vesnalazo.files.wordpress.com€¦ · Web view-u~enici samostalno re{avaju zadatke, probleme po dobijenim uputstvima, aktivno razmi{qaju, {to u frontalnoj nastavi nije mogu}e;

PROGRAMIRANA NASTAVA

PROGRAMIRANA NASTAVA

Pojam i definicija programirane nastave

Teorijske osnove programirane nastave

Osnovni pojmovi programirane nastave

Vrste programa

Faze programirane nastave

Mogu}nosti primene programirane nastave

Prednosti i nedostaci programirane nastave

Primeri primene programirane nastave

[ematski prikaz programirane nastave

Pojam i definicija programirane nastave

Programirana nastava je nastala kao reakcija na tradicionalnu nastavu u kojoj nastavnici nastoje da {to uspe{nije i efikasnije obrade naj~e{}e preobimne programe svojih predmeta. Iako to èle, nastavnici nisu u stawu da posvete potrebnu pa`wu svakom u~eniku, da upoznaju wegove individualne sposobnosti i tome prilagode tempo i na~in rada i u~ewa. âk i kada nastavnik u toku ve`bawa ide od u~enika do u~enika on ne uspeva podjednako da aktivira sve u~enike, da ih usmeri i da sa~eka korektne odgovore od svih.

U tradicionalnoj nastavi, nastavnici su naj~e{}e ti koji su u prvom planu, a naj~e{}e su oni i najaktivniji. Prema nekim ispitivawima, mogu}nosti nastavnika i u~enika da do|u do verbalnog izraàja javqaju se ~esto u odnosu 80:20. Posledice ovakve nastave su slede}e: kod u~enika opada spremnost za u~ewe jer oni ne doìvqavaju potvrdu i uspeh; po~iwu da se dosa|uju, a moè da do|e i do frustracija.

Nastavnik u tradicionalnoj nastavi nema ni povratnu informaciju o ostvarenosti ciqeva, odnosno on ne zna kako i koliko u~enici shvataju wegovo izlagawe.Po{to nema povratnu informaciju o usvojenosti nastavnih sadràja nastavnik nije u mogu}noeti da poboq{a nastavu, odnosno da preduzme potrebne mere kako bi se pove}ala efikasnost nastave.

Savremeni ìvot zahteva sve ve}i obim i kvalitet znawa. Da bi se odgovorilo na te zahteve savremenog ìvota re{ewe nije u nagomilavawu nastavnih sadràja u ve} preobimne programe.Re{ewe treba traìti u odabirawu gra|e i ~iwenica, u izboru metoda, na~ina i tehnika pomo}u kojih }e se nau~na saznawa i ~iwenice predavati i usvajati.

Iz neophodnosti da se ove slabosti predava~ke nastave prevazi}u razvila se programirana nastava.

Postoji veliki broj definicija programirane nastave ali se sve one svode na navo|ewe osnovnih karakteristika ovog oblika racionalizacije nastave i u~ewa.

Osnovne karakteristike ove nastave su:

-u~enici usvajaju gradivo potpuno samostalno, savla|uju}i ~lanak po ~lanak, sekvencu po sekvencu, temu po temu;

-nastavni sadràji su ta~no odre|eni i logi~ki struktuirani;

-u~enici savla|uju nastavni sadràj korak po korak sopstvenim tempom;

-gradivo je redukovano na ono {to je bitno tako da u~enici nisu optere}eni nebitnim ~iwenicama;

-u~enici samostalno re{avaju zadatke, probleme po dobijenim uputstvima, aktivno razmi{qaju, {to u frontalnoj nastavi nije mogu}e;

-u~enik stalno, i na vreme dobija povratnu informaciju tako da uvek zna da li je na pravom putu;

-svaki u~enik prelazi na naredni “korak” samo ukoliko je usvojio prethodne;

-nastavnik na osnovu povratne informacije saznaje da li nastavniproces te~e u skladu sa postavqenim ciqevima;

Iz svih navedenih karakteristika programirane nastave moè se izvesti wena definicija:

Programirana nastava je vrsta nastave u kojoj su sadràji detaqno i precizno odre}eni, logi~ki strukturisani na mawe delove, ure}eni po sloènosti i koje u~enici samostalno re{avaju po unapred dobijenom uputstvu i kontroli{u rezultate i napredovawe stalnom povratnom informacijom.

Teorijske osnove programirane nastave

Programirana nastava ima svoje korene jo{ u Sokratovom u~ewu koji je bio jedan od prvih programera u nastavi matematike.

Pa ipak korene programirane nastave treba traìti u bihejvioristi~kim teorijama.

Edvard Torndajk isti~e da se u~ewe poja~ava ili slabi zavisno od postignutog uspeha ili neuspeha, {to predstavqa odre|ene etape u dostizawu ciqa kome se teì. Prema Torndajku u~ewe je oblik povezvawa stimulansa i reakcije. U~ewe se doga|a kada se u svest ureè S-R veza , a znawe nestaje kada se ta veza izbri{e. Kada u~enik u~i po modelu “pitawe-odgovor” onda u wegovoj svesti ova dva ~lana ostaju povezana . Odnosno ako u~enik u~i po obrascu “poku{aj-gre{ka” i to se ponavqa , onda }e se kod u~enika formirati oni poku{aji koji mu donose uspeh. Nastavnik treba da omogu}i u~enicima raznovrsne reakcije, a one prave treba da budu potkrepqene, nagra|ene, a one koje su pogre{ne suzbijene.

Torndajk isti~e da se u~ewe zasniva na frekvenciji, vremenskoj bliskosti i efektu. Odnosno, ono {to se ~e{}e ponavqa dubqe se utiskuje u svest, ono {to je u~eno skorije doìvqava se kao dobro poznato i ono od ~ega ~ovek ima koristi boqe se pamti.

Torndajk smatra da uspeh u u~ewu zavisi od podsticaja i daje uputstvo nastavnicima da ka`wavawe nije efikasno, da kod u~enika treba pobuditi interesovawa, motivisati ih i podsticati da u~e.

Yon Votson, osniva~ bihejviorizma , isti~e da je qudsko pona{awe rezultat veze izme|u stimulansa i reakcije i da je uslovqavawe najva`niji proces u u~ewu pona{awa. Votson je isticao zna~aj nastavnika u oblikovawu u~enikovog razvoja.

Gatri defini{e u~ewe kao promenu pona{awa pod uticajem iskustva. On smatra da se pona{awe moè kontrolisati pomo}u stimulansa pri ~emu je bitno da su stimulans reakcija povezani, odnosno da su u dodiru. Iz ove Gatrijeve teorije dodira nastavnici mogu zakqu~iti da treba okruèwe organizovati tako da ono bude kombinacija razli~itih stimulansa koji }e izazati poèqne oblike pona{awa. Nastavnik je taj koji treba da priprema i kontroli{e stimulanse.

Hal isti~e veliku ulogu poriva, jake unutra{we snage, koja postoji u svakom pojedincu za pokretawe wegovog pona{awa.Wegova {ema u~ewa je S-O-R /stimulans- varijable-reakcija/. Nastavnik treba da kod u~enika pobudi interesovawe za neku nastavnu jedinicu, da ga motivi{e, a to moè posti}i stvarawem potrebnog ambijenta. Nastavnik nagradom moè da poja~a èqeno pona{awe.

Ideju o programiranoj nastavi kao specifi~nom na~inu struktuirawa i organizovawa nastavnog procesa, prvi je postavio i uobli~io u sistem i razradio u teoriju psiholog Skiner, profesor Hardvarskog univerziteta. Skiner je razvio celovitu teoriju u~ewa. U svojoj teoriji on polazi od uslovqavawa kategorije koju su razvili Pavlov i Votson.

Skiner smatra da povratna informacija ima snaàn uticaj na qudsko pona{awe. Ako u~enik dobija redovno informaciju o postignutim rezultatima on ima podr{ku-potkrepqewe da poja~a svoj rad. Skiner smatra da postoji pozitivni i negativni potkrepqiva~i. Pozitivni potkrepqiva~i doprinosi da se ostvare jo{ boqi rezultati rada, a nagativni potkrepqiva~i ima ulogu da smawi dejstvo ~inioca koji smetaju da se postignu boqi rezultati.

Skiner smatra da se za postizawe uspeha u nastavnom radu mora uraditi program potkrepqewa. Potkrepqewe moè biti pozitivno i negativno. Pozitivno potkrepqewe dovodi do pozitivnih promena u pona{awu pojedinca, doprinosi da se postignu boqi radni rezultati. Draì koje nepovoqno deluju na pojedinca predstavqaju negativno potkrepqewe.

Skiner smatra da nastavu treba organizovati kao niz potkrepqewa i da

se to najboqe postiè pomo}u ma{ina za u~ewe i programiranih instrukcija. Nastavnik je taj koji organizovanim potkrepqewem ubrzava i poboq{ava u~ewe. On vodi ra~una o ritmu potkrepqewa. Potkrepqewe treba da stigne na vreme, u toku samog rada, a ne samo na kraju ura|enog zadatka.

Skiner isti~e zna~aj dvosmerne komunikacije za uspe{no u~ewe. On smatra da nastavni proces treba organizovati kao stalnu dvosmernu komunikaciju: od izvora znawa do u~enika, od u~enika do nastavnika koji saznaje kako su u~enici usvojili prezentovane informacije i na kraju nastavnik obave{tava u~enike da li je i kako usvojio prezentovanu materiju. Dvosmerna komunikacija se veoma uspe{no ostvarue kroz programiranu nastavu.

Osnovni pojmovi programirane nastave

Iz terminologije programirane nastave treba upoznati neke termine, a to su program, tema, sekvenca, ~lanak.

Programirana nastava se realizuje na osnovu programa.Svaki program je podeqen na teme,a teme na mawe delove-sekvence, a sekvenc na ~lanke.

Program ili programska osnova predstavqa logi~ki ure}en skup sadràja koje u~enici rade}i samostalno treba da usvoje. U wemu su sadràne sve ~iwenice i pojmovi koje u~enici treba da savladaju. Program moè biti potpun (za ceo nastavni predmet ) i delimit~an (za deo nastavnog predmeta).

Celokupan sadràj je izdeqen na mawe delove koji su logi~ki povezani i savla}uju se jedan za drugim. Sadràji se ne mogu preskakati jer shvatawe svakog slede}eg dela podrazumeva usvajawe prethodnog.

Tema je logi~ki strukturisana celina iz programa, na primer

brojevi.

Sekvenca je logi~ki strukturisan deo teme na primer prirodni brojevi.

^lanak je najmawa sadràjno-logi~ka celina i organizaciona

jedinica u programiranoj nastavi. ^lanak ,porcija ili doza ja takva jedinica ili ~estica znawa koju u~enik usvaja re{avaju}i neki zadatak ili problem. Savladavawe te najmawe celine predstavqa uslov za prelazak na slede}i deo-~lanak.^lanak nije uvek isti. U po~etku on je veli~ine jedne operacije , a kasnije se wegova veli~ina pove}ava. U vi{im etapama nastave veli~ina ~lanka-koraka je ve}a.

S obzirom na didakti~ku svrhu, ~lanci mogu biti uvodni, ~lanci za ponavqawe , uve`bavawe, sistematizaciju i zavr{ni-kontrolni. Oni su me|usobno, sadràjno i logi~ki, povezani.

^lanak se sastoji iz slede}ih delova:

1) informacija za u~enike2) zadatak (problem, pitawe)3) u~eni~ka aktivnost, operacija4) povratna informacija

Informacija je deli} gradiva koji se obra}uje – obi~no je ilustrovana primerom. Ona polazi od u~eni~kih iskustava. U informaciji ne moraju biti dati svi podaci,u~enici se mogu uputiti na literature (uxbenike,re~nike) ili aktivnost koju treba da urade.

Po obimu informacije mogu biti duge i kratke. Duìna informacije zavisi od u~eni~kih iskustava u radu sa programiranim materijalom, osposobqenosti za samostalan rad, teìne gradiva i uzrasta u~enika.

Zadatak ili pitawe na koje u~enik treba da odgovori zahteva primenu nau~ene informacije. Zadatak u~enika ta~no usmerava {ta treba da usvoji idu}i iz ~lanka u ~lanak, iz sekvence u sekvencu.

U programiranom materijalu naj~e{}e se koriste dva tipa zadataka:

1. zadaci konstrukcije2. zadaci prepoznavawa

Zadaci konstrukcije su oni koje u~enici samostalno formuli{u odgovor, a karakteristi~ni su za linearni program.Mogu biti dvojaki: direktni zadaci i zadaci nadopuwavawa.

Zadaci prepoznavawa - odgovori su unapred dati i u~enik izme|u

ponu|enih, alternativnih odgovora bira re{ewe koje mu omogu}ava prelazak na slede}i ~lanak. Ovi zadaci su karakteristi~ni za razgranati program.

Ve}ina autora isti~e prdnost zadataka konstrukcije jer ne postoji mogu}nost da u~enici slu~ajno do|u do re{ewa.

Pisawe re{ewa- moè biti dvojako na sam programirani material i u posebne bele`nice.

Povratna informacija je sastavni deo ~lanka. To je ta~no re{ewe sa kojim u~enik upore|uje sopstveno re{ewe. Ukoliko odgovor nije ta~an u~enik se vra}a na ponovno izu~avawe istog ili prethodnog ~lanka, a ako je odgovor ta~an u~enik prelazi na slede}i ~lanak.

Algoritam je obrazac ili precizno uputstvo sa redosledom operacija koje treba obaviti da bi se problem ta~no re{io.

Algoritmizaciom nastave posebno se bavila Talizinai ona isti~e da algoritam mora da ispuni slede}e zahteve: odre|enost - na osnovu postoje}e faze odre|uje se slede}a; masovnost - mogu}nost da se odre|eni algoritam koristi za re{avawe zadataka istog tipa; i rezultativnost - izvr{avawem predvi|enih operacija sigurno se dolazi do ta~nog re{ewa.

Talizina razvrstava algoritme na one za u~enike i druge za nastavnike. U~enike algoritmi vode do ta~nog re{ewa zadatka, a nastavnicima algoritmi sluè za didakti~ku organizaciju ~asa.

1. 2. 3. 4.

Za u~enike se primewuju algoritmi onda kada kod wih treba formirati metode saznajnih aktivnosti i onda kada se algoritmi primewuju kao sastavni deo saznajne aktivnosti.

Algoritmi za nastavnika se primewuju onda kada nastavnici treba da ovladaju metodama za efikasno obu~avawe i vaspitavawe u~enika.

Vrste programa

U zavisnosti od redosleda ~lanaka, programi mogu biti:1. linearni program2. razgranati program3. kombinovani program

Linearni program, ~iji je tvorac Berhus Frederik Skiner, ima slede}e karakteristike:

~lanci se re|aju pravolinijski, jedan iza drugog (“korak po korak” – svaki korak nastavnog materijala je uslovqen prethodnim, na wega se naslawa)

[EMA LINEARNOG PROGRAMA

svi u~enici re{avju iste zadatke, individualnim tempom (prema svojim psiho fizi~kim mogu}nostima)

u~enici samostalno formuli{u odgovore na pitawa i to ih misaono angaùje

u~enik moè da proveri dali je dobro uradio zadatak (pitawe) jer je u programu dato re{ewe

Linearni program individualizuje samo tempo obrade i usvajawa, a ne uvaàva individualne razlike me|u u~enicima.

Razgranati program koji poti~eo od Kraudera, omogu}ava u~enicima koji vi{e znaju da brè napreduju, u skladu sa svojim mogu}nostima. Krauder polazi od shvatawa da isuvi{e mali “koraci” u u~ewu nisu svrsishodni pa insistira na ve}im koracima i teìm zadacima.

Razgranati program ima slede}e karakteristike:

uvaàva individualne razlike ne samo po tempu ve} i po sposobnostima

posle informacije, jedinice gradiva koju treba da usvoji, u~eniku je ponu|eno vi{e odgovora od kojih je samo jedan ta~an

ukoliko u~enik ta~no odgovori on prelazi na slede}i ~lanak, kre}e se pravolinijski

ako u~enik neta~no odgovori on se upu}ule na bo~ne ~lanke gde dobija dodatne informacije, kre}e se cik-cak

kada u~enik odabere odre|enu varijantu odgovora on ne samo {to saznaje rezultate svog izbora, ve} dobija i dodatna obja{wewa i nove zadatke koji su u skladu sa karakteristikama u~enikove pogre{ke

kod razgranatog programa u~enicima su ponu|eni odgovori pa su oni mawe misaono angaòvani

[EMA RAZGRANATOG PROGRAMA

7.

6.

5.

4.

2.

3.

1.

Razgranati program ima slede}U strukturu:

a)informacijab)pitawe, zadatakv)izbor ta~nog odgovora

U praksi se pojavio i tre}i vid programirawa- kombinovani program u kome se insistira na detaqnijem izlagawu gradiva. U kombinovanom programu neke jedinice su izloène linearno , aonda se u~enicima pruà mogu}nost da sami odlu~e da li }e da u~e dodatne informacije, koje nisu obavezne, ili }e nastaviti daqe po linearnom programu.

Kombinovani program nastaje kombinovawem linearnog i razgranatog programa u èqi da se spoje prednosti, a izbegnu slabusti i jednog i drugog.

Prema Milan Bakovqevu postoje dve vrste kombinovanog programa:

1. modifikovani linearni program koji omogu}ava da se preska~u lak{i zadaci i prelazi na teè, ovaj program omogu}ava boqim u~enicima da u~e ono {to ih zanima i da se ne zadràvaju na onom {to su ve} usvojili;

[EMA MODIFIKOVANOG LINEARNOG PROGRAMA

2. linearni program sa potpravcima – ovaj program sadrì dodatne zadatke, informacije za u~enike sa ve}im ambicijama; u ovom programu izloène su i informacije

2. 4. 6.5.3.1.

1. 2. 3.4.

koje nisu u~enici obavezni da znaju; ovim programom prevazilaze se slabosti linearnog i razgranatog programa i nastoji se da se zadovoqe individualne potrebe u~enika ne samo u tempu nego i u nivou ste~enog znawa;

Izbor modela programa zavisi od nekoliko ~inilaca:

- prirode nastavnog gradiva- uzrasta u~enika- osposobqenosti u~enika za samostalan rad - iskustva u~enika u radu sa programiranim materijalom- stvarala~kih i kreativnih sposobnosti- opredeqenosti nastavnika.

Za mla|e u~enike, prose~ne i ispod prose~ne u~enike pogodniji je linearni program, dok boqim u~enicima vi{e odgovara razgranati i kombinovani program.

Faze programirane nastave

Programirana nastava ima svoje specifi~ne faze koje zna~e potpunu promenu u nastavnom procesu.

Programirana nastava moè se ra{~laniti na slede}e faze:

1. izbor gradiva za programirawe2. upoznavawe psihofizi~kih mogu}nosti u~enika3. odre|ivawe ciqeva koji se èle posti}i programiranom

nastavom4. izbor vrste programa5. ra{~lawavawe pojedinih tema na sitne ~lanke6. izrada ~lanka (informacija, kontrolni zadatak, odgovor,

povratna informacija)7. umnoàvawe i prakti~na primena, rad u~enika sa

programiranim materijalom8. vrednovawe pomo}u serije zadataka jedne ve}e logi~ke

celine9. vrednovawe usvojenosti celog programa

Sastavqawe programa za programiranu nastavu je veoma va`no jer od

kvaliteta programa zavisi i kvalitet samog nastavnog procesa.Problemom izrade programa za programiranu nastavu najvi{e su se bavili ruski stru~waci.Bespeqko u izradi programa za programiranu nastavu isti~e osam faza:

1. operacionalizacija nastavnih ciqeva, odnosno razlagawe op{tih ciqeva na konkretne;

2. izrada detaqnog tematskog plana nastave sa svim etapama realizacije nastavnih ciqeva;

3. neprogramirano izlagawe celokupnog nastavnog gradiva koje treba predvideti za programiranu nastavu u ciqu stvarawa ~vrste i logi~ke strukture gradiva

4. izrada ~lanka – ona obuhvata ra{~lawavawe pojedinih tema na sitne korake, ~lanke; precizno razra|ivawe ~lanka

5. odre|ivawe prakti~nih radwi kroz koje }e usvojeno znawe biti oceweno;

6. matrice-izra|eni ~lanci se unose u matricu7. detaqna razrada operativnog sprovo|ewa svakog ~lanka,

formulisawe povratne informacije, kontrolnih zadataka;8. razrada metodi~kih uputstava za nastavnike i razrada

uvodnih i zakqu~nih izlagawa za svaku temu9. prakti~na primena programa sa ograni~enom grupom

u~enika u ciqu otklawawa nedostataka programa pre wegove masovne primene;

Uspeh programirane nastave zavisi od kvaliteta programa, zbog toga programe za progamiranu nastavu prave timovi stru~waka: grupa istaknutih nastavnika za odre|eni predmet, pedagog, psiholog, programer, kiberneti~ar.

Svaki program mora da ispuni slede}e zahteve: da je razumqiv, odre}en, rezultativan.

Da bi program bio razumqiv neophodno je podrobno izlagawe svih bitnih pojmova i ~iwenica, a to se postiè ra{~lawavawem celokupnog nastavnog gradiva na sitne ~lanke koji su logi~ki struktuirani od lak{eg ka teèm.

Da bi program bio odre|en u wemu su precizno odre|ene – algoritmovane sve operacije koje }e u~enika odvesti do ciqa.

Da bi program imao rezultat neophodno je ispitati sve psiho-fizi~ke osobine u~enika, wihove saznajne mogu}nosti i na osnovu toga prilagoditi program svakom u~eniku.

Programirana nastava pruà izvanredne mogu}nosti za upravqawe procesom u~ewa na kibernetskoj osnovi. Talizina postavqa dva uslova algoritmizaciji nastavnog procesa: a) po{tovawe osobenosti nastavnog procesa koji se èli algoritmizovati i b) ispuwavawe onih zahteva koji su karakteristi~ni za kiberneti~ke metode. Talizina postavwa slede}e zahteve za upravqawe nastavom :

a)utvr|ivawe ciqa nastave;b)postavqawe kriterijuma za merewe rezultata nasrave;v)sagledavawe poètnog stawa psihi~ke aktivnosti u~enika;g) predvideti kroz kakva kvalitativna stawa prolazi psihi~ka aktivnost

u~enika;d)obezbe|ivawe povratne veze u nastavi;|)regulisawe – korigovawe nastavnog procesa;e) utvrditi algoritam nastave;

Iz zahteva koje postavqa Talizina moè se sagledati uloga nastavnika u programiranoj nastavi. Nastavnikova uloga je i daqe posebno zna~ajna. Aktivnost nastavnika posebno dolazi do izraàja u pripremnoj fazi, odnosno kod izrade programiranog materijala. Na samom ~asu nastavnik prati aktivnosti u~enika , daje eventualno dodatne informacije, obja{wava postupke rada.

Programirana nastava se izvodi primenom programiranih materijala i uybenika u kojim je izvr{ena algoritmizacija nastavnih zadataka.

Jo{ uspe{nija programirana nastava moè se ostvariti primenom najsavremenijih medija. Programirani materijal je skladi{ten u bazu podataka

i u~enici ga mogu re{avati u {koli ili kod ku}e. U~enici savla|uju deo po deo, sekvencu za sekvencom. Za one u~enike koji èle vi{e da znaju u program su unite dodatne informacije i zadaci.

Povezivawe televizijske i ra~unarske tehnike doprinosi jo{ bogatijoj o raznovrsnijoj programiranoj nastavi. U~enici uz tekst dobijaju zvuk, slike, i grafi~ke ilustracije.

[EMATSKI PRIKAZ FAZA U PROGRAMIRANOJ NASTAVI

IZBOR GRADIVA ZA PROGRAMIRAWE

UPOZNAVAWE PSIHOFIZI^KIH MOGU]NOSTI UÊNIKA

OPERACIONALIZACIJA NASTAVNIH CIQEVA/razlagawe op{tih ciqeva nastave na konkretne ciqeve/

IZBOR VRSTE PROGRAMA

RA[^LAWAVAWE POJEDINIH TEMA NA SITNE ^LANKE

IZRADA ^LANAKA/informacija , kontrolni zadatak, povratna informacija/

UMNO@AVAWE I PRAKTI^NA PRIMENA PROGRAMIRANOG MATERIJALA

VREDNOVAWE POMO]U SERIJE ZADATAKA JEDNE VE]E LOGI^KE CELINE

VREDNOVAWE USVOJENOSTI CELOKUPNOG PROGRAM

Mogu}nost primene programirane nastave

Nova otkri}a i brz porast nau~nih ~iwenica uti~u na promenu strukture, sadràja, obima i karaktera nastavnih disciplina, nihovog plana i programa. U~enici se sada nalaze pred mnogo obimnijem i sloènijem nastavnom gradivu nego {to je nekad bila.

Da bi se otklonile slabosti tradicionalne nastave, nastala je i programirana nastava koja zadràva u nastavnom gradivu samo onoga {to je va`no i odbacuje sve nebitno. U~enici gradivo koje je izloèno u programu moraju usvojiti potpuno, nema delimi~nog usvajawa gradiva.

Programirana nastava moè se primewivati za savladavawe programskih sadràja svih nastavnih predmeta. Ona je naro~ito pogodna za usvajawe pojmova, pravila, definicija, odnosno za usvajawe gradiva reproduktivnog tipa . Ona je naro~ito postigla visoke efekte u matematici, hemiji, biologiji, fizici, geogrefiji, istoriji, materwem jeziku. U svim nastavnim predmrtima ova nastava moè na}i primenu. Ova nastava ve}e efekte postiè kod mla|ih nego kod starijih u~enika i kod u~enika sa skromnijim sposobnostima jer im je lak{e da u~e kada idu malim koracima i kada gradivo savla|uju u mawim celinama.

U praksi se linearni program naj~e{}e koristi kada u~enici treba da zapamte ~iwenice; razgranati program postiè najboqe efekte kada materijal koji se u~i nema ve}u koli~inu odrednica ili pojmova, ali je obim informacija veliki; kombinovani program se koristi pri u~ewu svih predmeta.

Primenom programirane nastave u~enici lak{e usvajaju sadràje jer je

celokupno gradivo ra{~laweno na logi~ki povezane i lake ~lanke koji se savla|uju postupno.

Programirana nastava je naro~ito pogodna:

- za obradu sadràja koji zahtevaju reprodukciju- za usvajawe umewa i navika - za primenu ranije usvojenih sadràja u novim situacijama-transfer

znawa.

Programirana nastava ima najve}u vrednost za usvajawe posebnih spretnosti, kao i za ispravqawe i oboga}ivawe, ali ne i za savladavawe ve}eg dela nastave nastavnog predmeta. Ovu nastavu nije racionalno primewivati prilikom ponavqawa ili pro{irivawa u~eni~kih znawa.

Programirana nastava najboqe efekte posti~e u kombinaciji sa drugim vrstama nastave. Ona predstavqa jedan od brojnih oblika rada i u~ewa i moè biti efikasna u uslovima koji su navedeni.Ona nije pogodna za razvijawe stvarala~kog i apstraktnog mi{qewa i nije pogodna za darovitije i starije u~enike; wima vi{e odgovara samostalno u~ewe, u~ewe putem re{avawa problema, u~ewe otkrivawem i dr.

Prednosti i nedostaci programirane nastave

Kao i drugi nastavni sistemi i programirana nastava ima svoje prednosti i nedostatke.

Prednosti programirane nastave:

- u~enici su samostalni i aktivni- obezbe|eno je individualizovano u~ewe po tempu, a u razgranatom

programu i po sposobnostima; svaki u~enik ima svoj primerak programa pa informacije koje su u wemu date savla|uje brzinom koju sam odredi

- kod u~enika se formira stav o vlastitim mogu}nostima u~ewa, {to im pruà samo pouzdawe pa samim tim ipove}ava wihovu motimaciju za rad

- u~enici se stalno obave{tavaju o rezultatima svog rada- stalna povratna informacija ih motive{e- usvajaju najbitnije ~iwenice - racionalizuje se proces u~ewa, znawa se sti~u za kra}e vreme

- nastavnik na osnovu povratne informacije vrednuje svoj rad i rad u~enika

Iako je programirana nastava racionalnija i efikasnija od tradicionalne nastave, ona ima isvoja slabosti. Ti nedostaci su slede}i:

-izrada programiranog materijala zahteva dosta vremena i timove stru~waka

-nemogu}e je programirati sve sadràje- programirano u~ewe je vo|eno u~ewe pa se zapostavqa razvoj

stvarala{tva i kreativnog mi{qewa u~enika; ograni~ava i smawuje samostalnost u~enika u potpunijem tragawu i pronalaèwu najboqih odgovora i re{ewa

-kod razgranatog programa, gde su pitawa sa vi{estrukim izborom, u~enici mogu slu~ajno dati odgovor

- podsti~e verbalni na~in u~ewa, pa moè dovesti do optere}ewa u~enika

-u~eni~ka individualnost i stvarala{tvo malo dolaze do izraàja-komunikacija u~enik-u~enik i u~enik-nastavnik je smawena-svi u~enici sti~u znawa na istom nivo-funkcija nastavnika svodi se na organizacionu i kontrolnu

-umawena je vaspitna komponenta;

Iz svega navedenog mowe se zakqu~iti da ne bi bilo dobro da se nastavni proces zasniva samo na programiranoj nastavi. Ona jeste znatno efikasnija od predava~ke nastave i doprinosi unapre|ewu nastavnog procesa ali je treba upotrebqavati u kombinaciji sa razli~itim nastavnim procesima.

PRIMER PRIMENE PROGRAMIRANE NASTAVE

Linearni program

Nastavna jedinica: Glagoli

Pomo}u zadataka koji se nalaze na ovom listi}u treba da usvoji{ neke sadràje o glagolima.

Gradivo koje }e{ sada u~iti izdeqeno je na male delove koji se obi~no nazivaju ~lanci- koraci.

Pa`qivo pro~itaj tekstove na levoj strain i na osnovu wih upi{i traène odgovore na povu~enoj liniji. Na desnoj strain su odgovori pokriveni nalepnicom. Posle pisawa podataka na povu~enoj liniji skini nalepnicu na desnoj strain i proveri dali je tvoj odgovor ta~an. Kad odgovori{ na prvo pitawe, pre|i na slede}i zadatak i kad ga uradi{ skini nalepnicu i proveri odgovor i tako do kraja.

a)radwa:_____________________________________________ b)stawe

________________

NA GRADILI[TU

1.^lanakGlagoli su re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. Pa`qivo pro~itaj tekst “Na gradili{tu” i uo~i sve glagole. Razmisli o wihovom zna~ewu i razvrstaj ih:

NA GRADILI[TU

Svakodnevno, ~im svane, radnici stiù na obli`we gradili{te.

Oni zidaju novu {kolu.Rade vredno od jutra do mraka. Jedni bagerom raznose suvi{nu zemqu, drugi kamionima dovoze gra|evinski material. Neki me{aju malter I dodaju ga majstorima da wime poveù crvene cigle.

Nedaleko od gradili{ta stoje |aci. Posmatraju vredne radnike i i raduju se svojoj novoj {koli. Kad se smra~i, svi: i radnici i |aci, odlaze ku}i da se odmaraju.

Slu`bu predikata

Kora~a, treperi, pucketaju, ~uje se, zastane, razgleda,vidi, sedi

2.~lanak

Glagoli su naj~e{}e u slu`bi predikata.Pro~itaj re~enicu koja kazuje {ta radnici obavqaju.Koju slu`bu u tim re~enicama imaju glagoli?

Podvuci u tekstu “Susret u {umi” sve prediate.

SUSRET U [UMI Ivan lagano kora~a kroz {umu. Li{}e drvr}a treperi na povetarcu. Pucketaju suve gran~ice pod nogama. Ispred de~aka ~uje se neki neobi~an {um. Ivan zastane. Razgleda oko sebe. i vidi na

Radwa:zidaju, rade, raznose, dovoze, me{aju, dodaju, posmatraju, odlaze;Stawe: stiù, stije, raduju se;Zbivawe: svane, smra~i;

a)postavqaju

a)radwa:_____________________________________________ b)stawe:_____________________________________________ v)zbivawe:___________________________________________

Dopuni svaku re~enicu odgovaraju}im glagolom (koji kazuj radwu, stawe, zbivawe: postaviti, politi, aktivirati,stajati, zagrmeti,tutwati):

a) Mineri ______________ mine u (radwa)

planini.

b) Za to vreme ostali radnici ________ u zaklonu.

stawe)

drì, posmatra, stoji,okre}e, vra}a

nogama drì ìr. Radoznalo posmatra neznanog gosta. Ivan stoji zadivqen. Potom se okre}e i vra}a ku}i sre}an zbog ovog susreta.

a)opazio je, odgovorila, rekao, gmizao, biob) poznaje{, uznose, grdi{, uniàva{v) }e gmizati, biti

3. ~lanak

Glagoli ozna~avaju radwu koja se desila u sada{wosti, pro{losti ili budu}nosti. Pa`qivo pro~itaj tekst “Leptir hvalisavac” i utvrdi kada se koja radwa vr{i.

LEPTIR HVALISAVAC

Opazio je neki vrlo lep leptir gusenicu i prezrivo joj rekao:

-- Mi~i se odavde, nakazni crve! Ti poznaje{ samo zemqu a ja sam sjajan kao sunce. Moja krila me uznose visoko u nebo.

Gusenica mu je mirno odgovorila:-- Glup je taj tvoj ponos. Dok grdi{ mene

ti, uniàva{ sebe. Nekada si i ti gmizao po zemqi i bio kao ja. A i tvoja }e deca gmizati i biti gusenice.

Crna~ka narodna pri~a

a) Glagoli koji ozna~avaju pro{lost su:

b) Glagoli koji osna~avaju sada{wost su:

v)Glagoli koji ozna~avaju budu}nost su:

4.~lanak

PREZENT je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se desila u trenutku govora,odnosno u sada{wosti.

Na primer: prezent glagola i}i je : ja idem, ti ide{, on ide, mi idemo, vi idete, oni idu.

Napi{I prezent od glagola ~itati:

1. ja___________________ 1. mi___________________

2. ti____________________ 2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni __________________

5.~lanak

PERFEKAT je glagolski oblik koji oznaava radwu koja se desila u pro{losti.

Na primer: perfekat glagola pevatuje : ja sam pevao, ti si pevao, on je pevao, mi smo pevali, vi ste pevali, oni su pevali.

Napi{I perfekat od glagola raditi:

1. ja___________________ 1. mi___________________

2. ti____________________ 2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni

1. ja_ ~itam 2. ti ~ita{3. on ~ita

1. mi ~itamo2. vi ~itate 3. oni ~itaju

1.ja sam radio 2. ti si radio

3. on je radio

1. mi smo radili

2. vi ste radili

3. oni su radili

1. ja }u pisati2. ti }e{ pieati3. on }e pisati1.mi }emo pisati2. vi }ete pisati3. oni }e pisati

5.~lanak

FUTUR je glagolski oblik koji ozna~Ava radwu koja }e se desiti u budu}nosti.

Na primer: futur glagola tr~ati je: ja }u teràti, ti}e{ tr~ati, on }e tr~ati, mi }emo tr~ati, vi }ete tr~ati, oni }e tr~ati. ; Napi{I futur od glagola pisati:

1. ja___________________ 1. mi___________________

2. ti____________________ 2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni __________________

Pa`qivo pro~itaj tekst i odredi u kome vremenu je zami{qen opisani potok.

GORSKI POTOK

Juri plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne mu grive zvone glasom prole}a i leor{aju ludo na vetru.

Krilati jaha~i – oblaci {ibaju ga besno

GORSKI POTOK

Jurio je plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne grive su mu zvonile glasom prole}a i leor{ao je ludo na vetru.

Krilati jaha~i – oblaci {ibali su ga besno bi~evima i zatezali su mu zlatne uzde. Zelena sedla, kao svatovska, ki}ena su mladim grn~icama.

Jurio je plahi kowic i kad je presko~io kamenitu preponu, kleknuo je pa se opet vinuo tresu}i grivama i radosno je rzao.

GORSKI POTOK

Juri}e plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne }e mu grive zvoniti glasom

Tekst GORSKI POTOK napi{i najpre u perfektu, a zatim u futuru.

PERFEKT

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Futur

1. ja }u pisati2. ti }e{ pieati3. on }e pisati1.mi }emo pisati2. vi }ete pisati3. oni }e pisati

5.~lanak

FUTUR je glagolski oblik koji ozna~Ava radwu koja }e se desiti u budu}nosti.

Na primer: futur glagola tr~ati je: ja }u teràti, ti}e{ tr~ati, on }e tr~ati, mi }emo tr~ati, vi }ete tr~ati, oni }e tr~ati. ; Napi{I futur od glagola pisati:

1. ja___________________ 1. mi___________________

2. ti____________________ 2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni __________________

Pa`qivo pro~itaj tekst i odredi u kome vremenu je zami{qen opisani potok.

GORSKI POTOK

Juri plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne mu grive zvone glasom prole}a i leor{aju ludo na vetru.

Krilati jaha~i – oblaci {ibaju ga besno

Razgranati programirani material

Nastavna jedinica : Stalnost koli~nika

Uputstvo za rad

Pred tobom se nalazi material pomo}u kojeg }e{ samostalno nau~iti ne{to o stalnosti koli~nika..Sadràj je podeqen na delove ~lanke. Prelazak na slede}i ~lanak odre|en je ta~no{}u izabranog odgovora na postavqeno pitawe u ~lanku koji obra|uje{.

Svaki zadatak se sastoji iz obave{tewa, zadatka, ponu|enih odgovora i uputstva na kojoj }e{ strani proveriti ta~nost svog izbora.

Kada si odabrao odgovor pogledaj na kojoj stranici treba da prona|e{ i proveri{ ta~nost svog izbora. Na stranici na koju si upu}en, na}i }e{ daqe uputstvo za rad.

GORSKI POTOK

Jurio je plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne grive su mu zvonile glasom prole}a i leor{ao je ludo na vetru.

Krilati jaha~i – oblaci {ibali su ga besno bi~evima i zatezali su mu zlatne uzde. Zelena sedla, kao svatovska, ki}ena su mladim grn~icama.

Jurio je plahi kowic i kad je presko~io kamenitu preponu, kleknuo je pa se opet vinuo tresu}i grivama i radosno je rzao.

GORSKI POTOK

Juri}e plahi kowic, gorski potok , putawom od belutaka. Srebrne }e mu grive zvoniti glasom

Tekst GORSKI POTOK napi{i najpre u perfektu, a zatim u futuru.

PERFEKT

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Futur

Ukoliko ti ne{to nije jasno, obrati se nastavniku.

___________________________________________________________________________________________

Strana1.

Nau~io si kako se mewa koli~nik u zavisnosti od promene ili deqenika ili delioca.

[ta }e biti sa koli~nikom ako se i deqenik i delilac pove}aju odre|eni broj puta?

1. Koli~nik }e se pove}ati / pre|i na stranu 2.2. Koli~nik }e se smawiti / pre|i na stranu 3.3. Koli~nik }e ostati isti / pre|i na stranu 4.

Strana 2.Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik pove}a ili delilac smawi

odre|eni broj puta. Vrati se na stranu 1. i ponovo odaberi odgovor.

Strana 3.Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik smawi ili delilac pove}a


Strana 4.

Odgovor je ta~an.

Ta~nost odgovora moè{ proveriti na slede}em primeru.

300: 10= 30

Ako se i deqenik i delilac pove}aju 5 puta koli~nik se

1. Koli~nik se pove}ava 5 puta / pre|i na stranu 5.2. Koli~nik se smawuje 5 puta / pre|i na stranu 6.3. Koli~nik se ne mewa / pre|i na stranu 7.

Strana 5.

Pogre{no, izra~unaj ( 300*5): (10*5)=_______ i vrati se na stranu 4. da ponovo odabere{ odgovor.

Strana 6.

Pogre{no, izra~unaj ( 300*5): (10*5)=_______ I vrati se na stranu 4. da ponovo odabere{ odgovor.

Strana 7.

Odgovor je ta~an.Zakqu~ak: ako se deqenik a I delilac b pove}aju isti broj puta wihov

koli~nik se ne mewa.

To zapisujemo ovako:1. ( a*h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 8.2. ( a*h) : ( b*h) = s / pre|i na stranu 9.3. ( a*h) : ( b*h) = s*h / pre|i na stranu 10.

Strana 8.

Pogre{no, vrati se na stranu 7. , pro~itaj zakqu~ak i ponovo odaberi odgovor.

Strana 9.

Odgovor je ta~an.

[ta }e biti sa koli~nikom ako se i deqenik i delilac smawe odre|eni broj puta?

4. Koli~nik }e se pove}ati / pre|i na stranu 11.5. Koli~nik }e se smawiti / pre|i na stranu 12.6. Koli~nik }e ostati isti / pre|i na stranu13.

Strana 10.






Strana 13.

Odgovor je ta~an.

Ta~nost odgovora moè{ proveriti na slede}em primeru.

360: 9= 40

Ako se i deqenik i delilac smawe3 puta koli~nik se

1.koli~nik se pove}ava 3 puta / pre|i na stranu 14.2.koli~nik se smawuje 3 puta / pre|i na stranu 15.3.koli~nik se ne mewa / pre|i na stranu 16.

Strana 14.

Pogre{no, izra~unaj ( 360:3): (9:3)=_______ i vrati se na stranu 4. da ponovo odabere{ odgovor.

Strana 15.

Pogre{no, izra~unaj ( 360:3): (9:3)=_______ I vrati se na stranu 4. da ponovo odabere{ odgovor.

Strana 16.

Odgovor je ta~an.Zakqu~ak: ako se deqenik a i delilac b smawe isti broj puta wihov

koli~nik se ne mewa.

To zapisujemo ovako:4. ( a*h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 17.5. ( a:h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 18.6. ( a*h) : ( b*h) = s*h / pre|i na stranu 19.

Strana 17.


Strana 18.

Odgovor je ta~an.Zakqu~ak: koli~nik se ne mewa ako se deqenik i delilac pove}aju ili

smawe isti broj puta.

Strana 19.


Izrada programiranog materijala zahteva dosta vremena I timove stru~waka;Nemogu}e j programirati sve sadràje;Programirano u~ewe je vo|eno uèwe pa se zapostavqa stvarala{to I kriti~ko mi{qewe u~enika;Komunikacija u~enik – u~enik ,u~enik – nastavnik je smawena;Svi u~enici sti~u znawa na istom nivou;Kod razgranatog programa u~enici mogu slu~ajno

U~enici su samostalni i aktivni;Obezbe|uje se individualizovano u~ewe po tempu rada , au razgranatom programu i po sposobnostima;U~enici se stalno obave{tavaju o rezultatima svog rada-stalna povratna informacija;Racionalizuje se process u~ewa, u~enici brè stiù do znawa;Nastavnici na osnovu povratne informacije

nedostaci

prednosti

Programirana nastava

Nastavni gradivo

Odre|ivawe ciqeva koji se èle posto}I programiran. nastavom

Upoznavawe psiho-fizi~ki mogu}nosti u~enika

Izbor gradiva za programirawe

Faze program. nastave

va`no

Linearni progr. Sa potpravcima

razgranati

SekvencaLak{e teè

Izrada ~lanka

Umnoàvawe I prakti~na primena

Vrednovawe pomo}u serije zadataka jedne ve}e logi~ke celine i vrednovawe celog

Modifikovani linearni progr.

kombinovani

Ra{~lawavawe pojedinih tema na ~lanke

~lanak1. informacija ,2. zadatak,3. prostor za rad4. povratna

linearniIzbor vrste prigrama

Program 1. razumqiv2. odre|en3. rezultativa

n

Vrste programa

Documents

vesnalazo.files.wordpress.com€¦ · Web view-u~enici samostalno re{avaju zadatke, probleme po dobijenim uputstvima, aktivno razmi{qaju, {to u frontalnoj nastavi nije mogu}e;