzavljani drzave ugovornice ne podlezu u drugoj drzavi ugovornici oporezivanju iIi zahtevuu vezi s oporezivanjem koje je drukCije iii teze od oporezivanja i zahteva u vezi s oporezivanjem,posebno u odnosu na rezidentnost, kojima drzavljani te druge drzave u istim uslovima, podlezuiIi mogu podleCi. Ova odredba se, nezavisno od odredaba clana 1. primenjuje i na lica koja nisurezidenti jedne iIi obe drzave ugovornice.

2. Lica bez drzavljanstva koja su rezidenti drzave ugovornice ne podlezu oporezivanju unijednoj drzavi ugovornici iii zahtevu u vezi s oporezivanjem, koje je drukCije iIi tde odoporezivanja i zahteva u vezi s kojima drzavljani doticne drzave u istim okolnostima, posebno upogledu stanovanja, su iIi mogu podleCi istim.

3. Oporezivanje stalne poslovne jedinice koju preduzece drzave ugovornice ima u drugoj drzaviugovornici ne moze biti nepovoljnije u toj drugoj drzavi od oporezivanja preduzeca te drugeddave koja obavljaju iste delatnosti. Ova odredba ne moze se tumaciti tako da obavezuje drzavuugovornicu da rezidentima druge drzave ugovornice odobrava licna oslobadanja, olaksice iumanjenja za svrhe oporezivanja zbog licnog statusa iIi porodicnih obaveza koje odobravasvojim rezidentima.

4. Sa izuzetkom slucajeva odredaba stava 1 clana 9, stava [7] Clana 11, iIi stava 6 clana 12, daprimene, Kamata, autorske naknade i druge isplate koje preduzece drzave ugovornice

placa rezidentu druge drzave ugovornice, pri utvrdivanju oporezive dobiti tog preduzeca,odbijaju se pod istim uslovima kao da su pJacene rezidentu prvopomenute drzave . Na slieannaCin, svaki dug Drzave Ugovorioca nad nekim rezidentom druge Drzave Ugovorioca, u ciljuodredivanja oporezivanog kapitala tog preduzeca, odbijaju se pod istim uslovima kao da suugovorene sajednim rezidentom prvo pomenute drzave.

5. Preduzeca drzave ugovornice Ciju imovinu potpuno iIi delimieno poseduju iIi kontrolisu,posredno iIi neposredno, jedan iIi vise rezidenata druge drzave ugovornice, u prvo pomenutojdrzavi ugovornici ne podlezu oporezivanju iIi obavezi u vezi s oporezivanjem, koje je drukCije iIiteze od oporezivanja i obaveza u vezi s oporezivanjem kome druga sliena preduzeca prvopomenute ddave podlezu iIi mogu podleci.

6. Nezavisno od odredbi elana 2, odredbe ovog elana ce se primeniti nad porezom svake vrste.

CLAN 25

PROCEDURA OBOSTRANOG SPORAZUMA

1. Ako lice smatra da mere jedne iIi obe drzave ugovornice dovode iIi ce dovesti do toga da nebude oporezovano u skladu s odredbama ovog ugovora, ono moze, bez obzira na pravna sredstvapredvidena unutrasnjim zakonom tih drzava, da iziozi svoj slueaj nadldnom organu drzaveugovornice Ciji je rezident iIi, ako njegov slueaj potpada pod stay 1. elana 24. ovog ugovora onedrzave ugovornice ciji je drzavljanin. Slueaj mora biti izlozen u roku od tri godine od dana prvogobavestenja 0 meri koja dovodi do oporezivanja koje nije u skladu s odredbama ovog ugovora.

2. Ako nadlezni organ smatra da je prigovor opravdan i ako nije u mogucnosti da sam dode dozadovoIjavajuceg resenja, nastojace da slueaj resi zajedniekim dogovorom s nadleznim organomdruge drzave ugovornice radi izbegavanja oporezivanja koje nije u skladu s ovim ugovorom.Postignuti dogovor primenjuje se bez obzira na vremenska ogranieenja u unutrasnjem zakonuddava ugovornica.

3. Nadlezni organi drzava ugovornica nastoje da zajedniekim dogovorom otklone teskoce iIinejasnoce koje nastaju pri tumaeenju iIi primeni ovog ugovora. Oni se mogu i zajedniekisavetovati radi otklanjanja dvostrukog oporezivanja u slueajevima koji nisu predvideni ovimugovorom.

4. Nadldni organi drzava ugovornica mogu neposredno medusobno komunicirati, radipostizanja dogovora u smislu prethodnih stavova ovog elana.

- CLAN 26

RAZMENA INFORMACIJA

1. Nadlezni organi drzava ugovorniea razmenjuju obavestenja za koja se moze predvideti da cebiti od znacaja za primenu odredaba ovog ugovora iii za administriranje iii prinudno izvrsenjeunutrasnjih zakona koji se odnose na poreze svake vrste i opisa koje zavode drzave ugovornieeiii njihove politicke jediniee iii jediniee lokalne samouprave, ako oporezivanje predvideno timzakonima nije u suprotnosti s ovim ugovorom. Razmena obavestenja nije ogranicena cl. 1. i 2.ovog ugovora.

2. Obavestenje primljeno, na osnovu stava 1 ovog clana, od drzave ugovorniee smatra se tajnomisto kao i obavestenje dobijeno prema unutrasnjim zakonima te ddave i moze se saopstiti sarnoIicima iIi organima (UkljucujuCi sudove i upravne organe) koji su nadlezni za razrez iii naplatu,prinudno iii sudsko izvrsenje, resavanje po zalbama, u odnosu na poreze navedene u stavu 1.ovog clana iii u odnosu na kontrolu napred navedenog. Ta liea iii organi koriste obavestenjasarno za te svrhe. Oni mogu saopstiti obavestenja u javnom sudskom postupku iii u sudskimodlukama.

3. Odredbe stavova 1 i 2 ovog clana ne mogu se ni u kom slucaju tumaciti kao obaveza drzaveugovornice da:

(a) preduzima upravne mere suprotne zakonima iii upravnoj praksi te iii druge drzaveugovornice;(b) daje obavestenja koja se ne mogu dobiti na osnovu zakona iii u redovnom upravnompostupku te iii druge drzave ugovorniee;(e) daje obavestenja koja otkrivaju trgovinsku, poslovnu, industrijsku, komercijalnu iIiprofesionalnu tajnu iii poslovni postupak iii obavestenje Cije bi saopstenje bilo suprotnojavnom poretku.

4. Ukoliko drzava ugovorniea trazi obavestenja u skladu sa ovim clanom, druga drzavaugovorniea ce koristiti svoje mere da bi pribavila trazena obavestenja, cak i da toj drug oj drzavi

_ ta obavestenja mozda nisu potrebna za sopstvene poreske svrhe. Obaveza sadrzana u prethodnojreceniei podleze ogranicenjima iz stava 3. ovog clana, osim ako bi ta ogranicenja onemoguCiladrzavu ugovornicu da daje obavestenja sarno zbog toga sto ne postoji domaca potreba za takvimobavestenjima.

5. Odredbe stava 3 ovog clana ne mogu se ni u kom slucaju tumaCiti kao mogucnost ddaveugovorniee da odbije davanje obavestenja sarno zato sto obavestenja poseduje banka, drugafinansijska institucija , zastupnik iIi lice koje radi u agenciji iIi u fiducijarnom svojstvu iIi kojeima veze sa vlasnistvom interesa u lieu.

CLAN 27

CLANOVI DIPLOMA TSKIH MISIJA I KUNZULARNIH KANCELARIJA

Odredbe ovog ugovora ne uticu na poreske povlastice clanova diplomatskih misija iii konzulatapredvidene opstim pravilima medunarodnog prava iii odredbama posebnih ugovora.

CLAN 28

STUPANJE NA SNAGU

1. Drzave ugovomice diplomatskim putem pismeno obavestavaju jedna drugu 0 okoncanjupostupaka predvidenih njihovim unutrasnjim zakonima za stupanje na snagu ovog ugovora.

2. Ovaj ugovor ce biti primenljiv:

a) u odnosu na poreze na dohodak koji je ostvaren datum om prvog januara iIi posleprvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj Ugovorstupa na snagu;b) u odnosu na poreze na dohodak i poreza na imovinu, na poreze za svaku poreskugodinu koja pocinje na dan iii nakon 1 januara kalendarske godine koja sledi godinu ukojoj Ugovor stupa na snagu.

CLAN 29

PREST ANAK VAZENJA

1. Ovaj ugovor ostaje na snazi dok ga ne otkaze jedna od drzava ugovornica . Drzava ugovornicamoze otkazati ovaj ugovor diplomatskim putem , dostavljanjem pismenog obaveStenja 0

prestanku njegovog vazenja najkasnije sest meseci pre kraja bilo koje kalendarske godine poisteku pete godine od dana stupanja na snagu ovog ugovora. U takvom slucaju, Ugovor ceprestati da ima vazenje:

a) u vezi sa porezom zadrzanom na izvor, 0 realizovanim prihodima na datum 1 JanuariIi nakon tog datuma koja neposredno sledi godinu u kojoj je dato obavestenje;b) u vezi sa drugim porezima na dohodak i poreza na kapital, 0 porezima koje treba da seplate za svaku poresku godinu poCinju na dan iIi nakon 1 Januara kalendarske godinekoja sledi godinu u kojoj je dato obavestenje.

U prikladnom prisustvu, ovlasceni predstavnici stranaka su potpisale ovaj Ugovor.

NAPRA VLJENO u dye kopije na , ovaj datuma .2013, naSlovenskom, Albanskom i Engleskom jeziku, svi tekstovi su podjednako identicni. U slucajuneslaganja izmedu teksta, prevladace tekst na Engleskom jeziku.

ZaRepubliku Kosova:

ZaRepubliku Slovenija:

KONVENCIJA

MED

REPUBLIKO KOSOVO

IN

REPUBLIKO SLOVENIJO

o IZOGIBANJU DVOJNEGA OBDAVCEV ANJA

IN PREPRECEV ANJU DAVCNIH UTAJ

V ZVEZI Z DAVKI OD DOHODKA IN PREMOZENJA

Republika Kosovo in Republika Slovenija sta se v zelji, da bi sklenili konvencijo 0

izogibanju dvojnega obdavcevanja in preprecevanju davcnih utaj v zvezi z davki od dohodkain premozenja,

sporazumeli:

1. CLEN

OSEBE, ZA KAT ERE SE UPORABLJA KONVENCljA

Ta konvencija se uporablja za osebe, ki so rezidenti ene ali obeh drzav pogodbenic.

2. CLEN

DAVKI, ZA KATERE SE UPORABLJA KONVENCljA

1. Ta konvencija se uporablja za davke od dohodka in premozenja, ki se uvedejo v imenudrzave pogodbenice ali njenih politicnih enot ali lokalnih oblasti, ne glede na nacin njihoveuvedbe.

2. Za davke od dohodka in premozenja se stejejo vsi davki, uvedeni na celoten dohodek,celotno premozenje ali sestavine dohodka ali premozenja, vkljucno z davki od dobicka izodtujitve premicnin ali nepremicnin, davki na skupne zneske mezd ali plac, ki jih placujejopodjetja, ter davki na zvisanje vrednosti kapitala.

3. Obstojeci davki, za katere se uporablja ta konvencija, so zlasti:

a) v Sloveniji:

(i) davek od dohodkov pravnih oseb,(ii) dohodnina,(iii) davek od premozenja

(v nadaljnjem besedilu: "slovenski davek");

b) na Kosovu:

(i) davek od dohodkov fizicnih oseb,(ii) davek od dohodkov pravnih oseb,(iii) premozenjski davek

(v nadaljnjem besedilu: "kosovski davek").

4. Konvencija se uporablja tudi za enake ali vsebinsko podobne davke, ki se po dnevupodpisa konvencije uvedejo poleg obstojecih davkov ali namesto njih. Pristojna organa drzav

pogodbenic drug drugega uradno obvestita 0 vseh bistvenih spremembah njunih davenihzakonodaj.

3. CLEN

OPREDELITEV TEMELJNIH POJMOV

1. V tej konvenciji, razen ee sobesedilo ne zahteva drugaee:

a) izraz "Slovenija" pomeni Republiko Slovenijo, in kadar se uporablja v geografskempomenu, ozemlje Siovenije in tista morska obmoeja, na katerih lahko Siovenijaizvaja svoje suverene pravice ali jurisdikcijo v skladu s svojo notranjo zakonodajo inmednarodnim pravom;

b) izraz "Kosovo" pomeni Republiko Kosovo, vkljueno z vsem ozemljem in zraenimprostorom nad njim, na katerih ima jurisdikcijo ali suverene pravice raziskovanja,izkoriseanja in ohranjanja naravnih virov v skladu z mednarodnim pravom;

c) izraza "drzava pogodbenica" in "druga drzava pogodbenica" pomenita Siovenijo aliKosovo, kakor zahteva sobesedilo;

d) izraz "oseba" vkljueuje posameznika, druzbo in katero koli drugo telo, ki zdruzujevee oseb:

e) izraz "druzba" pomeni katero koli korporacijo ali kateri koli subjekt, ki se za davenenamene obravnava kot korporacija;

f) izraz "podjetje" se uporablja za kakrsno koli poslovanje;

g) izraza "podjetje drzave pogodbenice" in "podjetje druge drzave pogodbenice"pomenita podjetje, ki ga upravlja rezident drzave pogodbenice, in podjetje, ki gaupravlja rezident druge drzave pogodbenice;

h) izraz "mednarodni promet" pomeni prevoz z ladjo, zrakoplovom ali vozilom zacestni prevoz, ki ga opravlja podjetje s sedezem dejanske uprave v drzavipogodbenici, razen ee se z ladjo, zrakoplovom ali vozilom za cestni prevoz neopravljajo prevozi samo med kraji v drugi drzavi pogodbenici;

i) izraz "pristojni organ" pomeni:

(i) v Sloveniji: Ministrstvo za finance Republike Slovenije ali njegovegapooblaseenega predstavnika:

(ii) na Kosovu: Ministrstvo za finance Republike Kosovo ali njegovegapooblaseenega predstavnika;

j) izraz "drzavljan" v zvezi z drzavo pogodbenico pomeni:

-(i) posameznika, ki ima drzavljanstvo te drzave pogodbenice;(ii) pravno osebo, partnerstvo ali zdruzenje, katerega status izhaja IZ veljavne

zakonodaje v tej drzavi pogodbenici;

k) izraz "poslovanje" vkljueuje opravljanje poklicnih storitev In drugih samostojnihdejavnosti.

2. Kadar drzava pogodbenica uporabi to konvencijo, ima kateri koli izraz, ki v nJeJ niopredeljen, razen ee sobesedilo ne zahteva drugaee, pomen, ki ga ima takrat po pravu tedrzave za namene davkov, za katere se konvencija uporablja, pri eemer kateri koli pomen poveljavni daveni zakonodaji te drzave prevlada nad pomenom izraza po drugi zakonodaji tedrzave.

4. CLEN

REZIDENT

1. V tej konvenciji izraz "rezident drzave pogodbenice" pomeni osebo, ki mora pozakonodaji te drzave plaeevati davke zaradi svojega stalnega prebivalisea, prebivalisea,sedeza uprave ali katerega koli drugega podobnega merila, in vkljueuje tudi to drzavo inkatero koli njeno politieno enoto ali lokalno oblast. Ta izraz pa ne vkljueuje osebe, ki moraplaeevati davke v tej drzavi sarno v zvezi z dohodki iz virov v tej drzavi ali od premozenja vnjej.

2. Kadar je zaradi do loeb prvega odstavka posameznik rezident obeh drzav pogodbenic, senjegov status doloei tako:

a) steje se sarno za rezidenta drzave, v kateri ima na voljo stalni dom: ee ima stalni domna voljo v obeh drzavah, se steje sarno za rezidenta drzave, s katero ima tesnejseosebne in ekonomske stike (sredisee zivljenjskih interesov);

b) ee ni mogoee opredeliti drzave, v kateri ima sredisee zivljenjskih interesov, ali eenima v nobeni od obeh drzav na voljo stalnega doma, se steje sarno za rezidentadrzave, v kateri ima obieajno bivalisee;

c) ee ima obieajno bivalisee v obeh drzavah ali v nobeni od njiju. se steje sarno zarezidenta drzave, katere drzavljan je;

d) ee je drzavljan obeh drzav ali nobene od njiju, pristojna organa drzav pogodbenicvprasanje resita s skupnim dogovorom.

3. Kadar je zaradi doloeb prvega odstavka oseba, ki ni posameznik, rezident obeh drzavpogodbenic, se steje sarno za rezidenta drzave, v kateri je njen sedez dejanske uprave.

5. CLEN

STALNA POSLOVNA ENOTA

1. V tej konvenciji izraz "stalna poslovna enota" porneni stalno rnesto poslovanja, prekkaterega v celoti ali delno potekajo posli podjetja.

2. Izraz "stalna poslovna enota" vkljucuje zlasti:

a) sedez uprave,b) podruznico,c) pisarno,d) tovarno,e) delavnico inf) rudnik, nahajalisce nafte ali plina. karnnolorn ali kateri koli drug kraj pridobivanja

naravnih virov.

3. Gradbisee ali projekt gradnje ali postavitve je stalna poslovna enota. sarno ee obstaja alipoteka vee kot 12 rnesecev.

4. Ne glede na prejsnje doloebe tega elena se steje, da izraz "stalna poslovna enota" nevkljucuje:

a) uporabe prostorov sarno za skladiseenje. razstavljanje ali dostavo dobrin ali blaga. kipripada podjetju;

b) vzdrzevanja zaloge dobrin ali blaga. ki pripada podjetju, sarno za skladiscenje,razstavljanje ali dostavo;

c) vzdrzevanja zaloge dobrin ali blaga. ki pripada podjetju. sarno za predelavo. ki joopravi drugo podjetje;

d) vzdrzevanja stalnega rnesta poslovanja sarno za nakup dobrin ali blaga za podjetje alizbiranje inforrnacij za podjetje;

e) vzdrzevanja stalnega rnesta poslovanja sarno za opravljanje kakrsne koli drllgepripravljalne ali pornozne dejavnosti za podjetje;

f) vzdrzevanja stalnega rnesta poslovanja sarno za kakrsno koli kornbinacijo dejavnosti,ornenjenih v pododstavkih od a do e. ce je celotna dejavnost stalnega rnestaposlovanja, ki je posledica te kornbinacije. pripravljalna ali pornozna.

5. Ne glede na doloebe prvega in drllgega odstavka se. kadar oseba. ki ni zastopnik zneodvisnirn statusorn, za katerega se uporablja sesti odstavek, deluje v irnenu podjetja ter irnain obicajno uporablja v drzavi pogodbenici pooblastilo za sklepanje pogodb v irnenu podjetja,za to podjetje steje, da irna stalno poslovno enoto v tej drzavi v zvezi z kakrsnirni kolidejavnostrni. ki jih ta oseba prevzarne za podjetje. razen ce dejavnosti te osebe niso ornejenena tiste iz cetrtega odstavka, zaradi katerih se to stalno rnesto poslovanja po dolocbahnavedenega odstavka ne bi stelo za stalno poslovno enoto. ce bi se opravljale prek stalnegarnesta poslovanja.

6. Ne steje se. da irna podjetje stalno poslovno enoto v drzavi pogodbenici sarno zato. kerposluje v tej drzavi prek posrednika. splosnega kornisiona~ja ali katerega koli drllgegazastopnika z neodvisnirn statusorn. ce te osebe delujejo v okviru svojega rednega poslovanja.

L-_

Kadar pa so dejavnosti takega zastopnika v celoti ali skoraj v celoti namenjene temu podjetjuter se med podje~jem in zastopnikom v njunih komercialnih ali financnih odnosih vzpostavijoali dolocijo pogoji. drugacni od tistih, ki bi se vzpostavili med neodvisnimi podje~ii, se ta nesteje za zastopnika z neodvisnim statusom v smislu tega odstavka.

7. Dejstvo, da druzba, ki je rezident drzave pogodbenice, nadzoruje druzbo ali je podnadzorom druzbe, ki je rezident druge drzave pogodbenice, ali posluje v tej drugi drzavi (prekstalne poslovne enote ali drugace), se ne pomeni. da je ena od druzb stalna poslovna enotadruge.

6. CLEN

DOHODEK IZ NEPREMICNIN

1. Dohodek rezidenta drzave pogodbenice iz nepremicnin (vkljucno z dohodkom izkmetijstva ali gozdarstva), ki so v drugi drzavi pogodbenici, se lahko obdavci v tej drugidrzavi.

2. Izraz "nepremicnine" pomeni enako kakor po pravu drzave pogodbenice, v kateri so tenepremicnine. Izraz vedno vkljucuje premozenje, ki je sestavni del nepremicnin, zivino inopremo, ki se uporablja v kmetijstvu in gozdarstvu, pravice, za katere se uporabljajo dolocbesplosnega prava v zvezi z zemljisko lastnino, uzitek na nepremicninah in pravice dospremenljivih ali stalnih placil kot nadomestilo za izkoriscanje ali pravico do izkoriscanjanahajalisc rude, virov in drugega naravnega bogastva; ladje in zrakoplovi se ne stejejo zanepremicnine.

3. Dolocbe prvega odstavka se uporabljajo za dohodek, ki se ustvari z neposredno uporabo,dajanjem v najem ali katero koli drugo obliko uporabe nepremicnine.

4. Dolocbe prvega in tretjega odstavka se uporabljajo tudi za dohodek IZ nepremicninpodjetja.

7. CLEN

POSLOVNI DOBICEK

1. Dobicek podjetja drzave pogodbenice se obdavci samo v tej drzavi, razen ce podjetje neposluje v drugi drzavi pogodbenici prek stalne poslovne enote v njej. Ce podjetje posluje,kakor je omenjeno, se lahko dobicek podjetja obdavci v drugi drzavi, vendar samo tolikodobicka, kolikor se pripise tej stalni poslovni enoti.

2. Kadar podje~ie drzave pogodbenice posluje v drugi drzavi pogodbenici prek stalneposlovne enote v njej, se ob upostevanju dolocb tretjega odstavka v vsaki drzavi pogodbenicitej stalni poslovni enoti pripise dobicek, za katerega bi se lahko pricakovalo, da bi ga imela,ce bi bila razlicno in loceno podje~ie, ki opravlja enake ali podobne dejavnosti pod enakimi alipodobnimi pogoji ter povsem neodvisno posluje s podjetjem, katerega stalna poslovna enotaje.

3. Pri ugotavljanju dobieka stalne poslovne enote je dovoljeno odsteti stroske, ki nastanejoza namene stalne poslovne enote. vkljucno s poslovodnimi in splosnimi upravnimi stroski. kiso nastali v drzavi. v kateri je stalna poslovna enota. ali drugje.

4. Ce se v drzavi pogodbenici dobicek. ki se pripise stalni poslovni enoti. obicajno ugotavljana podlagi porazdelitve vsega dobieka podjetja na njegove dele. nie v drugem odstavku tejdrzavi pogodbenici ne preprecuje ugotavljati obdavcljivega dobieka s tako obicajnoporazdelitvijo; sprejeta metoda porazdelitve pa mora biti taka. da je rezultat v skladu z nacelitega elena.

5. Stalni poslovni enoti se ne pripise dobieek sarno zato, ker nakupuje dobrine ali blago zapodjetje.

6. Za namene prejsnjih odstavkov se dobieek, ki se pripise stalni poslovni enoti, vsako letougotavlja po enaki metodi, razen ee ni upravieenega in zadostnega razloga za nasprotno.

7. Kadar dobieek vkljueuje dohodkovne postavke, ki so posebej obravnavane v drugihclenih te konvencije, dolocbe tega elena ne vplivajo na doloebe tistih elenov.

8. CLEN

MEDNARODNIPREVOZ

1. Dobieek iz opravljanja ladijskih, zracnih ali cestnih prevozov v mednarodnem prometu seobdavCi sarno v drzavi pogodbenici, v kateri je sedez dejanske uprave podjetja.

2. Ce je sedez dejanske uprave ladjarskega podjetja na ladji. se steje, da je v drzavipogodbenici, v kateri je maticno pristanisce ladje, ce ni takega maticnega pristanisca, pa vdrzavi pogodbenici, katere rezidentje ladijski prevoznik.

3. Dolocbe prvega odstavka se uporabljajo tudi za dobicek IZ udelezbe v interesnemzdruzenju, mesanem podjetju ali mednarodni prevozni agenciji.

9. CLEN

POVEZANA PODJETJA

1. Kadar:

a) je podjetje drzave pogodbenice neposredno ali posredno udelezeno pri upravljanju,nadzoru ali v kapitalu podjetja druge drzave pogodbenice ali

b) so iste osebe neposredno ali posredno udelezene pri upravljanju, nadzoru ali vkapitalu podjetja drzave pogodbenice in podjetja druge drzave pogodbenice

in se v obeh primerih med podjetjema v njunih komercialnih ali financnih odnosih vzpostavijoali dolocijo pogoji, drugacni od tistih, ki bi se vzpostavili med neodvisnimi podjetji, se lahkokakrsen koli dobicek, ki bi prirasel enemu od podjetij, ce takih pogojev ne bi bilo, vendar prayzaradi takih pogojev ni prirasel, vkljuci v dobicek tega podjetja in ustrezno obdavci.

2. Kadar drzava pogodbenica v dobicek podjetja te drzave vkljucuje - in ustrezno obdavci -dobicek, za katerega je bilo ze obdavceno podjetje druge drzave pogodbenice v tej drugidrzavi, in je tako vkljuceni dobicek dobicek, ki bi prirasel podjetju prve omenjene drzave, cebi bili pogoji, ki se vzpostavijo med podjetjema, taki, kakor ce bi jih vzpostavili neodvisnipodjetj i, ta druga drzava ustrezno prilagodi znesek davka, ki se v tej drzavi obracuna od tegadobicka, ce meni, da je prilagoditev upravieena. Pri dolocanju take prilagoditve je trebaupostevati druge doloebe te konvencije, pristojna organa drzav pogodbenic pa se po potrebimed seboj posvetujeta.

10. CLEN

DIVIDENDE

1. Dividende, ki jih druzba, ki je rezident drzave pogodbenice, placa rezidentu druge drzavepogodbenice, se lahko obdavCijo v tej drugi drzavi.

2. Take dividende pa se lahko obdavcijo tudi v drzavi pogodbenici, katere rezident jedruzba, ki dividende placuje, in v skladu z zakonodajo te drzave, ee pa je upravieeni lastnikdividend rezident druge drzave pogodbenice, tako obraeunani davek ne sme presegati:

a) 5 odstotkov bruto zneska dividend, ce je upraviceni lastnik druzba (razen osebnedruzbe), ki ima v neposredni lasti najmanj 10 odstotkov kapitala druzbe, ki plaeujedividende;

b) 10 odstotkov bruto zneska dividend v vseh drugih primerih.

Pristojna organa drzav pogodbenic s skupnim dogovorom uredita nacin uporabe teh omejitev.

Ta odstavek ne vpliva na obdavcenje druzbe v zvezi z dobiekom, iz katerega se plaeajodividende.

3. Izraz "dividende", kakor je uporabljen v tem clenu, pomeni dohodek iz delnic,ustanoviteljskih delnic ali drugih pravic do udelezbe pri dobieku, ki niso terjatve. in tudidohodek iz drugih korporacijskih pravic, ki se daveno obravnava enako kakor dohodek izdelnic po zakonodaji drzave. katere rezidentje druzba, ki dividende deli.

4. Dolocbe prvega in drugega odstavka se ne uporabljajo. ce upraviceni lastnik dividend. kije rezident drzave pogodbenice, posluje v drugi drzavi pogodbenici, katere rezident je druzba,ki dividende plaeuje, prek stalne poslovne enote v njej in je delez, v zvezi s katerim sedividende plaeajo. dejansko povezan s tako stalno poslovno enoto. V tem primeru seuporabljajo doloebe 7. elena.

5. Kadar dobieek ali dohodek druzbe, ki je rezident drzave pogodbenice, izhaja iz drugedrzave pogodbenice, ta druga drzava ne sme uvesti nobenega davka na dividende, ki jih plaea

druzba, razen ce se te dividende plaeajo rezidentu te druge drzave ali ee je delez, v zvezi skaterim se te dividende plaeajo, dejansko povezan s stalno poslovno enoto v tej drugi drzavi,niti ne sme uvesti davka od nerazdeljenega dobieka druzbe na nerazdeljeni dobieek druzbe,tudi ee so plaeane dividende ali nerazdeljeni dobieek v celoti ali delno sestavljeni iz dobickaali dohodka, ki nastane v tej drugi drzavi.

11. CLEN

OBRESTI

1. Obresti, ki nastanejo v drzavi pogodbenici In se plaeajo rezidentu druge drzavepogodbenice, se lahko obdaveijo v tej drugi drzavi.

2. Take obresti pa se lahko obdaveijo tudi v drzavi pogodbenici, v kateri nastanejo, in vskladu z zakonodajo te drzave, ee pa je upravieeni lastnik obresti rezident druge drzavepogodbenice, tako obraeunani davek ne sme presegati 5 odstotkov bruto zneska obresti.Pristojna organa drzav pogodbenic s skupnim dogovorom uredita naein uporabe te omejitve.

3. Ne glede na doloebe drugega odstavka so obresti, ki nastanejo v drzavi pogodbenici,oproseene davka v tej drzavi, ee:

a) je placnik obresti vlada te drzave pogodbenice ali njena politiena enota, lokalnaoblast ali centralna banka;

b) se obresti plaeajo vladi druge drzave pogodbenice ali njeni politieni enoti, lokalnioblasti ali centralni banki;

c) se obresti plaeajo za posojilo, ki ga je dala, odobrila, zanj dala porostvo ali gazavarovala ustanova druge drzave pogodbenice za raeun te drzave, ee je pooblaseenapo posebnem notranjem zakonu 0 zavarovanju in financiranju mednarodnih poslov.

4. Izraz "obresti", kakor je uporabljen v tem clenu, pomeni dohodek iz vseh vrst terjatev neglede na to, ali so zavarovane s hipoteko, in ne glede na to, ali dajejo pravico do udelezbe pridolznikovem dobicku, zlasti dohodek iz drzavnih vrednostnih papirjev ter dohodek izobveznic ali zadolznic, vkljueno s premijami in nagradami od takih vrednostnih papirjev,obveznic ali zadolznic. Kazni zaradi zamude pri plaeilu se za namen tega elena ne stejejo zaobresti.

5. Doloebe prvega, drugega in tretjega odstavka se ne uporabljajo, ce upravieeni lastnikobresti, ki je rezident drzave pogodbenice, posluje v drugi drzavi pogodbenici, v kateri obrestinastanejo, prek stalne poslovne enote v njej in je terjatev, v zvezi s katero se obresti plaeajo,dejansko povezana s tako stalno poslovno enoto. V tem primeru se uporabljajo dolocbe7. elena.

6. Steje se, da obresti nastanejo v drzavi pogodbenici, kadar je plaenik rezident te drzave.Kadar pa ima oseba, ki plaeuje obresti, ne glede na to, ali je rezident drzave pogodbenice. vdrzavi pogodbenici stalno poslovno enoto, v zvezi s katero je nastala zadolzenost, za katero seplaeajo obresti, ter take obresti krije stalna poslovna enota, se steje, da take obresti nastanejo vdrzavi, v kateri je stalna poslovna enota.

7. Kadar zaradi posebnega odnosa med plaenikom in upravieenim lastnikom ali med njimain drugo osebo znesek obresti glede na terjatev, za katero se plaeajo, presega znesek, zakaterega bi se sporazumela plaenik in upraviceni lastnik, ce takega razmerja ne bi bilo, sedoloebe tega elena uporabljajo samo za nazadnje omenjeni znesek. V tem primeru se preseznidel plaeil se naprej obdaveuje v skladu z zakonodajo vsake drzave pogodbenice. pri eemer jetreba upostevati druge doloebe te konvencije.

12. CLEN

LICENCNINE IN AVTORSKI HONORARJI

1. Licenenine in avtorski honorarji, ki nastanejo v drzavi pogodbenici in se plaeajorezidentu druge drzave pogodbenice, se lahko obdaveijo v tej drugi drzavi.

2. Take licenenine in avtorski honorarji pa se lahko obdavcijo tudi v drzavi pogodbenici. v_ kateri nastanejo, in v skladu z zakonodajo te drzave, ee pa je upravieeni lastnik licenenin in

avtorskih honorarjev rezident druge drzave pogodbenice, tako obraeunani davek ne smepresegati 5 odstotkov bruto zneska licenenin in avtorskih honorarjev. Pristojna organa drzavpogodbenic s skupnim dogovorom uredita naCin uporabe te omej itve.

3. Izraz "Iicenenine in avtorski honorarji", kakor je uporabljen v tem elenu, pomeni vsevrste plaeil, prejetih kot povraeilo za uporabo ali pravico do uporabe kakrsnih koli avtorskihpravic za literarno, umetnisko ali znanstveno delo, vkljueno s kinematografskimi tilmi,katerega koli patenta, blagovne znamke, vzorca ali modela, naerta, tajne formule ali postopkaali za informacije 0 industrijskih, komercialnih ali znanstvenih izkusnjah.

4. Doloebe prvega in drugega odstavka se ne uporabljajo. ee upravieeni lastnik licenenin inavtorskih honoraljev, ki je rezident drzave pogodbenice, posluje v drugi drzavi pogodbenici. vkateri licenenine in avtorski honorarji nastanejo, prek stalne poslovne enote v njej in jepravica ali premozenje, v zvezi s katerim se licenenine in avtorski honoralji plaeajo, dejanskopovezano s tako stalno poslovno enoto. V tem primeru se uporabljajo doloebe 7. elena.

5. Steje se, da licenenine in avtorski honorarji nastanejo v drzavi pogodbenici, kadar jeplaenik rezident te drzave. Kadar pa ima oseba, ki plaeuje licenenine in avtorske honorarje. neglede na to, ali je rezident drzave pogodbenice, v drzavi pogodbenici stalno poslovno enoto. vzvezi s katero je nastala obveznost za plaeilo licenenin in avtorskih honorarjev, ter takelicenenine in avtorske honorarje krije taka stalna poslovna enota, se steje, da so takelicenenine in avtorski honorarji nastali v drzavi, v kateri je stalna poslovna enota.

6. Kadar zaradi posebnega razmerja med plaenikom in upravieenim lastnikom ali med njimain drugo osebo znesek licenenin in avtorskih honorarjev glede na uporabo, pravico aliinformacijo, za katero se plaeujejo, presega znesek, za katerega bi se sporazumela plaenik inupravieeni lastnik. ee takega razmerja ne bi bilo, se doloebe tega elena uporabljajo samo zanazadnje omenjeni znesek. V tem primeru se presezni del izplaeil se naprej obdaveuje vskladu z zakonod~io vsake drzave pogodbenice, pri eemer je treba upostevati druge doloebe te

konvencije.

13. CLEN

KAPIT ALSKI DOBICKI

1. Dobicek, ki ga rezident drzave pogodbenice doseze z odtujitvijo nepremlcnm, ki sonavedene v 6. clenu in so v drugi drzavi pogodbenici, se lahko obdavci v tej drugi drzavi.

2. Dobicek iz odtujitve premienin, ki so del poslovnega premozenja stalne poslovne enote,ki jo ima podjetje drzave pogodbenice v drugi drzavi pogodbenici, vkljucno z dobickom izodtujitve take stalne poslovne enote (same ali s celotnim podjetjem), se lahko obdavci v tejdrugi drzavi.

3. Dobieek iz odtujitve ladij, zrakoplovov ali vozil za cestni prevoz, s katerimi se opravljajoprevozi v mednarodnem prometu, ali premicnin, ki se nanasajo na opravljanje prevozov stakimi ladjami, zrakoplovi ali vozili za cestni prevoz, se obdavei samo v drzavi pogodbenici,v kateri je sedez dejanske uprave podjetja.

4. Dobieek, ki ga rezident drzave pogodbenice doseze z odtujitvijo delnic ali kakrsnih koliprimerljivih delezev, katerih vee kot 50 odstotkov vrednosti izhaja neposredno ali posredno iznepremienin, ki so v drugi drzavi pogodbenici, se lahko obdavci v tej drugi drzavi.

5. Dobieek iz odtujitve premozenja, ki ni navedeno v prvem, drugem, tre~jem in eetrtemodstavku. se obdavci samo v drzavi pogodbenici, katere rezident je oseba, ki odtujipremozenje.

14. CLEN

DOHODEK IZ ZAPOSLITVE

l. Ob upostevanju dolocb 15., 17., 18. in 19. clena se place, mezde in drugi podobniprejemki, ki jih dobi rezident drzave pogodbenice iz zaposlitve, obdaveijo samo v tej drzavi,razen ce se zaposlitev ne izvaja v drugi drzavi pogodbenici. Ce se zaposlitev izvaja tako, selahko tako dobljeni prejemki obdavcijo v tej drugi drzavi.

-2. Ne glede na doloebe prvega odstavka se prejemek, ki ga dobi rezident drzavepogodbenice iz zaposlitve, ki se izvaja v drugi drzavi pogodbenici, obdavei samo v prviomenjeni drzavi, ce:

a) je prejemnik navzoc v drugi drzavi v obdobju ali obdobjih, ki skupno ne presegajo183 dni v katerem koli dvanajstmesecnem obdobju, ki se zaene ali konea vposameznem davcnem letu, in

b) prejemek placa delodajalec, ki ni rezident druge drzave, ali se plaea v njegovemimenu ter

c) prejemka ne krije stalna poslovna enota. ki jo ima delodajalec v drugi drzavi.

3. Ne glede na prejsnje dolocbe tega elena se lahko prejemek, ki izhaja iz zaposlitve naladji, zrakoplovu ali vozilu za cestni prevoz, s katerim se opravljajo prevozi v mednarodnemprometu, obdavei v drzavi pogodbenici, v kateri je sedez dejanske uprave podjetja.

15. CLEN

PREJEMKI DIREKTORjEV

Prejernki direktorjev in druga podobna plaeila, ki jih dobi rezident drzave pogodbenicekot clan upravnega odbora ali podobnega organa druzbe, ki je rezident druge drzavepogodbenice, se lahko obdaveijo v tej drugi drzavi.

16. CLEN

UMETNIKI IN SPORTNIKI

1. Ne glede na doloebe 7. in 14. elena se lahko dohodek, ki ga dobi rezident drzavepogodbenice kot nastopajoei izvajalec, kakor je gledaliski. filrnski, radijski ali televizijskiurnetnik ali glasbenik, ali kot sportnik iz teh svojih dejavnosti, ki jih opravlja v drugi drzavipogodbenici. obdavei v tej drugi drzavi.

2. Kadar dohodek iz osebnih dejavnosti, ki j ih opravlja nastopajoei izvajalec ali sportnik kottak. ne priraste nastopajoeernu izvajalcu ali sportniku. tern vee drugi osebi, se ta dohodek kljubdoloebarn 7. in 14. elena lahko obdavei v drzavi pogodbenici, v kateri je nastopil izvajalec alisportnik.

3. Doloebe prvega in drugega odstavka se ne uporabljajo za dohodek iz dejavnosti. ki jihurnetniki ali sportniki opravljajo v drzavi pogodbenici, ee se gostovanje v tej drzavi v celotiali pretezno krije iz javnih sredstev ene ali obeh drzav pogodbenic ali njunih politienih enotali lokalnih oblasti. V tern prirneru se dohodek obdavei sarno v drzavi pogodbenici, katererezidentje urnetnik ali sportnik.

17. CLEN

POKOJNINE

Ob upostevanju doloeb drugega odstavka 18. elena se pokojnine in drugi podobniprejernki, ki se izplaeujejo rezidentu driave pogodbenice za preteklo zaposlitev, obdaveijosarno v tej drzavi.

18. CLEN

DRZAVNASLUZBA

1. a) Place, rnezde in drugi podobni prejernki, ki jih drzava pogodbenica ali njena politienaenota ali lokalna oblast plaeuje posarnezniku za storitve, ki jih opravi za to drzavo alienoto ali oblast, se obdaveijo sarno v tej drzavi.

b) Take place, mezde in drugi podobni prejemki pa se obdavcijo samo v drugi drzavipogodbenici. ce se storitve opravljajo v tej drzavi in je posameznik rezident te drzave,ki:

(i) je drzavljan te drzave ali(ii) ni postal rezident te drzave samo zaradi opravljanja storitev.

2. a) Ne glede na dolocbe prvega odstavka se pokojnine in drugi podobni prejemki, ki jihplacuje drzava pogodbenica ali njena politicna enota ali lokalna oblast ali se placujejo iznjihovih skladov posamezniku za storitve. opravljene za to drzavo ali enoto ali oblast.obdavcijo samo v tej drzavi.

b) Take pokojnine in drugi podobni prejemki pa se obdavcijo samo v drugi drzavipogodbenici. ce je posameznik rezident in drzavljan te drzave.

3. Za place. mezde. pokojnine in druge podobne prejemke za storitve, opravljene v zvezi sposli drzave pogodbenice ali njene politicne enote ali lokalne oblasti, se uporabljajo dolocbe14.. 15., 16. in 17. clena.

19. CLEN

PROFESORJI IN RAZISKOVALCI

1. Rezident drzave pogodbenice. ki je na povabilo univerze, visje ali visoke sole. sole alidruge podobne ustanove, ki je v drugi drzavi pogodbenici in jo priznava vlada te druge drzavepogodbenice. zacasno navzoc v tej drugi drzavi samo zaradi poucevanja ali raziskovanja aliobojega v izobrazevalni ustanovi, je za najvec dye leti od prvega prihoda v to drugo drzavopogodbenico oproscen davka v tej drugi drzavi pogodbenici za prejemke za tako poucevanjeali raziskovanje. Posameznik je upravicen do ugodnosti iz tega clena Ie enkrat.

2. Oprostitev po prvem odstavku se ne prizna za katere koli prejemke za raziskovanje. cese tako raziskovanje ne izvaja v javno korist. ampak v zasebno korist dolocene osebe ali oseb.

20. CLEN

STUDENTI

1. Placila. ki jih za svoje vzdrzevanje. izobrazevanje ali usposabljanje prejme student alioseba na praksi. ki je ali je bila tik pred obiskom drzave pogodbenice rezident druge drzavepogodbenice in je v prvi omenjeni drzavi navzoca samo zaradi svojega izobrazevanja aliusposabljanja, se ne obdavcijo v tej drzavi, ce ta plaCiia izhajajo iz virov zunaj te drzave.

2. Pri nagradah. stipendijah in drugih podobnih prejemkih ter prejemkih iz zaposlitve, kiniso zajeti v prvem odstavku, je student ali oseba na praksi iz prvega odstavka upravicena tudido enakih davcnih oprostitev, olajsav ali odbitkov med izobrazevanjem ali usposabJjanjemkakor rezidenti drzave pogodbenice, v kateri je na obisku.

21. CLEN

DRUGI DOHODKI

1. Deli dohodka rezidenta drzave pogodbenice, ki nastanejo kjer koli in niso obravnavani vprejsnjih clenih te konvencije, se obdaveijo samo v tej drzavi.

2. Doloebe prvega odstavka se ne uporabljajo za dohodek, ki ni dohodek iz nepremienin,kakor so opredeljene v drugem odstavku 6. elena, ee prejemnik takega dohodka, ki je rezidentdrzave pogodbenice, posluje v drugi drzavi pogodbenici prek stalne poslovne enote v njej inje pravica ali premozenje, v zvezi s katerim se plaea dohodek, dejansko povezano s takostalno poslovno enoto. V tem primeru se uporabljajo doloebe 7. elena.

22. CLEN

PREMOZENJE

1. Premozenje v obliki nepremicnin iz 6. elena, ki je v lasti rezidenta drzave pogodbenice inje v drugi drzavi pogodbenici, se lahko obdavei v tej drugi drzavi.

2. Premozenje v obliki premienin, ki so del poslovnega premozenja stalne poslovne enote,ki jo ima podjetje drzave pogodbenice v drugi drzavi pogodbenici, se lahko obdavei v tejdrugi drzavi.

3. Premozenje v obliki ladij, zrakoplovov in vozil za cestni prevoz, s katerimi se opravljajoprevozi v mednarodnem prometu, in premienin v zvezi z opravljanjem prevozov s takimiladjami. zrakoplovi in vozili za cestni prevoz se obdavei samo v drzavi pogodbenici, v katerije sedez dejanske uprave podjetja.

4. Vse drugo premozenje rezidenta drzave pogodbenice se obdavei samo v tej drzavi.

23. CLEN

ODPRA VA DVOJNEGA OBDA VCEVANJA

1. Kadar rezident drzave pogodbenice pridobi dohodek ali ima v lasti premozenje, ki se vskladu z dolocbami te konvencije lahko obdavCi v drugi pogodbenici, prva omenjenapogodbenica dovoli:

a) kot odbitek od davka od dohodka tega rezidenta znesek, ki je enak davku oddohodka, placanemu v tej drugi drzavi;

b) kot odbitek od davka od premozenja tega rezidenta znesek, ki je enak davku odpremozenja, plaeanemu v tej drugi drzavi.

Tak odbitek pa v nobenem primeru ne sme presegati tistega dela pred odbitkom izraeunanegadavka od dohodka ali premozenja, ki se nanasa, odvisno od primera, na dohodek alipremozenje, ki se lahko obdavei v tej drugi drzavi.

2. Kadar je v skladu s katero koli doloebo te konvencije dohodek, ki ga doseze rezidentdrzave pogodbenice, ali premozenje, ki ga ima v lasti, oproseeno davka v tej drzavi, lahko tadrzava pri izraeunu davka od preostalega dohodka ali premozenja tega rezidenta kljub temuuposteva oproseeni dohodek ali premozenje.

24. CLEN

ENAKO OBRA VNA VANJE

1. Drzavljani drzave pogodbenice ne smejo biti v drugi drzavi pogodbenici zavezanikakrsnemu koli obdaveevanju ali kakrsni koli zahtevi v zvezi stem, ki je drugaena ali boljobremenjujoea, kakor so ali so lahko obdavcevanje in stem povezane zahteve za drzavljane tedruge drzave v enakih okolisCinah, se zlasti glede rezidentstva. Ta doloeba se ne glede nadoloebe 1. elena uporablja tudi za osebe, ki niso rezidenti ene ali obeh drzav pogodbenic.

2. Osebe brez drzavljanstva, ki so rezidenti drzave pogodbenice, ne smejo biti v nobenidrzavi pogodbenici zavezane kakrsnemu koli obdaveevanju ali kakrsni koli zahtevi v zvezi stern, ki je drugaena ali bolj obremenjujoca, kakor so ali so lahko obdaveevanje in stempovezane zahteve za drzavljane te drzave v enakih okoliseinah, se zlasti glede rezidentstva.

3. Obdaveevanje stalne poslovne enote, ki jo ima podjetje drzave pogodbenice v drugidrzavi pogodbenici, v tej drugi drzavi ne sme biti manj ugodno, kakor je obdaveevanjepodjetij te druge drzave, ki opravljajo enake dejavnosti. Ta doloeba se ne razlaga kotzavezujoea za drzavo pogodbenico, da prizna rezidentom druge drzave pogodbenice kakrsnekoli osebne olajsave, druge olajsave in znizanja za davene namene zaradi osebnega stanja alidruzinskih obveznosti, ki jih priznava svojim rezidentom.

4. Razen kadar se uporabljajo doloebe prvega odstavka 9. elena, sedmega odstavka11. elena ali sestega odstavka 12. elena, se obresti, licenenine in avtorski honorarji ter drllgaizplaeila, ki jih plaea podjetje drzave pogodbenice rezidentll drllge drzave pogodbenice, priugotavljanju obdaveljivega dobieka takega podjetja odbijejo pod enakimi pogoji, kakor ee bibili plaeani rezidentll prve omenjene drzave. Podobno se tudi kakrsni koli dolgovi podjetjadrzave pogodbenice do rezidenta druge drzave pogodbenice pri lIgotavljanju obdaveljivegapremozenja takega podjetja odbijejo pod enakimi pogoji, kakor ee bi bili pogodbenodogovorjeni z rezidentom prve omenjene drzave.

5. Podjetja drzave pogodbenice, katerih kapital je v celoti ali del no, neposredno ali posrednov lasti ali pod nadzorom enega ali vee rezidentov druge drzave pogodbenice, ne smejo biti vprvi omenjeni drzavi zavezana kakrsnemll koli obdaveevanju ali kakrsni koli zahtevi v zvezi stern, ki je drugaena ali bolj obremenjujoea, kakor so ali so lahko obdaveevanje in stempovezane zahteve do podobnih podjetij prve omenjene drzave.

6. Doloebe tega elena se ne glede na doloebe 2. elena uporabljajo za davke vseh vrst inOpISOV.

25. CLEN

POSTOPEK SKUPNEGA DOGOV ARJANJA

1. Kadar oseba meni, da imajo ali bodo imela dejanja ene ali obeh drzav pogodbenic zanjoza posledico obdaveenje, ki ni v skladu z doloebami te konvencije, lahko ne glede na pravnasredstva, ki ji jih omogoea domaee pravo teh drzav, predlozi zadevo pristojnemu organudrzave pogodbenice, katere rezident je, ali ee se njen primer nanasa na prvi odstavek 24.elena, tiste drzave pogodbenice, katere drzavljan je. Zadeva mora biti predlozena v treh letihod prvega uradnega obvestila 0 dejanju, ki je imelo za posledico obdaveenje, ki ni v skladu zdoloebami konvencije.

2. Ce pristojni organ meni, da je pritozba upravieena in ee sam ne more najti zadovoljiveresitve, si prizadeva resiti primer s skupnim dogovorom s pristojnim organom druge drzavepogodbenice, da bi se izognili obdaveenju, ki ni v skladu s konvencijo. Vsak dosezen dogovorse izvaja ne glede na roke v domaeem pravu drzav pogodbenic.

3. Pristojna organa drzav pogodbenic si prizadevata s skupnim dogovorom resiti kakrsnekoli tezave ali dvome, ki nastanejo pri razlagi ali uporabi konvencije. Pray tako se lahkoposvetujeta 0 odpravi dvojnega obdaveevanja v primerih, ki jih konvencija ne predvideva.

4. Da bi pristojna organa drzav pogodbenic dosegla dogovor v skladu s prejsnjimi odstavki,se lahko dogovarjata neposredno, vkljueno v skupni komisiji, ki jo sestavljata sama ali njunipredstavniki.

26. CLEN

IZMENJAVA INFORMACU

1. Pristojna organa drzav pogodbenic si izmenjavata informacije, ki so predvidomapomembne za izvajanje doloeb te konvencije ali za izvajanje ali uveljavljanje domaeezakonodaje glede davkov vseh vrst in opisov, ki se uvedejo v imenu drzav pogodbenic alinjunih politienih enot ali lokalnih oblasti, ee obdaveevanje na njeni podlagi ni v nasprotju skonvencijo. Izmenjava informacij ni omejena s I. in 2. elenom.

2. Vsaka informacija, ki jo drzava pogodbenica prejme na podlagi prvega odstavka, seobravnava kot tajnost enako kakor informacije, pridobljene po domaci zakonodaji te drzave,in se razkrije samo osebam ali organom (vkljucno s sodisei in upravnimi organi), udelezenimpri odmeri ali pobiranju davkov, izterjavi ali pregonu ali pri odloeanju 0 pritozbah glededavkov iz prvega odstavka ali pri nadzoru nad omenjenim. Te osebe ali organi uporabljajoinformacije samo v te namene. Informacije lahko razkrijejo v javnih sodnih postopkih alisodnih odloebah. Ne glede na to se lahko informacija, ki jo pridobi drzava pogodbenica,uporablja za druge namene, kadar se v take druge namene lahko uporablja po zakonodaji obehdrzav in ce pristojni organ drzave, ki informacijo daje, tako uporabo dovoli.

3. Doloebe prvega in drugega odstavka se v nobenem primeru ne razlagajo, kakor danalagajo drzavi pogodbenici obveznost, da:

a) izvaja upravne ukrepe, ki niso v skladu z zakonodajo in upravno prakso te ali drugedrzave pogodbenice;

b) predlozi informacije, ki jih ni mogoce dobiti na podlagi zakonodaje ali po obicajniupravni poti te ali druge drzave pogodbenice;

c) predlozi informacije, ki bi razkrile kakrsno koli trgovinsko, poslovno, industrijsko,komercialno ali poklicno skrivnost ali trgovinski postopek, ali informacije, katerihrazkritje bi bilo v nasprotju z javnim redom.

4. Ce drzava pogodbenica zahteva informacije v skladu stem cienom, druga drzavapogodbenica sprejme ukrepe za pridobitev zahtevanih informacij, tudi ce jih ta druga drzavamorda ne potrebuje za svoje davcne namene. Za obveznost iz prejsnjega stavka veljajoomejitve iz tretjega odstavka, toda v nobenem primeru se take omejitve ne razlagajo tako,kakor da drzava pogodbenica lahko zavrne predlozitev informacij samo zato, ker sama zanjenima interesa.

5. V nobenem primeru se dolocbe tretjega odstavka ne razlagajo tako, kakor da drzavapogodbenica lahko zavrne predlozitev informacij samo zato, ker jih hrani banka, drugafinancna institucija, pooblascenec ali oseba, ki deluje kot zastopnik ali fiduciar, ali zato, kerso povezane z lastniskimi delezi v neki osebi.

27. CLEN

CLANI DIPLOMA TSKIH PREDST AVNISTEV IN KONZULA TOV

Nic v tej konvenciji ne vpliva na davcne privilegije clanov diplomatskih predstavnistevali konzulatov po splosnih pravilih mednarodnega prava ali dolocbah posebnih sporazumov.

28. CLEN

ZACETEK VELJA VNOSTI

1. Drzavi pogodbenici se po diplomatski poti pisno obvestita, da so koncani postopki, ki sepo njuni zakonodaji zahtevajo za zacetek veljavnosti te konvencije. Konvencija zacne veljati zdnem prejema zadnjega uradnega obvestila.

2. Ta konvencija se uporablja:

a) v zvezi z davki, odtegnjenimi pri viru, za dohodek, doseZen 1. januarja ali po njem vkoledarskem letu po letu, v katerem zacne veljati konvencija;

b) v zvezi z drugimi davki od dohodka in davki od premozenja, za davke, obracunaneza katero koli davcno leto, ki se zacne I. januarja ali po njem v koledarskem letu poletu, v katerem zacne veljati konvencija.

29. CLEN

PRENEHANJE VELJA VNOSTI

Ta konvencija velja. dokler je drzava pogodbenica ne odpove. Vsaka drzavapogodbenica lahko odpove konvencijo po diplomatski poti s pisnim obvestilom 0 odpovedinajmanj sest mesecev pred koncem katerega koli koledarskega leta po petih letih od dnevazacetka veljavnosti konvencije. V tem primeru se konvencija preneha uporabljati:

a) v zvezi z davki. odtegnjenimi pri viru. za dohodek. dosden I. januarja ali po njem vkoledarskem letu po letu, v katerem je dana obvestilo 0 odpovedi;

b) v zvezi z drugimi davki od dohodka in davki od premozenja, za davke. obracunaneza katero koli davcno leto. ki se zacne I. januarja ali po njem v koledarskem letu poletu, v katerem je dana obvestilo 0 odpovedi.

V DOKAZ NA VEDENEGA sta podpisana. ki sta bila za to pravilno pooblascena.podpisala to konvencijo.

SKLENJENO v dveh izvodih v Jjv\"::>53t\'\\ dne2.(:' < < -':> 2013 v albanskem, slo~skenrin angleskem jeziku, pri

-ce-)-n-e-r'=s""o"'-<-JJ.::s~~,v':"'·~':""d~;~~d~i-la-e-n-a-k-o-verodostojna.Pri razlikah med besedili prevlada anglesko

besedilo.

ZaRepu/o Siovenijo:

u~