1. USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Zabrana diskriminacijePred Ustavom i zakonom svi su jednaki.Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a

naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Nepovredivost fizičkog i psihičkog integritetaFizički i psihički integritet je nepovrediv.Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili

kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog radaNiko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u

nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode,

ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

Sloboda udruživanjaJemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se

ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni

organ, u skadu sa zakonom.Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno

rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.

Pravo na radJemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave

uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

1 | S t r a n a

Pravo na štrajkZaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Zdravstvena zaštitaSvako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do

sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.

Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.

Sloboda preduzetništvaPreduzetništvo je slobodno.Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i

prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Ravnopravnost svih oblika svojineJemče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina

autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.

Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom.

Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.

Nadležnost Republike SrbijeRepublika Srbija uređuje i obezbeđuje:1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen

međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;2. ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred

sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog

stanja;5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko

granice; položaj stranaca i stranih pravnih lica;6. jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih

privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i

drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa;9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje

biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

2 | S t r a n a

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih službi;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i korišćenje prostora; naučno-tehnološki razvoj;

13. režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja; 14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;15. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i

zakonom;16. organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa;17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

2. REZOLUCIJA O PRIDRUŽIVANJU EVROPSKOJ UNIJI

Potvrđujući privrženost Republike Srbije izgradnji demokratskog društva, zasnovanog na vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, principima tržišne ekonomije, kao i izgradnji delotvornih državnih institucija u skladu sa kriterijumima za pristupanje Evropskoj uniji utvrđenih od strane Evropskog saveta iz Kopenhagena 1993. godine;

Potvrđujući punu opredeljenost Republike Srbije za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i odlučno zalaganje za izgradnju funkcionalne državne zajednice;

Uzimajući kao polaznu osnovu jasno izraženo opredeljenje građana Srbije, kao i ostvareni politički konsenzus o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji kao nespornog strateškog cilja;

Potvrđujući odlučnost Republike Srbije da (u skladu sa svojim nadležnostima), ispuni obaveze preuzete Deklaracijom sa Samita EU - Zapadni Balkan, održanog 21. juna 2003. godine, kao i Agende iz Soluna za Zapadni Balkan: Put ka Evropskoj integraciji;

Ističući želju Republike Srbije da aktivno i svestrano doprinese naporima međunarodne zajednice i Evropske unije na postizanju i uspostavljanju političke stabilnosti i trajnog mira u jugoistočnoj Evropi;

Deleći načela, vrednosti i ciljeve na kojima se temelji Evropska unija, uz uvažavanje istorijskih i kulturnih osobenosti Republike Srbije;

Pozdravljajući istorijsko proširenje Evropske unije od 1. maja 2004. godine, kojim je ukinuta politička, vojna, ekonomska i ideološka podela Evrope;

Polazeći od člana 49 Ugovora o Evropskoj uniji (Ugovor iz Amsterdama), koji se odnosi na postupak i uslove prijema države koja je podnela zahtev za članstvo u Evropsku uniju;

Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2004. godini, održanoj 13. oktobra 2004. godine, donela je Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj Uniji ("Sl. glasnik RS", br. 112/2004).

Narodna skupština Republike Srbije:1. Potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije, kao članice državne zajednice Srbija

i Crna Gora, u punopravno članstvo u Evropskoj uniji i pristupanje Partnerstvu za mir, strateški i nacionalni cilj, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

2. Izražava punu spremnost:- da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju;

3 | S t r a n a

- za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava;- za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno podržava stav da

se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi, u skladu sa pozitivnopravnim propisima i međunarodnim obavezama;

- za permanentnu i konstruktivnu saradnju koja proističe iz članstva u Savetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju;

- za dalji razvoj i unapređenje svih vidova regionalne saradnje, regionalnih inicijativa i saradnje sa susedima.

3. Ukazuje na neophodnost što efikasnijeg rada zajedničkih organa državne zajednice Srbija i Crna Gora i formiranje svih neophodnih institucija, kao i preduzimanje mera za jačanje saradnje sa Evropskom unijom.

4. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa.

5. Očekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u tri meseca, informiše Narodnu skupštinu Republike Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruživanja državne zajednice Srbija i Crna Gora Evropskoj uniji.

6. Traži od Vlade Republike Srbije da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i da sprovodi mere za ubrzano usklađivanje prava Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije.

7. Obavezuje se da razvija i unapređuje saradnju sa Evropskim parlamentom, parlamentima zemalja članica, parlamentima zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao i parlamentima zemalja uključenih u Proces stabilizacije i pridruživanja.

8. Preuzima obavezu da aktivno doprinosi širenju evropskih vrednosti i upoznavanju javnosti Srbije sa značajem ulaska naše zemlje u Evropsku uniju.

9. Poziva sve političke stranke, nevladine organizacije, sindikate, udruženja poslodavaca, verske zajednice, medije i sve građane Srbije da se pridruže zajedničkom naporu da se proces pridruživanja ubrza na svim područjima obavljanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i svake slobodne društvene aktivnosti.

3. ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE

Uslovi rada, jednake mogućnostiSrbija će postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Zajednice u

oblastima koje se tiču uslova rada, naročito zdravlja i bezbednosti na radu i jednakih mogućnosti.

Saradnja u oblasti socijalne politikeU vezi sa zapošljavanjem saradnja između strana biće usredsređena na unapređivanje

službi za posredovanje u zapošljavanju i za profesionalnu orijentaciju osiguravanjem podrške i promovisanjem lokalnog razvoja kao pomoć restrukturiranju industrijskog tržišta i tržišta radne snage. To će uključivati i mere kao što su studije, razmena stručnjaka i aktivnosti vezane za informisanje i obuku.

Strane će sarađivati u olakšavanju reforme politike zapošljavanja u Srbiji, u kontekstu jačanja privredne reforme i integracije. Saradnja će takođe biti usmerena ka prilagođavanju sistema socijalnog osiguranja novim ekonomskim i socijalnim zahtevima i uključivaće

4 | S t r a n a

usklađivanje zakonodavstva u Srbiji o radnim uslovima i jednakim mogućnostima za žene i za muškarce, za osobe sa invaliditetom i pripadnike manjinskih i drugih osetljivih grupa, kao i poboljšanju stepena zaštite zdravlja i bezbednosti radnika, uzimajući kao parametar postojeći stepen zaštite u Zajednici.

U okviru saradnje uzeće se u obzir prioritetne oblasti koje se tiču pravnih tekovina Zajednice u ovoj oblasti.

4. UGOVORI O OSNIVANJU EU

Kad se govori o osnivačkim ugovorima misli se na multilateralne ugovore kojima su osnovane evropske zajednice uključujući i Evropsku uniju kao i ugovori o izmenama koji su integrisani u osnivačke i to:

• Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik - zaključen 1951. godine u Parizu koji je stupio na snagu 1952. godine;

• Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (koja je osnivanjem EU postala Evropska zajednica) i Evropske zajednice za atomsku energiju - zaključeni 1957. godine u Rimu, a stupili na snagu 1958. godine;

• Jedinstveni evropski akt - zaključen 1986. godine stupio na snagu 1987. godine i• Ugovor o osnivanju EU - zaključen 1992. godine u Mastrihtu, a stupio na snagu

1993. godine.• Ugovor iz Amsterdama - zaključen 1997. godine, a stupio na snagu 1999. godine.• Ugovor iz Nice - zaključen 2000., a stupio na snagu 2001. godine.Osnivački ugovori su najznačajniji izvori komunitarnog prava (prava evropskih

zajednica). Ugovorima su stvoreni osnovi za uspostavljanje ekonomske i političke saradnje, ali kao akti najviše pravne snage obavezujućeg karaktera sadrže i norme kojima se obezbeđuje jedinstvena radnopravna i socijalna politika.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik sadrži i odredbe koje su usmerene na poboljšanje uslova rada i života rudara i metalskih radnika.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju - rimski ugovor obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda u cilju bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celokupnog stanovništva od radijacije.

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice - rimski ugovor postavlja ekonomske ciljeve kao primarne. Ističe se kao globalni cilj – unapređenje harmoničnog razvoja i funkcionisanja zajedničkog tržišta i uvođenje mehanizama za usklađivanje ekonomskih politika država članica.

Ugovor ne sadrži eksplicitne odredbe o socijalnoj zaštiti, odnosno bezbednosti radnika, ali se u Preambuli Ugovora kao motivi udruživanja država navode: unapređivanje životnih i radnih uslova, ekonomski i društveni napredak država, napredak i uravnotežena trgovinska razmena. U članu 117. Ugovora izraženo je uverenje država članica da će do poboljšanja i ujednačavanja životnih i radnih uslova doći u procesu funkcionisanja zajedničkog tržišta i primene drugih mera predviđenih ugovorom koje utiču na usklađivanje socijalnih sistema. Osim toga, član 118. Ugovora daje ovlašćenje Komisiji kao zajedničkom (komunitarnom) telu da podstiče saradnju između država članica u socijalnom domenu davanjem mišljenja i preporuka o uspostavljanju određenih vidova saradnje. Zajednica je donela i više pravnih akata (direktiva i deklaracija) iz ove oblasti, pozivajući se na član 100. izvornog teksta Ugovora koji određuje nadležnost zajedničkih organa Zajednice.

Uvođenjem slobode kretanja radnika u okviru Evropske ekonomske zajednice stvorila se potreba da se obezbedi sistem socijalne sigurnosti radnika uključujući i njegovu zaštitu na radu. Posle samita šefova država ili vlada Zajednice (1972. godine) na kome su razmatrana

5 | S t r a n a

ova pitanja i zauzeti stavovi, Zajednica je počela više da se bavi socijalnom politikom, da donosi normativna akta i programe aktivnosti u ovoj oblasti.

Evropska ekonomska zajednica proširivala je domen svog delovanja, menjala pravnu i organizacionu strukturu i u toku razvoja transformisala od ekonomske u opštu integraciju. U tom procesu vršene su i promene osnivačkog ugovora u cilju stvaranja osnova za uvođenje neophodnih aktivnosti u oblasti socijalne politike i obezbeđivanja bolje zaštite radnika preko organa Zajednice i nacionalnih sistema država članica.

Upravo potrebe za proširenje domena delovanja Evropske ekonomske zajednice, kao i faktičko stanje zahtevali su konkretniji pravni osnov za rad organa Zajednice i usaglašavanje nacionalnih sistema u uspostavljanju i unapređivanju socijalne politike, pa su u skladu sa tim i izvršene izmene i dopune Ugovora.

Jedinstvenim evropskim aktom iz 1987. godine - Luksemburg izvršena je najznačajnija dopuna Ugovora kojom se obezbeđuje posebna podrška bezbednosti i zaštiti zdravlja radnika, naročito u radnoj sredini. Istim članom, Savet ministara je ovlašćen da usvaja direktive (uputstva) kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasnim odlukama, čime je omogućeno brže donošenje većeg broja propisa u ovoj oblasti i uvođenje jedinstvenih minimalnih standarda za države članice jer su direktive najznačajnije za regulisanje bezbednosti i zaštite radnika na mestu rada i povezivanje ekonomskog i socijalnog delovanja.

Zahtev Zajednice je da države članice vrše postepeno usklađivanje uslova rada, prema sopstvenim mogućnostima, zadržavajući već ostvarena poboljšanja. To je i pravno definisano Poveljom Zajednice o osnovnim socijalnim pravima i Opštom direktivom 89/391 i garantovano da će u okviru Zajednice, osnovna socijalna prava biti priznata i poštovana kao zajednička jer se izjednačavanjem uslova rada isključuje konkurentska prednost na zajedničkom (jedinstvenom) tržištu.

Ugovorom o osnivanju EU (1992. godine) - ugovor iz Mastrihta uspostavljen je i specifičan odnos sa Evropskom zajednicom jer je pred Evropsku zajednicu postavljen zadatak da sa ostale dve zajednice omogući funkcionisanje Evropske unije kao ekonomske, monetarne i političke unije. Ovim ugovorom se proširuju ciljevi Evropske zajednice i nadležnost pored ostalog i na oblasti socijalne politike i zaštite životne sredine. Ugovorom nije precizno određen pravni i politički položaj Unije kao posebnog entiteta, niti njen odnos prema već postojećim zajednicama s obzirom da one i dalje zadržavaju status pravnog lica i da u međunarodnom pravu istupaju kao samostalni subjekti. Evropska unija je postavljena na tekovinama Evropskih zajednica koje se smatraju njenim osnivačima i sa ciljevima koji se sa ekonomskog, socijalnog i političkog stanovišta poklapaju sa ciljevima Evropske zajednice. S toga je jedan od zadataka EU kao zajednice (unije) država i naroda Evrope da deluje na njihovom zbližavanju čuvajući i unapređujući tekovine evropskih zajednica. Danas se često naziv EU koristi i kad je u pitanju Evropska zajednica, mada svaka od njih ima svoj identitet.

Ugovorom EU (član 136. i 137.) proširene su obaveze država članica u pogledu bezbednosti i zdravlja radnika s obzirom da im je kao cilj određeno podsticanje zapošljavanja, poboljšanje života i rada, socijalne zaštite, dijaloga između socijalnih partnera i dr. Pri tome se iz razloga konkurentnosti na zajedničkom tržištu uvodi obaveza usklađivanja socijalnih sistema i zakonskih propisa.

U članu 137. navode se oblasti u kojima će zajednica podržati i uskladiti aktivnosti država članica u cilju poboljšanja radnih uslova, posebno radnog okruženja radi zaštite zdravlja i bezbednosti radnika, socijalne sigurnosti i socijalne zaštite radnika. To su aktivnosti obaveštavanja i savetovanja sa radnicima, predstavljanja radnika i zaštite zajedničkih interesa radnika i poslodavaca, obezbeđivanja uslova zapošljavanja državljana trećih zemalja, obezbeđivanja ravnopravnosti muškaraca i žena pri zapošljavanju i na poslu, osavremenjavanja socijalne zaštite.

6 | S t r a n a

Istovremeno se Savetu daju ovlašćenja da usvaja mere radi podrške i saradnje između država članica kao i da može usvajati direktive kojima će se odrediti minimum zahteva za postepeno uspostavljanje uslova i tehničkih normi u državama članicama bez obaveze da vrše izmenu nacionalnog zakonodavstva. Ostavlja se rok u kome država mora da obezbedi uslove utvrđene direktivom i njihovu implementaciju u nacionalno zakonodavstvo. U tom slučaju, socijalni partneri zaključuju sporazum kojim se garantuje sprovođenje preporučenih mera i uvođenje predviđenih uslova, do njihovog unošenja u nacionalno zakonodavstvo, a država garantuje izvršenje zadataka postavljenih direktivom i ostvarivanje očekivanih rezultata. No, države, zadržavaju i dalje pravo da određuju osnovna načela socijalnog sistema na nacionalnom nivou kao i da zadrže ili uvode strožije mere zaštite odnosno više standarde od onih koji su predviđeni međunarodnim aktom.

Na kraju se mora ukazati i na činjenicu da su izvori socijalnih prava unetih u Ugovor EU bile Povelja o socijalnim pravima iz 1961. godine i Povelja o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine Evropske zajednice i da su time što je u Preambuli Ugovora navedena prihvatljivost ovih prava iz obe Povelje, ona dobila status osnovnih prava, i svrstana u red opštih načela komunitarnih prava.

Ugovorom iz Amsterdama zaključen 1997. godine izvršene su izmene Ugovora o EU, i ugovora o evropskim zajednicama, kojima se obezbeđuje mogućnost za efikasniju primenu prava EU i evropskih zajednica (komunitarnih prava) jer se uvode sankcije protiv država članica, koje može da izrekne Savet, a sastoje se u suspenziji određenih prava.

Istovremeno se u Ugovor o EZ ugrađuju odredbe o socijalnoj politici, obrazovanju, stručnom osposobljavanju i omladini koje su sadržane u Socijalnom sporazumu zaključenom u Mastrihtu, čime se širi nadležnost Zajednice u socijalnom domenu.

Ugovorom o izmeni Ugovora o EU i Ugovora o osnivanju evropskih zajednica koji je zaključen u Nici 2001. godine izvršene su izmene značajne za dalji rad i ostvarivanje ciljeva EU kao i za stvaranje mogućnosti za lakše uključivanje novoprimljenih država u pravni sistem EU jer je 2004. godine u EU primljeno još 10 članica iz regiona Evrope. Ističu se izmene koje se odnose na preduzimanje mera radi stvaranja mogućnosti za obrazovanje, stručno osposobljavanje i zaštitu omladine, kao i za jačanje uloge i učešća socijalnih partnera u okviru zajedničkih (komunitarnih organa) na nivou Unije, posebno kad se radi o donošenju odluka i propisa iz oblasti socijalne zaštite. Istovremeno se zahteva njihova implementacija u nacionalne sisteme, pri usklađivanju zakonskih propisa.

Harmonizacija, odnosno usaglašavanje unutrašnjih (nacionalnih) propisa sa pravom Evropske unije predstavlja obavezu svih država koje su članice Unije. Ali i države koje nisu članice mogu se, ukoliko imaju interesa, dobrovoljno opredeliti za usaglašavanje svojih pravnih sistema. Međutim, države koje se pripremaju za pridruživanje EU (države centralne i istočne Evrope sa pridruženim statusom Uniji), na osnovu Evropskih sporazuma o pridruživanju imaju obavezu da vrše usaglašavanje svojih propisa koji se u oblasti socijalne politike odnose na obezbeđivanje mera i uslova za ostvarivanje jednakog tretmana za muškarce i žene, socijalne sigurnosti, bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, ravnopravnih odnosa i dr.

Imajući u vidu ove zahteve, opredeljenje Srbije da postane članica EU i očekivanje da pristupi Sporazumu o pridruživanju, nadležni organi preduzimaju aktivnosti na tom planu tako da je u toku proces usaglašavanja pravnog sistema socijalne politike i posebno propisa kojima se uređuje radnopravna zaštita, socijalno osiguranje i bezbednost i zaštita zdravlja na radu. To su, ustvari, početne pripreme za pridruživanje Uniji i za ispunjenje zahteva u pogledu prethodnog prilagođavanja, tzv. „Evropskom socijalnom modelu“. Ovu fazu normativnog usaglašavanja prati odgovarajuće institucionalno organizovanje i stvaranje neophodnih uslova za sprovođenje propisa i funkcionisanje socijalnog sistema u celini i po određenim

7 | S t r a n a

segmentima: zapošljavanju, ostvarivanju prava iz radnog odnosa, bezbednosti i zaštite zdravlja na radu kao i po osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja.

5. ZAKON O POTVRĐIVANJU REVIDIRANE EVROPSKESOCIJALNE POVELJE

Potvrđuje se Revidirana evropska socijalna povelja usvojena u Strazburu 3. maja 1996. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove

U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na bezbedne i zdrave radne uslove, države ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika:

1. da formulišu, primene i periodično nadgledaju jedinstvenu nacionalnu politiku o bezbednosti na radu, zdravlju na radu i u radnoj sredini.

Prvenstveni cilj ove politike jeste poboljšavanje bezbednosti i zdravlja na radu i sprečavanje nezgoda i povreda do kojih može doći, a vezane su za radno mesto ili se dešavaju za vreme rada, posebno tako što bi se smanjivali uzroci i rizici do kojih neminovno dolazi u radnoj sredini;

2. da donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem; 3. da obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućeg nadzora; 4. da unaprede postepeni razvoj službe medicine rada za sve radnike, koja bi imala

prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.

6. REZOLUCIJA SAVETA EU OD 21. DECEMBRA 1987. GODINE O BEZBEDNOSTI, HIGIJENI I ZDRAVLJU NA RADU

Savet EZ doneo je ovu Rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice shodno članu 118.A Ugovora o osnivanju u pogledu poboljšanja uslova rada i proširenja mera da bi se ostvarila bezbednost i očuvalo zdravlje na radu. U Rezoluciji se posebno ukazuje na ekonomski aspekt održavanja kvalitetnih uslova rada jer „povećanje produktivnosti na nivou preduzeća i na nivou ekonomije Zajednica zavisi između ostalog od kvaliteta radnog okruženja i od mogućnosti radnika da utiču na radno okruženje da bi ostvarili bezbednost i zaštitili svoje zdravlje kao i od njihove motivacije.“ Dalje se naglašava potreba da se u zaokruživanju unutrašnjeg tržišta stavi jednak akcenat na ostvarivanje ekonomskih i socijalnih ciljeva i da se usaglase međunarodne (komunitarne) i nacionalne mere u vezi sa postizanjem ova dva cilja.

Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu. Predlaže da Komisija sačini operativni plan rada (po mogućstvu godišnji) u saradnji sa državama članicama i nakon konsultacija sa Savetodavnim komitetom ukaže na potrebu da se na nivou Zajednice ubrzo odrede minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja radnika na radu. Pri razmatranju ovog problema ističe se potreba da se posebna pažnja obrati na: zaštitu od rizika pri ručnom utovaru teškog tereta i rizika od opasnih (uključujući i kancerogene) supstanci; mogućnost da se opasne supstance menjaju bezopasnim ili manje opasnim, kao i na bolje uređenje mesta rada.

Konačno, Savet zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada treba posebno uzeti u obzir:

• ozbiljnost rizika od nesreća na radu i/ili profesionalnih bolesti,

8 | S t r a n a

• broj radnika koji su izloženi riziku,• mogućnosti prevencije.U tom smislu ističe se opredeljenje da se direktivama Saveta moraju propisati osnovi za

eliminaciju rizika za radnike na radnom mestu.U Rezoluciji se insistira na uključivanje socijalnih partnera u izradi direktiva na nivou

Zajednice, ali i na nacionalnom nivou, pri sprovođenju direktiva, utvrđivanju i sprovođenju nacionalne politike kao i kod organizacije rada i uslova rada u preduzećima. Na kraju Savet ističe da informisanost i svest, a kad je potrebno i obuka poslodavaca i radnika, imaju fundamentalnu ulogu u sprovođenju mera sadržanim u Programu komisije. S toga se traži od Komisije da istraži kako se može poboljšati razmena informacija, prikupljanje i prosleđivanje podataka u oblasti koja je obuhvaćena ovom Rezolucijom kako bi se doprinelo efikasnijem sprovođenju.

7. STRATEŠKI OKVIR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUEU 2014-2020

Uvod

Stvaranje bezbednog i zdravog radnog okruženja za preko 217 miliona zaposlenih u EU je strateški cilj Evropske komisije, koja blisko sarađuje sa državama članicama, socijalnim partnerima i drugim institucijama i telima EU. Pošto su rizici po bezbednost i zdravlje zaposlenih širom EU slični, postoji jasna uloga Unije u pomaganju državama članicama da ove rizike efikasnije prepozna i reši, kao i da obezbedi iste uslove za rešavanje ovih problema širom EU. Uloga EU je eksplicitno prepoznata u Ugovoru1, koji nalaže Uniji podeljenu nadležnost kako bi se ohrabrila saradnja između država članica i kako bi se usvojile direktive kojima su određeni minimalni zahtevi za poboljšanje radnog okruženja, kako bi se zaštitila bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Aktivnosti EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) se godinama praktikuju unutar okvira strateške politike koja uključuje dva najvažnija dela:

1. Sveobuhvatno telo zakonodavstva EU koje obuhvata najznačajnije rizike na radu i obezbeđuje definicije, strukture i pravila koje su države članice prilagodile svojim nacionalnim okolnostima; i

2. Niz višegodišnjih programa, između 1978. i 2002. godine, koji su praćeni Evropskim strategijama (obuhvataju 2002-06 i 2007-12), kako bi se prepoznali prioriteti i zajednički ciljevi, kako bi se napravio okvir za koordinisanje nacionalnih politika i kako bi se promovisala holistička kultura prevencije. Kao rezultat strategije 2007-12, 27 država članica je postavilo nacionalne strategije.

Prevencija rizika i promovisanje bezbednijih i zdravijih uslova na radnom mestu su važni, ne samo za poboljšanje kvaliteta posla i uslova za rad, već i za promovisanje konkurentnosti. Održavanje zaposlenih zdravim ima direktan i merljiv pozitivan uticaj na produktivnost, i doprinosti unapređenju održivosti sistema socijalne zaštite. Sprečavanje oboljevanja zaposlenih od profesionalnih oboljenja, kao i sprečavanje nezgoda na radu i promovisanje zdravlja tokom njihovog radnog veka, od njihovih prvih radnih mesta nadalje, je ključ njihovog dužeg radnog veka. Time se doprinosi rešavanju dugoročnih efekata demografskog starenja, zajedno sa ciljevima strategije Evropa 2020 za pametnim, održivim i inkluzivnim rastom2. Posebno, u „Vodiču za zapošljavanje 7“ je naglašeno unapređenje

1 Члан 151 и Члан 153 Уговора о функционисању Европске Уније (TFEU)2 COM (2010) 2020 и COM (2014) 130 финално

9 | S t r a n a

kvaliteta posla. Paket za zapošljavanje3 naglašava da unapređenje uslova rada ima pozitivan uticaj na produktivnost i konkurentnost.

Ulaganje u BZR doprinosi opšem dobru zaposlenih i isplativo je. Prema nedavnim procenama, ulaganja u ovu oblast mogu dovesti do velikog procenta povraćaja, u proseku 2,2 4, a u rasponu od 1,29 do 2,895.

Rezultati procene BZR strategije 2007-126 potvrđuju vrednost strateškog okvira EU za aktivnosti u oblasti BZR i pokazuju jaku podršku zainteresovanih strana za nastavak strateškog pristupa na nivou EU. Ova procena naglašava potrebu da se pregledaju ciljevi, prioriteti i metode rada, kako bi se okvir politike EU prilagodio promenljivim formama rada i novim, kao i rizicima u nastajanju.

Komisija je 2013. godine pokrenula javne internet konsultacije7 sa ciljem da dobije informacije od zainteresovanih učesnika o uvođenju prethodne BZR strategije. Više od pet stotina odgovora je potvrdilo potrebu da se nastavi sa koordinisanjem u ovoj oblasti, na nivou EU. Date su i korisne sugestije za sadržaj novog strateškog okvira. Većina ispitanih je smatrala da se može uraditi više na smanjenju administrativnih opterećenja i za troškove usklađivanja za mala i srednja preduzeća (SME). Većina ispitanih je takođe pokazala da smatra da se ovi ciljevi mogu postići dok se održava visok stepen usklađenosti sa BZR principima, bez obzira na veličinu kompanije.

Predlažući strateški okvir za bezbednost i zdravlje na radu za 2014-20, Komisija je uzela u obzir nekoliko doprinosa, od kojih su svi bili za pokretanje inicijative za stratešku politiku, posebno one koje je dobila od Evropskih parlamenata8, Savetodavnog odbora za bezbednost i zdravlje na radu (ACSH)9 i Višeg odbora inspektora za rad (SLIC)10.

Kako bi upotpunila proces konsultacija, Komisija je organizovala konferenciju o „uslovima za rad“11 na kojoj su okupljene glavne zainteresovane strane, sa ciljem da diskutuju o najvećim izazovima i prioritetima u oblasti unapređenja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

Uvođenje ovog strateškog okvira će teći zajedno sa ex post (naknadnom) procenom EU BZR zakonodavstva, za koje se očekuje izvođenje zaključaka do kraja 2015. godine. Ova procena, koja se zahteva u Okvirnoj direktivi 89/391/EES, a koja je uključena u Program Komisije za regulisanje uskladljivosti i primenjivosti propisa (REFIT)12, će ojačati bazu dokaza za potencijalne nove inicijative u budućnosti. Zbog toga, i zbog ključnog značaja ove procene, trenutni strateški okvir će biti revidiran 2016. godine, kako bi se u potpunosti uzeli u obzir rezultati procene i provera strategije Evropa 2020.

U ovom saopštenju se ističu najvažniji strateški ciljevi i brojne aktivnosti za unapređenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih (4. deo), na osnovu prepoznavanja izraženih problema (2. deo) i najvećih izazova (3. deo).

3 COM (2012) 0173 финално4 Međunarodna asocijacija za socijalnu zaštitu (ISSA), The return on prevention: Calculating the costs and benefits of investments in occupational safety and health in companies (Povraćaj za prevenciju: računanje troškova i dobitaka od investicija u bezbednost i zdravlje na radu, u kompanijama) http://www.issa.int.5 BenOSH, Socio-economic costs of accidents at work and work-related ill health (Socijalno-ekonomski troškovi nezgoda na radu i profesionalnih oboljenja), http://ec.europa.eu/social.6 SWD (2013) 2027 http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=333&langId=en&consultId=13&visib=0&furtherConsult=yes8 Odluka Evropskog parlamenta A7-0409/2011 od 15. decembra 2011. godine o pregledu Evropske strategije na sredini njenog trajanja, Odluka Evropskog parlamenta 2013/2685 (RSP) od 12. septembra 2013. o Evropskoj strategiji za bezbednost i zdravlje na radu9 Mišljenje usvojeno 1. decembra 2011. godine10 Mišljenje usvojeno 9. februara 2012. godine11 Konferencija o uslovima za rad, održana 28. aprila 2014. http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=88&eventsId=979&furtherEvents=yes12 COM (2012) 746.

10 | S t r a n a

Napredak i izraženi problemi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Napredak koji je postignut u učinku EU u oblasti BZR tokom poslednjih 25 godina, se u mnogome može pripisati sveobuhvatnom zakonodavstvu i politikama koje su pokrenule i uvele Unija, države članice i zainteresovane strane, kao što su socijalni partneri.

Sprovedena je većina zakonodavnih i nezakonodavnih inicijativa koje su objavljene u EU BZR Strategiji 2007-2012.

EU BRZ Strategija je obezbedila zajednički okvir za koordinaciju i orjentaciju. 27 država članica sada ima nacionalnu BZR strategiju, koja je prilagođena nacionalnom kontekstu i prioritetnim oblastima. Između 2007. i 2011. godine procenat nezgoda na radu koje su dovele do odsustva dužeg od tri dana je smanjen za 27,9%13. Inicijative za podizanje svesti koje su sprovedene na nacionalnom i na nivou cele EU doprinele su jačanju kulture prevencije rizika.

Prema nedavnom „Eurobarometer“ istraživanju14, većina zaposlenih je izrazila zadovoljstvo bezbednošću i zdravljem na radu na njihovom trenutnom radnom mestu (85%), dok je više od tri četvrtine (77%) zaposlenih izjavilo da su informacije i obuke iz oblasti BZR dostupne na njihovom radnom mestu.

Procena BZR strategije 2007-12 je potvrdila da je uvođenje EU strategije bilo u globalu efikasno i da su glavni ciljevi strategije postignuti. EU strategija je pomogla u poboljšanju uvođenja BZR zakonodavstva i pojasnila je pravila EU. Međutim, uvođenje je i dalje izazov, posebno za mala i srednja preduzeća, koja imaju teškoće u prilagođavanju sa pravnim zahtevima. U strategiji je bilo i nedostataka, posebno u oblasti uticaja na pojedinačne kompanije na lokalnom nivou, posebno za mala i srednja preduzeća. Dok su vladina tela aktivno učestvovala u uvođenju Strategije, bilo je teško razviti osećaj „vlasništva“ kod drugih EU partnera, posebno kod nacionalnih socijalnih partnera. Prikupljanje statističkih podataka i razvoj alata za praćenje nisu bili dovoljni. Procena Strategije 2007-12 naglašava potrebu da se efikasnije naglasi uticaj specifičnih preventivnih aktivnosti u kompanijama pojedinačno (posebno u malim i srednjim preduzećima), interakcija BZR sa životnom sredinom i hemikalijama i efikasna prevencija profesionalnih oboljenja.

Uprkos značajnom smanjenju broja nezgoda i boljoj prevenciji, i dalje je potrebno unapređivanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u EU.

▪ Svake godine, više od 4 000 zaposlenih izgubi život usled nezgoda na radu, a više od tri miliona zaposlenih su žrtve teških nezgoda na radu, koje vode do odsustva dužeg od tri dana15;

▪ 24,2% zaposlenih smatra da je njihova bezbednost i zdravlje ugrožena zbog njihovog posla, a 25% je izjavilo da posao ima uglavnom negativan uticaj na njihovo zdravlje16;

▪ Pored ljudske patnje, troškovi zbog bolovanja izazvanog radom su izuzetno visoki. U Nemačkoj, 460 miliona dana bolovanja godišnje dovelo je do procenjenog gubitka od 3,1% BDP17;

13 European Statistics on Accidents at Work (ESAW), Eurostat estimate. Data for NACE Rev. 2 sectors A C-N.14 Flash Eurobarometer on Working Conditions15 European Statistics on Accidents at Work (ESAW), 201116 European Working Conditions Survey (EWCS), 201017 BAuA and Labour Ministry report on Safety and Health at Work, 2011

11 | S t r a n a

▪ Troškovi socijalnog osiguranja koji se mogu pripisati bolestima i nezgodama su takođe izuzetno visoki. U fiskalnoj godini 2010/11, neto troškovi po Vladu Ujedinjenog Kraljevstva su procenjeni na 2,38 milijarde funti18.

Kako bi se dodatno unapredila bezbednost i zdravlje zaposlenih, što se zahteva i Ugovorom (član 153 i član 156), Komisija treba da preduzme održive aktivnosti u saradnji sa državama članicama. Ekonomske i socijalne beneficije politike za bezbednost i zdravlje na radu dokazano imaju uticaj na porast i povećanu produktivnost, smanjenu stopu nezgoda i ređu pojavu profesionalnih oboljenja. Ipak, kada se počinje sa aktivnostima, treba uzeti u obzir troškove po kompanije.

Koji su najveći izazovi?

Prethodno poglavlje pokazuje najveće izazove koji su česti širom Unije i zahtevaju dalje aktivnosti u vezi sa politikom.

Prvi izazov: unapređivanje procesa uvođenja u državama članicama, posebno poboljšavajući kapacitet mikro i malih preduzeća da postave efikasne i efektivne mere za sprečavanje rizika

Postoje različiti pristupi praktičnom uvođenju BZR zakonodavstva širom država članica. To je posebno važno jer se odnosi na stepen u kom su ispunjeni zahtevi u privatnim i javnim kompanijama u različitim sektorima ekonomske aktivnosti i u kompanijama različitih veličina.

U većini slučajeva raspon efikasnosti upravljanja BZR ostaje izazov za mikro i mala preduzeća. Mala preduzeća i dalje pokazuju niži nivo usklađenosti sa nacionalnim i zakonima EU i prijavljuju manje mera za rukovođenje BZR u poređenju sa velikim preduzećima19.

Uzroci su mnogobrojni i variraju od poteškoća pri poštovanju regulatornih i administrativnih odredbi zbog nedostatka stručnosti, do nedostatka svesti o obavezama, nedostatka rukovodioca ili nedovoljne primene. Troškovi usklađivanja su takođe veći za mala i srednja preduzeća.

U Strategiji 2007-12, Komisija i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) su razvile praktične vodiče i materijale o dobroj praksi kako bi podržale uvođenje BZR mera u mala i srednja preduzeća. Interaktivni internet alat za procenu rizika (OiRA)20 koji je razvila EU-OSHA predstavlja veliki doprinos u olakšavanju usklađivanja malih i srednjih preduzeća za BZR zahtevima. Ipak, potrebno je više truda na nacionalnom i na nivou EU. Donosioci politika ne smeju da pretpostavljaju da će obaveze koje proističu iz BZR regulativa biti uvedene podjednako ili imati iste troškove uvođenja u malim i velikim preduzećima.

Potrebno je uvesti efikasnija rešenja kako bi se uzela u obzir situacija mikro i malih preduzeća i time obezbedila efikasna zaštita bezbednosti i zdravlja zaposlenih, bez obzira na veličinu radnog mesta, odnosno preduzeća. To znači pojednostavljivanje zakonodavstva kada je to moguće i pružanje podrške i smernica po meri kako bi svako mikro i malo preduzeće olakšano vršilo procenu rizika.

18 Costs to Britain of workplace fatalities and self-reported injuries and ill-health, 2010/11, HSE, 201319 Veličina preduzeća, industrija i država su najveći faktori koji određuju raspon upravljanja BZR u kompanijama, prema Izveštaju o Istraživanju o novim i rizicima u nastajanju u preduzećima (ESENER) iz 2012. godine20 http://www.oiraproject.eu/ OiRA je internet platforma koja omogućava kreiranje alata za procenu rizika po sektorima na bilo kom jeziku, na lak i standardizovan način. Dozvoljava kreiranje besplatnih internet alata, lakih za upotrebu, koji mogu da pomognu mikro i malim organizacijama da postave procenu rizika korak-po-korak –počevši od prepoznavanja i procene rizika na radnom mestu, preko odlučivanja i uvođenja preventivnih mera, do praćenja i izveštavanja.

12 | S t r a n a

Drugi izazov: unapređenje prevencije profesionalnih oboljenja prevazilaženjem postojećih, novih i rizika u nastajanju

Profesionalna oboljenja, uključujući oboljenja izazvana ili pogoršana teškim uslovima za rad, predstavljaju veliko opterećenje za zaposlene, kompanije i sisteme socijalnog osiguranja21.

Poslednje dostupne procene Međunarodne organizacije rada (ILO)22 pokazuju da je ukupan broj fatalnih profesionalnih oboljenja za 2008. godinu bio 159 500 u EU-27, od čega je rak bio vodeći uzrok smrti (95 500 slučajeva). Procenjuje se da se između 4% i 8,5% ukupnog broja kancera može pripisati izloženosti na radu. Nezgode u vezi sa hemijskim supstancama čine više od polovine od svih smrtnih ishoda u vezi sa radom.

Učinjeni su veliki napori kako bi se sprečila profesionalna oboljenja i novi, kao i rizici u nastajanju. Postavljeno je EU zakonodavstvo kojim se regulišu hemikalije, sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine (REACH23 i CLP24) kao i da se naglasi izloženost elektro-magnetnim poljima. U isto vreme, preduzete su nezakonodavne aktivnosti, uključujući širenje informacija, razmenu dobre prakse i pokretanje bijenalnih pan evropskih kampanja za podizanje svesti, organizovanih od strane EU-OSHA25. Imajući u vidu ozbiljnost izazova, neophodna je stalno posvećivati posebnu pažnju na kancer izazvan radom, oboljenja izazvana azbestom, plućna oboljenja, oboljenja kože, astmu i druga hronična stanja.

Iako su mnoge nove tehnologije i inovacije u organizaciji rada značajno unapredile blagostanje na radu, kao i uslove za rad, efikasna prevencija profesionalnih oboljenja zahteva predviđanje potencijalnih negativnih uticaja novih tehnologija na bezbednost i zdravlje zaposlenih. Primena novih tehnologija u industriji vodi do novih proizvoda i procesa, koji moraju da se testiraju u dovoljnoj meri, kao i da se provere kako bi se uverili da su bezbedni i da ne predstavljaju veliku opasnost za potrošače i za zaposlene. Jedan od primera su nanomaterijali, jer oni poseduju jedinstvene karakteristike koje mogu zahtevati nove metode testiranja toksičnosti i alate za predviđanje rizika, od faze razvijanja proizvoda na dalje, kako bi se pravilno razmotrili aspekti bezbednosti. Drugi rizici u nastajanju koji su povezani sa razvojem bio-tehnologije i ekološke tehnologije se takođe moraju rešiti.

Promene u organizaciji rada koje su rezultat razvoja informacione tehnologije, posebno one koje omogućavaju stalnu uključenost, otvaraju mnoge mogućnosti za fleksibilne i interaktivne procese rada. U porastu je i raznolikost zaposlenih, što se vidi kroz nove atipične ugovore i pravila rada, kao i veća fluktuacija zaposlenih, povezana sa kraćim poslovnim angažmanom, posebno za mlađe zaposlene. Ipak, sudeći po nedavnom Eurobarometer istraživanju, zaposleni smatraju da je stres jedan od najvećih rizika na radu (53%), praćen ergonomskim rizicima (ponavljanje pokreta, umaranje ili bolne pozicije (28%)) i svakodnevno podizanje, nošenje i pomeranje tereta (24%). Potrebno je obratiti posebnu pažnju na uticaj promena u organizaciji rada u oblasti fizičkog i mentalnog zdravlja. Žene se

21 Pogledajte, na primer, specifičnu studiju na ovu temu: Binazzi et al., The burden of mortality with costs in productivity loss from occupational cancer in Italy, American Journal of Industrial Medicine, 2013 Nov; 56(11): p. 1272-9.22 http://www.ilo.org/safework/lang--en/index.htmhttp://www.ilo.org/public/english/region/eurpro/moscow/areas/safety/docs/safety_in_numbers_en.pdf23 Regulativa (EC) Br. 1907/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 18. decembra 2006. godine o registraciji, proceni, autorizaciji i restrikcijama hemikalija (REACH), OJ L 136, 29.5.2007.24 Regulativa (EC) Br. 1272/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 18. decembra 2006. godine o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju supstanci i mešavina (REACH), OJ L 353, 31.12.2008.

25 EU-OSHA kampanja 2012-13 „Radimo zajedno na prevenciji rizika“, EU-OSHA kampanja 2010-11 „Bezbedno održavanje“ EU-OSHA kampanja 2008-09 „Procena rizika“ EU-OSHA kampanja 2007-08 „Inicijativa za zdrava radna mesta“

13 | S t r a n a

mogu suočiti sa specifičnim rizicima kao što su poremećaji mišićno-skeletnog sistema ili specifični tipovi raka, kao rezultat prirode nekih poslova gde su one previše zastupljene26.

Treći izazov: prevazilaženje demografskih promenaStanovništvo EU stari; broj ljudi sa 60 i više godina u EU raste za više od dva miliona

svake godine. Zaposlena populacija takođe stari, i broj starijih zaposlenih raste u odnosu na broj mladih zaposlenih. Prema projekcijama populacije koje je napravio Eurostat, (Europop, 2010), očekuje se porast populacije zaposlenih starosti od 55 do 64 godine u EU-27 i između 2010. i 2030. se očekuje da taj broj bude veći za 16%.

Bela knjiga (white paper) Komisije o penzijama, poziva na produžetak radnog veka kako bi se zadržao adekvatan i održiv penzioni sistem. To će podrazumevati i odgovarajuće uslove za rad27.

Siguran sistem bezbednosti i zdravlja je neophodan za zaposlene zbog održivog radnog veka i aktivnog i zdravog starenja, posebno u svetlu starenja zaposlene populacije i produžetka radnog veka. To zahteva stvaranje bezbednog i zdravog okruženja tokom radnog veka izuzetno različitih zaposlenih. Kako bi se to dostiglo, neophodna je promocija kulture prevencije.

Uspešno produžavanje trajanja karijere u mnogome zavisi od pravilnog prilagođavanja radnih mesta i organizacije rada, uključujući i radno vreme, pristupačnost radnom mestu i intervencije na radnom mestu namenjene starijim zaposlenima. Potrebno je razviti i mogućnost zapošljavanja na tržištu tokom celog života, kako bi se, usled starenja, uspešno prevazišle promene sposobnosti zaposlenih. Inovativni ICT proizvodi i usluge (npr. „pametne kancelarije“) nude veliki broj mogućnosti za unapređenje mogućnosti zapošljavanja na tržištu. Mere reintegracije i rehabilitacije koje dozvoljavaju rano vraćanje na posao nakon nezgode na radu ili profesionalnog oboljenja su neophodne kako bi se izbeglo trajno isključivanje zaposlenih sa tržišta rada.

NAJVAŽNIJI STRATEŠKI CILjEVI

Kako bi se na ova tri izazova odgovorilo u celosti, Komisija predlaže razne aktivnosti koje je potrebno uvesti ili razviti u bliskoj saradnji sa državama članicama, socijalnim partnerima i drugim zainteresovanim stranama. Ove aktivnosti su grupisane u sedam najvažnijih strateških ciljeva. U kojoj meri su postignuti ovi ciljevi, kao i napredak u sprovođenju akcionog plana će biti tema sistematičnog praćenja i procene, i biće uzeto u obzir kao deo procene BZR zakonodavstva.

Dalje učvršćivanje nacionalnih strategijaUloga koordinatora, koju ima EU je prepoznatljiva kao verodostojna referenca. Procena

EU BZR Strategije 2007-12 je pokazala da je 27 država članica postavilo nacionalne BZR strategije u istoj ravni sa Strategijom EU. Rezime analize nacionalnih strategija pokazuje da one uglavnom odražavaju prioritete istaknute u EU strategiji, prilagođavajući ih relevantnom nacionalnom kontekstu. U većini država članica, zainteresovane strane na nacionalnom nivou su naglasile ulogu BZR strategije EU u pozicioniranju BZR na visoko mesto u političkoj agendi i uticaju na proces odlučivanja na nacionalnom nivou u ovoj oblasti. Ipak, postoji prostor za jaču i sistematičniju ulogu EU u podržavanju uvođenja nacionalnih strategija, kroz kooridnaciju politika, zajedničko učenje i korišćenje EU fondova. Države članice se pozivaju da razmotre nacionalne strategije u svetlu novog EU strateškog okvira za BZR, u saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere.

26 EU-OSHA, 2013. New risks and trends in the safety and health of women at work.https://osha.europa.eu/en/publications/reports/new-risks-and-trends-in-the-safety-and-health-of-women-atwork/view27 White Paper. An agenda for adequate, safe and sustainable pensions, COM(2012) 55 final

14 | S t r a n a

Aktivnosti od 2014: Pregled nacionalnih BZR strategija imajući u vidu novi strateški okvir EU --> države

članice u saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući socijalne partnere; Objavljivanje baze podataka koja obuhvata sve nacionalne BZR okvire --> Komisija u

saradnji sa EU-OSHA; i Imenovanje osoba za kontakt za nacionalne strategije (države članice), koje će se

redovno sastajati kako bi razmenile i zabeležile primere dobre prakse --> Komisija, EU-OSHA, ACSH i SLIC.

Olakšati usklađivanje sa BZR zakonodavstvom, posebno sa mikro i mala preduzeća

Mala i srednja preduzeća imaju više poteškoća prilikom usklađivanja sa regulatornim zahtevima u ovoj oblasti. Zato su od ključnog značaja unapređenje smernica i obezbeđivanje praktičnih alata kako bi se olakšala usklađenost sa BZR zakonodavstvom. Potrebe mikro i malih preduzeća će biti uzete u obzir tokom uvođenja aktivnosti na nacionalnom nivou i na nivou čitave EU, uključujući odgovarajuće prilagođavanje alata kao što je OiRA alat.

Aktivnosti od 2014: Obezbediti finansijsku i tehničku podršku za uvođenje OiRA i drugih IT alata u

države članice, sa fokusom na prioritetne sektore --> države članice, uz podršku Evropskog socijalnog fonda (ESF) i EU-OSHA;

Razviti smernice i prepoznati primere dobre prakse, uzimajući u obzir specifičnu prirodu i uslove u malim i srednjim, a posebno u mikro preduzećima --> Komisija i EU-OSHA;

Promovisati razmenu dobre prakse, gde će mala i srednja preduzeća dobiti podršku velikih u lancu izvođač-dobavljač-kupac, kako bi se unapredili BZR --> Komisija, u saradnji sa državama članicama i ACSH; i

Nastaviti sa kampanjama za podizanje svesti --> Komisija, u saradnji sa državama članicama i EU-OSHA;

Bolja primena BZR zakonodavstva u državama članicamaPoseta inspektora za rad je obično prvi put kada kompanije i zaposleni postanu svesni

BZR regulativa. To pokazuje propuste u podizanju svesti koje treba sistematično popraviti. Jako je važno da inspektori za rad budu viđeni kao neko ko će olakšati proces usklađivanja sa zakonodavstvom, a ne kao prepreka u poslovanju.

Inspektorati za rad imaju ključnu ulogu u prepoznavanju i sprečavanju neprijavljenih zaposlenih. Zato bi inspekcija, iako uvek fokusirana na usklađenost, trebalo da pruži podršku i da ima za cilj kontrolu specifičnih rizika. U EU postoji oko 20 000 inspektora za rad – otprilike 1 inspektor na 9 000 zaposlenih u relevantnim nacionalnim inspektoratima za rad.28 Oni godišnje sprovedu oko 1 500 000 inspekcija29.

Efektivnost inspektorata za rad u mnogome zavisi od stručnosti inspektora za rad i njihove sposobnosti da sprovedu kontrolu. Potrebna je obuka za inspektore u oblasti BZR, posebno u oblasti rizika u nastajanju i novih tehnologija, kako bi se uspešno sprovele kontrole rizika.

Usled ograničenja u budžetu, EU programi za finansiranje (uključujući ESF) bi mogli da budu bolje iskorišćeni kako bi inspektoratima za rad bila obezbeđena neophodna sredstva. Razmena iskustava dobre prakse između različitih inspektorata za rad na nivou EU je bio i treba na dalje da bude, instrument za unapređenje njihove efikasnosti.

Aktivnosti od 2014: Navesti sredstva inspektorata za rad i proceniti njihov kapacitet da sprovedu svoju

najveću dužnost- primenjivanje BZR zakonodavstva --> Viši odbor inspektora za rad (SLIC);

28 Извештаји националних инспектората за рад 2011., послати у SLIC29 Извештаји националних инспектората за рад 2009., послати у SLIC

15 | S t r a n a

Proceniti programe razmene/obuke inspektora za rad i ispitati načine kako da se unaprede postojeći alati za saradnju unutar SLIC organizacije, uzimajući u obzir nove BZR izazove --> Komisija, u saradnji sa SLIC; i

Proceniti efekat sankcija i administrativnih kazni u državama članicama, kao i druge mere „meke primene“ i netradicionalne načine praćenja usklađenosti --> Komisija, u saradnji sa državama članicama, kroz SLIC i ACSH.

Pojednostaviti postojeće zakonodavstvoZajedno sa ciljevima REFIT programa30, potreban je zajednički napor Komisije, drugih

institucija EU i država članica kako bi se pojednostavilo zakonodavstvo EU i kako bi se uklonilo nepotrebno administrativno opterećenje. Sledećih godina, glavni ciljevi će biti: odgovoriti na pitanje da li postojeće BZR zakonodavstvo odgovara svojoj svrsi, pregled načina da se poboljša uvođenje zakonodavstva i da se obezbedi bolja, efektivna i ekvivalentna primenjivost u svim državama članicama i u preduzećima.

U skladu sa Direktivom 89/391/EEC, Komisija je uključena u obimnu procenu celog tela BZR zakonodavstva31. Kao deo ove prakse, države članice su nedavno podnele Komisiji nacionalne izveštaje o uvođenju 24 BZR direktive. Komisija trenutno analizira izveštaje uvođenja na nacionalnom nivou, koje će potom upotrebiti u evaluaciji.

Tokom ove procene će se posebno obratiti pažnja na prepoznavanje mogućih pojednostavljivanja i/ili smanjenja administrativnih opterećenja, posebno za mikro i mala preduzeća, dok se u isto vreme održava visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Ovaj proces je važan ne zamo za zakone EU, već i za nacionalne pravne i administrativne odredbe koje se prenose iz zakona EU. Države članice se zato ohrabruju da u isto vreme sprovode sličnu praksu. Rezultati procene, koji će biti dostupni 2015. godine, će biti uzeti u obzir kao deo pregleda Strateškog okvira 2016. godine.

Aktivnosti za 2014: Prepoznati moguća pojednostavljenja i/ili ukidanja nepotrebnog opterećenja kao deo

procene BZR zakonodavstva, i promovisanje javne debate sa svim zainteresovanim stranama --> Komisija i ACHS;

Ohrabriti države članice da prepoznaju izvore regulatornih opterećenja koji su stvoreni primenom zakonodavstva na BZR i na nacionalno zakonodavstvo, i analizirati izveštaje o uvođenju na nacionalnom nivou kako bi se prepoznali primeri dobre prakse i kako bi se promovisala razmena informacija --> države članice, u saradnji sa Komisijom; i

Proceniti situaciju mikro preduzeća u sektorima sa niskim rizikom i razmotriti kako je moguće pojednostaviti uvođenje procene rizika, uključujući i dokumentaciju --> Komisija.

Razmotriti starenje zaposlenih, nove rizike u nastajanju, prevenciju profesionalnih oboljenja

Nove tehnologije, proizvodi i reklamiranje novih proizvoda čine neophodnim da se prikupe i procene solidni naučni dokazi, kako bi se prepoznalo kako novi rizici u nastajanju mogu da se razmotre na najbolji način. Institucije EU, posebno Komisija, treba da angažuju najbolje stručnjake koji su dostupni za rad na ovoj temi.

Rizici koji pogađaju određene starosne grupe, zaposlene sa invaliditetom i žene zahtevaju posebnu pažnju i aktivnosti usmerene isključivo ka ovim grupama. Pilot projekat o BZR za starije zaposlene će prepoznati načine kako da se unapredi fizičko i psiho-socijalno zdravlje starijih zaposlenih, obezbediće primere dobre prakse i olakšati razmenu informacija32. Zajednički program za život u „pametnim zgradama“ (Joint Programme for Ambient Assisted Living) doprinosi pravilnom prepoznavanju izazova starijih zaposlenih.

30 COM(2013) 685 final31 У складу са чланом 17а Директиве Савета 89/391/EEC од 12. јуна 1989. године о увођењу мера које би охрабриле побољшања у области безбедности и здравља запослених на раду, OJ L 183, 29.6.1989, p.132 https://osha.europa.eu/en/priority_groups/ageingworkers/ep-osh-project.

16 | S t r a n a

Procena novih rizika u nastajanju, na osnovu naučnih dokaza i širenje rezultata će biti ključni delovi naknadne procene trenutnog BZR zakonodavstva.

Aktivnosti od 2014: Osnovati mrežu stručnjaka i naučnika u oblasti BZR i obezbediti obrazovanje

nezavisnog naučnog konsultantskog tela, koje bi svoje preporuke kanalisalo u rad Komisije --> Komisija;

Podržati objavu rezultata Evropskih posmatrača među relevantnim akterima --> Komisija, u saradnji sa EU-OSHA;

Promovisati prepoznavanje i razmenu primera dobre prakse kako bi se unapredili uslovi BZR za specifične kategorije zaposlenih, npr: stariji zaposleni, neiskusni mladi zaposleni (uključujući i zaposlene pod raznim vrstama ugovora na određeno vreme), pripravnici, zaposleni sa invaliditetom i žene --> EU-OSHA;

Promovisati mere reintegracije i rehabilitacije primenom rezultata iz pilot projekta Evropskog parlamenta za starije zaposlene i iz kampanje za Zdrava radna mesta, u 2016-17 godini --> Komisija, u saradnji sa EU-OSHA; i

Prepoznati i rasprostraniti informacije o primerima dobre prakse za sprečavanje problema mentalnog zdravlja na radu --> EU-OSHA.

Unaprediti prikupljanje statističkih podataka i razvoj baze informacijaZa donošenje politika na osnovu dokaza je važno prikupiti pouzdane, savremene i

uporedive statističke podatke o nezgodama na radu i profesionalnim oboljenjima i izloženosti na radu, i analizirati troškove i beneficije u oblasti BZR. Regulativa komisije (EU) br. 349/201133 donela je odredbu o prikupljanju godišnjih podataka od 2013. godine u vezi sa nezgodama na radu. Ipak, ostaju izazovi u vezi sa podacima o izloženosti na radu i profesionalnim oboljenjima. Zato je još uvek teško uporediti učinak BZR širom država članica, i napraviti nacrt zaključaka na osnovu dokaza takvih poređenja. Situacija je posebno kompleksna u oblasti profesionalnih oboljenja.

Stručnjaci u oblasti statistike na nacionalnom i na nivou EU bi trebalo da rade zajedno, kako bi intenzivirali prikupljanje podataka i razvili uobičajene pristupe kako bi se prepoznali i izmerili rizici po zdravlje zaposlenih, uzimajući u obzir odgovarajuće administrativne troškove za kompanije i državne administracije.

Aktivnosti od 2014: Proceniti kvalitet podataka o nezgodama na radu koje prosleđuju države članice u

okvir za prikupljanje podataka Evropske statistike za nezgode na radu (ESAW), sa ciljem da se poboljša pokrivenost, pouzdanost uporedivost i savremenost --> Komisija i nadležne institucije na nacionalnom nivou;

Do kraja 2016. godine ispitati različite mogućnosti za poboljšanje dostupnosti i uporedivosti podataka o profesionalnim oboljenjima na nivou EU i proceniti izvodljivost prenosa pojednostavljenih podataka --> Komisija i nadležne institucije na nacionalnom nivou;

Pokrenuti diskusije unutar ACSH, uz savete nacionalnih stručnjaka, na temu preporuka u stvaranju zajedničke baze podataka o izloženosti na radu --> Komisija, ACSH i nacionalni stručnjaci;

Pre 2016. godine, ispitati mogućnosti za praćenje uvođenja EU strateškog okvira 2014-2020, uključujući politiku i pokazatelje učinka, nadgraditi rezultate strategije iz 2009. godine --> Komisija i ACSH.

Bolja usklađenost nacionalnih i EU stremljenja ka rešavanju pitanja BZR i uključenost u internacionalne organizacije

33 Регулатива Комисије (ЕУ) бр. 349/2011 од 11. априла 2011. године о спровођењу Регулативе (EC) бр. 1338/2008 Европског парламента и Савета о статистици Заједнице о јавној безбедности и здрављу на раду, посебно о статистици незгода на раду OJ L 97, 12.4.2011, p. 3–8.

17 | S t r a n a

U globalizovanoj ekonomiji, interes EU je da podigne standarde rada i unapredi njihovu opštu primenu preduzimajući multi-lateralne aktivnosti, u saradnji sa stručnim međunarodnim telima i biletaralne aktivnosti Evropske unije sa trećim državama. Unija mora da podrži države kandidate i potencijalne u svojim nastojanjima da izjednače strukturne kapacitete i zakonodavstvo sa zakonskim zahtevima EU. Međunarodni partneri i posmatrači u mnogome prepoznaju ulogu BZR politike Evropske unije. To se odrazilo kroz brzo širenje bilateralne saradnje poslednjih godina, ne samo sa tradicionalnim partnerima iz razvijenih zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države, već i sa novim partnerima iz država sa brzim ekonomskim razvojem, kao što su Kina i Indija.

Komisija može da značajno doprinese smanjenju stope nezgoda na radu i profesionalnih oboljenja širom sveta. Kako bi se nadogradili trenutni napori za saradnjom, potrebno je da EU uloži trud, zajedno sa ILO i njihovim specijalizovanim organizacijama, kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kako bi se postigli bolji rezultati unutar, a posebno izvan EU. Potrebna je bolja saradnja kako bi se obezbedio konzistentni i koherentni pristup i kako bi se bolje iskoristila saradnja na međunarodnom i na nivou EU.

Aktivnosti od 2014: Nastaviti sa pružanjem podrške državama kandidatima tokom pregovora o pristupanju

i državama potencijalnim kandidatima koji imaju koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u njihovim nastojanjima da usklade njihovo BZR zakonodavstvo za zakonima EU --> Komisija;

Ojačati saradnju u oblasti BZR, posebno sa ILO, ali i sa WHO i OECD --> Komisija; Pokrenuti pregled Memoranduma o razumevanju sa ILO kako bi bolje prikazao BZR

politiku --> Komisija; Doprineti uvođenju odeljka održivog razvoja slobodne trgovine EU i sporazuma o

investiranju u vezi sa BZR i uslovima za rad --> Komisija; U saradnji sa ILO, istaći BZR deficite u globalnom lancu nabavke i doprineti

inicijativama G20 za bezbednija radna mesta --> Komisija; i Ojačati saradnju i dijalog na temu BZR sa strateškim partnerima --> Komisija.

INSTRUMENTI EU

ZakonodavstvoZakonodavstvo je pokazalo svoju vrednost obezbeđujući zajedničke definicije,

standarde, metode i alate za prevenciju u oblasti BZR u EU. Zakonodavni okvir za BZR širom EU, je od ključnog značaja kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zaposlenih i kako bi se stvorili jednaki uslovi za sve kompanije bez obzira na njihovu veličinu, lokaciju ili sektor poslovanja. Dokazano je da ispunjavanje zakonskih obaveza i prinudnih mera koje propisuju kontrolna tela, uključujući inspektorat za rad, ostaju ključni stimulatori za upravljanje BZR u većini kompanija 34.

Ipak, imajući u vidu raznolikost situacija u pogledu veličine kompanija i raznolikosti zaposlenih, kao i potrebu za kreiranjem ciljanih i efikasnih mera, trebalo bi koristiti nezakonodavne alate kako bi se napravila razlika u praksi. Oni uključuju kreiranje referentnih vrednosti, prepoznavanje i razmenu primera dobre prakse, podizanje svesti, postavljanje normi i IT alate lake za rukovanje.

Komisija će nastaviti da prati uvođenje BZR zakonodavstva, od strane država članica, kako bi se obezbedila potpuna usaglašenost. Rezultati trenutne procene BZR zakonodavstva u EU, će pomoći budućem oblikovanju inicijativa od strane Komisije.

34 Истраживање европских компанија о новим и ризицима у настајању ( ESENER) – Руковођење безбеgношћу и зgрављем на раgу, извештај European Risk Observatory 2010.

18 | S t r a n a

EU fondoviTrenutno, 13 država članica koristi Evropski socijalni fond (ESF) kako bi unapredili

svoje nacionalne BZR politike. Države članice se ohrabruju da koriste ESF i druge Evropske strukturne i investicione fondove (ESIF), kako bi finansirale aktivnosti vezane za BZR. Za period 2014-2020, ESF fondovi će biti dostupni za podršku aktivnosti koje za cilj imaju, između ostalog, da promovišu održivo i kvalitetno zapošljavanje i socijalnu inkluziju, posebno:

- investicioni prioritet je „privikavanje zaposlenih, preduzeća i preduzetnika na promene“ kreiranjem i uvođenjem inovativnih i produktivnijih načina organizacije rada, uključujući bezbednost i zdravlje na radu, obuku, edukativne programe, uvođenje i primenu primera dobre prakse, itd.

- produžavanje zdravijeg radnog veka kroz razvoj i uvođenje mera za unapređenje zdravog okruženja i dobrog mentalnog zdravlja na radu. To bi se najbolje moglo primeniti kroz ulaganje u „aktivno i zdravo starenje“

- podrška zapošljavanju i povratku na rad, ljudi sa hroničnim ili retkim oboljenjima, invaliditetom ili poremećajem mentalnog zdravlja integrisanim putevima, kombinacijom različitih oblika mera za zapošljavanje, kao što su podrška na individualnom nivou, savetovanje, smernice, procena opšteg i usmerenog obrazovanja i obuke, kao i procena usluga, posebno u oblasti zdravstva i socijalnih usluga.

- Razvoj i uvođenje mera za promovisanje zdravog načina života i prevazilaženje zdravstvenih problema čiji je uzrok rad ili okruženje (npr. izloženost toksičnim materijama, duvanski dim u okruženju) koji su povezani sa oboljenjima, uključujući i rak.

- Podrška aktivnostima za podizanje sveti/obuku namenjenih inspektorima za rad, kako bi povećali znanje/poboljšali veštine i povećali administrativne kapacitete tokom rešavanja pitanja bezbednosti i zdravlja na radu.

- Podrška malim i srednjim preduzećima koja odlaze na obuke radi uvođenja OiRA i drugih internet alata u svim državama članicama.

Dodatno će se koristiti operativni program Zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI) kako bi se podržale akcije za promovisanje saradnje, komunikacije i prikupljanje stručnosti u oblasti BZR.

Novi Okvirni program EU za istraživanje i inovacije za 2014-2020 (Horizon 2020)35 će pružati finansijske prilike kako bi se prevazišli socijalni izazovi po zdravlje, po demografske promene i po blagostanje. Glavne oblasti uključuju:

Razumevanje zdravlja; Starenje i oboljenja; Unapređenje aktivnog i zdravog starenja; Efektivno unapređenje zdravlja; Prevenciju bolesti; i Spremnost i praćenje.To odražava potrebu za „primenjivim“ integrisanim pristupom izazovima, obezbeđujući

podršku za dugoročna i srednja istraživanja kao i za kratkotrajne inovativne aktivnosti.Predloženo je da regioni obeleže ICT inovacije za aktivno i zdravo starenje, kao jednu

od prioritetnih oblasti za finansiranje od strane Evropskog regionalnog fonda za razvoj (ERDF). Ujednačavanje i sinergija sa Evropskim inovativnim partnerstvom za aktivno i zdravo starenje i sa (drugim) Programom „Active Assisted Living“ obezbeđuje više mogućnosti za finansiranje i više mogućnosti za razvoj na tržištu.

35 Предлог Уредбе Европског парламента и Савета којом се дефинише Horizon 2020 – Оквирни програм за истраживања и иновације (2014-20), COM(2011) 809 final.

19 | S t r a n a

Socijalni dijalogU skladu sa odredbama Ugovora, socijalni partneri EU imaju značajnu ulogu u kreiranju

i uvođenju politika BZR, kao i u promovisanju bezbednog i zdravog okruženja u Evropi. Socijalni partneri EU su pokazali da imaju kapaciteta da pronađu odgovore koji zadovoljavaju interese zaposlenih i kompanija. Socijalni partneri su direktno doprineli uvođenju strategija EU u ovu oblast. Sporazumi socijalnih partnera EU (npr. sporazum više sektora o silicijum dioksidu, sporazum o upotrebi oštrih predmeta u sektoru zdravlja, kao i sporazum o uslovima za rad u pomorskom sektoru), koji su uvedeni nezavisno ili kroz zakonodavstvo36, kao i druge njihove inicijative, imaju direktan uticaj na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Komisija će nastaviti da podržava rad socijalnih partnera EU i njihovih nacionalnih predstavnika u vezi sa politikama BZR pod njihovim nezavisnim programima rada. Komisija poziva odbore za socijalne dijaloge da razmotre kako efikasno dopreti do mikro i malih preduzeća i razviti inovativna BZR rešenja. Socijalni partneri EU su takođe pozvani da doprinesu trenutnoj proceni EU zakonodavstva acquis.

Potrebno je poboljšati sinergiju doprinosa socijalnom dijalogu EU na nivou država i sektora sa uvođenjem strateških prioriteta EU za BZR, u potpunosti poštujući autonomiju socijalnih partnera.

Veoma je važno da socijalni partneri obezbede udeo za trenutni Stateški okvir EU, tako što će biti uključeni u kreiranje i uvođenje specifičnih inicijativa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i na nivou radnog mesta i cele EU. U sprovođenju ove procedure glavnu ulogu imaju tripartitni savetodavni odbor za bezbednost i zdravlje na radu, i strukture za socijalni dijalog.

Komunikacija i informacijeUspeh bilo koje BZR politike u mnogome zavisi od efektivnosti komunikacije i alata

koji se koriste kako bi se uključile sve strane, od kreatora politike do samih zaposlenih. Mediji, kao što je internet, internet aplikacije i društvene mreže mogu pružiti raznovrsne

alate koje treba dalje proučiti, a koji bi bili efikaciji u pristupu mladim zaposlenima, nego konvencionalni pristupi. Komisija će ohrabrivati veću uključenost zainteresovanih strana, uključujući socijalne partnere, stručnjake iz oblasti BZR, predstavnike mikro i malih preduzeća i profesionalna udruženja, radi uvođenja BZR zakonodavstva. Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) ima ključnu ulogu u prikupljanju i širenju relevantnih informacija o BZR, u olakšavanju razmene primera dobre prakse, i u razvoju kampanja za podizanje svesti, čime doprinosi efikasnijem uvođenju BZR politike na nivou EU. Razvoj Agencijine baze podataka, sa primerima dobre prakse u oblasti BZR, će doprineti da kompanije uspešnije uvedu politike BZR. Agencija će nastaviti da sprovodi pan evropske kampanje kako bi podigla svest o pitanjima BZR, u isto vreme obezbeđujući bolju interakciju korišćenjem društvenih medija.

Sinergija sa drugim oblastima politikeJavna politika u drugim oblastima može da doprinese boljem radnom okruženju.

Potrebno je aktivnije istražiti moguće sinergije sa politikom BZR. Ovo su najvažnije oblasti: Obrazovanje: podizanje svesti o BZR počinje u školi. Postoje preporuke da se u

školski plan i program u većoj meri uključe pitanja BZR (posebno u stručnim školama) kao i da se bolje promoviše mentalno zdravlje i blagostanje37. Postoje uspešni pilot projekti38, ali 36 У случају увођења кроз законодавство, након одлуке Комсиије која оцењује репрезентативност, усклађеност за законима ЕУ, утицај на мала и средња предузећа и тамо где је то могуће, спроводи анализу трошкова и бенефиција. 37 OECD (2012), Sick on the Job? Myths and Realities about Mental Health and Work, Mental Health and Work38 Integrisanje ili „uvođenje“ BZR u obrazovanje čini osnovni deo razvoja kulture prevencije, podučavajući decu i mlade da žive i rade bezbedno. Agencija pruža mnogo informacija o primerima dobre prakse u ovoj oblasti.

20 | S t r a n a

njihovi rezultati bi trebalo da budu rasprostranjeniji. Potrebno je nastaviti sa obukom i informisanjem preduzetnika;

Istraživanje: određeni su prioriteti za istraživanja u oblasti BZR, sa fokusom na uticaj starenja, globalizaciju, nove tehnologije, profesionalna oboljenja i invaliditet. Postoji potreba za temeljnijim informisanjem javnosti o rezultatima istraživanja i njihovom boljom primenom u kreiranju politika;

Javno zdravlje: potrebna je bolja koordinacija između kreatora politika, kako bi se nadogradili postojeći programi i smernice i kako bi se stvorile sinergije. Saradnja sa ključnim zainteresovanim stranama (krajnji korisnici, javne institucije, industrija) je potrebna kroz zajedničku akciju za mentalno zdravlje i blagostanje unutar Evropskog partnerstva za inovacije radi programa aktivnog i zdravog starenja39. To će poboljšati uslove za pokretanje inovacije i investiranje u njih;

Životna sredina: potrebno je uložiti trud kako bi se povećala komplementarnost između politika za zaštitu životne sredine i zaštite zaposlenih, pošto se radno mesto može smatrati mikro okruženjem gde se mogu dogoditi slične izloženosti opasnim supstancama, iako na različitim nivoima, i uz posebne odrednice;

Politika industrije: jednostavna rešenja, kao što su smernice za izbegavanje nezgoda ili izloženosti vibracijama, mogu pomoći da mala i srednja preduzeća usvoje BZR na isplativiji način, pošto ne bi morali da zapošljavaju stručnjake u oblasti BZR kako bi se izvršile procene. Potrebno je uspostaviti koherentnost i sinergiju između industrijske politike i politike zaštite zaposlenih, posebno kada je reč o hemijskim supstancama.

Jednakost: politika BZR može da doprinese borbi protiv diskriminacije i promociji jednakih prilika u politikama EU, posebno promovišući precizno uvođenje Direktive 2000/78/EC40, u vezi sa zaštitom bezbednosti i zdravlja na radu ljudi sa invaliditetom i Direktive 2006/54/ EC41 koja zabranjuje diskriminaciju žena na radnom mestu zbog trudnoće ili materinstva.

UVOĐENjE STRATEŠKOG OKVIRA BZR

Ovo saopštenje postavlja okvir za aktivnosti, saradnju i razmenu primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu 2014-20 i može se uvesti samo uz aktivnu saradnju nacionalnih institucija i socijalnih partnera. Zbog toga će Komisija održati otvorenu debatu sa najvažnijim zainteresovanim stranama o pogledima i predlozima koje sadrži ovo saopštenje, i tamo gde je to moguće, uključiće ih u aktivnosti uvođenja. Od posebnog značaja će biti mišljenja institucija EU, socijalnih partnera, specijalizovanih odbora kao što su ACSH i SLIC i Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu.

Strateški okvir će biti pregledan 2016. godine, uzimajući u obzir rezultate naknadne procene EU BZR acquis kao i napredak u njegovom uvođenju.

Komisija će obezbediti praćenje uvođenja strateškog okvira, koristeći postojeće forume, uz potpunu uključenost institucija EU i svih relevantnih zainteresovanih strana.

https://osha.europa.eu/en/topics/osheducation39 http :// ec . europa . eu / research / innovation - union / index _ en . cfm ? section = active - healthy - ageing & pg = about 40 Директива Савета 2000/78/ЕЗ од 27.11.2000. о успостављању општег оквира за једнако поступање у запошљавању, OJ L 303, 2.12.2000.41 Директива 2006/54/ЕЗ Европског парламента и Савета од 05. јула 2006. о увођењу принципа једнаких прилика и једнаког поступања према мушкарцима и према женама у области запошљавања, OJ L 204, 26.7. 2006. стр.23

21 | S t r a n a

8. KONVENCIJA 155 O ZAŠTITI NA RADU, ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I RADNOJ OKOLINI

Generalna konferencija Medunarodne organizacije rada, Koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet Medunarodnog biroa rada i koja se sastala na 67. zasedanju 3. juna 1981. godine, pošto je odlucila da usvoji odredene predloge o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini, što je 6. tacka dnevnog reda zasedanja i Pošto je odlucila da ovi predlozi budu sacinjeni u formi medunarodne konvencije, usvaja 22. juna 1981. godine sledecu konvenciju, pod nazivom Konvencija o zaštiti na radu i zdravstvenoj zaštiti, 1981.

I OBLAST PRIMENE I DEFINICIJE

Ova konvencija primenjuje se na sve grane privredne delatnosti.Članica koja ratifikuje ovu konvenciju može, posle konsultacija, u najranijoj mogućoj

fazi, sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da iskljuci iz svoje primene, delimično ili u celini, odredene grane privredne delatnosti, kao što su pomorska plovidba ili ribarenje, u kojima se javljaju posebni problemi suštinskog karaktera.

Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom prvom izveštaju o primeni konvencije, koji podnosi na osnovu clana 22 Ustava Medunarodne organizacije rada, da navede sve grane koje su iskljucene shodno stavu 2 ovog clana obrazlažuci ta iskljucenja i opisujuci mere koje su preduzete da se obezbedi odgovarajuca zaštita radnika u iskljucenim granama, a u kasnijim izveštajima treba da navede napredak postignut u cilju šire primene.

Ova konvencija primenjuje se na sve radnike u obuhvacenim granama privredne delatnosti.

Članica koje ratifikuje ovu konvenciju može, posle konsultacija, u najranijoj mogućoj fazi sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da iskljuci iz svoje primene, delimično ili u celini, ogranicene kategorije radnika u odnosu na koje postoje posebne teškoce.

Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom prvom izveštaju o primeni Konvencije, koji se podnosi da navede, na osnovu clana 22 Ustava Medunarodne organizacije rada, sve ogranicene kategorije radnika koje su iskljucene shodno stavu 2 ovog clana, obrazlažuci to iskljucenje, a u kasnijim izveštajima treba da navede napredak postignut u cilju šire primene.

Za svrhe ove konvencije:(a) izraz "grane privredne delatnosti" obuhvata sve grane u kojima su radnici

zaposleni, ukljucujuci i javne službe,(b) izraz "radnici" obuhvata sva zaposlena lica, ukljucujuci i državne službenike,(c) izraz "radno mesto" obuhvata sva mesta na kojima je potrebno da radnici budu ili

da dodu do njih zbog svog posla, a koja su pod direktnom ili indirektnom kontrolom poslodavaca,

22 | S t r a n a

(d) izraz "propisi" obuhvata sve odredbe kojima su nadležni organ, odnosno organi dali snagu zakona,

(e) izraz "zdravlje" u odnosu na rad, ne ukazuje samo na odsustvo bolesti, odnosno slabosti nego i na fizicke i mentalne elemente koji uticu na zdravlje, a koji su direktno povezani sa higijensko-tehnickom zaštitom na radu.

II PRINCIPI NACIONALNE POLITIKE

Svaka članica treba, u skladu s nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, da formuliše, sprovodi i periodicno revidira jedinstvenu nacionalnu politiku o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini.

Cilj ove politike treba da bude sprecavanje nesreca na radu, profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada ili koje su povezane sa radom ili se dešavaju u toku rada, svodeci na najmanju moguću meru, koliko je to izvodljivo, uzroke opasnosti u radnoj sredini.

Politika iz clana 4 ove konvencije treba da vodi racuna o sledecim glavnim aktivnostima ako one uticu na sigurnost i zdravlje na radu i na radnu sredinu:

(a) projektovanje, testiranje, izbor, zamena, instalisanje, aranžiranje, korišcenje i održavanje materijalnih elemenata rada (radna mesta, radna sredina, alat, mašine i oprema, hemijske, fizicke i biološke supstancije i agensi, procesi rada),

(b) odnosi izmedu materijalnih elemenata rada i lica koja obavljaju ili kontrolišu taj rad i prilagodavanje mašina, opreme, radnog vremena, organizacije rada i radnih procesa fizickim i mentalnim sposobnostima radnika,

(c) osposobljavanje, ukljucujuci i potrebnu obuku, kvalifikacija i motivacija zainteresovanih lica, u ovom ili onom svojstvu, za postizanje odgovarajuceg nivoa zaštite na radu i zdravstvene zaštite,

(d) komuniciranje i saradnja na nivou radne grupe i preduzeca, kao i na svim drugim odgovarajucim nivoima do nacionalnog nivoa, ukljucujuci i taj nivo,

(e) zaštita radnika i njihovih predstavnika od disciplinskih mera zbog akcija koje su oni na odgovarajuci nacin preduzeli u skladu sa politikom iz clana 4 ove konvencije.

Pri formulisanju politike iz clana 4 ove konvencije treba naznaciti odnosne funkcije i odgovornosti javnih organa vlasti, poslodavaca, radnika i ostalih tela, odnosno lica zainteresovanih za zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i radnu sredinu, vodeci racuna i o komplementarnom karakteru tih odgovornosti i o nacionalnim uslovima i praksi.

Stanje zaštite na radu, zdravstvene zaštite i radne sredine treba revidirati u odgovarajućim intervalima, celovito ili u odredenim oblastima, da bi se uocili najkrupniji problemi, razviju efikasni metodi za njihovo rešavanje, utvrde prioriteti za akcije i ocene rezultati.

III AKCIJA NA NACIONALNOM PLANU

Svaka članica treba, zakonom, odnosno propisom ili na bilo koji drugi nacin, koji je saglasan sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da preduzima mere koje mogu biti potrebne za primenu clana 4 ove konvencije.

Primenu zakona i propisa o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini treba obezbediti odgovarajucim i pogodnim sistemom inspekcije.

U sistemu kontrole treba predvideti odgovarajuce kazne za kršenje zakona i propisa.

23 | S t r a n a

Treba preduzeti mere za usmeravanje poslodavaca i radnika da bi im se pomoglo u ispunjavanju zakonskih obaveza.

Da bi se sprovodila u delo politika iz clana 4 ove konvencije, nadležni organ, odnosno organi treba da obezbede progresivno obavljanje sledecih zadataka:

(a) utvrdivanje, kad to karakter i stepen opasnosti zahtevaju, uslova projektovanja gradnje i situacionog plana preduzeca, pocetak njihovog rada, glavne izmene koje uticu na njih i promene u njihovoj nameni, bezbednost tehnicke opreme koja se koristi na radu, kao i primenu postupka koje su utvrdili nadležni organi,

(b) odredivanje radnih procesa, supstancija i agenasa izlaganje kojima treba da bude zabranjeno, ograniceno ili uslovljeno odobrenjem, odnosno kontrolom nadležnog organa, odnosno nadležnih organa, treba uzeti u obzir i opasnost po zdravlje koja je posledica istovremenog izlaganja nekolikim supstancijama ili agensima,

(c) utvrdivanje i primena postupka za prijavljivanje nesreca na radu i profesionalnih oboljenja od strane poslodavaca i, gde to odgovara, ustanova osiguranja i ostalih direktno zainteresovanih, kao i izrada godišnjih statistika o nesrecama na radu i profesionalnim oboljenjima,

(d) sprovodenje anketa tamo gde su nesrece na radu, profesionalna oboljenja i ostale povrede do kojih dode u toku rada ili u vezi sa radom najverovatnije posledica teške situacije,

(e) objavljivanje, svake godine, informacija o merama koje su preduzete saglasno politici iz clana 4 ove konvencije i o nesrecama na radu, profesionalnim oboljenjima i svim drugim povredama do kojih dode u toku rada ili u vezi sa radom,

(f) uvodenje, odnosno razvoj, u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima, Sistema istraživanja hemijskih, fizickih ili bioloških agenasa sa stanovišta opasnosti za zdravlje radnika.

Treba preduzeti mere, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, kojima bi se obezbedilo da se oni koji projektuju, proizvode, uvoze, obezbeduju ili prenose mašine, opremu ili supstancije za profesionalne svrhe:

(a) uvere da, ako je to izvodljivo, mašine, oprema ili supstancije ne predstavljaju opasnost za bezbednost i zdravlje onih koji ih pravilno koriste,

(b) da stave na raspolaganje informacije o pravilnom instalisanju i korišcenju mašina i opreme i pravilnom korišcenju supstancija i informacije o opasnostima koje predstavljaju mašine i oprema i opasnim svojstvima hemijskih supstancija i fizickih i bioloških agenasa ili proizvoda, kao i uputstva o tome kako izbeci poznate opasnosti,

(c) da proucavaju i istražuju ili na neki drugi nacin prate naucna i tehnicka znanja potrebnim da bi se ispunili uslovi iz podstavova (a) i (b) ovog clana.

Radnik koji je napustio radno mesto kad ima opravdan razlog da veruje da postoji neposredna i ozbiljna opasnost za njegov život, odnosno zdravlje treba da bude zašticen od neopravdanih posledica u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom.

Treba preduzeti mere, na nacin koji odgovara nacionalnim uslovima i praksi, kako bi se podsticalo ukljucivanje pitanja zaštite na radu, zdravstvene zaštite i radne sredine na svim nivoima obrazovanja i obuke, ukljucujuci i više tehnicko, medicinsko i strucno obrazovanje, na nacin koji zadovoljava potrebe svih radnika za obukom.

Da bi se obezbedila povezanost politike iz clana 4 ove konvencije i mera za njenu primenu, svaka članica treba, posle konsultacija, u najranijoj mogućoj fazi, sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika i sa drugim ustanovama, zavisno od slucaja da preduzima mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima i praksi kako bi se obezbedila potrebna koordinacija izmedu raznih organa i tela zaduženih za primenu drugog i treceg dela ove konvencije.

Kad god to okolnosti zahtevaju i nacionalni uslovi i praksa dozvoljavaju, ove mere treba da obuhvate i osnivanje jednog centralnog organa.

24 | S t r a n a

IV MERE NA NIVOU PREDUZEĆA

Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da radna mesta, mašine, oprema i procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti za zdravlje.

Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da hemijske, fizicke i biološke supstancije i agensi koji su pod njihovom kontrolom budu bez opasnosti za zdravlje kad se preduzmu odredene mere zaštite.

Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, gde je to potrebno, odgovarajucu zaštitnu odecu i opremu da bi se predupredile, koliko je to razumno i izvodljivo, opasnosti od nesreca ili štetne posledice po zdravlje.

Kad god dva ili više preduzeca obavljaju poslove istovremeno na jednom radnom mestu ona treba da saraduju na primeni odredaba ove konvencije.

Od poslodavaca treba zahtevati da predvide, gde god je to potrebno, mere za rešavanje bitnih slucajeva i nesreca, ukljucujuci i odgovarajuce aranžmane za pružanje pravne pomoći.

Na nivou preduzeca treba preduzeti mere:(a) da radnici, u toku obavljanja svog rada, saraduju na ispunjavanju obaveza koje ima

njihov poslodavac, (b) da predstavnici radnika u preduzecima saraduju sa poslodavcem u oblasti zaštite na

radu i zdravstvene zaštite,(c) da se predstavnicima radnika u preduzecu daju odgovarajuce informacije o merama

koje je preduzeo poslodavac da obezbedi njihovu zaštitu na radu i zdravstvenu zaštitu i da mogu da konsultuju svoje predstavnicke organizacije o tim informacijama, pod uslovom da ne otkrivaju poslovne tajne,

(d) da se radnicima i njihovim predstavnicima u preduzecu obezbedi odgovarajuca obuka u oblasti zaštite na radu i zdravstvene zaštite,

(e) da se radnicima ili njihovim predstavnicima i, zavisno od slucaja, njihovim predstavnickim organizacijama u preduzecu omogući, u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom, da razmotre sve aspekte zaštite na radu povezane sa njihovim radom, kao i da ih poslodavac konsultuje o tim pitanjima, za tu svrhu mogu se, uz zajednicki sporazum, u preduzece dovesti spoljni tehnicki savetnici,

(f) da radnik odmah prijavi svom neposrednom pretpostavljenom svaku situaciju za koju ima objektivnih razloga da veruje da predstavlja neposrednu i ozbiljnu opasnost za njegov život ili zdravlje, dok poslodavac ne preduzme mere da se to ispravi, ako je potrebno, on ne može da zahteva od radnika da se vrate na mesto rada ako i dalje postoji stalna neposredna i ozbiljna opasnost za život ili zdravlje.

Saradnja izmedu poslodavaca i radnika, odnosno njihovih predstavnika u preduzecu treba da predstavlja osnovni element organizacionih i ostalih mera preduzetih shodno cl. 16 do 19 ove konvencije.

Mere zaštite na radu i zdravstvene zaštite ne treba da povlace nikakve troškove za radnike.

V ZAVRŠNE ODREDBE

Ovom konvencijom se ne revidira ni jedna medunarodna konvencija ili preporuka o radu.

Formalna ratifikacija ove konvencije dostavlja se generalnom direktoru Medunarodnog biroa rada radi registracije.

Ova konvencija obavezuje samo one članice Medunarodne organizacije rada čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.

25 | S t r a n a

Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma kad je generalni direktor registrovao ratifikacije dve članice.

Posle toga, ova konvencija stupa na snagu, za svaku članicu, 12 meseci od datuma registrovanja njene ratifikacije.

Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže po isteku deset godina od datuma kad je prvi put stupila na snagu, aktom koji se dostavlja generalnom direktoru Medunarodnog biroa rada radi registracije. To otkazivanje stupa na snagu po isteku jedne godine od datuma registracije Konvencije.

Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja u toku godine koja sledi posle isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu ne iskoristi pravo na otkazivanje predvideno ovim clanom, bice obavezna za sledeci period od deset godina, a posle toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog desetogodišnjeg perioda pod uslovima predvidenim ovim clanom.

Generalni direktor Medunarodnog biroa rada treba da obavesti sve članice Medunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i otkazivanja koje su mu dostavile članice Organizacije.

Kad bude obaveštavao članice Organizacije o registrovanju druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor ce skrenuti pažnju članicama organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.

Generalni direktor Medunarodnog biroa rada dostavlja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije, u skladu sa clanom 102 Povelje Ujedinjenih nacija, sve podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima koje je on registrovao u skladu sa odredbama prethodnih clanova.

Kad to bude smatrao potrebnim, Administrativni savet Medunarodnog biroa rada će podneti Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i razmotrice da li je poželjno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene celovite ili delimične revizije.

Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se revidira ova konvencija, u celini ili delimično, onda, ukoliko se novom konvencijom drugacije ne predvida:

(a) ratifikovanje nove konvencije kojom se vrši revizija povlaci ipso jure neposredno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe clana 25, ako i kada nova konvencija kojom se vrši revizija stupi na snagu,

(b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije kojom se vrši revizija, ova konvencija prestaje da bude otvorena članicama za ratifikaciju.

Ova konvencija u svakom slucaju ostaje na snazi u svom sadašnjem obliku i sadržaju za one članice koje su je ratifikovale ali nisu ratifikovale konvenciju kojom se vrši revizija.

9. KONVENCIJA 161 O SLUŽBAMA MEDICINE RADA

Generalna konferencija Medunarodne organizacije rada, koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet Medunarodnog biroa rada, sastala se 7. juna 1985. godine na svom 71 zasedanju,

- imajuci u vidu da je zaštita radnika od oboljenja i bolesti i povreda na radu jedan od zadataka Medunarodne organizacije rada na osnovu njenog ustava,

- s obzirom na relevantne medunarodne konvencije i preporuke o radu u ovoj godini, posebno na Preporuku o zaštiti zdravlja radnika iz 1953, Preporuku o službi medicine rada, 1959, Konvenciju o predstavnicima radnika iz 1971, kao i Konvenciju i Preporuku o bezbednosti na radu i zdravlju radnika iz 1981, kojima se ustanovljavaju principi nacionalne politike i delovanja na nacionalnom planu,

- pošto je odlucila da usvoji izvesne predloga vezane za službu medicine rada, koji su cetvrta tacka dnevnog reda zasedanja,

26 | S t r a n a

- pošto je odlucila da se ovi predlozi formulišu u obliku medunarodne konvencije,- usvojila je 26. juna 1985. godine sledecu konvenciju, koja ce se zvati Konvencija o

službi medicine rada, 1985.

Deo I

Principi nacionalne politike

U smislu ove konvencije:a) izraz "služba medicine rada" označava službu kojoj su poverene prvenstveno

preventivne funkcije i koja je zadužena za davanje saveta poslodavcima, radnicima i njihovim predstavnicima u pogledu:

(i) potrebnih uslova za stvaranje i održavanje bezbedne i zdrave radne sredine koja omogućava optimalno fizicko i mentalno zdravlje na radu,

(ii) prilagodavanja rada sposobnostima radnika imajuci u vidu stanje njihovog fizickog i mentalnog zdravlja,

b) izraz "radnički predstavnici u preduzeću" oznacava lica koja su kao takva priznata na osnovu nacionalnog zakona ili prakse.

U svetlosti nacionalnih uslova i prakse i u konsultaciji sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, tamo gde one postoje, svaka članica mora da utvrdi, sprovodi i povremeno preispituje jedinstvenu nacionalnu politiku vezanu za službe medicine rada.

Svaka članica se obavezuje da ce postepeno razvijati službe medicine rada za sve radnike, ukljucujuci one u javnom sektoru i u proizvodnim zadrugama, u svim privrednim granama i u svim preduzecima. Preduzete mere službe medicine rada bi trebalo da odgovaraju i da budu prilagodene specificnim rizicima u preduzecima.

Ako se ne mogu odmah formirati službe medicine rada u svim preduzecima, svaka članica ce u konsultaciji sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, gde one postoje, izraditi planove radi njihovog uvodenja.

Svaka članica o kojoj je rec ce u prvom izveštaju o primeni Konvencije koji treba da podnese u skladu s clanom 22 Ustava Medunarodne organizacije rada navesti planove koje je izradila u skladu sa stavom 2 ovog clana i izložiti, u kasnijim izveštajima, napredak koji je ostvaren u njihovom primenjivanju.

Zakon o ratifikaciji konvencije medunarodne organizacije rada broj 161 o službama medicine rada Nadležni organ ce da konsultuje najreprezentativnije organizacije poslodavaca i radnika, gde one postoje, o merama koje treba preduzeti u cilju primene odredaba ove konvencije.

Deo II

Funkcije

Osim odgovornosti svakog poslodavca za zdravlje i bezbednost radnika koje zapošljava i vodeci racuna o neophodnosti da radnici ucestvuju u odlucivanju o svemu što se odnosi na zdravlje i bezbednost na radu, službe medicine rada ce imati one od sledecih funkcija koje odgovaraju i koje su prilagodene profesionalnim rizicima u doticnom preduzecu:

a) identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje na radnom mestu,b) nadgledanje faktora u radnoj sredini i radnom procesu koji mogu da ugroze zdravlje

radnika, ukljucujuci sanitarne uredaje, restorane i stanove, u uslovima kada ih poslodavac obezbeduje,

27 | S t r a n a

c) davanje saveta o planiranju i organizaciji rada, ukljucujuci oblikovanje radnog mesta, o izboru, održavanju i stanju mašina i druge opreme i o supstancijama koje se koriste pri radu,

d) ucestvovanje u izradi programa za poboljšanje nacina rada, kao i u testiranju i proceni nove opreme sa zdravstvenog aspekta,

e) davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti, higijene rada, ergonomije, kao i u pogledu licnih i kolektivnih zaštitnih sredstava,

f) pracenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad,g) kontinuirano unapredenje prilagodenosti rada radnicima,h) uzimanje ucešca u merama strucne rehabilitacije,i) saradnja u informisanju, strucnom osposobljavanju i obrazovanju u oblasti medicine

rada, higijene rada i ergonomije,j) organizovanje prve pomoci i hitnih intervencija,k) ucestvovanje u analizi povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Deo III

Organizacija

Radi uvodenja službe medicine rada donece se:a) zakoni ili propisi, ilib) kolektivni sporazumi ili drugi sporazumi izmedu ili zainteresovanih poslodavaca i

radnika,c) ili ce se na bilo koji nacin koji odobri nadležni organ nakon konsultovanja

predstavnickih organizacija zainteresovanih poslodavaca i radnika uvesti takva služba.Službe medicine rada se mogu organizovati, prema slucaju, ili kao službe koje

opslužuju samo jedno preduzece ili kao službe koje opslužuju više preduzeca, prema potrebi.Službe medicine rada, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom, mogu organizovati:a) zainteresovana preduzeca ili grupe preduzeca,b) javni organi ili državne službe,c) ustanove socijalne zaštite,d) svaki drugi organ koga ovlasti nadležni organ,e) kombinacija gore navedenih subjekata.Poslodavac, radnici i njihovi predstavnici, gde postoje, saradivace i ucestvovace u

sprovodenju organizacionih i drugih mera koje se odnose na službu medicine rada, na ravnopravnoj osnovi.

Deo IV

Uslovi funkcionisanja

U skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom, službe medicine rada trebalo bi da budu multidisciplinarne. Sastav zaposlenih mora da se odreduje zavisno od prirode zadataka koje treba izvršavati.

Službe medicine rada ce izvršavati svoje zadatke u saradnji sa ostalim službama u preduzecu.

Preduzece se mere, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, kako bi se obezbedila odgovarajuca saradnja i koordinacija izmedu službe medicine rada i ostalih organa koji se bave zdravstvenim uslugama.

28 | S t r a n a

Osoblje službe medicine rada, u odnosu na funkcije nabrojane u clanu 5, bice potpuno profesionalno nezavisno u odnosu na poslodavce, radnike i njihove predstavnike, kada postoje.

Za osoblje u službama medicine rada, zavisno od prirode zadataka koje treba izvršiti, nadležni organ ce, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom, utvrditi potrebne kvalifikacije.

Pracenje zdravstvenog stanja radnika na radu ne sme da dovede do smanjivanja njihove zarade, mora da bude besplatno i da se, koliko god je to moguće, obavlja u radno vreme.

Svi radnici moraju da budu informisani o zdravstvenim opasnostima na radu.Službe medicine rada moraju biti obaveštene od poslodavca i radnika o svim faktorima

u radnoj sredini za koje znaju ili sumnjaju da mogu nepovoljno da se odraze na zdravlje radnika.

Službe medicine rada moraju biti informisane o ucestalosti oboljenja medu radnicima i odsutnosti s posla iz zdravstvenih razloga kako bi bile u mogućnosti da utvrde da li postoji veza izmedu povoda bolesti ili odsutnosti i opasnosti po zdravlje koje mogu biti prisutne na radnom mestu. Od osoblja službe medicine rada poslodavci ne mogu tražiti da pruže dokaze o osnovanosti razloga za odsustvo s posla.

Deo V

Opšte odredbe

Nacionalno zakonodavstvo ili propisi odredice organ ili organe odgovorne za nadzor nad radom i savetodavnu pomoc službama medicine rada od trenutka kada se one uvedu.

Formalne ratifikacije ove konvencije bice saopštene generalnom direktoru Medunarodnog biroa rada, koji ce ih registrovati.

Ova konvencija ce obavezivati samo članice Medunarodne organizacije rada ciju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.

Ona ce stupiti na snagu dvadeset meseci pošto generalni direktor registruje njenu ratifikaciju od dva clana.

Nakon toga, ova konvencija stupice na snagu za svaku članicu dvanaest meseci od dana kad njena ratifikacija bude registrovana.

Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može je otkazati po isteku deset godina od dana prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom dostavljenim generalnom direktoru Medunarodnog biroa rada, koji ga registruje. Otkazivanje ce stupiti na snagu tek godinu dana od dana njegove registracije.

Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju koja, u roku od godinu dana po steku desetogodišnjeg perioda navedenog u prethodnom stavu, ne iskoristi mogućnost otkazivanja koja je predvidena u ovom clanu, obavezuje se za novi period od deset godina i, nakon toga, može otkazati Konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina, pod uslovima predvidenim u ovom clanu.

Generalni direktor Medunarodnog biroa rada upoznace sve članice Medunarodne organizacije rada sa registracijom svih ratifikacija i otkazivanja koji mu budu dostavile članice Organizacije.

Upoznajuci članice Organizacije sa registracijom druge ratifikacije koja mu bude saopštena, generalni direktor ce skrenuti pažnju članicama Organizacije na datum stupanja na snagu ove konvencije.

Generalni direktor Medunarodnog biroa rada ce dostaviti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije, u skladu sa clanom 102 Povelje Ujedinjenih nacija,

29 | S t r a n a

kompletna obaveštenja u pogledu svih ratifikacija i otkazivanja koje je registrovao u skladu sa prethodnim clanovima.

Uvek kad se bude smatralo neophodnim, administrativni savet Medunarodnog biroa rada ce podneti Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i razmotriti poželjnost unošenja u dnevni red Konferencije pitanja potpunog ili delimičnog revidiranja Konvencije.

U slucaju da Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se ova konvencija potpuno ili delimično revidira i ako novom konvencijom nije drugacije predvideno:

a) ratifikacija od jedne članice nove konvencije kojom se vrši revizija samim tim povlači trenutni otkaz ove konvencije, bez obzira na odredbe clana 19, ako i kada nova konvencija kojom se vrši revizija stupi na snagu,

b) od dana stupanja na snagu nove konvencije kojom se vrši revizija, ova konvencija prestaje da bude otvorena članicama za ratifikaciju.

Ova konvencija ostaće u svakom slucaju na snazi u svom sadašnjem obliku i sadržini za one članice koje su je ratifikovale, a nisu ratifikovale konvenciju kojom se vrši revizija.

Tekstovi ove konvencije na francuskom i engleskom jeziku su jednako punovažni. Prethodni tekst autentican je tekst Konvencije koju je po svim propisima usvojila Generalna konferencija Medunarodne organizacije rada na svojoj sedamdeset i prvoj sednici održanoj u Ženevi i zakljucenoj 27. juna 1985. godine.

10. KONVENCIJA 81 O INSPEKCIJI RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINI

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada. Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, gde se i sastala, 19. juna 1946. godine, na svom tridesetom zasedanju. Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na inspekciju rada u industriji i trgovini, pitanje koje pretstavlja četvrtu tačku dnevnog reda zasedanja. Pošto je odlučila da ti predlozi dobiju formu međunarodne konvencije. Usvaja, danas jedanaestog jula hiljadu devetstotina četrdeset sedme, donju konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o inspekciji rada 1947.

DEO I

Inspekcija rada u industriji

Svaki član Međunarodne organizacije rada za koga je ova Konvencija na snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u industrijskim preduzećima.

Sistem inspekcije rada u industrijskim preduzećima primenjivaće se na sva preduzeća za koja su inspektori rada dužni da osiguraju primenu zakonskih odredaba koji se odnose na uslove rada i na zaštitu radnika u vršenju njihovog zanimanja.

Nacionalno zakonodavstvo moći će izuzeti rudarska i transportna preduzeća ili delove takvih preduzeća od primene ove konvencije.

Sistem inspekcije rada imaće za zadatak:a) da osigura primenu zakonskih odredaba koji se odnose na uslove rada i na zaštitu

radnika u vršenju njihovog zanimanja, kao što su odredbe o radnom vremenu, o platama, o sigurnosti, o higijeni i dobrim uslovima života, o zaposlenju dece i omladinaca i o drugim srodnim materijama, u meri u kojoj su inspektori rada dužni da osiguraju primenu tih odredaba,

b) da pružaju obaveštenja i tehničke savete poslodavcima i radnicima o najefikasnijem načinu za poštovanje zakonskih odredaba,

30 | S t r a n a

c) da signaliziraju nadležnoj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postojećim zakonskim propisima.

Ako su druge funkcije poverene inspektorima rada, one ne treba da predstavljaju smetnju za vršenje njihovih glavnih funkcija niti da nanose štetu na bilo koji način ugledu i nepristrasnosti potrebnim inspektorima i njihovim odnosima sa poslodavcima i radnicima.

Ukoliko je to u skladu sa administrativnom praksom Člana, inspekcija rada biće stavljena pod nadzor i kontrolu jedne centralne vlasti.

Ako se radi o federativnoj državi, izraz "centralna vlast" može da označava bilo Federalnu vlast, bilo neku centralnu vlast federalnih jedinica.

Nadležna vlast treba da preduzme odgovarajuće mere u cilju da omogući:a) efektivnu saradnju između službi inspekcije s jedne strane, i drugih vladinih službi i

ustanova javnih i privatnih sličnih aktivnosti, s druge strane,b) saradnju između funkcionera inspekcije rada i poslodavaca i radnika ili njihovih

organizacija.Osoblje inspekcije rada biće sastavljeno od službenika čiji status i uslovi službe

osiguravaju stabilnost zaposlenja i čine ih nezavisnim od svake promene vlade i svakog spoljnog nepoželjnog uticaja.

Pod rezervom uslova koje bi nacionalno zakonodavstvo odredilo za regrutovanje članova javnih službi, inspektori rada biće regrutovani samo na osnovu sposobnosti kandidata za ispunjavanje zadataka koje treba da preuzme.

Način za proveravanje ovih sposobnosti biće određen od strane nadležne vlasti.Inspektori rada treba da prime odgovarajuće obrazovanje, za vršenje svojih funkcija.Žene jednako kao i muškarci moći će biti određivane za članove osoblja inspekcije, ako

postoji potreba, specijalni zadaci moći će biti povereni inspektorima odnosno inspektoricama.Svaki član preduzeće potrebne mere da se osigura saradnja stručnjaka i tehničara

valjano kvalifikovanih, računajući tu medicinare, mehaničare, električare i hemičare, u funkcionisanju inspekcije prema metodama koje se smatraju najprikladnijim nacionalnim uslovima, u cilju da se osigura primena zakonskih odredaba koje se odnose na higijenu i sigurnost radnika u vršenju njihovog zanimanja i da se dobiju obaveštenja o posledicama primenjenih postupaka, upotrebljenih materijala i metoda rada, o higijeni i sigurnosti rada.

Broj inspektora rada biće dovoljan da se osigura efikasno vršenje službe inspekcije i biće određen vodeći računa:

a) o važnosti zadataka koje inspektori imaju da izvršavaju, i to: broju, prirodi, važnosti i situaciji preduzeća koja potpadaju pod kontrolu inspekcije, broju i različitosti kategorija radnika koji su zaposleni u tim preduzećima, broju i kompleksnosti zakonskih odredaba čija primena treba da bude osigurana;b) o materijalnim sredstvima za izvršenje stavljenim na raspoloženje inspektorima,c) o praktičnim uslovima pod kojima pregledi inspektora treba da se vrše da bi bili

efikasni.Nadležna vlast preduzeće potrebne mere u cilju da se inspektorima rada osiguraju:a) lokali uređeni na odgovarajući način za potrebe službe i pristupačni svima

zainteresovanima,b) prevozne olakšice potrebne za vršenje njihovih funkcija kada ne postoje

odgovarajuće olakšice javnog saobraćaja.Nadležna vlast preduzeće potrebne mere u cilju naknade inspektorima rada svih

troškova putovanja i svih sporednih troškova potrebnih za vršenje njihovih funkcija.Inspektori rada snabdeveni ovlašćenjima za vršenje svojih funkcija biće ovlašćeni:a) da ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noći u svako

preduzeće koje podleže kontroli inspekcije,

31 | S t r a n a

b) da ulaze danju u sve lokale za koje mogu imati opravdanog razloga da pretpostavljaju da podleže kontroli inspekcije,

c) da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili anketi koju smatraju potrebnom da bi se uverili da se zakonske odredbe stvarno poštuju, posebice:

da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka, poslodavca i osoblja preduzeća o svima pitanjima koja se odnose na primenu zakonskih odredaba,

da traže da im se pokažu sve knjige, registri i dokumenta čije je držanje propisano radnim zakonodavstvom, u cilju da provere da li su u skladu sa zakonskim odredbama i da ih prepišu ili iz njih naprave izvode,

da zahtevaju afiširanje obaveštenja čije je oglašavanje predviđeno zakonskim odredbama,

da uzmu i da ponesu u cilju analize, uzorke materijala i supstanca korišćenih ili onih kojima se rukuje, s tim da se poslodavac ili njegov pretstavnik obaveste o tome da su materije ili supstance uzete i ponesene u tu svrhu.

Prilikom pregleda inspekcije, inspektor će morati obavestiti o svom prisustvu poslodavca ili njegovog pretstavnika, osim ako smatra da takvo najavljivanje može da ide na uštrb efikasnosti kontrole.

Inspektori rada biće ovlašćeni da zahtevaju mere namenjene za otklanjanje utvrđenih nedostataka na instalacijama ili u metodama rada koje mogu opravdano smatrati kao pretnju zdravlju i sigurnosti radnika.

U cilju da se izazovu ovakve mere, inspektori će imati pravo, uz rezervu sudskog ili administrativnog postupka koji bi moglo da predvidi nacionalno zakonodavstvo, da narede ili da traže da se naredi:

a) da u određenom roku budu na instalacijama izvršene izmene koje su potrebne da se osigura striktna primena zakonskih odredaba koje se odnose na zdravlje i sigurnost radnika,

b) da mere odmah izvršne budu preduzete u slučajevima neposredne opasnosti za zdravlje i sigurnost radnika.

Ako postupak određen u paragrafu 2 nije u skladu sa administrativnom i sudskom praksom Člana, inspektori će imati pravo da pokrenu nadležnu vlast da ova interveniše ili naredi da se preduzmu mere odmah izvršne.

Inspekcija rada treba da bude obaveštena o nesrećnim slučajevima pri radu i o slučajevima profesionalnog oboljenja u slučajevima i na način koji će biti propisani nacionalnim zakonodavstvom.

Pod rezervom izuzetaka koje bi nacionalno zakonodavstvo moglo predvideti, inspektori rada:

a) neće imati pravo da imaju bilo kakav direktan ili indirektan interes u preduzećima koja stoje pod njihovom kontrolom,

b) biće dužni, pod pretnjom zakonskih posledica i odgovarajućih disciplinskih mera, da nikada ne otkriju, čak i po prestanku svoje službe, fabričke ili trgovačke tajne ili radne postupke za koje su oni mogli saznati u vršenju svojih funkcija,

c) moraju tretirati kao apsolutno poverljiv izvor svake žalbe kojom im se ukazuje nedostatak u instalacijama ili prekršaj zakonskih propisa i moraće se uzdržavati da otkriju poslodavcu ili njegovom pretstavniku da je do pregleda došlo povodom neke žalbe.

Preduzeća će morati biti pregledana tako često i tako brižljivo kako je potrebno da se osigura stvarna primena zakonskih odredaba o kojima se radi.

Lica koja budu prekršila ili zanemarila poštovanje zakonskih odredaba o čijoj se primeni staraju inspektori rada biće podležna neposrednom zakonskom gonjenju bez prethodnog obaveštenja. Međutim, nacionalno zakonodavstvo će moći predvideti izuzetke za slučajeve kada prethodno obaveštenje treba da bude dato u cilju da se popravi situacija ili da preventivne mere budu preduzete.

32 | S t r a n a

Inspektorima rada se ostavlja da slobodno odluče da li će dati opomene ili savete umesto da započnu ili predlože gonjenje.

Odgovarajuće sankcije za prekršaj zakonskih propisa čija primena spada pod kontrolu inspektora rada i za opstrukciju prema inspektorima rada u vršenju njihovih dužnosti biće predviđene nacionalnim zakonodavstvom i stvarno primenjene.

Inspektori rada ili lokalne inspekcije, prema slučaju, biće dužne da podnesu centralnom organu inspekcije periodične izveštaje opšteg karaktera o rezultatima svojih aktivnosti.

Ovi izveštaji biće izrađeni na način propisan od strane centralnog organa i obuhvatiće pitanja koja će s vremena na vreme odrediti centralni organ, oni će biti podnošeni najmanje tako često kako to bude centralni odbor propisao, a u svakom slučaju najmanje jedanput godišnje.

Centralni organ inspekcije objaviće godišnji izveštaj opšteg karaktera o radu službi inspekcije rada koje stoje pod njegovom kontrolom.

Ovi izveštaji biće objavljeni u primernom roku koji neće prelaziti ni u kom slučaju 12 meseci, od svršetka godine na koju se odnose.

Kopije godišnjih izveštaja biće dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada u primernom roku posle svog objavljivanja, a u svakom slučaju u roku koji ne prelazi tri meseca.

Godišnji izveštaj objavljen od centralnog organa inspekcije obuhvatiće sledeća pitanja:a) zakone i propise koji spadaju u nadležnost inspekcije rada;b) osoblje inspekcije rada;c) statističke podatke preduzeća koja stoje pod kontrolom inspekcije i broj radnika

zaposlenih u tim preduzećima;d) statistiku pregleda inspekcije;e) statistiku počinjenih prekršaja i izrečenih sankcija;f) statistiku nesrećnih slučajeva pri radu;g) statistiku profesionalnih oboljenja; kao i sva druga pitanja koja se odnose na tu

materiju ukoliko spadaju pod kontrolu ovog centralnog organa.

DEO II

Inspekcija rada u trgovini

Svaki Član Međunarodne organizacije rada za koga je ovaj deo ove Konvencije na snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u trgovačkim preduzećima.

Sistem inspekcije rada u trgovačkim preduzećima primenjuje se na preduzeća za koja su inspektori rada dužni da osiguraju primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada i na zaštitu radnika u vršenju njihovog zanimanja.

Sistem inspekcije rada u trgovačkim preduzećima treba da udovolji članovima 3. do 21. Ove Konvencije, ukoliko su ovi primenjeni.

DEO III

Razne mere

Svaki Član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu Konvenciju može, jednom izjavom uz ratifikaciju, isključiti od prihvatanja sa svoje strane deo II Konvencije.

Svaki Član koji je dao takvu izjavu može je poništiti u svako doba jednom kasnijom izjavom.

33 | S t r a n a

Svaki Član u pogledu kojega je na snazi jedna izjava saobrazno paragrafu 1 ovog člana daće svake godine u svom godišnjem izveštaju o primeni ove Konvencije, podatke o stanju svoga zakonodavstva i svoje prakse u odnosu na odredbe dela II ove Konvencije, navodeći pobliže u kojoj meri su ostvarene ili se nameravaju ostvariti odnosne odredbe.

U slučajevima kada ne izgleda izvesno da neko preduzeće, ili neki deo ili služba preduzeća podležu ovoj Konvenciji, nadležna vlast će rešiti ovo pitanje.

U ovoj Konvenciji izraz "zakonske odredbe" podrazumeva, osim zakonodavstva i arbitražne presude, i kolektivne ugovore koji imaju snagu zakona i čiju su primenu inspektori rada dužni da osiguraju.

Detaljne informacije o nacionalnom zakonodavstvu kojim se primenjuju odredbe ove Konvencije biće sadržane u godišnjim izveštajima koji treba da se podnose saobrazno članu 22. Ustava Međunarodne organizacije rada.

Kada se teritorija Člana sastoji iz prostranih oblasti gde, zbog retke naseljenosti ili zbog stanja njihovog razvoja, nadležna vlast smatra odredbe ove Konvencije neprimenljivim, ona može izuzeti te oblasti od primene Konvencije bilo uopšte, bilo sa izuzecima koje smatra potrebnim u pogledu izvesnih preduzeća ili izvesnih radova.

Svaki član treba da, u svom prvom godišnjem izveštaju koji se ima podneti o primeni ove Konvencije na osnovu člana 22. Ustava Međunarodne organizacije rada, da podatke o svakoj oblasti za koju namerava da se koristi odredbama ovog člana i da da razloge zbog kojih namerava da tako učini. Posle toga, ni jedan član neće se moći poslužiti odredbama ovoga člana, osim u pogledu onih oblasti na koje je već ukazao.

Svaki Član koji se posluži odredbama ovoga člana treba da ukaže, u svojim kasnijim godišnjim izveštajima, na oblasti u odnosu na koje se odriče prava primene ovih odredaba.

Što se tiče teritorija pomenutih u članu 35. Ustava Međunarodne organizacije rada izmenjenog Instrumentom izmene Ustava Međunarodne organizacije rada, 1946, sa izuzetkom teritorija obuhvaćenih paragrafima 4 i 5 toga tako izmenjenog člana, svaki član Organizacije koji ratifikuje ovu Konvenciju treba da dostavi Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, u najkraćem mogućem roku posle ratifikacije, jednu izjavu u kojoj će navesti:

a) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije bez izmene;b) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije sa izmenama i u čemu

se sastoje te izmene;c) teritorije za koje je Konvencija neprimenljiva i, u tim slučajevima, razloge zbog kojih

je neprimenljiva;d) teritorije za koje rezerviše svoju odluku.Obaveze pomenute u alinejama a) i b) paragrafa l ovog člana smatraće se sastavnim

delom ratifikacije i imaće isto dejstvo.Svaki član moći će se odreći novom izjavom svih ili samo nekih delova rezervi

sadržanih u svojoj ranijoj izjavi na osnovu alineja b), c) i d) paragrafa 1 ovog člana.Svaki Član moći će, za vreme perioda u toku kojih ova Konvencija može biti otkazana

saobrazno odredbama člana 34, dostavi Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom pogledu raniju izjavu i koja bi davala obaveštenja o situaciji na određenim teritorijama.

Kada pitanja koja tretira ova Konvencija spadaju u nadležnost vlasti neke teritorije van metropole, Član koji je odgovoran za međunarodne odnose ove teritorije, u sporazumu vlade te teritorije, moći će dostaviti Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije, u ime te teritorije.

Izjava o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije može biti dostavljena Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada:

34 | S t r a n a

a) od strane dva ili više članova Organizacije za teritoriju koja stoji pod njihovom zajedničkom vlašću;

b) od strane svakog međunarodnog organa odgovornog za upravljanje nekom teritorijom na osnovu odredbe Povelje Ujedinjenih nacija ili svake druge odredbe koja je na snazi u pogledu te teritorije.

Izjave dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada saobrazno odredbama prethodnih paragrafa ovog člana treba da daju podatke o tome da li će odredbe Konvencije biti primenjene na teritoriji sa ili bez izmena; kada se u izjavi navodi da se odredbe Konvencije primenjuju pod rezervom izmena, ona mora specificirati u čemu se sastoje te izmene.

Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodni organ moraće se odreći u potpunosti ili delimično jednom kasnijom izjavom prava da se pozivaju na izmenu ukazanu u ranijoj izjavi.

Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodni organ moći će, za vreme perioda u toku kojih Konvencija može biti otkazana saobrazno odredbama člana 34, dostaviti Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom pogledu svaku raniju izjavu i koja bi davala obaveštenja o situaciji u pogledu primene ove Konvencije.

DEO IV

Završne odredbe

Službene ratifikacije ove Konvencije biće dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada i od njega registrovane.

Ova Konvencija obavezivaće samo Članove Međunarodne organizacije rada čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.

Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci pošto ratifikacije dva Člana budu registrovane od strane Generalnog direktora.

Posle toga, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana dvanaest meseci posle datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.

Svaki član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može je otkazati, po isteku perioda od deset godina, posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom saopštenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada i od njega registrovanim. Otkaz će početi da važi tek posle godinu dana od njegovog registrovanja.

Svaki Član koji je ratifikovao ovu Konvenciju a koji, u roku od jedne godine dana po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne upotrebi pravo otkaza koje je predviđeno u ovom članu, biće obavezan za novi period od deset godina i, prema tome, moći će da otkaže ovu Konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovom predviđenim u ovom članu.

Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće svim Članovima Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu dostavljeni od strane Članova Organizacije.

Saopštavajući Članovima Organizacije registrovanje druge ratifikacije koja mu bude dostavljena, Generalni direktor će skrenuti pažnju Članovima Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na snagu.

Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće Generalnom direktoru Ujedinjenih nacija radi registracije, saobrazno članu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obaveštenja u pogledu svih ratifikacija, svih izjava i svih akata otkaza koje bude registrovao saobrazno prethodnim članovima.

Po isteku svakog perioda od deset godina računajući od stupanja na snagu ove Konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada biće dužan da podnese Opštoj

35 | S t r a n a

konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i odlučiće da li ima mesta da se stavi na dnevni red Konferencije pitanje njene popune ili delimično revizije.

U slučaju ako bi Konferencija usvojila novu Konvenciju čiji je predmet potpuna ili delimična revizija ove Konvencije, osim ako nova konvencija ne određuje drukčije:

a) ratifikacija jednog Člana nove konvencije čiji je predmet revizija povlačila bi sama sobom, bez obzira na gore navedeni član 34, neposredni otkaz ove Konvencije, uz rezervu da je nova konvencija čiji je predmet revizija stupila na snagu;

b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije čiji je predmet revizija, ova bi Konvencija prestala da bude otvorena za ratifikaciju Članova.

2. Ova bi Konvencija ostala u svakom slučaju na snazi u svojoj formi i sadržini za sve Članove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali Konvenciju čiji je predmet revizija.

11. KONVENCIJA 187 O PROMOTIVNOM OKVIRU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Generalna konferencija međunarodne organizacije rada, budući da ju je Administrativni savet Međunarodne kancelarije rada sazvao u Ženevi, i budući da se sastala na svojoj devedeset i petoj sednici na dan 31. juna 2006. godine,

Prepoznavajujući da postoji ogroman broj profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih slučajeva, kao i potreba za nastavkom aktivnosti u cilju smanjenja ovog broja, i podsećajući da je zaštita radnika od bolesti, poremećaja zdravlja i povreda koja proističe iz radnog odnosa među ciljevima Međunarodne organizacije rada kako je precizirano u njenom Statutu, i

Prepoznavajući da profesionalne povrede, bolesti i smrtni slučajevi imaju negativne posledice po produktivnost i po privredni i društveni razvoj, i ističući stav III (g) Filadelfijske deklaracije, kojim se predviđa da Međunarodna organizacija rada ima svečanu obavezu da među zemljama razvija svetske programe kojima se ostvaruje odgovarajuća zaštita života i zdravlja radnika u svim zanimanjima, i imajući na umu Deklaraciju MOR o osnovnim principima i pravima na radu i njenu primenu i praćenje iz 1988, i ističući Konvenciju o bezbednosti i zdravlju na radu, 1981, (Br.155), Preporuku o bezbednosti i zdravlju na radu, 1981, (Br. 164) i druge instrumente Međunarodne organizacije rada od značaja za promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu, i podsećajući da je unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu deo programa Međunarodne organizacije rada za ostvarenje odgovarajućeg rada za sve, i podsećajući na Zaključke o MORovim aktivnostima u vezi sa standardima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – globalnom strategijom koju je usvojila Međunarodna konferencija rada na svojoj 91. sednici (2003.) posebno u pogledu obaveza da se da prioritet bezbednosti i zdravlju na radu u nacionalnim programima rada, i naglašavajući značaj neprekidnog unapređivanja nacionalne preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu, i budući da je donela odluku da se usvoje neki predlozi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, kao četvrtoj tački dnevnog reda sednice, i budući da je odlučila da ovi predlozi dobiju vid međunarodne konvencije; usvaja na današnji dan, 15. juna 2006. godine, sledeću Konvenciju pod nazivom Konvencija o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, 2006.

I DEFINICIJE

Za potrebe ove Konvencije:Izraz ,,nacionalna politika” označava nacionalnu politiku bezbednosti i zdravlja na

radu i radnom okruženju izrađenoj u skladu sa principima iz člana 4. Konvencije o bezbednosti i zdravlju na radu, 1981 (Br. 155);

36 | S t r a n a

Izrazi ,,nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu”, ili ,,nacionalni sistem” označavaju infrastrukturu koja pruža osnovni okvir za sprovođenje nacionalne politike i nacionalnih programa bezbednosti i zdravlja na radu;

Izrazi ,,nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu” ili ,,nacionalni program” označavaju svaki nacionalni program koji sadrži ciljeve koje treba ostvariti u unapred utvrđenom roku, prioritete i sredstva delovanja formulisane sa namerom da se poboljša bezbednost i zdravlje na radu, kao i sredstva kojima će se proceniti ostvareni napredak;

Izraz ,,nacionalna preventivna kultura bezbednosti i zdravlja na radu” označava kulturu u kojoj se na svim nivoima poštuje pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje, gde vlada, poslodavci i radnici aktivno učestvuju u obezbeđivanju bezbednog i zdravog radnog okruženja kroz sistem definisanih prava, obaveza i dužnosti i gde se načelu preventivnosti daje najveći prioritet.

II CILj

Sve članice koje ratifikuju ovu konvenciju obavezuju se na promociju stalnog poboljšavanja bezbednosti i zdravlja na radu u cilju prevencije profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih slučajeva, kroz razvoj, u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, nacionalne politike, nacionalnog sistema i nacionalnog programa.

Sve članice obavezuju se da aktivno preduzimaju korake ka postizanju progresivno bezbednijeg i zdravog radnog okruženja kroz nacionalni sistem i nacionalne programe bezbednosti i zdravlja na radu kroz vođenje računa o principima iz instrumenata Međunarodne organizacije rada (MOR) od značaja za promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu.

Sve članice, u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, imaju obavezu da periodično razmatraju koje bi mere mogle da se preduzmu da bi se ratifikovale odgovarajuće konvencije MOR-a o bezbednosti i zdravlju na radu.

III NACIONALNA POLITIKA

Sve članice obavezuju se da promovišu bezbednost i zdravlje radnog okruženja kroz formulisanje nacionalne politike.

Sve članice obavezuju se da promovišu i unapređuju, na svim relevantnim nivoima, pravo radnika na bezbedno i zdravo radno okruženje.

Prilikom formulisanja nacionalne politike, sve članice, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, imaju obavezu da promovišu osnovna načela kao što su: procena profesionalnih rizika i opasnosti na radu; borba protiv profesionalnih rizika ili opasnosti na izvoru; razvoj nacionalne preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu, koja uključuje informisanje, konsultovanje i obuku.

IV NACIONALNI SISTEM

Sve članice obavezuju se da uspostave, održavaju, progresivno razvijaju i periodično preispituju nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu, u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika.

Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata, između ostalog:(a) zakone i propise, kolektivne ugovore gde je odgovarajuće, i sve druge relevantne

instrumente o bezbednosti i zdravlju na radu;

37 | S t r a n a

(b) organ ili telo, ili organe ili tela, nadležne za bezbednost i zdravlje na radu, imenovane u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom;

(c) mehanizme za obezbeđenje poštovanja nacionalnih zakona i propisa, uključujući i sisteme inspekcije;

(d) aranžmane za unapređenje (promociju), na nivou preduzeća, saradnje između poslovodstva, radnika i njihovih predstavnika kao bitnog elementa preventivnih mera u vezi sa radnim mestom.

Nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se, gde je odgovarajuće, iz:(a) nacionalnog savetodavnog tripartitnog, jednog ili više tela, koja rešavaju pitanja

bezbednosti i zdravlja na radu;(b) informativne i savetodavne službe o bezbednosti i zdravlju na radu;(c) predviđene obuke o bezbednosti i zdravlju na radu;(d) službe bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom;(e) istraživanja bezbednosti i zdravlja na radu;(f) mehanizma za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim povredama i

bolestima, uz uzimanje u obzir relevantnih instrumenata MOR-a.(g) predviđene saradnje sa relevantnim sistemima osiguranja i socijalne sigurnosti od

profesionalnih povreda i bolesti;(h) mehanizama podrške za progresivno unapređivanje uslova bezbednosti i zdravlja na

radu u mikro-preduzećima, u malim i srednjim preduzećima i neformalnoj ekonomiji.

V NACIONALNI PROGRAM

Sve članice obavezuju se na sprovođenje, praćenje, evaluiranje i periodično preispitivanje nacionalnog programa bezbednosti i zdravlja na radu u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika.

Nacionalnim programom mora se:(a) Promovisati razvoj nacionalne preventivne kulture bezbednosti i zdravlja;(b) doprinositi zaštiti radnika kroz eliminaciju i svođenje na najmanju meru, do mere do

koje je praktično izvodivo, opasnosti i rizika u vezi sa radnim mestom, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, u cilju sprečavanja profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih slučajeva i promocije bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

(c) formulisati i preispitivati na osnovu analize nacionalne situacije u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući analizu nacionalnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu;

(d) uneti širi i uži ciljevi i indikatori napretka;(e) pružiti podrška, gde je moguće, kroz druge dopunske (komplementarne) nacionalne

programe i planove kojima će se pomoći progresivno ostvarivanje bezbednog i zdravog radnog okruženja.

Najviši nacionalni organi imaju obavezu da široko publikuju, i, do mere do koje je moguće, zvanično odobravaju i operacionalizuju nacionalni program.

VI ZAVRŠNE ODREDBE

Ovom konvencijom ne revidira se niti jedna međunarodna konvencija ili preporuka rada. Zvanične ratifikacije ove konvencije moraju se saopštiti generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada zbog registracije.

Ova konvencija obavezujuća je za one članice Međunarodne organizacije rada čije su ratifikacije registrovane kod generalnog direktora Međunarodne kancelarije rada.

38 | S t r a n a

Ona stupa na snagu dvanaest meseci od datuma kada je ratifikacija dve članice registrovana kod generalnog direktora.

Znači da ova konvencija stupa na snagu za svaku članicu dvanaest meseci od datuma kada je njena ratifikacija registrovana.

Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je se odrekne nakon isteka perioda od deset godina od datuma njenog prvog stupanja na snagu, aktom prosleđenim generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada na registraciju. Ovo odricanje ne sme stupiti na snagu pre isteka jedne godine od datuma njegovog registrovanja.

Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju, a koja nije u periodu od godinu dana nakon isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu, ostvarila pravo na odricanje predviđeno ovim članom, biće obavezana za naredni period od deset godina, i nakon toga, može da se odrekne ove Konvencije u prvoj godini svakog novog perioda od deset godina, u skladu sa uslovima predviđenim ovim članom.

Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada obavezan je da obavesti sve članice Međunarodne kancelarije rada o registraciji svih ratifikacija i odricanja koje su dostavile članice Organizacije.

Kada je obaveštenje članice Organizacije o registraciji druge ratifikacije saopšteno, generalni direktor ima obavezu da skrene pažnju članicama Organizacije na datum kada će Konvencija stupiti na snagu.

Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada dužan je da saopšti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija na registrovanje u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija o svim pojedinostima svih ratifikacija i odricanja koje su registrovane.

Onda kada smatra da je neophodno, Administrativni savet Međunarodne kancelarije rada ima obavezu da predstavi Generalnoj konferenciji izveštaj o delovanju ove konvencije i da ispita koliko je poželjno da se pitanje njenog preispitivanja stavi na dnevni red.

U slučaju da se na Konferenciji usvoji nova konvencija kojom se preispituje (tj. revidira) ova konvencija, tada, sem ako novom konvencijom nije drugačije predviđeno:

(a) ratifikacija od strane neke članice nove revidirajuće konvencije ipso jure znači i neposredno odricanje od ove konvencije, bez obzira na odredbe gore pomenutog člana 9, ako i kada nova revidirajuća konvencija stupi na snagu;

(b) od datuma kada nova revidirajuća konvencija stupi na snagu, ova konvencija prestaje da bude raspoloživa za ratifikaciju od strane članica.

Ova konvencija ostaje u svakom slučaju na snazi u svom datom obliku i sadržini za one članice koje su je ratifikovale a nisu ratifikovale revidirajuću konvenciju.

Obe verzije teksta i na engleskom i na francuskom jeziku imaju podjednaku važnost.

12. DIREKTIVA EU: 89/391/EEZ (1989) O UVOĐENJU MERA ZAPODSTICANJE POBOLJŠANJABEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA RADNIKA NA RADU

Uzimajući u obzir Sporazum o ustanovljivanju Evropske Ekonomske Zajednice, a naročito član 118a istog,

Uzimajući u obzir predlog Komisije (1) dat nakon konsultacija sa savetodavnim komitetom za bezbednost, higijenu i zaštitu zdravlja na radu,

U saradnji sa evropskim Parlamentom (2),Uzimajući u obzir mišljenje Ekonomskog i socijalnog kimoteta (3), Budući da član 118a

Sporazuma obezbeđuje da će Savet usvojiti, putem Direktiva, minimalne zahteve za podsticanje poboljšanja , naročito u radnom okruženju, da će garantovati bolji nivo zaštite uslova bezbednosti i zdravlja radnika;

39 | S t r a n a

Budući da ova Direktiva ne opravdava nikakvo smanjenje nivoa zaštite koja je već postignuta u pojedinim Zemljama članicama, Zemlja članica koja je angažovana, po Sporazumu, mora da podstakne poboljšanje uslova u ovoj oblasti i da uskladi uslove dok održava načinjena poboljšanja;

Budući da je poznato da radnici mogu biti izloženi dejstvima opasnih faktora čovekove okoline na radnom mestu u toku svog radnog veka;

Budući da, u skladu sa članom 118a Sporazuma, takve Direktive moraju da izbegnu nametanje administrativnih, finansijskih i zakonskih ograničenja koji bi onemogućili stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća;

Budući da je Komisiji dostavila svoje programe u vezi bezbednosti, higijene i zdravlja na radu (4) što omogućuje usvajanje Direktiva koje su osmišljene da garantu u bezbednost i zdravlje na radu;

Budući da je Savet u svojoj rezoluciji od 21.decembra 1987. godine o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu (5) naveo nameru Komisije da podnese Savetu u bliskoj budućnosti Direktivu o organizaciji bezbednosti i zdravlja radnika na radnim mestima;

Budući da je u februaru 1988.godine Evropski Parlament usvojio četiri rezolucije nakon debate o unutrašnjem tržištu i zaštiti radnika; budući da su te rezolucije naročito pozvale Komisiju da sačini okvirnu Direktivu koja će služiti kao osnova za specifičnije Direktive koje pokrivaju sve rizike koji su u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radnom mestu;

Budući da su zemlje članice imale odgovornost da podstaknu poboljšanja u bezbednosti i zdravlju radnika na njihovoj teritoriji; budući da preduzimanje mera za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika na radu takođe pomaže, u izvesnim slučajevima, da se očuva zdravlje i verovatno bezbednost lica;

Budući da se pravni sistemi Zemalja članica koji se bave bezbednosti i zdravljem na radnom mestu uveliko razlikuju i da ih je potrebno unaprediti; budući da nacionalne odredbe po ovom pitanju, koje često uključuju tehničke specifikacije i/ili samo-regulirajuće standarde, mogu da rezultuju različitim nivoima bezbednosti i zaštite zdravlja i dozvole konkurenci u na račun bezbednosti i zdravlja;

Bujdući da je pojava nesrećnih slučajeva na radu i profesionalnih oboljenja još uvek velika; budući da se moraju uvesti ili poboljšati preventivne mere bez odlaganja radi očuvanja bezbednosti i zdravlja radnika i obezbeđenja većeg nivoa zaštite;

Budući da, u cilju obezbeđenja poboljšanog nivoa zaštite, radnici i/ili njihovi zastupnici mora u da budu obavešteni o rizicima po njihovu bezbednost i zdarvlje i o merama koje su potrebne da bi se smanjili ili eliminisali ti rizici; budući da oni takođe mora u da budu u položa u da doprinesu, putem balansiranog učešća u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, da se obezbede i preduzmu neophodne zaštitne mere;

Budući da su informacije, dijalog i balansirano učešće o bezbednosti i zdravlju na radu moraju razvijati između poslodavca i radnika i/ili njihovih zastupnika putem odgovarajućih procedura i instrumenata, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom;

Budući da je poboljšanje bezbednosti, higijene i zdravlja na radu cilj ko i ne treba pretpostaviti čisto ekonomskom razmatranju;

Budući da će poslodavci biti obavezni da stalno budu obaveštavanio najnovijim dostignućima u tehnologiji i naučnim otkrićima što se tiče konstituisanja

radnih mesta, mora se voditi računa o opasnostima u njihovim preduzećima, i da s tim u vezi obaveštavaju predstavnike radnika da mogu da sprovode prava učešća po ovoj Direktivi, da bi bili u stanju da garantuju bolji nivo zaštite zdravlja i bezbednosti radnika;

Budući da se odredbe ove Direktive primenjuju, ne utičići na striktnije sadašnje i buduće odredbe Zajednice, na sve rizike a naročito one koji proističu iz upotrebe na radu hemijskih, fizičkih i bioloških agenasa koje regulišu Direktiva 80/1107/EEC (6), poslednji put izmenjena Direktivom 88/642/EEC (7);

40 | S t r a n a

Budući da, u skladu sa Odlukom Saveta 74/325/EEC, Komisija treba da konsultuje savetodavni komitet za bezbednost, higijenu i zaštitu zdravlja na radnom mestu kako bi Komitet formulisao predloge na ovom polju;

Budući da je potrebno da se ustanovi Komitet sastavljen od članova nominovanih od strane Zemalja članica radi pomoći omisi i u tehničkom modifikovanju pojedinačnih Direktiva koje su sastavni deo ove Direktive, USVOJIO JE OVU DIREKTIVU

OPŠTE ODREDBE

Cilj

Cilj ove Direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

S tim u vezi ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika, zaštite bezbednosti i zdravlja, eliminacije rizika i faktora koji mogu da izazovu nesrećne slučajeve, principe informisanja, konsultovanja, balansiranog učešća u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom i obuke radnika i njihovih predstavnika, kao i opšte smernice za pripremu pomenutih principa.

Ova će se Direktiva primenjivati ne utičući na postojeće ili buduće nacionalne i odredbe Zajednice koje su povoljnije za zaštitu bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Svrha

Ova Direktiva će se primenjivati na sve sektore aktivnosti, i javne i privatne (industrijske, poljoprivredne, komercijalne, administrativne, uslužne, obrazovne, kulturne, zabavne, itd.).

Ova se Direktiva neće primenjivati tamo gde karakteristike svojstvene izvesnim specifičnim aktivnostima javnih službi, kao što je vojska ili policija, ili izvesnim specifičnim aktivnostima u službama civilne zaštite, dolaze u konflikt sa njom. U tom sluča u, bezbednost i zdravlje radnika mora se obezbediti koliko je to moguće u svetlu namene ove Direktive.

Definicije

U sprovođenju ove Direktive, sledeći izrazi će imati sledeće značenje:(a) radnik: svako lice koje je zaposleno od strane poslodavca, uključujući stažiste i

zanatlije, ali ne uključujući domaću poslugu;(b) poslodavac: svako fizičko ili pravno lice koje je u odnosu zapošljavanja sa

radnikom i ima odgovornost za preduzeće i/ili poslovanje;(c) predstavnici radnika sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje

radnika: svako izglasano, odabrano ili delegirano lice u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom da predstavlja radnike u sferi gde nasta u problemi u vezi sa bezbednošću i zaštitom zdravlja radnika na radu;

(d) prevencija: svi koraci ili mere koji se preduzimaju ili planiraju na svim nivoima rada u preduzeću za sprečevanje profesionalnih rizika.

Zemlje članice će preduzeti neophodne korake da obezbede da poslodavci i predstavnici radnika budu podložni zakonskim odredbama neophodnih za primenu ove Direktive.

Naročito, Zemlje članice će obezbediti odgovarajuću kontrolu i nadzor.

OBAVEZE POSLODAVCA

41 | S t r a n a

Opšte odredbePoslodavac će imati dužnost da obezbedi bezbednost i zdarvlje radnika u svakom

aspektu rada.Kada, u skladu sa članom 7. (3), poslodavac angažuje spoljno kompetentno uslužno

preduzeće ili lica, to ga neće osloboditi odgovornosti u ovoj oblasti.Obaveze radnika na polju bezbednosti i zdravlja na radu neće uticati na principe

odgovornosti poslodavca.Ova Direktiva neće ograničiti opci u Zemalja članica da sprovedu eliminisanje ili

ograničenje odgovornosti poslodavaca u slučajevima koji se javljaju zbog neobičnih i nepredvidivih okolnosti, van kontrole poslodavca, ili u slučaju izuzetnih događaja, čije posledice ne mogu da se izbegnu uprkos sprovođenju svih mera.

Zemlje članice ne moraju da koriste pomenutu u prvoj pod - tački.Opšte obaveze poslodavcaU okviru konteksta odgovornosti, poslodavac će preduzeti mere neophodne za

bezbednost i zaštitu zdravlja radnika, uključu ući prevenci u od profesionalnih rizika i obezbeđenje informisanja i obuke, kao i obezbeđenje neophodnih organizacija i sredstava.

Poslodavac će biti uopzoren na potrebu da prilagodi ove mere uzimajući u obzir izmenjene okolnosti i cilj da poboljša postojeće stanje.

Poslodavac će primeniti mere pomenute u prvoj pod-tački tačke 1. na osnovu sledećih opštih principa prevencije:

(a) izbegavanje rizika;(b) procena rizika koji se ne mogu izbeći;(c) borba protiv rizika na samom izvoru;(d) prilagođavanje rada pojedincu, naročito kada je u pitanju konstruisanje radnog

mesta, izbor radne opreme i izbor radnih i proizvodnih metoda, sa osvrtom, naročito, na izbegavanje monotonog rada i rada pri već određenoj brzini i smanjenje njihovog dejstva na zdravlje.

(e) prilagođavanje tehničkom napretku;(f) zamena opasnih manje opasnim ili potpuno bezopasnim sredstvima;(g) razvoj koherentne sveukupne politike prevencije koja pokriva tehnologiju,

organizaciju posla, radne uslove, socijalne odnose i uticaj faktora koji su u vezi sa radnim okruženjem.;

(h) davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačne mere zaštite;

(i) davanje odgovarajućih uputstava radnicima.Ne utičući na druge odredbe ove Direktive, poslodavac će, vodeći računa o prirodi

aktivnosti preduzeća i/ili ustanove:(a) proceniti rizike po bezbednost i zdravlje radnika, inter alia u izboru radne opreme,

hemijskih supstanci ili preparata koji se koriste, i opremi radnih mesta.Nakon ove procene i ukoliko je neophodno, preventivne mere i radne i proizviodne

metode koje se primenjuju od strane poslodavca moraju da:- obezbede poboljšanje nivoa zaštite koja se omogućuje radnicima u vezi bezbednosti i

zdravlja,- se ugrade u sve aktivnosti preduzeća i/ili ustanove i to na svim hijerarhijskim nivoima,(b) kada poverava posao radniku, uzeti u obzir radnikove spsobnosti ima ući u vidu

zdravlje i bezbednost;(c) obezbedi da planiranje i uvođenje novih tehnologija budu prethodno predmet

konsultovanja sa radnicima i/ili njihovim predstavnicima, u pogledu posledica koje proističu iz izbora opreme, radnih uslova i radnog okruženja po bezbednost i zdravlje radnika,

42 | S t r a n a

(d) preduzmu odgovara uće korake da bi obezbedili da samo radnici ko i su dobili odgovara uća uputstva mogu da ima u pristup prostoru gde posto i ozbiljna i specifična opasnost.

Ne utičući na druge odredbe ove Direktive, u slučaju kada nekoliko preduzeća dele radni prostor, poslodavci će sarađivati u primeni odredaba koje se tiču bezbednosti, zdravlja i profesionalne higijene, i vodeći računa o prirodi aktivnosti, koordiniraće svoje aktivnosti po pitanjima zaštite i prevencije od profesionalnih rizika, i obaveštavaće jedni druge kao i svoje radnike i / ili predstavnike radnika o tim rizicima.

Finansijski troškovi za mere u vezi bezbednosti, higijene i zdravlja na radu ni u kom slučaju ne smeju da idu na teret radnika.

Usluge zaštite i preventiveNe utičući na obaveze koje su navedene u članu 5. i 6., poslodavac će imenovati jednog

ili više radnika da vrše aktivnosti koje su u vezi sa zaštitom i prevencijom od profesionalnih rizika za preduzeće i/ili ustanovu.

Imenovani radnici ne smeju biti u lošijem položaju zbog svojih aktivnosti koje su u vezi sa zaštitom i prevencijom od profesionalnih rizika. Imenovanim radnicima će biti dozvoljeno da provode određeno vreme da bi ispunili svoje obaveze koje proističu iz ove Direktive.

Ukoliko se te zaštitne i preventivne mere ne mogu organizovati zbog nedostataka kompetentnog osoblja u preduzeću i/ili ustanovi, poslodavac će angažovati kompetentne eksterne službe.

Ukoliko poslodavac angažuje te službe ili lica, on će ih obavestiti o faktorima za koje se zna da utiču, ili se sumnja da utiču na bezbednost i zdravlje radnika i oni mora u imati pristup informacijama pomenutim u članu 10 (2).

U svakom slučaju:- imenovani radnici mora u da posedu u neophodne sposobnosti i neophodna sredstva,- eksterne službe ili lica koja se konsultuju moraju da imaju neophodnu stručnost i

neophodno osoblje i profesionalna sredstva, i- potrebno je da bude dovoljno imenovanih radnika i eksternih službi ili lica koja se

konsultuju da bi mogli da se bave organizacom zaštitnih i preventivnih mera, vodeći računa o veličini preduzeća i/ili ustanove i/ili opasnostima kojima su radnici izloženi i njihovoj raspodeli po celom preduzeću i/ili ustanovi.

Zaštita od i prevencija rizika po zdravlje i bezbednost, koja je predmet ovog člana, biće odgovornost jednog ili više radnika, jedne službe ili posebnih službi unutar ili van preduzeća i/ili ustanove. Radnik(radnici) i/ili agencija (agencije) moraju da rade zajedno kad god je to neophodno.

Zemlje članice mogu da definišu, u svetlu prirode aktivnosti i veličine preduzeća, kategorije preduzeća u kojima poslodavac, pod uslovom da je kompetentan, može sam da preuzme odgovornost za mere o kojima je bilo reči u tački 1.

Zemlje članice mogu da definišu neophodne sposobnosti i stručnost pomenute u tački 5.One mogu da odrede dovoljnan broj pomenut u tački 5.

Prava pomoć, protiv-požarna zaštita i evakuacija radnika, ozbiljna i neizbežna opasnostPoslodavac će:- preduzeti neophodne mere za prvu pomoć, protiv-požarnu zaštita i evakuacija radnika,

koje su prilagođene prirodi aktivnosti i veličini preduzeća i/ili ustanove ima ući u vidu i druga prisutna lica,

- načiniti neophodne ugovore sa eksternim službama, naročito po pitanju prve pomoći, hitnoj medicinskoj pomoći, spašavanju radnika i protiv požarne zaštite.

U skladu sa tačkom 1. poslodavac će, inter alia za prvu pomoć, protiv požarnu zaštitu i evakuaciju radnika, imenovati radnike od ko ih će zahtevati da primene ove mere.

43 | S t r a n a

Poslodavac će:(a) što pre moguće obavestiti sve radnike ko i su, ili mogu biti, izloženi ozbiljnoj ili

neizbežnoj opasnosti od rizika koji je u pitanju i merama preduzetim ili koje treba preduzeti u vezi zaštite;

(b) stupiti u akci u i dati uputstva da bi omogućio radnicima u sluča u ozbiljne, neposredne i neizbežne opasnosti da prekinu rad i/ili odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto;

(c) u izuzetnim slučajevima koji su sasvimrazložni, se uzdržati da zahteva od radnika da nastave posao u radnoj situaciji gde još uvek posto i ozbiljna i neposredna opasnost.

Radnici koji, u slučaju ozbiljne, neposredne i neizbežne opasnosti, napuste svoja radna mesta i/ili opasnu zonu ne smeju da se kažnjava u zbog svog dela i mora u se zaštititi od bilo ko ih štetnih i neopravdanih posledica, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom.

Poslodavac će obezbediti svim radnicima da budu u stanju, u sluča u ozbiljne i neposredne opasnosti po njih i/ili druga lica, a kada se ne može stupiti u vezu sa nadležnim pretpostavljenim, da preduznu odgovarajuće korake u svetlu onog što zna u i tehničkih mera na raspolaganju, da bi izbegli posledice takve opasnosti.

Njihove akcije neće ih dovesti ni u kakvu nepriliku, osim ukoliko se budu ponašali nepažljivo ili su postupili neodgovorno.

Razne obaveze poslodavcaPoslodavac će:(a) biti u posedu ocene rizika po bezbednost i zdravlje na radu, uključujući one grupe

radnika koje su izložene naročitom riziku;(b) odlučiti o zaštitnim merama koje treba preduzeti i, ukoliko je potrebno, zaštitnoj

opremi koja treba da se upotrebi;(c) da sačini i čuva spisak profesionalnih nesrećnih slučajeva koji su rezultovali time da

radnik nije sposoban za rad više od tri radna dana;(d) da sačini za odgovorne organe i u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom,

izveštaj o profesionalnim nesrećnim slučajevima koje su pretrpeli radnici.Zemlje članice će definisati, u svetlu prirode aktivnosti i veličine preduzeća, obaveze

koje različite kategorije preduzeća mora u da preuzmu u vezi sa sastavljanjem dokumentima ko i su navedeni u tački 1 (a) i (b) i prilikom pripreme dokumenata ko i su navedeni u tački 1 (c) i (d).

Obaveštenja za radnikePolsodavac će preduzeti odgovara uće mere kako bi radnici i/ili njihovi predstavnici u

preduzeću i/ili ustanovi dobili, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom i vodeći računa, inter alia, o veličini preduzeća i/ili ustanove, sve neophodne informacije koje se tiču:

(a) rizika po bezbednost i zdravlje i zaštitnih i preventivnih mera i aktivnosti u prduzeću i/ili ustanovi uopšte i na svakoj vrsti radnog mem,sta i/ili posla;

(b) mera koje se preduzimaju u skladu sa članom 8(2).Poslodavac će preduzeti odgovarajuće mere kako bi poslodavci radnika iz bilo kog

drugog preduzeća i/ili ustanove ko i su angažovani u njegovom preduzeću i/ili ustanovi dobili, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, odgovara uća obaveštenja u vezi pitanja koja su navedena u tački 1 (a) i (b) a koja treba dotičnim radnicima.

Poslodavac će preduzeti odgovarajuće mere za radnike sa specifičnim funkcijama u zaštiti bezbednosti i zdravlja radnika, ili njihove predstavnike sa specifičnim odgovornostima za bezbednost i zdravlje radnika da bi imali mogućnost da vrše svoje funkcije a u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, da bi:

(a) procenili rizik i zaštitne mere navedene u članu 9. (1) (a) i (b);

44 | S t r a n a

(b) sačinili spisak i izveštaje navedene u članu 9. (1) (c) i (d);(c) dali obaveštenja o zaštitnim i preventivnim merama, agencijama koje vrše nadzor i

organima odgovornim za bezbednost i zdravlje.

Konsultovanje i učešće radnikaPoslodavac će konsultovati radnike i/ili njihove predstavnike i dozvoliti im da uzmu

učešća u diskusijama po svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Ovo predstavlja:

- konsultovanje radnika,- pravo radnika i/ili njihovih predstavnika da činepredloge,- balansirano učešće u skladu sa nacionalnim zakonimai/ili praksom.Radnici ili njihovi predstavnici sa specifičnom odgovornošću za bezebdnost i zdravlje

radnika će učestvovati na jedan izbalansirannačin, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, ili će ih poslodavci konsultovati unapred i na vreme po pitanju:

(a) bilo kojih mera koje mogu značajno da utiču na bezbednost i zdravlje;(b) određivanja radnika o čemu je bilo reči u članovima 7(1) i 8 (2) i aktivnostima

pomenutim u članu 7(1);(c) obaveštavanja pomenutih u članovima 9 (19 i 10;(d) angažovanja, ukoliko je potrebno, kompletnih službi ili lica van preduzeća i/ili

ustanove, kao što je navedeno u članu 7 (3);(e) planiranja i organizacije obuke o čemu je bilo reči u članu 12.Predstavnici radnika sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje radnika

imaće pravo da traže od poslodavca da preduzme odgovara uće mere i da mu predlože u tom smislu da ublaže rizik od opasnosti po radnike i/ili da ukloni izvor opasnosti.

Radnici iz tačke 2 i predstavnici iz tačke 2 i3 ne sme u biti ugroženi zbog svojih aktivnosti koje su pomenute u tačkama 2 i 3.

Poslodavci moraju da odobre predstavnicima radnika sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje radnika odgovarajuće slobodno vreme, bez odbijanja od plate i da im obezbede neophodna sredstva da bi omogućili takvim predstavnicima da ostvaruju svoja prava i funkcije koje proističu iz ove Direktive.

Radnici i/ili njihovi predstavnici imaju pravo da se obrate, u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom, nadležnom organu za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu ukoliko smatra u da preduzete mere i sredstva koje je preduzeo poslodavac nisu adekvatne svrsi za obezbeđenje bezbednosti i zdravlja na radu. Predstavnicima radnika se mora dati mogućnost da iznesu svoja gledišta u toku inspekcije koju vrši nadležni organ.

Obuka radnikaPoslodavac će obezbediti da svaki radnik dobije odgovarajuću obuku po pitanju

bezbednosti i zdravlja, naročito u obliku obaveštenja i specifičnih uputstava u vezi sa njegovim radnim mestom ili poslom:

- prilikom zapošljavanja,- u sluča u premeštanja ili promene posla,- u slučaju uvođenja nove radne opreme ili promene opreme, u slučaju uvođenja nove

tehnologije.Obuka će biti:- prilagođena tako da vodi računa o novim ili izmenjenimrizicima, i- ponavljana periodično ukoliko je neophodno.

45 | S t r a n a

Poslodavac će obezbediti da radnici koji dolaze iz drugih preduzeća i/ili ustanova a angažovani su na radu u njegovom preduzeću i/ili ustanovi dobiju odgovarajuća uputstva u vezi sa rizicima po zdravlje i bezbednost u toku svo ih aktivnosti u njegovom preduzeću i/ili ustanovi.

Predstavnicima radnika sa specifičnom ulogom u zaštiti bezbednosti i zdravlja radnika omogućiće se odgovara uća obuka.

Obuka pomenuta u paragrafima 1 i 3 ne sme biti o trošku radnika niti predstavnika radnika.

Obuka pomenuta u tački 1 mora se vršiti u toku radnog vremena.Obuka pomenuta u tački 3 mora se vršiti u toku radnog vremena ili u skladu sa

nacionalnom praksom bilo u ili van preduzeća i/ili ustanove.

OBAVEZE RADNIKA

Odgovornost svakog radnika je da, što je moguće bolje, vodi računa o svojoj ličnoj bezbednosti i zdravlju kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja njegove aktivnosti mogu štetno da utiču ili Komisija o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa njegovom obukom i uputstvima koje mu je dao poslodavac.

U tom smislu, radnici mora u naročito, u skladu sa svo om obukom i uputstvima dobijenim od poslodavca:

(a) da ispravno koriste mašine, aparate, alate, opasne supstance, opremu za transport i druga sredstva proizvodnje;

(b) da ispravno koriste ličnu zaštitnu opremu koja im je data i da je, posle upotrebe, vrate na njeno mesto;

(c) da se uzdrže od isključivanja, promene ili proizvoljnog uklanjanja instaliranih bezbedonosnih aparata na, npr.mašinama, aparatima, alatima, pogonima i zgradama, ida te bezbedonosne aparate ispravno koriste;

(d) da odmah obaveste poslodavca i/ili radnike sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje radnika, o bilo kojoj radnoj situaci i za ko u opravdano smatra u da predstavlja ozbiljnu i neposrednu opasnost po bezbednost i zdravlje i o svim nedostacima u organizovanju zaštite;

(e) da sarađuju, u skla,du sa nacionalnom praksom, sa poslodavcem i/ili radnicima sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje radnika, onoliko dugo koliko je neophodno da bi se omogućilo izvršenje nekog zadatka ili zahteva ko i postavi nadležni organ radi zaštite i zdravlja radnika na radu;

(f) da sarađuju, u skladu sa nacionalnom praksom, sa poslodavcem i/ili radnicima sa specifičnom odgovornošću za bezbednost i zdravlje radnika, onoliko dugo koliko je neophodno da bi omogućili poslodavcu da obezbedi da radno okkruženje i radni uslovi budu bezbedni i ne predstavlja u rizik po bezbednost i zdravlje u okviru njihovog delokruga rada.

RAZNE ODREDBE

Kontrola zdravljaDa bi se obezbedilo kontrolisanje zdravlja radnika koje odgovara rizicima po

zdravlje i bezbednost na radu, uvešće se mere u skladu sa nacionalnim zakonima i/ili praksom.

Mere pomenute u tački 1 biće takve da svaki radnik, ukoliko to želi, može da kontroliše svoje zdarvlje u redovnim intervalima.

Kontrola zdravlja može se obezbediti u okviru nacionalnog zdravstvenog sistema.

46 | S t r a n a

Rizične grupeNaročito osetljive grupe moraju se zaštititi protiv opasnosti koje na njih mogu uticati.

Pojedinačne Direktive-Izmene-Opšte opseg ove Direktive;Savet, delujući na predlog Komisije na osnovu člana 118a Sporazuma, će usvojiti

pojedinačne Direktive, inter alia, u oblastima navedenim u Dodatku.Ova Direktiva i, ne utičući na proceduru navedenu u članu 17 koja se tiče tehničkog

prilagođavanja, pojedinačne Direktive se mogu izmeniti u skladu sa procedurom datom u članu 118a Sporazuma.

Z.Odredbe ove Direktive će se u potpunosti primenjivati na sve oblasti koje pokrivaju pojedinačne Direktive, ne utičući na striktnije i/ili specifičnije odredbe sadržane u ovim pojedinačnim Direktivama.

KomitetZa čisto tehnička prilagođavanja pojedinačnim Direktivama koja su zacrtana u članu 16

(1) zbog čega treba voditi računa o:- usvajanju Direktiva na polju tehničkog usklađivanja i standardizacije i/ili- tehničkom napretku, promenama u međunarodnoj regulativi ili specifikacijama i

novim otkrićima.Komisija će pomoći komitet sastavljen od predstavnika Zemalja članica sa predsedava

ućim ko i će predstavljati omisi u.Predstavnik Komisije će podneti komitetu nacrt mera koje treba preduzeti.Komutet će dati svoje mišljenje o nacrtu u vremenu koje odredi predsedavajući u skladu

sa time koliko je stvar hitna.Mišljenje će biti većinsko u skladu sa članom 148 (2) Sporazuma u slučaju odluka koje

Savet treba da usvoji na predlog Komisije.Glasovi predstavnika Zemalja članica u okviru komiteta biće odmeravani na način

naveden u tom članu. Predsedava ući neće glasati.Komisija će usvojiti predviđene mere ukoliko su u skladu sa mišljenjem komiteta.Ukoliko predviđenje mere nisu u skladu sa mišljenjem komiteta, ili ukoliko se ne da

mišljenje, Komisija će, bez odlaganja, podneti Savetu predlog koji se odnosi na mere koje treba preduzeti. Savet će postupiti po kvalifikovanoj većini glasova.

Ukoliko, po isteku tri meseca od datuma obraćanja Savetu, savet ne donese odluku, Komisija će usvojiti predložene mere.

Završne odredbeZemlje članice će doneti zakone, regulative i administrativne odredbe neophodne da bi

bile u skladu sa ovom Direktivom do 31.decembra 1992.godine.O tome će odmah obavestiti omisi u.Zemlje članice će omisi i dostaviti tekstove odredaba iz nacionalnog zakona koje su

usvojile ili usvajaju u okviru pitanja kojima se bavi ova Direktiva.Zemlje članice će izveštavati Komisiju svakih pet godina o praktičnoj primeni odredaba

iz ove Direktive, navodeći mišljenja poslodavaca i radnika.Komisija će obaveštavati Evropski Parlament, savet, Ekonomski i socijalni komitet i

Savtodavni komitet za bezbednost, higijenu i zaštitu zdravlja na radu.Komisija će periodičnio podnositi Evropskom Parlamentu, Savetu i Ekonomskom i

socijalnom komitetu izveštaj o primeni ove Direktive, uzima ući u obzir tačke 1 do 3.

13. ODLUKA O OBRAZOVANJU SAVETA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

47 | S t r a n a

1. Obrazuje se Savet za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Savet).

2. Zadaci Saveta su da: daje inicijative za donošenje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na

radu, svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom

dijalogu u ovoj oblasti, inicira preventivnu politiku po svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i

zdravlje na radu.

3. Predsednika i članove Saveta imenuje posebnim rešenjem Vlada Republike Srbije.

4. Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavljaće ministarstvo nadležno za poslove rada.

5. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o obrazovanju Saveta za zaštitu na radu ("Službeni glasnik RS", broj 42/2001).

14. ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu

lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, i utvrđuje njena nadležnost.

Član 2

48 | S t r a n a

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Ovaj zakon se ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, u kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Član 3Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene

ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Član 4Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:1) Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod

poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja;

2) Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica:

(1) kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi,

(2) kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost;

3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih;

5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;

6) Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;

8) Sredstvo za rad jeste:(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na

otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),

(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,

49 | S t r a n a

(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),

(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),

(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada;

9) Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;

10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih;

11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;

12) Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog;

13) Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti;

14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;

15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;

16) Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;

17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova;

18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti jeste pravno lice kojem je ministar nadležan za rad izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;

19) Služba medicine rada jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih;

20) Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;

21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, kao i za potpisivanje stručnih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);

22) Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan za rad daje pravnom ili fizičkom licu za obavljanje određenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom;

23) Prevencija jeste proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu;

50 | S t r a n a

24) Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.

Član 5Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:1) zaposleni;2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj

praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici

zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim

akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o

njihovom prisustvu upoznat poslodavac.Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1), 2) , 4) i 7) ovog člana

obezbeđuje poslodavac, licima iz tačke 3) ovog člana obrazovna organizacija, licima iz tačke 5) ovog člana zavodi za izvršenje kazne zatvora, a licima iz tačke 6) ovog člana - organizator radova i takmičenja.

Član 6Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih

(naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osoba sa invaliditetom i profesionalno obolelih - uređuju se ovim i drugim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

Preventivne mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, zaposlene žene za vreme trudnoće i zaposlene koja doji dete sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.

II PREVENTIVNE MERE

Član 7Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se

primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku:

1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;

2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;

3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom

51 | S t r a n a

rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih;

4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;

5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera;

6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za

rad.

III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. Opšte obaveze

Član 8Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona,

istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 9Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u

kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera

bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

U slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.

Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Član 10Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne

prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.

Član 11Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi

preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.

52 | S t r a n a

Član 12Preventivne mere obezbeđuje poslodavac polazeći od sledećih načela:1) izbegavanje rizika;2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za

rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;

5) zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim;6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na

radu;7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje

uputstava za rad na siguran način;8) prilagođavanja tehničkom napretku;9) razvijanja koherentne celokupne politike prevencije.

Član 13Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta

u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove

opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na

radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.

Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

Član 14Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava,

obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Poslodavac koji ima do deset zaposlenih - prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1.

ovog člana može utvrditi ugovorom o radu.

Član 15Poslodavac je dužan da:1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene

mere bezbednosti i zdravlja na radu;3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i

sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;

4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u

ispravnom stanju;7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih

pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;

8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

53 | S t r a n a

9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;

10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;

11) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.

Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadležan za rad.

Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline.

Način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.

Član 16Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada,

odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Poslodavac je dužan da službi medicine rada, koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.

Član 17Poslodavac je dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu

zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.

2. Posebne obaveze

Član 18*Poslodavac je dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada

izvesti o:1) početku svoga rada;2) radu odvojene jedinice;3) svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi

rada.Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti

i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada.

Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.

Sadržaj elaborata o uređenju gradilišta propisuje ministar nadležan za rad.Poslodavac je dužan da odmah, od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi

nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti.

Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom, utvrđuje ministarstvo nadležno za rad, na zahtev poslodavca.

54 | S t r a n a

Postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova iz stava 6. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 19Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni su da

sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.Poslodavci iz stava 1. ovog člana dužni su da, uzimajući u obzir prirodu poslova koje

obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.

Način ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom.

Sporazumom iz stava 3. ovog člana određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.

Član 20Poslodavac je dužan da preduzme mere za sprečavanje pristupa u krug objekta ili u

područje gradilišta licima i sredstvima saobraćaja koja nemaju osnova da se nalaze u njima.

Član 21Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angažuje zaposlene kod drugog

poslodavca dužan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa ovim zakonom.

Član 22Poslodavac je dužan da pri svakoj promeni tehnološkog procesa sredstva za rad

prilagodi tom tehnološkom procesu pre početka rada.

Član 23Poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i

opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

Član 24Poslodavac može da zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za

ličnu zaštitu na radu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.

Poslodavac koji je zaposlenima dao na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Poslodavac je dužan da obezbedi prevod dokumentacije iz stava 3. ovog člana na jezik koji zaposleni razume.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na sve promene radnog i tehnološkog procesa.

55 | S t r a n a

Član 24aPoslodavac može da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge

hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista.

Poslodavac treba da drži bezbednosni list na srpskom jeziku.Poslodavac je dužan da obezbedi prevod bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni

razume, kao i da omogući zaposlenom pristup podacima sadržanim u bezbednosnom listu.

Član 25Kada zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na

radu, poslodavac, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuje opšte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Opšte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.

Član 26Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za

čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

3. Osposobljavanje zaposlenih

Član 27Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod

zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje iz stava 1. ovog člana poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta i sprovodi se po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

Član 28Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i

praktično, u skladu sa programom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad koji donosi poslodavac.

Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

56 | S t r a n a

Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad obavlja se na jeziku koji zaposleni razume i prilagođava se mogućnostima i sposobnostima osoba sa invaliditetom.

Član 29Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu,

obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, dužan je da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.

Član 30Kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i

zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.

U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, zaposleni mlađi od 18 godina života, osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 31Poslodavac je dužan što je moguće pre da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi

u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.

Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i o merama za sprečavanje ili otklanjanje rizika.

Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja, i sl.), imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila uputstva da prestanu da rade i/ili odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto, posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.

IV PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

Član 32Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i

zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Zaposleni ima pravo:1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i

zdravlja na radu;

57 | S t r a n a

2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.

Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

Član 33Zaposleni ima pravo da odbije da radi:1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene

propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede;

2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43. ovog zakona, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom;

3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio;

4) duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.

Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.

Kada zaposleni odbije da radi u slučajevima iz stava 1. ovog člana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je dužan da odmah obavesti inspekciju rada.

Član 34Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da

preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni koji prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Član 35Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski

koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.

Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

58 | S t r a n a

Član 36Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o

nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Ako poslodavac posle dobijenog obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne otkloni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, o čemu obaveštava lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni je dužan da sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.

V ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Član 37Poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu.Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni

ispit u skladu sa ovim zakonom.Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima

trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu).

Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:

1) tehnološkog procesa,2) organizacije, prirode i obima procesa rada,3) broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,4) broja radnih smena,5) procenjenih rizika,6) broja lokacijski odvojenih jedinica,7) vrste delatnosti.

Član 37aPoslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva,

rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.

59 | S t r a n a

Član 38Poslodavac je dužan da omogući licu za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i

samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac je dužan da obezbedi usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.

Program usavršavanja znanja i druga pitanja u vezi sa usavršavanjem znanja zaposlenog iz stava 3. ovog člana, propisuje ministar nadležan za rad.

Član 39Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno

lice ili preduzetnika dužan je da ih prethodno upozna sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika.

Član 40Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a

naročito:1) sprovodi postupak procene rizika;2) vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju

sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;3) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i

zdravih uslova rada;4) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;5) organizuje preventivne i periodične preglede i proveru opreme za rad;6) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim

rizikom;7) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje kod

poslodavca;8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i

bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi

neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;12) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu;13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i

predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana.Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) ovog člana, naloži

zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da kontinuirano usavršava znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u smislu člana 38. stav 4. ovog zakona.

Član 41

60 | S t r a n a

Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada.

Služba medicine rada iz stava 1. ovog člana dužna je da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1) učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika;

2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći;

3) utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;4) ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju

zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad;

5) vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

6) učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija;

7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;

8) savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;

9) učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;

10) neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.Prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. tačka 5) ovog

člana može da vrši služba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i stručni kadar.

Član 42Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su

prirode i pod nadzorom su službe medicine rada, koja vrši te preglede.Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom

dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom.

Podaci iz stava 2. ovog člana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka.

Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.

Član 43Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre

početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i

61 | S t r a n a

zdravlju na radu koje sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.

Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

VI PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Član 44Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za

bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu

(u daljem tekstu: Odbor).Poslodavac dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da

broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika

zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom zaključenim između poslodavca i predstavnika zaposlenih.

Poslodavac je dužan da najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući odsustvo sa rada u obavljanju poslova radnog mesta na koje je raspoređen u trajanju od najmanje pet časova rada mesečno s pravom na naknadu zarade koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio na poslovima radnog mesta, kao i da obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih.

Član 45Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na

radu, da predlažu i budu konsultovani.Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim

podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 46Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i

zdravlje na radu;2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili

smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;3) da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac

nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom

nadzoru.

Član 47Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:

62 | S t r a n a

1) sa nalazima i predlozima mera zaštite i preventivnih mera ili preduzetim merama inspekcije rada;

2) sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;

3) o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Član 48Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno

sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

VII EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVEŠTAVANJE

Član 49Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:1) radnim mestima sa povećanim rizikom;2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim

pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;6) izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline;7) izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;8) prijavama iz člana 50. ovog zakona;9) izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu;10) izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i

zdravlju na radu.Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Član 49aPoslodavac u evidencijama iz člana 49. stav 1. tač. 2), 3), 4), 9) i 10) ovog zakona unosi

ime i prezime zaposlenog i naziv radnog mesta.Akti u postupku obezbeđivanja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenog

na radnom mestu sa povećanim rizikom iz člana 43. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti: ime i prezime lica, jedinstveni matični broj građana, odnosno datum rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom stanju.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju iz člana 51. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti: ime i prezime lica, pol, jedinstveni matični broj građana, odnosno datum rođenja, prebivalište, odnosno boravište, stepen stručne spreme, podatke o radnom mestu i povredi na radu, odnosno o vrsti profesionalnog oboljenja i o zdravstvenom stanju.

Podaci o ličnosti iz stava 3. ovog člana dostavljaju se na korišćenje organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Akta koja se ustanovljavaju podzakonskim propisima kojima se uređuju preventivne mere iz člana 7. ovog zakona ne mogu da sadrže više podataka o ličnosti od sledećih podataka, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom stanju.

63 | S t r a n a

Član 50Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u

pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Član 51Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu,

poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Poslodavac je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.

Član 52Poslodavci, sindikati, osiguravajuća društva, organizacije nadležne za zdravstveno i

penzijsko i invalidsko osiguranje dužni su da sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužne su da ministarstvu nadležnom za rad dostave podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i invalidima rada najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za rad i u kraćem roku.

Član 53Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja

i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca, a

određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.

Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju se zakonom.

VIII STRUČNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCI

Član 54*Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslova odgovornog lica

polaže se odgovarajući stručni ispit.Stručni ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred odgovarajućom komisijom koju

obrazuje ministar nadležan za rad.Program, način i visinu troškova polaganja stručnog ispita iz stava 1. ovog člana

propisuje ministar nadležan za rad.

Član 55

64 | S t r a n a

Ministar nadležan za rad rešenjem izdaje licencu:1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz

člana 40. ovog zakona;2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja

uslova radne okoline;3) odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2) ovog člana.

Član 56*Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 40. ovog

zakona, može da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima u radnom odnosu najmanje dva zaposlena koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima i ako osnivaču ili sa njim povezanom licu, odnosno preduzetniku ili sa njim povezanom licu u smislu propisa o privrednim društvima licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodne tri godine.

Licencu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline može da dobije pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih stručnih kadrova, tehničke opreme, metodologije vršenja određenih pregleda i ispitivanja i koje ima u radnom odnosu zaposleno odgovorno lice i ako osnivaču ili sa njim povezanom licu u smislu propisa o privrednim društvima licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodne tri godine.

Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica može da dobije lice sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ili najmanje pet godina radnog iskustva u struci i ako tom licu licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodne tri godine.

Uslove i visinu troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Ako pravno lice ili preduzetnik prestane da ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice nadležno za vršenje nadzora nad radom pravnog lica i preduzetnika sa licencom nalaže tom pravnom licu, odnosno preduzetniku postupanje kojim se obezbeđuje ispunjenost uslova za dobijanje licence i određuje mu rok za to postupanje, koji ne može biti duži od 90 dana od dana obaveštavanja o naloženoj meri i tom pravnom licu, odnosno preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje poslova za čije vršenje je licenca uslov, a najduže do isteka roka utvrđenog ovim stavom.

Ako pravno lice, odnosno preduzetnik sa licencom obavesti organ nadležan za vršenje nadzora nad njegovim radom da je prestao da ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, to obaveštenje upodobljava se nalogu, odnosno rešenju iz stava 5. ovog člana.

Licence iz st. 1. i 2. ovog člana ministar nadležan za rad izdaje sa rokom važenja od pet godina. Licenca se može obnoviti na način i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja licence.

65 | S t r a n a

Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 57Ministar nadležan za rad može rešenjem oduzeti licencu:1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz

člana 55. tačka 1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja

uslova radne okoline, iz člana 55. tačka 2) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;

3) odgovornom licu iz člana 55. tačka 3) ovog zakona ako utvrdi da nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata;

4) imaocu licence, ako u periodu važenja licence prestane da ispunjava uslove iz člana 56. ovog zakona.

Član 58Protiv rešenja iz čl. 55. i 57. ovog zakona nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti

upravni spor.

IX UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Član 59U sastavu ministarstva nadležnog za rad obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na

radu, koja obavlja poslove državne uprave sa ciljem unapređivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom (u daljem tekstu: Uprava).

Član 60Uprava obavlja sledeće poslove:1) priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu

primenu;2) priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i

zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;3) prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za

jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;

4) istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada;5) pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;6) priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu;7) proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne

bolesti i bolesti u vezi sa radom;8) organizuje polaganje stručnih ispita iz člana 54. ovog zakona, o čemu vodi

evidenciju;9) vrši nadzor nad radom pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i

priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 55. i 57. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;

10) prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;

66 | S t r a n a

11) obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;

12) organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

13) stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;14) podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na

radu, stara se o dodeli nacionalnih priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, o čemu vodi evidenciju u koju unosi ime i prezime fizičkog lica;

15) obavlja druge poslove određene zakonom.U postupku organizovanja polaganja stručnih ispita iz člana 54. ovog zakona i pripreme

predloga rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 55. i 57. ovog zakona, vrši se obrada podataka o ličnosti: ime, ime jednog roditelja i prezime lica, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana, mesto i adresa prebivališta, odnosno boravišta, vrsta i stepen stručne spreme, radno mesto - poslovi koje lice obavlja, kontakt telefon, telefaks i adresa elektronske pošte.

IXa NACIONALNA PRIZNANJA

Član 60aRadi unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, pravnim i fizičkim

licima, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima, za izuzetna postignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, mogu se dodeliti nacionalna priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: priznanja).

Vrste priznanja jesu:1) Povelja "28. april";2) Plaketa "28. april";3) Pohvalnica "28. april".Povelja "28. april" dodeljuje se pravnom licu ili preduzetniku, u dve kategorije (do 250

zaposlenih i preko 250 zaposlenih) - za poseban doprinos i afirmaciju bezbednosti i zdravlja na radu, kroz njihovo zakonito, blagovremeno i preventivno postupanje u primeni utvrđenih mera.

Plaketa "28. april" dodeljuje se fizičkim licima, organizacijama i udruženjima za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu.

Pohvalnica "28. april" dodeljuje se licu za bezbednost i zdravlje na radu, predstavniku zaposlenih, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima koji svojim radom doprinose podizanju svesti kod zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu.

Priznanja se dodeljuju na Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji 28. aprila.

Inicijativu za dodelu priznanja Upravi za bezbednost i zdravlje na radu mogu podneti pravna i fizička lica, preduzetnici, organizacije zaposlenih i poslodavaca i druga udruženja.

Ispunjenost uslova za dodelu priznanja ispituje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu uz učešće predstavnika socijalnih partnera, odnosno reprezentativnih organizacija zaposlenih i poslodavaca, inspektora rada i drugih stručnjaka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Predlog za dodelu priznanja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu dostavlja ministru nadležnom za rad.

Sadržinu i izgled nacionalnih priznanja propisuje ministar nadležan za rad.

67 | S t r a n a

X NADZOR

Član 61Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog

zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja na radu utvrđenim aktom o proceni rizika, opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.

Član 62Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu da

obavljaju inspektori rada koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit za rad u organima državne uprave.

Član 63U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima

radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasne materije i dr., kao i da:

1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu

zaštitu, predmete i robu i sl.;4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad poslodavac samostalno

ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;

6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način;

7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;

8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.

Član 64Poslodavac je dužan da, radi vršenja nadzora, omogući inspektoru rada:1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na radu;2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru pružati potrebne informacije i

obaveštenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;

68 | S t r a n a

4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini;

5) uvid u sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji, korišćenju i skladištenju opasnih materija.

Član 65Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj

smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obaveštenja iz člana 33. st. 3. i 4. ovog zakona.

Član 66Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera

i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:

1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje

na radu;3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane

uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;

5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka

koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.Ako primena mera, odnosno potreba za usaglašavanjem sa propisanim merama zaštite

bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja nedostatak za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor rada može naložiti poslodavcu da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka sa utvrđenim rokovima za njihovo otklanjanje.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlja zaposlenog, u meri u kojoj je to moguće.

Član 67Preduzimanje mera i radnji čijom primenom i izvršavanjem se, u skladu sa odredbama

ovog zakona, obezbeđuje zaštita bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih - inspektor rada nalaže rešenjem.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru nadležnom za rad, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim je naređena zabrana rada.Rešenje ministra nadležnog za rad, doneto povodom žalbe, konačno je u upravnom

postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 68

69 | S t r a n a

Poslodavac je dužan da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje utvrđenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadležnu inspekciju o izvršenju naložene obaveze.

XI KAZNENE ODREDBE

Član 69Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac

sa svojstvom pravnog lica:1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su

sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 9. stav 1);2) ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa ne obezbedi preventivne mere radi

zaštite života i zdravlja zaposlenih, kao i ako za njihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (član 11. stav 1);

3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (član 13. st. 1. i 2);

4) ako opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 14);

5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu (član 15. stav 1. tačka 1);

6) ako zaposlenom odredi da obavlja poslove na radnom mestu na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 15. stav 1. tačka 2);

7) ako zaposlene i njihovog predstavnika ne obaveštava o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno ako u takvim slučajevima ne donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad (član 15. stav 1. tačka 3);

8) ako ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad (član 15. stav 1. tačka 4, čl. 27, 28. i 29);

9) ako zaposlenom ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 5);

10) ako ne obezbedi održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 6);

11) ako ne angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline (član 15. stav 1. tačka 7);

12) ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 8);

13) ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti (član 15. stav 1. tačka 9);

14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 10);

15) ako na osnovu ocene službe medicine rada aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom (član 16. stav 1);

70 | S t r a n a

16) ako službi medicine rada, koju angažuje, ne obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih (član 16. stav 2);

17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (član 17);

18) ako najmanje osam dana pre početka rada ne izvesti nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, radu odvojene jedinice ili svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada (član 18. stav 1);

19) ako za radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, ne izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta i ako isti ne dostavi nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada (član 18. stav 2);

19a) ako odmah, od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti (član 18. stav 5);

20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u obavljanju poslova, ne zaključi sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih (član 19);

21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje angažuje od drugog poslodavca (član 21);

22) ako pri promeni tehnološkog procesa rada, pre početka rada, ne prilagodi sredstva za rad novom tehnološkom procesu (član 22);

23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu ili ako ne obezbedi kontrolu njihove namenske upotrebe (član 23);

24) ako zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu koji nisu usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima ili nije obezbedio uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje, kao i ako nije obezbedio uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 24);

24a) ako zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista, a nije učinio dostupnim bezbednosni list, ili ako nisu obezbeđene sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista (član 24a);

25) ako ne sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka koji su utvrđeni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (član 26);

26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, položen stručni ispit (član 37. st. 1. i 2);

27) ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovarajuću licencu (član 37. stav 4);

27a) ako u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite ne odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom (član 37a);

28) ako zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno periodični lekarski pregled (član 43. stav 1);

71 | S t r a n a

29) ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom, za koga se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima (član 43. stav 3);

30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 50. stav 1);

31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno obolenje (član 50. stav 2);

31a) ako ne dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu (član 51. stav 1);

32) ako inspektoru rada ne omogući vršenje nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne informacije i obaveštavanja, ili ako inspektoru rada ne omogući uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad, opremu za ličnu zaštitu na radu ili u podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju opasnih materija (član 64);

33) ako u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada (član 68. stav 1).

Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Član 70Novčanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa

svojstvom pravnog lica:1) ako ne preduzme mere da spreči pristup u krug objekta ili u područje gradilišta

neovlašćenim licima i sredstvima saobraćaja (član 20);2) ako zaposlenog, na način utvrđen ovim zakonom, ne upozna o obavljanju procesa

rada na bezbedan način, kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad (član 30. st. 1. i 2);

3) ako zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, zaposlenom mlađem od 18 godina života, osobama sa invaliditetom i profesionalno obolelim ne obezbedi pismeno obaveštenje o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su određeni, kao i merama kojima se rizici otklanjaju (član 30. stav 3);

4) ako što je moguće pre svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasna mesta i štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako što je moguće pre ga ne usmeri na bezbedne zone kretanja (član 31. stav 1);

5) ako vidno ne obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih (član 31. stav 2);

6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja, licima koja nisu osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja nisu dobila uputstva da prestanu da rade i/ili odmah napuste radno

72 | S t r a n a

mesto i odu na bezbedno mesto, posebna uputstva za rad na takvim mestima ili koja nisu snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu (član 31. stav 3);

7) ako ne obavesti nadležnu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi u slučajevima utvrđenim članom 33. stav 1. ovog zakona (član 33. stav 4);

8) ako licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne omogući nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 38. stav 1);

9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga angažuje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika (član 39);

10) ako zaposlenima ne omogući da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu ili ne imenuje svog predstavnika (član 44);

11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogući uvid u sva akta vezana za bezbednost i zdravlje zaposlenih i da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da predlažu i budu konsultovani (član 45. stav 1);

12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima mera zaštite i preventivnih mera ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje (član 47);

13) ako ne vodi i ne čuva propisane evidencije (član 49);14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izveštaj o

stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti (član 51. stav 3).

Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 40.000 kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Član 71Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa

svojstvom pravnog lica ako u roku od osam dana po isteku utvrđenog roka za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi, ne obavesti nadležnu inspekciju rada o izvršenju naložene obaveze ( član 68. stav 2).

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Član 72Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena

ustanova koja ima organizovanu službu medicine rada ako ne dostavi propisani izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog (član 41. stav 2. tačka 5).

Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.

Član 73Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:1) ako ne izda stručni nalaz o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju

uslova radne okoline (član 15. stav 3);

73 | S t r a n a

2) ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. ovog zakona, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 1);

3) ako obavlja poslove pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 2).

Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 2. ovog člana privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovarajuće licence (član 55. tačka 3), obavlja poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovanje licence.

Član 74Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj lice za

bezbednost i zdravlje na radu ako ne obavlja poslove određene ovim zakonom (član 40).

Član 75Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni:1) ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi

sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu ili ako sa njima pažljivo ne rukuje, ako samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad (član 35);

2) ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (član 36. stav 1).

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 76Pravna lica ovlašćena na osnovu propisa koji su važili do stupanja na snagu ovog

zakona, da vrše prethodne i periodične lekarske preglede, periodične preglede i ispitivanje oruđa za rad i radne sredine, kao i osposobljavanje zaposlenih iz zaštite na radu, uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 77Do donošenja propisa iz čl. 15. stav 2, 18. st. 4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2.

ovog zakona primenjivaće se:1) Pravilnik o uslovima za vršenje pregleda tehničke dokumentacije, pregleda i

ispitivanja oruđa za rad, opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme lične zaštite i osposobljavanje radnika za bezbedan rad ("Službeni glasnik RS", broj 13/00);

2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih materija, oruđa za rad, instalacija i sredstava i opreme lične zaštite ("Službeni glasnik RS", broj 7/99);

3) Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta ("Službeni glasnik RS", broj 31/92);

4) Pravilnik o vođenju evidencija iz zaštite na radu ("Službeni glasnik RS", broj 2/92);5) Pravilnik o postupku i uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih lekarskih

pregleda radnika ("Službeni glasnik RS", broj 23/92);6) Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu ("Službeni glasnik RS",

broj 2/92);

74 | S t r a n a

7) Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz zaštite na radu ("Službeni glasnik RS", broj 7/99);

8) Pravilnik o visini troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz zaštite na radu ("Službeni glasnik RS", br. 40/01 i 53/01).

Član 78Do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako

nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila) sadržana u sledećim propisima:

1) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu na preradi nemetalnih minerala ("Službeni glasnik SRS", broj 2/83);

2) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik SRS", broj 19/85);

3) (brisana)4) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji ("Službeni glasnik

SRS", broj 25/87);5) Pravilnik o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za

radne i pomoćne prostorije ("Službeni glasnik SRS", broj 29/87);6) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu ("Službeni glasnik SRS",

broj 33/88);7) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i

sličnih materijala ("Službeni glasnik SRS", broj 51/88);8) Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u

objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Službeni glasnik SRS", broj 21/89);

9) Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ("Službeni glasnik SRS", broj 53/97).

Član 79Do donošenja propisa o opštim i posebnim merama bezbednosti i zdravlja na radu,

ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila), sadržana u sledećim propisima:

1) (brisana)2) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kudeljarama

("Službeni list FNRJ", broj 56/47);3) (brisana)4) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kamenolomima i

ciglanama, kao i kod vađenja gline, peska i šljunka ("Službeni list FNRJ", broj 69/48), osim čl. 58-61;

5) Pravilnik o tehničkim i zdravstveno - tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko-tehnološkim procesima ("Službeni list FNRJ", broj 55/50) - Prilog broj 9;

6) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri ronilačkim radovima ("Službeni list FNRJ", broj 36/58);

7) Pravilnik o higijensko-tehničkim zaštitnim merama pri lučko-transportnom radu ("Službeni list FNRJ", broj 14/64);

8) Pravilnik o zaštiti na radu pri termičkom obrađivanju legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima ("Službeni list SFRJ", broj 48/65);

9) Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima ("Službeni list SFRJ", broj 55/65);

10) (brisana)

75 | S t r a n a

11) Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Službeni list SFRJ", broj 17/66);

12) Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u preduzećima koja proizvode za određene vojne potrebe ("Službeni list SFRJ", broj 23/66);

13) Pravilnik o zaštiti na radu i o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice ("Službeni list SFRJ", br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);

14) (brisana)15) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmašćivanje, pranje ili čišćenje

metalnih delova predmeta od drugog materijala ("Službeni list SFRJ", broj 23/67);16) Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi ("Službeni list SFRJ", broj 34/68);17) Pravilnik o obezbeđivanju smeštaja i ishrane radnika, odnosno njihovog prevoza od

mesta stanovanja do mesta rada i natrag ("Službeni list SFRJ", broj 41/68);18) Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi ("Službeni list

SFRJ", broj 35/69);19) Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju

eksplozivima i barutima ("Službeni list SFRJ", broj 55/69);20) Pravilnik o posebnim merama i normativima zaštite na radu pri preradi i obradi

kože, krzna i otpadaka kože ("Službeni list SFRJ", broj 47/70);21) Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe

spasavanja u slučaju nezgode na radu ("Službeni list SFRJ", broj 21/71);22) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad ("Službeni list

SFRJ", broj 18/91);23) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

("Službeni list SFRJ", broj 21/92).

Član 80Akt o proceni rizika iz člana 13. st. 1. i 2. ovog zakona poslodavci su dužni da donesu u

roku od godinu dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 13. stav 4. ovog zakona.

Član 81Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti na radu

("Službeni glasnik RS", br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).

Član 82Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku

Republike Srbije". Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 91/2015)

Član 40Podzakonski akti iz čl. 3, 5. i 31. (novi član 60a) ovog zakona biće doneti u roku od

godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a podzakonski akti iz člana 18. ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stručni ispit, položen pre stupanja na snagu ovog zakona, ostaje da važi.Lice koje se 1. decembra 2017. godine zatekne da obavlja poslove bezbednosti i

zdravlja na radu, a ne ispunjava uslove utvrđene u članu 17. ovog zakona, može da nastavi da obavlja te poslove do ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, a najduže pet godina, osim lica koje ih je obavljalo do dana početka primene člana 17. i kojem je do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju preostalo najviše pet godina.

76 | S t r a n a

Pravna lica i preduzetnici kojima su izdate licence iz člana 55. tač. 1) i 2) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravna lica i preduzetnici kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a pravna lica i preduzetnici kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 30 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.

15. KRIVIČNI ZAKONIK

Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja

Ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Povreda prava na štrajk

Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa zaposlene da, u skladu sa zakonom, organizuju štrajk, učestvuju u njemu ili na drugi način ostvaruju pravo na štrajk,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti jednog ili više zaposlenih sa posla zbog njihovog učešća u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom ili prema njima primeni druge mere kojima se povređuju njihova prava iz rada.

Zloupotreba prava na štrajk

Ko organizuje ili vodi štrajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima ili ako su usled toga nastupile druge teške posledice, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, kazniće se zatvorom do tri godine.

Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja

Ko simuliranjem ili prouzrokovanjem bolesti ili nesposobnosti za rad ili na drugi protivpravan način postigne da mu se prizna neko pravo iz socijalnog osiguranja koje mu po zakonu ili drugim propisima ili opštim aktima ne pripada, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nepreduzimanje mera zaštite na radu

Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu koje se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu usled čega može nastupiti opasnost za život ili zdravlje zaposlenih, kazniće se zatvorom do tri godine.

Ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama zaštite na radu.

77 | S t r a n a

Nesavesno pružanje lekarske pomoći

Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.

Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu

Ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilištima ili na drugom mestu rada ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje, održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja.

Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova

Lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Oštećenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata

Ko ošteti, uništi ili učini neupotrebljivim branu, nasip ili drugi vodoprivredni objekat ili uređaj za zaštitu od prirodnih nepogoda, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema objektu ili uređaju većeg značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Uništenje, oštećenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost

78 | S t r a n a

Ko uništi, ošteti ili ukloni znak kojim se upozorava na kakvu opasnost,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Zloupotreba telekomunikacionih znakova

Ko zloupotrebi ili bez potrebe otpravi međunarodno ugovoreni znak za pozivanje u pomoć ili znak da preti opasnost ili ko telekomunikacionim znakom obmane da postoji sigurnost ili ko zloupotrebi međunarodno ugovoreni komunikacioni znak, kazniće se zatvorom do tri godine.

Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila opasnost za život ljudi ili za imovinu većeg obima, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Neotklanjanje opasnosti

Ko ne prijavi nadležnom organu, odnosno drugom nadležnom subjektu da postoji požar, poplava, eksplozija, saobraćajna nezgoda ili neka druga opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da učini bez opasnosti za sebe ili drugog, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Ko spreči drugog u preduzimanju mera za otklanjanje požara, poplave, eksplozije, saobraćajne nezgode ili druge opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom

Ko protivno propisima skladišti, drži, prevozi ili preda na prevoz javnim saobraćajnim sredstvom eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili takav materijal sam prenosi koristeći se javnim saobraćajnim sredstvom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko nedozvoljeno u prostoriju ili drugi objekat gde se okuplja veći broj ljudi unese eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili ko takav materijal donese na mesto gde je okupljen veći broj ljudi ili gde takvo okupljanje predstoji.

Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prašinom ili u objekat na naftnom ili gasnom polju unese ili pokuša da unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari čije je unošenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko se pri ulasku u magacin, skladište ili spremište eksplozivnih sredstava ne pridržava propisanih mera zaštite.

Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno pribavljanje i ugrožavanje bezbednosti nuklearnim materijama

Ko silom ili pretnjom, izvršenjem krivičnog dela ili na drugi protivpravan način pribavi, poseduje, koristi, prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omogućava drugom da do njih dođe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Ko preti da će upotrebiti nuklearnu materiju u nameri da se neko prinudi da nešto učini ili ne učini i time ugrozi bezbednost ljudi, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

79 | S t r a n a

Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

Teška dela protiv opšte sigurnosti

Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje

Ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac uvredi ili zlostavi službeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu povredu, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.

Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se. Ako je učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana bio izazvan nezakonitim ili grubim

postupanjem službenog lica, može se osloboditi od kazne.

Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti

Ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu povredu, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.

Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.

80 | S t r a n a

Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica može se osloboditi od kazne.

Neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću

Ko se neovlašćeno i za nagradu bavi određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

81 | S t r a n a