Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Esmeralda

VOLJENI TELOHRANITELJ

~ 2 ~ Foxy

Zvoncica

1. poglavlje

Bilo je onih koji su govorili je Falko Orzini previše bogat, previše

atraktivan i previše arogantan da bi imao duševni mir. Falko bi svakako na to dodao da jeste bogat vtrovatno i arogantan,

a kad bi se zaključivalo po broju lepih žena koje su bile s njim, rekao bi i da mu je Majka Priroda poklonila nešto što je privlačilo žene.

Bilo je i onih koji su tvrdili da je beskrupulozan. S njima, međutim, nije mogao da se složi.

Nije bio beskrupulozan, već iskren. Zašto bi nekom konkurentu prepustio posao kad on može prvi da ga sklopi? Zašto bi se pretvarao da je zainteresovan za neku ženu ako više ništa ne oseća prema njoj?

Nikada nije davao obećanja ukoliko nije nameravao da ih ispuni. I bio je u najlepšem periodu svog života. I Falko je, kao i njegova

trojica braće, bio visok - metar i devedeset centimetara - mišićave građe, markantnog lica. Ostavlja dobar utisak, tvrdile su žene. Toliko je u formi koliko bi morao da bude čovek kojem od toga zavisi život.

S pune trideset dve godine Falko je doživeo mnogo toga zanimljivog. U osamnaestoj je, s rancem na leđima, proputovao svet auto-stopom. S devetnaest se prijavio u vojsku da bi već sledeće godine završio u specijalnim jedinicama. Usput je položio nekoliko beskorisnih seminara na fakultetu i uvežbao svoj pokeraški talenat.

Živeo je po sopstvenim pravilima i toga se uvek držao. Nije ga zanimalo šta drugi o njemu misle. Čast, obaveze i integritet bili su mu najvažniji. Retko kome se od ljudi s kojima je bio u službi dopadao.

Bio je previše distanciran i nepristupačan, tvrdili su neki, ali su ga svi, bez izuzetka, poštovali. Kao što su ga žene obožavale. Ili mrzele.

Ali to mu je bilo sasvim svejedno, smatrao je da je porodica najvažnija.

Voleo je svoju braću, kao i oni njega. Jaka međusobna povezanost stvorila je od njih četvorice nepobediv tim u finansijskom svetu. Za svoje sestre dao bi život, a one bi mu isto tako uzvratile, bez oklevanja. Majku je obožavao, a ona je obožavala svu svoju decu.

A oca što se tiče... Ko je još mislio o njemu?

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

I Falko je, kao i njegova braća, Cezara Orzinija odavno otpisao. Po mišljenju njegove žene i kćerki, starom Orziniju pripadalo je dobrostojeće sanitarno preduzeće, građevinska firma i nekoliko nepokretnosti u elitnim kvartovima Njujorka.

Ali su njegovi sinovi znali istinu... Njihov otac bio je na čelu organizacije koju je nazivao La famiglia. Drugim rečima, on je bio gangster, kao i sve druge sumnjive

ličnosti koje su potekle sa Sicilije od druge polovine 19. veka. To nije mogla da prikrije ni dizajnirana odeća ni ogromna vila na Menhetnu. Ali zbog volje njihove majke, Falko i njegova braća to s vremena na vreme zaborave i kažu da su Orzinijevi samo jedna od brojnih srećnih sicilijansko-američkih porodica.

Kao danas, na primer, na ovaj sunčani jesenji dan kad je Dante stao pred oltar.

Falku je još predstavljalo problem da sve to shvati. Prvo Rafa, a sad Dante. Dvojica njegove braće oženjena! A Dante nije bio samo suprug, već i otac.

Nikolo i Falko smešili su se celog dana ljubeći nove snahe u obraze i cereći se Danteu i Rafi. Trudili su se da ne izgledaju kao glupaci dok su se divili svom baratancu - dečak je bio najdivnija i najinteligentnija beba, koja se može zamisliti.

U rano predvečerje smislili su da se neprimetno udalje u lokal koji je pripadao njima četvorici i da hladnim pivom nazdrave svom momačkom statusu. Inače, to je bila stara kafana, koja je nosila sasvim jednostavno ime: “Bar”.

Ali Cezar im je pomrsio konce. Želeo je da razgovara s njima, bar je tako rekao.

Zaboga, ne opet!, pomislio je iznervirani Falko, a pogled na Nika bio mu je dovoljan da shvati da se i braća slično osećaju. Otac im već mesecima drži govor koji počinje ovako: - Kad mene više ne bude.... Potom spominje šifru za otvaranje sefa, imena advokata i računovođa, gde se čuvaju važna dokumenta... a nijednog od braće to nije zanimalo, jer niko od njih nije želeo očev novac.

Falkova instinktivna reakcija bila je ignorisanje očevog zahteva i potreba da ode.

~ 4 ~ Foxy

Zvoncica

Međutim, razmenio je brz pogled s Nikom. Možda ih je taj svečani dan učinio popustljivijima, a možda je to bilo od šampanjca. U svakom slučaju, odlučili su da ostanu.

Cezar je zahtevao da sa svakim od njih razgovara nasamo. Felipe, Cezarova desna ruka, ćutke je pokazao Falku da uđe u kancelariju.

Falko je na momenat poželeo da očevog telohranitelja ščepa za tanki vrat i da ga protrese, ali svadbeno veselje bilo je u punom jeku. Zato mu se kiselo nasmešio, pa je prošao pored njega u zagušljivu kancelariju.

Njegov otac sedeo je za velikim stolom od mahagonija, tamne zavese bile su razmaknute s prozora, a to je kancelariju opremljenoj teškim nameštajem činilo još mračnijom nego što je bila. Cezar ga je pogledao, klimnuo glavom i Falku pokazao da sedne pre nego što je pogled ponovo spustio na dokumenta na stolu.

Starinski časovnik, koji je stajao na zidu između požutelih fotografija prethodnih generacija i statua svetaca, pokazivao je da su četiri minuta prošla u tišini.

Falko je i dalje stajao ne mičući se, s rukama prekrštenim na grudima i zagledan u stari sat. Spustio je ruke pored tela, okrenuo se i pošao je prema vratima.

- Kuda si krenuo? Falko je odgovorio ne okrećući se: - Ćao, oče. Bilo je zadovoljstvo razgovarati s tobom, kao i uvek. - Još nismo razgovarali. - Razgovarali? Ako imaš nešto da mi kažeš, reci - Falko se

nestrpljivo okrenuo. - Uostalom, uveravam te da se odlično sećam tvojih dirljivih reči iz prethodnog razgovora. Tvoj sef, tvoja dokumenta i tvoji poslovi apsolutno me ne zanimaju.

- Onda si ti budala! - rekao je don tiho. - Te stvari su pravo bogatstvo.

Falko se nasmešio. - Ukoliko još uvek nisi primetio, već sam bogat. A čak i da nije

tako... od tebe ne bih uzeo ništa, ne treba mi tvoj novac. Mislio sam da si to shvatio.

- Kakva drama, sine moj - Cezar je uzdahnuo. - Pa dobro, ti si održao svoj govor.

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

- A i ti si svoj. Doviđenja, oče. Reći ću Nikolu da... - Šta si radio u Atini prošlog meseca? Falko se ukopao u mestu. - Molim?! - Jednostavno pitanje. Bio si u Atini. Zašto? Pogledao je oca tako kao da bi ga pogledom ubio. - Poslao si nekoga da me prati?! - Ne bih uradio ništa tako glupo - Cezar je iz fioke izvukao kutiju

cigara. - Prave havane. Koštaju čitavo bogatstvo. Uzmi. Falko ni pogledao nije kutiju. - Kako znaš da sam bio u Atini? Cezar je slegao ramenima. - Svuda imam prijatelje. To znaš i sam. - Onda znaš i da sam tamo išao poslom. Orzini investicije. To je

privatna banka, koju smo sami stvorili, bez tvoje pomoći, poštenim radom.

- U Atini si otvorio još jednu banku. Dobar posao. - Dobro znaš da mi tvoja pohvala ništa ne znači. - Ali radio si još nešto u Atini - nastavio je don tiho, gledajući Falka

pravo u oči. - Moji izvori kažu da se jedan dvanaestogodišnji dečak, koji je bio zarobljen negde u turskim planinama i koji bi pušten uz otkupninu, na čudesan način vratio svojoj porodici...

U deliću sekunde Falko se stvorio s druge strane stola i šcepao je oca za revere.

- Šta ovo treba da znači?! - zaurlao je. - Sklanjaj ruke s mene! - Prvo ćeš mi odgovoriti! Niko me nije pratio. Ne znam odakle ti ta

glupost, ali... - Nisam toliko glup da pošaljem nekoga da te prati. Ako mi pustiš

sako, možda ću ti odgovoriti. Falko je bio ljut na sebe. Godinama nije dopuštao sebi da ga Cezar

isprovocira. Zapravo, od pre tačno petnaest godina. Noću se iskrao iz kuće, a očevi stražari uhvatili su ga tek u povratku. Don je kipeo od besa i to ne zato što se njegov sin iskrao usred noći, već zato što je uspeo da nasamari njegove čuvare. A bilo mu je tek sedamnaest godina. Tada ga je prvi put ošamario i to je tinejdžer doživeo kao šok. Od drugog šamara

~ 6 ~ Foxy

Zvoncica

zavrtelo mu se u glavi. Treći mu je raskrvario usnu. Kad je Cezar po četvrti put hteo da ga udari, Falko ga je uhvatio za ruku i zavrnuo mu je iza leđa. Cezar je bio jak, ali je Falko već u sedamnaestoj bio jači.

- Ako me pipneš još jednom, kunem se, ubiću te! Sutradan je mamu i sestru uspeo da slaže da se okliznuo dok se

tuširao; braću nije mogao da obmane, ali nikada im nije ispričao istinu o plavom oku i natečenoj usni.

Posle nekog vremena shvatio je šta se tu zapravo dogodilo. Shvatio je da je, u stvari, on sam izgubio tu bitku jer se ponašao isto kao njegov otac. Shvatio je da je time što je izgubio kontrolu nad sobom njegov otac postao još jači.

A danas je, posle petnaest godina, ponovio istu grešku. Raširio je šaku, a Cezar se sručio na stolicu, crven u licu. - Da nisi moj sin... - Nisam tvoj sin. Nije dovoljno da napraviš dete da bi bio otac! - Postao si filozof? Veruj mi, Falko, mnogo si više moj sin nego

tvoja braća. - Šta to znači? - To znači da ono što najviše mrziš u meni i sam nosiš u sebi. Želja

za apsolutnom moći, za kontrolom, spremnost da proliješ krv ako je potrebno...

- Znači, o tome si hteo da pričaš? Misliš da su tvoji geni moja sudbina? Varaš se. Nisam kao ti. I ovim je naš razgovor završen...

Cezar je izvukao nekakav papir, verovatno list istrgnut iz nekog časopisa.

- Poznaješ li ovu ženu? Falko ni pogledao nije. - Poznajem mnogo žena. To su ti tvoji špijuni sigurno rekli. - Učini mi uslugu i pogledaj je. Uzeo je papir u ruke. Bio je to oglas

za nešto skupo - parfem, nakit, donji veš - nije bio siguran. U fotelji je sedela žena dugih, prekrštenih nogu. Nosila je cipele,

koje su izgledale kao nekakvo hladno oružje. Savršeno telo. Fascinantno lice. Zračila je ženstvenošću. Visoke

jagodice, izražajne oči boje ćilibara, duge trepavice, svetlucava kosa, duga i ravna. Smešila se posmatraču. Znao je da je to optička varka, ali veoma delotvorna. Taj osmeh, položaj glave, telo... sve je

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

navodilo muškarca da je poželi. Da umisli da može da je ima. Prošla ga je jeza od pomisli na to. - I? Poznaješ li je? Falko je bacio papir na sto.

- Ne. Jesmo li završili? - Ime joj je Ela. Ela Bizete. Radila je kao model, a sad je glumica. - Baš mi je drago. Cezar je uzeo još jedan papir pruživši ga Falku,

koji se ni pomerio nije. - Šta je ovo? Igramo se pogađanja poznatih ličnosti? - Falko, pogledaj, molim te. Falko je podigao obrve. Zar ga otac

nešto moli? Uzeo je papir. Bio je to isti onaj oglas, samo je neko crvenim flomasterom iscrtao

krstiće na njenim očima i usnama, a na njenom vratu i grudima bile su nacrtane crvene tačke.

- Gospođica Bizete pronašla je ovo u svom poštanskom sandučetu. - Šta policija kaže na to? - Ništa. Nije ih obavestila. - Onda je glupača. - Ni roditelji deteta iz Turske nisu išli u policiju. - Ali ovo je Amerika. - Strah je strah, bez obzira na to gde smo. Možda ne veruje policiji.

U svakom slučaju, odbija da ih obavesti. Trenutno snima film u Holivudu. Producent filma je... pa, recimo, moj stari prijatelj,

- Ah, počinjem da shvatam. Tvoj drugar je zabrinut za svojuinvesticiju. - Da, naravno da je zabrinut i potrebna mu je moja pomoć. - Pošalji mu deo svog bogatstva. - Ne treba mu finansijska pomoć. Zamolio me je da zaštitim

gospođicu Bizete. - Tvojim gorilama sigurno će biti zabavno u Los Anđelesu. Cezar se namrštio. - Dobro - Falko je podigao ruke u znak predaje - poznajem

nekolicinu momaka, koji su radili kao čuvari poznatih ličnosti. Raspitaću se, pa ću ti javiti ako nekoga nađem...

- Već sam pronašao nekoga - rekao je Cezar tiho. - Tebe. - Mene?! Pobogu, ja sam investitor, a ne telohranitelj.

~ 8 ~ Foxy

Zvoncica

- To nisi rekao ljudima u Turskoj. - To je bilo drugo. Oni su me zamolili za pomoć. - A sad te ja molim da mi pomogneš, sine. - Ako ti trebaju imena i brojevi telefona... u redu. U suprotnom,

odoh. - Čekaj - otac mu je prišao bliže. - Ponesi fasciklu, u njoj je sve što ti

treba. Falko je uzeo fasciklu, to je bilo lakše nego da nastavi razgovor. Dok se taksijem vozio kući, pala su mu na pamet bar četvorica

momaka koji bi mogli dobro da urade ovaj posao. Po ulasku u stan nasuo je brendi, pa pogledao materijal u fascikli. Bilo je tu nekoliko informacija o filmu, producentovo pismo poslato Cezaru i fotografije Ele Bizete. Bila je tu i fotografija, koju mu otac nije pokazao, a privukla mu je pažnju: lepa žena šeta plažom. Prirodna, nenašminkana.

Ali tu je bilo još nešto. Kao da je osećala da je neko posmatra. Takav pogled često je ranije viđao kad je nekoga posmatrao, jer je objekat njegove pažnje osećao da ga neko prati. Primetio je to i u njenim očima, u načinu na koji je sklonila kosu s lica. Sumnja. Nemir. Strah.

I više od toga. Odlučnost. Prkos. Izdržljivost. Držanje koje je prkosilo svakom

strahu. - Prokletstvo! Uzeo je mobilni telefon i rezervisao prvi jutarnji let za Zapadnu

obalu.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

2. poglavlje

Ela je veći deo prepodneva provela u krevetu s nekim strancem.

Stranac je izgledao savršeno i verovatno se odlično ljubio. Nije mogla dobro da proceni.

Nije uživala u poljupcima. Verovala je da o ljubljenju zna manje od 98% ženske populacije starije od šesnaest godina, ali to nije značilo da ne ume da odglumi da je ljubljenje sa ovakvim tipom najvažnije na kugli zemaljskoj.

Ljubljenje je, isto kao i flertovanje, smeh, plač i sve ostale gluposti, bilo posao na snimanju filma. To da ljubi čoveka u čijem je naručju, spadalo je u glumičin posao.

Bilo koja žena na svetu, pa bila glumica ili ne, menjala bi se s njom. Čad Skot je poznati glumac, čije je učešće u filmu garancija da će karte u bioskopu biti rasprodate. A u ovoj sceni pripadao je njoj.

Ela je znala da sebe treba da smatra srećnicom i nerviralo ju je to što danas nikako nije uspevala da se unese u ulogu. Ljubavne scene uvek su teške, ali danas... baš joj ništa nije išlo od ruke.

I nije bio problem u njenom partneru. U početku je brinula da je on umišljen tip, ali se pokazalo da je Čad fin mladić.

Kad su se pre nekoliko dana upoznali, izvinio se jer je poslednji došao na snimanje. A nije morao to da uradi. Pričali su kratko, onda su probali tekst i počeli da snimaju prvu zajedničku scenu.

Danas je trebalo da snime prvu zajedničku ljubavnu scenu. Ela je unapred znala da je ta scena najvažnija u filmu.

Kulisa je bila jednostavna - nekoliko prostirki na pesku. Ela je na sebi imala top bez tregera, a kamera će snimati samo njeno lice i gola ramena da bi izgledalo da je naga. Čad je na sebi imao samo farmerke. Oko njih su bili kablovi i mikrofoni, kao i hiljade ljudi, koji su učestvovali u snimanju ove jednostavne scene. Antonio Farineli, režiser, već je najavio da očekuje snimanje te scene iz prvog puta.

A dosad je već ponovljena četiri puta. Prvu postavku omeo je vetar, koji je iznenada počeo da duva. Za

ostale tri... Ela je bila kriva. Dvaput se zbunila izgovarajući tekst, a treći put je gledala preko Čadovih ramena umesto da ga gleda u oči.

~ 10 ~ Foxy

Zvoncica

I svaki put kad je izgovorio: “Rez”, Farineli je zvučao sve bešnje. A Čad je bio veoma strpljiv, čak je pokušavao da je nasmeje i

uspevao je u tome. Uostalom, nije bilo važno čuti iskreni smeh, jer je iluzija najvažnija u glumi.

U stvarnom životu nikada ne bi ležala u naručju ovog čoveka, zaljubljeno ga gledajući u oči. Ali njena stvarnost bila je zastrašujuća.

Stvarnost je bio poziv koji ju je probudio u tri sata noću. - Zdravo, mala moja - šaputao je muški glas. - Jesi li dobila moju

fotografiju? Dopada ti se? Dobila si i moje pismo? - čula je glasan smeh. - Čekaš me, zar ne, lepotice?

Srce joj se popelo u grlo, bacila je telefon. Od tada joj taj glas stalno odzvanja u glavi, a ta fotografija stalno

joj je pred očima. Kao i pismo, za koje niko osim nje nije znao. Dovoljno je to što je Farineli video fotografiju. Naišao je baš u momentu kad je u svojoj prikolici otvarala pismo, koje je pronašla zadenuto za ogledalo.

- Ela, zbog sutrašnjeg... - zastao je jer je primetio da je prebledela. - Ela? Uzeo joj je papir iz ruke. - Bože! Odakle ti ovo?

Kad je malo došla sebi, odgovorila mu je da pojma nema. Od nekog ludaka. Već je dobijala slična pisma posle reklamiranja donjeg veša, ali ovakva fotografija...

Složili su se da to sve treba da ignoriše. Ukoliko stigne još nešto, treba da mu kaže, pa će obavestiti policiju.

Smirivala je sebe time da sigurno ništa više neće stići. Međutim, pogrešila je.

Nekoliko dana kasnije sa ostalom poštom stiglo je još jedno pismo. Grozno. Sramotno. Eksplicitno. Pismo je bilo potpisano. Zapanjeno je gledala u potpis. To mora da je greška. Govorila je sebi da se neće uznemiravati zbog toga, ipak je ona glumica.

Očigledno da nije bila toliko dobra glumica kao što je mislila, jer ju je Farineli svakodnevno pitao da li je dobro. Iako je uporno odgovarala da jeste, očigledno joj nije poverovao. Pošto ga je uverila u to da nije bolesna i da je zadovoljna ulogom koju igra, shvatio je da još uvek razmišlja o onoj fotografiji.

Uveravala ga je da greši. Ali on je već imao svoju teoriju o tome: fotografija je njena, ali sigurno je sve bilo usmereno protiv njega. Ona nije toliko poznata, snimila je samo dva-tri filma, a on... On je veoma poznat. Veliki je rizik to što je baš nju uzeo kao glavnu glumicu filma

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

“Opasne igre”. Neko sigurno razmišlja na taj način, pa hoće da mu uništi posao.

Kleo se da to neće dozvoliti. Ipak je uložio milione u taj posao i neće dopustiti da mu ga neko uništi. Zato će obavestiti policiju.

Ela to nije mogla da dozvoli. Ako se policija umeša, postavljaće pitanja i istraživati po njenoj prošlosti, a onda će shvatiti da je njena prošlost izmišljena.

Zato je glumila divu, plakala je, preklinjala, vrištala. Nije igrala na sigurno, ali znala je: ako joj ovo ne upali, moraće da se oprosti od karijere glumice. A da u dvadeset sedmoj godini opet počne ponovo da se bavi manekenstvom...

Odlučujuće je bilo to što nije želela da se podseća na sve ono ružno iz svoje prošlosti.

Na kraju je Farineli iznervirano rekao: - Dosta! Neću zvati policiju! Dobro je, uspela je da spreči još jednu

katastrofu. Prisilila je sebe da zaboravi i fotografiju i pismo, pa da se koncentriše na posao. A onda je usledio noćašnji poziv... Čula je Čada kako govori:

- Hej, Toni, kako bi bilo da napravimo pauzu? Režiser je uzdisao: - Dobro, ljudi, pauza pola sata. Čad joj je dao ruku u želji da

joj pomogne da ustane. - Sunce iscrpljuje, mala. Stani u hlad, popij nešto i ponovo ćeš biti u

formi. - Hvala - ovoga puta njen osmeh bio je iskren. Čad je zaista fin

mladić. I u pravu je, pomislila je ulazeći u svoju prikolicu. Kratka pauza i

opet ću biti dobro. Zatvorila je vrata i... otvorila usta u pokušaju da vrišti. U njenoj prikolici stajao visok, crn čovek, s naočarima za sunce na

očima. On je bio brži. Dlanom joj je zatvorio usta i, pre nego što je

vrisnula, povukao ju je i naslonio uza zid pritiskajući je tako da je osećala svaki centimetar njegovog mišićavog tela.

- Vrištanje ne pomaže - rekao je ozbiljno.

~ 12 ~ Foxy

Zvoncica

Doduše, Falko nije očekivao ovakvu dobrodošlicu. Sa aerodroma je nazvao režisera Farinelija rekavši mu kad stiže, a ovaj je bio zadovoljan jer će imati dovoljno vremena da obavesti gospođicu Bizete.

- Hej! Nagazila ga je. Nije ga mnogo bolelo, jer je na nogama imala

papuče, pa ipak... - Gospođice Bizete, žao mi je što sam vas uplašio, ali... Režala je i siktala braneći se svom snagom. Okrenula se. - Zaboga! - privukao ju je sebi držeći jednu ruku na njenom

ramenu, a drugu na ustima. - Slušajte me! Neću vam nauditi. Greška. Dvaput ga je udarila, jednom u grudi, jednom u bradu. - Dobro, onda ćemo na teži način - pritisnuo ju je jače uz vrata.

Zabacila je glavu gledajući ga zlatnim očima, u kojima se videla panika. I ono što je ugledao na fotografiji: prkos.

Dobro, pokušaće još jednom, poslednji put. - Gospođice Bizete, ja sam Falko Orzini. Nije bilo reakcije, samo mešavina straha i prkosa u njenim očima. - Ovde sam da bih vam pomogao. Strah, prkos, a sad i neverica. - Verujte mi, to nije bila moja ideja. Činim nekome uslugu. Ako se

ne smirite i ne razgovarate normalno sa mnom, izaći ću na ova vrata, a vi posle vidite kako ćete se izboriti sa svojim problemom.

Trepnula je. Video je zbunjenost na njenom licu. Možda... - Farineli vam ništa nije rekao? Obećao je da će popričati s vama.

Mislio je da ćete hteti da razgovaramo nasamo, zato sam čekao u vašoj prikolici.

Oči su joj postale ogromne. Prokletstvo! Ona budala Farineli zaboravio je da joj kaže.

- U redu, samo me saslušajte. Neko vam je poslao zastrašujuću fotografiju. Vaš šef je hteo da zove policiju, ali ste se usprotivili. Zato je on pozvao nekoga, a taj... neko je stupio u kontakt sa mnom. Pristao sam da razgovaram s vama i da pokušam to da rešim... pa, tiho. Razumete?

I dalje ga je začuđeno posmatrala, ali je sada, umesto nepoverenja, primetio znatiželju.

- Ja sam Falko Orzini - ponovio je. - Ponekad preuzimam zadatke kao... savetnik za bezbednost. Čuo sam za fotografiju i da ste zbog toga

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

uznemireni. Zato sam ovde. Uplašio sam vas, jer vam režiser nije rekao da dolazim. Razumete li?

Klimnula je glavom. Sklonio je ruku s njenih usta, a ona je ćutala. Posmatrao ju je. Na sebi je imala neupadljiv top bez rukava. Ali

ona nije bila nimalo obična. - Nije trebalo da vas Antonio angažuje. - I nije. - Ali rekli ste... - Radim ovo kao uslugu nekome. - Kako god... neću da budete ovde - zvučala je odlučno. - Sama ću

se izboriti s tim. - Mene što se tiče... Video sam fotografiju. Nijedna žena neće se

sama izboriti s tim. I biće toga još. - Šta to treba da znači? - Stiglo je još, zar ne? - Ne - odgovor je usledio prebrzo. - Pismo? Poziv? Nije odgovorila, ali kao da jeste. Usne su joj drhtale, a Falko je

morao da potisne nelogičnu želju da je zagrli i uteši. To je bila sasvim neuobičajena reakcija za njega. I nije mu se dopala.

- Mačka se igra s mišem dok joj igra ne dosadi - rekao je. Ela je oklevala. - Hoćete da kažete da će jednom uraditi meni ono što je uradio

fotografiji? - Da. - I mislite da ga možete zaustaviti? - Znam da mogu. Gledala ga je pravo u oči. - Kako možete biti toliko sigurni? - Time se bavim. Mogu da ga pronađem i sprečim da vam naudi. Zašto bi verovala strancu s tamnim očima, koje sijaju kao opal?

Odgovor je bio zastrašujuće jednostavan: zato što, u suprotnom, neće imati nikakvu šansu.

- Ukoliko bih pristala - oklevala je - ne biste uključili policiju? - Ne.

~ 14 ~ Foxy

Zvoncica

- Publicitet bi... - pokušavala je da pronađe prave reči. - Rekao sam vam, radim sam. Bez policije. - Ja... Niko ne treba da zna da imam telohranitelja. To bi samo

podstaknulo tračeve i pitanja. A pitanja mi ne trebaju. - To sam shvatio. - Kako da ovo predstavimo ostalima? Mislim, ako budete stalno uz

mene i radite... ono što radite, kako bismo to objasnili? Razmišljao je o tome tokom šestočasovnog leta iz N|ujorka. Bilo je

nekoliko načina da se odjednom pojaviš u nečijem životu, da ga štitiš i prikupljaš informacije, a da drugima ne budeš sumnjiv. Morao bi da uskoči u ulogu, koja bi drugima bila prihvatljiva. Mogao bi da joj bude vozač, lični asistent ili trener fitnesa.

Lični trener fitnesa - možda bi to bilo najbolje. Holivud je pun glumaca, koji vode računa o svom telu. A on je u

formi, pa bi to prošlo. Tako bi mogao svuda da je prati. Dakle, lični trener fitnesa... - Gospodine Orzini? - Falko - ispravio ju je. Grudi su joj se podizale i spuštale sa svakim

udahom. Setio se kako se osećao kad ju je pritisnuo telom... U tom trenutku znao je: uloga trenera ipak nije dobra.

- Jednostavno. Pretvaraćemo se da sam vaš ljubavnik. Pogledala ga je začuđeno, a onda je počela da se smeje. - To je ludost. Niko u to neće poverovati... - Naprotiv - rekao je grubo - svako će poverovati. A onda ju

privukao sebi i poljubio.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

3. poglavlje

Bilo je to neverovatno... osetiti njene usne na svojim. Tople,

svilene, meke. Savršeno meke. Nije ga privukla, poljubio ju je samo zato da joj s lica obriše

taj osmeh. I da joj pokaže da nije jedina koja ume da glumi. Možda je pomislila da joj je ispod časti da joj telohranitelj bude

ljubavnik? Gurala ga je, pokušavala da se otrgne iz njegovih ruku i da okrene

glavu. Ni to ga nije zanimalo. To ga je zapravo učinilo odlučnijim. - Ne - tiho je rekla i dalje pokušavajući da se odbrani. Ali bolje bi

bilo da je čuvala snagu. Falko joj je prstima mrsio kosu nastavljajući da je ljubi. Želeo je da joj pokaže kako prolazi neko ko se smeje Falku Orziniju.

Grickao joj je donju usnu. Jezikom je prelazio po ivici njenih lepo oblikovanih usana. Odjednom je prestala da se brani i naslonila se na njega.

Ukus njenih usana prevario je njegova čula. Toliko se uzbudio da ga je gotovo zabolelo. Njegovim venama kolala je vrela krv. Privukao ju je sebi toliko da je osetio potmule udare njenog srca.

To je želeo da učini otkad je video onaj oglas. Oči i usne, iz kojih je zračila strast, telo stvoreno za vođenje ljubavi...

Hladna oštrica noža, koju je osetio na stomaku, uhvatila ga je nespremnog.

U momentu nije mogao da reaguje. Primenio je instinkte i reflekse, koje je uvežbao tokom boravka u

Specijalnim jedinicama. Jednom rukom čvrsto ju je uhvatio za podlakticu, a drugom za ručni zglob i naglo joj je zavrnuo ruku na leđa. Nož je pao na pod. Šutnuo ga je i video da to zapravo i nije nož, već zašiljena drška četke za kosu.

Ali to je ipak bila ozbiljna namera. - Pustite me! Pokušavala je da mu izgrebe lice. Gurnuo ju je na vrata koristeći

svu snagu da je onemogući da se pomera.

~ 16 ~ Foxy

Zvoncica

- Prestanite! Borila se još jače. Uhvatio ju je za zglobove šaka. - Rekao sam da prestanete! Ali ako baš hoćete da budem grub... Ispustila je prigušeni vrisak. To nije bio bes, već strah. Lice joj je

bilo bledo kao krpa. Došao je ovamo da bi zaštitio tu ženu, a nasmrt ju je uplašio. Ovaj

poljubac... rezultat je sujete. To mu nije trebalo. Trebalo je da se savlada. - Gospođice Bizete, saslušajte me. Neću vam učiniti ništa nažao. Pogledala ga je u oči. - Dobro, pustiću vas i pomeriću se. A vi ćete mirno stajati.

Pričaćemo. I ništa više. Sačekao je dve sekunde, pa se pomerio. Mirno je stajala. I to je bio

nekakav uspeh, zar ne? Malo boje vratilo joj se u lice. Onda je duboko udahnula.

- Hoću da odete odavde. Govorila je tiho, ali pribrano. Znači da je došla sebi. Možda će sad

napokon uspeti da razgovaraju. - Gospođice Bizete... moramo najpre da razgovaramo. Izvinite što

sam vas uplašio, ali... - Nemamo o čemu da pričamo - upala mu je u reč. - I niste me

uplašili, već mi se zgadilo. - Molim? - Vaše ruke na meni. Usne na mojima. Odvratni su mi takvi

muškarci. - Verujte mi, gospođice Bizete, to osećanje je obostrano. Takve

žene kao što ste vi nimalo mi se ne dopadaju. Zapravo sam hteo nešto da dokažem.

- I jeste. Dokazali ste koliko ste gnusni. Falko je uzdahnuo. - Da, da, gnusan, odvratan, odbojan, bezvredan... sve sam to već

čuo. Rekli ste da nam ne bi poverovali da smo par. Hteo sam da vam pokažem da niste u pravu, a ne da izgubim deset minuta objašnjavajući se s vama.

- Niste me ubedili u to. Ja jesam glumica, ali da igram ulogu vaše ljubavnice... toliko talentovana nisam.

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

Zamalo se nasmejao. Od preplašene žrtve pretvorila se u divu za samo nekoliko sekundi. O da, svakako je dobra glumica.

- Slušajte, popićemo negde kafu, a vi ćete mi objasniti zašto vam je potreban telohranitelj.

- Jeste li gluvi? Ne treba mi telohranitelj! Želim samo da napokon odete odavde. Odmah - pokazala je rukom vrata. - Napolje! Ili ću vrištati tako da će svi dotrčati.

Sad je baš preterala! Falko joj je prišao uhvativši je za lakat. - Mene što se tiče, vrištite koliko god želite. - Ne verujete mi? Učiniću to, a vi ćete u roku od pet minuta biti u

zatvoru. - Nešto ste zaboravili. Zato mora da dođe policija - prišao joj je

toliko blizu da je osetila njegov dah na obrazu. - A oni će sigurno popričati i s vama. To vam se više dopada?

Prebledela je. - Šta je bilo, gospođice Bizete? - ledeno se nasmejao. - Možda će s

njima doći i novinari, pa ćete celom svetu morati ponešto da objasnite. Opustite se. Ne morate da vrištite da biste me se rešili. Samo se sklonite s vrata i otići ću.

- Čekajte! Falko ju je pogledao preko ramena. Koje su boje bile njene oči u

tom trenutku? Ćilibar ili topaz? - Šta sad hoćete? - Gospodine Orzini - oklevala je. - Šta ste po zanimanju?

Telohranitelj? Nasmešio se. - Ja sam mnogo toga, gospođice Bizete. A zar nije prekasno da se

raspitujete za moju biografiju? - Reč je o tome... da nisam tražila telohranitelja. - Odaću vam nešto, gospođice: nisam se prijavio za ovaj posao. - Rekli ste da vam je neko dao taj zadatak. - Ne, neko mi je rekao da imate problem i zamolio me je da ga

rešim. - Nisam ja kriva što vas je neki prijatelj zamolio za uslugu, a...

~ 18 ~ Foxy

Zvoncica

- Nije mi prijatelj. To je duga priča i ne menja ništa, jer sam mislio da vam je potrebna pomoć. Očigledno sam se prevario.

- Tačno. Kao što ste videli, sasvim sam dobro. Samo se pitam zašto... zašto je neko drugačije mislio.

- Pozirali ste za reklamu. I to vrlo provokativnu. - Pa to je reklama za donji veš, gospodine Orzini, a ne za supu iz

konzerve. Smešio se. - Nemam ništa protiv toga, gospođice Bizete. Pedeset hiljada

zaljubljenih glupaka odmah bi otrčalo da kupi svojim devojkama te stvarčice koje nosite na fotografiji, a onda su se pitali zašto na njihovim devojkama ne izgledaju kao na vama.

Primetio je po izrazu njenog lica da razmišlja o tome da li joj je uputio kompliment ili uvredu.

- Za vašu informaciju, žene su ciljna grupa oglasa za donji veš. - Onda peseset hiljada žena kupi te krpice, pa se kod kuće pred

ogledalom pita šta je, dođavola, pošlo naopako. - Šta želite time da postignete, gospodine Orzini? - Svi ti ljudi videli su reklamu i kupili taj donji veš. Ali jedan luđak

video je u tome nešto više i želi to da podeli s vama. Zadrhtala je. - Bilo je... jezivo - prošaputala je. Izgledala je premoreno i

uplašeno. A nije želela ništa da učini da bi se zaštitila. To nije imalo smisla. - Zašto niste otišli u policiju? - Pa sami ste rekli: to je samo neki ludak. - Takvi ludaci mogu da budu veoma opasni. Ko god da je on, treba

da bude iza rešetaka. - To bi uzbunilo novinare. - Mnogo je bolje da budete u novinama nego u mrtvačnici. Želeo je time da je isprovocira da bi mu odala zašto nije htela da

uključi policiju. Bilo mu je veoma čudno što glumica izbegava novinare i publicitet. Ali nije uspeo.

- To je neukusna šala. Čujte, zaista nisam uznemirena - lagala je. - Na snimanju ima mnogo obezbeđenja, a kod kuće imam alarm. U

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

svakom slučaju, hvala vam što ste došli - izveštačeno se osmehnula pruživši mu ruku.

Falko je slegnuo ramenima. - Nema na čemu. Nešto se u njumu pobunilo. Da li je to bilo zbog njenih usana ili

načina na koji je govorila? Kad bi je uzeo u ruke, ponovo bi njene grudi bile na njegovim, njeni bokovi uz njegove. Ovoga puta ljubio je duže i strasnije sve dok...

Prokletstvo, zar sam poludeo?! Nisu joj se dopadali muškarci kao što je on. Pa šta? Ni on ne voli

žene kakva je ona. Ignorisao je ponuđenu ruku. - Doviđenja, gospođice Bizete - otvorio je vrata i izašao na vrućinu

kalifornijske pustinje. Popodnevno snimanje loše je počelo. Svi su bili neraspoloženi, a

vrućina nepodnošljiva, ali je Farineli uporno ponavljao da niko neće otići sa seta dok ne završe scenu.

Ela nije uspevala da se koncentriše. Susret s Falkom Orzinijem veoma ju je uznemirio. Na kraju se čak iskreno trudila da bude učtiva. Kad ga je neočekivano zatekla u svojoj prikolici - visokog, snažnog stranca... A kako ju je tek poljubio, kao da je želela da mu uzvrati.

Druge žene sigurno bi reagovale onako kako je očekivao, to joj je bilo potpuno jasno. Ali njoj je bilo odvratno sve što je bilo u vezi sa seksom. Ko bi u to poverovao... ipak je ona žena, koju su angažovali zato što je seksepilna. Ali kad samo pomisli na vlažne usne nekog muškarca, na njegove grube ruke...

Usne Falka Orzinija nisu bile vlažne. Tople, čvrste, zavodljive, ali ne vlažne. A njegove ruke su... snažne. I nisu grube.

Ela se trgnula. Pa šta onda?! On nije imao pravo da je poljubi. Čak i ako je to

uradio samo zato da joj dokaže da nije u pravu što misli da im drugi ne bi poverovali da su u vezi. Uostalom, ni on ni bilo ko drugi neće joj biti telohranitelj. Niko neće njuškati i postavljati pitanja, na koja ona ne namerava da odgovara. - Ela?

Trepnula je. Antonio je stajao ispred nje, a ostali su čekali. - Ovo je važna ljubavna scena. Moraš da pokažeš strast, želju,

pohlepu. U ovoj sceni nema ljubljenja, to moraš da nadoknadiš

~ 20 ~ Foxy

Zvoncica

pokretima ruku, izrazom lica, pogledom, razumeš? - uhvatio ju je za ruku. - Možeš ti to! Opusti se, zaboravi kameru. Misli na ono na šta si mislila tokom snimanja kampanje za Bon Soir.

Gotovo se nasmejala. Kad bi znali da je sve to bilo zbog upale sinusa! Kombinacija aspirina i spreja za nos rezultirala je teškim kapcima, zamućenim očima i rastvorenim usnama.

To, naravno, nikada neće izgovoriti. - Pokušajmo poslednji put - rekao je Farineli. - Zamisli čoveka, u

čijim rukama svi problemi nestaju, čoveka koji u tebi izaziva ono što nijedan dosad nije. Zamisli ljubavnika koga nikada nećeš zaboraviti. Čad... Čad je nevažan.

Čad je zakolutao očima. - Ti baš umeš da ohrabriš! To je bila šala, koja je trebalo da ublaži nervozu. I upalilo je. Svi

su se nasmejali, čak i Ela. A onda je Farineli rekao: - Akcija! Ela je ponovo bila u rukama svog partnera, srce joj je brzo kucalo.

Zašto je dozvolila svom agentu da je ubedi da prihvati ovu ulogu? Bilo je nemoguće ono što je Antonio zahtevao od nje, jer nije umela da gleda muškarcu u oči i da izgleda kao da ga želi.

- Pogledaj me - rekao je Čad svoj tekst po deseti put tog dana. A Ela je, kao što piše u scenariju, deseti put pogledala u njega.

Ovoga puta pred sobom nije videla lice filmske zvezde, već lepo, ponosno lice Falka Orzinija. Njegove crne, svetlucave oči, aristokratski nos, markantnu bradu i usne, tople i čvrste. Još uvek je osećala njegov dodir, toplinu i...

- I rez! Ela je trepnula. Čad joj se široko osmehivao. - Ela, draga moja! - pritrčao joj je Antonio Farineli pruživši obe

ruke da joj pomogne da ustane, dok su ostali aplaudirali. - Bravo, Ela, savršeno! - poljubio joj je ruku. - Biće varnica na bioskopskom platnu!

A Čad je na to dodao smešeći se: - Ne znam na koga si mislila, draga moja, ali ko god da je on, pravi

je srećnik! Nešto dalje odatle Falko Orzini sedeo je u automobilu i upravo je

spustio dvogled na mesto suvozača.

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

Kakva predstava! Ela Bizete i kamerman. Ela Bizete i glumac. A kad se film pojavi u bioskopu - Ela Bizete i milioni anonimnih muškaraca.

Ložila se na sve muškarce na ovom svetu. Na sve, sem na njega. Nešto se ovde dešava i dok ne sazna šta je to, neće otići odavde.

~ 22 ~ Foxy

Zvoncica

4. poglavlje

Čekao je čitav sat a onda ju je primetio kako se približava

parkingu. Očekivao je da vozi jarkocrveni dvosed, a ona je vozila crvenu Folksvagenovu “bubu”.

Mislio je da je iznajmila vilu u Palm Springsu ili sobu u nekom dobrom hotelu, ali je okrenula na jugozapad. U LA?! To je dug put. Pošto je bio petak, pretpostavio je da će vikend provesti kod kuće.

Skrenula je na auto-put, a on je vozio za njom na pristojnom rastojanju. Posle nekog vremena dala je žmigavac i isključila se sa autoputa.

Vozili su dugom ulicom. Već je počelo da se smrkava, pa je na putu bilo malo saobraćaja. Falko je išao iza kamiona, koji je prevozio povrće.

Kako je vožnja potrajala i Falkova je sumnja rasla. Zašto Ela Bizete toliko želi da sve sama sredi? I zašto je uverena u to da ljudi ne bi poverovali da smo u vezi?

Da li ju je zato pratio? Zato što je hteo da joj pokaže šta bi moglo da bude među njima? Da ne bi morala da glumi dok je u njegovom zagrljaju?

- Prokletstvo! Usporio je. Šta mu se to događa?! Godinama nije osećao potrebu

da bilo kome šta dokazuje. Sa ženama dosad nikada nije imao problema. Lako ih je osvajao, čak i one mnogo lepše od Ele Bizete. Pa zašto je baš nju pratio?

To je bilo nelogično. Pitao se šta radi tu usred noći?! U pustoj krivudavoj ulici opasanoj drvoredom. Tako usamljeno mesto nije dobro za osobu koju prati nekakav ludak. Svetlost, ljudi, gužva - to je sigurno. To je kliše, ali je istina.

Namrštio se. Možda je tako htela da dobije veći publicitet. Ili je to bila ideja

njenog režisera? A ovamo je došla da bi se videla s nekim tipom. Žena koja izgleda kao ona sigurno ima ljubavnika. Vikend u njegovom zagrljaju, nago telo, zavodljive usne...

Jeza mu se spustila niz kičmu, stresao se.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

Video ju je kako skreće. Pošto je vozio isključenih farova, nije mogao da razazna gde se nalazi, ali uspeo je da primeti staru kolibu od drveta, iza koje je put vodio u šumu.

Očigledno je stigla na cilj. Čudno mesto za provod, a veoma opasno ako planira da bude

sama. Ali zar je to njegov problem? Parkirao se uz trotoar. Ela je osetila olakšanje kad je ugledala kolibu. Parkirala je “bubu”

pod ogromnim stablom smreke. Bilo je mračno, samo su zvezde svetlucale.

Poznavala je svaki centimetar oko kolibe. Obožavala je ovo mesto. Duže vreme iznajmljivala je tu kolibu, a onda je bila silno

razočarana kad joj je vlasnik saopštio da će je ili prodati ili srušiti. Koliba je bila mala i morala je što pre da se renovira. Planovi za izgradnju skijališta u blizini nikada nisu realizovani. A niko se nije interesovao za kolibu osim nje. Ali nije imala dovoljno novca.

A onda, čudo nad čudima! Potpisala je ugovor za angažman s Bon Soirom. Ugovor je garantovao da će dobiti više novca nego što se nadala, pa je celu zaradu dala za kolibu.

Sad pripada njoj. Bilo je užasno mnogo posla, trebalo je sagraditi novu verandu,

promeniti krov... ali to nije bilo važno. Koliba je njena. To je bilo mesto na kojem je mogla da se opusti i bude ono što jeste.

Mesto na kojem se osećala sigurnom, iako je koliba bila sasvim izdvojena od naselja i tik uz šumu. To ju je podsećalo na detinjstvo, zapravo na onaj deo detinjstva kojeg je želela da se seća. Dok je mama bila živa, zajedno su živele u takvoj kući blizu šume...

Dok se penjala stepenicama na verandu, prisećala se današnjih dešavanja. Scena koju su jedva snimili, uloga koju nije trebalo da prihvati...

Onaj čovek... Falko Orzini. Uzela je ključeve iz tašne i otključala kolibu. Šta je on umislio? Da je svemoguć, pa može da se pojavi kad hoće i da radi šta hoće?

A Farineli... Nije imao pravo da joj radi iza leđa. Trebalo je da je pita želi li ona da joj angažuje telohranitelja, pa bi to odbila. Umesto toga, taj Orzini sačekao ju je u prikolici i ponašao se kao da mu ona pripada. Zagrlio ju je i poljubio.

~ 24 ~ Foxy

Zvoncica

Stresla se. Odvratno. Ili ipak nije? Još uvek je osećala njegovu blizinu, njegovo izvajano telo, toplinu

njegovih usana. Kao i vrelinu sopstvene krvi. A šta je drugo mogla da oseti žena, koju je zgrabio muškarac?

Znala je sve o muškarcima, bar sve što je trebalo da zna o njihovim potrebama. Neke žene su sve to ćutke podnosile, druge su se čak pretvarale da uživaju. Ali ona nije.

Uostalom... nije važno. Falko Orzini se iznenada pojavio u njenom životu i isto je tako otišao iz njega. Došla je ovamo da sve to zaboravi i da se odmori preko vikenda. Pritisnula je prekidač da uključi svetio. Ništa. Mora da je sijalica pregorela.

U mraku je napipala stonu lampu. Pokušala je da ignoriše loš predosećaj, koji ju je obuzeo. Ponovo ništa.

Naježila se. Dve sijalice pregorele u isto vreme? Slučajno? Da, mora da je tako. Pa za ovu kolibu niko osim nje ne zna. Ima stan u Studio Cityju, za koji svi znaju. Ali za kolibu... Pipala je po mraku do druge lampe i pritisnula je prekidač. Odahnula je... i u tom momentu ugledala je nešto prikucano na drveni zid iznad kamina. Vrisak joj se zaglavio u grlu. Činilo se da je prošla čitava večnost pre nego što je zavrištala iz sve snage.

Falko je stajao na ulazu u šumu i po ko zna koji put pitao se šta zapravo tu radi.

Trebalo je da bude u avionu za Njujork. Već je napravio budalu od sebe, zašto pokušava opet? Ona želi da provede vikend u kolibi. Dobro, to ne treba da ga se tiče, jer to nije...

Čuo se prodoran vrisak. Falko je potrčao prema kolibi. Vrata su bila otvorena, a Ela je istrčala i sjurila se niza stepenice pravo njemu u ruke.

- Ne, ne, ne... - Gospođice Bizete, Ela! Ja sam, Falko Orzini. Znao je da ga ne čuje. Bleda kao duh, jecala je udarajući ga

pesnicama. Uhvatio ju je za ruke, sklonio ih u stranu i pogledao u kolibu. Ničeg nije bilo. Koliba je bila osvetljena i prazna.

- Ela, na sigurnom ste, sa mnom ste. Polako je podigla pogled. - Gospodine... gospodine Orzini?

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

- Šta se dogodilo? Da li je neko unutra? Odmahnula je glavom. - Ali nešto vas je uplašilo. - Ja... Kako ste došli ovamo? - Pratio sam vas. - Vi ste me...? - odmaknula se od njega. - Zašto? Dobro pitanje. - To ću vam kasnije objasniti. Šta vas je toliko uplašilo? Oči su joj potamnele, oborila je pogled. - Ništa... Bio je to pauk. - Ne verujem - podigao joj je bradu da bi ga pogledala u oči. - Reći ću vam nešto, damo. Nećete zvati policiju? Onda ću ih ja

pozvati. - Nemate pravo... - Potrebna vam je pomoć. Ako nećete moju, pozvaćemo policiju. - Dobro! - duboko je udahnula. - Neko... neko mi je ostavio nešto u kolibi. - Još jednu fotografiju? - Nije fotografiju... Životinju. Mrtvu životinju. Klimnuo je glavom. - U redu, ovako ćemo: moj automobil parkiran je pedeset metara

odavde. Ući ćete u njega, zaključati vrata iznutra, a ja ću otići... - Ne! - uhvatila ga je za jaknu. - Neću da budem sama! Zagrlio ju je. Ukočila se, ali se nije branila. Osetio je da joj srce brzo

lupa. Dođavola, pa svaki muškarac bi pomogao ženi u takvoj situaciji! - Dobro, ostaćete ovde, a ja ću otići da pogledam. - Dogovoreno! - Dobra devojčica - instinktivno se nagnuo da joj poljubi usne. To

je bio gest utehe, ništa više. A uteha joj je sigurno trebala. Usne su joj drhtale.

- Brzo se vraćam - sklonio joj je pramen kose iza uha, a onda je ušao u ogromnu prostoriju opremljenu jednostavnim nameštajem. Iza širom otvorenih vrata ugledao je kupatilo: lavabo, tuš-kabinu i toalet. U suprotnom uglu prostorije bila je kuhinja - šporet, frižider i sudoper.

~ 26 ~ Foxy

Zvoncica

Lampa je osvetljavala čitavu kolibu. Kod ulaznih vrata bio je prekidač za svetio. Samo metar odatle na stočiću je stajala lampa. Ela ih namerno nije uključila?

Falko je pokušao da uključi i te dve sijalice. Nije uspeo. Znao je da to nije slučajno.

Obe sijalice bile su odvrnute. Neko je želeo da namami Elu u drugi kraj prostorije, do kamina iznad kojeg je video nešto. Da, to je neka životinja. Pacov? Veverica?

Bila je to mačka. Ali ne prava... - Falko? Ela je stajala u vratima gledajući životinju. - Da li je... mrtva? - Sve je u redu. To je plišana igračka. Ela se stresla i počela je da se ljulja. Falko joj je pritrčao i uspeo je

da je uhvati pre nego što se srušila.

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

5. poglavlje

Odneo ju je na sofu. - Ela, čujete li me? Nije bilo reakcije, bila je bleda kao krpa. Verovatno ju je oborio

šok. Na jednoj fotelji video je uredno složeno ćebe, pa ju je pokrio. Opipao joj je puls, bio je jak. Dobro je. Polako joj se u lice vraćala boja.

Posmatrao ju je. Bože, kako je lepa! I ovako bez šminke najlepša je žena koju je video.

A zar je to važno? Mora što pre da je skloni odavde. Ona možda ne želi telohranitelja,

ali sada nije u stanju sama da odluči. On je odgovoran za nju, bar u ovom trenutku.

U kuhinji je pronašao krpu, pa ju je pokvasio. Pre toga je skinuo plišanu mačku sa zida.

Mokrom krpom obrisao joj je čelo i obraze. - Ela, otvorite oči. Uzdahnuvši, nešto je promrmljala. Otvorila je

oči. Počela je da vrišti i da ga udara rukama. - Dođavola, Ela! - uhvatio ju je za ruke. - Smirite se. Sigurni ste. Ja

sam sa vama. Pogled joj se razbistrio. - Falko? - prošaputala je. - Da, ja sam. Naslonila se na sofu. - Šta se dogodilo? - Pali ste u nesvest. - Nemoguće! Nikada nisam pala u nesvest. - Uvek postoji prvi put - pridigao ju je naslonivši joj bocu na usne. -

Otpijte. - Šta je to? - Voda, šta bi drugo bilo? - Ja nisam... - Znam, niste žedni. Da li ste ikada uradili nešto bez protivljenja? Istrgnula mu je bocu iz ruke i malo je popila. Falko se uspravio.

~ 28 ~ Foxy

Zvoncica

- Dobro, hoćete li mi napokon ispričati šta se ovde desilo? - Pala sam u nesvest. - Neko ko zna za ovu kolibu provalio je i ostavio vam je nešto. - Pobogu! - glas joj je zadrhtao. - Mačku. - To je plišana igračka. - Znam, rekli ste mi. Klimnuo je glavom. - I uprkos tome pali ste u nesvest. - Od olakšanja. - Nije tako, Ela. Video sam vas, mislili ste da je mačka prava. Ali

pali ste u nesvest tak kada sam vam rekao da je plišana - zagledao joj se u oči. - Zašto?

Po izrazu njenog lica shvatio je da ona nešto zna, ali ne želi da kaže. Dobro, neće je zapitkivati. Mora što pre da je odvede odavde. Šuma ga je činila nervoznim, ko zna koga tu ima. Još nervozniji je bio zato što je neko pokušao nasmrt da je uplaši. Da je nije pratio...

- Pitanja mogu da sačekaju - rekao je glasno. - Ne nameravam da odgovaram na bilo kakva pitanja, gospodine

Orzini. Zapravo ću ja vama postaviti jedno. Šta radite ovde? Pratili ste me. Zašto?

Poželeo je da je poljubi, ali to nije bilo pametno. Predugo su se zadržali u kolibi. Onaj ko je mačku prikucao na zid, možda je u blizini.

- Možda samo volim stare crvene “bube”. Ustala je. - A možda ja ne volim glupe odgovore. - Slušaj, dušo... - Ne obraćate mi se tako! - Dobro, gospođice Bizete. Možemo da razgovaramo koliko god

želite, ali ne ovde. - Hoću odgovore. - I ja, ali ne ovde. - Kad bolje razmislim... hoću samo da odete odavde. Namrštio se. - Jesam li ja problem ili generalno imate nešto protiv muškaraca? - Muškarci me ne zanimaju. Zašto bi?

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

Da, zašto bi? Možda i ona samo koristi muškarce da se domogne cilja, a onda ih odbaci? Ili menja ljubavnike, kao što druge žene menjaju boju kose?

Nije važno. Reč je o tome da neki perverznjak prati ovu ženu. - Ne možete ostati ovde - trudio se da zvuči ozbiljno i iskreno, a

ona se nasmejala. - Da li sam rekao nešto smešno? - Ne znam kako da vam objasnim, gospodine Orzini, ali mogu da

radim šta hoću. - Neko je provalio u kolibu... - Molim vas! Provale se stalno događaju. To je vandalizam. Sigurno

su to uradili tinejdžeri. Nasmejao se. - Onda su tinejdžeri zakucali mačku na zid i poslali vam onu

fotografiju? Da li ste iznajmili ovu kolibu? - Ne, moja je. Kupila sam je od prve veće zarade. Oduvek sam

želela takvu kuću, izdvojenu i na mirnom mestu. Pa ipak, neko ju je pronašao. Neki ljubavnik koga je dovodila za

vikend? Od pomisli na to, krv mu je proključala. Da neki muškarac tako muči ženu... I to baš nju!

Znao je da gube dragoceno vreme. - Spakujte sve što vam je neophodno... - Ne. - Šta ne? - Ne idem odavde. - Pobogu, ženo, dozovite se pameti! - Ne brinite za mene. Da je neko hteo nešto da mi učini, sačekao bi

me ovde. - To je jedna mogućnost. - To je jedina mogućnost. - Nemojte da komplikujemo, važi? Imate li prijatelje kod kojih

možete da se smestite? - Nemam. Falko je podigao obrve. - Ma dajte, sigurno imate najbolju drugaricu ili bar poznanike kod

kojih možete da prenoćite dok ne proverim šta se ovde događa. ~ 30 ~ Foxy

Zvoncica

- Da li sam vas zamolila da, kako kažete, proverite šta se ovde događa, gospodine Orzini?

- Dođavola, Ela... - Ne sećam se da jesam. I sama planiram šta ću dalje raditi. - Onda pažljivije planirajte. U suprotnom, ja ću planirati umesto

vas. - Veoma ste arogantni, gospodine Orzini. Tako možda ostavljate

utisak na svoje klijente, ali ne i na mene. - Nemam klijente - zvučao je hladno. - Ako je neko arogantan, onda

si to ti, dušo. - Već sam vam rekla da mi se tako ne obraćate! A automobil mi je

parkiran pred kućom, pa ako budem želela nekud da odem, moći ću to. - Može i tako. Sedite u svoju “bubu”, a ja ću voziti iza vas. - Jeste li gluvi, gospodine Orzini? Nikud ja ne idem, ostajem ovde.

Zar još niste ukapirali? Otpušteni ste. Falko je podigao Elu Bizete i prebacio ju je preko ramena. Vrištala

je udarajući ga. Krupnim koracima izmarširao je iz kolibe i stazom se uputio do svog automobila.

- Ludače! - siktala je Ela. - Vi odvratni, bezvredni... - Učinite nam oboma uslugu i umuknite! Otvorio je suvozačka vrata pridržavajući je jednom rukom, a zatim

ju je, ne baš nežno, spustio na kožno sedište. Odmah je pokušala da izađe. Ali pošto je to očekivao, rukom ju je gurnuo u sedište.

- Ostanite tu, inače, upozoravam vas, vezaću vam ruke i noge i ubaciću vas u gepek.

- Kopile! Verovatno ste vi zakucali onu mačku na moj zid! Naravno da je znala da to nije bio on. Ali bila je užasno besna. - Naravno da jesam - odgovorio je sarkastično. - Stigao sam pre

vas, okačio mačku, a onda čekao da stignete. Baš sam pametan! - Nemate pravo da me kidnapujete! Smejao se! Proklet bio! - Da li ćete to reći policiji? - nije se više smejao, a glas mu je bio

leden kad se nagnuo nad njom. - Zovite policiju, dušo. Sigurno vam je mobilni pri ruci. Možete odmah da im ispričate sve o poruci, koja vas je dočekala u kolibi.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

- O kakvoj poruci? - Sigurno je tamo bila i neka poruka, to oboje znamo. Samo što je ja

ne razumem, a vi je razumete. - To što pričate nema smisla. Vi niste normalni! Mrzim vas! - Srce mi se cepa. - Nemate srce, Orzini. - To mi često kažu. - Verujem. Usne su joj podrhtavale, a Falko se prisećao kakvog su ukusa. A

onda je pomislio... Ako ga već mrzi, onda bar da joj da dobar razlog za to.

Nagnuo se, pritisnuo je usne na njene, i baš kad je pokušala da okrene glavu... čuo je tihi uzdah. Sve mu je bilo jasno.

Žudnja, koja je sve vreme tinjala u njemu, sad je gorela i u njoj. - Ela - šaputao je. Usne su im se spajale, razdvajale, pa opet spajale.

Ela ga je privukla sebi. Na obližnjem drvetu zahučala je sova. Falko se trgnuo, a Ela je

otvorila oči. Zagledao se u nju. Bila je zbunjena. Normalno, jer to što ju je ljubio

i toliko želelo, nije imalo nikakvog smisla. Kao ni to da ju je ponovo ovlaš poljubio. - Ela, čuvaću vas. Pobrinuću se da vam se ništa ne dogodi -

prošaputao je. Zatim je zatvorio vrata, seo je za volan i pojurio kroz tihu noć

ostavljajući oblak prašine za sobom.

~ 32 ~ Foxy

Zvoncica

6. poglavlje

Kakva divna noć! Nebo je bilo prekriveno milionima svetlucavih zvezda, a u svežem

vazduhu osećao se miris smreke. Lepota obale i šum Pacifičkog okeana, čiji su se talasi razbijali o

stenovitu plažu, privukli su Elu na ovo mesto. A podsećalo ju je i na kuću i na srećno detinjstvo. Doduše, tamo nije bilo mora. Bilo je to divno mesto, čaroban život... Sve dok...

Namrštila se. Zašto sad razmišlja o tome? Godinama je uspešno potiskivala to sećanje. Ali iskrsnulo je iz podsvesti i pre nekoliko sedmica kad je dobila onu stranicu istrgnutu iz časopisa...

- Da li vam je hladno? Stresla se pogledavši ga. Falko Orzini. - Molim? - Drhtite. Ako vam je hladno, mogu... - Ne, u redu je. Samo sam mislila na... - ugrizla se za usnu. - Dobro

sam. Zagledala se u horizont. Zašto mu je dopustila da je otme i odveze

u nepoznatom smeru? I da je poljubi. Zatvorila je oči. Nadjačao ju je i primorao...

Kakva sam ja lažljivica! Nije me primorao, samo je prislonio usne na moje, a ja sam mu

uzvratila. I u meni se nešto pokrenulo... Osetila sam nešto što sam mislila da je nemoguće, ali dogodilo se. Poljubila sam ga i poželela da se poljubac nikada ne završi.

Kakav li sam utisak ostavila na njega? Da li je očekivao da mu seksom platim za to što me je spasao? Spasao?! Niko ga nije zvao, a sigurno bih se i sama snašla.

Vozili su se dobrih sat vremena i sve vreme su ćutali. Ulice joj nisu bile poznate.

- Nismo na putu za LA? - Ne idemo tamo. Rekao sam da ću vas odvesti na sigurno mesto. - A ja sam rekla... - Znam šta ste rekli.

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

U daljini su se videle svetleće reklame restorana, benzinskih stanica, motela.

- Slušajte, gospodine Orzini... - Zar ne mislite da bismo, posle svega, mogli da zaboravimo na to

gospodine? Pogledala ga je i zarumenela se... i tek je onda shvatila da nije

mislio na poljubac, već na događaj u kolibi. Naravno da mu poljubac ništa nije značio. Sigurno ni sam ne zna

koliko je žena dosad poljubio. I nju je poljubio zato da bi je kontrolisao. Automobil je usporio, a zatim skrenuo desno. - Izaberite jedan. - Šta da izaberem? - Motel. Koji god želite. Nije primetila da se ulica proširila i da su na obema stranama

moteli. Dakle, smatrao je da mu je onim poljupcem dala pristanak. Za

trenutak je pomislila da je on možda drugačiji, ali svi su oni isti. - Zaboravite - rekla je hladno. - Ovo nije ono na šta ste navikli, ali je svakako najbolje u ovom

trenutku. - Preračunali ste se, gospodine Orzini. Šta je sad opet?, iznervirano je pomislio Falko. Bio je mrtav

umoran i zaista mu ne treba još jedna rasprava s njom. - Slušajte, veoma je kasno. Navigacija je navela ovaj grad kao

najbliži, u kojem može da se iznajmi soba u motelu. - Neću spavati s vama. Odgovor je bio brz i oštar kao mač. U

drugim uslovima Falko bi uočio nešto logično u onome što je rekla. Ipak je ona glumica savršenog izgleda, a on stranac koji se iznenada pojavio u njenom životu. A sad joj je rekao da će noć provesti u jeftinom motelu.

Međutim, u tom trenutku nije bio u stanju da sve to poveže i shvati na šta je mislila.

Prvo i najvažnije, uopšte nije želeo Elu Bizete. Izgledala je odlično, ali... Bila je snob najgore vrste. Bio joj je dovoljan pogled na njega da zaključi da on nije njen nivo. Mrzeo je takav način razmišljanja i takve žene nisu ga zanimale.

~ 34 ~ Foxy

Zvoncica

Osim toga... seks je poslednje što mu je bilo na pameti. Osećao je umor i glad. Trebalo mu je tuširanje, topao obrok i dovoljno jaka kafa da bi ostao budan dok mu ona pridikuje. A onda će leći u krevet i zaspati.

Zar je umislila da on ne planira ništa drugo sem da spava s njom?! Obuzeo ga je bes. Stisnuo je kočnicu i skrenuo na parking prvog motela.

- Da li vam je neko nekad rekao da imate previsoko mišljenje o sebi i to bez ikakvog osnova?

Odvezala je pojas otvorivši vrata. - Doviđenja, gospodine Orzini. Drago mi je što... Falko ju je uhvatio za lakat, a ona ga je pogledala u oči. - Da li zaista mislite da mi je do toga? Mislite da od prvog trenutka

razmišljam samo o tome kako da vas odvedem u krevet? Pocrvenela je. - Odvratni ste! - Možda čak mislite da je to moj način... Šetam se unaokolo dok ne

naiđem na neku koja izgleda kao da joj je potrebna pomoć, a onda joj kažem da mi duguje.

- Pustite mi ruku! - Samo za vašu informaciju... nisam zainteresovan. Da li ste to

razumeli ili treba da vam napišem? - Dođavola, rekla sam da mi... - Čuo sam - uneo joj se u lice. - Vi ste... nikada vas ne bih poželeo. - Zato što nikada ne biste mogli da me imate! - Baš ne shvatate. Bilo koji muškarac morao bi da bude lud da bi se

upustio u bilo šta s neurotičnom, sebičnom ženom kakva ste vi. A ja bih pre legao u krevet sa santom leda.

- Šta god da vas pali, Orzini. - Ti me svakako ne pališ, dušo. Bolje da joj je udario šamar

nego što je to rekao. - Da li ste završili? - Jesam - pustio joj je ruku. - Hoćete da izađete? - Naravno. - Dobro - uzeo je svoj novčanik. - Trebaće vam novac. - Ne treba mi ništa od vas.

~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

- Naravno da vam treba. Ili ste se možda setili da ponesete tašnu kad sam vas izneo iz kolibe?

Sasvim je zaboravila na to, pa je pretrnula. - Naravno, izneli ste me... kao da sam neposlušno dete. Tvrdite da

hoćete da me zaštitite, a zapravo samo hoćete da me kontrolišete. - Ela - uhvatio ju je za ruke - dobro znate da nije tako. - O, jeste. Znam sve o muškarcima kao što ste vi... Nije više mogla da govori, suze su joj potekle niz obraze. Falko ju

je gledao kao da je odjednom poludela. Možda i jeste. Nudio joj je podršku i razumevanje, a ona...

Falko je tiho opsovao, a onda ju je zagrlio i privio na grudi. - Žao mi je, nisam htela... - Znam - zaista je znao. Umirala je od straha, a baš se trudila da on

to ne primeti. Lepa i hrabra, pomislio je zagrlivši je još jače. - Sve je odjednom izmaklo kontroli... - Nije. Na sigurnom ste, a ja ću se pobrinuti da tako ostane. - Znam da me niste doveli ovamo da me... zavedete. - Nisam. Uostalom, i meni više odgovaraju otmeni hoteli - našalio

se. Nasmešila se iako je još uvek plakala. Ali i to je bio nekakav

početak. Naslonio je bradu na njenu kosu, divno je mirisala. Podigla je

glavu. - Falko? - Da? - Treba da znate da to nije do vas. Samo... Ja... - Sve je u redu - pitao se zašto te reči tako prazno zvuče. - Je li zbog

onog kauboja, koga svaka žena želi? Glumca? - Čada? - začuđeno se nasmešila. - On ima šestoro dece i lud je za

svojom ženom. Ne, nije zbog njega. Samo... ja to ne radim. - Ne ideš sa svakim u krevet? - zašto li je zbog tog priznanja toliko

zadovoljan? - To mi je drago. - Ne, nisam to mislila... mislim... seks... nije za mene - zašto je,

pobogu, to rekla? - Da li je to problem? Naravno da jeste, odgovorio je Falko u mislima. A da li je to

problem za njega? ~ 36 ~ Foxy

Zvoncica

Nije. - Gospodine Orzini? Da li to predstavlja izazov vašoj muškosti? Ova promena iz bespomoćne u drsku devojku istovremeno ga je

iznervirala i začudila. Bilo je krajnje vreme da stvari dovede u red. - Predložiću vam nešto. Prestaćete formalno da me oslovljavate, a

ja ću se potruditi da sujetu držim pod kontrolom. Kako vam se to čini? Od iznenađenja nije mogla da reaguje. Na ovakav predlog nije

računala. - Dogovoreno? - pružio joj je ruku, a ona se nasmešila. - Dogovoreno! A on je imao loš predosećaj da to neće ići baš tako lako. Ostala je u automobilu, a on je otišao da iznajmi sobu. Čovek koji je radio na recepciji u motelu, bio je pospan. Falko je u

formular uneo ime E. Prišli, naveo je lažnu adresu, a polje u kojem je trebalo da upiše registarski broj automobila ostavio je prazno. Prećutao je da će još neko biti s njim u sobi, uzeo je ključeve i pitao gde u ovo doba noći može nešto da se pojede.

Dobio je informaciju da je nešto dalje niz ulicu otvorena kafeterija. Falko je požurio prema automobilu. Ela je sedela na mestu suvozača... i čvrsto je spavala.

Seo je za volan posmatraojući je nekoliko trenutaka. Izgledala je iscrpljeno i neverovatno mlado.

Polako se odvezao do dvospratne zgrade, pa je pokušao da probudi Elu.

- Ela, probudite se. Osvežićemo se, poješćemo nešto, a onda ćemo popričati.

Nije reagovala. Lagano ju je uhvatio za ramena. Promrmljala je nešto nejasno, okrenuvši glavu na drugu stranu.

Dobro, odneće je u sobu, daće joj nekoliko minuta, a onda će je probuditi. Podigao ju je iz sedišta. Nogom je zatvorio vrata automobila, pronašao je sobu, nekako otključao vrata i laktom uključio svetio.

Soba je bila mala, ali čista. Mirisala je na sredstvo za dezinfekciju. Stolica, sto i francuski ležaj, na koji ju je pažljivo spustio, bili su drveni.

Uzdahnula je, ali nije se probudila. Izuo joj je cipele. Razmišljao je o tome da joj svuče odeću i ostavi je u vešu, ali je ipak odlučio da to ne

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

učini. Samo ju je pokrio. Poželeo je da je poljubi, ali je uspeo da se savlada.

Proverio je da li su prozori dobro zatvoreni. Navukao je zavese, pronašao termostat i pojačao grejanje.

Zasad je sve dobro. Otišao je u kupatilo da se umije. A onda se vratio u sobu i pogledao gde bi mogao da spava. Trebao

mu je dobar, okrepljujući san. Izuo je mokasine i legao na krevet, što dalje od nje. I dalje je čvrsto

spavala. Očigledno je ružno sanjala, jer se trzala u snu. - Ela - tiho je rekao - sve je u redu. Zagrlio ju je šapućući joj u kosu da bi je smirio. Osetio je da se

opustila. Posle minut-dva okrenula se njemu, naslonila glavu na njegovo rame, a ruku na grudi. Disala je mirno i ravnomerno.

Sad bi mogao da je pusti i da se okrene. Ali nije. Zatvorio je oči i udahnuo svež miris njene kose. I zaspao je.

~ 38 ~ Foxy

Zvoncica

7. poglavlje

Polako se budila iz dubokog sna. Prvi put posle dužeg vremena

nije imala košmare. Srce joj se zaustavilo. Ovo mora da je san. Koje bi drugo objašnjenje moglo da bude za to što se probudila u nepoznatoj sobi, u tuđem krevetu i s... nepoznatim muškarcem?

- Dobro jutro - promrmljao je duboki glas i Ela je shvatila da to ipak nije san.

U panici je pokušala da se oslobodi njegovog zagrljaja, ali su je njegove ruke još jače prigrlile.

- Smirite se, to sam ja, Falko. To bi trebalo da je smiri?! Branila se još jače.

- Ela, spavali smo u istom krevetu, ništa više. Apsolutno se ništa nije dogodilo.

Ela se opustila i duboko je udahnula. - Oboje smo potpuno obučeni - nasmešio se. Govorio je istinu. Ona je na sebi imala jučerašnju odeću, on isto. Ali

ležala je u njegovom zagrljaju... i bila je na sigurnom. - Da li je sad sve u redu? Klimnula je glavom pogledavši ga u oči.

Srce joj je ponovo zastalo, ali ovoga puta to nije bilo ni u kakvoj vezi sa strahom. Kako je lep! Znala je da bi se na sav glas nasmejao kad bi to rekla naglas.

Preko noći mu je brada malo porasla. Manekeni su često negovali bradu od dva-tri dana da bi imali mačo-izgled, ali su retko postizali ovakav rezultat.

Ali on je bio drugačiji: muževan, lep i opasan. I seksi. I to je bilo sasvim objektivno mišljenje.

- Na šta mislite? - smešio se, kao da može da joj pročita misli. Ela je pocrvenela.

- Ni na šta. Zaprvo, pokušavam da se setim šta se sinoć dogodilo. Poslednje čega se sećam jeste da sam sedela u automobilu.

- Upravo tako - igrao se pramenom njene kose. Kao svila. Kako može žena da bude tako lepa posle svega što je preživela u kratkom roku, a da na sebi nema ni trunčicu šminke? - Uzeo sam sobu, a kada

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

sam se vratio, nisam mogao da vas probudim. Onda sam vas izneo iz vozila, odneo u sobu i spustio na krevet. - Da li ste zadovoljni objašnjenjem? Ipak, pitate se zašto ležimo u istom krevetu, zar ne?

Umesto da odgovori, oborila je pogled. - Nisam razmišljao o tome da treba da pitam kakvi su kreveti u

sobi. Doduše, mogao sam, na primer, da legnem na ovaj debeli meki tepih...

Nasmešila se, jedva primetno, ali to je ipak bio osmeh. -... ili da se smestim u ovu stolicu... Pogledala je preko njegovog ramena. Stolica ju je podsetila na onu

u domu za beskućnike, u kojem je kratko vreme boravila s majkom. - Treba da ste srećni što ste imali tako veliki izbor. Nasmejao se. - To sam i ja pomislio. Zato sam se odlučio za treću opciju: krevet.

Legao sam na ivicu, ali... vi ste sanjali. Nije bio lep san, jer ste spavali nemirno. Zagrlio sam vas, pa ste se smirili. A onda ste počeli da me mazite, a ja sam vas i dalje grlio.

Zar ona?! Nikada se ne bi mazila s nekim muškarcem. Ali pričao je sasvim mirno i gledao ju je u oči.

A njena ruka je i dalje počivala na njegovim grudima, još uvek ju je grlio. Po tome je znala da nije lagao.

A ona se osećala sigurnom. Kako je to moguće? Upoznala ga je pre samo 24 sata, a sad...

Razmišljala je o tome kakva je njegova brada pod rukom? Meka ili gruba? Mogla bi to da proveri. Samo treba da ispruži ruku, dodirne mu lice i... možda bi tada lepršanje u njenom stomaku prestalo.

- Ela - glas mu je bio dubok i hrapav. - Dušo, ako me i dalje budeš tako gledala...

Znala je šta mora da uradi. Da ustane. - Šta onda? - upitala je i gotovo nije prepoznala svoj glas. Falko je uzdahnuo, pa ju je poljubio. Ali to nije bilo dovoljno. Ruke su joj se pomerile, kao same od sebe,

preko njegovih prsa do ramena i lica. I napokon... brada. Meka je kao njegove usne, gruba kao njegov glas dok je izgovarao njeno ime.

~ 40 ~ Foxy

Zvoncica

Još jednom je prošaputao njeno ime, pa se celim telom navalio na nju, a obema šakama obuhvatio joj je lice. Poljubac je bio drugačiji, zahtevniji i nekako divlji. Želela je taj poljubac. Telo joj je gorelo. Želela ga je...

Uzdišući, obavila je noge oko njegovih bokova. Grubo je zarežao, pa je zavukao ruku ispod njenog džempera uhvativši je za dojku...

Obuzela ju je panika. - Ne! Njen piskavi vrisak ispunio je prostoriju. Istrgnula mu se iz

zagrljaja. Najpre se uplašila da je neće pustiti, ali on se naglo uspravio. - Kasno je - rekao je ozbiljno. - Treba što pre da odemo odavde. - Falko, žao mi je... Nisam želela da... Pogledao ju je u oči. - Ja sam pogrešio. - Ne, ja sam kriva. Ni sama ne znam zašto sam... - Ni ja - rekao je hladno. - A odgovoran sam za tvoju bezbednost.

Izgubio sam to iz vida. Više se neće dogoditi - okrenuo se. - Idem da se istuširam.

- Falko... - Pet minuta. A onda odlazimo odavde. Bio je nemoguć. U jednom momentu pun razumevanja i brižan, a već u sledećem

bezosećajan. Ela je znala da ga je povredila. Zapravo, povredila je njegov ponos. Nešto kasnije stajala je pod mlazom vruće vode i razmišljala. Ona plišana mačka uplašila ju je više nego fotografija, pismo i

poziv zajedno. Plišana mačka prikucana na zid kolibe, za koju niko osim nje nije znao...

Otkad je sve to počelo, ubeđivala je sebe da ne zna razlog zašto to neko radi. A, naravno, i to je bila laž. Znala je i nije više mogla da se pravi blesava. Pa ipak, to nikome nije mogla da kaže.

Na vratima kupatila je čula glasno kucanje. - Još minut, Bizete, inače ćemo preskočiti doručak. Zatvorila je oči. Baš je pažljiv! Falko Orzini je neotesani tiranin!

Nije joj potreban. Čim se vrate u realnost, reći će mu da ide svojim ~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

putem. Ovo je ček za vaš trud. Više se nećemo videti, gospodine telohranitelju!

A što se tiče pretnje da će preskočiti doručak... ne bi valjalo, baš je ogladnela.

Falko se plašio da će neko prepoznati Elu. Čim su seli u automobil, otvorio je kasetu i dao joj je sunčane naočare.

- Stavi ih. Pogledala ga je kao da nikad u životu nije videla sunčane naočare. - Ne trebaju mi, ali hvala. Glasno se nasmejao. Ima svoj stav, to joj

se mora priznati. - Ipak ih stavi. - Upravo sam rekla... - Hoćeš li da doručkuješ na miru ili da te neki kamiondžija

prepozna, pa da javi lokalnim novinama gde je Ela Bizete? Istrgnula mu je naočare iz ruku. Bolje, ali još uvek nedovoljno, pomislio je i skrenuo na benzinsku

stanicu. Isključio je motor, nasuo gorivo i otišao u malu prodavnicu da plati. Pojavio se s crvenom kapom za bejzbol u rukama.

- Evo, skloni kosu ispod. Podigla je kosu u improvizovanu pundu, pa je navukla kapu na glavu. Sad je bilo mnogo bolje. Potom je iskočila iz automobila i uputila se u kafeteriju.

Sve ono dogodilo se jutros samo zato što se dobro naspavani muškarac probudio pored žene. A ona njena srceparajuća priča o seksu... bila je potpuna besmislena. Tačno je znala kako da koristi muškarce. Najpre ih namami, a onda odgurne i tako ukrug dok ne dobije ono što želi.

Več je bila pred ulazom, a on je požurio uhvativši je za ruku. - Mogu sama da hodam, Orzini - prosiktala je. - Ne dok si sa mnom - odbrusio je. Jelovnik ni pogledala nije. - Nisam gladna - rekla je poručivši samo crnu kafu kad je

konobarica došla. - Specijalni doručak kuće - rekao je Falko. - I palačinke, molim -

osmehnuo se devojci. Ovakva molba dovoljna je, pomislila je Ela

~ 42 ~ Foxy

Zvoncica

prkosno, da ova mala trci preko užarenog uglja da bi mu donela ono što želi.

- Donesite po dve porcije - dodao je. - Nadam se da drugu porciju nisi naručio za mene. Rekla sam... -... da nisi gladna. Nisam gluv. Ostavi ako ne budeš htela da jedeš. Kad su im doneli porudžbinu, Falko je salvetu prebacio preko

krila, uzeo je pribor i počeo da jede. Gledala ga je nekoliko sekundi, a onda je i ona učinila isto.

Ćutke je podigao obrvu. A ona je pogledom mogla da ga ubije, ali dok je govorila, zvučala je kao devojčica:

- Šteta da se ovakva hrana baci. Pojela je sve do poslednje mrvice. Falko je izlazio s glumicama,

manekenkama i foto-modelima i sve su stalno računale kalorije žaleći se na liniju.

Ela je jela sa apetitom i još je popila dve šolje kafe. Izvinila se i nakratko otišla u toalet, a onda su seli u automobil.

- Kuda sad? - U tvoju kolibu. - Odlično. Moći ću da uzmem svoju “bubu”... - Prvo ću proveriti da li je posle nas neko bio tamo. Ukoliko je

vazduh čist, možeš da uzmeš tašnu i šta god ti treba. Onda ćeš mi reći adresu svog stana, pa idemo tamo.

- To je smešno. Mogu sama... - Uradićemo kao što sam rekao - znala je da ne vredi da mu

protivreči. - A možemo i da zaboravimo kolibu i da odmah odemo u tvoj stan.

Osetio je da ga gleda. - Sve mi se manje dopadate, gospodine Orzini. - Sad si me baš sredila. - Kakvo detinjasto ponašanje... I to samo zato što nisam uzvratila

na vaš patetični pokušaj zavođenja... Naglo je zakočio i zaustavio se uz trotoar. - Misliš da je o tome reč? - Znam da jeste.

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

- Izgleda da znaš sve o meni? Imam novost za tebe, lepotice. Nisam ja započeo ono jutros.

- To nije tačno. Smešio se. - Dobra si, priznajem. Prvo ona teatralna scena... oh, seks nije za

mene... a onda te tvoje krupne oči kojima moliš... - Nisam to radila! Ni za šta nisam molila! Prvo je odvezao svoj pojas, pa onda i njen. - Da li zaista veruješ da takvim igrama možeš mnome da

manipulišeš? Pokušaj još jednom da igraš tu igru, pa ću ti pokazati kako će se završiti.

- To nije igra, već... Poljubio ju je. Stisnula je šake udarajući ga po ramenima, a on se

pretvarao da to ne primećuje. Samo ju je još jače ljubio. Odmah ju je obuzela vrelina i proširila joj se po čitavom telu.

Prestao je da je ljubi i podigao je glavu. - Nema više igara, osim ako nisi spremna na to da igraš do kraja. Opušteno, kao da se ništa nije dogodilo, vezao je pojas prvo njoj,

pa sebi, a onda se uključio u saobraćaj. Koliba je izgledala napušteno. Vrata su još uvek bila otvorena, kao

što su ih ostavili, i njihala su se na vetru. Falko je bio siguran da posle njih niko nije ulazio u kolibu, ali nije hteo da rizikuje. Pogledao je Elu.

- Ostanu tu! - strogo je naredio. - Da, gospodine - ljupko se nasmešila. Morao je da joj uzvrati osmehom. - Dobra devojčica - rekao je. Proverio je unutrašnjost

kolibe, nikoga nije bilo. Elina tašna i ključevi od automobila stajali su na stolu, tamo gde ih je ostavila. Uzeo je i tašnu i ključeve, još jednom je sve proverio i vratio se do automobila.

- Da li je neko bio...? - nestala je sva razdraganost, uplašeno ga je gledala.

- Ne. Ništa nije pipnuto. - Odlično. A pošto je situacija takva, gospodine Orzini... Podigao je obrve. Falko, možeš mirno da me ostaviš ovde. - Zaboravi.

~ 44 ~ Foxy

Zvoncica

- Neću ostati - oklevala je. - Nikada više neću doći ovamo. Ući ću u svoj automobil i odvešću se u stan.

- Da bi tamo zatekla isto što i ovde? - Pobogu! - više se nije trudila da bude učtiva. - Neće mi se ništa

dogoditi. - Reći ću ti šta ćemo. Poći ću s tobom u tvoj stan, sve ću proveriti, i

ako je baš sve u redu, otići ću. Pogledala ga je u oči. - Obećavaš? - Obećavam! Nije bilo potrebe da joj kaže da će nazvati nekoga koji odlično

obavlja posao telohranitelja. Ne bi je ostavio samu, ali on više ne može to da radi. Treba da živi sopstveni život. Ne mora da voli svoje klijente, ali mora se nekako dogovoriti s njima.

Ela i on nikako nisu mogli zajedno. A on je prešao granicu, koju nikada ne prelazi s ljudima kojima treba njegova pomoć.

- Obećavam - ponovio je, a iza leđa je prekrstio prste, kao što su njegova braća i on radili kad su bili mali, a hteli su da slažu jedni druge. - Ako želiš da uzmeš još nešto iz kolibe...

Oklevala je, a onda je klimnula glavom. - Treba da uzmem samo jednu stvar. Sama ću. Naslonio se na automobil, prekrstio je ruke i čekao da se ona vrati.

Sigurno je otišla po kofer sa šminkom, kutiju s nakitom ili kofer pun odeće...

Kako se prevario! Minut kasnije sišla je niza stepenice noseći u rukama srebrni ram

za fotografije. - To je sve? - upitao je u neverici. - Da, to je sve. Hteo je da joj postavi pitanje. Ili hiljadu pitanja. Ali izraz njenog

lica - tuga, čežnja, razočaranje - sprečio ga je u tome. - Dobro - poljubio ju je. Lagano, nežno. I taman dovoljno dugo da

njegovo srce ludački zalupa kad mu je uzvratila poljubac. Onda je pažljivo ubacila fotografiju u tašnu, rekla mu je svoju

adresu u LA i naslonila se na sedište.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

Ni reč nisu progovorili tokom dvočasovne vožnje do Studio Sitija. Stan je bio u atraktivnom okruženju, a cene nekretnina u tom

kraju bile su astronomske. Pa ipak, nije se osećala snobovska atmosfera. Izašao je i pokazao Eli da sačeka u automobilu, ali ovoga puta nije

mu sarkastično odgovorila: “Da, gospodine”. Izgledala je nekako odsutno. Zbog poljupca? Ili se molila da s njenim stanom sve bude u redu?

Ponadao se da deluje tako odsutno zato što ne želi da on ode ako je sve u redu, kao što joj je obećao. Ali to, naravno, nije moguće. Njih dvoje su kao vatra i voda. Osim toga, čeka ga posao. Čim pregleda stan, nazvaće Rika. On živi u LA, a najbolji je u ovom poslu. Niko je bolje ne bi čuvao.

Njen stan je bio relativno mali: dnevna soba, trpezarija, kuhinja i toalet za goste na donjem spratu, sve čisto, uredno i lepo uređeno. Kao hotelski apartman.

Falko se popeo stepenicama na sprat. Jedna vrata vodila su u kupatilo. Tu je sve bilo u redu. Druga su vodila u malu radnu sobu.

I tu je sve bilo u redu. Otvorio je treća vrata, to mora da je spavaća soba...

- Prokletstvo! Neko se baš potrudio. Fioke su bile izvučene, a sve iz njih razbacao

po podu. Haljine i bluze iz ormara bile su pocepane, a sramotne psovke ispisane crvenom bojom po belim zidovima. Najgore je izgledao krevet, neko ga je isekao nožem.

- Pobogu! Falko se osvrnuo. Ela je stajala u vratima, bleda kao krpa. - Bože - ponavljala je tu reč. Požurio je da je uhvati pre nego što se

stropošta, pa ju je izneo do automobila. Spustio ju je u krilo i obema rukama mazio joj je leda, a obraz je naslonio na njenu kosu, neprestano je tešeći. Zagrlila ga je tresući se kao prut.

- Zašto, zašto? - jecala je. - Pst, dušo - jače ju je zagrlio. Voleo bi da ona ovo nije morala da

vidi. Voleo bi da je bio tu da tog skota zadavi golim rukama. Posle nekog vremena prestala je da drhti. Nekoliko puta duboko je

udahnula i smirila se. - Ela, dušo, ko je to uradio? Ko hoće da te povredi?

~ 46 ~ Foxy

Zvoncica

Pokušala je nešto da kaže, ali se predomislila. - Ne mogu da ostanem ovde. - Naravno - rekao je mirno. - U blizini je hotel... - Ne možeš ni tamo. - Stvarno nemam nikoga kod koga bih mogla da se smestim. - Svejedno, neću da ostaneš u LA. Dođavola, neću da ostaneš u

Kaliforniji! - Falko... - Havaji - izgovorio je spontano. - Havaji su savršeni. Ela se tiho nasmejala. - Havaji su udaljeni šest sati leta. Nikada nisam bila tamo i nikoga

tamo ne poznajem. Osim toga, Antonio me očekuje na snimanju u ponedeljak ujutro.

- Sve je to nevažno - osmehnuo se. Kada je pokušala da kaže da je nemoguće da ode, poljubio ju je, a ona se ugnezdila u njegovim rukama uzvrativši mu.

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

8. poglavlje

Čim je startovao motor, uzeo je mobilni i nazvao nekoga. - Farineli? Farko Orzini je kraj telefona. Znači, nazvao je njenog režisera. Antonio sigurno neće biti

oduševljen ako se u ponedeljak ne pojavi na snimanju. Poludeće kad čuje, nema šanse da će dozvoliti da ne budem tu. Od buke u saobraćaju nije mogla da razume šta Falko govori, ali je na kraju čula da kaže:

- Tačno tako. Onda ću se ponovo javiti. Iznenađeno ga je pogledala. - Antonio se složio? Falko je slegnuo ramenima. - Prvo će snimiti scene u kojima ne igraš. - Ali... Uhvatio je njenu ruku prislonivši je na svoje usne. - Nema potrebe da brineš, rekao sam da ću se pobrinuti za sve -

pustio joj je ruku i ponovo uzeo mobilni. Puls joj se ubrzao. Kontrolu nad svojim životom prepustila je tom

čoveku. Kako se to dogodilo? I zašto bi išla na taj put? - Falko... I dalje je pričao telefonom. - Upravo tako, da bude na plaži i veoma privatno. Da spolja ne

može da se priđe. Sa alarmom. Da, Maui je savršen. I na aerodromu treba da nas čeka automobil: crn i dovoljno brz. Da, to je u redu.

U redu? Za koga? Godinama niko nije odlučivao umesto nje, a kamoli neki muškarac. Zašto mu je to sad dozvolila?

- Falko, razmislila sam i nisam sigurna da treba da idem na... Ali on je već telefonirao po treći put. - Da, odmah - rekao je. - Na Havaje. Samo dve osobe. - Dve osobe?! - Naravno. Ti i ja. Ili si mislila da ću te pustiti samu? Ćutke ga je gledala. Iskrena da bude, više nije znala šta da misli.

~ 48 ~ Foxy

Zvoncica

Odvezli su se na aerodrom, parkirao se u posebnom delu. Brzo su prošli kroz vrata na kojima piše: Privatni letovi.

- Iznajmićemo avion? - Šta misliš, koliko bi trebalo da svi saznaju da Ela Bizete leti na

Havaje kad bismo koristili redovan let? - Svejedno će to saznati u trenutku kad platim svojom karticom. - Platićemo mojom. - Ali privatni avion košta... - zastala je ugrizavši se za usnu. Nije

htela da ga uvredi, ali trebalo bi da zna da takav let košta nekoliko hiljada. - Htela sam da kažem da moja kartica nema limit.

- Ni moja. Da li je primetio iznenađenje na njenom licu? Sigurno jeste, jer ju

je uhvatio za ruku. - Veruj mi. Možeš li? Bolje pitanje bilo bi: ima li izbora? Približili su

se šalteru iza kojeg je sedela devojka. Falko je Eli jače navukao kapu za bejzbol na glavu.

- Ostani iza mene i prepusti mi priču. Prišao je šalteru smešeći se neodoljivo. - Zdravo, ja sam Falko Orzini. Malopre sam zvao. - Gospodine Orzini, naravno. Spremila sam sve. Ela je bila praktično nevidljiva. Devojka sa šaltera nakratko ju je

pogledala. A zašto bi je gledala kad je Falko besramno flertovao s njom? To nije važno. On je samo njen telohranitelj i njihov odnos je

strogo poslovan. I kada je ona poželela bilo kakav drugačiji odnos s nekim muškarcem?

- Nikada - izgovorila je naglas baš u momentu kad ju je Falko uhvatio za ruku i poveo kroz još jedna vrata.

- Nikada... šta? Ili je bolje da ne znam? - Zar se nećeš oprostiti sa svojom malom drugaricom? Falko se nasmejao. - Zašto pitaš? Jesi ti to ljubomorna? - Znam da bi voleo da je tako. Na pisti je bio mali privatni avion spreman za poletanje. Ušli su u

kabinu jedno za drugim.

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

- Ljuta si zato što sam toj maloj odvlačio pažnju da te ne bi prepoznala.

- Ona nije mala. A za to je sigurno postojao i drugi način sem flertovanja!

Slatko se nasmejao. - Ah! - Šta, ah? - prekrstila je ruke na grudima. - To nije u redu.

Verovatno je pomislila da smo ti i ja... da smo... - Zajedno - glas mu je odjednom bio grub. - Da. Ne. Mislim... Uhvatio ju je za ramena i poljubio. Snažno. Dugo.

Ljubio ju je dok se nije opustila i obavila mu ruke oko vrata. Tek onda je podigao glavu.

- Znam šta misliš - oči su mu sijale. - Smesti se, a ja idem da popričam s pilotom.

Ela je gledala za njim pitajući se šta ona radi u avionu na putu za Havaje s tim čovekom? Šta, zapravo, zna o njemu? Samo to da Farinelija može da ubedi u šta god želi i da se odlično snašao i u jeftinom motelu i prilikom iznajmljivanja privatnog aviona.

Razum joj je govorio da odmah napusti avion. Ima još vremena da pobegne...

Falko se vratio iz kokpita. - Sve je u redu - seo je i uzeo novine. Ela je oklevala. A onda se udobno zavalila u sedište najudaljenije

od njega. Samo nekoliko trenutaka kasnije avion je poleteo. Spavala je sve vreme. Samo je jednom nakratko otvorila oči kad ju

je Falko pokrio. I mora da je sanjala da se nadvio nad njom i lagano je poljubio, jer mu tako nešto na javi ne bi dozvolila.

Prodrmao ju je. - Slećemo za dvadeset minuta. Ako želiš da se osvežiš, sad je pravi

trenutak. Divota! Sad je i o tome vodio računa! Ela je otišla u kupatilo i

zabezeknula se kad je videla svoj odraz u ogledalu. Kosa joj je izgledala kao slama, bila je bleda kao krpa, a istu odeću nosila je već dva dana. Čim slete, otići će u najbliži tržni centar u šoping.

~ 50 ~ Foxy

Zvoncica

Čim se avion zaustavio, Falko ju je uhvatio za lakat, kao da se plašio da će mu pobeći, i poveo ju je do crnog “ferarija”. Neki momak dodao je Falku ključeve.

- Na mestu suvozača je fascikla s daljinskim upravljačem za kapiju i kuću, kao i sva ostala dokumenta.

Falko joj je pokazao da uđe u automobil, dodao joj je fasciklu i pritisnuo papučicu za gas.

Četrdeset minuta kasnije zaustavili su se ispred visoke kapije od kovanog gvožđa, koju su jedva primetili od bujnog rastinja i drveća.

Ela je gledala kroz prozor. - Da li si siguran da smo došli na pravo mesto? - Navigacija kaže da jesmo - uzeo je daljinski, pritisnuo dugme i

kapija se podigla. Kroz zelenilo je vodio uzan put. Tek na kraju se proširio, pa su

ugledali kuću. To, u stvari, nije bila kuća, već palata na malom uzvišenju, iznad plavog mora, bele plaže i penušavih talasa. Ovo mesto bilo je magično, sasvim suprotno od onoga što je očekivala.

Parkirao se nekoliko metara od kuće. - Nije loše. Ela se u neverici okrenula prema njemu. - Nije loše?! Ovo je... - onda je videla njegov široki osmeh i počela

je da se smeje. - Baš tako. Uopšte nije loše. Kako si je pronašao? - Nisam ja, već agent za nekretnine, s kojim već duže sarađujemo. - Vi? - Nisam u vezi ni sa jednom ženom. Pocrvenela je. - Nisam na to mislila... - Upravo si na to si mislila. Sačekao je da porekne, ali je ćutala

gledajući ga tim neverovatnim očima, u kojima su se ogledala sva osećanja: ljutnja, zbunjenost i još ponešto. Nešto što je budilo želju u njemu da je uzme u ruke i poljubi.

Primakao joj se, prošaputao je njeno ime i pružio ruke prema njoj... a krupna kap kiše pala mu je na nos, a Eli je druga kanula na čelo. U roku od nekoliko sekundi počelo je tropsko nevreme, pa su otrčali u zaklon.

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

I bolje je tako, pomislio je Falko. Već se dovoljno duboko zaglibio. Zajedno su razgledali kuću. Falko je odmah proverio alarm. Bio je dobar, ali ne i savršen. Kao

što je agent obećao, u blizini nije bio zgrada. Nasred kuće bio je bazen s veštačkim vodopadom, a zidove su činile velike staklene površine. Četiri spavaće sobe, šest kupatila, trpezarija, kuhinja... Vinski podrum, veliki hol, soba za gledanje Tv programa i ogromna dnevna soba veličine košarkaškog terena.

Jedan zid bio je sav od stakla - samo na pritisak dugmeta podizao se i otvarao ulaz na ogromnu terasu s pogledom na belu privatnu plažu i beskrajni plavi Pacifik. Ela je zadivljeno uzviknula:

- Ovo je predivno! Falko ju je posmatrao. - Kada sam bila mala, u Bofort Kriku imali smo... - U Bofort Kriku? - podsticao ju je da nastavi. - Ah, to je malo mesto. A gde si ti odrastao? Lukavo je promenila temu, pomislio je, ali joj je ipak odgovorio. - U Njujorku. Grinvič Vilidž. Ili Mala Italija. Podigla je obrve. - Gde je to? - Kada je moj otac tamo kupio prvu kuću, to mesto su zvali Mala

Italija. Kasnije su mu agenti za nekretnine, kad je otac kupio i treću kuću, dali ime Grinvič Vilidž.

- Ne razumem. Odrastao si u tri različite kuće? Nasmejao se. - U tri kuće koje su bile jedna pored druge, a moj otac ih je

pretvorio u jednu. Veruj mi, ponekad se toliko gradilo da nismo razumeli zašto.

- Vi? - Moja braća, sestre i ja - odgovorio je mršteći se. Nije pričao o

svojoj porodici ni sa kim. Osim toga, trebalo je da on od nje izvuče informacije. Ali s njom nije bilo lako razgovarati o bilo čemu...

- Mora da je lepo kad odrastaš s braćom i sestrama - rekla je tiho. - Ti nemaš ni brata ni sestru? - bila je to mogućnost da preusmeri

razgovor na nju. Nepoverljivo ga je pogledala.

~ 52 ~ Foxy

Zvoncica

- Neću ti pričati o svom životu. O hoćeš, pričaćeš. Krila je nešto, a to će mu reći pre ili kasnije da bi mogao da se pobrine za njenu bezbednost.

Kuhinja je bila san svake žene, ali Falko nije očekivao da ova posebna žena zna nešto o kuvanju.

A očigledno jeste, jer je otvarala fioke, komentarisala aparate i posuđe.

- Nemoj mi reći da umeš da kuvaš! - Ako nećeš da čuješ odgovor, nemoj me pitati. Otišao je do ostave da vidi šta tamo ima. - Moramo u kupovinu. Ela ga je pogledala. - Kad smo dolazili ovamo, prošli smo pored jednog supermarketa.

Radila sam dugo tamo, čak sam i odeću kod njih kupovala. Začuđujuće... Za poslednjih pola sata saznao je o njoj više nego u

prethodna dva dana. A ništa od toga nije bilo u fascikli koju mu je otac dao.

Krenuli su u grad i navratili na benzinsku stanicu. Falko je otišao u toalet. Pozvao bivšeg kolegu, koji živi na Havajima, i koga je, tokom leta na Havaje, zamolio da mu nabavi oružje. Sad ga je ono, po dogovoru, čekalo na dnu kante za otpatke u toaletu.

Neprimetno je sklonio oružje i seo ponovo za volan. U prodavnici nije preterivala: majice, sandale, džins, jakna s

kapuljačom za hladne večeri, donji veš - beli, bez ukrasa, praktičan - četkica i pasta za zube, sapun, šampon i slično. Falko je isto to uzeo za sebe. Potom su dodali namirnice. Falko je uzeo vino, meso, jaja, slaninu, puter, mleko i kafu, a Ela voće, povrće, hleb sa semenkama i jogurt.

Tu, u redu između keksa i muslija, privukao ju je sebi i poljubio. A ona mu je uzvratila.

Ćutali su na povratku u vilu. Zašto ju je poljubio? Nikada nije popuštao pred nagonima. Ali ovo

je bilo drugačije... Na semaforu pred njima bilo je crveno svetio. Falko je razgledao

unaokolo: u izlogu ekskluzivnog butika bila je jedna jedina haljina. Duga, s tankim bretelama, od čiste svile boje topaza. Ili tamnog ćilibara. Boja Elinih očiju.

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

Iza njega se čula sirena, neko je bio nestrpljiv. Dao je žmigavac, pa je skrenuo da se parkira.

- Zaboravio sam kafu - rekao je i izašao iz automobila. - Ali kupili smo... U prodavnici je uzeo tri vrste kafe, pa je pretrčao u butik. Pet

minuta kasnije vratio se u automobile noseći kesu, koju je bacio na zadnje sedište. Bio je siguran da Ela ništa nije primetila.

~ 54 ~ Foxy

Zvoncica

9. poglavlje

Činilo mu se da gubi tlo pod nogama. Prvo ju je poljubio u punoj

prodavnici i odmah se pokajao zbog toga. A kako se iskupio? Tako što joj je kupio haljinu i odgovarajuće cipele. Pa ne može

valjda da obuje ravne sandale uz svilenu haljinu? Mora da je poludeo. Razmišljao je o tome da sve vrati. A šta bi rekao prodavačici?

Izvinite, nije trebalo ovo da kupim. Žena ga je ionako čudno gledala kad je ušao u butik. Ozarila se tek kad je izvadio crnu amerikenekspres karticu.

Ne, neće je vratiti. Neprimetno će i haljinu i sandale baciti u kantu za otpatke. Niko ne mora da zna za to.

Pogledao ju je. Prekrstila je ruke na grudima i gledala pravo. Onaj poljubac u prodavnici... Nije želela da prestane, želela je da

zauvek traje. To vrelo, slatko stapanje nihovih usana... Dok jedan piskavi ženski glas nije rekao:

- Izvinite! - a oni se brzo razdvojili, kao tinejdžeri uhvaćeni na delu, i požurili u smeru kase.

Nešto se dogodilo. Promenilo se. U njoj. Među njima. Šta god to bilo, nije joj se dopadalo i nije to želela. A ipak se dogodilo.

Ugledali su kuću. Pokušala je da otvori vrata pre nego što se automobil zaustavilo.

- Hej! - Falko ju je zgrabio i povukao nazad. - Zar ti niko nije rekao da je to opasno?

- Ako mi bude trebao tvoj savet, sama ću ga tražiti. - Dušo, učini nam oboma uslugu i... - Još nešto: zamolila sam te da me ne zoveš tako. Zatvorio je oči. Postala je takva od onog slatkog poljupca? Ako

zanemari to što je njemu bilo krivo što su se poljubili... očigledno je i ona osećala isto.

- U redu - rekao je. - Od sada ćemo ovako... - Moraćemo da promenimo plan. Podigao je obrve. - Šta to treba da znači?

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

- Da ćeš od sada pre svake odluke pitati mene za mišljenje. Do sada si sve planirao i radio tako, kao da je moje mišljenje nevažno.

- A to treba da radim zato što...? - Zato što je ovde reč o mom životu! - Sve ovo je zbog onog poljupca, zar ne? Ela je htela da odgovori, ali se predomislila, pa je ponovo pokušala

da otvori vrata. Falko ju je čvrsto uhvatio za ruku. - Ti si mene poljubila, a sad glumiš kao da je to bio prekršaj. - Ja sam tebe poljubila? - cinično se nasmejala. - Čudno, ne sećam

se da je tako bilo. - Dobro, poljubili smo se. I? Pogledala je njegovu ruku na svojoj. - Pusti me, Orzini. - Hoću objašnjenje, Bizete. O čemu je zapravo reč? Da, o čemu? Tresla se od besa, a on tačno zna o čemu je reč.

Poljubio ju je, a ona mu je iz nepoznatog razloga oprostila. Čak više puta. Ali se to neće ponoviti.

Podigla je bradu pogledavši ga u oči. - Mislim da si ovde zato da bi me zaštitio. Izgleda da si zaboravio

gde ti je mesto. Pobogu, odakle su došle ove reči? Videla je da on ključa od besa.

Htela je da povuče ono što je izgovorila, ne zato što ga se plašila, već zato što je to što je rekla bila laž. Nikada dosad nije bila takva prema drugima, a Falko je pristojan i častan čovek, čija je jedina greška to što je njoj spasao život.

- Zaboravio sam gde mi je mesto! - potvrdio je zastrašujuće tiho. - Nisam tako mislila! Prekasno. Pustio joj je ruku i naglo je izašao

iz automobila. Ela je požurila za njim. - Falko, molim te! Nisam htela da... Okrenuo se prema njoj. - Naprotiv, htela si, i apsolutno si u pravu. - Ne, kunem se... - Idi u kuću. Pogledaću unaokolo, to mi je posao - uzeo je kesu sa

zadnjeg sedišta. - Tako je, gospođice Bizete, ovde sam da te zaštitim. Odmahnula je glavom.

~ 56 ~ Foxy

Zvoncica

- Saslušaj me, molim te... - Nemoj da brineš zbog ovoga što smo kupili. Verovatno u opis

mog posla spada i to da kese odnesem u kuću. Naravo, ako se s tim slažeš.

- Izvrćeš svaku moju reč! - Imam li tvoju dozvolu za to ili nemam? - Pristojan muškarac prihvatio bi izvinjenje. - Ali ja nisam pristojan muškarac, to si htela da kažeš? - osmeh mu

je bio leden. - Idi dođavola! - Zvuči kao dobar predlog - okrenuo se, pa je otišao. Morala je triput da se vraća da bi sve kupljene stvari odnela u

kuću. Ali nije bilo šanse da ih ostavi u automobilu pa da ih Falko posle unosi. Kontrolu nad svojim životom prepustila je sveznajućem gospodinu Orziniju, ali to će uskoro ispraviti. Rano ujutro nazvaće aerodrom i rezervisati kartu, a onda će neprimetno pobeći odavde. Pobegla bi odmah, ali nije imala predstavu o tome koliko je sati.

Osim toga, trebalo joj je kupanje i čista odeća, nešto za jelo i dobar san.

Odabrala je prvu spavaću sobu na koju je naišla, ostavila kese sa svojim stvarima na krevetu i zatvorila vrata.

Falko Orzini je pravi grubijan. Još uvek besna, otišla je u kupatilo da napuni kadu. I dalje je razmišljala o njemu. Obrisala se, pa je obukla farmerke i majicu. Misli o njemu vrzmale su joj se po glavi, ali to je pripisala umoru. I gladi.

Pažljivo je zatvorila vrata sobe i bosa je sišla niza stepenice. U kući je bilo mirno. I Falko se verovatno istuširao, pa je odlučio da odmori. Na brzinu će spremiti sendvič i pobeći će iz kuhinje pre nego što je Falko primeti...

Baksuz! Baksuz! Već je bio u kuhinji. Samo u farmerkama, bos, mokre kose, stajao

je i mazao krišku hleba puterom od kikirikija. Fascinirano je posmatrala kako mu se mišići pomeraju pri svakom

pokretu. Ustuknula je. - Hoćeš li? - upitao je ne okrećući se.

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

Da li je to bila ponuda pomirenja? Dobro. Treba još nekoliko sati da provede s njim pre nego što krene.

- Može, hvala. Mogu li nešto da pomognem? - Možeš da nam sipaš mleko. Uzela je čaše, nasula mleko, sela je i

posmatrala Falka. Okrenuo se njoj držeći tanjire. Ostala je bez daha. Izgledao je

božanstveno... - Mislim da ti dugujem izvinjenje - rekao je. Pogledala ga je u oči. - Ja sam kriva. Ne znam kako sam mogla ono da kažem. Klimnuo je glavom. - Oboje imamo kratak fitilj, ali tačno je ponešto od onoga što si

rekla. Sam sam odlučivao o svemu i ništa te nisam pitao, a trebalo je. - Znam da si želeo najbolje. Reč je o tome da... - Navikla si da sama o svemu odlučuješ? - Da. - Razumem - oklevao je. - A onaj poljubac... Ja sam tebe poljubio.

Dođavola... uvek vodim računa o tome da gledam svoja posla kad radim za nekoga, dušo. Uh, ponovo sam ti rekao dušo, iako si me zamolila da to ne...

- I dalje mi se tako obraćaj. Zbunjeno ju je pogledao. - Molim? Obrazi su joj goreli. - Dopada mi se kako to kažeš... Kao da... kao da ti to nešto znači. - Ti mi nešto značiš - rekao je tiho. - Ne moraš to da mi govoriš... - Uvek govorim ono što mislim. A ovo ozbiljno mislim, Ela. Ti...

postala si mi veoma važna. Želeo bih da te poljubim... Ali ako to nije ono što i ti želiš...

Nagnula se i pritisnula svoje usne na njegove. Za trenutak je mirovao, a onda ju je privukao u zagrljaj.

- Ela - čelom se naslonio na njeno. - Draga, želim da spavam s tobom.

- Znam.

~ 58 ~ Foxy

Zvoncica

Naravno da zna. - Da li i ti to želiš? - osetio je kako joj srce brzo udara.

Neravnomerno je disala. - Dušo, šta je bilo? Plašiš se mene? - Ne plašim se tebe. - Znači... - ponovo je oklevao. - To sa seksom... da li si imala loše

iskustvo? - Tako nešto, jesam... Ko je to uradio? Koji bi skot povredio ovu prelepu, inteligentnu,

neverovatnu ženu? Jače ju je prigrlio. - Nikada dosad nisam želela... da budem s nekim muškarcem. Još

uvek ne mogu da verujem da to sad želim. Bar mislim da to želim. Ali... ne želim da te razočaram.

- Nikada ne bi mogla da me razočaraš - odlučno je rekao. - Ako ne budeš želela da nastavimo, odmah ćemo se zaustaviti.

A ja ću eksplodirati, pomislio je. Nesigurno se nasmešila. - Muškarci se nikada ne zaustavljaju. - Ovo sam ja, draga. Nikada te neću povrediti, kunem se. Želim da

te grlim, ljubim, da spavaš u mom zagrljaju. Pogledala ga je u oči. - Misliš da ćeš uspeti? Seti se šta si mi malopre rekao: da uvek

kažeš ono što misliš. Uzdahnuo je. - Želim da spavam s tobom, ali ako ti to ne želiš, samo ću te grliti -

nakratko je ućutao. - Ili ćeš mi verovati. Ako ne budeš želela da nastavimo, reći ćeš mi da stanem i ja ću stati - nasmešio se. - Odluka je tvoja, gospođice Bizete.

Još juče je bila čvrsto ubeđena u to da muškarac i žena ne mogu da leže u istom krevetu a da ne bude seksa. Ali Falku je verovala.

- Postoji i treća mogućnost. Otići ćemo svako u svoju sobu... Prekinula ga je poljupcem. - Spavaj sa mnom, Falko - prošaputala je. - Odnesi me u krevet i

spavaj sa mnom.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

10. poglavlje

Reči koje je prošaputala na njega su delovale omamljujuće, kao

droga. A poljubac mu je sve rekao. Nosio ju je kroz kuću do glavne

spavaće sobe, koja je gotovo cela bila u staklu i imala je direktan izlaz na terasu s pogledom na okean.

Tu je bio ogroman krevet. Usne su joj drhtale na njegovim, a srce joj je ludački tuklo pod

njegovom rukom. Želela ga je, ali se plašila. A on je bio odlučan da njen strah zameni zadovoljstvom, čak i ako ga to bude koštalo poslednje trunke samokontrole.

- Ne plaši se, dušo, neću te povrediti. Obećavam! Ljubio ju je meko i nežno sve dok njene usne nisu počele da traže

njegove. Znao je da sve mora raditi polako. Sve je zavisilo od toga. Ali bio je siguran da će uspeti. Uzdahnuo je duboko. Ela se

okamenila, spustila je ruku na njegove grudi. - Šta je bilo? Radim li nešto pogrešno? - Ne, draga. Samo... tako si ukusna. - Falko... - prošaputala je njegovo ime, a on ju je privio uz sebe,

mazio joj je vrat, ramena, leđa, a onda su mu se ruke zadržale na njenim grudima. Za trenutak je prestala da diše. A on je čekao...

Drhtala je, privijala se uz njega, grlila ga sve snažnije... A on ju je nežno odmaknuo od sebe. Otvorila je oči, zbunjeno ga

pogledavši. - Falko? - Izvini, draga. Mislio sam da ću uspeti. Bio sam siguran... Ali ne

mogu... Oči su joj se odjednom napunile suzama. - Da, naravno - prekrstila je ruke na grudima i pomerila se unazad.

- Nije trebalo da pitam. - Dođavola! - približio joj se. - Hteo sam da kažem da ne mogu

polako. Hoću previše. Zar ne razumeš? - Naprotiv, razumem. Hoćeš odmah... Ja sam...

~ 60 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne, dođavola. Želim da te vidim, ali ti još nisi spremna na to. - Da me vidiš? Kako... - pogledala ga je. - Misliš, nagu? U drugim okolnostima sigurno bi se nasmejao, ali taj njen pogled

ispunio ga je brigom i ljutnjom. - Da, nagu - izgovorio je. Klimnula je glavom i počela da svlači

majicu. Falko ju je uhvatio za ruke ljubeći jednu pa drugu. - Ne, ne tako. Ne treba to da radiš samo zato što ja to želim. Nije

reč o tome kad se muškarac i žena vole. - Želim da me vidiš - promrmljala je. - Sigurna si? - kad je klimnula glavom, pustio joj je ruke. - Onda

pusti mene da to uradim, dušo. Polako joj je skinuo majicu i bacio ju je na pod. Bože, kako je lepa!

Telo ga je bolelo od zadovoljstva. - Svući ću ti i farmerke - glas mu je bio grub. - Je li to u redu? - Da - prošaputala je, sva zajapurena. Otkopčao joj je rajsfešlus i svukao farmerke. Srce mu je potmulo

udaralo dok ju je gledao. Duga kosa padala joj je po ramenima, nije bila našminkana. Nosila

je jednostavan beli veš. Njena lepota oduzimala mu je dah. Zagrlio ju je i poljubio. Lagano, nežno. Rukama je skliznuo po

njenim leđima, hteo je da joj otkopča grudnjak. Prsti su mu odjednom postali nezgrapni i tvrdi. Bio je toliko nespretan, kao kad je bio tinejdžer. Ali na kraju je ipak uspeo.

Ela je impulsivno rukama pridržala grudnjak. - Želim da te vidim, dušo. Pustila je da padne na pod. Grudi su joj bile savršene. Male, pune,

okrugle, s ružičastim bradavicama. Tiho je uzdisala. Lagano joj je svukao gaćice, a onda se nagnuo da

je poljubi. Ali ona je odmahnula glavom. - Želim... želim... - nastavak rečenice nije čuo. - Draga, ne mogu da te razumem. Šta želiš? - I ja želim tebe da vidim. Ništa više. Samo da te vidim. Počeo je da se preznojava. Ovo neće preživeti. Kako mu je palo na

pamet da će uspeti? - Falko... molim te.

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

Otkopčao je rajsfešlus na farmerkama, pa ih je zbacio sa sebe. Primetio je njen pogled. Ako ga i dalje tako bude gledala, on će biti u još većoj neprilici.

Pritom ga nijednom nije dotaknula. Gde je sad ona njegova čuvena samokontrola?

Zgrabio ju je i počeo da je ljubi, divlje, zahtevno. Jednu ruku zavukao joj je u kosu, drugom ju je obgrlio oko leđa. Može on to. Ljubiće je i maziti, a u jednom trenutku reći će joj da je previše star da igra ove igrice.

Ali da to uradi kad ga je ona ovako grlila uzvraćajući mu poljupce... Podigao ju je i zajedno s njom legao na krevet. Ljubio joj kapke,

obraze, vrat i poslednji put se dozivao pameti. - Ela... Nije mogla da prečuje upozorenje u njegovom glasu. Čula ga je, ali

se nije plašila, već joj se u glavi vrtelo od uzbuđenja. - Falko... - a onda je i ona njega počela da dodiruje. - Ela, nisam... Zavukla mu je prste u kosu, strasno ga ljubeći. Uzdisao je i šaputao njeno ime... Probudila se nekoliko sati kasnije. Bar joj se činilo da je prošlo

nekoliko sati. Vreme je izgubilo svako značenje. Možda su prespavali celi dan. Ili celu noć.

Još uvek su ležali zagrljeni. Ela se smešila. Nikada pre nije bila toliko srećna i nikada se nije

osećala tako sigurnom. Činilo joj se da baš tu pripada, zajedno s tim čovekom. Kao da je baš za to stvorena.

O čemu to razmišlja? Sve ovo je samo fantazija. A Falko je tu samo zato što ju je stigla njena prošlost.

Da je znao za tu prošlost... Da je bilo ko znao za to... - Hej! Bio je budan. Prisilila je sebe da se nasmeši i uzvratila mu je

pozdrav. Pobogu, kako je lep! Kosa mu je razbarušena, a brada, koja bi na drugima izgledala neuredno, na njemu je delovala neverovatno seksi.

- Da li si dobro, dušo? - Jesam - osetila je da crveni. - Mislim...

~ 62 ~ Foxy

Zvoncica

- Znam šta misliš. Drago mi je što je tako. Rekao je to s mnogo nežnosti. Samo što je nežnost bila nešto

što ona sebi nije mogla da dozvoli. Nije smela da dozvoli da joj se isuviše približi, kako zbog sebe... tako i zbog njega. Kako joj to ranije nije palo na pamet?

- Treba da ti se zahvalim. - Za šta? - Znaš već. Za tvoju pomoć... oko mog problema. Tiho je vrisnula kad ju je okrenuo na leđa i svojom težinom

pritisnuo na dušek. - Zahvaljuješ mi? Možda ćeš me nekome preporučiti? - Ne! Nisam ti to rekla kao uvredu, nego... Pritisnuo je usnama njene, čvrsto i nepopustljivo, sve dok nije

počela da šapuće njegovo ime, a onda je poljubac postao mek i nežan. - Žao mi je - prošaputala je. - Falko, zaista mi je žao. Ono što se

dogodilo među nama bilo je... Na njegovom licu videla je zadovoljan osmeh. - I te kako je bilo.

Namrštila se. - Da li ti je neko nekad rekao da imaš preterano izraženu sujetu? - Kod mene je sve preterano izraženo. Nije mogla da uradi ništa drugo osim da se nasmeje. - Neverovatan si! Poljubio ju je. - Upravo tako. Neverovatno savršen! A onda su nastavili započeto... Kad su došli u kuhinju, hleb namazan puterom od kikirikija i dalje

je stajao na stolu, ali je sad bio tvrd kao kamen. Ela ga je pogledala i okrenula se Falku. - Mora da ovde stoji satima - pocrvenela je kad je shvatila šta je

zapravo time rekla. Obožavao ju je kad pocrveni! Privukao ju je sebi. - Sigurno stoji satima - rekao je tiho. - Ali ipak ne dovoljno dugo. - Ako uskoro ne pojedemo nešto, pronaći će nas ovde suve i tvrde

kao što je ovaj hleb.

~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

Pripremili su nešto da prezalogaje i, uz po čašu mleka, jeli su i pričali. Rekao joj je da ima trojicu braće: Nikola, Rafaela i Dantea, i dve sestre, Anu i Izabelu.

A onda je on nju upitao: - Šta je s tobom? Imaš li sestru ili brata? - Ne, sama sam. Glas joj je postao hladan. Uzela je tanjir i spustila ga u sudoperu.

Falko ju je upitno pogledao. - Šta je toliko neprijatno u tome kad pričaš o porodici? - Ništa - kratko je odgovorila. - Veruj mi, to nije ni moja omiljena tema. Mislim, Izi, Ana, Nik, Rafa

i Dante zapravo su sjajni ljudi, kao i mama... ali čim počnemo da pričamo o ocu...

Glas joj više nije bio hladan, već leden. - Da pogodim: tvoj otac i ti, kako se to danas kaže, niste na istoj

talasnoj dužini. Mora da ti u, na primer, sedamnaestoj godini nije dozvolio da sedneš za volan porodičnog automobila?

Falko se namrštio. - Moj otac je gangster Cezar Orzini. Možda si čula za njega. Policija

ga u svakom slučaju odlično poznaje. - O, Falko, zaista nisam htela... - Znam da nisi htela, dušo... Dakle, zbog čega god da ti je neprijato

u vezi s tvojom porodicom, to nije ništa u poređenju... Najpre je pomislio da se Ela smeje, a onda je shvatio da zapravo

plače. - Draga, baš sam budala. Dođi. Odmahujući glavom, protrčala

je pored njega. Hteo je da je zadrži, ali ipak nije. Prošla je kroz staklena vrata i sišla na plažu. Tek onda je krenuo za njom.

Ubrzao je korak. Dosad joj nije postavljao pitanja iako je slutio da ona zna nešto o čoveku koji je progoni. Doživela je mnogo toga za kratko vreme. Hteo je da joj da vremena da dođe sebi.

Sad mu je šesto čulo govorilo da je idealan trenutak za postavljanje pitanja.

- O čemu je ovde reč? - Ne znam na šta misliš.

~ 64 ~ Foxy

Zvoncica

- Ela - uhvatio ju je za lakat i privukao sebi - moraš da mi kažeš. - Idi kući, Falko, ostavi me na miru. - Ne dolazi u obzir! Ne mogu da te zaštitim ako mi ne kažeš sve što

znaš o tom ludaku. - Znači, tako nazivaš to kad odeš sa mnom u krevet. Tako me

štitiš? Želela je da ga isprovocira. - Samo odgovori na moje pitanje. Šta znaš? - Znam da smo upražnjavali seks. Uhvatio ju je za ramena. - Dođavola, Ela! Mi smo vodili ljubav, voleli smo se. - To je bio samo seks - namerno mu je protivrečila. - Trebalo je da

znam da ćeš umisliti da sad polažeš nekakvo pravo na mene... Poljubio ju je. U početku se branila sve dok mu nije uzvratila

poljubac svom silinom i željom, koju je čuvala u srcu. Falko ju je podigao i poneo u kuću. Voleli su se sve dok oboje nisu bili potpuno iscrpljeni. Još jedan poljubac i Ela je zaspala u njegovim rukama.

Falko je ležao budan, pogleda uprtog u plafon. Pregazio je sve svoje principe. Popustio je pred osećanjima i

dopustio da ga odvedu na nepoznatu teritoriju. Ali nije važno. Za ovu ženu dao bi i život. Poznavao ju je tek nekoliko dana, ali već mu je značila više nego ijedna dosad.

I još mnogo više od toga koliko je sebi priznao.

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

11. poglavlje

Više nije postavljao pitanja. Tokom boravka u specijalnim jedinicama naučio je da ništa nije

važnije od toga da se o protivniku prikupi što više informacija. Kasnije, kad je radio privatno, uvek se držao tog pravila. Bračni

par iz Turske, kojima je nedavno pomagao, zamerao mu je to što ih je prisiljavao da mu kažu sve do najsitnijeg detalja. I upravo su mu te informacije omogućile da pronađe njihovog sina i da ga spase.

Ali ovoga puta bilo je drugačije. Eli to nije mogao da uradi. Nije želeo. To mu je, naravno, mnogo otežalo posao. Ali što je više vremena provodio s njom, to mu je bila važnija.

Vreme mu je izgledalo kao beskrajni okean. Nije bilo ni početka ni kraja, samo mirni dani i divlje, vrele noći. Svaki trenutak bio im je ispunjen zadovoljstvom.

A nisu radili ništa posebno. Dugo su šetali, a Ela je tokom tih šetnji skupljala školjke. Nekoliko sati provodili su u bazenu, a uveče su igrali poker - Falko ju je naučio pravilima - i kao ulog koristili su školjke.

Puštao ju je da pobedi u gotovo svakoj partiji. A da bi bilo još zanimljivije, predložio je da kao ulog, umesto školjki, iskoriste odeću koju trenutno nose.

Na čudnovat način, od tada je on stalno pobeđivao. - Namerno si gubio dok smo igrali u školjke! - rekla je ljutito. - Hej! Hoćeš da kažeš da sam lažov? - Ne. Ali hoću da kažem da si prevarant, Orzini. Vrisnula je kad je bacio karte dograbivši je. Bio je baš srećan. I ranije je bio srećan, ali nikada ovoliko. Jedne večeri dok su večerali napolju, ponovo su počeli da pričaju o

porodici. Tu temu ranije su već započinjali, ali razgovor nije dobro tekao. Zato je odlučio da pokuša još jednom, jer je bio siguran da je ono što mu Ela prećutkuje u vezi s njenom porodicom.

Ela se melanholično smešila. - Mora da je lepo imati veliku porodicu. - To znači da je ti nemaš, zar ne? Samo mama, tata i ti?

~ 66 ~ Foxy

Zvoncica

- Tata je umro kad sam bila mala. - Ah, onda samo tvoja mama i ti. Trebalo joj je nekoliko sekundi da

odgovori. - Da. - Nije se posle udala? - Jeste, posle nekog vremena. Glas joj je zvučao čudno. Falko se

naježio. - Lepo... mislim, što je upoznala nekoga i ponovo se zaljubila. - Da, baš lepo - odgovorila je bezvoljno. - Rekao je da će brinuti o

nama. Bile smo siromašne kao crkveni miševi. To ga je baš iznenadilo. - U tvojoj biografiji... Pogledala ga je. - Čitao si tu glupost? - Da, u avionu do LA. Piše da... - Znam šta piše. Da dolazim iz San Franciska i da sam pohađala

privatnu nastavu. - To nije tačno? Gledala je u svoj tanjir odmahujući glavom. - Odrasla sam u bednim uslovima. - U gradiću Bofort Krik. - Tako je. Tamo sam rođena, a onda sam se više puta selila sve dok

nisam otišla u Njujork. - I počela da se baviš manekenstvom. - Da. Imaš li neki problem sa...? - ućutala je. - Izvini. - Ne - uhvatio ju je za ruku. - Ja treba tebi da se izvinim. Verovatno

sam preterano reagovao na reklamu za donji veš. - Zapravo, nisam nameravala to da prihvatim. Ali znala sam da mi

je to velika šansa i da ću posle toga dobiti bolje angažmane. - Ela, draga, ne duguješ objašnjenje ni meni niti bilo kome drugom. - Da nisam pozirala za tu reklamu, možda me ne bi pronašao -

ućutala je. - Ko? - tiho je upitao. - Ko te ne bi pronašao? - Mislila sam... uopšteno. Tip koji me prati.

~ 67 ~ Foxy

Zvoncica

Lagala je. Usne su joj podrhtavale, u očima joj je video razočaranje. Ako sad bude insistirao, tako krhka, kakva je trenutno, u roku od pet minuta sve bi mu ispričala...

Međutim, on je ustao, otišao je do nje i zagrlio ju je. - Ne mogu - prošaputala je. - Molim te, ne pitaj me više. Ne želim

da pričam o tome. - Pst - podigao joj je glavu i poljubio ju je. Nekoliko dana kasnije otišli su na izlet. U povratku je Falko

navratio u tržni centar, gde su kupovali hranu i odeću. Ela ga je začuđeno pogledala. - Šta ćeš tu? - Pa ne moraš ti baš sve da znaš. Nasmejala se. - Stvarno te pitam, Orzini. - Stvarno, Bizete - kratko ju je poljubio. - Ne mrdaj, brzo se vraćam. I vratio se posle nekoliko trenutaka. U rukama je nosio kutiju, koju

je spustio na zadnje sedište. Ignorisao je njena pitanja, a kad su došli kući, samo je rekao:

- Vreme je za dremku. Ta dremka postala je važan deo dana i nije podrazumevala

spavanje. Ovoga puta Ela je ipak zaspala pošto su se dugo i strasno voleli. Kad se probudila, ležala je sama u krevetu. Pitala se koliko je sati, ali je primetila da je pao sumrak. Gde li je Falko? Volela je kad se zajedno probude.

Neverovatno, ali panika koja ju je hvatala od muškog dodira pretvorila se u čežnju. Ali samo prema njemu...

- Zdravo, draga! Ela ga je zbunjeno pogledala. - Falko? Nasmejao se. - Ja sam, glavom i bradom. Njen telohranitelj na sebi je imao crni

smoking i belu košulju sa elegantnom mašnom. - Sanjam li? Prišao joj je smešeći se. Nagnuo se da je poljubi. - I, šta kažeš? - Vidim da je to smoking šiven po meri. - Tačno. Zato imam brata. - Zvao si brata da ti pošalje smoking? - nasmejala se. - Zašto?

~ 68 ~ Foxy

Zvoncica

- Zato što izlazimo na večeru. - Na večeru? Zar nisi rekao da je bolje da što manje izlazimo? - Idemo na privatno mesto, dušo. Doteraj se i obuci nešto lepo.

Naći ćemo se u holu. Da obuče nešto lepo? Šta? Šorts i majicu i da obuje japanke? - Oh, zamalo da zaboravim... Možda bi trebalo da pogledaš šta ima

u ormaru. Onda je otišao. Čim je zatvorio vrata za sobom, ustala je i otvorila

ormar. - Oh... oh, Falko! Haljina od svile u boji topaza. To mora da je san! Odgovarajuće

cipele takođe su bile u ormaru. Fine, elegantne, kao da su napravljene od zlata, s visokom potpeticom.

Oči su joj se napunile suzama. Šašavo, zar da plače zbog tog velikodušnog, brižnog i lepog gesta?

A još šašavije je to što je jadikovala zbog saznanja da se beznadežno zaljubila u svog telohranitelja.

Istuširala se, oprala je i isfenirala kosu tako da joj ravno pada po ramenima. Nanela je maskaru i sjaj za usne - više šminke nego što je potrošila čitave prethodne sedmice.

Onda se vratila u sobu. Haljina je ležala na krevetu. Nije imala pojma kad ju je Falko kupio. Ili mu je možda brat i nju poslao? Bila je divna, ali nije imala odgovarajući donji veš za nju. Videće se bretele pamučnog grudnjaka, a pamučne gaćice će se ocrtavati ispod svile.

Zatvorila je oči. Mogla bi i da je obuče bez ičega ispod... Ne, ne bi mogla. Bez donjeg veša? Ni u kom slučaju... Pustila je da joj bademantil sklizne na pod, uzela je haljinu i

navukla ju je preko glave. Seksi. Predivna i zavodljiva. Ovo nije bilo ni u kakvoj vezi s poziranjem za neki časopis ili sa snimanjem filma. Ela se osećala onako kako treba da se oseća žena pred svojim čovekom. Obula je cipele, bacila poslednji pogled u ogledalo i požurila da izađe iz sobe... dok još ima hrabrosti...

Svuda su svetlucale sveće. Na okruglom stolu zastrtom stolnjakom boje slonove kosti stajalo je kristalno posuđe i srebrni pribor. Šampanjac je bio u posudi punoj leda, hrana na kolicima za serviranje, a u pozadini se čula tiha, romantična muzika.

~ 69 ~ Foxy

Zvoncica

A u svemu tome Falko je najbolje izgledao. Bio je savršen! - Ela, moja predivna Ela. Njegova Ela. Da... Baš to bi želela da

bude... Smešeći se, okrenula se oko svoje ose. - To je zbog haljine i cipela. Kako si...? - Magija. - Da, mora da je magija - nasmejala se. Prišao joj je ispruženih ruku. - Mogu li da vas zamolim za ples, gospođice Bizete? - Naravno, gospodine Orzini. Večeras ću plesati samo s vama. Privukao ju je sebi položivši ruke na njena leđa. Da li je primetio da ispod haljine nema ništa? Sigurno jeste. Ali nije

komentarisao, samo ju je grlio i njihao se s njom u ritmu muzike. - Plašio sam se da ti se haljina neće dopasti - tiho je rekao. Pogledala ga je u oči. - Ne postoji lepša od ove. - Ne postoji lepša žena od ove - mislio je to ozbiljno. Ona je

najlepša žena koju je u životu sreo. Dok je šaputala njegovo ime, želeo je da je odnese kući, da joj

svuče svilenu haljinu i zaboravi na sve drugo. Ali ovo veče bilo je samo njeno. Nik je preko telefona postavljao pitanja: zanimalo ga je zašto mu treba smoking, a Falko mu je kratko odgovorio da će mu sve objasniti kad se vrati kući.

Ali kako da mu objasni nešto što ni sam nije razumeo? Kada se ovaj rutinski posao pretvorio u nešto opasnije od svega

što je dosad doživeo? U kom je trenutku Ela postala najvažnija osoba u njegovom životu?

Uzeo ju je za ruku i poveo do stola. Otvorio je šampanjac i natočio ga je u kristalne čaše.

- Za ovu noć! - podigao je čašu uvis. - Za ovu savršenu noć - dodala je. Njen savršeni dragi mislio je

na sve: jastog, špargla, mus od čokolade, kafa... sve je bilo savršeno, kao i ta topla noć.

- Voleo bih da smo zaista izašli na večeru. Onda bi svi muškarci dali život da za trenutak budu na mom mestu.

- Kakva želja! - nasmejala se. - Kako si sve ovo organizovao? ~ 70 ~ Foxy

Zvoncica

- Već sam ti rekao: magija. On je čaroban. Malo je nedostajalo da mu to kaže. - Nikada niko nije učinio ovako nešto za mene. Nagnuo se preko stola da je poljubi. - Deo mene voleo bi da si to doživela više puta, ali drugi deo se

raduje zbog toga što sam prvi. Nežno mu je položila dlanove na obraze. - Prvi si u svakom smislu, pre svega... kad je reč o fizičkoj

privlačnosti i ljubavi. Uvek sam... mislim, dok se ti nisi pojavio, uvek sam mislila da...

- Ne moraš da mi objašnjavaš. - Nisam htela da ti bude neprijatno. Falko joj je poljubio ruku. - Ne možeš da me dovedeš u neprijatnu situaciju, pogotovo kad

pričaš kakva osećanja izazivam u tebi. - A ja? Kakva osećanja izazivam u tebi? - Osećam se kao da smo nas dvoje sami na celom svetu. Kao da ne

postoji ništa drugo osim nas. Kao da ispod ove haljine nemaš ništa. Srce je počelo snažno da joj udara dok je otkopčavao rajsfešlus na

njenim leđima. Svilena haljina skliznula je na pod. Počela je da se trese pod njegovim pogledom. Podigao ju je na ruke i odneo na veliku ležaljku pored bazena.

To pored bazena nije bio samo seks, bilo je mnogo više od toga. Spavali su zagrljeni. Noć je u neko doba postala hladnija, vetrić je

duvao s mora i ugasio i poslednje sveće. Falko se naglo probudio i uplašeno je skočio s ležaljke. Ela je

nestala. Ugledao ju je, uvijenu u bademantil, kako stoji i posmatra talase.

Obukao je pantalone, pa joj je prišao zagrlivši je otpozadi. Nije reagovala.

- Sta je bilo, draga? Hladno ti je? - Falko... moram da ti ispričam. Niz njegovo telo spustila se jeza. - Bio si u pravu, znam ko me prati. Sve vreme znam. Samo ne znam

kako to da ti kažem. Jače ju je zagrlio.

~ 71 ~ Foxy

Zvoncica

- Ispričaj mi šta god da je, zajedno ćemo se izboriti s tim. - Ime mu je Vili Džo Džonson. On je... bio je moj očuh. Stresla se i duboko je udahnula vazduh. - Moj otac bio je rudar. Živeli smo u malom gradu u zapadnoj

Virdžiniji. Jednoga dana zemlja se obrušila na mog tatu i još desetoricu ljudi. Nisu uspeli da izađu - uzdisala je, a glas joj je postao tiši. - Mamino zdravlje nije bilo najbolje. Posle tatine smrti sasvim je obolela. Novca gotovo da nismo imale, samo nešto što smo dobijale od sindikata rudara. Ali uglavnom smo živele od milostinje.

Falko je zatvorio oči pokušavajući da zamisli devojčicu crne kose i očiju boje topaza, koja je živela od milostinje.

- Pričaj dalje - blago ju je podstakao. - Mama je imala sestru, pa smo se preselile kod nje. Ali tetka je

imala sopstvene probleme i opet smo se preselile, ovoga puta u Kentaki. Mama se malo oporavila i zaposlila, ali joj je uskoro opet bilo loše. Počele smo da odlazimo u tamošnju crkvu. Imali su tamo narodnu kuhinju - ućutala je. - I jednog sveštenika.

Falko je znao da je ovo ključni trenutak u Elinoj priči. - Svešteniku se dopala moja mama. Izgledao je kao fin čovek i

govorio je da je oduvek želeo devojčicu. Kad sam imala trinaest godina, mama se udala za njega. Uradila je to zbog mene, da bih imala krov nad glavom i hranu na stolu... Falko ju je okrenuo sebi.

- Ne moraš sad da mi ispričaš sve, draga. To može da sačeka. - Ne. Već dugo to držim u sebi. Imaš pravo da znaš. Želim da znaš,

razumeš li? Pustio ju je da govori. A ona mu je pričala da je još kao mala

primetila da tu nešto nije u redu. Njen očuh je često vikao na mamu, a kuća je bila tamna i prljava, tankih zidova.

- Veoma tankih zidova. Mogla sam da čujem sve što se odvijalo u sobi do moje. U njegovoj i maminoj sobi. Ali kad bih pitala mamu, tvrdila je da je sve u redu. Znala sam da laže, ali nisam znala kako da joj pomognem.

Opsovao je tiho, podigao je Elu u naručje i odneo ju je u kuću. Smestio se s njom u veliku fotelju, sedela mu je u krilu, a on ju je zagrlio.

- Mama se ponovo teško razbolela. Od tada je Vili Džo počeo čudno da me gleda. Dodirivao me je i prislanjao se uz mene, a sve vreme

~ 72 ~ Foxy

Zvoncica

govorio je da je to slučajno. Dolazio je u kupatilo dok sam se kupala, vrata nisu mogla da se zaključaju, a onda je jedne večeri došao u moju sobu...

Falko je ponovo opsovao, a Ela je nastavila da priča. - Od tada je dolazio svake noći i... svašta mi je radio. Ali ja nisam

bila psihički prisutna. Imala sam tu malu plišanu životinju, koju mi je tata poklonio...

- Crnu plišanu mačku? - promrmljao je Falko. Klimnula je glavom. - Grlila sam mačku, kao da mi život od toga zavisi. Nisam vrištala

ni plakala. I nikome ništa nisam rekla o tome, jer mi je Vili Džo zapretio da će strašno povrediti moju mamu ako nekome ispričam.

Pričala je dalje o tome kako se njena mama jednog jutra nije probudila. Kako joj je Vili Džo tokom sahrane položio ogromnu šaku na rame i rekao da mu sad stvarno pripada. Kako ju je te večeri odveo u krevet, u kojem su njena mama i on zajedno spavali, i... i... Počela je da jeea. Falko ju je grlio i ljuljao se zajedno s njom, a srce mu se zaledilo.

- Narednog jutra otišla sam u školu, tamo sam se osećala sigurno. Ali mora da se sve to primetilo na meni, jer me je nastavnica engleskog, gospođica Toliver pitala da li je sve u redu. Tada sam shvatila da više ne moram da štitim mamu i sve sam joj ispričala.

Od tada se sve brzo odvijalo. Nastavnica je Elu odvela direktoru, a on je obavestio šerifa. Njen očuh je uhapšen. Ela, koja je u međuvremenu napunila šesnaest godina, nije morala da svedoči, jer je Vili Džo sve priznao. Rekao je da samo njegov bog ima pravo da mu sudi.

- Osuđen je na pedeset godina zatvora, a gospođica Toliver me je uveravala da me on nikada više neće povrediti...

- Ali pogrešila je - izgovorio je gotovo nečujno. - Kada je pušten? - Pre šest meseci. Otkrio je gde živim i poslao mi je onu strašnu

fotografiju. Pisao mi je da ću platiti što sam oklevetala njegovog boga i njega. A onda me je, noć pre nego što si došao, nazvao telefonom...

- O, dušo! Zašto nisi otišla u policiju? - Zar ne razumeš? Niko za ovo ne zna, niko osim tebe. A u tom

slučaju saznao bi celi svet - zadrhtala je. - Do njegovog hapšenja ime mi je bilo Eli Janović. Sutradan sam sela u autobus za Njujork i promenila ime u Ela Bizete.

~ 73 ~ Foxy

Zvoncica

- Razumem, dušo - i zbilja ju je razumeo. Mora da joj je bilo strašno. A kad bi mediji saznali za to, ponovo bi

bila žrtva. Moraće da uništi tog monstruma. A da bi to uspeo, mora da

iskoristi i bes koji ga je obuzeo i sve svoje kvalitete. Disciplina. Samokontrola. Logika. Te osobine biće mu potrebnije

nego ikad.

~ 74 ~ Foxy

Zvoncica

12. poglavlje

Veče je bilo magično, ali ujutro se sve promenilo. Sve, uključujući

Falka. Bio je... odsutan. Ela nije mogla da pronađe nijednu drugu reč da opiše njegovo

ponašanje. Fizički je bio prisutan, ali je u mislima bio ko zna gde. Više nisu šetali plažom niti su se smejali, išli na izlete...

Nešto nije bilo u redu. Pitala se: šta? Promena se desila iznenada. Te noći bio je divan i nežan. Mazio ju

je i tešio dok nije zaspala. U ranu zoru ustao je iz kreveta. Mislila je da ide u toalet, a onda je videla da oblači majicu i šorts.

Kad je izašao iz sobe a da je nije poljubio, probudila se u njoj prva sumnja.

Da li je ono priznanje promenilo njegovo mišljenje o njoj? Ne, to nije moguće. Falko nije takav. Obukla se i otišla je da ga

potraži. Nije ga bilo u kući. Ugledala ga je na plaži, gde je sve vreme telefonirao. Kad je

napokon spustio telefon u džep, skinuo je majicu i počeo je da radi sklekove, pa čučnjeve. Potom je odradio kate i nekakve pokrete koji su ličili na mešavinu kik-boksa, kung-fua i tekvondoa.

Otišla je u kuću da ga čeka. - Hej - pozdravila ga je, trudeći se da zvuči bezbrižno, kad je

napokon ušao u kuću. - Šta zapravo radiš? - Zarđao sam - odgovorio je. - Moram da se vratim u formu. Bez poljupca, bez osmeha, samo te prazne reči. Otišao je na

tuširanje. Prošla su još četiri dana, a Falkovi jutarnji treninzi postajali su sve

intenzivniji. Stalno je trenirao. Za Elu gotovo da nije imao vremena. Najgore je bilo to što nisu zajedno odlazili u krevet.

- Samo ti idi - govorio je svake večeri. - Doći ću kasnije. Ležala je u krevetu i čekala, nije mogla da zaspi. A kad je napokon

došao, spustio se kraj nje i ni dotakao je nije. Ali u neko doba noći budio

~ 75 ~ Foxy

Zvoncica

ju je opojnom toplinom svojih usana. Bez reči, šaputanja, samo goruće stapanje dva tela.

Ujutro, ma koliko da je rano ustala, njega već nije bilo tu. Prvo je plakala. Naravno, ne pred njim. Srce joj se slamalo, čeznula

je za njim. A onda su suze presahnule i obuzeo ju je bes. A bes je za nju bio moćan i siguran osećaj.

Četvrtog dana je kipela od besa. Ako je Falko imao problem sa istinom, zašto je hteo da je čuje? A

sad kad je razmislio, pokajao se što je bio sa ženom koja je polovna roba?

Zar je mislio da noću može da spava s njom, a da je danju drži na distanci? Ukoliko jeste, čeka ga neprijatno iznenađenje!

Ela je pogledala kroz prozor. Falko je vežbao na plaži. - E, sad mi je dosta! Izgledao je muževno i u trenutku je poželela da mu se baci u

zagrljaj... - Šta radiš ovde? - zaustavio se u pola pokreta oslonivši šake na

bokove. - Ela, ako imaš nešto da mi kažeš, reci. - Hoću da znam o čemu se radi. - Treniram. - Znaš na šta mislim. Čutke ga je posmatrala. A on je uzeo peškir i obrisao lice. - Radim ono što sam od početka morao. Telohranitelj nije mnogo

koristan ako nije u formi. - A kada ti je to palo na pamet? Morao je da se kontroliše da

bi izgledao opušteno. Bila je besna, lice joj je bilo crveno, a glas grub. Očigledno se na brzinu obukla, jer joj je kosa bila vezana u neuredan rep. I primetio je da nije obukla grudnjak.

Drugim rečima, savršeno je izgledala. Kao i uvek. To da noću leži pored nje, a da ne može da je mazi, bilo je gore od

pakla. Kao i to što je odlazio iz kreveta pre nego što se ona probudi. Danju nije toliko razmišljao o tome, jer je bio zauzet. Morao je što pre da se vrati u formu; po čitav dan je telefonirao i planirao s bivšim kolegom sa Mauija, koji mu je nabavio oružje.

~ 76 ~ Foxy

Zvoncica

Milion puta prešli su svaki korak. Jer, ako dozvoli i najmanju grešku, njegova Ela će to platiti.

Pa ipak, u poslednjih nekoliko dana toliko je puta poželeo da je zgrabi i poljubi. Želeo je da joj kaže da sve to radi samo zbog nje i da je to jedini način da je oslobodi, kao i da mu je to najvažnije u životu... zbog osećanja koja je gajio prema njoj.

Naravno da joj ništa od toga nije rekao. Kontrola. Samokontrola. Disciplina. Planiranje i razrađivanje

detalja do najmanje sitnice. Samo će tako uspeti. To što je kontrolu i disciplinu gubio u kasnim noćnim satima, to

što je bio isuviše slab da bi se uzdržao od potrebe da u njoj potraži utehu i snagu...

To što je sebi dozvoljavao nimalo nije bilo dobro. Kako može da planira ako sve vreme na nju misli? Upravo to je bio

najveći problem. Nešto se u njemu promenilo. Nije želeo samo da je dodiruje, već je svakog trenutka mislio na nju. Želeo je da joj kaže da...

Mobilni mu je zazvonio. Kakvo olakšanje! Zvao ga je bivši kolega iz LA.

- Da? - Bingo! Moj kontakt u LA Tajmsu održao je reč. Teksto počinje

ovako... - čuo je šuškanje papira. - Evo ga. Napokon znamo zašto je Ela Bizete u petak napustila snimanje. Viđena je sa svojim najnovijim partnerom na privatnom posedu, u ulici Paradiz Roud, na plaži Mauija. Inače, njegova žena radi na TV-u i sinoć je ova vest objavljena u njenoj emisiji.

- Odlično! Šta je sa ostalima? - Pronašao sam tipa pre tri dana i od tada sam mu za petama, ali to

znaš. Falko je pogledao Elu, a onda se opet okrenuo. - Da, i? - Sprema se za sledeći korak. Tačnije, gledam ga na nekoliko

koraka od sebe, na aerodromu. Upravo je kupio kartu za Maui. Njegov avion sleteće u ponoć po vašem vremenu.

- Odlično - tiho je rekao Falko. - Rik, hvala ti! - Nema na čemu, druže.

~ 77 ~ Foxy

Zvoncica

Falko je prekinuo vezu i odmah okrenuo drugi broj telefona. Džek, bivši kolega s Mauija, javio se posle prvog zvona.

- Počinjemo, Džek. - Spreman sam, druže. Za sat vremena sam tamo. Falko se okrenuo Eli. Sad sledi teži deo. - Šta je to bilo? - upitala je hladno. - Prijatelji. Potrebna mi je njihova pomoć da se pobrinem za tvoj

problem. Ela je videla sjaj u njegovim hladnim očima i osetila je kako je bes

napušta. - Oh, Falko... - Tvoj progonitelj je na putu ovamo. Oboje znamo šta planira da

uradi. Ali neće biti tako kako je zamislio. - Šta ćeš učiniti? Spustio je mobilni u džep, uzeo je majicu i krenuo prema kući. Ela

je morala da trči da bi išla ukorak s njim. - Šta god bude potrebno. - Ne! - uhvatila ga je za ruku. - Ubiće te! Falko se nasmejao. - Falko, molim te, obavesti policiju. - Navela si dovoljno dobre razloge da ne obavestim policiju -

istrgnuo je ruku iz njene. - Predomislila sam se. Ako ti se nešto dogodi... - Ništa mi se neće dogoditi. - Ali ako ti se dogodi, ja ću... - Šta? - zaustavio se. - Ja... Umreću od bola. Zato što te volim... Da li je to zaista izgovorila? Falko ju je uhvatio za ramena i

poljubio. Ela ga je čvrsto zagrlila. - Neću dozvoliti da to učiniš - tresla se. - Ne znaš kakav je on. On

će... - Znam kakav je. - Falko, preklinjem te, saslušaj me. Stigli su do kuće.

~ 78 ~ Foxy

Zvoncica

- Idi u kuću i spremi se - rekao je grubo. - Uskoro će doći neko s kim ćeš odleteti u LA.

- Nikud ne idem odavde. Ako si toliko tvrdoglav, ostaću s tobom. - Nemaš izbora, Bizete. - Momenat! - potrčala je za njim i ponovo ga je uhvatila za ruku.

Suze besa i frustracije slivale su joj se niz obraze. Bilo mu je teško da je gleda tako uplakanu.

- Volim te! - rekla je. - Razumeš li to? Neću dozvoliti da to uradiš. I ti... voliš...

Srce mu se stegnulo. U pravu je, on je voli. Zašto joj ne bi to priznao? Voli je svakim delićem svog bića i baš je zato neophodno da ona što pre ode odavde. Ne bi mogao da uradi ono što mora ako bi brinuo o tome da će se njen očuh slučajno provući pored njega i spustiti svoje prljave šape na nju.

Postojao je samo jedan način da otera Elu sa ostrva. - Varaš se - koštalo ga je svakog atoma snage da prikrije šta oseća.

- Ne voliš me. - Dođavola, Orzini! Ne govori mi šta ja... - Ni ja tebe ne volim. Lepa si i privlačna, to svakako, ali to nema

veze s ljubavlju. Prebledela je. - Falko, ne misliš stvarno... - Bio ti je potreban neko da ti pomogne u nevolji. I ja sam naišao. Odmahnula je glavom. - Nije tako! Mnogo je više od toga. To je... - Seks - grubo ju je presekao. - Odličan seks. Htela je da okrene

glavu, ali ju je on držao za bradu i prisilio da gleda u njegove hladne oči. - Dobro, ako baš hoćeš tako: voleli smo se. Ali telesna ljubav nema baš nikakve veze sa osećanjima.

Falko je znao da nikada ovaj trenutak neće izbrisati iz sećanja. A znao je i to da je bar delimično u pravu. Ona ga ne voli. Nikada nije volela muškarca, nikada pre njega nije bila u zagrljaju nekog čoveka niti je iko učinio za nju ono što on sad radi.

Kad se sve to sabere, jasno je da ona prema njemu oseća zapravo zahvalnost. I pobrkala je zahvalnost i ljubav. On to zna, a ona će to shvatiti posle nekog vremena.

~ 79 ~ Foxy

Zvoncica

- Dakle... - uzdisala je. - Dakle, samo si radio svoj posao? - Posao još nije završen. Klimnula je glavom. - Ali je ovo među nama završeno - prošaputala je. Slegnuo je ramenima. - Upravo tako. Pomerila se za korak unazad. Rukavom je obrisala lice. Falko ju je

još jednom odmerio od glave do pete. Učinilo joj se da je nešto blesnulo u njegovim očima... ali on se okrenuo i otišao je u kuću.

U tom momentu znala je samo to da je ono što su njih dvoje imali, završeno.

~ 80 ~ Foxy

Zvoncica

13. poglavlje

Kad je Džek stigao, Falko ga je predstavio Eli. Ela je ćutala.

Naravno, više nije imalo šta da se kaže. Bez reči je ušla u Džekov automobil. Na aerodromu ju je čekao

privatni avion, koji će je odvesti u LA. Falko je gledao za automobilom koji se udaljavao sve dok nije postao tačkica na horizontu, a onda je nestao s vidika. Srce mu je krvarilo, ali je bar zasigurno znao da je ona na sigurnom.

Bilo je vreme da se pripremi za dolazak Vilija Džoa Džonsona. Falko je još jednom proverio kuću i okolinu, prekontrolisao je

nadograđeni alarm. Sat kasnije nazvao ga je Rik iz LA. Vili Džoov avion poleteo je na vreme. Elin očuh bio je na putu za Maui.

Falko je za večeru pojeo sendvič. Prekontrolisao je oružje, navio sat da zvoni tačno u ponoć i legao u krevet, ali ne u onaj koji je delio sa Elom. Probudio se minut pre nego što je sat zazvonio. Otišao je u kupatilo, umio se hladnom vodom, a onda je otišao u tamnu dnevnu sobu, seo je i čekao.

Džek ga je nazvao. Ela i on stigli su u LA, u apartman u hotelu “Četiri godišnja doba”, koji je Falko rezervisao. Sve je bilo u najboljem redu, samo što Ela još uvek nije progovorila ni reč.

Falko se nasmejao. Kakva tvrdoglava žena! Otkucala je ponoć; jedan, pa dva sata noću. Ništa se nije pomerilo.

Minuti su sporo protkali. Prethodni dani prolazili su mu kroz glavu, pomislio je na to kako

je Elu poslao kući. Samo je tako bilo ispravno. Ona se zapravo zaljubila u ljubav, ne u njega.

A on... zaboraviće je jednom. Zaboraviće ukus njenih usana, toplinu njenog zagrljaja, njenu lepotu, u kojoj se izgubio...

Lampica na tihom alarmu počela je da svetluca. Falku se ubrzao puls. Elin očuh je stigao.

Falko nije morao da se bavi planiranjem svakog koraka. Računao je na to da će Džonson nečujno ući u kuću. Međutim, čula se buka.

Džonson očigledno nije bio diskretan. Razbio je staklena vrata, uleteo u kuću i počeo da razgleda oko sebe. U ruci je imao nož.

~ 81 ~ Foxy

Zvoncica

- Gde je ona? - vikao je Vili Džo. - Gde je veštica, zbog čijih sam laži završio u zatvoru?

Falko je izašao pred njega s pištoljem u ruci. - Ona je na sigurnom, tamo gde je nećeš naći! Vili Džo je pljunuo na pločice. - Ona me je zavodila. Ona je kurva, isto kao i njena mama -

razmaknutih nogu, nagnuo se malo napred. Zauzeo je položaj čoveka, koji ume da rukuje nožem. - Ona je sad tvoja kurva, zar ne? Ali ne zadugo. Prvo ću ubiti tebe, a onda nju - ludački se smejao. - Pripremi se da staneš pred svog stvoritelja!

Vili Džo je krenuo unapred. Falko nije morao ništa drugo da učini osim da pritisne oroz i taj monstrum pao bi mrtav na pod. Ali on je bacio pištolj.

Drugo oružje nije imao. U njemu je goreo bes. - Dođi i okušaj sreću, ti, perverzni monstrume - doviknuo je, a Vili

Džo je pojurio prema njemu. Bio je to ogroman čovek, visok i težak kao balvan. Ali Falko je bio

brži, pokretljiviji i mišićaviji. Prvi udarac zaljuljao je Vilija Džoa. Stresao se, pa je ponovo pojurio na Falka, uvatio ga je i stegnuo snažnim, zdepastim rukama. Rvali su se, borili, padali na pod posut komadima stakla, kotrljali...

Iznenada je Falko osetio nož na svom vratu. - Kurvin sine! - vikao je Vili Džo. Falko je divlje zarežao i zgrabio napadača za zglob ruke u kojoj je

držao nož. Teško dišući, gurao je tu ruku u smeru Vilija Džoa. Sečivo je ušlo u njega. Vili Džo je prigušeno vrisnuo, a onda

se opružio i nije se pomerao. Falko je kleknuo posmatrajući mrtvog monstruma.

- Pozdravi satanu - prošaputao je. Polako se uspravio i uzeo je mobilni. Stigla je policija, ekipa forenzičara i dvojica detektiva. Jedan

detektiv uzeo je Falkovu izjavu, a onda je vrhom cipele lagano gurnuo mrtvog Vilija Džoa.

- Najgori ološ - rekao je partneru. - Potražio sam ga u dokumentaciji čim su me momci obavestili.

~ 82 ~ Foxy

Zvoncica

Falko je klimnuo glavom. Osoblje iz Hitne pomoći pobrinulo se za njegove posekotine, jednu će morati da ušiju, ali nije bilo strašno.

- Dakle, vi ste ovde na odmoru, a ovaj tip se pojavio niotkud? Falko je opet klimnuo glavom. - Verovatno je pomislio da je kuća prazna i ponadao se lakom

poslu. - Krađa nije njegova specijalnost - rekao je detektiv. - Bio je u

zatvoru zbog zlostavljanja dece. - Možda je hteo da pokuša i da krade - zaključio je Falko. - Samo ste vi bili ovde? Velika kuća za jednog čoveka. Falko se nasilu osmehnuo. - Imao sam društvo nekoliko dana. Niko neće moći tačno da opiše ženu koja je bila tu. Detektiv se

zakašljao. - Znate li da mi je kapetan, kad je čuo vaše ime, rekao da vas

poznaje sa Bliskog istoka, Orzini? Rekao mi je da ste tada bili zaduženi za teške misije. Sreća je što je Džonson izabrao baš ovu kuću, zar ne? Svakog drugog sigurno bi ubio. Razmenio je brz pogled sa svojim partnerom.

Falko je slegnuo ramenima. - Da, sreća. Ela je čitala o tome u novinama u LA. Znala je da je sve proteklo

onako kako je Falko planirao. Tekst u novinama sastojao se od nekoliko redova. Bivši robijaš

provalio je u vilu na Mauiju, a iznenadio ga je čovek, koji je tamo bio na odmoru. U tuči je turista ubio provalnika. Prema izveštaju policije, to je bila samoodbrana, ali javni tužilac će doneti konačnu odluku.

Ela je spustila novine, ruke su joj se tresle. Čovek koji ju je mučio više nije živ. Ubio ga je čovek koga ona voli. Čovek koga voli i uvek će ga voleti. Rizikovao je život radi nje.

A šta je ona učinila za njega? Otišla je, jer nije mogla da podnese pomisao na to da mu je bila samo posao i dobar seks.

Spasao ju je tame, koja je trajala čitavog njenog života. Pokazao joj je da telesna ljubav može biti neverovatna i da pričinjava veliko zadovoljstvo.

~ 83 ~ Foxy

Zvoncica

On je njen vitez, koji je zbog nje ubio aždaju, a ona mu je okrenula leđa i otišla.

A šta ako javni tužilac bude drugačije mislio? Šta ako optuži Falka? Kako će optužba glasiti? Ubistvo iz nehata? Ubistvo?

Oči su joj bile pune suza. Sve vreme mislila je samo na sebe. Vreme je da počne da misli i na druge. Pre svega, na čoveka koga će zauvek voleti. Na svog crnog viteza Falka.

Falko je sedeo u svojoj kancelariji u zgradi Orzinijevih, u središtu Menhetna.

Pred njim, na pisaćem stolu, stajala je gomila akata, a inboks mu je bio pun mejlova. Jutrošnji sastanak je otkazao, a nije imao volje da održi onaj zakazan za po podne istog dana.

Nagnuo se i pritisnuo je dugme na interfonu. - Da, gospodine? Uzdahnuo je. Nova sekretarica. Rekao joj je bar deset puta da treba da ga oslovljava imenom. - Molim vas, otkažite današnji sastanak u tri i prebacite ga za

sledeću sedmicu. Kao da će se sledeće nedelje nešto promeniti. Kao da će se ikada

nešto promeniti. Zavalio se u stolicu. Mislio je na Elu, nedostajala mu je, čeznuo je

za njom. Mislio je na nju ujutro kad se probudi i uveče kad legne da spava. A noću ju je sanjao.

Njegova braća primetila su da s njim nešto nije u redu. Glumili su diskreciju i obazrivost, a bili su providni. Sinoć su ga naterali da s njima ode u “Bar” na pivo i burger. Nije mu se išlo, ali je pristao.

Ali pre nego što su im doneli piće Rafael je počeo da zapitkuje, sa iveštačenim osmehom na licu:

- Pa, Falko, kako stoje stvari? - Dobro - kratko je odgovorio. - Slušaj, ako nešto nije u redu... - umešao se Dante. - A šta mislite da nije u redu? - onda se brzo prebacio na košarku.

Pustili su ga. A on je bio... - Falko? Pogledao ih je. Sva trojica stajala su u vratima njegove kancelarije,

videlo se da su zabrinuti.

~ 84 ~ Foxy

Zvoncica

- Hej, ljudi - široko im se osmehnuo. - Rado bih pričao s vama, ali... Ušli su, Rafa je zatvorio vrata. - Ali? - upitao je Dante. - Imam sastanak u tri. - Ti to ozbiljno? - umešao se Rafa. - Upravo si ga otkazao. Falko je uzdahnuo. - Nova sekretarica neće preživeti probni rad... Nik se zakašljao. - O čemu je reč? I nemoj da poričeš, znamo da nešto nije u redu. Falko ih je posmatrao svu trojicu. Za momenat je čak poželeo sve

da im izdeklamuje: upoznao sam ženu, koju ću voleti do kraja života, a uništio sam svaku mogućnost da ona oseća bilo šta prema meni.

- Šta god da je, ne trebaju mi tri musketara, koji se mešaju u moj život.

- Bolje nas posmatraj kao špansku inkviziciju - nasmejao se Rafa. - Imamo i sredstva i način da te nateramo da progovoriš.

Falko je povukao stolicu unazad, pa je ustao. - Dobro, džentlmeni, ovaj sastanak je... - Da li je tvoje raspoloženje u nekakvoj vezi sa zadatkom, koji ti je

otac poverio? Dođavola, Falko! O čemu se radi? Falko ih je pogledao. - Dobro, reći ću vam... Upoznao sam jednu ženu. I... započeo sam

nešto s njom. A onda sam joj rekao da ne osećam ništa prema njoj iako je to bila prokleta laž.

Braća su bila šokirana onim što čuju. - Onda - Rafa se prvi pribrao - moraš da odeš njoj i da joj kažeš... Čuo se interfon. Falko je pritisnuo dugme. - Šta je sad opet? - zaurlao je. - Htela sam samo... Ovde je jedna dama, koja želi da je primite,

gospodine Orzini. Rekla sam da ste zauzeti, ali... - Ali - Ela je ušla u prostoriju - rekla sam tvojoj sekretarici da mi

treba samo minut tvog vremena. Falko je bio u čudu. - Ela? Obratila je pažnju na ostale u kancelariji.

~ 85 ~ Foxy

Zvoncica

- Vi mora da ste Falkova braća. Rafa, Dante i Nik klimnuli su glavom, predstavili se i rukovali sa Elom. Onda su pogledali Falka...

- Brišite - rekao je, a njih trojica su požurili da izađu. Falko je zatvorio vrata za njima. Onda se okrenuo Eli.

- Ela - puls mu je ubrzao. - Ti.. izgledaš divno. - Hvala. Verovatno je trebalo da nazovem pre nego što sam došla... - Ne, ne. Baš mi je drago što te vidim. Grlo joj se osušilo. To je njen Falko, čovek koga obožava. Htela je

da mu se baci u zagrljaj, ali nije zato došla. A ni on to ne bi želeo. Uzdahnula je. - Pročitala sam u novinama šta se dogodilo. Nije bilo mnogo

informacija. Pisalo je samo da je Vili Džo provalio u kuću i... i... - Borili smo se. Imao sam više sreće. - Mogao je da te ubije! - Besmislica - samouvereno se nasmešio. - Ipak je on bivši robijaš. - Oh, Falko - oči su joj bile pune suza kad je dodirnula ušivenu

ranu iznad njegove obrve. - To ti je on...? - Nije to ništa - ovlašni dodir njenih prstiju bio je više nego što je

mogao da podnese. Uzeo ju je za ruku iako bi je najradije snažno zagrlio. - U novinama piše da policija kaže da je to samoodbrana, ali da će

javni tužilac doneti konačnu odluku. - Uvek je tako. A... - A ako odluči da to nije bila samoodbrana, onda ćeš biti optužen? - Ne. Mislim, verovatno, ali... - Neću to dozvoliti. Idem na Maui. - Molim? - Kažem da ću otići na Maui i ispričaću javnom tužiocu šta se

zapravo dogodilo. Da me je Vili Džo zlostavljao i da je zbog toga bio u zatvoru. I kako me je mučio kad je izašao iz zatvora i... i...

Primetio je prvu iskru nade. - Zašto bi to uradila? - upitao je tiho. - Zato... zato što je to ispravno. Ne mogu da dozvolim da zbog

mene odeš u zatvor. Pružio je ruku, dodirnuo joj je kosu. Nije više mogao da se uzdrži.

~ 86 ~ Foxy

Zvoncica

- Neće me optužiti, dušo. Javni tužilac je tako odlučio pre dva dana. Odahnula je. - Oh, baš sam srećna! - Učinila bi to za mene? Dala bi izjavu javnom tužiocu? Tako bi

javnost saznala za tvoju priču. Klimnula je glavom. - Zašto? - Već sam ti rekla. Zato što je tako ispravno. Falko je rizikovao celog života, a sad se nije usuđivao na

najriskantniji korak. - Kaži mi istinu - tiho je rekao. - Zašto bi to uradila za mene? Nije

odgovorila, a on ju je privukao sebi. - Možda zato što me voliš, dušo? Zato što me voliš isto toliko koliko ja volim tebe?

Oči su joj se napunile suzama. - Iskren si? Voliš me? Jer ja tebe volim, Falko, i sve bih učinila za

tebe, moj viteže, baš sve... Poljubio ju je, a ona se popela na prste zagrlivši ga oko vrata. - Da li si siguran? - šaputala je na njegovim usnama. - Oh, molim te,

reci mi da jesi... - Volim te - potvrdio je. - Volim Eli Janović i volim Elu Bizete, celim

srcem, čitavom dušom - palcem joj je obrisao suze. - Plašio sam se da si se zaljubila u čoveka kakvim si me smatrala, a ne u mene.

- Pa i jesam. Zaljubila sam se u crnog viteza u smokingu. - Nisam ja vitez, draga. Mnogo toga jesam, ali vitez sigurno nisam. - Ništa ne razumeš, Orzini. Naravno da si vitez, moj vitez. I to ćeš

zauvek ostati. Jače ju je zagrlio. - Mnogo toga ne znaš o meni. Na primer, da je otac tvog viteza na

čelu kriminalne organizacije. I... nisam telohranitelj, već investitor, zajedno sa onom trojicom

šašavih, koje si malopre videla. - Nisam to pomislila kad sam u telefonskom imeniku Menhetna

videla “Orzini investicije”. Investitor. Moglo je biti i gore. Ali spremna sam da se snađem sa svim tim - osmehivala se.

~ 87 ~ Foxy

Zvoncica

- Ela, hoćeš li se udati za mene? Suze radosnice potekle su joj niz obraze.

- Samo pokušaj da me spfečiš u tome, Orzini!

~ 88 ~ Foxy

Zvoncica

Epilog

Venčanje je održano u maloj kapeli u Grinvič Vilidžu, u kojoj su se

pre kratkog vremena venčali Dante i Rafael sa svojim verenicama. Na sreću, na ulici nije bilo ljudi, a jedini reporter koji se usudio da se pojavi brzo je nestao pošto su braća Orzini kratko popričala s njim.

Elina venčanica bila je od svile u boji slonove kosti, a bidermajer od divnih belih orhideja. Nosila je veo svoje svekrve, a ona - Sofija, sijala je od oduševljenja. Oko Elinog vrata bila je ogrlica od dijamanata u boji topaza, a na ruci joj je svetlucao prsten.

Falko je izgledao savršeno u crnom smokingu. Izabela, Ana, Tiara i Gabrijela bile su deveruše u roze svilenim haljinama. Deveri su izljubili nevestu i svaki od njih poželeo joj je dobrodošlicu u porodicu.

Prijem je održan u gradskoj vili Orzinijevih. Bilo je mnogo smeha i šampanjca, služio se jastog i kavijar, kao i svadbena torta.

Uveče je bračni par otišao na medeni mesec. Dante, Gabi i Danijel, njihov sin koji je spavao na očevim rukama, otišli su sa zabave, kao i Rafa i Tiara. Tiara je bila trudna.

Nikolo se pozdravio s majkom. Postala mu je navika da se stalno sklanja ocu s puta. Nije voleo dona kao ni njegova braća. Osim toga, pre kratkog vremena zbrisao je s Danteove i Gabrijeline svadbe jer je Cezar poželeo da mu održi govor kad mene više ne bude.

Falku i njemu rečeno je da jedan za drugim uđu u zamračenu kancelariju svog oca. Falko je ušao prvi, a Nik je čekao ispred vrata. Posle nekoliko minuta mu je dosadilo, pa je otišao.

- Nisam ja njegov sluga - rekao je Felipeu, očevoj desnoj ruci, kad je pokušao da ga zadrži. - Ako hoće da priča sa mnom, treba da nazove moju sekretaricu i da zakaže sastanak.

Nikada nije nazvao, a Nik se nadao da će ga preskočiti, ali... - Nikolo! Već je bio na izlazu iz vile kad je čuo očev glas. Nik je tiho

uzdahnuo i okrenuo se. - Oče. - Moramo da razgovaramo.

~ 89 ~ Foxy

Zvoncica

- Imam sastanak. A ti i ja nemamo o čemu da pričamo. - Ipak imamo, siguran sam u to. Osim toga, mislim da možeš da mi

posvetiš nekoliko minuta. I tvoja braća su mi toliko učinila. Stari je bio u pravu. - Dobro, imaš pet minuta - Nik je pošao u pravcu kancelarije. - I

kakav god da si govor pripremio, bilo bi bolje da je nešto dobro. Cezar je među prstima držao cigaru. - Veruj mi na reč, Nikolo, da je nešto zaista dobro.

KRAJ

~ 90 ~ Foxy