Vukova trpeza

VUKOVA TRPEZA KULINARSKA TERMINOLOGIJAU PRVOM IZDANJU SRPSKOG RJENIKA"VUKA STEFANOVIA KARADIA (1818)

A G A T A K R U S Z E C

UDC 811.163.41'373.46:641.5

Kratak sadraj. Autorka razmatra nazive za jela (i razne preraevi-ne) i za pia, koje je zabeleio Vuk Karadi. Predstavila je kulinarskuterminologiju, njen semantiki razvoj, njeno poreklo i njenu zastupljenostu savremenom srpskom jeziku.

Kljune rei: kulinarska terminologija, Srpski rjenik, poljoprivrednakultura, itarice.

I.1. Kulinarska terminologija u Rjeniku Vuka Stefanovia Karadia ba-zira se na usmeno prenoenom materijalu iz narodne kulture, to sa etnograf-ske take gledita daje zanimljivu kulturoloku sliku sa poetka XIX veka, jerkulinarske preferencije, pored verskog i mentalnog opredeljenja, glavna su crtaizdvajanja etnikih grupa. Etnika karta Evrope izdeljena je nevidljivim grani-cama koje razdvajaju grupe sa istovrsnim izvorima, ali razliitim reimima is-hrane, odnosno sa oprenim prehrambenim sklonostima i odbojnostima" (Cui-senier, s. 112). Stari evropski narodi mogu se podeliti na dve glavne grupe: 1)onu koja troi pivo i mast (sever) i 2) onu koja upotrebljava vino i ulje (jug)(ajkanovi 1, s. 383). Ovo diferenciranje uslovljeno je pre svega hidro- i oro-grafskim, meteorolokim, i uopte klimatskim uslovima, koji prvenstveno od-reuju osnovnu potecijalnu privredu.

Na srp. podruju preovladale su njene dve grane: u ravniarskim predeli-ma ratarstvo, u planinskim stoarstvo, pa se onda na njihovim proizvo-dima zasniva i ishrana ovdanjeg stanovnitva (Vlahovi, s. 135143). Najsta-rija srpska jela i pia mogu se rekonstruisati na osnovu informacija o ishranisiromanog seoskog stanovnitva i ljudi koji ive u teko dostupnim planin-skim predelima, koji su svu ostalu tradiciju nasledno ouvali. To je uinioTrojanovi u radu Starinska srpska jela i pia iz 1896. godine. Prema autoru,od najranijih vremena glavno mesto u ishrani Srba zauzimao je hleb i uoptejela pravljena od itarica pripremanih na tri naina: u zrnu, prekrupljeno kaokaa, i mleveno. Zatim su sledili mleni proizvodi (sirevi i mleni napici) i je-la od mesa (kuvana i peena).

U srednjem veku, od poljoprivrednih kultura gajila se prvenstveno ozimai jara penica, jeam, ra i ovas. Znaajno mesto zauzimalo je jo uvek proso(koje su stari Sloveni uzgajali u svojoj pradomovini zbog kratkog perioda ve-getacije i nezahtevnosti u vezi sa obraivanjem zemlje). Pored itarica Srbi sugajili i povre: najvie kupus, luk, repu, bob, a moda i pasulj; od industrijskih

biljaka lan i hmelj za proizvodnju neke vrste piva (upor.: Vlai-Popovi).Vremenom su nauili da uzgajaju razliite vrste voa: jabuke, kruke, ljive,oskoruu, vinje, trenje, zatim orah i kesten. Du jadranskih obala proizvod-nja vina je dostigla znatne razmere, tako da su se u okolini gradova esto poja-vljivali vikovi, koji su oteavali prodaju vina, a zbog kojih su vlasti pojedinihgradova donosile zakone o zabrani uvoza stranog vina i ogranienju gajenjavinove loze. Vinogradarstvo se irilo i prema severnim predelima drave. Ra-tarsku kulturu pratila je druga delatnost povezana sa ishranom: stoarstvo. Po-ljoprivreda dopunjavala pelarstvom, ribolovom i lovom. Med je zamenjivaoeer, a vosak je bio jedna od izvoznih roba. Sloveni su zatekli na Balkanudve vrste divljih goveda koja su iezla sa tih prostora u srednjem veku, nai-me, radi se o turu, koji se smatra za pretka nekih vrsta domaeg goveeta, i ozubru. O prisutnosti obeju ivotinja na tom podruju svedoe i dan-danas ou-vani toponimi, npr. Turija, Zubrovo brdo (Blagojevi, s. 119123).

Nakon hristijanizacije, nain ishrane, pored doba dana, godinjeg doba,profesije i sl., odreivali su i verski propisi, prema kojima je stanovnitvo mo-ralo da se pridrava strogih postova. Postojala su etiri velika posta, a apstini-ranje od mrsnih proizvoda vailo je takoe i za svaku sredu i petak. Ukupno,prosean Srbin postio je otprilike pola godine. U svom opisu Slavonije i Sre-ma Vilhelm Taube (Beschreibung des Knigreiches Slavonien und Herzogthu-mes Syrmien 1, Leipzig 1777) zabeleio je da za vreme posta ne smeju ljudida jedu ni jaja, ni mleka, ni maslaca, a kalueri ni ribe. Svi austrijski vojniciimali su dozvolu da u ratu i za vreme posta jedu meso. Poto se 'ilirske regi-mente' u ratu tom dozvolom nisu htele sluiti, dobile su za to nalog od svogamitropolita. Ali su se i pored toga mnogi Srbi-vojnici dali radije ibati negoprisiliti da se o postu omrse mesom" (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju ifolklor, knj. 18, sv. 1/2, Bgd 1938, s. 429).

U onom delu srpskog naroda koji je nakon Velike seobe 1690. godine i-veo na teritoriji Austro-ugarske monarhije, tokom XVIII veka formirana jegraanska klasa, pa je otpoeo i proces kulinarske diferencijacije" izmeu se-oskog i gradskog stanovnitva. U samoj Srbiji, koja je u to vreme bila pod tur-skom vlau, to se desilo neto kasnije, u XIX stoleu. U bogatim sredinamapoeo je takoe proces evropeizacije kuhinje", koja se deavala pod nema-kim uticajem, a najpre je bila primetna na dvoru kneza Miloa (orevi 1, s.4750).

I.2. Rjenik Vuka Stefanovia Karadia je prvo leksikografsko delo po-sveeno srpskom narodnom jeziku i zbog toga mu u okvirima srpske kulturepripada mesto od ogromnog znaaja. U njemu su formulisani postulati o refor-mi knjievnog jezika (stari slavenosrpski zamenjen je novim, zasnovanimna narodnom govoru), kao i o pravopisu koji je pojednostavljen, lien suvinihznakova neprimenjivih u srpskom jeziku. Ovaj postupak je, s jedne strane,skratio put srpskim masama do pismenosti, a ova demokratizacija kulture jedovela do pojave unoenja folklornih umotvorina u temelj srpske knjievnosti.S druge strane, ova revolucija je donela prekid jednog kontinuiteta dotadanjegstvaralatva i kulture. Pre Vuka srpski knjievni jezik bio je takoe tesno ve-zan za ruski koji se u to doba konano odvajao od crkvenoslovenske tradicije,a koja je do tada sluila Srbima kao most ka ruskom. Takoe, razvoj srpskog

234 AGATA KRUSZEC

drutva zahtevao je da knjievni jezik bude to razumljiviji masama i slaveno-srpski je postojao vremenom sve vie srpski i sve manje slavenski". Dakle,Vukovo delo se uklopilo u jedno optije strujanje, to mu ipak ne oduzimaznaaj (Ivi, s. 1933).

Sa lingvistike take gledita Rjenik se zasniva na jednom od (i)jekav-skih istonohercegovakih govora Vuk je izabrao svoj triki govor, jer jehteo da uvrsti svoje nareje u knjievnom jeziku. To je izazvalo novi problemi pobune, jer glavni kulturni centar Srba u to vreme nalazio se na ekavskompodruju, u oblastima ekonomski i politiki najaktivnijim u severnoj Srbijii Vojvodini. Javnost u tim centrima nije bila spremna da prihvati jekavtinu.Vuk je proklamativno izostavio knjike elemente, jer je postulirao graenjeknjievnog jezika iskljuivo od leksikog fonda narodnog jezika, iako je uPredgovoru i Gramatici koristio mnoge rei kojih nema u samom reniku. Sdruge strane, tolerisao je pozajmljivanje leksema iz drugih jezika, kao i stvara-nje neologizama po obrascima ve prisutnim u jeziku, tzv. posrbljavanje (Ivi,s. 1937).

Podela na dijalekte izvrena je u Rjeniku pre svega na osnovu refleksapsl. ". Vuk je izostavio ikavsko nareje, koje je obeleavao kao slavonsko;pojavljuju se jedino obeleja hercegovakog jekavskog, resavskog ekav-skog i tzv. sremakog u kojem izdvaja govore Banata, Bake i Srema tako-e ekavskog (Stojanovi, s. 128). Obeleavanje akcenata nije ni tano, niti do-sledno. Ne postoji diferenciranje dvaju kratkih akcenata: silaznog i uzlaznog,za oba se koristi jedan znak. Lekseme koje imaju kratak akcenat na prvom slo-gu, a drugi im je dug, imaju obeleenu samo duinu. Razlikovana su dva dugaakcenta, s tim to je znak za dugosilazni obeleavao i neakcentovanu duinu, aznak: uzastopne duine, dve ili tri poev od naznaenog sloga do kraja rei.Od nasleenih iz psl. doba suglasnika nedostaje jedino fonema h, koju zame-njuju v ili j, ili je oblik zabeleen bez protetinog suglasnika. Fonema h uvede-na je u srpski knjievni jezik tek 1836. godine. Fonema f nije bila prisutna upsl. jeziku, ali zbog meujezikih kontakata pojavljivala se u pozajmljenicamaiz susednih jezika. Ali, poto se nije uklapala u konsonantski sistem srpskogjezika, zamenjivale je su p i v, tako da su u materijalu u Vukovom reniku za-stupljena oba reenja. Jedno od vanijih obeleja Vukovog govora jeste jekav-sko jotovanje, koje se tie (i)jekavskih govora i koje prouzrokuje refleks psl.kratkog jata i izvreno je na suglasniku koji prethodi jatu. Na nekim od sugla-snikih grupa izvreni su inovativni procesi: bd > d (npr. bdenje > denje), g> (ge > e), p > (pela > ela), p > (penica > enica); ts (< takoeod ds) u mnogim sluajevima je uproena do s; ali ovo pravilo nije vailo zasituacije kada je ova suglasnika grupa nastajala na granici tvorbene osnove inastavka, npr. bogatstvo; slj > lj u sluaju kada lj nastaje od refleksa kratkogjata, npr. ljeme; mn > vn (tamnica > tavnica) ili ml (mnogo > mlogo); ali ta-mo gde bi se izgubila morfoloka providnost lekseme, sauvana je grupa mn,npr. zimni; mnj > vnj ili mlj (sumlja, tavnjeti); n > tn (sinotnica) i nj > tnj(votnjak) (Ivi, s. 97122).

Dananji triki govor nije dosledno (i)jekavski ekavski oblici poja-vljuju se podjednako esto. U savremenom trikom govoru ne postoji fonemah, kao to je istaknuto i u Vukovom Rjeniku. Fonema f se pojavljuje samo u

VUKOVA TRPEZA KULINARSKA TERMINOLOGIJA U PRVOM IZDANJU SRPSKOG RJENIKA" 235

reima stranog porekla. Nisu takoe ouvane sve neakcentovane duine, to seuklapa u opte strujanje njihovog nestajanja u srpskim govorima (Nikoli, s.6983).

I.3. Ovaj rad bavi se kulinarskom terminologijom, ali zbog velikog obimaleksikog fonda koji u taj domen ulazi, oblast istraivanja je suena na naziveza jela (takoe i preraevina) i pia. Dakle, izostavljena su semantika poljanamirnica, nametaja, prostorija, orua, posua i drugog u vezi sa kulinar-stvom. Uzimajui u obzir najiru definiciju termina: bilo koji konvencionalnisimbol koji predstavlja pojam definisan u predmetnom polju" (ipka, s. 127),leksiki fond koji se tie naziva za hranu formira posebnu i kompleksnu termi-nologiju iz jedne sfere svakodnevnog ivota.

Leksika graa koja ini predmet analize u ovom radu ekscerpirana je izprvog izdanja knjige: Srpski rjenik istolkovan wemakim i latinskimrijema. Skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanovi, u Beu, 1818.

Cilj rada je predstavljanje kulinarske terminologije zabeleene u navede-nom delu, prikaz njenog semantikog razvoja, hronologije, geografije, porekla,kao i istraivanje njene zastupljenosti u savremenom srpskom jeziku. Drugimreima, cilj je ukazati na istoriju tog posebnog odeljka srpske leksike, specifi-nog ne samo zbog oblasti koje se tie, nego i to vai za veinu leksema zbog njene dijalekatske i idiolekatske obojenosti.

Pri tom, glavna podela leksikog fonda na svakodnevnu i obiajno-ob-rednu hranu, ukazuje na jo jedan princip prema kojem je obraena leksika, naetnografsku taku gledita. Zbog toga opis svake lekseme sastoji se od nekoli-ko delova, koji predstavljaju dokumentaciju iz Vukovog Rjenika, semantikirazvoj, etnografski opis, hronologiju posvedoenja na s-h. govornom podruju,teritorijalnu rasprostranjenost i etimologiju.

II. RENIK

Analizirani leksiki fond podeljen je prema etnografskom principu na dveosnovne celine: na svakodnevnu i obredno-obiajnu hranu, a tek potom na 'je-la' i 'pia', u kojima su istaknute pojedine vrste jela, odnosno napitaka.

Tematska celina JELA obuhvata semantika polja 'pojedine vrste jela', ukojima su istaknute manje celine na osnovu glavnih sastojaka od kojih se pravidato jelo.

U semantikom polju 'orbe' nalazi se sedam leksema, pet od njih odnosise na opti naziv za tu realiju, a dve sainjavaju grupu 'pojedinih vrsta orbi',to svedoi o ne ba velikoj raznovrsnosti tog jela u Vukovo doba.

Tematska celina 'jela od itarica' podeljena je na nekoliko manjih grupa,izdvojenih prema stepenu komplikovanosti pripremanja. Istaknute su sledeegrupe: 'jela od kuvanog zrna i brana', a u njoj specifina grupa leksema 'jelaod kukuruznog brana' (zanimljiva za lingvistiku geografiju), 'peciva', u ko-joj se pored optih vrsta hlebova nalaze specifini nazivi za hlebove pravljeneod odreene vrste brana, 'jela od hleba' u kojoj se nalaze na razne nainepreraeni hlebovi, kao i 'kolae, pite, poslastice'.

236 AGATA KRUSZEC

U znaenjsko polje 'jela od jaja' svrstane su etiri lekseme iz ekscerpira-ne grae.

U semantikom polju 'jela od mesa' izdvojene su grupe leksema premaprincipu toplo:hladno. U prvu svrstana su topla jela, u drugu hladna jela i pre-raevine od mesa.

'Jela i preraevine od voa i povra' proizvodi su ratarske privrede. Naj-veu ulogu u svakodnevnoj ishrani imaju mahunaste biljke i kupus, to potvr-uje i analizirani materijal. U tu grupu svrstane su takoe preraevine od voai povra koje se pripremaju kao zimnica.

Tematska celina PIA obuhvata nazive bezalkoholnih i alkoholnih napi-taka. Grupisanje realija prema tom principu veoma je staro. Jezike injenicesvedoe o tome da se jo u doba ie. zajednice razlikovalo pijenje vode kao ga-enje ei od pijenja neeg to je sluilo opijanju (Vlaji-Popovi).

U okviru ovog semantikog polja 'bezalkoholna pia' izdvojene su dvepodgrupe leksema: mleni napici i oni koji se zasnivaju na vodi. A to se 'al-koholnih napitaka' tie, u analiziranom leksikom fondu nalaze se etiri najsta-rija ija je hronologija nastanka zavisila od metoda njihovog pripremanja. I ta-ko medovina zbog jednostavnosti spravljanja nastarije je ie., pa i slov. pie.Praistorijske korene ima takoe pivo koje su pravili Egipani i Vavilonci (Vla-ji-Popovi, s. 92), kao i vino koje su na Balkanu rasprostranili Rimljani (Va-smer). A najpopularnija na s-h. podruju rakija estoko pie, dostignue jesrednjeg veka (Vlaji-Popovi). Lekseme rakija i vino, zbog popularnosti de-signata koje obeleavaju, ine posebna znaenjska polja 'sinonimnih izraza' i'vrsta rakije, odnosno vina'.

U analiziranoj grai nalazi se grupa leksema koja stvara posebnu temat-sku celinu 'obredna i obiajna hrana'. Dodue, ta grupa nije brojna naspramleksikog fonda povezanog sa svakodnevnom ishranom, ali zato prua veomazanimljiv uvid u vanije obrede i obiaje u srp. kulturi. S jedne strane, ovelekseme su deo koda ponaanja za vreme praznika koji vode poreklo jo iz pa-ganskog doba, a koji su tek tokom vremena dobili sankciju crkve, npr. Boi,dae, slava, Varindan, Nova godina. S druge strane, neke od njih se odnose nasteene navike iskustvom, koje su ule u stalnu upotrebu u svakodnevnim situ-acijama, kao to je na primer svojevrsna etikecija doekivanja gosta u patrijar-halim domainstvima (orevi 2, s. 322).

II.1. SVAKODNEVNA HRANA

II.1.1. Jela

II.1.1.1. orbe

ORBA, (govore i rba) f. die Suppe, jus, jusculum. Od jevtina mesaorba za plot.

Akcenat se pojavljuje u drugom izdanju Vukovog dela: RBA, a savre-meni renici daju dve mogue akcenatske varijante: RBA i ORBA. Navo-de takoe isto taniju definiciju realije: 'teno jelo sa komadiima mesa i po-


vrem (obino zapreno i zainjeno)' (MS). Najraniji pomeni nalaze se u izvo-rima iz XVII veka (JAZU).

Ova leksema nalazi se i u drugim balkanskim jezicima: bug. orba, rum.ciorb 'posuda za orbu', alb. orb 'orba'. Posuena je iz tur., gde je or-ba/orba 'orba', to potie ili od pers. urb a to je izvedeno od prideva ur'slan', ili od arap. urb 'porcija'. Dakle, prvobitna realija je bila 'neto slano'ili 'porcija'(ERS I, rba).

U analiziranoj grai nalaze se stilski markirane lekseme, ija je tvorbenaosnova orba: RBETINA, f. vide orbina. RBICA, f. dim. v. orba.RBINA, f. augm. v. orba.

Za obeleavanje iste realije u standardnom hrv. jeziku postoji leksemaJHA, koja je prisutna i u analiziranoj grai, sa navedenom geografskom izdi-ferenciranou u upotrebi.

JVA, f. (u Slavoniji i Rvatskoj) die Suppe, jus, cf. orba.Oblik iz Vukovog Rjenika fonetska je varijanta dananje lekseme juha,

iji je nastanak prouzrokovan odsutnou foneme h" u dijalektu kojim je na-pisano prvo izdanje Vukovog dela. Sadraj realije nije se promenio: 'teno jelosa mesom i povrem'(MS). Prvi pomeni potiu iz spomenika XVI veka (JAZU).

Hrv. juha / juva ie. je porekla, samoglasnik u je kontinuacija diftonga au,o emu svedoe oblici iz baltikih jezika: lit. jauti 'sipati vruu vodu u neto',lot. jaut 'mesiti'. Suglasnik h potie od formanta -s, to potvuju sledei obli-ci: lit. jue 'riblja orba, rava orba', stprus. iuse 'orba od mesa', lat. jus'orba'. Sve potie od ie korena **ieu- 'primeati kod pripremanja jela' (ERSI, jha).

U semantikom polju 'pojedine vrste orbi' nalaze se dve lekseme:

JLOV RBA, f. eine Art Suppe, jusculi genus.Ova leksema je zabeleena jedino u prvom izdanju Vukovog Rjenika, ni-

jedan od savremenih renika ne navodi ovu sintagmu. Sastoji se od dve rei:jalov prideva psl. porekla 'koji ne donosi ploda, uzaludan, nekoristan'(MS), i orba (v. ORBA).

KSELICA, f. 1) der Sauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) saure Suppe,jus acidum: kiselica od rasola ili od octa; ili trina kiselica to obino u Srije-mu grade: Teraj kume logova / Preko toga kopova: / Daleko je Mitrovica /Oladise kiselica."

Oblik sa pravilno naznaenim akcentom pojavljuje se tek u drugom izda-nju Vukovog dela: KSELICA. Savremeni renici navode sledea znaenja ko-ja su motivisana kiselim ukusom realija: 'kisela orba, juha; kiselo vino, vinskitalog; kisela voda, izvor kisele vode, toplice, slatina; napitak kiseljastog ukusakoji se pravi od prevrelog brana ili mekinja; boza (Ni); kiselo mleko (BiH);hleb sa kvascem (Resava); kiselo voe; neto itko i kiselo; vrsta biljke koja usvom liu ima kiseline, Rumex acetosa' (MS, SANU, JAZU).

Prema etnografskim izvorima najstarije znaenje je sledee: na jedno ki-lo mekinja dolije se pet litara kljuale vode i onda se spusti jo pola litre pe-karskog kvasca ili pare kore od crna hleba. Sve se to dobro pomea, obino

238 AGATA KRUSZEC

vinovom lozom, pa se leti u fuiji iznese na sunce a zimi se metne pored peida ukisne. Kada se i to postigne, onda se procedi kroz sito, i onda oceenatenost to je kiselica" (Trojanovi, s. 64). U uoj Srbiji nabraja se kao jednood starih pia koje se spravljalo leti od kukuruznog brana koje se kuvalo kaoretka tenost i ostavljala da se sama od sebe ukiseli (Petrovi, s. 137). U Voj-vodini kiselica se pravila na isti, gore naveden nain, koristila se kao lek i kaozain za kiseljenje pasulja ili pravljenje kisele orbe. Izala je iz upotrebe, ka-da je poelo sa se koristi kupovno sire. Sasvim drugaije su je pripremalibaki Hrvati (okci). Kiselica je bila kod njih gusto jelo kuvano petkom, kadase nije upotrebljavala mast: poto se dobro skuva luk u malo vode, nalije sevode po elji, pa se zaini kajmakom ili kiselim mlekom i doda malo siretnekiseline. Uzme se staroga hleba i hleb se time popari. Moglo je i da se dodajaja. To je onda bila kiselica ili kvaenica" (Filipovi, s. 6365). Najraniji po-meni znaenja 'kisela orba, vinski talog' potiu iz XVII veka (JAZU).

Srp. kselica psl. je porekla, potie od prideva kiseo, kisela koji je postaood psl. korena *kys- takoe u dominantnom znaenju 'kiseo'. Za izgradnju ovelekseme iskorien je tvorbeni nastavak -ica (ERS II, kisjeti).

II.1.2. Jela i preraevine od itarica

II.1.2.1. Jela od kuvanog zrna i brana

BNGUR (BNGURAC), m. (kukuruzan ili enian) die Grtze, alica (?).Savremeni renici navode sledea znaenja:1) 'prekupa od ita ili kukuruza (ponekad prethodno poparenog ili obare-

nog, pa osuenog)';2) 'jelo spremljeno od bungura, bungurac'(SANU).O nainu pripremanja ove realije informiu etnografski izvori: Osuena

penica se premelje i na dobro retko sito se osije. Ono to propadne kroz sito,ide u brano, a ono to ostane na situ, oisti se od mekinje i od toga pravi sebungur." (Gri-Bjelokosi, s. 81) Pravi se jo od jema (Trojanovi, s. 64) ikukuruza (Palavestra, s. 292).

Najranija potvrda lekseme potie iz prvog izdanja Vukovog renika. A odXVIII veka posvedoen je njen fonemski dublet: BLGUR (JAZU).

S-h. bngur/blgur, bug. bulgur, rum. bulgur posuenica je iz tur., gde suposvedoeni oblici bulgur i burgul 'isto'. U obliku bngur izvrena je disimi-lacija suglasnika lr > nr (ERS I, blgur; kalji, bngur).

CCVARA, f. ein Gericht, meist um Gste zu empfangen, cf. maslo.Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: C-

CVARA. Savremeni renici navode isto znaenje: 'gusto kuvano jelo od bra-na, maslaca i sira' (MS). Detaljnije informacije o nainu pripremanja cicvarenalaze se u etnografskoj literaturi: Pravi se od masnog sira koji se iskria utavu, doda se masla i peninog brana, pa se to mijea nad vatrom dok se sirne istopi, a brano ne upri" (Palavestra, s. 292). U BiH ova leksema obelea-


va drugu realiju: 'mladi, obino mastan sir na tavi rastopljen' (Zovko, s. 108).Najranija svedoenja potiu iz XVIII veka (JAZU).

Srp. cicvara pozajmljeno je iz ital. lattovaro 'isto', to potie iz lat. elec-tuarium. Kao pozajmljenica srp. porekla nalazi se u ma. jeziku: citvara 'isto'.Ova leksema ima svoje ekvivalente i u drugim jezicima: fr. electuaire, rum.lictar, srnem. latvarje > nvnem. Latwerge, e. lektvar 'isto'. U srp. jeziku nijejasna promena lot- > cic- (ERS I, cicvara; JAZU).

JGLA, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz, granum tostioneDiruptum, cf. kokica.

MS i SANU potvruju Vukovo znaenje: 'iskokano kukuruzno zrno, ko-kica'. Najranija potvrda lekseme potie iz XVI veka, u znaenju 'ensko ime',a kao 'kokica' prvi put se navodi u prvom izdanju Vukovog Rjenika.

Leksema jagla psl. je porekla, o emu svedoi njena zastupljenost i udrugim grupama slov. jezika: bug. iglika 'isto', sln. jagla 'isto', e. jagla'isto', rus. glica 'isto', gl 'hitan', glits 'uriti, kretati se'. Mogue daje ova leksema srodna sa leksemama jagoda i igla (ERS I, jgla).

KKICA, f. 1) dim. v. koka. 2) gerstete Kukuruzkrner, grana zeae ma-is tosta.

Savremeni renici daju dve mogue akcenatske varijante: KKICA i K-KICA i potvruju oba znaenja: 'dem. i hip. od KKA (kokoka); prenjemraspuklo zrno kukuruza'. Meutim, osim gore navedenih designata, analiziranaleksema obeleava jo nekoliko, figurativnih prema drugom znaenju, motivi-sanih okruglastim oblikom: 'jezgro oraha; uopte kotica; lek protiv glistaokruglastog oblika', i dodatno belom bojom: 'kola od belanaca i eera lopta-stog oblika, puslica', kao i veliinom: 'grumen ara, ika, neugaena grudvicaduvana istresana iz lule, opuak od cigare, uarena grudvica na vrhu fitilje; lar-va; letarka; gundelj; opti naziv za biljke iz roda Ophrys, iz familije Orchida-ceae' (SANU).

Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika(JAZU).

S-h. kkica/kokica izvedena je od korena glagola kkati 'priti, npr. kuku-ruz', pomou nastavka -ica (ERS II, kok).

MNDARA, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Wasser, cibi genus.Pravilno naznaeni akcenat zabeleen je u drugom izdanju Karadievog

Rjenika: MNDARA. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela odmasti, brana i vode'(MS). Najraniji pomen potie iz prvog izdanja Vukovogdela (JAZU).

Etimologija analizirane lekseme je nejasna. S jedne strane, njen nastanakse povezuje sa leksemom mndra 'kaamak' (u Hercegovini) i smatra se kaopastirsko jelo koje je nastalo po semantikom zakonu sinegdohe od grecizmamandra 'baija', a s druge uporeuje se sa dubrovakim mntala 'slatko je-lo od kuvanog brana'(ERS II, mandara).

240 AGATA KRUSZEC

PRGA, f. ein Gericht, das gerstet it, cibi tosti genus: miriu ti usta, kaoda si prgu jela (u pripovijetki).

Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela: PGA.Savremeni renici navode detaljniju definiciju realije: 'jelo od prenog sirkakoji se samelje u rnevima, pa se brano uspe u vruu vodu, te popari, pa seonda prga jede kaikama kao pura ili kaa' (JAZU). Drugaiju realiju navodeetnografski izvori: prga: popreno ito, jeam ili kokuruz, istupano s te netopoprenom na sau soli izmijeano, te se, kao brano crno smoi s hljebom,osobito uz korizmu ili asni post" (Zovko, s. 115). Postoji jo jedno znaenje:'preni jeam koji slui umesto kafe' (MS). Oba su motivisana jednom od rad-nji vrenih u procesu pripremanja date realije. Najranije potvrde osnovnog zna-enja potiu iz prve polovine XVI stolea (JAZU).

Analizirana leksema je izvedena od korena glagola psl. porekla priti, ijije koren bio *prg-, pomou nastavka -a. Prisutna je i u drugim slov. jezicima:stslov. prga, e. prha, prhlava 'biljka koja se pali', ukr. perha, rus. perga,nalazi se takoe kao posuenica slov. porekla u rum. jeziku: prg 'plod kojije prvi sazreo, prvenac'. Posvedoen je desupstantivni pridev u bug. jeziku:pragav 'fleksibilan, brz' (ERS III, priti).

REZNCI, -naca, m. pl. die Nudeln, turundae (farinaceae).Analizirana leksema spada u grupu imenica pluralija tantum, njeno znae-

nje nije se promenilo: 'tanko valjano testo, rezano na tanke trakove (to se da-lje prireuje kao ljudska hrana)' (MS). Prvi pomeni lekseme u ovom znaenjupojavljuju se u XVIII veku (JAZU).

S-h. reznci su izvedenica od trpnog pridena glagola rezati: rezan, izgra-ena pomou sufiksa -ac u mnoini: -ci (ERS III, rezati).

STRICA, f. eine Art Mehlspeise der Landleute. Uspe se malo vode uenino brano, pa se onda dobro satre rukama, te se naini gotovo kao tarana.

Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog Rjenika: S-TRICA. Savremeni renici navode sledei opis realije: 'jelo od brana nalik nataranu (testo izmrvljeno na rendetu u zrnaste mrvce' (MS). U okolini Uicaova leksema obeleava drugi designat: Isijee se na sitno mlada crna luka (uprolee osobito) pa se istare i pomijea sa sirom i rukama dobro izmijea iistre" (JAZU). Srp. satrica izvedena je od glagola satreti pomou sufiksa -ica(ERS III, trti).

VLJUKA, f. (sterr. der Kndel), Kloss, globulus e farina, pastillus.U savremenom srp. jeziku sauvano je Vukovo znaenje: 'vrsta kuvanog

testa, obao komadi izvaljanog i skuvanog testa'. Dodatno, navode se dva spo-redna: 'kuhinjska sprava kojom se testo valja; oklagija; kornja, Ascelera'(MS,JAZU). Najranija potvrda lekseme u osnovnom znaenju nalazi se u prvom iz-danju Vukovog Rjenika (JAZU).

Vljuka je izvedena od glagola valjukati, to je derivat od glagola valja-ti u znaenju 'razvlaivati testo'. Za derivaciju je iskorien nastavak -ka (ERSIII, valjati).


II.1.2.1.1. Jela od kukuruznog brana

KAMAK, m. (u Banatu govore i kulja) der Kukuruzbrei, Polenta vonMais, polenta e zea mais Linn.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznogbrana', ova leksema je prisutna u standardnom srp. jeziku, karakteristina jeza podruje Srbije (Trojanovi).

Detaljnije o nainu pripremanja informiu etnografski izvori: Od proji-nog brana gradi se kaamak. Na vatru metnu bakra s vodom da se ugreje.Kad voda zastruji, meu u nju pregrt po pregrt prosejanog projinog brana ineprestano meaju. Kad je brana dovoljno metnuto, onda se osoli i neprestanomea dok kaamak ne bude dobro peen. Da je kaamak dobro peen poznajese po tome, to pone da se odvaja od bakraa. Kaamak se istrese iz lonca isee na krike i onda kriku po kriku jedu" (Grbi, s. 194). Najraniji pomenpotie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU).

Srp. kamak je pozajmljen iz tur., gde kaamak 'isto'. Ova leksema jepotvrena takoe u bug.: kaamak 'isto', i u alb.: kaamak 'isto' (ERS II,kamak; kalji, kamak).

KLJA, f. vide kaamak.Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog

brana, kaamak' (MS). Ova leksema pripada govorima Crne Gore (ERS II,klen; Trojanovi). Prva potvrda lekseme povezana sa kulinarskom terminolo-gijom nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

Leksema klja je hipokoristik izveden od imenice klje 'mamaljuga, ka-amak od sitnog bungura' (ERS II, klen, klje).

MAMLJUGA, f. vide kaamak.Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog

brana, kaamak' (MS), navode jo jedno figurativno: 'glupa, budalasta osoba'(SANU). Ova leksema je karakteristina za govorno podruje Vojvodine. Naj-raniji njen pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika, a blii izvor-nom oblik MAMLIGA navodi se od XVIII veka (JAZU). Kao obeleje istogdesignata prisutna je u drugim jezicima: bug. mamaliga, alb. mamaliug, ngr.mamaliga, tur. mamaliga, ma. mamalyga, polj. mamayga, ukr. mamalga.Pozajmljena je iz rum., gde je mmlig 'isto', to je povezano sa rum. mam'jelo od brana za novoroene'. U srp. obliku nastavak -iga zamenjen je aug-mentativnim sufiksom -juga (ERS II, mamljuga).

PRA, f. vide budija. [urka]Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: PRA.

U savremenim renicima ova leksema pojavljuje se kao obeleje drugog desig-nata: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak; uopte kukuruzno bra-no', a realija navedena u Vukovom Rjeniku nije posvedoena (MS; SANU;JAZU). Leksema u ovom znaenju spada u leksiki fond karakteristian zaBiH, a nalazi se i u standardnom hrv. jeziku.

242 AGATA KRUSZEC

Smatra se da je pra skraen oblik prema rum. purinta 'obino jelo', topotie od lat. polenta 'isto'. Verovatno je ova leksema ostatak iz govora sred-njovekovnih Vlaha (ERS II, plnta). Mogue je takoe da je izvedena od srp.glagola puriti, gde bi bio iskorien motivacioni princip stvaranja lekseme pre-ma nainu pripremanja (JAZU).

TRGNCI, m. pl. (sterr. Sterz) eine Art Polenta, polentae genus.Savremeni renici navode dve realije koje obeleava ova leksema: 'jelo

od kuvanog kukuruznog brana, kaamak; vrsta rezanaca, valjuaka' (MS).Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju nalazi se u prvom izdanju Vu-kovog dela (JAZU).

Srp. trgnci, sln. trganci su izvedeni od trpnog prideva glagola trgati : tr-gan, izgraena pomou nastavka -ac u mnoini: -ci (ERS III, trgati).

GNCI, m. pl. (sterr. Sterz) eine Art Polenta, polentae genus.Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog

brana, kaamak'. Ova leksema je prisutna u govorima kajkavskog nareja,Gradita, Slavonije, Like (JAZU). Njeni najraniji pomeni potiu iz XVII veka(JAZU).

Hrv. ganci, sln. ganci su izvedeni od trpnog prideva glagola gati gem'pei, paliti': GAN, pomou sufiksa -ac u mnoini: -CI (ERS III, i).

II.1.2.2. Peciva

BKOT, m. (st.) nekakav ljeb (Biskott ?), panis delikator: I bekotaljeba bijeloga."

Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: BKOT i BKOT,daju takoe sledea znaenja: 'dobro ispeen i osuen hleb da bi se due dr-ao, dvopek; vojniki hleb; biskvit, suvi kola; vrsta suvog peciva u vidu ven-ca, evreka (Primorje)' (MS, SANU). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU).

S-h. bekot je posuen iz ital., gde je biscotto sloenica: bis- 'dva puta' itrpnog prideva cotto, izvedenog od glagola coquere 'pei'. Nastanak leksemeje motivisan nainom pripremanja. U savremenom srp. jeziku prisutan je oblikdvopek prevedenica ital. lekseme, analogno je postao i nem. Zwieback'isto'. Analizirana leksema ima ekvivalent u alb. jeziku: be(r)skt 'isto'(ERS I,bakot).

U ekscerpiranoj grai nalazi se sinonim za navedenu leksemu, a razlika jeu njegovom poreklu i motivaciji:

PKSIMET, m. der Zwieback, panis biscoctus, panis nauticus.Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'dobro ispeen hleb

koji moe dugo trajati da se ne pokvari, dvopek' (MS). Daju jo jedan desig-nat: 'mali domai hlepi koji se mesi od belog brana, mleka, jaja i maslaca,sa kvascen, pre peenja premae se jajetom i pospe urekotom' (kalji,peksmet). U BiH ova leksema obeleava drugu realiju: Peksimeti kolaiod peninog brana. Testo se zakuva s jajima i mlekom, pa se raskuva na


omanje ili okrugle ili duguljaste kolaie koji se pre na maslu" (Gri-Bjelo-kosi, s. 97). Najranija potvrda lekseme u ovom znaenju potie iz prvog izda-nja Karadievog Rjenika (JAZU). Oblik peckemet sa istim sadrajem realijenalazi se u literaturi od XVII veka, a dem. oblik peksemeti od XVIII (ERS II,pksimet).

S-h. pksimet, bug. peksemed/peksimet, rum. pesmet, ma. peszmed 'isto',alb. paksimath/peksimet, ngr. paqhmdi 'isto', pozajmljenica je iz tur., gdepeksimet 'isto'. O poreklu tur. oblika postoje u etimolokoj literaturi dve teo-rije:

1) da je to pers.-arap. sloenica: pers. pek 'tvrd' i arap. simd 'jelo', tobi znailo da je prvobitno znaenje bilo 'neto tvrdo za jelo' (ERS II, pksi-met);

2) da je to posuenica iz pers., gde je peksimd 'dvopek', to potie odgr. paxamdion 'isto' (kalji, peksmet).

LB, m. (Res. i Srem) vide ljeb.

LJB, m. (Erc.) 1) das Brot, panis. 2) der Laib Brots, panis.Oba oblika ekavski i (i)jekavski spadaju u savremenom srp. jeziku

u grupu dijalekatski markiranog leksikog fonda. U srp. standardu, zasnova-nom na ekavtini, nalazi se leksema: HLEB, u (i)jekavskim govorima postojivarijanta: HLJEB. Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju KaradievogRjenika. Danas ova leksema obeleava sledee designate: 'ljudska hrana odbrana meanog s vodom, ukislog i peenog na varti: beli, crni, penini, ku-kuruzni, raani; hrana uopte; plod, itarica, zrno; osnovna sredstva za ivot,zarada, sluba, posao i sl.; slavski, krsni kola (Bosna); daska na kojoj se pra-ve i oblikuju crepulje' (MS, SANU). Osim svoje pragmatine funkcije hleb utradicionalnoj kulturi balkanskih Slovena ima i ritualnu, gde se on vie ne opa-a kao predmet, ve kao znak. U uslovima magijske komunikacije uvedeni sudodatni zahtevi koji se odnose na pripremu hleba. Oni se tiu kako izbora oso-ba koje mogu pripremiti hleb, tako i izbora brana, naina meenja i peenjahleba, vremena kada se to obavlja i prostora gde se to sve moe obaviti (Ra-denkovi, s. 145155). I tako, u primitivnijim seoskim zajednicama peenjehleba bila je obaveza udatih ena, ova je delatnost bila zabranjena samo u dvasluaja: na Veliki Petak i kada je u kui neko umro (Mievi, s. 96). Hleb jetakoe sastavni deo obreda vezanih za ivot oveka, za posmrtni kult, za ku-nu i seosku slavu, za godinje praznike, za krizne situacije (Radenkovi, s.145). Prvi pomeni u primarnom znaenju nalaze se u izvorima iz XIII veka.Oblici leb, ljeb, prvi put se navode u Vukovom Rjeniku (JAZU).

Analizirana leksema je psl. porekla, o emu svedoe oblici prisutni u dru-gim slov. jezicima: srp. hleb / hljeb / leb / ljeb, bug. hlb, sln. hleb 'veknahleba', polj. chleb, e. chlieb, rus. hleb, ukr. hlib. Psl. *hlb je posuenicaiz gotskog, gde je bio prisutan oblik *hlaifs sa istim znaenjem, to su takoepozajmile baltike jezike, npr. lit., gde je posvedoen oblik klaips. Gotski ob-lik vodi poreklo od ie. **khlibhos ili **skloibhos (Vasmer).

244 AGATA KRUSZEC

U ekscerpiranoj grai nalazi se jedna stilski markirana (dem.) leksema uznaenju 'hleb': LBAC / LJBAC. Kao i za realiju 'vekna hleba': LJP-I.

PAPA, f. in der Kindersprache, das Brot, sic panem vocant puelli; ondasi ti zvao ljeb papom".

Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: PPA i PPA, kaodva znaenja: 'jelo, hrana uopte; hleb'(MS, JAZU). Najraniji pomen nalazi seu prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Analizirana leksema spada u in-retnacionalni leksiki fond dejeg jezika. Od iste osnove je izveden glagol pa-pati 'jesti', a sve potie od ital. papare 'dej. jesti'. To je takoe posvedoenou drugim evropskim jezicima: nem. Pappe 'jelo za malu decu od kuvanog hle-ba ili zemiki', polj. papu 'jelo, hrana', ngr. papa 'isto: hrana; popara', ital.pappa, pappare (ERS II, papati).

TNKA, f. ein tanak ljeb, panis subtilis.Savremeni renici navode isto znaenje: 'tanak hleb', sa primedbom da

spada u grupu regionalizama (MS). Najranija potvrda potie iz prvog izdanjaVukovog Rjenika (JAZU). S-h. tnka je poimenien enski oblik prideva ta-nak koji je psl. porekla (*tnk) (ERS III, tanak).

II.1.2.2.1. Pecivo od kukuruznog brana

KUKRUZNICA, f. das Kukuruzbrot, panis e zea.Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: kukruznica i kukru-

znica (SANU), potvruju i Vukovo znaenje kao osnovno: 'hleb od kukuru-znog brana, kukuruza; proja'. Navode takoe dva pokr.: 'kukuruzovina: suvekukuruzne stabiljke, kukuruzna slama (severna Hrvatska); vrsta belog groatvrdih i gusto rasporeenih bobica (Bra)' (SANU, JAZU).

S-h. kukruznica potie od desupstantivnog prideva kukuruzan koji je po-imenien nastavkom -ica. Imenica kukuruz ima fonetske dublete na srp. i hrv.govornom podruju: sev. ak. kokuruz, kaj. kukuriza (to je slino polj. lekse-mi kukurydza). Kultura gajenja kukuruza rairila se na slov. teritoriji u XVIIveku, a sama leksema potie iz tur. jezika, gde je uruz 'pirina', a koku'smrad', dakle kokuruz znai 'pirina nieg sveta, raje'. Ova je leksema kaoslov. pozajmljenica prisutna u rum. jeziku (Erdelj) cocuruz (ERS II, kuku-ruz).

LDNJAA, f. vide lukovaa.Oblik iz Vukovog Rjenika spada danas u dijalektizme, u standardu nala-

zi se fonemski dublet: hladnjaa. Takoe znaenje koje je naveo Karadi:'proja, kukuruznica s perima crnog luka zameena hladnom vodom' je spored-no i pokr. Jednu od varijanti pripremanja ove realije navodi Trojanovi: Uuikom okrugu saspu u bakra kukuruzna brana i doljevaju hladne vode, me-aju ga kaikom ili rukama. Zatim nameste crepulju, koja je na vatri ugrejana iu nju izrue zakuhano brano iz bakraa. Zatim se testo u crepulji jo izgnjavi


i raspljote dok ne bude lepo uglaeno. Posle uzmu u aku malo brana i nji-me se rastre povrina hleba. Pee se naroito prvog dana posta, posle velikihpoklada" (Trojanovi, s. 3132). Nastanak ove lekseme motivisan je poseb-nim nainom pripremanja. Kao osnovni designat daje se danas: 'prostorija ukojoj se pomou posebnih ureaja odrava niska temperatura radi uvanja hra-ne, proizvoenja leda i sl.; zgrada, kamion, vagon, brod s takvim prostorijama;friider'. Direktno iz ovog znaenja potie fig.: 'zatvor, haps' (SANU). Najra-niji pomen lekseme u znaenju 'jelo' nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela(JAZU).

Srp. ladnjaa / hladnjaa je izgraena od prideva hladan (posvedoenog iu drugim slov. jezicima: bug. hladen, mak. laden, sln. hladen, polj. chodny,rus. holodn, to je psl. porekla: *holdn(j)) pomou nastavka -jaa (ERSI, hld).

LKOVAA, f. kukuruznica umijeana ladnom vodom s perima od cr-noga luka (cf. ladnjaa), eine Art Kukuruzbrot mit Zwiebel, panis genus e zea.

Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog Rjenika: lko-vaa. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'kukuruzni hleb umeen s perimacrnog luka'. U savremenom srp. jeziku postoji nekoliko sporednih: 'lukovac:vrsta jela od luka, orba sa dosta narezanog luka; lukovica: kratko podzemnostablo (luka, lale, zumbula) obavijeno sonim sabijenim listovima bez hlorofi-la, koji su bogati rezervnim materijalima; bulbus; naziv biljke ije lie miriena luk, koja se koristila u narodnoj medicini za previjanje rana (Knin)' (SA-NU). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanjaVukovog dela (JAZU). S-h. lukovaa je izvedena od desupstantivnog pridevalukov pomou sufiksa -aa. Pridev lukov izgraen je od imenice luk, koja jegerm. pozajmljenica iz psl. doba, upor. stvnem. louh (ERS II, luk1).

OPRNICA, f. Art Kukuruzbrot, panis genus.Savremeni renici daju isto znaenje: 'vrsta kukuruznog hleba, proja'(Li-

ka; aak). Motivisana je kvalitetom zrna koja se upotrebljava za spravljanjete vrste hleba, a izvedena je od trpnog prideva glagola opariti 'sagoreti, opei':oparan, pomou tvorbenog nastavka -ica.

OPRUA, f. (u Srijemu) Art Kukuruzbrot, panis genus.MS izostavlja tu leksiku odrednicu, a definicija designata koja se nalazi

u JAZU, upuuje na drugu realiju: 'kljualom vodom zameena pogaa, ArtKuchen, panis genus'. Motivisana je nainom pripremanja, izvedena od glago-la opariti 'zaliti vrelom vodom, uroniti u vrelu vodu', a za izgradnju je upotre-bljen sufiks -ua.

POLAKA, f. Kukuruzbrot, das zu lange im Backoffen gelegen, panise zea nimis diu coctus.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'kukuruzni hleb koji se odviedugo pekao, upoleaio se' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanjuVukovog Rjenika (JAZU). Ova leksema je izvedena od korena glagola pole-ati pomou nastavka -ka.

246 AGATA KRUSZEC

PRA, f. vide proja.

PRJA, f. 1) vide proso. 2) mit und ohne der Beisatz: kukuruzna (ivaeljo kukuruzna projo!), vide kukuruznica.

U dananjem srp. jeziku nalaze se dva fonetska oblika: prja i prha. Pr-vobitno je ova leksema obeleavala: 'vrstu itarica: proso'. Vremenom dolo jedo gubitka osnovnog znaenja i potpune promene sadraja realije: 'kukuruznihleb; hleb ili pogaa od kukuruznog brana to se pee za krsnu slavu; torta(Kragujevac, XIX v.)' (MS, JAZU). Prvi pomeni dananjeg i prvobitnog zna-enja potiu iz druge polovine XVIII veka (JAZU). Formalno, leksema je hi-pokoristik izgraen od imenice proso, iji je prvobitan oblik bio sledei: pro-sa, proha, to je u govorima lienim foneme h dalo oblik proje < prohe, zatimproja, proa (ERS III, proso).

II.1.2.2.2. Pecivo od peninog brana

CPOVKA, f. (Srijem, Bak. Ban.) ein kleinerer Laib Brot auf Reise, pa-nis compendiosior.

Savremeni renici daju isto znaenje: 'mali hleb od peninog brana, zaponudbinu' (Vojvodina) (MS). Najranije potvrde potiu iz XVIII veka (JAZU).

S-h. cpvka je dem. oblik izveden od imenice cpov pomou sufiksa -ka.Imenica cpov je pozajmica iz ma., gde cip 'mali kupovni hleb od pe-ninog brana', to su posudili i drugi jezici za obeleavanje iste realije: sln.cipov 'bolji penini hleb', ukr. cipo 'mali penini hleb', rum. ipu 'isto'(ERS I, cpov). Stariji ma. oblik cipou je pozajmljen iz srlat. zippula, ijeznaenje moe se rekonstruisati na osnovu znaenja lekseme sauvane u ital., akoja neposredno potie od srlat. zeppola 'pljosnat kola' (Natrtnik, s. 60).

LPINA, f.

LPINJA, f.eine Art Brots, schmal und lang, panis genus; daher dasRtsel (to mi ti je za to): Dok se otac rodi, cin po kui odi? T. j. lepinja.

Oblik lepina ima pokr. karakter, u standardnom srp. jeziku nalazi se obliklepinja. Znaenje nije se promenilo: 'ispeen hlepi, pljostan, okrugao iliduguljast' (MS). Navodi se jo fig.: 'ono ta je u obliku nalik na lepinju'(SANU). Najranija potvrda lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog iz-danja Vukovog dela (JAZU).

S-h. lpinja / lpina, sln. lepenj 'isto', e. lepenec 'isto', rum. lipie 'hlebkoji je tanji u sredini, a deblji naokolo' posuenica je iz ma., gde lepeny'isto' (ERS II, lpina).

PGAA, f. (ital. fogaccia ?) ungesuertes Weizenbrot, panis non fer-mentatus.

Savremeni renici navode sledea znaenja: 'okrugao i pljostan peninihleb od bezkvasnog testa, koji se nekada pekao u pepelu; vrsta kolaa od be-log brana, maslaca, jaja i eera,u obliku okruglog hleba, koji se priprema za


Uskrnje praznike: uskrnja; ono to je nalik na pogau' (MS). O nainuspremanja pogae informiu etnografski izvori: Proseje se penino brano,zamesi se mlakom vodom, posoli se dobro i izmea, pa se na dlanovima ras-pleti kao projni hleb, samo jo tanje. Stavlja se u tepsiju, pa se pod saem is-pee. U posne dane mae se medom, u mrsne umancetom. Dok se pee, trebaizbuiti viljukom pogau koja raste visoko. Kad pogaa moe to vie da sesavije i da se ne prelomi, u toliko je bolja" (Mijatovi, s. 3940). Prve potvr-de ove lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XV veka (JAZU).

S-h. pgaa ima svoje ekvivalente u drugim jezicima: sln. pogaa 'bolji,umeen sa maslacem hleb; ukraen sveama i cveem prilikom roenja, vena-nja i dr.', bug. pogaa 'okrugli hleb zameen bez kvasca', rus. poga 'pecivo',rum. bogaciu / pogaciu / pohaciu 'kola', alb. pogae 'kola', ngr. pogatsa'isto', ma. pogacsa, nem. dijal. pogatschn/ pogatsn 'kola', to spada u grupuposuenica slov. porekla. Analizirana leksema je pozajmljena iz ital. focaccia'isto', to potie iz lat. focacea, a ovaj oblik ima svoj izvor u srlat. focatia'isto' (ERS II, pgaa; Natrtnik, s. 2728).

U Vukovom Rjeniku istaknut je kao posebna odrednica dem. oblik pre-ma navedenom:

PGAICA, m. dim. v. pogaa.Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'dem. pogaa', ali

navode i drugo, iji sardaj nije povezan sa osnovnom realijom: 'vrsta kolaaokruglog oblika od testa (najee lisnatog) pomeanog sa sirom ili varcima,peenog u penici' (MS). Najraniji pomeni nalaze se u izvorima iz XV veka(JAZU). Leksema pogica izvedena je od osnove pgaa pomou sufiksa-ica (ERS II, pgaa).

SMIT, m. / SIMTA, f. das feinste Weizenbrot, panis triticei genus.Savremeni renici daju isto znaenje, taniji opis realije nalazimo kod

kaljia: 'vrsta malog, okruglog, kupovnog hleba od belog brana, ije je testozakuvano s posebnom vrstom kvasca; za luksuzniju izradu po narudbini sta-vlja se u testo mleko'. U potvrdama nalazi se od poetka XIX stolea (JAZU).

S-h. smit, simta je prisutan u drugim balkanskim jezicima: bug. cimit /simid / semid 'griz', rum. simit 'pereca', alb. semit, simite 'pekarnica', ngr.semidalij 'penino brano najboljeg kvaliteta'. Leksema je posuena iz tur.,gde je simit 'vrsta peninog hleba', to je arap. provenijencije, gde je smd'beli hleb'. Korenski nije ova re arap., potie ili od lat. simila ili od sanskr.samida (ERS III, simit; kalji, smit).

SOMN, m. der Laib (feinern Weizenbrots), panic delicatior.Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: smn.

Sadraj realije nije se promenio: 'tanak okrugao hleb od boljeg peninog bra-na ukiselo zameen'. Navodi se jo jedna: 'uopte kolut hleba' (MS). Prvipomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz druge polovine XVI veka(JAZU). S-h. smn, bug. somun, rum. somun 'isto', alb. samun 'kolut hleba'potie iz tur. jezika, gde je somun 'vrsta peninog hleba', ta je pozajmljenood ngr. fwmion 'okrugao hleb, somun' (ERS III, smun; kalji, smun).

248 AGATA KRUSZEC

U ekscerpiranoj grai nalaze se dve stilski markirane lekseme za obelea-vanje istog designata, ija je tvorbena osnova imenica somun: SOMNINA, f.augm. i SOMNI, m. dim.

U Vukovom Rjeniku navedena je takoe leksema koja obeleava 'speci-finu vrstu somuna':

NTRENK, m. dobro natrven i vrst somun (u Srbiji i u Bosni po varo-ima), eine Art dichtes Brot, panis genus.

Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: natrenik i natrnik, icitiraju Vukovu definiciju: 'dobro natren i vrst somun, hleb', to svedoi onjenoj arhainosti.

Natrenik je trpni pridev od glagola natreti natren, poimenien nastav-kom -ik (ERS III, trti).

II.1.2.2.3. Ostala peciva

JMENICA, f. das Gerstenbrot, pasis hordeaceus.Savremeni renici navode isto znaenje: 'hleb od jema' (MS), daju i

sporedno: 'vrsta velike slatke jabuke' (JAZU). Prvi pomeni lekseme potiu izXIX veka (JAZU).

S-h. jmenica je izvedena od desupstantivnog prideva jemen, u kojemje dolo do kontrakcije grupe -nn- (prvobitan, psl. oblik: *menn, to je po-sle nestanka poluglasnika u slabom poloaju i vokalizacije u jakom, kao i izvr-enju drugih fonetskih procesa prelo u jemenan, jemennog, to je u zavi-snim padeima dalo mogunost saimanja ove suglasnike grupe), izgraenanastavkom -ica (ERS I, jam).

PROSNICA, f. das Hirsenbrot, panis miliaceus.Savremeni renici navode sledea znaenja: 'hleb, pogaa ili kola od

prosenog brana; prosena slama' (MS). Leksema u prvom znaenju nalazi seu potvrdama od XVII veka, u drugom od XVIII. S-h. prosnica je izgrae-na od desupstantivnog prideva prosen pomou sufiksa -ica (ERS III, prso).

RAVNICA, f. Rockenbrot, panis secalinus.Savremeni renici navode isto znaenje: 'raan hleb, raenica' (MS).

Najraniji pomen lekseme potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h.ravica je izvedena od desupstantivnog prideva raov, poimenienog nastav-kom -ica (ERS III, r).

II.1.2.3. Jela od hleba

KVENICA, f. Brotschnitten in Eiern und Schmalz, cibi genus.Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela: kvenica.

Savremeni renici daju isto znaenje kao osnovno: 'jelo od kriaka hleba umo-


enih u umaku od mleka i jaja, prenih na masti' (SANU). JAZU navodi jojedno: 'kiseli kupus' (Istra).

S-h. kvaenica je izvedena od trpnog prideva glagola kvasiti 'vlaiti': kva-en, poimenienog pomou nastavka -ica (ERS II, kvs).

PPARA, f. eine Speise (altbacken Brot gesotten und dann abgeschmal-zen), cibi genus. Pitali nekakvo dijete: Kako se zove kod vas ladna popara?"A ono kazalo: Mi joj se ne damo ni poladiti."

Osnovno znaenje nije se promenilo: 'jelo nainjeno od starog hleba, po-parenog (zalivenog vruom vodom) i zamaenog' (MS). Renici navode i po-kr.: 'riblja orba' (Dubrovnik), kao i fig.: 'nevolja, neugodnost' (MS, JAZU).Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vuko-vog dela (JAZU).

S-h. popara je izvedena od korena glagola popariti 'politi vruom vo-dom' pomou nastavka -a (ERS II, para).

PRENICA, f. gebcktes Stck Brot, panis tostus.Pravilan akcenat zabeleen je u drugom izdanju Karadievog dela: pe-

nica. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'pren komad hleba; velikatava, tiganj za prenje kafe, kestenja, zobi i dr.; prznica, svadljivac, svadljivi-ca' (MS). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izda-nja Vukovog dela (JAZU). S-h. prenica je trpni pridev glagola priti pr-en, poimenien pomou sufiksa -ica (ERS III, priti).

II.1.2.4. Kolai, pite, poslastice

LVA, f. 1) eine Mehlspeise (von Weizenmehl, Schmalz und Honig), ci-bi genus

2) od oraa.U savremenom srp. jeziku nalazi se i fonetski dublet: hlva, a pravilan

akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela. Znaenje lekseme je danasisto: 'slatki od peninog brana, masti (ulja), eera (meda)' (MS), renicinavode pojedine vrste halve: bela 'od eera i oraha', domaa 'od brana ieera', etena 'od susamovog ili lanenog semena' (SANU). Nalazi se u po-tvrdama od XIII veka (JAZU).

S-h. halva, bug. mak. halva, rum. (preko srp.) (h)alv, ngr. xalbaj poti-e iz tur., gde helv 'poslastica', to je arap. porekla arap. halw 'isto: slat-ki' (ERS I, (h)alva; Vujaklija, halva).

BAKLVA, f. eine Art pita, placentae genus.Savremeni renici navode taniju definiciju: 'slatka pita od lisnatog testa,

od oraha, badema ili lenjika, prelivena rastopljenim eerom (medom)' (MS),kao i pojedine vrste: ul 'b. iji komadi imaju imaju oblik rue', eerli'b. prelivena sirupom od eera' (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVIII veka(JAZU).

250 AGATA KRUSZEC

S-h. baklva, bug. baklava, rum. baclava 'isto' posuenica je iz tur. jezi-ka, gde je baklava 'isto', to je arap. provenijencije: bqlaw, to je izvedenood arap. bql 'oblik na koji Arapi reu baklavu' (ERS I, baklva; kalji,baklva).

AIJA, f. eine Art geflter Kuchen, placentae genus.Kao osnovni oblik, u MS potvren je: ahija 'vrsta slanog kolaa', lekse-

ma se pojavljuje samo u Vukovom Rjeniku (JAZU). Taniji opis realije navo-di kalji: vrsta arijskog pekarskog slanog kolaa od belog brana. Pee seu obliku kruga od vie kockastih komada koji se lako odvajaju, te se i pojedi-nano mogu prodavati. Testo se zakuvava s posebnim kvasom koji se pravi odistuenog nohuta. Odozgo se mae uljem." Srp. ahija / aija tur. je proveni-jencije, gde je prisutan oblik kahi (kjahi) 'isto' (kalji, ahija).

KLA, m. 1) eine Art radfrmiges Brot, panis genus. 2) ein kleiner La-ib Brott, den die Mutter fr das Kind, bei Gelegenheit des Backens, mitbckt.3) ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, n.p. krsni kola; Zla kolaa!

Prvobitno znaenje ove lekseme bio je 'okrugao hleb', o emu svedoistslov. primer: kola 'okrugli hleb, panis rotundus', to je sauvano u govori-ma Crne Gore. Vremenom dolo je do specifikacije znaenja: 'beli, peniniokrugli hleb', hlebovi od drugog brana prestali su da se zovu kolaima, to jepovezano sa obiajem noenja peninog hleba za poklon. U savremenon srp.jeziku ovo znaenje se izgubilo, u tom smislu koristi se leksema hleb, pogaa.Zadrao se jedino naziv: slavski kola, kola za Boi (rodestvo kola), zaNovu godinu. Nastanak sledeeg znaenja: 'dar, poklon uopte' povezivao setakoe sa obiajem noenja poklona, jer je hleb bio glavna stvar u izvesnomdaru dolo je do proirenja sadraja realije. Leksema kla u znaenju 'slat-ki, poslastica; slatko jelo od finog peenog testa koje se slui posle glavnogjela'(MS) pojavljuje se u novije vreme, naroito u gradovima, gde su se obi-no pravili takvi kolai, a vremenom ovo znaenje je postalo glavno. Razvitaktakve semantike zasniva se isto na tradiciji noenja darova za posetu. Kolai pokloni pripremali su se sa eerom (medom), otuda ima u nar. pesmamaizraza: eerli kola, medeni kola. Bili su oni istovremeno manji naspramobinih peninih hlebova, ali, kao i oni, okrugli. U dananje vreme okruglioblik nije vie odluujua crta kolaa, nego je to njegov sladak ukus. Postoji ifig. znaenje ove lekseme, koje je motivisano prvobitnim okruglim oblikom:'ono to je kruno, kolutasto svijeno, prsteni; sveanj, snop; vrsta nakita' (Vu-ovi) (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVI veka (JAZU).

S-h. kla, bug. kola, stslov. kola, polj. koacz, e. kola, rus. ko-la 'okrugli hleb', sln. kola 'poseban kola, potica, pripreman za Uskrs' psl.je porekla: psl. *kola 'testo u okruglom obliku' i izveden je od psl. *kolopomou sufiksa -a. Ova leksema nalazi se i u drugim jezicima kao posue-nica slov. porekla: rum. colac, alb. kula, tur. kolak, ma. kalacs (ERS II, k-la).

U grai ekscerpiranoj iz prvog izdanja Vukovog dela nalaze se dve stilskimarkirame lekseme: KOLI (dem.) i KLA (hip.).


MAVI, m. eine Art Mehlspeise,cibi farinacei genus (sterr. Scheeballen,Krapfenteig in Schmalz gebacken).

Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: mvi i mvi, kao idva fonetska oblika: mavi i mafi. Znaenje nije se promenilo: 'vrsta kolaaprenog na ulju ili masti, koji se pravi od tanko izvaljanog testa umeenog sjajima' (Vojvodina) (MS; kalji, mfi, mvi). SANU navodi dodatno reali-ju: 'mavinjak: sprava za rezanje i ukraavanje mavia'. Najranija potvrda lek-seme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU).

Srp. mavi/mafi potie iz tur., gde je mafi 'isto', to je arap. porekla:m fhi sy 'nema u njemu nita' im se stavi u usta, rastopi se, tako kaoda se nije nita pojelo" (kalji, mfi).

MEDNJK, m. 1) tj. prsten, ein gelber Ring von Bronze, anulus aene-us. 2) medenjaci, Honigkuchen, placentae mellitae.

Savremeni renici navode isto znaenje, s primedbom da se u glavnompojavljuje u mnoini: 'suvi, s medom umeen slatki kolai, obino polulopta-stog oblika' (SANU). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju VukovogRjenika (JAZU).

S-h. mednjk, sln. medenjak 'isto' potie od prideva meden, izvede-nog od imenice med psl. porekla nastavkom -en, poimenienog pomou sufik-sa -jak (ERS II, mednjk).

PTA, f. ein Kuchen, placenta.Pravilno naznaeni akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela.

Savremeni renici navode taniju definiciju: 'vrsta kolaa nainjenog od nasla-ganih ili smotanih listova testa: slatka, slana, guvara, zeljanica' (MS). Prvipomeni potiu iz XVII veka (JAZU). S-h. pita, bug. mak. pita, rum. pit, alb.pit pozajmljenica je iz tur., gde je pit, pite, pide 'isto', to je posueno iz sr-gr. pita, a to je u ngr. dalo oblik phtta (ERS II, pita; kalji, pita).

U ekscerpiranoj grai nalazi se jedan stilski markiran oblik ove lekseme:

PITLJICA, f. (dim. v. pita) eine Art gefllter Krapfen, placentarumfarctarum genus.

Savremeni renici navode isto znaenje:'vrsta utipka nadevenog sirom ilipekmezom; dem. pita' (MS). Najraniji pomen lekseme potie iz prvog izdanjaVukovog Rjenika (JAZU).

Leksema pitljica izvedena je od tvorbene osnove pitulja (dem. oblika odimenice pita) pomou sufiksa -ica.

U semantikom polju 'vrste pita' nalaze se sledee lekseme:

GBANICA, f. eine Art Kuchen, placentae genus.U savremenom srp. jeziku ova leksema obeleava sledeu realiju: 'vrsta

jela od razvuenih listova testa meu koje se stavlja sir izmean s mlekom ijajima' (MS). Ranije je oznaavala sinonim za pitu. U Hercegovini zabelee-na je slatka varijanta posne gibanice od oraha koja se priprema uoi Boia(JAZU). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU).

252 AGATA KRUSZEC

S-h. gibanica, sln. gibanica 'vrsta jela od razvuenog lisnatog testa sa ra-znim nadevima, poznata u istonoj i jugoistonoj Sloveniji: belokranjska, prek-murska, prleka', bug. mak. gibanica izvedena je od trpnog prideva glagolagibati: giban, pomou sufiksa -ica (ERS I, -gnuti, -gnem).

GUVAA, f. tj. pita, der Strudel (eine Speise von gewickeltem Teig),cibi genus.

Savremeni renici navode ovu leksemu kao arhaizam prema novijem:gvara. Njeno znaenje nije se promenilo: 'vrsta pite ije je testo mestiminonabrano, zbrkano' (SANU). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vu-kovog dela (JAZU).

S-h. gvaa je izvedena od korena glagola guvati pomou nastavka-aa i motivisana je nainom pripremanja. Glagol guvati potie od psl. imenice*g, gva, koja je posvedoena u svim grupama slov. jezika: s-h. guva,sln. huva, bug. ga, gava, polj. gew, gwa, ukr. guva (ERS I, gva).

SAVJAA, f. 1) eine Art Speise, die strudelartig gewickelt ist, cibi ge-nus, placentae genus.

2) koliba, einr zeltartuge Htte, tugurii genus.Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'vrsta pite od savi-

jenih listova testa', daju i nekoliko sporednih: 'koliba u obliku atora; drvo nakoje se fieci savijaju (Boka); grebenica, povaljena vinova loza' (MS, JAZU).Najraniji pomen osnovnog znaenja nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rje-nika (JAZU).

S-h. savjaa je izvedena od korena iterativnog glagola savijati, izgraenapomou sufiksa -aa (ERS III, viti).

TCI-aka, m. pl. (u Srijemu, Bak. i u Ban.) eine Mehlspeise (etwasterr. Brotstrudel, placentae genus: uradio kao Nasta take.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta nadevenog testa' (Vojvodi-na). Najstarija potvrda nalazi se u prvim izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

S-h. tci, sln. taka 'vrsta kolaa: hleb s jajetom to se priprema za Us-krs', odgovara austrijskom nem. Taschkerl 'vrsta kolaa', a taj oblik je u celinisauvan u okolini Zagreba: takerli, takerli 'isto'. Leksema tci je pozajmlje-na iz nvnem. Tasche 'tana'i izvedena pomou sufiksa -ak u mnoini: -ci(ERS III, taska).

TIPAK, m. (sterr. die Zwickkrapfen), placentuae genus.U savremenom srp. jeziku ova leksema ima prvobitno znaenje: 'utip,

komadi', tek kao drugo navodi se Vukovo: 'vrsta kolaa od kiselog testa pr-enog na masti, priganica, hristula' (MS; JAZU). Spadaju u kategoriju jelakoja se pripremaju u sveanim prilikama, za goste, uz praznike itd." (Palave-stra, s. 292). U potvrdama se nalazi od XVII veka (JAZU).

S-h. tipak je izveden od glagola utipati pomou sufiksa -ak, to je pre-vedenica iz austrijskog nem., gde Zwickkrapfen 'isto' (ERS III, tpati).

U ekscerpiranom leksikom fondu nalazi se jedan sinonim za gore nave-denu leksemu: KOLII.


ZRDE, n. eine Art kalte Mehlspeise mit Honig, cibi genus.Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta slatkog posnog jela od pi-

rina (ree od tuene penice, testa) koji se kuva naitko s medom (eerom),zaini afranom (cimetom)' (SANU).

Najstariji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).Srp. zerde, bug. zerde potie iz tur., gde zerde 'ut', to je posueno

iz arap., gde je zerde 'isto' (ERS , zrde; kaqi, zrde).

II.1.3. Jela od jaja

MBUR, m. eine Eierspeise, cibus ex ovis(etwa ster. gesetzte Eier).Nastavi se voda u tiganju, pa se posoli; kad voda uzavri, onda se na nju razbi-ju jaja, te se itava (ne mijeaju se) skuvaju; pa se onda voda iscijedi i metnese mjesto nje skorupa te se jaja kao malo zaine; ekoji jot utuku bijeloga lu-ka te i zalue.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela od jaja i skorupa'(MS), citirajui nain pripremanja iz Vukovog dela (JAZU). U etnografskimizvorima i kod kaljia, analizirana leksema obeleava jo jedan designat: jajana oko 'jelo od jaja koje pravi tako to se jaja izbiju i pre na maslu ili nakajmaku bez meanja, moe se dodati crni luk ili suvo meso' (Gri-Bjeloko-si, s. 101; kalji, mbur). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vu-kovog renika (JAZU). Srp. mbur je pozajmljen od tur. lbir, rbir 'isto'(kalji, mbur).

KAJGANA, f. eine Art Eierspeise, ferculum ovorum (?).SANU navodi dve akcenatske varijante: kjgana i kjgana. Savremeni

renici daju isto znaenje: 'jelo od isprenih jaja', o razliitim nainima pri-premanja govori se u etnografskim izvorima: jaja se pri na masti ili na slani-ni, sa crnim lukom i paprikom" (Grbi M., s. 200); pre prenja razmute se sakukuruznim branom, a u letnje doba umesto masti za prenje koristi se kaj-mak ili pavlaka" (Mijatovi, s. 22); razmute se sa malo vode ili mleka, pa sejo dodaje malo peninog brana i soli i tu se smesu pri na maslu" (Gri--Bjelokosi, s. 92). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vu-kovog dela (JAZU).

S-h. kajgana, bug. dijal. kagana, mak. kajgana, alb. kaikana sa istimznaenjem pozajmljeno je iz tur., gde je kaygana 'isto', to potie od pers.hygene (kalji, kajgana).

PRVRATA, f. prevratua, ein Gericht von Eiern, placentae genus exovis. Kukuruzno brano zakuva se jajima (u kakvom sudu), pa se onda onajskrob izaspe u tiganj na vruu mast; kad se odozdo potpee, onda se prevrnete se i s druge strane ispee; potom se jede (najvie vrue). PREVRTUA, f.v. prevrata.

Prema savremenim renicima znaenje je isto: 'vrsta jela od jaja i bra-na, preno na masti', obe lekseme su danas dijalekatski markirane (MS, JAZU).Najranije posvedoenje leksema potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika(JAZU).

254 AGATA KRUSZEC

Lekseme prevrata i prevratua su izvedene od korena glagola prevratiti'okrenuti naopako', pomou sufiksa -a i -ua i kao deverbativi motivisane sunainom pripremanja.

RVITO JAJE, n. das weiches Ei, ovum sorbile.Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: rvito i rvito jaje.

Do danas nije se promenilo znaenje: 'meko skuvano jaje'. Tako pripremljenajaja spremaju se posebno za bolesnike (Pavlovi, s. 60). Najstarija potvrda lek-seme nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

S-h. rovito jaje, bug. rohki ca, mak. rovko jajce potie od ngr. aygarochta (ERS III, rovito), gde rochtoj znai 'koji se jede i pije srui' i poti-e od glagola roycw 'srem' koji vodi poreklo od stgr. glagola rocw 'isto'(BER, rofit).

II.1.4. Jela i preraevine od mesa

II.1.4.1. Topla jela

KE, -eta, n., v. keke.

KKE, -eta, n., eine Speise von Weizen und Fleisch, cibi genus (solem-nioris).

Danas u srp. jez. prisutne su obe fonetske varijante, a nije se promeniloni znaenje lekseme: 'vrsta jela: dobro uvarena kaa koja se spravlja od olju-tene penice i kokoijeg mesa koje se varenjem celo raspadne' (kalji,kke). U nekim srp. govorima nalaze se oblici mukog roda za obeleavanjeistog designata: ket, ket (juna Srbija, Pe) blii izvornom tur. obliku(ERS I, ke). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela(JAZU).

Srp. kke, ke, rum. cheschet 'isto', bug. kekk 'isto' posuenica jeiz tur., gde kekek 'orbasto jelo', to je nasleeno iz pers., gde je kekek de-minutivni oblik izveden od lekseme kek (kalji, kke). Tur. nastavak -ek jeizmenjen u Srbiji i Rumuniji na -et, a on je dao povod prelazu u deklinacijusrednjeg roda tipa -e, -eta (ERS I, ke).

EVP, m. eine Art Braten, frusta carnis simul assata (sine ossibus).Savremeni renici navode nekoliko fonetskih varijanti: vap, bab, -

vab i daju isto znaenje: 'komadi mesa ispeenog na ranju ili rotilju' (MS).Postoji jo jedno: 'vrsta jela: vareno meso iseeno na komade sa dosta umaka'(kalji, vap). Zabeleen je takoe dem. pluralni oblik: vapii, kod kojegje dolo do diferencijacije realije naspram osnovne: 'valjii samlevenog ili sit-no iseckanog meca ispeenog na aru (rotilju)' (MS). Prvi pomeni potiu izXVIII veka (JAZU). S-h. vap, bug. kebab 'isto', ngr. kmppi 'isto', rum.cukebap 'peeno pile', pozajmljenica je iz tur., gde je kebap 'isto', to je po-sueno iz arap., gde je kbb 'isto' (kalji, vp). Prisustvo foneme v"umesto b" u obliku vp zasniva se na disimilaciji b-b > v-b (ESR I, vp).


FTETA, n. pl. ein Gericht (von Fleisch Kndel), cibi genus. Isjeca sesitno prijesno meso i metne se u njega malo bibera i sitno isjecanoga crnogaluka, pa se onda naine kao orasi i umeljaju se u enino brano (i to se zovuufteta). Poslije toga ufteta se popre na maslu, pa se pospu bijelim lukom ikiselim mlijekom.

Savremeni renici navode dve morfoloke varijante: fte, -eta i fta, -e(MS). Danas se ee upotrebljava druga enskog roda. JAZU daje samooblik mnoine srednjeg roda citirajui Vukovu definiciju. Potvreno je istoznaenje lekseme: 'prena loptica samlevenog mesa; jelo pripremljeno od ta-kvih loptica u sosu' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vuko-vog Rjenika (JAZU).

S-h. fta, fte, bug. kyft, rum. chifte, alb. patayft, ngr. kectj'isto: vrsta jela' (ESR I, fta) posuenica je iz tur., gde je posvedoena lekse-ma kfte, to potie od pers. kfte izvedenice od pers. glagola kften 'istui,satriti, smrviti' (kalji, fte).

VEE, -eta, n. 1) zemljan sud (kao zdjela), to se u njemu pee mesou pei; 2) ono meso.

Danas u srp. jeziku nalazi se oblik mukog roda: ve, renici navodeista znaenja: 'jelo od mesa sa pirinem, krompirom, raznim povrem; dubljizemljani sud u kojoj se pee takvo jelo'. Kao i jedno dodaju: 'plitki, veliki ze-mljani sud za razlivanje mleka (Pritina)' (SANU).

Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU).Srp. ve, vee, bug. gyve, give, geve 'isto' tur. je provenijencije,

gde gve 'zemljani sud, tava za peenje', dakle naziv za vrstu jela je sekun-daran i prvobitno je oznaavao 'neto to se pee u takvom sudu' (kalji,ve).

SJEAK, -ka, m. (Erc.) od peena brava, ili od koze, ono izmeu bu-tova i rebara, das ausgehauene Stck eines gebratenen Lamms von der Hftebis zu den Rippen, pars ex secta agui assati: taj se rani isjecima.

U savremenom srp. jeziku nalazi se ekavska varijanta ove lekseme: se-ak. Kulinarsko znaenje: 'meso iseeno izmeu butova i rebara peenog bra-va; bubrenjak' danas je sporedno, a kao osnovno navodi se: 'ono to je u ne-emu iseeno, izrezano, iseeni deo, komadi neega'. Najraniji pomen lekse-me nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU).

S-h. seak, sjeak izveden je od prezentske osnove glagola sei, seem,izgraen pomou sufiksa -ak i motivisan je vrenom radnjom (ERS III, sji).

KLJA, f. eine Art Speise, cibi genus.Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: klja i klja, i daju

sledea znaenja povezana sa kulinarstvom: 'vrsta jela od kuvanog kupusa samesom; vrsta jela od prenog ili kuvanog krompira sa mesom; vrsta jela odboranije (Pljevlja)' (SANU). Najraniji pomen potie iz prvog izdanja Vukovogdela. Srp. klja posuena je iz tur. jezika, gde je potvren oblik kalya 'jelo odkupusa s mesom', to potie od arap. qaly (kalji, klja).

256 AGATA KRUSZEC

PECVO, n. 1) Braten, quod assatur, cf. peenka, peenje: mesan raanj,gvozdeno pecivo: t.j. prsten na prstu; 2) cio brav ispeen, ein ganzes gebrate-nes Schaf, auch eine Ziege, integra ovis assata;

Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela: pcivo. Pr-vobitno analizirana leksema je imala znaenje: 'peenje (radnja)' (JAZU), po-tom dolo je do specifikacije: 'peena neka ivotinja (jagnje, jare, prase, brav)itava ili komad mesa'. U savremenom srp. jeziku ova leksema obeleava 'pe-karske proizvode uopte', Vukovo znaenje smatra se pokr. (MS). Prvi pomenilekseme u znaenju 'peenje radnja' potiu iz XVIII veka, a kao 'peenomeso' pojavljuje se od poetka XIX veka (JAZU).

S-h. pcivo, sln. pecivo 'isto: pekarski proizvodi', polj. pieczywo 'isto',rus. nar. peivo 'isto' izvedeno je od glagola pei (psl. porekla: *pekti, pek),s tim to c umesto oekivanog je analogno prema imperativnom obliku: peci(Snoj).

PENKA, f. der Braten, caro assa.Savremeni renici navode isto znaenje: 'peenica, za jelo prireeno pe-

eno meso'. Kao i sporedno iz botanike terminologije: 'sorta kruke'(MS). U potvrdama se nalazi od XVIII veka (JAZU). S-h. penka, sln. peen-ka 'isto' izvedenica je od glagola pi, tanije je poimenien trpni pridev pe-en pomou sufiksa -ka (ERS II, pi). U Stulievom reniku nailazimo na po-datak da je ova leksema preuzeta iz rus. jezika.

PENJE, n. vidi pecivo.Savremeni renici navode sledea znaenja: 'deverbativ od glagola pi;

peenica, peenka: peeno meso pripremljeno za jelo; hleb (XVI-vekovni spo-menici)' (MS, JAZU). Prvi pomeni lekseme u znaenju 'peeno meso' potiuiz XVIII veka. Penje je deverbativna imenica koja oznaava vrenu radnju, anastala je jo u psl. doba, o emu svedoe njeni ekivalenti sa istim osnovnimznaenjem u svim grupama slov. jezika: s-h. penje, sln. peenje, bug. pee-ne, polj. pieczenie, rus. apeenie. Taj apstraktum je postao konkretum prilinorano, o emu svedoe zabeleene ve u XVI veku posuenice u ma. pecsnye 'meso iz goveeg buta' i rum. pecsenie, pecsinye 'isto' (ERS II,pi).

PILV, m. 1) vide svadba. 2) gekochter, dichter Reis, oryza cocta spissa.Savremeni renici navode ista znaenja: 'vrsta jela: gusto kuvan pirina

sa pileim ili ovjim mesom; pir, svadba'. Sekundarno je ogranieno na terito-riju BiH (JAZU). Kao motivaciju njegovog nastanka daje se etnografski poda-tak da se u nekim krajevima ovo jelo slui kao glavno za vreme svadbe (ka-lji, pilav). Prvi pomeni lekseme u znaenju 'jelo' potiu iz druge polovineXVIII veka (JAZU).

S-h. plav, bug. pilaf, rum. pilaf 'jelo' pozajmljeno je iz tur., gde jepilv 'isto', to je pers. provenjencije: pilw, pelw (kalji, plav; ERS II,plv).


SRMA, f. eine Art Pastete, mit Weinlaub oder Krautblatt umwickelt, ar-tocreatis genus.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela od pirina i sitno isec-kanog mesa, uvijenog u lie (kiselog) kupusa ili vinove loze' (MS). Najranijapotvrda potie iz prvog izdanja Vukovog renika (JAZU).

S-h. srma, bug. sarm, rum. sarm(le), ngr. sarmaj 'ista vrsta jela' po-zajmljeno je iz tur., gde sarma bukvalno znai 'ono to je zavijeno, zamotano'(kalji, srma).

KMBE, -beta, n. vide bura.Savremeni renici navode sledea znaenja: 'govei burag; jelo spremlje-

no od buraga, kembii' (MS). Danas za realiju 'jelo' upotrebljava se dem.pluralni oblik: kmbii, a osnovna leksema je izgubila ovo znaenje. Etno-grafski izvori navode jo jednu realiju: kembe drob i creva ovja ili gove-a operu se, pa se seku sitno, see se jo crveni luk, osoli se, pobiberi i dobroskuva na gusto" (Gri-Bjelokosi, s. 101). Najraniji pomen lekseme u prvomznaenju nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

S-h. kmbe, bug. kembe 'isto', ngr. skempj 'isto' posuenica je iztur., gde ikembe 'trbuh, burag', to je pers. porekla ikembe 'isto' (kalji,kmbe).

II.1.4.2. Hladna jela i preraevine

DKTALICE, f. pl. die Gallerte, die Sulze, coagulum. cf. pae, pitije.U srp. standardu prisutna fonetska varijanta dhtalice, sa sauvanim istim

znaenjem: 'jelo od iskuvanih delova mesa (najee nogu i delova glave) kojise ostave da se ohlade i stegnu zajedno sa sokom; piktije, hladetina'. Oblikdktalice je dijalekatski markiran (SANU). Najraniji pomen nalazi se u prvomizdanju Vukovog renika (JAZU). S-h. drhtalice je poimenien radni pridev odglagola drhtati: drhtal pomou sufiksa -ica u mnoini: -ice (ERS I, drhtati).

U ekscerpiranoj grai nalaze se jo dva sinonima za ovu leksemu kojaobeleavaju istu realiju, oba tur. porekla, ali o raznoj motivaciji:

PE, f.pl. die Sulze, gelatum, coagulum. cf. pitije.Savremeni renici navode isto znaenje: 'hladetina, piktije, drhtalice'

(MS).Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Anali-

zirana leksema nalazi se u drugim balkanskim jezicima: s-h. pae, bug. pae,rum. pacea, alb. paa, ngr. patsj 'jelo: drhtalice' i posuena je iz tur., ukom je prisutna leksema istog znaenja paa, to je pers. provenijencije, gdepae je dem. oblik od p, py 'noga' (kalji).

PTIJE, f. pl. vide pae.U standardnom srp. jeziku prisutan je fonetski dublet: phtije, koji spada

u grupu pluralia tantum. U govorima s-h. podruja potvrena su jo dva obli-ka: ptije i pktije. Savremeni renici navode isto znaenje: 'ohlaen i zgusnuti

258 AGATA KRUSZEC

sok u drhtavom stanju od iskuvanog mesa i kostiju; hladetina, drhtalice, pae'(MS). U potvrdama nalazi se od XV veka (JAZU).

S-h. phtije, bug. pihtie, rum. piftie 'isto', ngr. phkt0 'sir od ugruanogmleka' potie iz tur., gde pihti 'jelo: pae, hladetina', to je pozajmljeno izpers., u kom je prisutan oblik puht izveden od trpnog prideva puhte 'kuvan'(kalji, phtije).

KOBSICA, f. die Wurst, farcimen botulus.Savremeni renici belee isto znaenje: 'vrsta prehrambenog proizvoda,

crevo napunjeno iseckanim mesom, slaninom i dr.' (SANU). Analizirana lek-sema je zapravo dem. oblik izveden od imenice kbasa, koji je prvobitno obe-leavao ovu realiju, ali u novije doba preovladao je mlai, a izvorni je nestaoiz srp. jezika. Renici navode jo nekoliko fig. znaenja, motivisanih fizi-kim izgledom designata: 'neto nepotrebno dugako; snopi nainjen od sitnoggranja za utvrivanje rene obale i uopte kao ratno utvrivanje; naziv planineu Srbiji, blizu Kruevca' (SANU). Prva posvedoenja potiu iz XVI veka(JAZU).

Ova leksema je prisutna u svim grupama slov. jezika: s-h. kobsica, ak.kajk. sln. klobasa, bug. klbasa, rus. kolbasa, polj. kiebasa, e. klobasa i naosnovu veine formi moe se rekonstruisati psl. oblik: *klbasa. Kao pozajmi-ca nalazi se takoe u ma.: kolbsz. Ovu teoriju osporavaju oblici iz srp., hrv.,e. jezika, kao i kajk. i ak. nareja, jer ako se pogleda ovaj problem sa takegledita istorijske gramatike, u srp. i hrv. jeziku trebalo bi da bude prisutanoblik kubasica, u sln., kajk. i ak. kolbasa, a u e. klbasa. Zato se sma-tra da je ova leksema posuena, ili iz tur., li iz hebr., ili iz franc. (ESR II,kbasa; Vasmer, kolbasa).

U ekscerpiranoj grai nalaze se tri lekseme koje spadaju u semantikopolje 'vrste kobasice':

SDUK, m. vide kobasica.Savremeni renici navode isto znaenje: 'kobasica od bravljeg ili goveeg

mesa' (MS). Navode se jo dva, koja su motivisana izgledom osnovne realije:'slatki od brana, eera i ire u obliku kobasice; ledena svea, ledenica, lede-njak koji ima slian oblik' (MS). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenjupotiu iz XVII veka (JAZU). Srp. sduk, bug. suduk, rum. sughium / sugi-um, alb. suvhuk 'vrsta kobasice' pozajmljenica je iz tur., gde sucuk 'uopte ko-basica' (kalji, sduk).

DGERNJAA, f. die Leberwurst, farcimen hepaticum.Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: digrnjaa i digr-

njaa, i isto znaenje: 'bela kobasica, od digerica'(MS). Najranija potvrda na-lazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Analizirana leksema je iz-vedena od desupstantivnog prideva digeran i izgraena pomou sufiksa -jaa(ERS I, dgera). Tvorbena osnova potie od imenice dgera 'jetra', iji demi-nutiv dgerica vri sinonimnu funkciju u odnosu na osnovnu leksemu, i po-zajmljena je iz tur., gde je ciger 'jetra', to je pers. provenijencije, gde je giger'isto' (kalji, dgerica). Pretpostavlja se da je razlog pozajmljenja ove leske-


me bio religiozan, domaa leksema jetra je bila izbegavana da se nazove pra-vim imenom sa kulinarskom konotacijom, to je bila pojava prisutna u svimslov. jezicima. Re je se o tabuu vezanom za predstavu due oveka. Funkcijajetre je bila verovatno poistoveena sa centrom ivota, a jo u srednjovekov-nim tekstovima leksema ivot pojavljivala se kao sinonim za duu (Mihajlovi,s. 1214).

KRVVICA, f. 2) die Blutwurst, botulus cruore farctus.Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: krvvica i krvvica, i

isto znaenje kao osnovno: 'kobasica nadevena krvlju'. Ova leksema obeleavai druge realije: 'krvava oteklina, otok koji krvavi; krvavo, teko steeni novac;biljka iz porodice otolista s modrim cvetovima, Alkanna tinctoria' (MS). Pre-ma etnografskim izvorima: Krvavica kokuruzno brano, zamijeseno krvlju,i malo ukrikano loja, te peeno u tevsiji, kao hljeb" (Zovko, s. 112). Prvi po-meni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XVII veka (JAZU).

Leksema krvavica je prisutna u svim grupama slov. jezika: sln. krvavica'kobasica; krvav oteklina; teko steen novac; biljka', bug. krvavica 'kobasi-ca', polj. krwawica 'teko zaraen novac', rus. krovavica 'kobasica; krvavaoteklina; teko steen novac', na osnovu ega moe se rekonstuisati psl. oblik:*krvavica, koji je izveden od psl. desupstantivnog prideva krvav pomou su-fiksa -ica (ERS II, krv).

PSTRMA, f. 1) die Forelle, fario trutta 2) n. p. kozja, ovja, gerucher-te Ziege oder Schaf, capra fumo durata.

U drugom izdanju Vukovog dela navodi se pravilni akcenat: pstrma. Sa-vremeni renici belee ista znaenja: 'pastrva, vrsta ribe; sueno i dimljeno go-vee, ovje, kozje ili svinsko meso' (MS). Najranija potvrda potie iz prvogizdanja Vukovog renika (JAZU).

Analizirana leksema sa istim znaenjem nalazi se u drugim balkanskimjezicima: bug. pastarta, rum. pastrama, alb. pastrna, ngr. pastramaj, to jepozajmljeno iz tur., gde je pastrma, basdrmma participijum od glagola bas-drmak 'pritisnuti' (kalji, pastrma).

PDROBAC, m. das Eingebrochte, intritia: ostavio je podrobac u anku.Savremeni renici navode sledea znaenja: 'neto podrobljeno, udroblje-

no u kakvo jelo; kuvan drob zatopljen lojem, zatop: jelo od sitno iseckanog iprokuvanog droba' (JAZU). Kao obeleje prvog designata, leksema nalazi se upotvrdama od XVIII veka, kao drugog potvrena u prvom izdanju Vuko-vog dela (JAZU). S-h. pdrobac je izveden od korena glagola podrobiti pomo-u sufiksa -ac.

PRUTA, f. Art Schinken (von Rindfleisch), pernae genus (italinischpresciuttio).

Savremeni renici navode dve morfoloke varijante: put i puta, i istoznaenje: 'unka, but, butina; osoljeno i osueno svinsko, govee ili drugo me-so; osoljeni i osueni svinski but' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvomizdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

260 AGATA KRUSZEC

S-h. prut/pruta, sln. prut, alb. brut potie iz ital., gde su prosciutto,presciutto 'isto', to je lat. provenijecije, gde je perexsctus 'sasvim isisan' (saper- i ex- za pojaanje), to je izvedeno od glagola scare, exscare 'isisati'(ERS III, perutak; Gluhak).

NKA, f. der Schinken (sterr. der Schunken), petaso, perna.Savremeni renici navode isto znaenje: 'svinski but, pleka, obino uso-

ljena, osuena dimljenjem' (MS). U potvrdama nalazi se od XVIII veka (JAZU).S-h. nka, sln. unka, bug. unka, e. unka, rum. unc pozajmljenicaje izaustrijskog nem., gde die Schunke 'isto', polj. oblik szynka, brus. nka, ukr.inka, posueni su od nvnem. die Schinken 'isto' (ERS III, unka).

VALICA, f./VJALICA, f. t.j. mesa, ein Stck geruchtes Fleisch,segmentum carnis fumo durate.

U Vukovom Rjeniku zabeleene su ekavska i (i)jekavska varijanta lekse-me. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: va-lica i vjalica. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'naprava na kojuse vea odea ili neto slino; obeeni komad mesa isuenog na dimu, mesoiseeno kao za veanje (BiH, Srbija); grozd ili vie grozdova na otkinutoj lozi(Slavonija); prezrela smokva koja visi; po dva ili po etiri povezana klipa ku-kuruza (Boljevaki srez)' (MS; JAZU). Prve potvrde lekseme u znaenju'smokva' potiu iz XVIII veka, kao obeleje realije 'meso' pojavljuje se u pr-vom izdanju Vukovog renika (JAZU). S-h. v(j)ealica je izvedena od radnogprideva glagola v(j)eati v(j)eal pomou sufiksa -ica (ERS III, visjeti).

II.1.5. Jela i preraevine od voa i povra

GR, m. (u Erc. i grag), graa ili gr, (u Srijemu, Bak., Ban. pasulj), dieFasole, faseolus vulgaris Linn.

Savremeni renici navode sledea znaenja:'opti naziv mahunastih bilja-ka; vrsta mahunaste biljke iji se zrnasti plod upotrebljava kao ljudska hrana,pasulj' (SANU). Najraniji pomeni pojavljuju se u XVI veku (JAZU).

Hrv. grah / gra / grag, polj. groch, rus. goroh, psl. je porekla: *gorch.Kao pozajmljenica, ova je leksema prisutna sa istim znaenjem i u drugim je-zicima: gr. graxoj, tur. grah, alb. groshe. Na osnovu baltikih paralela: lit.garas, kao i germanskih: nvnem. Giersch, moe se zakljuiti da suglasnik hje kontinuant ie s (ERS I, grah).

KMBOST, m. eine Speise von gekochten Sauerkraut, cibi genus e bra-sica acida: Isjee se kiseo kupus na prokole, pa se skuva; potom se izvadi izorbe te se oladi, pa se onda zalui bijelim lukom (ili pospe slaicom), i takose jede (uz post).

Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'vrsta jela ili orbeod iseckanog kiselog kupusa', a daju i drugo, iz kulinarske terminologije: 'jelood ukuvanog ili konzerviranog povra' (SANU). Nalazi se u potvrdama odXVIII veka (JAZU).


S-h. kombost, bug. kombos, kombus 'salata, turija od cvekle', mak. kom-bost 'salata' (ERS II, kapuc) potie od svnem. Kumpost, Kompost 'konzervi-ran, naroito kiseli kupus', to je posvedoeno nem. dijalektizmima Kompost,Kompst, Komst. Prvobitan izvor pozajmljenice je lat., gde je compos(i)ta 'kise-li kupus' (BER, kombos; Sawski, kapusta).

OAP, OAF m. suvo voe, kao n. p. ljive, jabuke, kruke itd., gedrr-tes Obst, poma tosta: evojka se veseli: / Udau se k jeseni. / Nema kujodara. / Imam vreu oapa, / Svakom svatu po aka."

Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela: af.Renici navode nekoliko fonetskih dubleta ove lekseme: haf, hap, af,ap. Kao i, osim Vukovog, dodatno znaenje: 'kuvano suvo voe, kompot odsuvog voa' (MS). Prema etnografskim izvorima ova leksema obeleava jojednu realiju: 'orba od kuvanih ljiva koja se pije posle jela' (Petrovi, s.137). Prvi pomeni nalaze se u spomenicima iz XVIII veka (JAZU).

S-h. af, bug. (h)oav 'isto', alb. (h)oaf, haaf 'vrsta vonog kompota'potie od tur. hoaf, to je pers. provenijencije: pers. hob je sloenica o bu-kvalnom znaenju 'dobra voda' ho 'dobar' i b 'voda' (kalji, haf;ERS I, haf).

PPULA, f. n. p. od graa, t.j. kad se kuvan gra izgnjei bez orbe, tako iod soiva, ein Fisolenmus, puls e faseolis.

MS navodi isto znaenje: 'jelo od kuvanog i izgnjeenog graha, pasuljaili soiva i krompira'.

Prve potvrde lekseme potiu iz XVIII veka (JAZU).Srp. papula, e. papula je izvedenica od glagola papati 'u deijem jezi-

ku: jesti' to potie od lat. pappo, pappare 'jesti' i prisutno je u drugim evrop-skim jezicima kao deo internacionalnog dejeg govora: ital. pappare, nem.Pappe, ngr. papa 'popara'. Izgraeno je reduplikacijom korena PA- kao ma-ma, tata i dr. (ERS II, papati).

PASLJ, -lja, m. (u Srijemu, Bakoj, Banatu) vide gra. Proi ga sebrate; vidi da mu ni ime nije kao u ostalije smokova: pas i ulja! Okani ga sebrate, taj je svu Bosnu isturio" (t.j. isturili se da ne poste i da ne jedu pasu-lja) Tako reku kato u ali onome koji jede pasulj, a ima jo kakva jela.PASLJINA augm.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta biljke iji se zrnasti plodupotrebljava kao hrana, grah' (MS). O velikoj popularnosti ove realije svedoeetnografski izvori: Od jela najvie i najradije se kuva pasulj, bilo kao posnojelo potpuno nezapreno ali zainjeno sa belim lukom i siretom. orbast pa-sulj kuvan sa pastrmom smatra se poslasticom. Za sveanosti ili za postovesprema se sa prenim lukom pasulj prebranac" (Kneevi, s. 288). Pasulj jevrio obrednu funkciju u kultu mrtvih kao hrana pokojnim precima, jo uvekse upotrebljava u gatanjima i vraanjima o Badnjem danu i Boiu, obaveznoje jelo na Badnjoj veeri (ajkanovi 1, s. 262264). Danas ova leksema jekarakteristina za istono s-h. govorno podruje, za standardni srp. jezik, zaisti designat u Hrvatskoj i BiH koristi se leksema grah. Re je o teritorijalnoj

262 AGATA KRUSZEC

raslojenosti leksike mase u zapadnim delu junoslovenskih dijalekata (ipka,s. 69). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika(JAZU). Srp. psulj, sln. fiol, bug. fasul, polj. fasola, rus. fasol posueni-ca je iz svnem. Fasol (nvnem. Fisole), to potie od srgr. phasolion 'isto',to je pozajmljeno od lat. phaseolus 'isto', a ovaj oblik potie od sgr.phslos, 'isto' (Vasmer).

PKMEZ, m. der Sirup (von Birnen, Aepfeln u. a.), syrupus.Savremeni renici navode taniji opis relije: 'slatka gusta kaa, masa koja

se dobiva ukuvavanjem voa (bez eera ili sa njim)', dodato je fig.: 'pekme-zar: ovek slabe volje, slabi'(MS). Najranija potvrda lekseme nalazi se u pr-vom izdanju Vukovog dela (JAZU).

S-h. pekmez, bug. pekmez, mak. pekmez, rum. pekmez, pikmez, pezmet,alb. pekmez, pekmes 'isto; sok od groa', ngr. petimzi (BER) je pozajmlje-nica iz tur., gde je pekmez 'uvareni sok od voa', to potie od pers. begmz'pie, vino' (kalji).

PREBRNAC, m. t.j. pasulj, eine Art Fisolengericht, cibi genus ex fabis.Savremeni navode isto znaenje: 'vrsta pasulja; jelo od prebranog i zai-

njenog pasulja' (MS).Najraniji pomen lekseme se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).Srp. prebranac je izvedena od trpnog prideva od glagola prebrati 'oisti-

ti, otrebiti' prebran pomou sufiksa -ac (ERS II, prebrati) i motivisana jenainom pripremanja.

PRAK, -rka, m. 1) die Flintenkugel, globulus igneus. 2) hart gekochteFisolen, phaseolus semicrudus.

MS navodi sledea znaenja: 'olovni metak; opurak, upurak; pasulj, grahslabo kuvan, prilino tvrd; napola peeno zrno kukuruza (Sisak); tvrdo osuenaljiva'. Najraniji pomeni lekseme u prvom znaenju potiu iz XVII veka, udrugom posvedoena je u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. pu-rak je izvedena od glagola puriti 'priti, pei; oblevati vrelom vodom', pomo-u sufiksa -ac (ERS III, purac) i motivisano je nainom pripremanja.

SGANLIJA, f. v. prebranac.Savremeni navode isto znaenje: 'pokr. prebran grah, pasulj; prebranac' i

spada u leksiki fond Srbije i Bosne, prisutna je i u gradskim govorima (MS,JAZU). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU).Srp. saganlija je tur. porekla, izgraena od tur. prideva sglam 'zdrav, vrst',pomou nastavka -lija (kalji, sagnlija).

SJCAVAC, -vca, m. (Erc. t.j. kupus, geschnittenes Kraut, olus dissec-tum.

Renici srp. jezika navode ekavsku varijantu lekseme: scavac. Ova lek-sema sa odgovarajuom realizacijom fonema pojavljuje se u dijalektima ce-log s-h. podruja (JAZU). Znaenje se nije promenilo do danas: 'izrezan, isec-kan kupus' (MS). Preciznije podatke o ovoj realiji navode etnografski izvori:


Iseen kupus na sitne parie, koje se metne u abar, posoli, popapri vrelomvodom, namesti blizu vatre. Jede se kao salata" (Mijatovi, s. 18).

Analizirana leksema je izvedena od deverbativnog prideva od glagolas(j)ecati 'sei na sitno i tanko' s(j)ecav, pomou nastavka -ac (ERS III,sjei).

TRIJA, f. Aufbewahrung der Frchte in Wasser, Wein, adservatio po-morum, uvarum in aqua, vino. U turiju se mee groe, kruke, jabuke, kra-stavci itd.

Savremeni renici navode isto znaenje: 'voe i povre uuvano za zimuu osoljenoj vodi i siretu' (MS). Vie informacija o nainu pripremanja ovezimnice daju etnografski materijali: U turiju se ostavljaju: paprike, krastavi-i, zeleni paradajz, zameci bundevica, te zameci lubenica i dinja, a dodaju se izelene ljive. Oprano i oieno povre rea se u abricu ili bure. Pri reanjuse dodaje poneki koren rena, biber u zrnu, miroija, listovi vinje. Povre sezatim preliva slanom kuvanom vodom i siretom, pa pritisne daicama" (Ra-dulovaki, s. 45). Turija se moe spravljati i na drugi nain: tu se mee zrelogroe, slae se u abar grozd po grozd, tako napune abar i naspu lepim vi-nom, zatvore i ostave na sklonitom mestu, pa ga nee dirati do Velikog posta.Kruke i mumule se ostavljaju u turiju na isti nain" (Mijatovi, s. 48). Naj-starija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).

S-h. turija, bug. turi, mak. turija, ngr. toyrsi posuenica je iztur. turu, to izvorno potie iz pers., gde je tur, turu 'kiseo' (kalji; ERSIII, trija).

VARVO, n. Hlfenfrchte, legumina.Pravilni akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: var-

vo. MS navodi isto osnovno znaenje: 'kuvano povre'. Kao i niz sporednih:'jelo od kuvanog (kiselog) kupusa (Vranje, Vlasotince, Leskovac); jelo od sirai brana, cicvara (Crna Gora); koliina hrane dovoljna da se skuva jedan obrok(Kolain, Vuitran); varenje, kuvanje uopte'. Prvi pomeni lekseme u osnov-nom znaenji potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. varivo 'kuvano povre', bug.varivo 'zrna boba, pasulja koja se upotrebljava za ishranu; jelo od boba, pasu-lja i dr.', sln. varivo 'povre; varivo', polj. warzywo 'povre', e. vaivo 'zast.varivo', rus. varevo 'kuvano, teno jelo' potie od psl. *varivo to je izvedenood osnove psl. glagola *variti, pomou sufiksa -vo (ERS III, vreti).

II.1.6. Beli mrs

MSLO, n. 1) das Schmalz, butyrum liquatum. 2) v. cicvara. 3) sve je tonjegovo maslo, Veranlassung, ille autor est: i tu ima njegova masla; ni to nijebez njegova masla.

Savremeni renici navode sledea znaenja: 'pokr. mleni proizvod kojise izdvaja iz mleka ili pavlake bukanjem; maslac, buter; istopljeni, pretopljenimaslac; masnoa dobijena topljenjem maslaca; ma

Documents

Vukova trpeza