VodičKako preživeti

“korona” situaciju,V deo

“U posljednjih mjesec dana u glavi

mi se vrti pjesma koja mi je još od

djetinjstva jedna od omiljenih –

„Galvanize“ od The Chemical Brothers.

Kad sam s društvom plesala na tu

pjesmu nisam razmišljala o dubini

teksta, barem ne tako, kako sam je

shvatila sada u doba Covid-19. Ne

znam zašto upravo sada, kad se stvari

mijenjaju i svi pričaju o tome što će

biti „new normal“, ali tekst je konačno

dobio svoj smisao.

Kad je Slovenija proglasila epidemiju

Covid-19 i kad smo počeli razmišljati

o tome što to zapravo znači, moja

je prva pomisao bila da je već duže

vrijeme bilo potrebno „resetirati“

svijet. Kao u nekom filmu, netko je

pritisnuo dugme reset i svi smo stali

na trenutak i razmislili o budućnosti.

Kompanije su prilagodile svoje planove

u odnosu na kriznu situaciju, svi

smo se ili promijenili ili prilagodili.

Sve što nam je bila svakodnevna

praksa i komunikacija koju smo

znali organizirati i usred noći, više

nije bilo ono što smo mogli raditi i

komunicirati.

Komunikacija se preselila na online. Ljudi su silom prilika više bili u kući, kombinirajući vrijeme s obitelji, online školu i rad od kuće. Kao rezultat toga posjećenost online medija u martu je porasla za 20% (izvor: MOSS).

Najave novih usluga, pozivnice

na različite događaje, intervjui o

dugoročnim planovima, oglasi o novim

proizvodima, ugovori sa Instagram

influencerima… sve to je otišlo u

drugi plan. Ili, da budemo sasvim

iskreni, posve izašlo iz kadra. Nakon

nevjerojatno dugog razdoblja, gdje

smo svi znali što ćemo pročitati

na prvoj stranici tiskanog ili online

medija, slušati u vijestima na radiju,

ili gledati na TV, i koji proizvod ćemo

vidjeti u ruci beauty blogerice, u

fokusu je bilo nešto što nitko prije

nije poznavao. Virus, koji je i ton i

temu komunikacije okrenuo na glavu.

Dok su kompanije preusmjerile svoje

snage u pomoć zajednici različitim

donacijama, mediji su pozivali ka

odgovornosti na način da se u ovo

teško vrijeme podupre medije i

novinare koji rade za javnu korist.

Ne samo mediji, i stručnjaci za

komuniciranje suočili su se s novim

izazovom. Što sad? Duboki uzdah

i još dublji izdah pokazao nam je

da ono što je bilo „normalno“ prije

mjesec dana u tren može postati

nevažno. Fokus na teme koje će

čitateljima/gledateljima/slušateljima

dati malo nade u ovom kaotičnom

razdoblju postao je komunikatorima

„the ultimate goal“ na svim kanalima.

Bez zadržavanja prihvatili smo nove

smjernice, nismo imali ni vremena

previše razmišljati, nego u trenutku

zaključiti da je sada vrijeme da

resetiramo naše prijašnje znanje o

komunikacijama i prihvatimo novu

realnost.

Danas smo svi smo na istoj strani

i svi jedva čekamo da se život

vrati u normalu. Ali i svi znamo da

ona stara normala neće više biti

normala u novom svijetu nakon

korone. Koliko dugo će nam trebati

da shvatimo da se dosta toga

promijenilo, offline i online, ovisi

samo o nama. Polako ćemo se vratiti

u rutinu, ali sjećanje na situaciju će

ostati. Ako nam to sjećanje ukaže da

bez obzira na koronavirus, svi moramo

biti odgovorni za druge i za sebe onda

možemo biti zadovoljni. Jer na kraju

krajeva, čovjek je društveno biće koji

ne može živjeti bez zajednice! Zato

– kontinuirana komunikacija osnova

je za dobro informiranje i stvaranje

stanja „bez panike“.

„Don’t hold back. If you think about it too much, you may stumble, trip up, fall on your face“ (The Chemical Brothers, Galvanize)

KAD SE PROBUDIŠ U NOVI SVIJET KOMUNICIRANJA

Barbara Žejn, direktorica projektov, Grayling Slovenija

3 •• 2

UVODNIK NAŠE GOŠĆE

DA LI ĆE MARKETING PREŽIVETI COVID-19?

Pandemija korona virusa je u velikoj meri već promenila način poslovanja, pa i marketing. Prema mišljenju Iskre Popović, direktorke marketinga Novaston Marketing Consultancy, oglašavanje ne može da se zaustavi, a pravi projekti uvek nađu put do krajnjeg korisnika.

“Sada su adekvatne kampanje čak i potrebnije nego u redovnim okolnostima, pre svega kada je u pitanju društveno odgovorno poslovanje. Videli smo da su veliki brendovi poput MC Donald’s-a promenili svoje marketinške pristupe, čak i logotipe, kako bi ukazali na važnost socijalnog distanciranja. Poenta nije u tome da se sve zaustavi, već da se reorganizuje i prilagodi situaciji. To je jedini recept za uspeh.

Sigurno će biti smanjenja budžeta i ono će se najverovatnije prvo odraziti na marketing, ali je bitno

da se proces nastavi.”

Nameće se pitanje da li će “online život”, komunikacija

i kupovina u potpunosti zameniti “offline”.

“Svedoci smo da se sve prebacuje online – i

posao i sastanci, sva komunikacija,

oglašavanje, pa čak i druženja.

Kako smo mi agencija

specijalizovana za “ritejl” marketing i glavni klijenti su nam investitori i vlasnici velikih šoping centara i ritejl parkova, verujem da ta vrsta kupovine nastaviti da živi i posle izolacije. Ljudi će biti željni fizičkog kontakta, zabavnih programa, bioskopa i restorana. I sami tržni centri i ritejl parkovi će morati da prate “online” trend i da se kroz adekvatne marketing kampanje prilagođavaju novim okolnostima.”, istakla je Iskra Popović.

Nedavno istraživanje pokazalo je da 61% trgovaca menja svoju kratkoročnu medijsku strategiju, dok samo 9% planira dugoročne promene.

Digitalni oglasi, društveni mediji i video na mrežama su

formati koji će se povećati u kratkoročnom medijskom

planu. OOH oglašavanje, poput bilborda,

imaju slabiju izloženost,

jer

• 4 5 •

većina ljudi ostaje kod kuće. Marke­ting događaji su odloženi ili otkaza­ni, pa neki B2B brendovi povećava­ju ulaganje u digitalno oglašavanje, kako bi nadoknadili prednost koju bi inače dobili na događajima.

Primećuje se manja potrošnja u sek­torima putovanja ili maloprodaje, ali će druge usluge najverova tnije pove ćati reklamiranje – posebno na online kanalima. Internet usluge dostave hrane, striming ili inter­net vesti koriste prisustvo na mreži kako bi preuzele što veći udeo na tržištu i povećale potrošnju.

S obzirom na to da mnoge kompanije smanjuju svoje marketinške budžete, očekuje se oštar pad cena CPM­a i CPC­a (zbog pada konkurencije). To je i prilika da neki trgovci steknu nove kupce po nižim troškovima, jer potrošači više vremena provode čita jući ili gledajući vesti.

Za brendove prisustvo na mreži nikada nije u tolikoj meri bilo važno kao danas. U Srbiji je gledanje televizije povećano za oko 20% u odnosu na isti period prošle godine, ali su kod nas i u regionu tokom prve dve nedelje od uvođenja vanrednog stanja sajtovi zabeležili rast poseta čak 50% do 60%.

Prema pisanju agencije Kliping, aprilska istraživanja kompanije Advertiser Perceptions pokazu­ju da će promene biti drastičnije

od planiranih. Sudeći po rezultati­ma istraživanja, ispitanici su nakon mesec dana pandemije shvatili ozbi­ljnost njenih posledica, pa tako čak 86% smatra da će trenutna situaci­ja imati ogroman uticaj na budžete za oglašavanje u drugom kvartalu. 43% misli da će se taj trend nasta­viti i u trećem kvartalu, dok svega 1 od 10 osoba očekuje da će situ­acija u tom periodu biti bolja. 13% ispitanika smatra da će se posledice osećati i u četvrtom kvartalu.

U istraživanju koje je sprovela fir­ma Interactive Advertising Bure­au (IAB) jasno se vide razlike u očekivanjima oglašivača sa jedne i medija sa druge strane. Mediji su očekivali da će budžeti za digitalni marketing opasti 21%, dok ova cifra iz ugla oglašivača iznosi 33%. Mo­gući razlog ovom neslaganju je što su se prvi fokusirali na ekonomske in­dikatore (državne mere 65%, stanje na berzi 61%, nastavak poslovanja 57%), dok su drugima u fokusu bili indikatori zasnovani na pandemiji (karantin 65%, državne mere 62%, COVID­19 slučajevi 49%).

Video kampanje – manji budžeti, ali i dalje dominantne

Video format digitalnih reklama je trebalo da zabeleži veliki porast u pogledu budžeta tokom ove godine u SAD­u, po nekim predviđanjima čak 26.2%. Nova realnost je da će

izvori: Kliping.rs, emarketer.com/content/media­buyers­get­more­pessimistic­about­future­spending, emarketer.com/content/how­the­coronavirus­will­change­our­us­digital­video­ad­spending­forecast

budžeti za ovaj vid reklame tokom prve polovine 2020. godine u naj­boljem slučaju porasti za 7.8%, a u najgorem opasti za 5.2% u odno­su na isti period prošle godine. To bi u optimističnoj prognozi značilo 3­5 milijardi dolara manju potroš­nju. Tokom prvog kvartala 2020 vi­deo reklame su nastavile tendenciju rasta iz prethodnog perioda, pa je potrošnja porasla između 10.5% i 17%. Pretpostavlja se da će budže­ti za video kampanje tokom drugog kvartala opasti po godišnjoj stopi

od 1.3% do 21%. S obzirom na to da je dugo bio dominantan u odnosu na ostale formate, može se očeki­vati da će video kampanje pretr­peti najmanje posledice. Pad cena usled pada potražnje za oglašava­njem učiniće video još atraktivni­jim vidom oglašavanja u odnosu na statične reklame. Ovo savršeno odgovara oglašivačima od kojih se mnogi, svesni da je u ovom perio­du teže ostvariti prodaju, uglavnom fokusiraju na brending kampanje za koje je video i dalje najbolji izbor.

Iskra Popović, direktorka marketinga

Novaston Marketing Consultancy

7 •• 6

KAKO STOJIMO SA OGLAŠAVANJEMSamo 9,5% potrošača u Srbiji smatra da bi kompanije trebale da prekinu oglašavanje u doba korone.

Povodom prvog #AdCast webina­ra, Marketing mreža sprovela je istraživanje na više od 2.000 po­trošača u Srbiji uzrasta od 18 do 65 godina, koje je pokazalo da samo 9,5% njih misli kako bi kompanije trebalo da prekinu sa komunikaci­jom u toku vanrednog stanja. Čak 77% smatra da bi kompanije trebale da nastave sa informisanjem javno­sti o svojim aktivnostima.

Gotovo svi ispitanici smatraju (95%) da kompanije treba da ko­municiraju ohrabrujućim tonom u doba pandemije i ponude pozitivnu perspe ktivu. Više od 38% takođe smatra da bi kompanije trebale ko­municirati na potpuno identičan način kao što su to radile pre krize, dok 55% misli da bi kompanije tre­bale govoriti o sopstvenom brendu na bezbrižan i lagan način. Samo 12% ispitanih reklo je da bi brendovi trebali komunicirati šaljivim tonom.

Kada je u pitanju uloga kompanija u doba pandemije, 87% potrošača veruje da bi im kompanije trebale pomoći u svakodnevnom životu, 61% da bi trebalo informisati ljude o

tome šta rade, a 81% da kompani­je ne bi trebalo da koriste aktuelnu situaciju zarad profita.

Čak 91% ispitanika smatra da kompanije u ovom trenutku treba da stave svoj fokus na brigu o zaposlenima, kao i da njihovo zdravlje treba da im bude ključni prioritet.

Oko 34% potrošača želi videti kompa nije kako planiraju da zaštite isporuku usluga ili proizvoda, dok više od 86% želi videti kompanije koje daju donacije svojih proizvo­da ugroženom stanovništvu. Samo 38% ispitanika smatra da bi bren­dovi trebali da doniraju novac Re­publičkom fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srbije. Gene­ralno, 57% potrošača očekuje od svojih omiljenih brendova da komu­niciraju svoje društveno­odgovorne aktivnosti u medijima.

S obzirom na krizu, smanjene plate i znatan broj ljudi koji su ostali bez posla, čak 71% potrošača želi da im kompanije ponude popuste i pro­mocije, a 29% očekuju kvalitetniju uslugu i bolje korisničko iskustvo. Nešto više od 21% ispitanika očeku­je više loyalty programa i konkretne benefite.

Uprkos rezultatima istra­živanja, mnoge kompanije povlače oglasne kampa­nje i revidiraju budžete za oglašavanje. Istraživa nje na 100 kompanija i 100 agencija u Srbiji u organi­zaciji Marketing mreže ot­krilo je da je 57% brendova odložilo ili revidiralo svoje kampanje za mesec april ove godine, dok je 64% smanjilo ili revidiralo budžete i feejeve prema agencija­ma. Od početka vanrednog stanja, 23% kompanija ot­kazalo je saradnju na pro­jektu ili ugovore sa agenci­jama.

Kada su u pitanju najveći problemi agencija u ovom trenutku, 47% je reklo da su to isplate plata zaposlenima, poreza i doprinosa, a 24% da je to isplata PDV-a.

Nažalost, niko sa sigu rnošću ne može da predvidi u kom smeru će se kretati tržište, ekonomija, ali i sama pan­demija u narednom periodu. Kada su u pitanju marketing budžeti, 56% ispitanika smatra da će se oni smanjiti nakon pandemi­je, 23% da će se povećati, a 21% da će ostati na istom nivou kao pre vanrednog stanja.

Ivana Parčetić Mitić, osnivač & CEO, Marketing mreža

9 •• 8

Pandemija izazvana korona virusom ostavlja posledice na sve industrije, pa i digitalnu. Prema pisanju portala Original, najvrednije evropske digitalne kompanije, uključujući i startape, izgubile su ukupno 383 milijarde evra u vrednosti od 31. januara ove godine, što je pad od čak 33 odsto.

U cilju sagledavanja ekonomskih posledica po digitalnu industriju i preuzimanja neophodnih koraka za oporavak, tokom i nakon aktuelne krize, IAB Serbia je održala prvu live online panel diskusiju. Panelisti, predstavnici izdavača, agencija i oglašivača, podelili su svoja trenutna iskustva i mišljenja kada je u pitanju promena načina poslovanja i prilagođavanje trenutnoj situaciji, kao i sopstvena viđenja posledica koji će se osetiti u privredi. Takođe, pokrenuto je i pitanje kako iste potencijalno ublažiti.

Prema rečima Nenada Milića, izvršnog direktora, IAB Serbia će kao strukovno udruženje, koje je ujedno i predstavnik velikog dela industrije digitalnog oglašava­

nja, nastaviti da u razgovorima sa predstavnicima institucija (kao npr. Privredna komora Srbije) zastupa zajedničke interese i razmatra mogućnosti na koji način na koji bi članovi mogli da se, preko donetih paketa mera za ekonomski

oporavak, uklope ili apliciraju za neke od ponuđenih programa. “Isto tako, radimo na tome da, kroz udruživa nje sa drugim relevatnim strukovnim organizacijama iz oglašivačke industrije, gledamo da okupimo što širi koncenzus za zastupanje zajedničkih stavova i predlažemo mere i preporuke koje bi za cilj imale ublažavanje nega tivnih posledica po industriju.”, istakao je Nenad.

Mnogi brendovi su trenutno odložili ili otkazali svoje kampanje, pa su usmerili svoje aktivnosti na prilagođavanje komunikacija, kao i kreiranje strategija kada i kako se vratiti klasičnom oglašavanju. Brendovi koji su manje pogođeni trenutnom situacijom, a održali su komunikaciju u ovim trenucima, vrlo brzo će početi da se vraćaju oglašavanju i samim tim će lakše prebroditi krizu.

Jedna od procena je da su izdavači najviše pogođeni zamrzavanjem oglašavanja gde je print u najvećem gubitku. Svoje trenutne aktivnosti, između ostalog, usmeravaju na krizne PR vesti i objave povodom donacija tj društveno odgovornog poslovanja. Pažnja publike je velikoj meri usmerena ka digitalnim medijima i TV­u, pa se beleži veliki rast poseta na ovim kanalima.

Agencije analiziraju šta se dešava na tržištu i prilagođavaju komunikaciju klijenta trenutnoj situaciji. Umesto prodajnih kampanja rade na tome kako se

UTICAJ AKTUELNE KRIZE NA DIGITALNU INDUSTRIJU

NENAD MILIĆ

11 •• 10

Pitali smo…

Nenad Milić, izvršni direktor IAB Serbia, smatra da je još uvek rano davati neke preciznije prognoze. „Bojim da će cela situacija izazvana virusom Covid­19 imati vrlo dalekosežne posledice po čitavu ekonomiju i privredu. Od izbijanja pandemije, industrija digitalnog oglašavanja je zabeležila pad od 55% u odnosu na ono što je bilo očekivano u ovom periodu. S jedne strane, upotreba interneta je značajno porasla, jer se ljudi sve više tome okreću za izvor svojih informacija ili završavanje svojih poslova, potreba i obaveza. S druge strane, ogroman broj kampanja, prevashodno velikih oglašivača, morao je da bude otkazan ili odložen što je dovelo do velikog sabirnog talasa koji se preneo na brojne aktere u našoj zajednici (izdavače, medijske,

digitalne i kreativne agencije, adtech i produkcijske agencije i dr.) i koji sada svi trpe određene finansijske posledice. Ono što će biti ključno čini mi se je da svet više neće biti isti posle ovoga i da ćemo svi morati da izvučemo ozbiljne pouke iz ovog iskustva kako bi u bliskoj budućnosti bili daleko spremniji da se suočimo sa ovakvim i/ili sličnim krizama. S druge strane, isto tako mislim da će za digitalnu industriju generalno gledano, ovo na duže staze bi moglo da bude dobra prilika da njeni akteri iskoriste iskustvo iz čitave pandemije na ekonomiju i privredne subjekte kao jedan svojevrsan „case study“ i argument kako bi se ukazale sve prednosti digitala što bi za posledicu moglo da ima sve većem okretanju ka digitalnim uslugama i proizvodima.“, istakao je Nenad.

digitalno približiti potrošačima, kako im pomoći i izaći u susret. Jedan od panelista, Bojan Ostojić iz OMD medijske agencije, je naglasio da trenutna komunikacija ka potrošačima pre svega mora biti

relevantna i informativna, a zatim imati elemente empatije i zabave.

Jednoglasan zaključak je da treba brzo i pametno reagovati, jer se navike potrošača menjaju iz dana u dan.

KAKO COVID-19 OBLIKUJE INTERNET TRGOVINU?I onda se desila korona! Celom svetu, na svim meridijanima, ne pi­tajući za pasoš koji imamo, koliko godina imamo, koliko jesmo ili nismo bogati, gde živimo…

Da bismo se zaštitili i sprečili da­lje širenje, stručnjaci savetuju da ostanemo kod kuće, distanciramo i svedemo fizički kontakt sa dru­gima na minimum. Pandemija koja nam se desila je definitvno izmenila naše navike, ponašanje, način i or­ganizaciju poslovanja. U novonas­talim uslovima ljudi se opredeljuju za online kupovinu, kupovinu iz svog doma, kao siguran način da dođu do onoga što im je potrebno, ali i do onoga što im možda u ovim uslovi­ma nije potrebno, ali je na samo par klikova od nas. Pri tom ne dovodi nas u situaciju da narušimo zdra v­lje, jer je „bezkontaktno“.

Prema Digital 2020. Global Overview izveštaju dnevno provedemo 7 sati online! Cifra se, imajući u vidu nove okolonosti, može samo povećavati. Logistiek.nl i Digital Commerce su, 17. marta, objavili svoja predviđanja rasta

online kupovine za 57%, odnosno 52%, kao i uvećanje od 8,8% ljudi koji kupuju online.

Ono što je uočljivo jeste da je po­rasla online kupovina kategorija kao što su: hrana, sredstva za higijenu, dostava hrane. Predviđanja su da će ove kategorije osetiti benefite tre­nutne situacije, ne samo u danima izolacije, već da će ljudi usvojiti ove navike i kada se sve polako vrati u normalu.

Ono što se preporučuje je da se pre svake online kupovine informišemo o samom „online“ prodavcu, radnom vremenu njihovog call centra, roku isporuke... Ukoliko ne postoji opci­ja plaćanja karticom, ili bilo kojom drugom vrstom online plaćanja, naj­pametnije je spremiti tačan iznos i tako smanjiti kontakt sa dosta­vljačem. Prilikom isporuke vodite računa da se zaštitite u skladu sa merama koje su preporučene, dak­le masku na lice, rukavice na ruke i držanje odstojanja od 2m. Ovako čuvate ne samo sebe, već i samog dostavljača, a i svoje najbliže. Svakako se naoružajte i razmeva­

13 •• 12

njem i strpljenjem, jer šanse su velike da isporuke kasne obzirom na okolnosti.

E sada, što se tiče isporuka iz inos­transtva, tu je situacija malo „teža“ pa imajući u vidu zatvaranje grani­ca može se desiti da vam isporuka stigne sa jako velikim zakašnje­njem ili ne stigne uopšte. Možda ne bi bilo loše da takve kupovine sačekaju neko lepše vreme bez korone, za koje se nadamo da će brzo doći.

Uz želju da se ovaj haštag# ubrzo promeni u #getawayweekend os­tanite dobro, čuvajte se i čuvajte svoje najvrednije.

PITALI SMO…

I dok se kriza izazvana virusom nastavlja, pitali smo Maju Marković, rukovodioca službe za digitalni marketing, Merkator-S, kakve posledice će ona imati na kupovinu. “Svedoci smo da se navike u kupovini namirnica menjaju, a menja se delimično i struktura korisnika: sa prosečne korisnice (žena, oko 45 godina, viših primanja, višeg obrazovanja), interesovanje za “online” kupovinu namirnica se pojavilo podjednako kod oba pola i svih starosnih kategorija uz primetan rast

mlađih korisnika koji robu poručuju za dostave na adrese roditelja. Na nama, učesnicima na e-commerce tržištu, je sada zadatak da aktuelnu situaciju

iskoristimo za dobrobit svih učesnika digitalnog ekosistema. Kako bi se to dogodilo i kako bi ceo proces neometano funkcionisao važna je uloga svakog činioca u celokupnom lancu internet prodaje, kao što su veb prodavnice, kurirske službe ili logistika, banke i druge platne institucije, IT kompanije, mediji. Oni brendovi koji mogu da preusmere tehnološke kapacitete i investicije na digitalne platforme umanjiće uticaj pandemije i održati nesmetano poslovanje i trenutno i na duže staze.”, istakla je Maja Marković.

MAJA MARKOVIĆ

• 14 15 •

Prema rečima Mihaila Ponjavića, CEO Superkartica, online beleži sjajne rezultate. „Iako Super Kartica nije klasičan eCommerce u transakcionom smislu, ono što možemo videti trenutno ukazuje na potrebu da se pripremimo za čitav niz promena koje će potrošači naslediti iz ovog stanja. Najbolji pokazatelj nam je IDEA online shop u kome se udesetrostručio broj registrovanih u odnosu na mesečni prosek. Iz Tehnomanije nam takođe dolazi identična slika, skok u poseti od preko 30%, povećana prodaja IT & Gaming opreme. Primetna je i pojačana prodaja malih kućnih aparata za pripremu hrane i bele tehnike, kao i sportske opreme, jer se rekreacija preselila sa ulica i parkova u kuće i stanove. Što se tiče Super Kartice, primetan je pad broja aktivnih korisnika za nekih 19% u poređenju sa

prethodnim nedeljama, što je posledica ograničenja kretanja penzionerima, kao i skraćenja radnog vremena objekata, koje je praćeno nižom frekvencijom kupovina, ali i povećanim potrošačkim korpama. Ovde pre svega mislim na IDEA, RODA i MERCATOR objekte gde je prosečan račun Superkartičara skočio preko 62%. S druge strane, primetan je i skok prometa bezgotovinskog plaćanja za 30% na našim kobrending proizvodima Platna Super Kartica i Super Kartica Plus koje imamo u saradnji sa Sberbankom.“, izjavio je Mihailo Ponjavić.

Zorana Milidrag, Global eCommerce direktor kompanije Sport Vision, istakla je da vanredno stanje dovodi i do vanrednih okolnosti koje menjaju navike potrošača. „Iako sportska oprema nije proizvod od životne važnosti zanimljivo je da što je

vanredno stanje više odmicalo ljudi su nalazili više vremena za vežbanje kod kuće, pa samim tim i krenulo je povećanje kupovine sportske opreme. Kupci su bojažljivo prelazili na internet trgovinu, pa se u martu beleži rast od nekoliko desetina procenata, dok taj broj u aprilu iznosi i nekoliko stotina procenata što samo dokazuje promenu u navikama i povećano poverenje kupaca u ovaj vid kupovine. Trgovci i pružaoci usluga, koji su već imali razvijen digitalni kanal prodaje, uspeli su da sačuvaju svoje kupce i omoguće dovoljan promet za opstanak rada kompanije. Sa druge strane, beleži se veliki broj novih veb prodavnica, što me posebno raduje kao predsednicu eCommerce Asocijacije Srbije, u kojoj se sa stručnjacima iz ove oblasti svakodnevno borim za unapređenje ove grane u našoj zemlji. Postoje i oni trgovci koji i dalje misle da je e-commerce komplikovan i da oni to ne mogu, a ovo je velika zabluda i može ih koštati opstanka na tržištu. Kako se ova situacija neće promeniti preko noći, verujem da će internet trgovina i dalje nastaviti da beleži rast prodaje. Očekuje se da i kada sve prođe, kupci koji su bilo zadovoljni korisničkim

iskustvom internet trgovine nastave da kupuju na ovaj način. Moja poruka svima je da iskoriste ovu priliku i nikada više ne dovedu sebe u situaciju da izgube kontakt sa svojim kupcima, a verujem da kad jednom uvide potencijal ecommerce počeće maksimalno da potenciraju ovaj kanal prodaje.“, navela je Zorana Milidrag.MIHAILO PONJAVIĆ

ZORANA MILIDRAG

Tijana Krsmanović marketing menadžer

Novaston Marketing Consultancy

Teodora Dajmanović, konsultant za digital Novaston

Marketing Consultancy

• 16 17 •

KAKO JE KORONA PROMENILA SLOVENIJUSlovenija je u grupi onih evropskih zemalja koje su već započele ot­varanje ekonomija i popuštanje drastičnih mera u cilju zaštite sta­novništva. Otvoreni su svi trgova čki objekti do 400 kvadrata, ponovo rade fabrike, zanatlije, prodavnice tehničke robe, nameštaja… Očeku­je se otvaranje restorana i hotela sredinom maja, ali ima i najava da će se mere možda produžiti i do juna, u zavisnosti od razvoja situacije. Naravno, maske su svuda obavezne. Broj novoobolelih od virusa Covid 19 je u drastičnom padu i za sada svi podaci govore da je pandemija pod kontrolom.

Ipak, sve ovo je izazvalo veliki poremećaj u slovenačkoj ekonomiji, a realna slika, koliko je zaista situ­acija teška, će se dobiti u narednim mesecima. Negativne privredne pos­ledice jos uvek nisu na vrhuncu, jer poslovi započeti u januaru i febru­aru, dakle pre krize, još se realizu­ju. Imajući u vidu da je slovenačka ekonomija – dominantno izvoznog industrijskog tipa, (80% od onoga što proizvedu Slovenci izvoze) u ve­likoj meri razvoj situacije zavisi i od oporavka EU i drugih međunarodnih

tržišta.

Još uvek nema preciznijih analiza, ali je indikativna procena Narodne banke da Slovenija dnevno gubi između 20 i 60 miliona EUR dnevno, odnosno ova kriza bi ovu bivšu jugoslovensku republiku mogla da košta izmedju 3,7 i 8 milijardi EUR. Ilustracije radi, svaki Slovenac će u džepu imati 4 hiljade evra manje, a GDP će pasti od 6 do 16%. Najveći pad se očekuje u sektorima transporta, turizma i trgovine i do 35%. Kao i u drugim zemljama i ovde će od krize „profitirati“ e-commerce, energetika, telekomunikacije i bankarski sektor.

Nema sumnje da će Slovenci ma­nje trošiti u off­line svetu u nare­dnom periodu. Dolaze još teži dani, posebno za ugostitelje, hotele, sa­lone lepote, teretane, transportni sektor, kulturu... Generalno za sve koji zavise od face to face konta­kta. Trenutno niko od njih ne radi, a država im pokriva 80% plate za radnike. To neće trajati večno. Čak i kad se otvori ekonomija, ljudi će manje putovati, ići u restorane... Optimistična procena je da će ove godine prosečan Slovenac trošiti 19 •• 18

za oko 10% manje. Trenutno je po­trošnja građana pala za 25%.

Pored e-commerca koji je u progresivnom razvoju, što će dovesti do novih navika potrošača i posle krize, rad od kuće je postao nova realnost. Svaki treći Slovenac „dela doma“ i skoro svi su postali fanovi Zoom-a ili Skype-a. Banke su konačno počele da odobravaju potrošačke kredite online.

Za sada nema masovnih otpuštanja, jer država pokriva trošak plata rad­nika koji zbog krize ne mogu da rade, ali ta mera je vremenski ograničena. U ovom trenutku, ona „spašava“ oko 300 hiljada radnika, koliko se do danas u Sloveniji prijavilo Zavodu za zapošljavanje. Nažalost, počele su i prve najave većih otpuštanja radni­ka. Jedna od najvećih firmi u Slo­veniji, čuveno Gorenje, planira da za 1000 ljudi smanji broj zaposlenih do kraja godine.

Ekonomija neminovno ide u pravcu digitalizacije, a firme u Sloveniji su svesne da je sustina za preživljava­nja i uspeh u veštini brzog prilagođa­vanja, a ne sposobnosti predviđanja, jer niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će biti sutra.

Mere Vlade Republike Slovenije

Slovenački parlament usvojio je pa­ket vredan tri miljarde evra kako bi ublažio uticaj korona virusa na ekonomiju i stanovništvo. Krovnim zakonom o korona virusu obezbeđu­je se pomoć preduzećima i radnici­ma koji su pogođeni epidemijom, kao i samozaposlenima, penzionerima, studentima, velikim porodicama i primaocima socijalne pomoći. Klju­čne mere koje pomažu kompanija­ma uključuju punu kompenzaciju od 80 odsto naknade za privremeno otpuštene radnike i za dva meseca troškova socijalnog doprinosa za one koji ostaju zaposleni, prenosi STA. Mere se ne odnose na finan­sijske i osiguravajuće kompani­je. Kompanije neće biti u obavezi da plaćaju porez na dobit i moći

će da odlože plaćanje kredita za 12 meseci. Zakonom su predviđeni dvomesečni privremeni osnovni pri­hod od 350 i 700 evra za pojedine kategorije, kao što su verski radni­ci i poljoprivrednici. Predviđene su i naknade za pojedine grupe, pa će studenti dobiti po 150 evra, a pen­zioneri sa penzijama ispod 700 evra izmedu 130 i 300 evra. Dodatnih 150 evra takođe biće obezbeđeno za primaoce socijalne pomoći. Za rad­nike u privatnom sektoru predviđeni su platni bonusi do 200 evra koje će delom finansirati država putem oslobađanja od plaćanja doprino­sa, dok vlasnike javnih kancelarija očekuje smanjenje plata od 30 ods­to. S druge strane, za one koji rade u javnom sektoru predviđeni su bo­nusi od 10­100 odsto osnovne za­rade po satu.

Autor teksta: Nikola Papak,

direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Sloveniji

NIKOLA PAPAK

21 •• 20

TRŽIŠTE NEKRETNINA U SLOVENIJITržište nekretnina je u 2019. go­dini bilo prilično aktivno, iako su transakcije nekretninama donekle bile umanjene u odnosu na 2018. godinu. Prema podacima Geodetske uprave Republike Slovenije, broj transakcija je stagnirao, ali cene u većim gradovima su i dalje rasle. Ovaj rast se delimično odražavao na investicione nekretnine. U vreme dok pišem ovaj članak, tačne bro­jke koje pokazuju rast cena inve­sticionih nekretnina još nisu dos­tupne, ali na osnovu mog iskustva i predviđanja pretpostavljam da se nastavlja trend rasta. To se naroči­to odražava na stopu kapitalizacije procene komercijalnih nekretnina,

koja je u proseku pala za 0,25 i do 0,5 procentnih poena.

Gledano u celini, rast slovenačkog BDP-a

i plata u javnom i u privatnom

sektoru ogleda

se i u

aktivnosti na tržištu nekretnina. Generalno, nekretnine su se pokazale kao relativno dobra i sigurna alternativna investicija, pri čemu su cene nekretnina beležile stabilan rast u periodu od 2014. do kraja 2019. godine, što je rezultiralo porastom optimizma na tržištu nekretnina. Štaviše, na slovenačkom tržištu nekretnina 2019. godine manjkalo je stambenih, komercijalnih i poslovnih zgrada. Bilo je nemoguće iznajmiti kancelarije visokog kvaliteta u Ljubljani čija je površina veća od 1.500 m2. U svom decembarskom izveštaju Banka Slovenije procenjuje da su cene blizu njihovim osnovnim nivoima, bez precenjenosti, i da će verovatno nastaviti da rastu u budućnosti po nižim stopama.

Međutim, događaji kojima smo sve­dočili u martu 2020. godine doveli su do promena. Zbog rizika pove­zanih sa izbijanjem SARS­CoV­2, velika većina vlada uvela je karan­tine prekidajući normalan tok živo­ta. Do sada je postalo jasno da će

zemlje eurozone upasti u recesiju, a možemo samo nagađati koliko će BDP pasti u Sloveniji. Iako se bro­jevi razlikuju, Banka Slovenije pro­cenjuje da bi pad BDP­a mogao biti u rasponu između 6% i 16%, što bi prouzrokovalo probleme u celoj ekonomiji, a posredno i na tržištu nekretnina. Prema procenama, naj­više trpe turizam i trgovina. Ti sek­tori prestali su da rade preko noći, ostajući bez prihoda, sve do ukida­nja nacionalne uredbe o privremenoj zabrani ponude i prodaje roba i usluga potrošačima. Izuzetak su ak­tivnosti koje prema vladinoj uredbi moraju nastaviti da rade zbog nor­malnog snabdevanja stanovništva.

Bilo je fascinantno gledati ra s po­loženje investitora s jedne, a za­kupaca s druge strane. Za

Sloveniju se usuđujem reći da bi raspoloženje moglo biti podeljeno na dva perioda ­ apokaliptični pe­riod, koji je počeo 13. marta zatva­ranjem radnji i koji je trajao do druge nedelje u aprilu, i razuman period koji počinje u drugoj polovini aprila. U početnom periodu čuli smo ljude kako pričaju ovako: „Nismo u mogućnosti da izvršimo uplatu, jer je posao obustavljen. Ne može­mo čak ni da platimo operativne troškove. Takođe tražimo otpis svih obaveza za april i maj i kreditnu notu za mart. A u mesecima posle maja plaćaćemo samo troškove. Očekujemo popust na rentu, što je trenutno tema razgovora.” Kao in­vestitora, ovakav razvoj situacije vas brine kako

• 22 23 •

da otplatite dug i ispoštujete druge obaveze, poput poreza na imovinu, troškove struje, vode itd. Međutim, kao i kod bilo koje druge investicije, sada je potrebno puno strpljenja; morate razgovarati sa svojim zakup­cima i paziti na događaje povezane sa padom ekonomije. Sada kada smo u „razumnom periodu“ dobijamo poruke poput: „Jasno je da moramo platiti troškove, i ne, ne očekujemo da nam nadoknadite zakupninu za mart i da, otvoreni smo za pregovo­re za april i naredne mesece.” Pret­postavljam da je razlog promene u pregovorima bilo tumačenje člana 34. Zakona o dodatnoj likvidno sti ekonomije da bi se ublažili efekti epidemije COVID­19, koji kaže: „U skladu sa važećim zakonodavstvo, svako odricanje od plaćanja zakupa u određenom periodu zbog širenja bolesti ili u periodu proglašenja epi­demije nije prihvatljivo. Ako zakupci nisu u mogućnosti da plate, jedina neposredna mogućnost je da obus­tave plaćanje zakupnine i zakupo­davac se suzdrži od naplate dospele zakupnine izvršenjem.” Međutim, takođe mislim da su zakupci shvati­li da još nije kraj sveta i da ćemo morati (pokušati) da se vratimo u normalu pre ili kasnije.

Predviđanje bilo kakvih događaja za sledeću godinu je veoma nezahva­lan posao, posebno jer niko ne zna

koliko će se brzo navike potrošača i ljudi uopšte vratiti na prakse pre krize. Do sada je jasno nekoliko st­vari, a to su:

• Najteže su pogođeni sektori trgovine i turizma u oblasti nekretnina;

• Dobitnici su oni koji su se kladili na internet­logističke nekretnine ili data centre ili oni čiji su zakupci farmaceutska industrija;

• Uspostaviće se bliske veze između vlasnika i zakupaca. Komunikacija, slušanje i razumevanje biće od ključnog značaja;

• Investitori treba da se pripreme za smanjenje vrednosti nekretnina, iako će pad biti znatno manji nego kod ostalih “tradicionalnih klasa imovine”. Ono što je važno, poverenje u pravog portfolio menadžera će biti ključni faktor;

• Maloprodajne i druge radnje do 400 m2 mogu se ponovo otvoriti od 4. maja u Sloveniji, a uskoro će uslediti i druge (turizam, restorani);

• Banke su u mnogo boljem stanju nego u 2009. godini i moguće je ispuniti aranžmane banaka, pa se ne očekuje da će mnoge nekretnine biti podložne takozvanoj stresnoj prodaji.

Ovaj članak, ipak, ne treba pogrešno tumačiti. Pad BDP­a biće ozbiljan. MMF predviđa sledeći pad BDP­a u prvih pet zemalja prema izvozu Slo­venije u 2019. (prema opadajućem redosledu):

2020 Projektovani realni BDP (% promene)

Slovenija . . . . -8

Nemačka . . . . -7

Italija . . . . . -9 .1

Hrvatska . . . . -9

Austrija . . . . -7

Švajcarska . . . -6

Izvor: imf.org, stat.si (sopstveni proračun)

Lično, mislim da, iako su sve vrste in­stituta, fondova, nacionalnih bana­ka veoma zainteresovane za davanje svakakvih predviđanja, niko zaista

ne zna šta će se dogoditi. Primer je projekcija MMF­a i Banke Slovenije, sa razlikom predviđanja pada i do 100%; ili poređenje između MMF­a i IFO­a, poznatog nemačkog insti­tuta za ekonomska istraživanja, koji prognozira da će se nemačka privre­da smanjiti za više od 16%.

Budući da sam po prirodi optimista, verujem da budućnost neće biti tako crna kao što je prvobitno predviđeno. Naravno, neophodni su oprez i razum - ali nije li to princip kojeg bi se trebalo pridržavati u svakom trenutku?

Matevz Mencak Direktor, Real Estate Fond,

Generali Investments LLC Slovenija

25 •• 24

IZAZOVI U GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI U VREME VANREDNOG STANJAGrađevinska industrija u Srbiji je beležila veliki porast prošle i poče­tkom 2020. godine, kako u polju stanogradnje, tako i u domenu no­vog kancelarijskog prostora. Pre­ma pisanju portala E­kapija, podaci iz nedavno objavljenog Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja poka­zali su da je poslovanje građevinskog sektora u 2019. godini bilo izuzetno uspešno. Tako je pozitivan rezultat od 37,42 milijardi dinara povećan za 49,2% u odnosu na 2018. godi­nu, dok je ukupan broj zaposlenih od 77.770 radnika porastao na go­dišnjem nivou za 5.291 radnika.

U prva tri meseca ove godine, kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih i drugih dozvola u građevinarstvu, primljeno je ukupno 25.410 zahteva, za 16,8% više nego u istom periodu prošle godine, kada je primljeno 21.760 zahteva, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).

A onda je celu planetu zadesila pandemija, koja se polako širila od

januara ove godine, i u martu jed­nim zamahom pozatvarala tržišta i granice kako naše, tako i susednih zemalja.

U našoj zemlji vanredno stanje je uvedeno 15. marta i u prve dve nede­lje je bilo potrebno prilagoditi se novonastalim okolnostima, reorgan­zovati radnu snagu i resurse. Prvi su isplivali ključni organizacioni prob­lemi ­ radna snaga koja uglavnom ima drugačije me sto prebivališta u odnosu na mesto zaposlenja, pa su tako ograničenje kretanja i policijski čas potpuno uklonili određene grupe ljudi sa gradilišta. Zabrana kretan­ja vikendom, kao i policijski čas koji je počinjao u 17h svaki dan onemo­gućio je rad u dve smene, a gradiliš­ta su skoro prepolovila svoj učinak. Izvođači su bili primorani da u tom trenutku pronalaze novu radnu sna­gu, ali i da istovremeno smanje broj zaposlenih na gradilištu, kako bi is­poštovali sve mere zaštite koje je u tom trenutku sugerisala Vlada.

Kao drugi problem iskrsla je nabavka

materijala i otežan transport. Pre­duzeća koja nisu imala zalihe, ubrzo po uvođenju vanrednog stanja osta­la su bez značajnog dela građevin­skog materijala. Jednako bitna no­vonastala okolnost jeste i zaštitna oprema koja se u trenutku morala nabaviti da bi se poslovalo u skladu sa preporukom Vlade i zdravstvene organizacije, a zaštitne opreme u tom trenutku zbog velike potraž­nje nije bilo. Ipak, svi ovi problemi, koji su nastupili u prve dve nede­lje po uvođenju vanrednog stanja, su već u 4. nedelji počeli polako da se stabilizuju na velikim gradilišti­ma. Poslodavci su nalazili načina da ih prevaziđu, i evo sad, mesec i po

dana od uvodjenja vanrednog stanja mozemo reći da su okolnosti u nekoj meri prihvaćene i da je organizacija prilagodjena situaciji.

Važno je napomenuti da je Građevinska industrija Srbije je od samog početka imala podršku u državi, koja je nalazila načine kako da izađe u susret i prebrodi novonas­talu situaciju na najlakši mogući način. Bilo je važno da građevinska industrija opstane, i to se u velikoj meri i postiglo.

Sa udelom od blizu 6% u BDP-u i rastom u prošloj godini od 35%, sektor građevinarstva jedan je od glavnih pokretača privrednog

• 26 27 •

rasta, zbog čega je potrebno da bude podržan posebnim merama za prevazilaženje negativnih efekata pandemije, istakao je Savez za imovinu i urbanizam NALED-a.(izvor: NALED)

Prema dostupnim podacima iz ministarstva, za sada se ne beleži pad kada je u pitanju broj izdatih građevinskih dozvola u odnosu na ovaj period prošle godine, šta više, prema podacima NALED, prva dva meseca 2020. imali smo već 2.700 izdatih dozvola, 29,1% više nego u istom periodu prošle godine. Među­tim, beleži se neznatan pad u po­lju investicionih vrednosti. Takođe, u prve dve nedelje marta, beleži se pad u prodaji nekretnina, kao i u iznajmljivanju kancelarijskog pros­tora. Međutim, prave podatke ćemo imati tek po završetku vanrednog stanja. Posledice u padu potraž nje i prodaje će se osetiti tek tokom sledeće godine,a potpuna normali­zacija tržišta se očekuje tek za dve godine.

Prema rečima predsednika Pokrajinske Vlade Igora Mirovića, Vlada Vojvodine odustala je od četiri infrastrukturne investicije zbog epidemije koronavirusa: rekonstrukcije fasada u Subotici, obnove Pozorišnog trga u Novom Sadu, obnova saobraćajne infrastrukture u Pančevu i rekonstrukcije Gradskog stadiona

u Zrenjaninu, izjavio je, a razlog je epidemija koronavirusa. “Kriza sa koronavirusom nam je donela određene probleme u privredi i ekonomiji i zbog toga ćemo imati pad prihoda. Budžet će biti manji za 4,24 milijarde dinara odnosno za 5,43%. Ipak, na prste jedne ruke mogu se izbrojati investicije od kojih ćemo odustati. Sve druge investicije, naročito one koje su započete, biće privedene kraju.“, istakao je Mirović.

Ono što je sada važno jeste da država omogući što veću podršku građevinskoj industriji, malim i srednjim preduzećima, tako što će pojednostaviti procedure dobijanja posebnih dozvola, mere karantina za vozače koji dovoze robu iz inostra­nstva, kao i mogućnost produžetka radnih sati na samom gradilištu i jednostavnost u nabavci materijala i obavezne zaštitne opreme. Banke bi trebalo na neki način ohrabriti da nastave nesmetano sa projektnim finansiranjem i davanjem kredita, kako ovaj pad ne bi smo još teže osetili tokom sledeće godine, kada će se prave posledice zaista i videti. Trebalo bi slediti ideju da se ra dna snaga koja se sticajem okolnosti vratila u svoju rodnu zemlju osnaži i privuče da ostane na domaćem tržištu. Korisno bi bilo i da se omo­gući odloženo plaćanje nabavke materijala, zaštitne opreme i ener­

genata, kao i redovno izvršavanje platnog prometa svih koji su u lancu aktuelnih građevinskih projekata.

Ekonomska šteta na građevinskim segmentima će presudno zavisiti od trajanja krize i neizvesnosti koju ona donosi. Prema nekim procenama, očekuje se da će kratkoročna kriza rezultirati padom BDP-a od 5%. Prvi pokazatelji da se povratak u normalan rad slovenačke privrede bliži bile su najave da bi do kraja aprila 2020. trebalo ublažiti nekoliko mera zataškavanja. Međutim, stvarni pad ekonomske aktivnosti zavisiće od efikasnosti države akcije u kojima su slovenački političari obećali jedan od najvećih stimulativnih paketa u EU-u - koji se procenjuje na više od 6% njenog BDP-a - ali oni će se morati sprovesti na efikasan način.

Osim potencijalnih mera koje bi ublažile efekte pandemije, teško je dati dugoročnu prognozu. Ostaje nam da vidimo kako ćemo novona­stale izazove u budućnosti prevazići zajedno sa državom i investitorima, kako bi udar pandemije na građevin­sku industriju u Srbiji bio dosta blaži.

Jelena Jolović, project menadžer,

Novaston Project Management

29 •• 28

Infrastrukturni projektni nisu stali ni u komšiluku. Hrvati i Tu rci pot­pisali su značajan ugovor, očekuju kilometar moderne dvokolosečne pruge mesečno, a biće rekonstrui­sano sedam stanica i stajališta, sedam mostova, izgradiće se 25 kilometara zidova za zaštitu od buke. Slična je situacija i u Crnoj Gori. Realizacija važnih kapita­lnih investicija Vlade Crne Gore teče u kontinuitetu, uprkos po­teškoćama izazvanih pandemijom koronavirusa. Uprava javnih ra­dova u ovom momentu ima oko 20 aktivnih gradilišta. U cilju spreča­vanja širenja koronavirusa, radnici na gradilištima pridržavaju se svih preporuka i mera, koje su prote­klih dana doneli nadležni organi, među kojima su održavanje fizičke distance i upotreba zašti tnih sredstava (maske, rukavice). Kada je u pitanju Slovenija, pandemija COVID­19 je slovenačku građevin­sku industriju zatekla u dobrom stanju. Novi ugovori o izgradnji ojačali su u drugoj polovini 2019. godine, što je rezultiralo najbržim rastom građevine početkom 2020. godine u celoj EU. Aktivnost se nastavila u ma rtu 2020. iako su mere zaključavanja već prime­njene. Međutim, očekuje se pad, jer zaustavljanje građevinskih ra­

dova utiče na ceo sektor. Posto­je prekidi u isporuci materijala, jer su neki proizvođači zaustavi­li, a drugi smanjili proizvodnju. Građevinski radovi se izvo de ma nje intenzi vno, uglavnom zbog mera za zaštitu radnika. Neki stra­ni izvođači imaju probleme ugla­vnom sa logistikom svojih radnika na projektima u Sloveniji. Ipak, građevinska industrija je relativno manje pogođena od nekih drugih industrija (poput turizma), jer se većina velikih projekata nastavlja, čak i tokom mera. Zabrinutost je nepostoja nje ugo vora o nekret­ninama jer se povećao i rizik od donošenja dugoročnih investici­jskih odluka. Ekonomska šteta u građevinskim segmentima će pre­sudno zavi siti od trajanja krize i neizvesno sti koju ona donosi. Pre­ma nekim procenama, očekuje se da će kratko ročna kriza rezultirati padom BDP­a od 5%. Stvarni pad ekonom ske aktivnosti zavisiće od efikasnosti države akcije u koji­ma su slovenački političari obeća­li jedan od najvećih stimulativnih paketa u EU­u ­ koji se proce njuje na više od 6% njenog BDP­a ­ ali oni će se morati sprovesti na efika san način.

(izvor: Property­Forum.eu)

REGION

31 •• 30

DA LI JE FILM SVE OVO VEĆ NAJAVIO? I ŠTA POSLE?

Proglašenje pandemije koronaviru­sa dovelo je do ogromnih potresa i promena u svetu kulture. Na udaru su se našle sve institucije. Pozori­šta i muzeji su zatvoreni, festivali otkazani ili odloženi, a bioskopske sale su jedna od prvih mesta koja su morala da se isprazne. Štaviše, distri buterske kuće su u nekim slučajevima odlučile da odlože premijere filmova za više od šest meseci, kao što je to slučaj sa novim Džejms Bondom i filmom “Nema vre­mena za umiranje”, čija je svetska premijera pomerena za novembar 2020. godine. Činjenica je da su zabrane okupljanja više od X ljudi (u zavisnosti od države do države) uticale na to da se obustave veći­na snimanja koja su bila u toku, pa u najmanju ruku možemo reći da će većina filmova koji su bili predviđe­ni da budu snimljeni tokom 2020.

godine kasniti – što bi trebalo da napravi svojevrsnu „rupu“ u sadrža­ju u jednom trenutku.

Globalna filmska industrija je do sada suočena sa gubitkom od sedam milijardi dolara usled izbijanja koronavirusa. (izvor: statista.com)

Drugi problem je što umetnici jako teško dolaze do posla tokom pande­mije, pa su tako razvijenije zemlje poput Nemačke pripremile finansijske pakete za umetnike tokom krize u iz­nosu od oko neverovatnih 50 milijardi evra (izvor: artnews.com). Ostale za­padne zemlje su odvojile nešto skrom­nije sume, dok je kod nas oduzeto 600 miliona dinara od kulture. Ova činje­nica prikazuje kako zemlje u razvoju, poput Srbije, i dalje imaju drugačiji pogled na kulturu i njenu važnost po dr u š t vo u vreme krize.

Kada je u pitanju naša zemlja, prema anketi koju je sprovela Srpska filmska asocijacija u saradnji sa Filmskim centrom i Privrednom komorom Srbije, procenjeni gubitak firmi u oblasti filmske industrije zbog obustave rada tokom samo tri nedelje u martu iznosio je 9,6 miliona evra. Da bi ustanovili preciznu zdravstvenu sliku sektora audiovizuelne produkcije anketa Asocijacije obuhvatila je uzorak od 130 firmi, od kojih 25 članova SFA. U realnosti ova cifra je barem 3-4 puta veća. Milionski gubici nastavljaju da se ređaju, jer se očekuje da će do juna 60 odsto firmi biti bez ikakvih prihoda, a njih 27 odsto imaće pad prihoda veći od 50 odsto. Mali procenat firmi, samo četiri odsto, i to uglavnom onih u domenu postprodukcije i vizuelnih efekata, ne očekuje da će imati gubitke. (izvor: politika.rs)

Prema mišljenju Ivane Šćepanović, glumice Narodnog pozorišta, koja je skoro ostvarila zapaženu ulogu u filmu Ajvar, Ane Marije Rosi, nećemo se vratiti u normalnost, jer u toj normalnosti je i bio problem. „Cela planeta je u izolaciji. Majka Priroda je rekla: Dosta više, sve mora da stane. Suočeni sa nevidljivim neprijateljem koga nam je poslao Batman. Zvuči kao sinopsis nekog distopijskog filma, zbog koga bi rado ulazili u

bioskopski mrak. No, dovoljno je da i ne ustanemo iz kreveta, deli nas klik na upravljaču ili mobilnom telefonu i pregled dnevnih informacija naše stvarnosti. Bioskopi su obesmišljeni, čak zabranjeni, socijalna pozornost i fizička udaljenost, kostimi skafandera, maski i rukavica naš neizostavni modni momenat za stajanje u redovima koji vode u apokalipsu dnevne ili nedeljne nabavke. A gde je tu filmska industrija? Iz bioskopske sale brzo je preuzela najrazličitije oblike streaming platformi, film neće podleći nikakvom smrtonosnom virusu, dok god je života on će zadavati teme filmu. Postkoronarni žanr, jer pandemijski je već istorija, nastaće ubrzo, verovatno istovremeno sa vakcinom. Do tad, dok ne saznamo KAKO moramo korak po korak, dan po dan, da budemo bliži i bolji sa Sobom, da razvijemo sposobnost da se lako i brzo prilagodimo i prihvatimo novi poredak koji će neminovno doći. Oslobođeni straha i brige, na višim frekvencijama svesti i postojanja da budemo svedoci i kreatori novog vremena i poretka, nove ravnoteže i raspodele shodno našim mogućnostima i slobodama. Moramo biti strpljivi, hrabri i izdržljivi, znači Zdravi!“, rekla je Ivana Šćepanović.

33 •• 32

A kako će izgledati svet filma posle svega? Prema rečima glumca Zlatka Rakonjca, moguće je da će se snima­ti više filmova koji se bave apoka­liptičnim temama. „Meni se ipak čini da je na tu temu sve rečeno u filmu Gorana Markovića “Variola vera”, u kojem je kroz epidemiju, vrlo sliko­vito prikazana bolest jednog druš­tva i kako se ophodimo jedni prema drugim.“, istakao je Zlatko.

Ali sve u svemu činjenica je da još neko vreme nećemo videti masovne filmske setove sa 150 statista, ali i

takvi filmovi će čekati i najverovat­nije dočekati svoju šansu. Najbitni­je trenutno je pomoći umetnicima koji su većinom ostali bez ikakvih primanja, na stranu manjine koja je stalno zaposlena. Ovo je važno da bi kada dođe vreme za to, mogli pono­vo da stanu ispred i iza kamera.

Dragan Jokanović, dramaturg,

Marketing kordinator u NMC

DA LI ĆE NOVI MODNI TREND BITI PIDŽAMA ILI ĆE MODA IPAK PREŽIVETI?Kao i gotovo sve industrije, posledice pandemije korona virusa osetila je i svetska tekstilna industrija. Već uve­liko je zabeležena smanjena potra ž nja zbog problema u lancu snabdeva nja, ograničenja kretanja i zatvaranja pro­davnica, otkazani su ili odloženi sa­jmovi i manifestacije mode i tekstila, a u pitanje su dovedeni čak i Njujo­rška nedelja mode i slični događaji u Parizu, Milanu, Barseloni i Pekingu, dok se Bridal Fashion Week okrenuo virtuelnim revijama. Modne kuće – Chanel, Burberry, Ralph Lauren, Dior, Gucci, Prada i Versace – otkazale su predstavljanja jesenjih kolekcija, ali i privremeno obustavile rad u nekim svojim pogonima.

Mnogi, pa čak i luksuzni brendovi, okrenuli su se masovnoj proizvodnji, najpre artikala neophodnih za zašti­tu zdravstvenih radnika, ali i sta­novništva. Louis Vuitton, H&M i drugi brendovi proizvodili su maske, Nike je razvio zaštitnu opremu, a Armani odela za medicinske radnike. Armani je takođe dao million evra bolnicama u Milanu i Rimu, a Bulgari, Dolce & Gabbana i LVMH su donirali više od 2 miliona evra za istraživanje korona virusa.

35 •• 34

“Carstvo mode”, kao druga najjača grana industrije u italijanskoj ekonomiji je najviše pogođeno. Sa prihodom od 300 milijardi evra godišnje, posledice epidemije pogađaju 2,2 miliona kompanija i sedam miliona zaposlenih. Mediji prenose procenu da će sektor “made in Italy” imati za 50% manje prihode u 2020.

Prema rečima Angela Flaccaventa, modnog kritičara i novinara magazina Business of Fashion, koje je preneo portal buro247.com, Italija je takođe jedino mesto na svetu na kom su prastare veštine prerasle u jedinstvene načine proizvodnje. “Mogli bismo se lako vratiti i malim radionicama i proizvodnji manjeg obima - i to me raduje. Kreativnost i

autentičnost u Italiji nikada nisu nestale, čak ni u najtežim vremenima poput pedesetih i ranih osamdesetih. Kreativnost neće izumreti ni sad, ona je naše nacionalno blago. Kolekcije velikih kreatora biće manjeg obima, ali će zato njihove poruke biti jače.”, istakao je Flaccavento.

Ovo je zapravo poruka najvećih modnih italijanskih kreatora. Đorđo Armani je poručio da je nemoralno brzo menjati trendove radi veće prodaje i profita. „Luksuz ne može biti prolazan. Nema smisla da dizajniramo odeću koja će u radnji biti samo tri nedelje, a potom je zameniti novim sličnim stvarima.“, napisao je modni kreator za magazin WWD.

Iako najviše strahuju svetski modni centri, ne treba zaboraviti ni ze mlje koje zavise od proizvodnje odeće. Bangladeš je, posle Kine, najveći proizvođač odeće za brendove na Zapadu i više od 80% izvoza čini upravo tekstilna industrija. Pošto su otkazane ili odložene narudžbine vredne tri milijarde dolara, a izvoz odeće opao za čak 84% u apri­lu, lokalne fabrike su spremne da smanje ugovorenu cenu i do 50 %. Mnoge prodavnice su širom planete i dalje zatvorene, neprodata roba je u skladištima, suspendovane su reklamne kampanje.

Ipak, ovu industriju ohrabruje slika koja je obišla svet kada su po ukidanju karantina Kinezi pohrlili u prodavnice odeće, stvari za kuću i luksuzne robe. Francuski Hermès, poznat po svojim maramama i torbama, za samo jedan dan u gradu Guangzhou zaradio je neverovatnih 2.7 miliona dolara.

Virus korona uvodi i nove trendove. Mnogi se sada sređuju u kućnim uslovima, a zbog rada “iz dnevne sobe” brendovi promovišu pidžame i kućne ogrtače. Neke evropske modne kuće već su reorganizovale poslovanja i okrenule se masovnoj proizvodnji, pa tako Bulgari proiz­vodi dezinfekcioni gel za ljubitelje

popularnih parfema.

Prema rečima modne kreatorke Je-lene Atanasković, osnivača brenda Yeya “vladavina”, Covid­19 jeste donela ekonomski pad u tekstilnoj industriji, kako to obično biva kada su u pitanju svetske krize. “Među-tim, isto tako mislim da je trenutak pobede kvaliteta nad kvantitetom. Sada je vreme da odlučimo šta želimo da damo od sebe i da to isto, ali najbolje, proizvedemo u sebi. Dakle moglo se biti produk-tivan na svim nivoima, jer “pro-davati” je jedan segment procesa u svim industrijama, pa i u tek-stilnoj. Mislim da će vreme “in-stant” mode da ode u “stečaj” i da će konačno vanvremenski koma-di i autentičnost zauzeti mnoge očišćene ormane. Posmatram ovo i kao prekretnicu u podizanje sves-ti o tome da brend ne stvara in-fluenser, već karakter stvaraoca, pa u tom smislu ono što treba da opstane, to će i da se regeneriše. Svakako bih uputila poruku regio-nu da podrže domaću modnu in-dustriju, jer je sada momenat da pokažemo solidarnost i podršku u ovoj maloj “čauri”, kako bismo kasnije opet mogli da se okrenemo ka svetu.”, istakla je Jelena Ata­nasković.

37 •• 36

Budimo odgovorni zajedno .

Čuvajmo jedni druge .

#ostanikodkuće

Novaston ­ Vuka Karadžića 7A, Beograd, Srbija

WWW .NOVASTON .COM

Pronađite nas na