1

SREDSTVA ZA GAENJE POARA I NJIHOVA PRIMENA Materija dovedena u neposredni kontakt ili u prostor gde se gorenje odvija, koja odreenim delovanjem trajno prekida zapoeti proces gorenja, naziva se sredstvom za gaenje poara. Sredstva za gaenje poara treba da ispunjavaju odreene uslove da bi mogla odgovarati svojoj nameni i upotrebi, i to: da gase efikasno, da su upotrebljiva za gaenje veeg broja materija, da su postojana pri uvanju i skladitenju, da ne stvaraju otrovne produkte prilikom raspadanja ili pri gaenju, da ne podravaju gorenje, da im je upotreba jednostavna, da ne ostavljaju tetne posledice na materije koje gase, da su jeftina, da, po mogunosti, nisu provodnici elektriciteta. Izbor sredstava za gaenje i nain njihove upotrebe zavisi, veim delom, od: sadraja materije, tj. od hemijskog sastava gorive materije, veliine i koliine materije koja gori, veliine i jaine poara, koliine toplote i toplotnog zraenja, prostora gde je poar nastao. PODELA SREDSTAVA ZA GAENJE POARA Sredstva za gaenje poara mogu se podeliti prema: 1. agregatnom stanju, 2. nameni, 3. nainu dobijanja i 4. nainu delovanja. a) Prema agregatnom stanju dele se na 1. vrsta (zemlja, pesak, prah) 2. tena (voda,pena) 3. gasovita (ugljendioksid,haloni,vodena para) b) Prema nameni dele se na sredstva: 1. za gaenje poara Klase A (voda, pesak, haloni i neke vrste praha) 2. za gaenje poara Klase B (pena, prah, haloni, ugljendioksid) 3. za gaenje poara Klase C (prah, haloni, ugljendioksid) 4. za gaenje poara Klase D (specijalna vrsta praha, pesak) 5. za gaenje ureaja i postrojenja pod naponom (ugljendioksid, prah, haloni) c) Prema nainu dobijanja dele se na: 1. prirodna (zemlja, pesak, voda) 2. industrijska (ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para) d) Prema nainu delovanja dele se na : 1. sredstva koja deluju intertizacijom-razredenjem (ugljendioksid pena, pesak) 2. sredstva koja deluju hlaenjem (voda, neke vrste pene) 3. sredstva koja deluju antikatalitiki (prah, haloni i neke vrste pene)

2

Sredstva za gaenje poara odlikuju se kombinovanim dejstvom na proces gorenja. Meutim, za svako sredstvo za gaenje poara karakteristino je jedno dominirajue dejstvo. Tako na primer, osnovni efekat gaenja vodom je ohlaivanje arita i plamena, penom izolacija, a prahom i halogenim ugljovodonicima - inhibiranje. Proizvoai navedenih sredstava za gaenje daju preporuke za svoje proizvode, za koju su klasu poara namenjeni. Prema JUS ISO 3941, standard objavljen u Sl. listu SRJ" br.5/94 postoje sledece klase poara: Klasa A: Poari koji obuhvataju vrste materije, esto organske prirode, pri ijem gorenju se normalno formira ar, Klasa B: Poari koji obuhvataju tenosti ili uteljive vrste materije, Klasa C: Poari koji obuhvataju gasove, Klasa D: Poari koji obuhvataju metale. Koliine sredstava za uspeno gaenje poara, teko je precizno odrediti, jer to zavisi od: vremena slobodnog razvoja poara, poetka i kraja gaenja, kalorine vrednosti materije i brzine gorenja istih, broja i veliine delova materija koju je poar zahvatio, poarnog optereenja prostora, koji je poarom zahvaen, od okoline, koju takoe treba braniti pred irenjem poara i vremena, potrebnog da se poar ugasi. GAENJE VODOM Za gaenje poara vodom znaajne su njene fiziko - hemijske osobine koje su nam uglavnom poznate. Voda je pogodno i efikasno sredstvo za gaenje vrstih gorivih materija (Klasa A), a moe se u posebnim sluajevima, na odgovarajui nain, upotrebiti i za gaenje tenih i gasovitih materija, kao i ureaja i postrojenja pod naponom elektrine energije. Voda se koristi za gaenje poara: tinjajueg materijala (drvo, tekstil, slama itd.) u obliku punog ili rasprenog mlaza, mazuta i drugih zapaljivih derivata nafte sa temperaturom kljuanja iznad 800C u obliku

rasprenog mlaza, elektrinih postrojenja, uz preduzimanje mera bezbednosti, uglavnom u obliku rasprenog

mlaza, u zatvorenim prostorijama, na primer u brodskim skladitima u obliku vodene pare, za zatitu objekata ili hlaenje konstrukcija. U odnosu na druga sredstva za gaenje voda, ima sledee prednosti: velika sposobnost odvoenja toplote, iroko je rasprostranjena i jeftina je, lako se transportuje na velika rastojanja i u obliku punog mlaza, moe da se nabaci na udaljena i teko pristupana arita poara, hemijski je neutralna i nekodljiva, mehanika energija vodenog mlaza moe se iskoristiti za ruenje gorivih delova objekta,

stvaranje otvora za provetravanje itd.

3

Meutim, pored navedenih dobrih osobina voda, ima i niz nedostataka koji ograniavaju njenu primenu kao sredstva za gaenje poara, i to: pri niskim temperaturama zbog smrzavanja oteana je njena upotreba, ne gasi poare tenih gorivih materija koje imaju temperaturu kljuanja ispod 800C. teta priinjena vodom (zgradama, prostorijama, vrednosnim predmetima) moe dostii velike

razmere mnoge materije u kontaktu sa vodom nabubre i postaju znatno tee to moe izazvati razna

odronjavanja, dobar je provodnik elektriciteta, bez dodatka sredstava za kvaenje teko prodire u sredinu koja gori kod poara prakastih

materija (guma, mrki ugalj). Mnogi materijali i predmeti su osetljivi na vodu to moe usloviti promenu njihovog sastava i kvaliteta i dovesti do rastvaranja i neupotrebljivosti. Posebno su opasne tete prouzrokovane vodom u muzejima, umetnikim galerijama i zbirkama, arhivima, bibliotekama, naunim institutima, elektronskim postrojenjima i slino, te iz tog razloga za te sredine treba odabrati povoljnije sredstvo. NAIN UPOTREBE VODE KAO SREDSTVA ZA GAENJE Mlaz vode moemo upotrebiti na etiri naina tako da dobijemo: puni mlaz (sl. 1a) raspren mlaz (sl. 1b) kombinovan mlaz (sl. 1c) vodenu maglu (sl. 1d)

Slika 1. Naini upotrebe mlaza vode

PUN MLAZ Pun mlaz (sl. 1a) karakterie neprekidno, kompaktno i brzo strujanje vode, sa odgovarajuim dometom i mehanikim efektom - udarom. U prvoj trecini mlaz je jo pun i zatvoren, a snaga mlaza najvea. U drugoj treini mlaz dobija oblik luka, a na kraju mlaz je potpuno raspreen i ima najmanju snagu. Koristi se kada treba vodu dobaciti na vee daljine i kada vatrogasci zbog jakog zraenja, odrona i dr. ne mogu da priu blizu poara.

b) c) d) a)

4

Puni mlaz dolazi do izraaja kada se eli dejstvovati na odreenu taku, zatim kroz uzan otvor, na primer kod gaenja skladita drva ili visokih objekata. Velika silina udara omoguava duboko prodiranje u arite kao i ruenje krovnih pokrivki i gorivih delova objekta, a moe se koristiti i za stvaranje otvora za provetravanje i odvoenje dima i toplote itd. Ukoliko se ne nosi nikakva zatita za oi mora se drati bezbedonosno rastojanje od najmanje 3 metra. Ako treba mlaz vode dobaciti na veliku visinu i daljinu, a mlaz treba da ima jaku udarnu mo, pritisak treba da bude 6-9 bar i vei, a kod manjih poara (naroito kod poara u stambenim objektima) dovoljan je pritisak od 2-3 bar. Kod gaenja manjih i srednjih poara najcee koristimo C mlaznice ( 52 mm) sa prenikom usnika ( 12 - 14 mm). Kod gaenja velikih poara, koristimo jo i B mlaznice ( 75 mm) sa prenikom usnika ( 18 - 22 mm), kao i topove za vodu. Ako se gasi sa topovima za vodu obezbeduje se vei domet mlaza. Medutim, u praksi se esto pravi greka kod upotrebe topova, jer isti vrlo brzo potroe vodu u vatrogasnim vozilima. Gaenje topovima se koristi samo za brzo suzbijanje plamena ili glavnih arita poara i kada imamo dovoljne koliine vode za gaenje. Probama je utvrdeno da mlaz vode ima najvei horizontalni domet pod uglom mlaznice od 320, a vertikalni pod uglom od 800. aritu poara se treba pribliiti to je mogue blie, po mogustvu mlazniar sa mlazem treba da dejstvuje sa vieg poloaja nego to je arite poara. Neefikasnno je da mlazom gasimo jednu taku, ve mlaz vode treba stalno pomerati tako da hladimo najvece povrine materije koja se gasi. Kada u unutranje prostorije nije mogue pravo pogoditi predmet koji gori, u praksi se to ini tako da se mlaz vode pod odreenim uglom usmeri u tavanicu, ili na zid, odakle se mlaz odbija i pogaa cilj. Kada nije mogue ui u zgradu, a nemamo odgovarajue lestve, moe se mlaz pod odreenim uglom usmeriti kroz prozor, pri emu je potrebno oceniti rastojanje. Gaenje moe biti efikasno ako mlaz vode sa mlaznicom koja je privrena na automehanike lestve usmerimo u unutranji prostor. Mlazniar i njegov pomocnik moraju da vode rauna o povratnom dejstvu mlaza (mogunost pada i ispadanja mlaza iz ruke) pa se po mogustvu zadnji par metara creva treba da postavi pravo, tako da se povratni pritisak po uzdunoj osi creva prenosi na tlo. RASPRSKAVAJUI MLAZ Rasprskavajui vodeni mlaz je mlaz kod koga je srednja veliina prenika kapi vode izmeu 0,5 mm do 1,5 mm. Domet ovog mlaza je manji od dometa punog mlaza, sa manjim utrokom vode i veim efektom hlaenja i isparavanja. Koristi se: kada je plamen suzbijen za dogaivanje poara; za hlaenje i zatitu odreenih povrina i konstrukcija od toplotnog dejstva i padanja iskri; za gaenje sena, slame i irih travnatih povrina; za gaenje praina; zatitu vatrogasaca od toplote i produkata gorenja; za razblaivanje odreenih zapaljivih tenosti ispod koncentracija njenog gorenja. Raspreni mlaz se koristi vrlo esto u unutranjoj navali, a moe i u spoljanjoj u zavisnosti od eljenog efekta. KOMBINOVANI MLAZ Kombinovani vodeni mlaz je sastavljen od punog i rasprenog mlaza. Ovaj mlaz omoguava vatrogascu lake napredovanje kroz dim i gasove. Puni mlaz gasi, a raspreni titi vatrogasca od toplotnog zagrevanja, plamena, dima, gasova i praine. Pravilna upotreba mlazeva i njihovo potpuno iskorienje je mogue samo tako to ce se vatrogasac drati osnovnih naela da to blie prie poaru. Udaljenje u tom sluaju ne sme biti vee od 7m, jer bi se zbog duine mlaza smanjila vidljivost. Kada elimo duinu mlaza poveati moramo smanjivati promer usnika mlaznice.

5

VODENA MAGLA Sa rasprivanjem vode u vodenu maglu, dobijamo veliku prednost pri gaenju, jer je voda postala jo efikasnije sredstvo za gaenje. Vodenu maglu ine vrlo rasprene vodene estice malih dimenzija (0,3-0,6 mm), to omoguava veliku povrinu dodira izmedu estica i gorive materije. Zbog poveane povrine dodira vodena magla ima maksimalno ohlaujuci efekat (125 puta vei nego puni mlaz). Vodena magla istovremeno, jednim svojim delom apsorbuje i toplotnu energiju, zageva se i prelazi u gasoviti oblik - paru. Stvorena vodena para nad gorivom materijom spreava dotok kiseonika do zone gorenja i deluje na plamen uguujue. Uguujui efekat je vei to je vea koliina vodenih estica prela u paru. Nije dovoljno da vodene estice samo prelete plamen, iste moraju ostati u plamenu toliko vremena da se pretvore u paru. Deo vodenog mlaza koji se ne pretvori u paru je bez koristi izgubljen. Mlaz vodene magle ima u poetku veliku brzinu 79 m/s, a domet je do 7 m. Poto su rasprene estice jako sitne i male, brzo izgube brzinu i padaju na tlo. Velika poetna i manja zavrna brzina estica omoguavaju vatrogascu-mlazniaru da se postavi tako daleko od plamena, da estice doseu pravo mesto i da ostanu u plamenu toliko vremena da ispare. Upotrebom vodene magle postie se bolja zatita od toplotnog dejstva i dejstva produkta gorenja kao i bolja vidljivost. Vodena magla ima prednosti nad punim mlazom zbog pokrivanja vee povrine poara, vea sposobnost hlaenja i gaenja u unutranjim prostorijama (30-40 puta vea od punog mlaza s normalnim pritiskom), mogunost gaenja tenosti sa niskim plamitem (ulje,nafta), manja teta koja nastaje na materiji koja je gorela, spreavanje eksplozija praina i gasova, manja elektroprovodljivost. Vodena magla ima i loe strane, koje su u poreenju sa dobrim skoro zanemarljive; ima manji domet, zbog ega se mora prii u neposrednu blizinu plamena (opasnost za vatrogasca), ima slabu udarnu mo u materiju koja gori, vei gubici u pritisku zbog rasprivanja vode, slab efekat kod gaenja poara na otvorenom prostoru. RUNI I PREVOZNI APARATI ZA GAENJE POARA OPTE ODREDBE JUS Z.C2.020 1980. Definicije, klasifikacija i opti zahtevi koji se odnose na sve standardne tipove runih i prevoznih aparata za gaenje poara. DEFINICIJE Aparat za gaenje poara - naprava koja omoguuje izbacivanje sredstva za gaenje poara: izrauje se kao runi i prevozni. Runi aparat - aparat ija masa u napunjenom stanju nije vea od 20 kg, izuzev aparata za gaenje vodom i vazdunom penom prema standardu JUS Z.C2.O5O, ija masa u napunjenom stanju moe da iznosi do 25 kg. Prevozni aparat - aparat snabdeven rukom i tokovima za (runi) prevoz ija masa u napunjenom stanju nije vea od 260 kg.

6

KLASIFIKACIJA U zavisnosti od vrste sredstva za gaenje kojim su napunjeni, aparati za gaenje poara dele se na sledee vrste: - aparati za gaenje hemijskom penom, sa oznakom Ph, - aparati za gaenje vazdunom penom, sa oznakom Pz, - aparati za gaenje vodom, sa oznakom V, - aparati za gaenje prahom, sa oznakom S, - aparati za gaenje vodom i vazdunom penom, sa oznakom VP, - aparati za gaenje ugljen-dioksidom, sa oznakom CO , - aparati za gaenje halonom, sa oznakom HL. Aparati za gaenje poara dele se i prema nainu izbacivanja sredstava za gaenje koji moe biti: - pritiskom koji nastaje usled hemijske reakcije, - pritiskom inertnog gasa sabijenog u elinoj boci ili rezervoaru aparata, - runom pumpom. KONSTRUKTIVNO-SIGURNOSNI ZAHTEVI

1. Konstrukcija aparata za gaenje poara mora biti takva da iskljuuje mogunost povrede lica koje njime rukuje ili se nalazi u njegovoj blizini prilikom upotrebe i punjenja.

2. Svi aparati za gaenje na koje se odnosi ovaj standard, izuzev aparata za gaenje sa runom pumpom, moraju imati ugraenu sigurnosnu napravu (ventil) koja spreava porast pritiska iznad dozvoljene vrednosti. Od ovoga se mogu izuzeti runi aparati zapremine rezervoara do 15 dm3 , a ispitnog pritiska do 25 bar.

3. Sigurnosna naprava mora stupiti u dejstvo ako pritisak u aparatu dostigne interval ija je donja granica 2/3 ispitnog pritiska, a gornja granica za 3 bar nia od isptinog pritiska. Ovo ne vai za ventile elinih boca.

4. Sigurnosna naprava ventila eline boce mora stupiti u dejstvo ako pritisak u aparatu poraste na 170 5 bar za boce iji je ispitni pritisak 190 bar, 195 bar za boce iji je ispitni pritisak 225 bar i 215 5 bar za boce iji je isptini pritisak 250 bar.

5. Sigurnosna naprava mora delovati potpuno pouzdano i ne sme biti izloena hemijskom dejstvu sredstva za gaenje. Mlaz koji ova naprava izbacuje pri aktiviranju mora biti usmeren u pravcu mlaza za gaenje ili prikljuka savitljive cevi, odnosno suprotno od normalnog poloaja lica koje rukuje aparatom.

6. Zatvara na rezervoaru aparata mora biti izveden tako da omogui bezopasno izjednaenje pritiska preostalog posle upotrebe aparata sa atmosferskim pritiskom odvrtanjem sa 1/3 navoja zatvaraa ili spojnih elemenata.

7. Za eline boce zapremine ispod 220 cm3 , koje se ne podvrgavaju ispitivanju pritiskom, proizvoa mora da preuzme garanciju sigurnosti u pogledu materijala i izrade. Na ovim bocama moraju biti utisnute sledee oznake:

- firma odnosno naziv i znak proizvoaa, ako ga ima,

- oznaka gasa (simbol),

- godine izrade,

- masa prazne boce sa zatvaraem i masa punjenja, u gramima (na primer: 150+40).

8. Na aparatima u kojih postoji mogunost curenja sredstva za gaenje pre upotrebe mora se mlaznica osigurati podesnim titnikom (od gume i sl.) koji je izveden tako da ga pritisak prilikom aktiviranja aparata lako izbaci.

7

9. Rezervoari aparata po ovom standardu, izuzev aparata za gaenje ugljen-dioksidom i aparata za gaenje sa runom pumpom, moraju imati osiguran dovoljan ekspanzioni prostor. Da bi se osigurao ovaj prostor prilikom punjenja, mora se rezervoar aparata puniti do odgovarajue oznake ili prema uputstvu proizvoaa.

10. Delovi koji slue za aktiviranje aparata (dugme, poluga, toak ventila i sl.) moraju biti plombirani ili zatieni drugim podesnim sredstvom kako bi se spreila neovlaena upotreba i olakala stalna kontrola. Sredstva upotrebljena u ovu svrhu moraju biti takva da omoguuju nesmetano i brzo aktiviranje aparata uz upotrebu sile od najvie 50 N.

11. Konstrukcija aparata mora obezbediti siguran rad u uobiajenim klimatskim uslovima, a predvienoj oblasti temperatura. Pod uobiajenim klimatskim uslovima ne smatra se smetaj u vlanim prostorijama, izloenost uticaju kiselinskih para ili drugih tetnih materija.

OPTI ZAHTEVI ZA KONSTRUKCIJU, OBLIK, IZRADU I RADNE KARAKTERISTIKE APARATA

1. Aparat mora biti tako konstruisan da rukovanje njime bude jednostavno - da ga svako lice, posle itanja kratkog uputstva, moe sigurno upotrebiti.

2. Vreme aktiviranja aparata (vreme koje protekne od dejstva na napravu za aktiviranje do poetka izbacivanja mlaza), pri temperaturi od 20 C, sme da iznosi najvie:

- 5 sekundi, za rune aparate, - 10 sekunci, za prevozne aparate.

3. Najmanje vreme neprekidnog pranjenja (dejstva) aparata, prema ovom standardu, zavisi od mase sredstava za gaenje u aparatu i mora odgovarati vrednostima datim u sledeoj tabeli:

Tabela 1.

4. Izrada rezervoara i elinih boca zapremine iznad 220 cm3 aparata na koje se ovaj standard odnosi

mora odgovarati vaeim tehnikim propisima za sudove za komprimirane gasove. Od ovoga se izuzima rezervoar aparata za gaenje sa runom pumpom. -

5. Svi aparati koji u rezervoarima imaju neki gas pod stalnim pritiskom izuzev ugljen-dioksida moraju imati ugraeni indikator pritiska.

6. Svi runi aparati sa masom punjenja iznad 1 kg, izuzev aparata za gaenje koji dejstvuju sa runom pumpom i aparata za gaenje ugljen-dioksidom, prema standardu JUS Z.C2.040, moraju imati odgovarajui nosa za stabilno veanje.

Svi runi aparati mogu imati i nosa za ugradnju na transportna sredstva koji mora biti tako izveden da omoguava lako postavljanje i skidanje aparata. Runi aparati sa masom sredstva za gaenje iznad 3 kg moraju imati postolje ili dno izvedeno tako da je obezbeeno stabilno stajanje aparata. Ovo vai i za aparate za gaenje ugljen-dioksidom CO22 i CO23, prema standardu JUS Z.C2.040.

7. Rezervoari aparata za gaenje moraju biti sa spoljanje strane obojeni crvenom bojom. Sve unutranje povrine delova izraenih od materijala koji nisu otporni prema dejstvu sredstva za gaenje moraju biti zatiene na odgovarajui nain.

8. Izbor materijala za izradu delova aparata preputa se proizvoau ukoliko standardom za odreenu vrstu aparata ili tehnikim uslovima nije drukije utvreno.

8

OZNAKE NA APARATU Aparati na koje se odnosi ovaj slandard moraju imati na rezervoaru ili nekom privarenom delu sledee oznake: a) utisnute: - fabriki broj, - godina izrade; b) ispisane bojom koja jasno odudara od crvene boje rezervoara: - oznaka aparata (prema posebnom standardu aparata), - vreme neprekidnog pranjenja, - vrsta poara za ije je gaenje namenjen, - posebno upozorenje, kada se aparatom ne smeju gasiti poari na elektrinim instalacijama, - najvea vrednost napona elektrine instalacije do koje se aparat sme koristiti (ako je odobrena

njegova upotreba za gaenje poara ovih instalacija), - temperatumo podruje u kojem je aparat upotrebljiv, - naziv i adresa proizvodaa, kao i zatitni znak (ako ga ima), - uputstvo za upotrebu u saetoj i jasnoj formi, sa potrebnim slikama. RUNI APARATI ZA GAENJE VODOM Aparat po ovom standardu prvenstveno je namenjen za gaenje poara klase A, a uz raspreni mlaz moe se upotrebiti i za gaenje nekih poara klase B. PRINCIP RADA Pritisak inertnog gasa, posle aktiviranja aparata, izbacuje vodu ili vodu sa sredstvom protiv smrzavanja u vidu punog ili rasprenog mlaza koji slui kao sredstvo za gaenje. Umesto inertnog gasa za izbacivanje vode, u aparat moe biti ugraena ili na njega prikljuena runa pumpa. VELIINA APARATA Aparati po ovom standardu izrauju se u dve veliine u zavisnosti od predviene koliine punjenja. Tabela2.

TEHNIKI USLOVl I RADNE KARAKTERISTIKE

1. Vrednosti koliine punjenja aparata moraju odgovarati vrednostima datim u tabeli. 2. Domet mlaza rasprene vode za gaenje mora iznositi najmanje 2 m, a punog mlaza najmanje 6 m. 3. Koliina i pritisak gasa moraju biti takvi da je obezbeeno ravnomerno izbacivanje mlaza vode za

gaenje na predvieni domet. Ostatak tenosti u rezervoaru aparata, koji nije izbaen do kraja neprekidnog pranjenja, ne sme biti vei od 10% prvobitne koliine.

4. Aparati moraju biti snabdeveni mlaznicama i savitljivom cevi najmanje duine 0,5 m za spajanje mlaznice sa rezervoarom.

5. Konstrukcija pumpe i oblik ruke pumpe moraju biti takvi da je rad sa pumpom lak; sila na ruki pumpe, kada je ova prazna, ne sme biti vea od 20N.

9

6. Aparati moraju biti snabdeveni elementom za putanje i prekidanje mlaza tenosti. 7. Aparat po ovom standardu mora biti sposoban za ispravan rad na temperaturama od 0 do +45 C i

od -15 do +45 C kad je vodi dodato sredstvo protiv smrzavanja.

8. Naprava za aktiviranje aparata (dugme, poluga i slino) mora imati slobodan hod od 3 1 mm. Runi toak za otvaranje ventila na boci sa gasom mora imati slobodan hod od 30 , da bi se spreilo aktiviranje aparata pre nego to se prekine ica za plombiranje. Ventil se mora otvarati okretanjem toka u smeru suprotnom od smera okretanja kazaljke na asovniku.

9. Aparat mora biti tako konstruisan da se koristi u uspravnom poloaju 10. Aparat mora biti snabdeven ruicom takvog oblika i poloaja da omoguava lako noenje i

rukovanje.

PUNJENJE

1. Aparat po ovom standardu isporuuje se po pravilu nenapunjen. 2. Punjenje aparata ine voda (odnosno voda sa sredstvom protiv smrzavanja) i sabijeni gas. 3. Koliinu i vrstu sredstva protiv smrzavanja vode, potrebnu za jedno punjenje aparata, odreuje

proizvoda, u zavisnosti od vrste i kvaliteta sredstva. Odstupanje koliine sredstva protiv smrzavanja sme iznositi najvie +3% od vrednosti navedene u uputstvu za postupak punjenja.

4. Ako se sabijeni gas nalazi u elinoj boci, na njoj mora biti oznaena vrednost mase gasa; dozvoljeno odstupanje ove mase je najvie + 10% od oznaene vrednosti.

5. Ako se sabijeni gas nalazi u rezervoaru, na indikatoru pritiska mora biti vidljiva vrednost pritiska i podruje odstupanja, na temperaturi od 20 C.

6. Punjenje aparata mora u svemu odgovarati punjenju koje utvruje proizvoa aparata. ISPTIVANJE Ispitivanje aparata po ovom standardu vri se prema odredbama standarda JUS Z.C2.022, meutim, s obzirom na svojstva odnosno princip rada aparata, od ispitivanja opisanih u tom standardu, primenjuju se samo sledea: a) za ispitivanja tipa (aparat sa inertnim gasom): - ispitivanje vibracijama (ako je predviena ugradnja aparata na transportna sredstva), - ispitivanje efikasnosti gaenja, - ispitivanje otpornosti prema pritisku rezervoara, zatvaraa eline boce i savitljive cevi, - merenje dometa i vremena neprekidnog pranjenja, - ispitivanje nepropusnosti, - ispitivanje sigurnosne naprave; b) za ispitivanje tipa (aparata sa runom pumpom): - ispitivanje efikasnosti gaenja, - merenje dometa mlaza; c) za kontrolna ispitivanja (aparat sa inertnim gasom): - ispitivanje otpornosti prema pritisku rezervoara, zatvaraa, eline boce i savitljive cevi, - ispitivanje sigurnosne naprave.

10

PRENOSNI APARATI ZA GAENJE POETNIH POARA VODOM (tip T-14 PO JUS-u Z.O2.025) Runi aparati za gaenje poetnih poara vodom, upotrebljavaju se za gaenje poara vrstih materija: drveta, papira itd., a nisu za gaenje elektrinih ureaja koji su pod naponom. Sadrina korisnog sredstva za gaenje je 10l vode. Ovi aparati postoje i proizvode se u dve vrste. Jedni rade na principu hemijske reakcije izmeu jake kiseline (H2SO4 ili HCl) i natrijum karbonata, pri emu se oslobaa ugljen-dioksid (CO2), koji stvara pritisak u telu aparata i slui kao pogonsko sredstvo za potiskivanje sredstva za gaenje. Ovakav aparat je ematski prikazan na slici 2. Druga vrsta aparata koristi CO2 ili neki drugi komprimovani gas kao pogonsko sredstvo. Aparati koji rade na principu hemijske reakcije nose oznaku VH, dok oni koji rade pomou komprimovanog gasa nose oznaku T14 i V. to znai da je kod prvih VH znailo voda hemijsko sredstvo, a kod ovih sa oznakom V, znai samo voda. Aparati koji rade pomou hemijske reakcije, napunjeni su vodom, kojoj je dodat natrijumkarbonat. Ovaj rastvor se nalazi u telu aparata. Aparati su izraeni od dekapiranog lima, koji je sa unutranje strane zatien od korozije. Pomou navoja zatvara zatvara otvor koji slui za punjenje rezervoara (runo zatvaranje otvaranje). Kroz zatvara prolazi udarno dugme (koje se moe pokretati gore dole). Kada je aparat napunjen, udarno dugme se zaustavlja komadiem lima i zapeati se zbog kontrole. U metalnoj upljikavoj korpici aparata se nalazi staklena ampula, koja je napunjena sonom ili sumpornom kiselinom. Na dnu korpice se nalazi spiralna opruga. Na spoljanjem delu aparata je postavljena mlaznica, a ispod nje se nalazi sigurnosni ventil, koji ima funkciju da u rezervoaru sprei stvaranje pritiska veeg od dozvoljenog.

Slika 2. Presek aparata VH T-14: 1. udarno vreteno; 2. zatvara; 3.gornja ruica; 4. sud; 5. donja ruica; 6. usnik; 7. osigura; 8. staklena ampula; 9. metalna korpica; 10. postolje.

Slika 3. Aktiviranje aparata

11

Dimenzije aparata: 670x225x173 mm, sadrina rezervoara 10 litara. Karakteristike aparata: Teina punog aparata 15,4 kg Koliina vode 9 litara Trajanje pranjenja 50 sek. Radni pritisak 3,5 bar Probni vodeni pritisak 15 bar Sigurnosni ventil se aktivira na 10 bar Punjenje NaHCO3 (soda bikarbona) 0,5 kg Punjenje H2SO4 ili HCl (sumporna ili hlorovodonina kiselina) 0,2 kg Prilikom upotrebe, aparat se donese u neposrednu blizinu poara. Tada se prevrne i udari iglom o vrst predmet, kao to je prikazano na slici 3. Udarac ne sme biti vei od 20 kp, da ne bi otetilo udarnu iglu. U momentu udara razbije se staklena ampula, i kiselina se pomea sa rastvorom u telu aparata. Usled meanja kiseline sa vodenim rastvorom natrijumkarbonata, odigrava se hemijska reakcija, kojom prilikom se oslobaa ugljen dioksid (CO2), koji stvara pritisak u telu aparata, potiskujui vodu na usnik. 2NaHCO3 + H2SO4 Na2SO4 + 2H2O + 2CO2 ili NaHCO3 + HCl NaCl + H2O + CO2 U toku dejstva, u aparatu se stvara pritisak od oko 2,5 do 3 atm. Kada aparat pone da dejstvuje, mlaz treba upriti u pravcu poara i poeti sa gaenjem. Gaenje poara vri se tako to se poinje gaenjem spoljne strane prema sreditu. Na taj nain je mogue poar lokalizovati i likvidirati. Ako bi se poar gasio poevi od sredine, tada bi se on, odnosno vatra rasturila i ne bi mogla da bude lokalizovana. APARATI ZA GAENJE RASPRENOM VODOM NAMENA, PUNJENJE I ISPITIVANJE Postoje dva konstruktivna reenja aparata V9: 1. sa pogonom na CO2 Aparati V-9 namenjeni su pre svega za gaenje poetnih poara klase A, a uz raspreni mlaz moe se upotrebiti i za gaenje nekih poara klase B. Pritisak gasa CO2 nakon aktiviranja aparata, izbacuje vodu (ili vodu sa sredstvom protiv smrzavanja) u obliku punog ili rasprenog mlaza koji slui kao sredstvo za gaenje. Aparati V-9 ne smeju se upotrebiti za gaenje poara elektrinih ureaja pod naponom. Aparat se puni sa devet litara vode i 80 grama CO2 gasa koji je smeten u elinoj ampuli. Ampula se vea na nosa glave. Pri aktiviranju uz pomo udarne igle probija se ampula sa CO2 gasom, gas izlazi iz ampule u unutranjost cilindrinog suda, vri se pritisak na vodu (4 do 6 bara) i vodu kroz gumeno crevo i mlaznicu istiskuje iz aparata. Posuda aparata se ispituje svake druge godine hladnim vodenim pritiskom od 18 bara. Ispravnost aparata se kontrolie svakih est meseci. Kontrola ispravnosti obuhvata kontrolu mehanike oteenosti i kontrolu sadraja CO2 gasa.

12

Slika 4. Runi aparat za gaenje rasprenom vodom Dimenzije aparata: 250 x 190 x 175 mm Tehniki podaci: Teina punog aparata 15 0,45 kg Koliina vode 9 litara Punjenje CO2 80-90 gr. Vreme dejstva 50 60 s Domet mlaza 4 5m (minimalno 2 m) Temperaturno podruje 0 45oC

13

Slika 5. Mlaznica sa crevom

2. Aparati pod stalnim pritiskom Pogonski gas (N2 azot, ili vazduh) se nalazi pod pritiskom u ekspanzionom prostoru iznad nivoa vode. Pritiskom na ruicu otvara se izlaz i voda se potiskuje uz pomo pogonskog gasa. Voda preko creva i mlaznice izlazi u rasprenom mlazu. Ventil aparata ima manometar, pa je omoguena kontrola pritiska pogonskog gasa u rezervoaru. Pogonsko sredstvo N2 ili vazduh Teina punog aparata 15 0,45 kg Koliina vode 9 litara Vreme dejstva 50 60 s Radni pritisak 10,5 bar Probni pritisak 16 bar

14

APARATI ZA GAENJE VODOM I VAZDUNOM PENOM "B" (BRENTAA): Namena, punjenje i ispitivanje Ovaj aparat radi na pricipu klipne dvostepene pumpe. Klipne pumpe se u principu upotrebljavaju tamo gde su potrebni mali protoci tenosti i veliki pritisci. Klipne pumpe imaju nedostatke: veliki gabariti i teina, mnogi delovi se habaju (ventili i dr.) i neravnomerni pritisak. Za vreme pogona (upotrebe) brentaa se moe stalno dopunjavati tako da se njome moe neprekidno due vreme gasiti. Glavni sud aparata raen je do pocinkovanog elinog lima, cilindrinog je oblika i meko zalemljen. Sud je otvoren i poklopljen i u njemu je smetena runa pumpa kojom se iz suda izbacuje sredstvo za gaenje u vidu mlaza. Aparat brentaa se ne sme upotrebljavati za gaenje poara elektroureaja i instalacija pod naponom. Ako brentaa gasi vodom, onda se puni vodom, a delovanje vode moe biti neprekidno u toku rada aparata. Ako brentaa gasi penom, onda se puni vodom i ekstraktom (penilom): na 14 litara vode sipa se jedno punjenje od 0.6 litara penila. Kod ovih aparata na kraju gumenog creva se postavlja specijalna mlaznica za penu. Prilikom gaenja vodom sa brentaom se moe neprekidno raditi uz stalno dolivanje vode. Meutim, pri gaenju vazdunom penom ne sme se u toku rada dodavati ni voda, ni penilo, jer bi se na taj nain poremetio odnos izmeu vode i penila. Moe se sipati samo meavina koja se prethodno napravi u drugoj posudi. Uz normalan rad, tj. oko 50 pokreta u jednoj minuti, dolazi do izbacivanja oko 10 l vode pa se na osnovu toga odreuje kapacitet pumpe od 10 l/min. U sluaju da je aparat stalno napunjen tenou, treba ga zatiti na niskim temperaturama da ne bi dolo do zamrzavanja. Kontrola aparata obuhvata sledee : - kontrola mehanike oteenosti delova aparata, - kontrola ispravnosti rune pumpe. Aparat se redovno kontrolie u pogledu oteenosti i zaprljanosti delova. Naroitu panju obratiti na popustljivost glavnog suda aparata, kao i na ispravnost gumene cevi aparata. Svako oteenje delova aparata mora se na vreme otkloniti.

Slika 6. Runi aparat za gaenje vodom i vazdunom penom

15

Slika 7. Pumpa

16

Slika 8. Mlaznica sa crevom

17

LENA PUMPA V25 NAPRTNJAA Primena: za gaenje umskih poara... Naprtnjaa je izraena od gumiranog platna, na sebi ima otvor za punjenje, prikljuak za gumenu cev, ruku za prenos, prekoramenike, gumeno crevo i mlaznicu. Naprtnjaa je aparat sa runom klipnom pumpom, a princip rada je isti kao i kod brentae. Pokretanjem uljebljenog rukohvata napred nazad, voda se izbacuje iz rezervoara u rasprenom ili punom mlazu. Ako se gase poari klase B, prethodno se mora napraviti odgovarajua smea. Ekstrakt za stvaranje smee za vazdunu penu moe biti proteinski ili sintetiki. Tehniki podaci: Masa punog aparata 28 kg Gaenje penom: koliina penila 1,2 lit Gaenje vodom: koliina vode 25 lit Domet punog mlaza 10 m Domet rasprenog mlaza 6 m Vreme dejstva za jedno punjenje 4,2 min U toku rada se moe dopunjavati Teina naprtnjae 2kg Teina pumpe 1 kg Temperaturno podruje 0 60 oC

Slika 9. Lena pumpa v25 naprtnjaa ARMATURA ZA ZAHVATANJE I SPROVOENJE VODE

Sastoji se od: usisne cevi usisna korpa prenosne pumpe potisna creva razdelnice sabirnice ureaj za ogranienje pritiska umanjiva reakcije mlaza hidrantski nastavci mlaznice

18

VATROGASNA CREVA Creva slue za dovod vode iz izvora snabdevanja do mlaznice. Prema funkciji creva delimo na dovodna i odvodna. Dovodna dovode vodu od izvorita do pumpe. Odvodna odvode vodu od pumpe do mlaznice. Imamo creva koja rade pod veim pritiskom i ona koje rade pod vakumom. Dovodna i odvodna vatrogasna creva su standardizovana i data su prenicima: Prenik 110 mm sa oznakom A Prenik 75 mm sa oznakom B Prenik 52 mm sa oznakom C Prenik 25 mm sa oznakom D Duina creva je 15 m. Odvodna vatrogasna creva odvode vodu i druga sredstva za gaenje od vatrogasne pumpe do mesta poara. Izrauju se od prirodnih vlakana lana ili konoplje, sintetikih vlakana, "trevira" ili gume. Creva moraju biti otporna prema sredstvima za gaenje: voda, pena, prah, a u sledeim dimenzijama: Tabela 3.Ispitivanja Tip creva Protok vode

[l/min] Ulazni pritisak [bar]

Duina creva [bar]

Radni pritisak [bar]

Probni pritisak [bar]

Pritisak na kidanje [bar]

A 6000 4 15 12 25 50 B 2400 4 15 12 25 50 C 1200 6 15 12 25 50 D 140 6 15 8 15 50

Creva se najmanje dva puta godinje ispituju na radni pritsak. Kod ispitivanja creva treba proveriti u oba protona pravca i mora biti pod pritiskom najmanje pet minuta. Pri tome se vizuelno kontrolie nepropusnost creva po itavoj duini. Creva koja su ispitana oznaavaju se posebnim brojevima koji se postavljaju na udanjenosti 0.5 m od kraja. Standardizovana su i creva prenika 28 i 32 mm, a namenjena su za vozila sa prahom za gaenje, ili kod upotrebe vode za crevna vitla postavljena na vozila. Creva se moraju uvati u suvim prostorijama na temperaturi od 278 do 293 K. Gumirana creva se pre namotavanja moraju posuti talkom. Ova creva se izrauju od prvoklasne kudelje ili od lana, indijske trave, od vetakog vlakna (najlon), a mogu biti aluminijumska i gumena. Creva od lana i kudelje nisu otporna na kiseline, a na habanje su delimino otporna. Izrauju se u preniku 25, 52, 75 i 110mm. Po duini se rade 25 (5, 15 i 20 metara), 52 (15 metara), 75 (20 metara), 110 (20 metara). Creva za visoki pritisak: izrauju se tako to se stavlja red gume pa red gumiranog platna, i tako vie slojeva. Ova creva se upotrebljavaju na navalnom vozilu i slue za brzo gaenje. Montirana su na vitlu, na samom vozilu. Slue i za dobijanje vodene magle. Duina ovih creva je i do 60 metara, a prenik od 25 do 38 mm. Probni pritisak je preko 46 bara. Gumirana creva se mogu izraivati od osnove i potke kudelje ili lana ukoliko se vetakim putem odstrani prirodna smola. Ova creva su otpornija na vlagu i ne skrauju se. Iznutra se stavlja kouljica od sirove gume ili se guma otopi i nalije, a zatim vulkanizira. Radni pritisak im je 18 bara, a probni 40 bara. Creva za dovod vode od usisne korpe koja je postavljena u izvoritu do pumpe se izrauju od gume sa pletenim ili tankim tekstilnim ulokom i unutranjom elinom spiralom. Tekstil koji se primenjuje moe biti od kudelje, lana, pamuka,

19

vetake svile i sintetikih vlakana. Gumeni slojevi moraju vrsto povezivati pojedine slojeve tkanine, kao i samu spiralu. Spirala moe biti potpuno ili delimino pokrivena gumom. Spirala se zavrava sa etiri navoja, vrsto zbijeni jedan uz drugi. Najmanje jedanput godinje creva treba ispitati na pritisak od 6 bara u trajanju najmanje 5 minuta. Ispitivanje se obavlja sa est meusobno spojenih creva. Kod suvog usisavanja ovako spojena creva moraju izdrati podpritisak od 0.8 bara. Mokra creva treba suiti na temperaturi izmeu 278 i 293 K i to u vertikalnom poloaju. Posle svake upotrebe treba creva dobro oistiti i oprati. Samo dobro osuena creva mogu se staviti na vatrogasno vozilo ili u spremite. Creva se uvaju u spremitima, koja nisu vlana, niti previe sunana.

Slika 10. Vatrogasno crevo za visoki pritisak

Usisna creva izrauju se u sledeim dimenzijama : prenik 110 mm sa oznakom A duine sa spojnicama 1.6 m prenik 75 mm sa oznakom B duine sa spojnicama 1.585 m prenik 52 mm sa oznakom C duine sa spojnicama 1.58 m prenik 25 mm sa oznakom D duine sa spojnicama 1.57 m Pored ovih duina koje se u praksi najvie upotrebljavaju standardizovane su i sledee duine: Tip A duine 2.5 m sa spojnicom, a bez spojnice duine 2.4 m Tip B nema odstupanja od navedene duine Tip C duine 3.08 m sa spojnicom, a bez spojnice duine 3.0 m Tip B nema odstupanja od navedene duine.

Slika 11. Dovodno vatrogasno crevo

Upotreba creva: izbegavati postavljanje creva preko otrih predmeta i naglih krivina i preloma. Odravanje creva: posle svake upotrebe creva obavezno oprati, isprobati i pogledati unutranju stranu, videti da se nije neki komad iscepao, odstraniti ga ili dotle crevo skratiti. Creva se uvaju tamo gde ima cirkulacije vazduha. Zbog gume ne smeju biti izloena suncu. Treba ih suiti obeene po celoj duini. Gumena i gumirana creva nakon suenja treba talkirati. PRIBOR UZ VATROGASNA CREVA. Univerzalni klju prenika 52, 75 i 110 mm slui da se prilikom spajanja creva dobro pritegnu, pogotovu dovodna koja moraju u potpunosti da dihtuju ili odvodna, kada su nova i kod kojih su puniji gumeni zaptivai.

Slika 12. Univerzalni klju

20

Dimenzije kljua: 448 x 105 x 12 mm Izrauje se od legure aluminijuma sa dodatkom silicijuma. Crevna poveska se upotrebljava za povezivanje creva kod kojih se pojave pukotine kroz koje izlazi ovda tokom rada. Naravno, to je privremeno reenje da se ne bi obustavilo gaenje ako crevo nije mnogo pocepano. - Poveska izraena od prediva i metalne kope je univerzalna, za sve dimenzije potisnih cevi. - Poveska izraena od plastinog materijala sa kopom od metala, koristi se za dva stepena, za prenik 52 mm i 75mm. - Poveska izraena od metala, njena kopa omoguava primenu samo za jednu dimenziju cevi, a radi se u tri veliine 25, 52, 75mm. Crevni dra, koji dri crevo kada se radi na visinama. Stavlja se ispod spojke a drugi kraj se zakai za prozor ili ogradu. Crevni nosa za noenje veeg broja creva kada je potrebno polaganje na veoj udaljenosti od poara. Izrauje se od koe ili drugog vrstog fleksibilnog materijala. Crevni nosa, izrauje se od koe, na jednoj strani ima ruku za noenje, a na drugoj izbuene rupice za zakopavanje. Crevo namotano u krug se vee crevnim nosaem, da bi se izbeglo odmotavanje (rasipanje) creva, tako spakovano crevo zauzima manji prostor u ostavi na vozilu ili na stalaama u skladitu. Ovako povezana creva se lako prenose i moe se istovremeno nositi vie komada. Noviji nosai creva se izrauju od trevira, sa metalnom rukom sa posebnim mehanizmom. Jednostavnim pokretom ruke, nosa se odvee i islobaa crevo to bitno utie na brzinu postavljanja creva. Crevna vitla, su elementi koji omoguavaju jednostavnije postavljanje i prenos vatrogasnih creva, a i istovremeno se moe poloiti vea duina creva. Crevna vitla mogu biti:

- runa prenosna - lena - prevozna

Runo prenosno vitlo se nalazi postavljeno u vozilima i moe se koristiti direktno sa vozila ili se moe skinuti i runo prenositi po potrebi. Leno prenosno vitlo se ree upotrebljava. Koristi se u sluajevima kada se creva polau po lestvama i tamo gde je potrebno da vatrogasci imaju slobodne ruke zbog kretanja. U nedostatku takvog vitla, creva se povlae uetom na vee visine. Prevozno vitlo, moe da primi vie komada cevi. Koristi se za polaganje creva po ravnom terenu. Vitlo se nalazi pozadi vozila (za skidanje i upotrebu potrebna su dva lica). Pri polaganju creva treba proveriti svaku spojnicu, da li je dobro privrena. Crevni mostovi se upotrebljavaju za polaganje creva preko puteva da se ne bi obustavljao saobraaj. Mostovi se po potrebi mogu improvizovati na licu mesta. Radioniki izraen most, ulazi u sastav vatrogasnog vozila (najmanje jedan par). Pri izradi irina mora biti identina irini duplih tokova na vozilu. Debljina mosta mora biti takva da zatiti creva: 52, 75, 110mm. Postoji i sklopivi crevni mostovi, ispod kojih saobraaju vozila.

21

ODRAVANJE VATROGASNIH CEVI Odravanje je neophodno za pravilan rad vatrogasnih cevi. Odravanje podrazumeva niz mera i postupaka kao to su:

- vezivanje cevi (spojnica) - pranje i suenje cevi - krpljenje cevi - zapraivanje cevi (talkiranje) - ispitivanje cevi - skladitenje cevi

Ureaj za pranje cevi Pranje cevi je neophodno posle svake upotrebe. Ako su cevi dosta prljave neophodno je vodi dodati deterdent, a cevi potopiti u korita. Korita mogu biti od lima ili betonska koja se nalaze u vatrogasnim spremitima. Posle potapanja creva, lake se skida prljavtina. Pranje cevi se vri u posebnim ureajima koji mogu biti ugraeni ili prenosivi. Ureaj za pranje potisnih cevi svih profila ima dva gumena valjka kroz koje se provlai cev, a na valjke se dovodi ista voda. Creva se mogu po potrebi provlaiti vie puta, sve dok se ne operu, a zatim se nose na suenje. Pranje potisnih cevi se moe vriti i tzv. hidromotom. Ovaj ureaj slui za pranje cevi svih prenika. Voda se moe dovesti iz vodovoda ili pomou vatrogasnih pumpi. Cevi se mogu vraati u toku pranja, i tako uz obostrani prolaz dolazi do kvalitetnog pranja. Suenje vatrogasnih cevi

- Creva se najee sue u vatrogasnom tornju, gde se creva postavljaju na improvizovanim ureajima za dizanje. Konzola za cevi mora biti postavljena na visini, tako da creva duine od 15 20 m budu potpuno ispruena.

- Ormari za suenje creva. Na gornjem delu se nalazi ugraen ventilator sa kaloriferom za grejanje i potiskivanje vazduha kroz police u ormaru. Sa bone strane je ureaj za ukljuivanje elektro motora i termostata za regulisanje. Temperatura vazduha u ormaru ne sme biti vea od 38oC. Topli vazduh struji od gore prema dole (iako je specifina teina toplog vazduha manja nego hladnog), jer se radi o prinudnoj cirkulaciji vazduha dejstvom ventilatora. Crevo se osui za 4 5 sati.

Stalae za potisne cevi, Police mogu biti izvedene tako da se na njih mogu staviti jedan ili dva reda dvostruko namotanih potisnih cevi. Stalae moraju biti slobodne, da bi se po potrebi mogle premestiti. Potrebno je da police na stalai imaju udubljenja kako bi krugovi namotanih cevi bili slobodno stojei. Ako je osnovna konstrukcija stalae metalna, police se rade od drveta, da bi se spreila eventualna oksidacija gvoa. VATROGASNE SPOJNICE Vatrogasne spojnice slue za spajanje svih cevi meusobno, cevi za pumpe i za druge ureaje. Spojnice se razlikuju po oznakama koje odreuju nazivni prenik: (kao i creva) A: 110 mm, B: 75 mm, C: 52 mm, D: 25 mm

22

Prema nameni vatrogasne spojnice se dele na: - spojnice za usisna vatrogasna creva; - spojnice za potisna vatrogasna creva; - stabilne spojnice; - slepe spojnice i - prelazne (reducir) spojnice.

Sve spojnice se izrauju od aluminijumske legure i ispituju se pre upotrebe:

- usisne se ispituju na podpritisak 0,15 0,75 bar - potisne se ispituju na radni pritisak od 16 bara, probni pritisak od 25 bara i pritisak na kidanje

od 50 bara. Spojnice za usisna creva se sastoje iz cevastog tela, kvaila, gumenih zaptivaa i metalnog osiguraa. Kvailo slui za spajanje sa kvailom naredne spojnice. Ono mora biti lako i okretno. elini osigura se radi od okrugle ice i ima zadatak da omogui okretanje kvaila, ali ne i aksijalno pomeranje po duini creva. Pri spajanju usisne spojnice se zaokreu za 90oC Gumeni zaptiva kod usisne spojnice ima zadatak da u trenutku povlaenja vode obezbedi potpuno zaptivanje. Po zavretku rada zaptiva obavezno pregledati, jer se pri rasklapanju usisnog voda, moe uvui neka mehanika neistoa (kamen, drvo ...) to moe dovesti do oteenja zaptivaa.

Slika 13. Dovodna spojka

Spojnice za potisna creva. Po konstrukciji su sline spojnicama za usisna creva, s tim to je telo spojke neto krae, jer je crevo koje se na njega navlai elastinije i lake se prilagoava ljebovima. Ove spojnice se vezuju sa elinom pocinkovanom icom (1,4 1,8) specijalnom mainom za vezivanje. Pri spajanju potisnih creva, spojnica se zaokree za 180o.

Slika 14. Odvodna spojka

23

Slepa spojnica sastoji se od kvaila, gumenog zaptivaa i epa. Upotrebljava se za zatvranje raznih otvora ( na centrifugalnoj pumpi, hidrantskom nastavku, hidrantu itd.). Sastoji se iz: kvaila, gumenog zaptivaa, epa.

Slika 15. Slepa spojka

Prelazne (reducir) spojnice primenjuju se za meusobno spajanje creva ili armatrura razliitih prenika. Izrauju se od aluminijumske legure (livene ili presovane) ili od obojenih metala.

Slika 16. Reducir spojka

Stabilna spojnica ima na jednoj strani, na unutranjem delu navoj radi prikljuivanja na otvor centrifugalne pumpe, mlaznice, razdelnice i sve ostale armature. Kod ovih spojnica umesto grla na unutranjoj strani u nastavku kvaila postavlja se navoj za spojnice sa stabilnim elementom.

Slika 17. Stabilna spojka sa unutranjim navojem

24

Slika 18. Stabilna spojka sa spoljnim navojem

Usisna korpa. Usisna korpa, ima osnovnu funkciju da sprei ulaz krupnim esticama i neistoi u usisno crevo i da dri stub vode u usisnim crevima. To je neophodno za vreme kad se poetno dostavljanje vode vri nalivanjem umesto upotrebom vakum ureaja, a takoe da dri stub vode u trenutku kad centrifugalna pumpa prestane sa radom.

Slika 19. Usisna korpa sa ventilom Usisna korpa sastoji se od: Kuita, Nepovratnog ventila, Ulaznog dela, Mehanizma za otvaranje ventila, Stabilne spojnice nazivnog prenika 110, 75 ili 52 mm, Zatitne mree, ija je povrina 2.5 puta vea od povrine izlaznog otvora. Ispravnost usisne korpe ispituje se na taj nain to se usisna korpa stavi na sto (ravnu povrinu) i nalije vodom. Ako tada ne proputa sigurno nee proputati ni kod veeg stuba vode. Usisne korpe se izrauju u tri veliine i klasificiraju se prema spojki, koja je na njima ugraena i to: "A" prenika 110 mm, "B" prenika 75mm i "C" prenika 52 mm. Razdelnice. Razdelnica je vatrogasna sprava, koja slui za snabdevanje dva ili tri potroaa vodom od jednog izvorita (vatrogasno vozilo ili cenrifugalna pumpa). Izrauje se od aluminijumske legure. Sastoji se iz sledeih delova : Kuite sa jednim dovodnim i sa dva ili tri odvodna otvora. Pomou nje se jednim dovodom raspodeljuje voda na vie odvoda - mlazeva. Dovod vode do razdelnice obino ide crevima 75, a od razdelnice ka ovodnim otvorima razliitim od kojih je jedan 75 a dva po 52 mm. Od razdelnice se formiraju mlazevi i to : levi kark - prvi mlaz, krajnji desni - drugi mlaz i krai mlaz u sredini. Razdelnica se postavlja to blie poaru radi to manjeg otpora trenja koji se javlja u uim cevima. Razdelnice mogu biti: dvodelne i trodelne.

25

Sabirnice. Sabirnica slui da dva mlaza vode sabere u jedan i tako obezbedi normalan rad ureaja ili agregata. Sabirnice se izrauju u dve veliine, koje se oznaavaju sa B/2C ili A/2B, to znai u prvom sluaju dva ulazna otvora veliine "C", dok je izlazni otvor veliine B", a u drugom sluaju imamo ulazne otvore "B" i izlazni otvor "A". Praktina primena sabirnice je kod motorne pumpe koja je prikljuena na dva hidranta ili kad se vri relejno prenoenje vode sa dve manje pumpe prema treoj koja je kapaciteta veliine "A" otvora. Sabirnica je izraena od aluminijumske legure kao i razdelnice. Sabirnica se obino postavlja na prvoj duini od kola. Najee se prvim krakom voda alje na poar, a drugim u vozilo za pripravnost. Takvim postpukom mlazniar skoro i ne oseti promenu vozila. Istovremeno se racionalno koristi vreme za transport vode, jer je na sabirnici vozila menjaju naizmenino ne ometajui saobraaj. Ako se sabirnica koristi preko hidranata sa dva dodvoda, postie se duplo vei pritisak sa daleko manjim gubicima zbog trenja. Mlaznice. Mlaznice slue za stvaranje mlaza odreenog oblika, snage i dometa, a sastoje se iz sledeih delova : - telo, koje je cilindrinog oblika, najee izolovano kanapom od kudelje; - glave mlaznice sa usnikom; Na donjem kraju je stabilna spojka . Mlaznice mogu biti razliitih tipova : Obina mlaznica koja preko usnika daje odreen oblik mlaza i to samo PUN MLAZ. Ne moe se njome regulisati protok vode niti zatvarati voda. Kod nekih se moe poveavati protok vode skidanjem usnika. Obina mlaznica moe imati i slavinu za zatvaranje, to je pogodno za gaenje poara u zatvorenom prostoru da se ne bi pravila nepotrebna teta od vode. Izrauje se od aluminijumske legure. Univerzalna mlaznica podeena je tako da se njenom glavom omoguava fino regulisanje otvora mlaznice. Ona ima i regulator za stvaranje kombinovanog i rasprenog mlaza. Sastoji se od: 1. tela cevastog oblika, 2. spojnice sa gumenim zaptivaem, 3. dvodelne glave, 4. rasprivaa za vodu i konusnog zatvaraa. Univerzalna mlaznica slui za gaenje vodom i to za gaenje punim mlazom, rasprskavajuim mlazom i vodenom maglom. Dvodelna glava omoguava istovremeno dobijanje punog i rasprenog mlaza (tj. kombinovanog mlaza), a mlaznica moe da radi sa svakim mlazom posebno. Izlazni otvor moe se otvoriti do 21mm, ali i potpuno zatvoriti kada konusni zatvara prie sasvim napred. Razbijanje vodenih kapi (pri prolazu kroz razliite otvore rasprivaa mlaza) ima za posledicu stvaranje vee povrine kvaenja i poveanje isparljivosti. Specijalne mlaznice imaju glavu posebne namene. Neke stvaraju vodenu maglu, a neke slue za takozvano sondiranje odnosno gaenje u untranjosti bale sena, slame, vatre, krpe itd. U ove mlaznice ubrajamo: pitolj mlaznice mlaznice za rasprenu vodu mlaznice za vodenu maglu monsun mlaznice dubinske fleksibilne monitor mlaznice za vazdunu penu

26

Pitolj mlaznica omoguuje gaenje rasprenim mlazom. Raspreni mlaz koji se dobija ovom mlaznicom troi relativno malo vode, a postie se maksimalan efekat gaenja. Mlaznice za rasprenu vodu, karakterie ih mala potronja vode 30 38 l/min, sa dometom mlaza od 4- 6 m. Duina mlaznice je 1m. Mlaznice za vodenu maglu se izrauju se u ravnoj liniji sa zaobljenjem na kraju pod uglom od 45o ili 90o. Mlaznice mogu imati duinu i do 3m sa jednim produenjem od 2m. Zakrivljenje mlaznice omoguava lake pokrivanje zapaljene povrine. Usnik se moe zameniti kao jai ili slabiji raspriva. Monsun mlaznice izrauju se sa duom ili kraom cevi, a slue za gaenje elektrinih ureaja pod naponom, sa odreenog odstojanja. Raspriva ove mlaznice ima dizne koje su tako rasporeene da se pri izlasku vode stvara vodeni mlaz koji ima izuzetno veliku povrinu pokrivanja. Poveenjem povrine pokrivanja, poveava se i brzina pokrivanja, ime se stvara maksimalni uguujui efekat. Zatitna konusna obloga titi dizne od udarca i stvara vrtlono turbulentno strujanje vode, ime se poveava njena prodornost gaenja. Karakteristike ove mlaznice su:

Tabela 4. Karakteristike monsun mlaznice P[bar] V[l/min] Domet mlaza [m]

3 250 7 5 350 9 8 450 12

Glava monsun mlaznice je konstruisana tako to se u krugu rasporeuju osam mlaznica, dok je deveta postavljena u sredini kruga. Odvrtanjem centralne dizne moe se dobiti pun mlaz. Monsun mlaznicom se mogu gasiti elektrini ureaji pod naponom, ali sa odreenog odstojanja. Predviene minimalne udaljenosti su:

- za napon od 30 000 V 2m - za napon od 110 000 V 3m - za napon od 220 000 V 4m - za napon od 380 000 V 5m

Dubinske mlaznice Izrauju se u duini od 1,5m, picastog cevastog oblika. Koriste se za gaenje rastresitog materijala (itatice, seno...). Na donjem kraju ima otvore koji omoguavaju da voda izlazi u krug za 360oC. Fleksibilne mlaznice, se postavljaju na vrhu automehanikih lestava, ije je upravljanje po vertikali pomou konopaca, a po horizontali pokretanjem lestava, i tzv. monitor mlaznice , koje su stabilno ugraene na kolima, brodu ili specijalnoj prikolici. Ove su mlaznice veeg prenika i mogu se okretati pod uglom od 360 stepeni. Mlaznice sa manometrom slue za kontrolu pritiska na hidrantima Hidranti i hidrantski nastavci. Hidranti su postavljeni na spoljnu ili unutranju hidrantsku mreu i neposredno se koriste za gaenje poara, ili se na njih prikljuuju vatrogasna vozila (hidranti na spoljnoj hidrantskoj mrei), a mogu biti: zidni, podzemni i nadzemni. Hidranti na spoljnoj hidrantskoj mrei mogu da budu podzemni i nadzemni sa nazivnim prenikom otvora od 75 mm, dok se kod unutranje hidrantske mree u objektu (zgrade, industrijske hale, skladita) postavljaju zidni hidranti sa nazivnim prenikom otvora od 52 mm. Za korienje podzemnog hidrantskog prikljuka koristi se

27

jednodelni hidrantski nastavak tip BB, DN 75/75 izraen po JUSZ.C1.021 ili dvodelni hidrantski nastavak tip B/2C, DN 75/52 izraen po JUS Z.C 1.023. Hidrantski nastavak izrauje se od mesinga ili aluminijumske legure, a moe biti jednokraki ili dvokraki. Sastoji se iz sledeih delova : - telo nastavka, - glava sa odvodnim otvorima i ventilima za zatvaranje, - rukohvati-zakretke sa zaptivnom navrtkom, - krilasta navrtka za privravanje za hidrantske ui. Hidrantski nastavak moe biti 75 ili 52 mm sa odvodnim otvorima 52. Sa hidrantskog nastavka, ukoliko odgovara protok u pritisak, moe se uspeno i neprekidno gasiti poar. Prilikom ukljuivanja hidrantskog nastavka u rad, potrebno je da se prva koliina vode iz hidranta prospe u slobodan prostor jer je prljava. Tek kad potekne ista voda ukljuuju se vatrogasna creva i mlaznice.

Slika 20. Nadzemni hidranti

28

Slika 21. Podzemni hidranti

Ureaj za ublaivanje povratnog delovanja mlaza. Umanjiva reakcije mlaza nam omoguuje da uspeno koristimo i "B" mlaz pri gaenju poara. Poznato je, da ranije nije bilo mogue koristiti "B" mlaz pod pritiskom od pet bara, jer je reakcija mlaza vode velika i mlazniar ne moe da kontrolie mlaznicu. Meutim, konstrukcijom ublaivaa povratnog delovanja za sada je mogue koristiti "B" mlaz i ako je dovodni pritisak i 16 bara. Sastoji se od: kuita, ulaznog i izlaznog otvora 75, spojnica i zaptivaa. Reakcija mlaza tj. trzajevi se najvie oseaju kod polunih zatvaraa. Kod konusnih zatvaraa koji su ugraeni u cevasti deo mlaznice, trzaji se ne oseaju. Ako se voda zatvara na razdelnici, hidrantu ili pumpi, ne osea se reakcija (trzaji). Ureaj za ogranienje pritiska. Ureaj za ogranienje pritska koristi se za smanjenje pritiska vode i zatitu armatura od pucanja. Ureaj moe samo smanjiti pritisak, a ne moe ga poveati. Postavlja se u cevnom razvodu prilikom gaenje poara. Koristi se: kod dobijanja pene (da bi se dobila kvalitetna pena pritisak treba da bude konstantan) kod priliva vode visokog pritiska, da bi se sauvala armatura koja nije namenjena za visoke

pritiske. ako elimo 2 ili 3 mlaza vode pod razliitim pritiscima, a da imamo samo jedan izvor za

snadbevanje vodom. Sastoji se od: kuita ulaznog otvora pomonog otvora za suvinu vodu manometra regulatora pritiska ruke za noenje

29

Ureaj za regulaciju pritiska je opruni mehanizam kojim se vri podeavanje otpora tj. proizvodnog pritiska Suvina voda koja istie na pomonom otvoru, moe se vratiti u izvor vode, da ne bi stvorila oteenje na mestu gde je ureaj postavljen Manometar slui za kontrolu pritiska vode na izlazu, a ujedno i za kontrolu ispravnosti regulatora pritiska Izraunavanje protoka i reakcija mlaza vatrogasne mlaznice Protok je koliina vode koja izlazi iz mlaznice (bacaa), u zavisnosti od prenika otvora i pritiska.

2gh4dV

2. = [m3/s]; [l/min] d unutranji prenik otvora [mm] g ubrzanje zemljine tee [m/s2] h pritisak na ulazu [mVs] za jednostavnije raunanje hd0.2087V 2= [lit/min] U praksi se kao pomo za izraunavanje protoka vode koriste tablice. Tabela daje koliinu vode koja istie iz mlaznice, u zavisnosti od prenika i pritiska na ulazu. Reakcija vodenog mlaza

- Suprotno od smera isticanja vode, pojavljuje se sila reakcije (mlazniari osete ovu silu kao trzaj na svojim rukama)

- Sila reakcije je proporcionalna pritisku i veliini usnika, tj. koliini vode. Kod idealnih uslova, ako bi voda isticala iz mlaznice pod konstantnim pritiskom h (mVs), brzinu vode izraunavamo po formuli

hg2v =

Meutim suprotno od brzine isticanja vode, na mlaznici se javlja sila reakcije P:

vgVP

= [kp], [N], gde je: P- sila reakcije,

V - protok, - gustina tenosti, g- ubrzanje zemljine tee, v- brzina isticanja vode, F- povrina

Poto je: vFV = i hg2v = sledi da je

F2hgvFP 2 == [kp], [N]

30

Poto se prenik usnika mlaznice (d) izraava u [mm] i uz =1000 za vodu, dobija se:

dh0,0005P 2 = [kp], [N], gde je: h- pritisak na usniku mlaznice d- prenik mlaznice Vertikalni mlazevi, domet rasprenog i kompaktnog mlaza, domet kosih mlazeva Domet mlaza vode je vaan prilikom gaenja poara (zbog razmaka izmeu vatrogasaca i poara i zbog mogunosti dranja veeg fronta gaenja). Mlaz vode izlazei iz mlaznice najpre se penje, a potom opada. Njegova najvea vertikalna visina je na 1/3 horizontalnog dometa. Domet mlaza vode bi trebao biti proporcionalan sili koja je upotrebljena za njegovo stvaranje, ali zbog velikog otpora vazduha on je znatno manji. Domet mlaza je horizontalna udaljenost od mlaznice do mesta gde voda pada na tlo. Horizontalni domet mlaza zavisi od pritiska, veliine mlaznice i koliine vazduha koji ima mlaz. Najvei domet se ostvaruje pod uglom od 32o. Vertikalni domet mlaza zavisi od pritiska, veliine mlaznice i sadraja vazduha u mlazu. Domet se rauna za nagib o80= . Domet mlaza se poveava porastom pritiska i otvora usnika na mlaznici.

- uz prenik usnika od 10mm i pritisak 3bar: domet je 22m, a poveanjem pritiska 4 puta na 12 bar, domet mlaza vode se poveava na 29m, tj. za 32%.

- Prenik usnika 20mm i pritisak 3bar, domet je 28m, a pri 12bar, domet je 49m, ili poveanje 75%.

- Domet mlaza raste sa poveanjem prenika usnika, samo do odreene granice, a kada otpor vazduha postaje veliki tada se domet mlaza smanjuje.