Sadraj

UNIVERZITET U BEOGRADU

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD

VRSTE AKCIJA, OSNOVNA OBELEJA

I DIVIDENDA

Mentor: prof. dr Jovo Jednak Ime i prezime studenta Broj indeksaBeograd, decembar, 2009. godina.

Sadraj

I UVOD3

1POJAM AKCIJA4

2VRSTE AKCIJA I PRAVA IZ AKCIJA - DIVIDENDE5

3NEKE KARAKTERISTIKE AKCIJA7

4POJAM I OBLICI DIVIDENDI12

I I ZAKLJUAK15

I I I LITERATURA16

I UVOD

U naem pozitivnom pravu, dva republika zakona reguliu institut akcija-Zakon o preduzeima i Zakon o hartijama od vrednosti. Prema lanu 12. Zakona o hartijama od vrednosti, akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva. Zakon o preduzeima ne daje definiciju akcija, ali ima znaajan broj lanova koji se odnose na vrste i rodove akcija, pravu glasa, odluci o izdavanju i tampanju akcija i niz odredbi koje se odnose na pravni odnos drutva i akcionara.

Moglo bi se istai da je akcija je prenosiva hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva, koje je imalac akcije uneo kao udeo-ulog u akcionarsko drutvo. Dakle, osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen je na odreeni broj akcija (udela). Jedan akcionar u drutvu moe raspolagati sa veim brojem akcija, odnosno imati vei broj udela u drutvu.

Sa izdavanjem akcija, prikupljaju se odreena sredstva u akcionarskom drutvu, kao udeli. Akcije glase na jednake novane iznose, odnosno u jednoj seriji akcija, nominalna vrednost svih akcija mora da bude jednaka. Akcija, kao korporaciona isprava daje odreena prava lanu-akcionaru u drutvu, koja se pre svega ogledaju u imovinskim i upravljakim pravima ili samo imovinskim pravima.

Uneti ulog akcionara u drutvo, ulazi u imovinu drutva i akcionar ne moe sa tim ulogom, odnosno udelom slobodno raspolagati (jer to postaje imovina itavog drutva). Meutim, akcionar u naelu, slobodno moe raspolagati akcijom. Kada je re o imovinskim pravima, koje imalac akcija ima, kao lan odreenog akcionarskog drutva, koja on ostvaruje po osnovu akcija, odnosno udela kojeg on ima u osnovnom kapitalu drutva, treba istai pravo na dividendu - kao ostvarenu dobit drutva, pravo na deo steajne mase drutva, pravo da sa prodajom akcija ostvari imovinsku korist i pravo da sa akcijama izmiruje dunike obaveze.

Kada su u pitanju upravljaka prava akcionara-imaoca akcije, onda je potrebno istai da se ona odnose na akcije sa pravom upravljanja.

To pravo upravljanja izraava se putem broja glasova u skuptini drutva. Tako, ove akcije mogu biti sa jednim ili vie glasova u skuptini drutva. Ovaj seminarski rad e obraditi pojam, vrste akcija kao i politiku dividendi.1. POJAM AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo (ili komanditno drutvo na akcije), sa odreenom nominalnom vrednou koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.

Akcija je vlasniki finansijski instrument jer odraava vlasniki odnos, odnosno odraava deo vlasnitva nad firmom. Kupovinom akcije kupac (investitor) postaje suvlasnik preduzea. Akcija ima nominalnu vrednost koja se slobodno utvruje prilikom emitovanja i upisana je na akciji; po njoj se i registruje u knjigovodstvu firme. Nominalna vrednost akcije nije uvek jednaka knjigovodstvenoj, to je sluaj sa obveznicom. Ukupna nominalna vrednost emitovanih akcija dobija se mnoenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti jedne akcije. One se emituju radi formiranja ili poveanja kapitala preduzea. Akcija traje neogranieno i vezana je za sudbinu preduzea. Ona vlasniku daje mogunost da uestvuje u raspodeli dobiti firme, kao i da snosi rizik iz poslovanja preduzea do iznosa uloenog kapitala, odnosno nominalne vrednosti akcija koje poseduje.

Prodajom akcija preduzee stie sopstveni kapital, koji predstavlja trajni izvor finansiranja. Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne (emisione) vrednosti, preduzee stie sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti prodatih akcija plus premija, koja predstavlja razliku izmeu prodajne vrednosti i nominalne vrednosti akcije. Ova premija esto se zove aija ili kapitalni (emisioni) dobitak. Akcije i deonice se esto tretiraju kao sinonimi, to nije ispravno, iako meu njima ne postoje sutinske razlike. Izmeu ove dve vrste hartija od vrednosti postoje tri osnovne razlike:

a) akcije su deljive i mogu se transformisati u nepravilne i razliite iznose, dok se deonice izraavaju u konanim iznosima i nisu deljive;

b) akcije se registruju i upisuju u poslovne knjige, glase na ime i vodi se precizna evidencija svih vlasnika, to kod deonica nije sluaj, tj. one mogu glasiti i na donosioca, i

v) prikupljanje sredstava prodajom akcija vri se uplatom odjednom i u celokupnim iznosima, dok se prikupljanje sredstava prodajom deonica moe vriti uplatama u vie rata.

2. VRSTE AKCIJA I PRAVA IZ AKCIJA - DIVIDENDE

Prema odredbama Zakona o preduzeima, akcije mogu da budu: 1. prema redosledu emitovanja: osnivake (prve emisije) i akcije sledeih emisija.

2. prema sadrini prava uea u dobiti: obine (redovne) i prioritetne (povlaene).

3. prema pravu glasa: bez prava na glas i sa pravom glasa.

Najvanija podela akcija je na a) obine (redovne) i b) prioritetne (povlaene).

a) Obine (redovne) akcije predstavljaju osnovno vlasnitvo drutva i one se prvo izdaju prilikom formiranja akcionarskog drutva. Vlasnici ovih akcija direktno snose rizik poslovanja drutva. Ako drutvo uspenim poslovanjem ostvaruje dobit, vlasnici ovih akcija, poveanjem dividendi, postiu vee cene akcija na tritu. Zbog prava na veu zaradu kroz dividendu, ovi akcionari se odriu prava prvenstva u naplati dividendi u korist vlasnika povlaenih akcija.

Emisijom obinih akcija preduzee dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a njihovi kupci postaju novi suvlasnici preduzea.

U okviru obinih akcija razlikuje se vie klasa akcija (A, B, itd.) koje svojim vlasnicima daju razliita prava glasa, kao i razliite prihode. Varijantu obinih akcija ine i garantovane akcije ija je specifinost da su garantovane drugim preduzeem ili nekom finansijskom institucijom. Obine akcije vlasnicima obezbeuju sledea prava: 1) pravo kontrole, 2) pravo na deo dobiti, 3) pravo pree kupovine akcija, 4) pravo na pregled poslovnih knjiga,5) pravo na aktivu u sluaju likvidacije i6) pravo na transfer akcije.

Pravo kontrole se sastoji u pravu glasa, odnosno u mogunosti vlasnika da uestvuje u donoenju najvanijih odluka akcionarskog drutva, ime se ostvaruje kontrola nad poslovanjem drutva. To pravo procentualno odgovara ueu u vlasnitvu akcionarskog drutva.

Pravo na deo dobiti ostvaruje se kroz isplatu dividende, koja predstavlja prihod od posedovanja akcija. Ona se isplauje iz iste dobiti akcionarskog drutva, tek po izmirenju svih ostalih obaveza (poreza i dr.). Za akcionare je vano da akcionarsko drutvo dobro posluje i da rastu trine cene njegovih akcija, jer time oni ostvaruju prinos i po drugom osnovu, kao razliku u ceni akcija. Taj izvor prihoda vlasnika akcija naziva se kapitalni dobitak.

Dividenda se moe isplaivati na razne naine: u gotovini, u naturi (imovinski, robom ili proizvodima drutva), u novim akcijama ili kombinacijom ovih naina.

Pravo pree kupovine akcija omoguava postojeim vlasnicima da odre svoj vlasniki udeo, na taj nain to svaki postojei vlasnik akcija dobija pravo da, kod emisije novih akcija, meu prvima kupi nove akcije srazmerno svom vlasnikom ueu.

Pravo na pregled poslovnih knjiga obezbeuje vlasnicima akcija bitne informacije o poslovanju akcionarskog drutva. Ovo pravo se ne sme zloupotrebiti u konkurentske svrhe i da se time ugrozi konkurentska pozicija akcionarskog drutva.

Pravo na aktivu u sluaju likvidacije akcionarskog drutva realizuje se u sluaju kada drutvo loe posluje i nije u stanju da izvrava svoje obaveze, kada se nad njim otvara likvidacioni postupak. U likvidacionom postupku prvo se vri izmirivanje obaveza i isplata svih dugovanja, potom isplata vlasnika obveznica, pa vlasnika prioritetnih akcija i, na kraju, ako neto od vrednosti akcionarskog drutva ostane, isplauje se vlasnicima obinih akcija.

Pravo na transfer akcija podrazumeva pravo vlasnika akcije da je proda. Za realizaciju ovog prava vlasniku akcije nije potrebna saglasnost drugih akcionara. Ovo pravo ini obine akcije likvidnim oblikom finansijskih instrumenata. b) Prioritetne (povlaene ili preferencijalne) akcije akcionarska drutva izdaju nakon izdavanja obinih akcija. Vlasnici ovih akcija nemaju pravo upravljanja u akcionarskom drutvu. Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obine akcije, na raspodelu likvidacione mase i druga prava utvrena zakonom i statutom. Prilikom izdavanja prioritetnih akcija, akcionarsko drutvo moe zahtevati od upisnika ovih akcija i posebne novane doplate.

Prioritetne akcije predstavljaju neku vrstu hibrida izmeu instrumenata duga i instrumenata akcionarskog kapitala. One se kreiraju sa ciljem da se povea sigurnost u pogledu plaanja, a donose vie prihoda vlasnicima od posedovanja obveznica i veu sigurnost u odnosu na obine akcije.

Prioritetna akcija moe biti:

1) kumulativna, 2) participativna i3) participativno-kumulativna.

Kumulativna akcija daje prioritetno pravo na isplatu svih jo neisplaenih dividendi pre nego to se imaocima obinih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju akcija isplate bilo kakve dividende.

Participativna akcija daje pravo imaocu, pored utvrene prioritetne dividende, i na isplatu dividendi koje pripadaju imaocima obinih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju.

Participativno-kumulativne akcije su meovite akcije, to se retko praktikuje.

3. NEKE KARAKTERISTIKE AKCIJA

Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko drutvo. - Tako se u lanu 187. Zakona o preduzeima , predvia da akcionarsko drutvo osnivaju pravna i fizika lica radi obavljanja odreene delatnosti iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije, odreene nominalne vrednosti. Zbir svih nominalnih vrednosti ukupnog broja akcija, predstavlja osnovni kapital akcionarskog drutva. Dakle, po pravilu, nema akcija bez akcionarskog ili komanditnog drutva na akcije.

Akcije predstavljaju ulog - udeo akcionara u osnovnom kapitalu akcinarskog drutva. To znai, da je osnovni kapital akcionarskog drutva (odnosno osnovna glavnica) podeljena na jednake delove - akcije sa istom (jednakom) nominalnom vrednou svake akcije,

Akcije su hartije od vrednosti koje glase na novane iznose. - Akcije uvek glase na novac i one nikada ne glase na robu. Akcije se esto nazivaju i deonicama (kao u ranijem Zakonu o hartijatna od vrednosti iz 1989. godine i Zakonu o preduzeima iz 1988. godine), da bi oznaila deo osnovne glavnice u akcionarskom drutvu. Tako se osnovni kapital - osnovna glavnica odreenog akcionarskog drutva deli na odreeni broj akcija. Na primer, deset miliona dinara (kao osnovni kapital drutva), deli se na deset hiljada akcija, tako da svaka akcija, odnosno svih deset hiljada akcija su jednake vrednosti i vrednost jedne akcije, dakle, iznosi u naem sluaju, jednu hiljadu dinara.

Akcije, iako su izraene u novcu, mogu se uplatiti, pored u novcu - na koji glase, i stvarima ili pravima izraenim u novcu. Kupac ih moe isplatiti odjednom ili u ratarna. Kupac akcija koji ih uplauje u ratarna, stie prava iz akcija srazmerno visini uplaenih rata.

Pri prvom izdavanju akcija, nije dozvoljeno izdavanje akcija ispod nominalne vrednosti, ali nije zabranjeno izdavanje akcija iznad nominalne vrednosti akcija, kada bi akcionar dobijao onoliko akcija, koliko je uplatio delova po njihovoj nominalnoj novanoj vrednosti.

Akcije su isprave koje akcionarima daju odreeno prava. - Koja e prava dobiti akcionar, imalac akcija, zavisi od toga kako su ta prava odredena zakonom i aktima akcionarskog drutva pri izdavanju akcija. I pored toga, to svaka akcija sadri u sebi pravo uea u dobiti drutva, svaka akcija ne daje imaocu akcije-akcionaru ista prava. To pravo uea u dobiti akcionarskog drutva je zasnovano, pre svega, na oplodnji uloenog kapitala-udela, od strane akcionara u drutvu.

Akcionar, imalac akcije ima pravo i na deo imovine drutva, u sluaju likvidacije i steaja akcionarskog drutva. Osim navedenog, imalac akcija koje su izdate kao akcije sa pravom uea u upravljanju, imae i pravo na upravljanje. Takvo pravo upravljanja, dae imaocima - redovna (obina) akcija. Ovakve obine akcije e akcionarima, pored prava na uee u dobiti akcionarskog drutva, dati i pravo na deo likvidacione mase drutva, u skladu sa odlukom o emiciji.

Povlaene (prioritetne) akcije, daju imaocu ovakve akcije pravo prvenstva na isplatu dividende, u odnosu na obine (redovne) akcije, pravo prvenstva pri raspodeli likvidacione mase i pravo na naplatu iz steajne mase u sluaju steaja drutva. Za ovakve prioritetne (povlaene) akcije, da bi se emitovale kao prioritetne, potrebna je odluka o izdavanju istih akcija od strane akcionarskog drutva i da je takva mogunost predvidena statutom drutva.

Akcije su hartije od vrednosti koje donose promenljiv prihod dividendu. - Akcije su hartije od vrednosti koje donose prihod u obliku dividende. Taj prihod je promenljiv i zavisi od poslovanja akcionarskog drutva i njegovog finansijskog i privrednog uspeha. Tako one ne donose uvek i svake godine konstantan i povean prihod, nego to pre svega zavisi od uspeha u poslovanju drutva. Prema tome, mogue je da akcionarsko drutvo u odreenoj kalendarskoj godini ne ostvari dobit, pa time u toj godini akcionaru-imaocu akcije, ne bude isplaena dividenda.

Akcije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti. - U akcijama je inkorporirano odreeno lansko pravo akcionara u odreenom drutvu. Ovako inkorporirano lansko pravo, obezbeuje imaocu akcije-akcionaru, uee u upravljanju u akcionarskom drutvu, a i uz uee u dobiti, pa se takve akcije i nazivaju zbog tih lanskih prava korporativnim hartijama. Akcije se smatraju i deklatornim hartijama od vrednosti, to se prava iz akcija mogu vriti i bez postojanja akcije kao hartije od vrednosti, tj.prava akcionara postoje i pre izdavanja akcija. Tako na primer, Vajner u delu "Vrijednosni papiri" istie da prava deoniara, postoje i pre izdavanja deonica kao isprave i zato je deonica deklaratorni vrednosni papir.

Akcije su dugorone hartije od vrednosti. - Prema roku trajanja, hartije od vrednosti su podeljene na kratkorone i dugorone. Akcije spadaju u red dugoronih hartija od vrednosti jer je i njihov rok trajanja dui od godinu dana, od dana emitovanja i imaju za cilj da akcionaru putem dueg trajanja, obezbeuju prihod-dividendu.

Akcije su masovne hartije od vrednosti. - Kao hartije od vrednosti akcije se, po pravilu, izdaju u velikom broju i u velikim serijama, od po nekoliko hiljada primeraka i zbog te masovnosti pri izdavanju, iste imaju ovu karakteristiku.

Deljivost i nedeljivost akcija. - Nije mogue izdavanje akcija na delove, a niti se i prava iz akcija mogu deliti. Nedeljivost akcija, oznaava da akcionarsko drutvo ne moe izdavati akcije u delovima, a da se i prava iz akcija ne mogu podeliti na vie lica ili vie akcija. Druga komponenta nedeljivosti akcija bi se ogledala u tome, da imalac akcija-akcionar, ne moe istu podeliti na dva ili vie delova, bilo jednakih ili nejednakih. Tako, ni prava koja proizilaze iz akcije, ne mogu se podeliti na dva ili vie lica. Tako na primer, pravo glasa koje proizilazi iz akcije, ne moe se deliti na jedno ili vie lica. To pravo je inkorporirano u akciji i ono deli sudbinu akcije. Ne moe se pravo na jedan glas, deliti na pola glasa. Meutim, na Zakon o preduzeima dozvoljava da vie lica mogu biti vlasnici jedne akcije, ali vie ovih lica prema drutvu ine jednog akcionara i svoja prava vre preko zajednikog punomonika i za obaveze koje terete akcionara odgovaraju solidarno. U knjigu akcija, upisuju se akcije na ime zajednikog punomonika. Zakonom o preduzeima daje se mogunost sjedinjenja, spajanja akcije i privremene akcije u jednu akciju ili vie akcija, a na zahtev i o troku imaoca.

Isto tako, daje se i mogunost da se akcija podeli na vie akcija, s tim da nominalna vrednost novoizdatih akcija ne bude manja od nominalne vrednosti akcija odreene serije.

Negocijabilnost i inkorporiranost prava u akciji.- Negocijabilnost akcije oznaava pravo imaca akcije-akcionara, da akciju moe efikasno i lako preneti. Sa prenosom akcija, sa jednog lica na drugo, prenose se i prava iz akcije. Ne moe se akcija preneti na drugo lice, a da raniji imalac akcije zadri prava iz akcije, kao i obrnuto. Ne moe se prodati pravo iz akcije, a akcija zadrati bez njenog prenosa na novo lice. To se isto odnosi i na dividendni kupon, koji sa odvajanjem od akcije, postaje posebna hartija od vrednosti. I za dividendni kupon akcije, vai isto pravilo: da se sa prenosom kupona, prenosi i pravo iz kupona, tj. da se sa prenosom kupona prenosi i pravo na dividendu (dobit).

Akcije se, zavisno od vrste, prenose putem indosamenta (akcije na ime) i prostom predajom-tradicijom (akcije na donosioca). Akcije, po pravilu, mogu biti predmet pravnog prometa od momenta upisa akcionarskog drutva u sudski registar kod nadlenog suda. Ovde je svakako potrebno istai, da se promet akcija na ime nekih akcionarskih drutava moe ograniiti. To moe biti sluaj, kada akcionar svoj udeo u drutvu uplauje u svtvarima, a izdaju se za to akcije na ime, tada se statutom akcionarskog drutva moe predvideti da se akcije u tom sluaju ne mogu staviti odreeno vreme u promet, od dana predaje stvari akcionarskom drutvu. Takvo ogranienje prenosa akcija na ime, predvia se i u Zakonu o preduzeima, tj. da se prenos akcija na ime akcionarskog drutva ije se akcije ne prodaju i ne kupuju na berzi, statutom moe usloviti da je potrebna saglasnost uprave akcionarskog drutva ili da postoji pravo pree kupovine od ostalih akcionara ili drutva.

To isto se odnosi i na privremene akcije. Kod prava pree kupovine, javlja se obaveza imaoca akcije u akcionarskom drutvu, da ih prvo i pod odreenim uslovima ponudi ostalim akcionarima iz toga drutva, pa ako oni ne kupe, takve akcije se tek onda, pod istm uslovima, mogu prodati licima izvan akcionarskog drutva.

Akcije se na tritu, a posebno na berzi, prodaju po njihovoj nominalnoj vrednosti, iznad i ispod nominalne vrednosti (zavisno od toga, kako se one u trenutku prodaje kotiraju na tritu). Jedino se akcije prve emisije ne mogu prodavati ispod nominalne vrednosti, ali kasnije, prvi akcionar ve moe da prodaje akciju po ceni po kojoj se ona kotira na tritu, to znai, moe da ih proda iznad i ispod nominalne vrednosti akcije.

Inkorporiranost akcija, oznaava odreeno pravo imaoca akcija, po osnovu posedovanja akcija koje je pravo inkorporirano, utelovljeno, sadrano, pripojeno akcijama. Takvo je pravo iz akcije inkorporirano u akciji. Akcija je isprava o pravu na koje glasi, odnosno o pravu koje je u njoj sadrano. Zbog toga, akcija ima ono liku vredhost kolika je vrednost prava koje je u njoj sadrano.

Akcija predstavlja ispravu o odreenom imovinskom pravu, a uplaeni novac za akcije predstavlja udeo kod osnivanja akcionarskog drutva. Akcionarsko drutvo, akcionaru za uplaeni novac, izdaje akcije - na nominalni iznos koji je akcionar uplatio.Akcionar postaje vlasnikom akcije za uloeni novac u drutvu. Na taj nain, vlasnici akcija prestaju biti vlasnici uplaenog novca, odnosno uloenih stvari i prava u drutvu, radi nabavke akcija, jer to postaje svojina akcionarskog drutva, ali oni postaju vlasnicima akcija koje im donosi prihod u obliku dividende. U akciji je, dakle, inkorporirano pravo na dividendu sve dok odreeno akcionarsko drutvo postoji, kao i na pravo dela imovine akcionarskog drutva kad ono prestane da postoji. Znai, ovakva imovinska prava koja su inkorporirana u akciji, daju pravo imaocu akcije i na prava koja proizilaze iz akcije, kao hartije od vrednosti. Sam papir akcije, ne predstavlja neku znaajnu imovinsku vrednost, ali prava iz akcije kao vrednosnog papira, u kojem je sadrano odreeno imovinsko pravo, dobija vrednost onoliku, koliko vredi inkorporirano pravo u akciji.

Akcija, kao to smo izneli, pored imovinskih prava, daje njenom imaocu - vlasniku i odreena upravljaka prava: da uestvuje u radu skuptine akcionarskog drutva, da glasa o odreenim odlukama drutva i dr. Pravilo je da u akcionarskim drutvima "jedna akcija daje i jedan glas". Od tog pravila se esto odstupa, pa ima akcija koje su bez prava glasa ili akcija koje donose pravo na vie glasova. Imalac akcije stie i odreena lanska prava u akcionarskom drutvu. Bez akcije se ne mogu takva korporativna prava ni ostvariti. Ona je, prema tome, neophodna isprava za obavljanje takvih prava. Za obavljanje ovakvih upravljakih, lanskih, korporativnih prava koja se odnose na status u drutvu, potrebno je posedovanje akcije. Preltpostavka je postojanje akcije, za vrenje prava iz akcije i prenos takvih prava, jer se bez nje ista ne mogu ralizovati. Takoe, ni akcionarsko drutvo nije u obavezi da izvri svoje obaveze iz akcije, ako nema akcije. U akciji su inkorporirana, dakle, ne samo imoviska prava (pravo na dividendu, na deo imovine kod steaja i dr.), nego i upravljaka i lanska prava koja se odnose na odnos akcionara i akcionarskog drutva i poloaj akcionara u takvom drutvu. Akcija je kao isprava, neophodna i za promet i prenos takvih prava, jer bez njenog prenosa, nema ni prenosa takvih prava. 4. POJAM I OBLICI DIVIDENDIDividende su promenljiv prihod, srazmeran udelu koje akcije imaju u akcionarskom kapitalu. Postoje sledee vrste dividendi:

dividende koje su stalne, odnosno regularne i div. koje su ekstraordinarne, odnosno posebne.

div. koje se isplauju iz dobiti i div koje se isplauju iz osnovne glavnice.

div. koje se isplauju u gotovom novcu tj novanim sredstvima, div koje se isplauju u akcijama, obveznicama, u dobrima, div koje se javljaju u vidu obeanja da e isplata biti izvrena u budunosti, to esto ima formu solo menica preduzea.

1. Stalne i posebne dividende- Interkalarne dividende su one koje se isplauju iz optih trokova, pod odreenim uslovima, u fazi osnivanja drutva. Stalne i posebne dividende su stalne ili regularne div se isplauju po nepromenjivoj stopi i u rokovima unapred poznatom i utvrenom u statutu ili u odluci skupstine akcionara. Posebne div ili ekstraordinarne ili specijalne: koje se isplauju izuzetno i to zahvaljujuci nastajanju i delovanju posebnih okolnosti. Po pravilu, u odluci o podeli div uvek se naznauje da li se dele regularne ili posebne.

2. Prelazne i konane dividende - u toku godine a u zavisnosti od poslovnih rezultata i stanja likvidnosti, preduzea dele jednu ili vie prelaznih tj intermedijarnih div po stopama koje mogu da budu razliite i zatim po okonanju poslovne godine, dele akcionarima konanu odnosno finalnu dividendu.

3. Dividende koje se isplauju iz dobiti i osnovne glavnice.

4. Interkalarne dividende - isplata dividendi u toku osnivanja drutva ili za vreme pripreme za zapoinjanje proizvodnje, odnosno pre nego to akcionarsko drutvo zapone poslovne aktivnosti na normalan nain, te nema ostvarene dobiti.

5. Dividende koje se isplauju u novanim sredstvima - isplata dividendi najvie je povezana sa poslovnim rezultatima drutva i njegovom likvidnou. Postavlja se pitanje da li je ekonomski opravdano da ukoliko drutvo ostvari dobit i zahvaljujui tim uspenim poslovnim rezultatima moe da isplati dividende ali trenutan nelikvidnist drutva to onemoguava, treba li drutvo dividende da isplati koristei kredite? Odgovor bi trebalo da bude potvrdana, ali posto je normalno da takvo preduzee ima zadovoljavajui stepen likvidnosti, smatra se da je korienje kredita za isplatu dividendi usled privremenen nelikvidnosti neracionalna finansiske politika.

6. Dividende koje se isplauju akcijama akcionarskog drutva - akcije kojima se isplauju dividende mogu da budu obicne ili prioritetne. Ovakav postupak ima za posledicu poveanje osnovne glavnice. Postoje dve reenja:

-da drutvo izda nove akcije i podeli ih akcionarima

-da ne izda nove akcije nogo da poveca nominalnu vrednost postojecih akcija

Obe solucije imaju za posledicu povecanje osnovne glavnice.

7. Dividende koje se alternativno isplauju akcijama akcionarskog drutva ili u novcu. Postoje slucajevi u kojima preduzea prepustaju svojim akcionarima da odaberu nacin isplate dividende, da odluce da li ce im dividende biti isplacene u novcanim sredstvima ili u akcijama.

8. Dividende koje se isplauju obveznicama koje je akcionarsko drutvo izdalo - ovo je redak slucaj. Akcionarsko drutvo smatra da je pogodnije da finansira investicije iz dobiti a da akcionarima na ime dividendi daju obveznice, nego da dele dividende u novcu a zatim na trzistu prikupljaju potrebna sredstva emitovanjem obveznica. Ovo se nesmtra racionalnom finansiskom politikom jer se smatra da nepostoji veza izmeu zajma koga drutvo emituje i stvarnih potreba za sredstvima.

9. Dividende koje se javljaju u vidu obeanja, odnosno potvrde da ce isplata u novanim sredstvima biti izvrsena. Drutva dele akcionarima obecenje da ce im u odreenom roku biti isplacena novcana sredstva. forma je po pravilu solo menica izdata od drutva. Ovakav nain se koristi da bi se izbegli porezi u okolnostima kada preduzea ostvaruju znaajnu dobit, ili da bi se prevazile potekoe nastale trenutnom nelikvidnou.

10. Dividende koje se isplauju u imovini koja pripada akcionarskim drutvima i koja se ne sastoji od novcanih sredstava. Ovo su retke prilike. Primeri su neke firme iz SAD koje su akcionarima delile svoje proizvode siroke potrosnje, nebili akcionari upoznali robu koju proizvode.

Faktori politike dividendi su: porezi i poreska politika, troskovi emisije, transakcijski troskovi, institucijalna ogranicenja i skolonost dividendama.

Trokovi emisije - za svaki dolar isplaen u vidu dividendi, preduzee dobija neto manje od dolara nakon uzimanja u obzir trokova emisije, za svaki dolar spoljnog finansiranja.

Transakcijski trokovi- prilikom prodaje deonica deoniari moraju platiti brokersku proviziju, koja variria inverzno koliini prodatih deonica.

Institucionalna ogranienja- ukoliko preduzee uopte nije isplatilo dividendu ili je ukoliko je neisplauje tokom dovoljno dugog vremenskog perioda, odreenim institucionalnim investitiorima, najee nije dozvoljano da ulau u deonice takvih preduzea.

Sklonost dividendama- znatnom delu investitiora mora se dopustiti sklonost ka dividendama. Jer veina investitiora je spremna na potronju u okviru prihoda od dividende, istovremeno nije spremna zagrabiti u svoj kapital da bi ostvarila isto.

Za svako razdoblje preduzee mora da odlui da li da zadri ili distribuira deo zarade ili celu zaradu, deoniarima u vidu novanih dividendi. Ukoliko preduzee ima viak zadranih zarada, poto je finansiralo sve prihvatljive mogunosti za ulaganje, on e biti razdeljen deoniarima u vidu novanih divisendi. Ukoliko nema, nee biti ni dividendi. Ukoliko mogunosti za ulaganije obeavaju veI povrat od njihovih traenih povrata, investitori odobravaju zadravanje zarada od strane preduzea. Suprotno od toga, ukoliko je povrat manji od traenog, investitori su skolniji isplati dividende.

Kod odluka o dividendi, likvidnost preduzea je za menadere na prvom mestu.

Veina preduzea prati stope isplate dividende drugih preduzea unutar iste grane industrije, posebno onih koja imaju slinu stopu rasta.

Kada je preduzee u vlasnitvu ili najveI deo preduzea u vlasnitvu nekoliine osoba, poslovodstvo preduzea je obino svesno elja deoniara u pogledu dividendi. Preduzee sa velikim brojem deoniara moe prosuivati njihove elje za dividendim samo u kontekstu trita.

I I ZAKLJUAK

Efikasno upravljanje kapitalom je fundamentalan, neophodan preduslov za optimizaciju akcionarske vrednosti u finansijskim institucijama. Kapital ili neto vrednost jednaka je kumulativnoj vrednosti aktiva minus kumulativna vrednosti obaveza i predstavlja interes vlasnika u firmi. Kapital predstavlja vrednost koja se oplouje, bez obzira na svoj konkretan oblik oplodnje.Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati - fjuersi, opcije - sve su to hartije od vrednosti u ijoj se osnovi nalazi neka realna imovina kapital preduzea, obrtna sredstva, uteevina graana ili roba u skladitu. Sve je to neija imovina kojom svako moe raspolagati slobodno, prodati je i/ili kupiti. Na berzi trguju lanovi berze, brokersko - dilerske kue. Ovlaeni brokeri primaju naloge od investitora i ispostavljaju ih na berzi. Svi oni koji poseduju, ili ele da poseduju hartije od vrednosti zovu se investitori. Veoma esto se zovu i akcionari ili vlasnici obveznica ili uopte vlasnici hartija. Oni koji po nalozima investitora prodaju i kupuju hartije od vrednosti nazivaju se brokeri. Samo brokeri, koji su lanovi berze, mogu da trguju preko berze.

Akcijski kapital je telo koje je formirano od strane vie lica, koje zakonom ovlaeno da nastupa kao jedno lice s pravnim identitetom odvojenim od njegovih lanova i kome se daju razna prava i obaveze, ukljuujui sposobnost da postoji posle smrti ili povlaenja pojedinanih njegovih lanova!Dividende su promenljiv prihod, srazmeran udelu koje akcije imaju u akcionarskom kapitalu. Postoje dividendi:dividende koje su regularne i dividende koje su ekstraordinarne, odnosno posebne, zatim dividende koje se isplauju iz dobiti i div koje se isplauju iz osnovne glavnice, pa dividende koje se isplauju u gotovom novcu tj novanim sredstvima, dividende koje se isplauju u akcijama, obveznicama, u dobrima, div koje se javljaju u vidu obeanja da e isplata biti izvrena u budunosti, to esto ima formu solo menica preduzea. Moe se rei na kraju da razvoj finansijskih instrumenata, uslonjavanje trgovanja, poveavanje broja uesnika uticali su na formiranje organizovanog trita kapitala, propisivanje pravila i jasno definisane uslove, koje mora potovati svako ko izrazi elju da trguje na berzi. Pravila su u sutini jednostavna i jasna, a postavljena su da bi svi uesnici imali jednake i fer uslove za trgovanje a osnovno sredstvo za trgovanje predstavljaju akcije.

I I I LITERATURA1. Velimir Pavlovi, Finansijska trita i berzanski menadment, Prometej, Beograd, 2001.2. Danilo ukovi, Biznis i drava, Beograd, 2003.3. Zakon o preduzeima4. Vueti dr V, Deonice kao hartije od vrednosti, Novi Sad, 1992, 5. Tei Z, Prirunik za deonika drutva i drutva sa ogranienom odgovornou, Beograd, 1994, 6. Zakon o hartijama od vrednosti7. Internet adrese:

http://europa.eu.int/comm/world (preuzeto 10.12.2009. godine) http://www.hbroker.com/ (preuzeto 10.12.2009. godine)

www.internet.fon.bg.ac.yu (preuzeto 10.12.2009. godine)

mailto:marketbroker@cg.yu (preuzeto 10.12.2009. godine)

Tei Z, Prirunik za deonika drutva i drutva sa ogranienom odgovornou, Beograd, 1994, str. 87

Zakon o preduzeima objavljen je u Slubenom listu SRJ, broj 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02.

Vueti dr V, Deonice kao hartije od vrednosti, Novi Sad, 1992, str. 17

Tei Z, Prirunik za deonika drutva i drutva sa ogranienom odgovornou, Beograd, 1994, str. 97

Tako na primer, u naem iznetom sluaju, akcija koja ima nominalnu vrednost 1.000. dinara, a njena trina vrednost je 1.050. dinara, odnosno po toj ceni se takva akcija prodaje, tada akcionar nee dobiti akciju koja glasi na iznos od 1.050. dinara, jer 50. dinara ne ulazi unominainu vrednost akcija, poto taj iznos izraava vrednost akcije, koju ona ostvaruje na tritu.

Ova nedeljivost hartija, istaknuta je u mnogim zakonodavstvima, kao na primer u lanu 266. Zakona o trgovakim drutvima Francuske, lanu 8. Akcijskog zakona Nemake, a takva odredba je bila i u lanu 221. st. 2. Trgovakog zakona Jugoslavije iz 1937. godine koji nije stupio na snagu.

lan 237. st.2. ovog Zakona.

lan 233. ovog Zakona.

Vueti dr V, Deonice kao hartije od vrednosti, Novi Sad, 1992, str. 96

PAGE 4