Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj ICT sceni i u svetu

Broj 393 od 1-15 januar 2018.

SADRŽAJ

Iz aktivnosti državnih organaSporazum o saradnji PKS i Kancelarije za IT i eUpravu

U APR-u prva elektronska registracija

ePlaćanje administrativnih taksi na portalu eUprava

Centralizovano vođenje lista čekanja u zdravstvenim ustanovamaSa domaće sceneIzrada Indeksa dobre uprave na lokalnom nivouPočele Jutarnje IT vesti

Digitalizacija arhiva RTS trajaće dve decenije

Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i GDPR predstavljeni u Novom Sadu

Upravljanje u poljoprivrednoj proizvodnji uz AgroLIFE

Srbija je 62 mestu na Globalnom indeksu inovacija

Sa svetske sceneZavisnost od kompjuterskih igara je bolest

Najava IKT događajaPRILOG6 tehnoloških predviđanja za 2018. Od robota do novih aplikacija

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2017. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189RNIDS, Beograd, Žorža Klemansoa 18a

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka Spenser-TokerDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

Iz aktivnosti državnih organa

Komentari:

Sporazum o saradnji PKS i Kancelarije za IT i eUpravuBEPGRAD, 29.12.2017.-Mihailo Jovanović, v.d. direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, potpisali su 29 decembra 2017. Sporazum o saradnji dve institucije, radi podrške efikasnom sprovođenju digitalne transformacije privrede Srbije.Poseban fokus, u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020, biće na sektoru malih i srednjih privrednih društava i preduzetništva - kako da poboljšaju posao, prvi saznaju šta se događa na tržištu - istaknuto je nakon potpisivanja.Čadež je rekao da će digitalizacija naše privrede biti jedan od najvećih izazova u narednim decenijama. Prema njegovim rečima, Kancelarija je strateški partner PKS u tom poduhvatu i dve institucije zajednički će raditi na rešenjima za privredu.Mihailo Jovanović, v.d. direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije istakao je da je digitalizacija, kao proces koji prožima sve sfere života, jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Mihailo Jovanović i Marko Čadež„Kancelarija je okrenuta razvoju informacionih sistema koji omogućuju elektronsku upravu, povezivanje državnih organa i usluge građanima. Sa druge strane, Privredna komora je ta koja sve to treba da obezbedi privredi. PKS je pokrenula sjajan projekat i podršku u digitalnoj transformaciji onima koji žele da se transformišu, ali i inima koji imaju znanje da to podrže“, istakao je Jovanović.Sporazumom o saradnji PKS i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu predviđene su zajedničke aktivnosti na unapređenju primene informacionih tehnologija i modernizacije poslovanja, podršku privredi u tom pravcu, edukaciju, razmenu znanja, iskustava, informacija, predlaganje novih mera za podsticanje razvoja industrija koje inovativno koriste nove tehnologije. Saradnja podrazumeva i zajedničko apliciranje za realizaciju projekata iz oblasti digitalizacije, razvoj strateških partnerstava u oblasti digitalizacije, korišćenje nacionalnog Portala otvorenih podataka, informaciono-

komunikacione mreže republičkih organa, kao i kapaciteta državnog Data centra.U APR-u prva elektronska registracijaBEOGRAD, 3. januar 2018.-U Agenciji za privredne registre(APR) 3. januara 2018. je registrovan prvi preduzetnik korišćenjem sistema za podnošenje elektronskih prijava. Izvršena je registracija kompanije "RAS LIFT" iz Novih Banovaca, kija se bavi montažom i servisiranjem liftova. Osnivač je na jednostavan i lak način popunio e-prijavu, potpisao je svojim e-potpisom, a naknadu za osnivanje platio elektronski platnom karticom. Odmah nakon podnošenja prijave na sajtu APR-a objavljeno je rešenje o osnivanju, čime je osnivanje preduzetničke radnje završeno bez obilaska ijednog šaltera, uz značajnu uštedu vremena i novca.

„ePlaćanje administrativnih taksi“ na portalu eUpravaBEOGRAD, 4. januar 2018. -Nova eUsluga na nacionalnom Portalu eUprava „ePlaćanje administrativnih taksi“, stekla je veliku popularnost u veoma kratkom roku zbog brojnih pogodnosti – između ostalog i zbog mogućnosti korišćenja različitih platnih kartica– Master kard, Visa, Maestro i domaće Dina kard platne kartice.Takođe, sama procedura onlajn plaćanja je kratka, bezbedna i veoma jednostavna. Odvija se u samo nekoliko koraka i iziskuje manje od dva minuta vremena.1. Nakon što korisnik unese sve potrebne podatke za uslugu sa obaveznom administrativnom taksom, pojavljuje se opcija plaćanje. Jednostavnim klikom na nju, otvara se naredni korak.

2. U drugom koraku, korisnik može da se opredeli za opciju plaćanja platnim karticama ili opštom uplatnicom. Klikom na opciju plaćanje karticama nastavlja sa onlajn plaćanjem i prelazi na naredni korak. U slučaju izbora opšte uplatnice, dobiće generisanu uplatnicu sa ukupnim zaduženjem, koja može da odštampa i plati fizički – odlaskom na šalter pošte ili banke po izboru.

3

3. U trećemo koraku kod plaćanja platnim karticama korisnik može da odabere banku preko koje će da realizuje transakciju. Na Portalu eUprave u ovom trenutku samo preko Komercijalne i Sosijete Ženeral banke je moguća realizacija transakcije, ali se uskoro očekuje implementacija servisa drugih banaka koje posluju u našoj zemlji i koje imaju ovu mogućnost.

4. Nakon odabira banke, dobija informaciju koliko iznosi administrativna taksa, koliko provizija i koliko iznosi ukupno plaćanje. Važno je napomenuti da je klikom na opciju zatvori i u ovom koraku moguće odustati od plaćanja karticom. Odabirom opcije plaćanje korisnik nastavlja sa procedurom.

5. U narednom koraku, otvara se stranica one banke koju je korisnik odabrao u prethodnom koraku, a gde je neophodno popuniti nekoliko polja. U polju broj kartice unosi se šesnaestocifreni broj, bez razmaka, koji se nalazi na prednjoj strani platne kartice. U polje datum isteka važenja kartice unosi se datum – mesec i godina. Ovaj podatak nalazi se ispod broja kartice, na prednjoj strani. Najčešće ima četiri cifre i istaknut je u formi 08/20. Kod stavke CVC2/CVV2 kod ukucava se trocifren broj, lociran na zaštitnoj traci, na poleđini kartice. Nakon što unese sve potrebne podatke, korisnik klikom na opciju plati, prelazi na naredni korak.

Sa domaće scene

Komentari:

6. Pretposlednji korak jeste verifikacija koja postoji samo kod nekih tipova platnih kartica (ne postoji za Dina karticu). Nakon klika na SMS, korisniku će na telefon, u poruci, stići niz brojeva i simbola, koje bi u narednom koraku trebalo da unese na Portal eUprava i tako potvrdi plaćanje.7. U finalnom koraku, korisnik u polje lozinka unosi niz brojeva i simbola koje je dobio u SMS poruci, kao sredstvo verifikacije. Pred njim se još jednom nalaze svi podaci koje je uneo. Nakon što ih pažljivo proveri, i opredeli se za opciju potvrdi, plaćanje je završeno. I u ovom koraku moguće je obustaviti proceduru, klikom na odustani.

8. Korisnik dobija obaveštenje da je autorizacija uspešno obavljena, a plaćanje gotovo. Klikom na nastavi ponovo može da se vrati na stranicu sa svim relevantnim podacima vezanim za plaćanje.

Kompletno uputstvo za plaćanje platnim karticama je na sajtu www.euprav.gov.rs

Centralizovano vođenje lista čekanja u zdravstvenim ustanovamaBEOGRAD, 12. januar 2018. godine – Republički fond za zdravstveno osiguranje saopštio je da je pustio u rad poseban softver, kojim su stvoreni preduslovi za centralizovano vođenje lista čekanja u zdravstvenim ustanovama.Novi softver omogućava svakodnevno praćanje lista

5

čekanja, razdvajanje prvog od kontrolnih pregleda za novoprijavljene pacijente i sprečava pojavljivanje pacijenata na više od jedne liste za jednu intervenciju.Na ovaj način, Republički fond za zdravstveno osiguranje imaće tačan uvid u rad zdravstvenih ustanova i trenutni presek stanja na listama čekanja, navodi se u saopštenju.

Izrada Indeksa dobre uprave na lokalnom nivouBEOGRAD, 10. januar 2018.-Stalna konferencija gradova i opština organizovala je sastanak na kome je razmatrana Izrada Indeksa dobre uprave na lokalnom nivou.Na početku sastanka učesnike su pozdravili Đorđe Staničić generalni sekretar SKGO i Milica Milošević projektna menadžerka GIZ.Marija Lukić i Ivan Milivojević iz SKGO predstavili su predlog Indeksa dobre uprave na lokalnom nivou. Kao indeksi dobre uprave predloženi su: odgovornost, transparentnost, antikorupcija, ravnopravnost i nediskriminacija i predvidljivost, efikasnost i delotvornost. U toku diskusije podržani su predloženi, ali je sugerirano da se razmotre još neki indeksi kao što su: zakonotost u radu, uticaj na kvalitet upravljanja i odlučivanja, dostupnost informacija i dr.Na bazi usvijenih indeksa u lokalnoj samoupravi će se vršiti samoocenjivanje.

Počele „Jutarnje IT vesti“BEOGRAD, 10. januar 2018.-Društvo za informatiku Srbije počelo je novu seriju programa koja je namenjena predstavljanju najnovijih dostignuća u oblasti informacionih tehnologija. Na ovaj način će zainteresovani informatičari biti u situaciji da dopune svoja stručna saznanja i dobiju neke nove stručne informacije.Na prvom skupu koji je održan 10 januara 2018. u Privrednoj komore Srbije održana su sledeća 3 kratka predavanja:Miloš Marković, Microsoft: „Windows 10 sve bolji i bolji“. „Windows 10“ ogromno doprinosi zaštiti podataka korisnika, pojednostavljivanju upravljanja u sistemu i povećanju produktivnosti korisnika. To je dosada najbrže rastući operativni sistem i već ga koristi oko 30% od ukupnog broja korisnika računara u svetu. Najbolje efekte ima ako se koristi sa tehnološki najnajnovijim hardverom.Đorđe Vulović, Cisco: „Tehnologija kontejnera-virtuelizacija softvera“. Softverski kontejner je izolovana instalacija u korisničkom prostoru operativnog sistema. Aplikacije su postale preglomazne da bi se jednostavno i efikasno održavale u celini. Razvoj kontejnera omogućavaju novi alati kao što su Docker, Rocket i dr. Google je kompletno prešao na tehnologiju kontejnera.Aleksandar Pavlović, Coming:Kako sam preživeo napad „kripto lokera“. Prikazano je uspešno rešenje

problema napada kripto lokera bez plaćanja otkupa. Bili su zaraženi server i bek ap u kompaniji sa oko 1600 zaposlenih. Oporavak je trajao 3 dana. Sigiran otpor kripto lokeru omogućuju: unapređivanje sigurnosti imeil saobraćaja, edukacija zaposlenih, filtriranje korisničkig saobaraćaja na višim slojevima, redizajniranje i uspostavljanje bek apa na više lokacija.Učesnici prvog skupa sa velikim interesivanjem očekuju naredni skup „Jutarnje IT novosti“.

Digitalizacija arhiva RTS trajaće dve decenijeBEOGRAD, 12. januara 2018. –Svi arhivi Radio-televizije Srbije(RTS) koji sadrže više od 200.000 sati programa i audio dokumenata, biće digitalizovani. Budžetom preko Ministarstva kulture I informisanja u 2018. godina će se za digitalizaciju dodeliti 200 miliona dinara.

Na realizaciji ovog programa RTS već radi sopstvenim sredstvima i process digitalizacije će se odvijati u tri faze. Prva faza je okončana prošle godine i za digitalizaciju i restauraciju dela filmskog arhiva RTS je uložio 1.030.000 evra.Digitalizacija arhiva RTS ztajaće 2 decenije i biće potrebno ukupno 4.260.000 evra kažu iz RTS-a.

Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i GDPR predstavljeni u Novom SaduNOVI SAD, 12. januar 2018. Društvo za informatiku Srbije organizovalo je 12 januara 2018. godine, okrugli sto u Inženjerskoj komori Srbiji – Regionalni centar Novi Sad na kome je razmatran Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali i nova uredba EU GDPR (General Data Protection Regulation) koja se odnosi na zaštitu podataka građana i rezidenata EU.

7

Uvodničari su predstavili nacrt zakona i uredbu i dali svoje komentare i primedbe na iste. Okruglom stolu su prisustvovali odgovorni projektanti i licencirani inženjeri raznih struka, koji dolaze iz privatnog, državnog, ali i javnog sektora, tako da je diskusija bila vrlo interesantna. Na skupu je ukazano na sledeće: S obzirom da se nacrt Zakona uglavnom držao

evropske GDPR uredbe, važno je da se u tom smislu radi na obukama DPO (lica za zaštitu podataka o ličnosti) za primenu GDPR, a samim time će pravna lica, tj. rukovaoci i obrađivači podataka biti spremni za primenu domaćeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ova situacija ide našim kompanijama u prilog da se kroz praktično jedan proces usklađivanja obuhvate i evropski GDPR i domaći Zakon.

Nacrt zakona je prilično složen, kao uostalom i GDPR uredba, pa je poželjno je da se dopuni sa odgovarajućim uputstvima od strane nadležnih institucija radi lakšeg razumevanja.

U skladu sa evropskom praksom, potrebno je i kod nas započeti rad na planiranju resursa za proces usklađivanja svih ostalih zakona i podzakonskih akata sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali i sa evropskom GDPR uredbom jer je to obaveza Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Na primer samo u Sloveniji je izmenjeno preko 800 akata koji se odnose na prikupljanje i obradu podataka o ličnosti.

Ukazano je da kod nas još uvek postoji prekomerna obrada ličnih podataka (zadržavanje ličnih karata, prepisivanje podataka iz ličnih karata, kopiranje ličnih karata itd)

Poseban problem jeste upotreba video nadzora, koja treba da bude adekvatno obrazložena i označena. Međutim, potrebno je objasniti i protumačiti način ove procene, koja se očekuje da bude sprovedena u okviru GDPR i u okviru nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Nacrt zakona i GDPR uredba će promeniti način

poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom podataka o ličnosti u smislu da će biti neophodno sagledati koji se podaci prikupljaju i kako sa njima mora da se postupa.

Više kompanija već razvija softverska rešenja koja će biti u mogućnosti da pronadju podatke o ličnosti, prepoznaju kako se ti podaci procesiraju, kome se sve šalju i kako se mogu obrisati a u skladu sa obavezama iz Zakona.

Na koji način će velike, ali i male privatne kompanije sa po nekoliko zaposlenih koje vode evidenicije o podacima o ličnosti, odgovoriti zahtevima i obavezama koje nameću zakon i GDPR uredba ostaje da se vidi, ali je neophodno u ovom procesu preporučiti angažovanje specijalizovanih konsultantskih kompanija koje već postoje i koje su potpuno spremne da pruže ove usluge usklađivanja sa GDPR i sa budućim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Veliki broj IT kompanija a i drugih domaćih kompanija koje posluju sa stranim kompanijama, ima obavezu direktne primene GDPR uredbe počev od 25. maja 2018. godine, jer posluju sa subjektima u EU.

Primenu evropske GDPR uredbe i budućeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti znatno bi pospešilo i omogućilo kvalitetnu primenu kada bi domaće kompanije počele u većoj meri da primenjuju ISO standarde.

Učesnicima skupa je predloženo da do 15 januara 2018. godine, svoje predloge i mišljena na Nacrt zakona, dostave Ministarstvu pravde.Vest:MParoški

Upravljanje u poljoprivrednojproizvodnji uz AgroLIFEBEOGRAD, 14. januar 2018.-AgroLIFE je mobilna aplikacija specijalno razvijena za automatizovano upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom. Vlasnicima poljoprivrednih dobara i agronomima omogućava da na efektivan način planiraju, organizuju i upravljaju poljoprivrednom proizvodnjom uz istovremeno povećanje prinosa, ukupnih prihoda i smanjenje operativnih troškova. Omogućava zaposlenima na terenu da u realnom vremenu ažuriraju podatke prema unapred definisanim procedurama sa bilo kog uređaja.AgroLIFE aplikacija je bazirana na GIS tehnologiji i sadrži veliki broj modula koji prate kompleksne procese proizvodnje koji se u potpunosti mogu prilagoditi poslovnim procesima svakog pojedinačnog poljoprivrednog preduzeća. U potpunosti je razvijena u Open Source tehnologiji a komparativna prednost ovog rešenja je što sadrži modul za upravljanje finansijskim

9

podacima koji se lako integrišu sa SAP-om i drugim poslovnim aplikacijama u okviru korisničkog informacionog sistema.Primena AgroLIFE omogućuje:-Evidentiranje poljoprivrednih procesa,-Vođenje normativa za svaku operaciju/process,-Planiranje poljoprivredne proizvodnje-Alarma koji upozoravaju na bilo kakva odstupanja ili nepravilnosti u odnosu na planirane procese,-Evidencija radnih sati i produktivnosti zaposlenih,-Evidencija poljoprivredne mehanizacije,-Praćenje vozila i priključnih mašina preko naprednog GPS tracking sistema-Upravljanje troškovima i ukupnim resursima i dr.Aplikaciju AgroLIFE partnerski su razvile kompanije TeleGroup, Greensoft i Telekom Srbija i dostupna je na Google Play-u.IZVORIeuzmi aplikacijuIzvor:www.telegroup.rs

Srbija je 62 mestu na Globalnom indeksu inovacijaBEOGRAD, 14. januar 2018.- Deseto izdanje Globalnog indeksa inovacija koji prati rezultate u 127 država širom sveta pokazalo je da se Srbija u pogledu političkog okruženja, obrazovanja, infrastrukture, poslovanja i drugih indikatora nalazi na 62. mestu, što predstavlja napredak za dva mesta u odnosu na prošlu godinu. Na listi svih zemalja ispred Srbije su sve bivše zemlje SFRJ, osim BiH. Tako je Slovenija na 32, Hrvatska na 41, Crna Gora na 48, Makedonija na 61. mestu, dok BiH zaostaje na 86. poziciji.Kao ključni sektor koji bi unapredio sve ostale prepoznat je IT i njegov razvoj trebalo bi da bude ključna tačka za dalje unapređenje svih oblasti. To bi značilo dodatno osnaživanje ekosistema podrške i deljenja znanja na lokalnom i globalnom nivou.Neki od načina na koji se to može rešiti su partnerstva startapa i velikih kompanija, smanjivanje jaza između univerziteta i kompanija, te pružanje podrške od strane privatnog sektora u cilju unapređenja preduzetništva.Ova pitanja obrađena su i kroz panel diskusiju na kojoj su pored dr. Draška Draškovića govorili i Jovana Tomić (lider centra za inovacije i razvoj prehrambenih proizvoda kompanije Desing), Goran Pitić (profesor ekonomije FEFA fakulteta) i Marija Desivojević-Cvetković (potpredsednik kompanije Delta Holding).Tom prilikom profesor Pitić je istakao: Srbija je zemlja paradoksa – s jedne strane imamo fantastične stvari, a sa druge nikako da napravimo big bang. Mi napredujemo na listama, ali niko ne može da kaže da nam je baš toliko bolje. Digitalizacija nije prolazna stvar, ona menja i obrazovanje i kulturu. Polovina zanimanja će nestati za deset godina i zato mladim ljudima moramo pomagati da se digitalno opismene.Učesnici panela pričali su o preduslovima digitalizacije Srbije i kako to ostvariti.

Sa svetske scene

Komentari:

Potrebno je imati viziju i raditi na njojTrougao znanja – obrazovanje, inovacije, preduzetništvo, prema mišljenju panelista, mora staviti fokus na pokušaju refokusiranja pažnje naše društvene zajednice, na digitalno opismenjavanje kao imperativ. I to se mora vršiti u domenu formalnog obrazovanja i unutar kompanija.

ICT HubKako ističe Desivojević-Cvetković, kod termina digitalna transformacija ključna reč je transformacija. „To znači promeniti sve ono što ste do sada u kompaniji radili, promeniti način mišljenja, ponašanja, odreći se svega što ste do tad poznavali.“Ključ su ljudi, promena načina njihovog razmišljanja. To se radi na dva načina – ili konstantnom edukacijom ili dovođenjem mladih ljudi.Kada su sprovedene dubinske promene, što u sistemu, što u mentalitetu ljudi, kada se administracija svede na razumnu meru i kada država postane digitalni servis, kako zaključuju učesnici panela, inovacijama ništa ne može stajati na putu i za to nije potrebno biti najbogatija država na svetu (što pokazuje i primer Estonije). Potrebno je samo imati viziju i raditi na njenom ostvarenju.Izvor: www.netokracija.rs

Zavisnost od kompjuterskih igara je bolestNJUJORK, 14.januar 2018.-Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest, što je još jedan pokazatelj da lekari i posebno stručnjaci za mentalno zdravlje širom sveta sve više prepoznaju to stanje kao poremećaj.Zavisnost od igrica uključena je u 11. izdanje Međunarodne klasifikacije bolesti SZO koje će biti objavljeno sredinom 2018. godine.Simptomi bolesti zavisnosti od kompjuterskih igara uključuju davanje prioriteta igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze,

11

Najava IKT događaja

Komentari:

PRILOG

ishrana, spavanje, skolovanje ili rad.Bolest pogađa najviše mlade muškarce koji su više nego žene skloni igranju igara na kompjuterima.Američko udruženje psihijatara je smatralo da nema dovoljno istraživanja tog stanja da bi se ta zavisnost svrstala među bolesti.Ali, po Međunarodnoj klasifikaciji koja se primenjuje u celom svetu za utvrđivanje i klasifikovanje bolesti, zavisnost od kompjuterskih igara bi trebalo smatrati bolešću ako negativne posledice traju više od godinu dana.Najdžel Henderson, predsednik organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja Mental helt jurop (Mental Health Europe) izjavio je za portal Euractiv.com da simptomi na osnovu kojih se određuje zavisnost od igara kao opasnost po mentalno zdravlje, "mogu biti prošireni na sve što počinje da preuzima ili dominira nečijim životom".Henderson je naglasio da se u lečenju treba usredsrediti na uzroke takve zavisnosti, a ne samo na simptome."Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznađa osobe koja traži bekstvo u svet igara", rekao je Henderson.Uzroci, dodao je, mogu biti nedostatak porodične mreže podrške, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, rastrojstvo u porodici, nedostatak društvene povezanosti ili prijatelja, za šta zamena može biti onlajn-zajednica igrača."Generalno, uzroci toga mogu biti slični onima u slučaju kockanja, zavisnosti od alkohola i narkotika", izjavio je Henderson.Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara, isto kao i drugih mentalnih bolesti, kazao je Henderson.Izvor:www.personalmagazin.rs.

6 tehnoloških predviđanja za 2018.: Od robota do novih aplikacijaMnogi naučnici smatraju da je 2017. godina bila "mračna" za tehnološku industriju i da je obeležena predvidljivim nadogradnjama i spektakularnim padovima. Predviđa se da će 2018. doneti neka nova "uzbuđenja" kada je reč o tehnologiji, a u nastavku vam donosimo neka od njih.

Proširena stvarnost u vašem džepu Virtuelna i proširena stvarnost već su pronašle svoje mesto u industriji videoigara i taj bi trend trebalo nastaviti i u 2018. Uvođenje modernijeg odnosa između korisnika i

tehnološkog uređaja podrazumeva uvođenje 3D projekcija i prepoznavanje pokreta, što će omogućiti još bolje prihvatanje i korišćenje ove tehnologije, ali i pokrenuti pitanje privatnosti i kibernetičke sigurnosti, o čemu takođe treba voditi računa.

Asistiranje pri parkiranjuAutonomna vozila više nisu neka novina, ali teško da ćemo u skorije vreme gledati takva vozila na našim putevima. Brojne prepreke, kako one sigurnosne, tako i regulatorne, ograničavaju dalji razvoj takvog načina prevoza. Stručnjaci smatraju da će se proizvođači automobila više fokusirati na asistirani transport (onaj koji uključuje pomoć pri parkiranju, video prepoznavanje prepreka i upozorenja na nepoznate predmete ispred vozila), a autonomna vozila će morati da sačekaju još malo.

Roboti u medicini Iako su roboti prisutni u industriji već godinama, još nisu pronašli svoje mesto u široj primeni. Međutim, poslednjih nekoliko godina povećana je potražnja za "kućnim" robotima, kao i njihovim sofisticiranijim verzijama izrađenim za vojsku i industriju. U 2018. godini moglo bi doći do veće upotrebe robota u medicini, medicinskoj nezi i drugim medicinskim granama.

Foto: Thinkstock

Predviđanja hakerskih napada Kada se govori o tehnologiji nemoguće je ne spomenuti kibernetičku sigurnost i veštačku inteligenciju, ali ovog puta to je u kontekstu zajedničke borbe protiv kibernetičkog kriminala. Hakerski napadi i alati postaju sve sofisticiraniji i ljudima je jednostavno potrebna pomoć kako bi mogli da se odbrane. Očekuje se da će ljudi i dalje

13

voditi glavnu reč jer ni veštačka inteligencija nije imuna na hakerske napade, ali bi mogla da pomogne u predviđanju gde će se napadi dogoditi i kako će se zaštititi.

Razvoj virtuelnih valutaVirtuelne valute poput bitkoina i lajtkoina već su dobro poznate, a stručnjaci veruju da bi u 2018. mogle ući i u redovniju upotrebu. Osim što unose novosti na finansijskom tržištu, tehnologije koje se razvijaju u pozadini virtuelnih valuta mogle bi da podstaknu dalji razvoj kibernetičke sigurnosti i skladištenja podataka.

Aplikacije koje predviđaju šta želimo Pojaviće se aplikacije koje predviđaju šta želimo, a komunikacija korisnika i uređaja će sve više ličiti na komunikaciju dvoje ljudi uživo. Na primer, mobilni telefoni će praviti sve bolje fotografije, jer će sami predvideti šta i kako želimo da uslikamo. Znatno će se poboljšati uređivanje videa, pa ćemo snimati više "pokretnih slika" umesto statičnih fotografija.

Izvor: www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2018&mm=01&nav_id=1343074