Republika Turska; Ministarstvo spoljnih poslova;

Centar za strateška istraživanja

Dr. Sadık Ahmet Cad. No. 8 Balgat- 06100 Ankara / Turska

www.sam.gov.tr strategy@mfa.gov.tr

Tel: (+90) 312 292 26 22 Fax: (+90) 312 292 26 35

Naša početna pretpostavka je da ovaj region

pripada lokalnim narodima koji žive ovde

vekovima i produžiće da žive u ovom regionu. Sve

etničke, verske i jezične grupe su sastavni deo

regiona i to će ostati tako i u godinama koje su

pred nama. Niko ne bi trebalo da pretpostavi bilo

kakvo isključivanje stanovništva ili progonstvo

bilo kog pojedinca. Nacije u balkanskom regionu

nisu samo susedi koji žive jedan do drugog,

oni isto tako formiraju jednu porodicu sa

tesnim društvenim i kulturnim vezama koje ih

povezuju. Ovaj region je kao čorba, i biće ukusna

samo ako sadrži so i sve druge odgovarajuće

sastojke. Ako izvadimo bilo koji sastojak, čorba

će biti neukusna; odatle dolazimo do značaja

regionalnog vlasništva. Srbi, Albanci, Turci, Grci,

Bošnjaci, Bugari, Hrvati, Rumuni, Makedonci

između ostalih, će živeti zajedno u sledećem

veku, noseći svoja bogatstva na zajedničku

trpezu.

vision papersCenter fo

r Strategic Research

Broj 1, Oktobar 2011. godine

Vizija budućnosti za Balkan

Prof.Dr. Ahmet DAVUTOĞLUMinistar spoljnih poslova

Republika TURSKA

Vizija budućnosti za Balkan

Prof.Dr. Ahmet DAVUTOĞLUMinistar spoljnih poslova

Republika Turska

O AUTORU

SADRŽINA

UVOD 3SEECP: IZ 20. U 21. VEK 4PRINCIPI METODOLOGIJE 5PRINCIPI POLITIKE 6ZAKLJUČAK 10

Ahmet Davutoğlu je rođen u Taškentu/Koniji 1959. go-dine. Nakon što je završio srednje obrazovanje u Istan-bulskoj Gimnaziji, poznatijoj kao Istanbul Erkek Lisesi, diplomirao je na katedrama ekonomije i političkih nau-ka na Univerzitetu Bogaziči, nakon čega je stekao ma-gistarsku titulu u Javnoj administraciji i doktorsku ti-tulu Politčkih nauka i međunarodnih odnosa. Postao je docent 1990. godine na Međunarodnom Islamskom Univerzitetu Malezije gde je osnovao i vodio Katedru međunarodnih odnosa do 1993. godine. Predavao je i na Institutu za bliskoistočne studije, Institutu za osiguran-je i bankarstvo, na programu za doktorske studije na Ka-tedri političkih nauka i međunarodnih odnosa Univerzite-ta Marmara, kao i na Vojnoj Akademiji i Ratnoj Akademi-ji. Radio je kao Profesor međunrodnih odnosa i vodio Ka-tedru za međunarodne odnose na Univerzitetu Bejkent od 1995. do 2004. godine.

Služio je kao Glavni savetnik Premijera i kao Specijalni ambasador u vreme 58, 59. i 60. Vlade. Naznačen je za Ministra spoljnih poslova 60. Vlade Republike Turske 1. maja 2009. godine. Izabran je kao poslanik Partije AK iz Konije u Generalnu Narodnu Skupštinu Turske na opštim

izborima 2011. godine i naznačen je za Ministra spoljnjih poslova 61. Vlade.

Autor je mnogih knjiga i članaka o spoljnjoj politici i međunraodnim odnosima na turskom i engleskom jezi-ku. Njegove knjige i članci su prevedeni na nekoliko dru-gih jezika uključujući japanski, portugalski, ruski, arapski, persijski, grčki i albanski. Profesor Davutoğlu je oženjen, ima četvoro dece i govori engleski, nemački i arapski je-zik.

Njegova izdanja uključuju Alternative Paradigms (Alter-nativne paradigme, Lanham: University Press of America, 1993. god.), Civilizational Transformation and the Muslim World (Civilizacijska transformacija i muslimanski svet, K.L.: Quill, 1994. god.), Stratejik Derinlik (Strateška dubi-na, Küre Yayınları, 2001. god.) i Küresel Bunalım (Global-na Kriza) (Küre Yayınları, 2002. god.). Oduvek je primen-jivao multi-disciplinarni pristup u svom radu u oblasti-ma kao što su međunarodni odnosi, regionalne analize, komparativna politička filozofija i komparativna istorija civilizacija.

©All rights reserved

3

dostignuća SEECP-a? Koji faktori čine ovaj proces vitalnom komponentom regionalnih pitanja? Koji izazovi treba da se prevaziđu za budući razvoj SEECP-a? Ovo su samo neka pitanja koja mi, kao strane zainteresovane za stvaranje mirnog i stabilnog reda na Balkanu, moramo ozbiljno da razgledamo.

I pored argumenta da će sile globalizacije umanjiti lokalne razlike i olakšati pojavu je-dinstvenog globalnog društva, još uvek živimo

Balkanski region je na istorijskoj raskrsni-ci budući da SEECP (South East Euro-pean Cooperation Process – Proces sarad-nje u jugoistočnoj Evropi) uskoro slavi petnaestogodišnjicu svog postojanja. Sada je pravi trenutak da zemlje u regionu naprave osvrt na poslednjih 15 godina i da naprave ponovnu procenu potencijalne uloge koju bi ovaj proces mogao da igra u budućnosti regiona. Koja zajednička vizija je navela bal-kanske nacije da iniciraju ovaj proces? Koja su

VIZIJA BUDUĆNOSTI ZA BALKAN

u svetu regiona u kojima lokalni i regionalni procesi dobijaju na značaju. Realnost region-alne ili pod-regionalne saradnje sve više post-aje činjenica 21. veka zato što mnoge nacije se kreću prema bližoj kulturnoj, ekonomskoj i političkoj interakciji, ako ne i integraciji, na regionalnom nivou. Balkanski region, koji je tradicionalno važio za prototip fragmentacije i dezintegracije, sada ima mogućnost da iz-raste u još jedan regionalan red u pripremi, u kome će preovlađivati kultura saradnje. Ovaj

rad predlaže alternativnu viziju buduće re-gionalne saradnje oko SEECP-a, na osnovu jednog kompleta principa metodologija i politika, u pokušaju da se stimulira šira deba-ta na ovu temu u intelektualnim i političkim krugovima u balkanskom regionu. Ova studija posebno nagalašava normativne os-nove i političke principe regionalne sarad-nje dok balkanski narodi razmišljaju o tome kako da reorganizuju svoju institucionalnu arhitekturu u ovoj novoj eri.

4

nog rata i kultura nasilja koja je negovana za vreme tih dugih decenija još uvek progoni narode u regionu.

Balkanski narodi su dostigli tačku kritičnog izbora u odnosu na to da li će nastaviti sa mentalitetom prethodnih decenija koje su se zasnovale na neprijateljstvu ili konfliktu ili će usvojiti nov politički jezik koji će stav-iti naglasak na zajedničku sudbinu i sarad-nju. Ovaj nov pristup može proizaći samo iz zajedničkog razumevanja očekivanja bal-kanskih naroda od budućnosti regiona. Još važnije, takva vizija budućnosti nagoveštava da trebamo uložiti svoje intelektualne napore da zamislimo kako će Balkan i SEECP izgle-dati, na primer, 2015. ili 2050.godine, umes-to da se upuštamo u žestoke debate oko toga šta se desilo pedesetih ili devedesetih godina prošlog veka.

U ovom trenutku, potrebno je da stanemo i da postavimo sebi pitanje koju ulogu predviđamo za region u globalnim odnosima 2015. godine i nakon toga. Predlog Turske je da pristupimo ovoj novoj eri kao periodu restauracije, saradnje i izgradnje: restauracije u smislu obnavljanja zajedničkih kulturnih, ekonomskih i političkih veza; saradnja u smislu razvoja novog duha zajedničke akcije; i izgradnja u smislu načina za prevazilaženje nasledstva poslednjih decenija i odgovora na

SEECP: IZ 20. U 21. VEKIako je osnovan 1996. godine, blizu kraja dvadesetog veka, SEECP je sigurno i sa-mouvereno evoluirao u organizaciju koja će ispuniti unikatne uslove 21. veka. SEECP je spreman da se pojavi kao organizacija koja će utrti put ka budućnosti zemljama u regionu u njihovoj težnji za stavaranjem nove budućnosti u ovom regionu i drastično odstupiti od mentaliteta prethodnog stoleća, koje su okarakterisala dva svetska rata i brojni drugi konflikti. SEECP obezbeđuje savršen kanal komunikacije za zemlje u regionu u njihovoj potrazi da se emancipuju od loših uspomena 20. veka i da izbegnu opasnost padanja u zamku ciklusa zla u kome vladaju tenzije, krize, konflikti i problemi koi su bili simptomatični za ovu konkretnu eru. Ovo psihološko napuštanje prošlosti je preduslov ako zemlje u regionu imaju aspiraciju da vide kako SEECP evoluira u značajnu organizaci-ju koja će oblikovati budućnost Balkana.

Suštinski izazov sa kojim moramo da se suočimo je kako da se neguje zajednička vizija koja će ujediniti države Balkana oko zajedničkog cilja dok se pripremamo da se spravimo sa izazovima 21. veka. Nažalost, 20. vek je obilovao negativnim sećanjima i iskustvo regiona u ovom periodu je bilo daleko od izvora inspiracije za naš zadatak da se spremimo za mirniju i prosperitetniju budućnost. U prvoj polovini dvadesetog veka, ovaj region je bio svedok tri rata: Bal-kanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata. U drugoj polovini 20. veka, imali smo dugi Hladni rat. Ovi ratovi, bilo topli ili hladni, su povukli linije demarkacije u regionu i stovrili nesigurnosti, nestabilnosti i predrasude. Ove tenzije, do određenog ste-pena, su preživele do decenija posle Hlad-

Suštinski izazov sa kojim moramo da se suočimo je kako da se neguje zajednička vizija koja će ujediniti države Balkana oko zajedničkog cilja dok se pripremamo da se spravimo sa izazovima 21. veka.

5

ostaje fiksiran na detalje ovih minulih kriza dok se istovremeno bori sa savremenim prob-lemima, i kao takav, ovaj pristup, namerno ili slučajno, konstantno proizvodi negativno nasledstvo ove gorke epizode u različitim kontekstima. Pristup orijentisan prema viziji, kao suprotnost, traži način da prevaziđe ove krize i predlaže da se izborimo sa današnjim pitanjima novim okvirom i svežom vizijom.

Drugi metodološki pristup traži usvajanje pristupa koji gleda u budućnost umesto pris-tupa koji gleda u prošlost. Društva i lideri tumače i upotrebljavaju istoriju na različite načine. Verovatno najopasniji način je onaj koji konceptualizuje istoriju kao teret

izazove predstojećih decenija. Ovo su predus-lovi za stvaranje nove atmosfere partnerstva i konstruktivnog pristupa za izgradnju mirne i prosperitetne ere u regionu.

Ostatak rada ističe normativne osnove i principe koji sugerišu način za napredak dok razmišljamo o tome kako da izgradimo novu eru na Balkanu. Nov pristap bi trebao da se zasniva na principima metodologije i politike. Sada ću vam predstaviti tri principa politike i četiri principa metodologije koji, kao celina, mogu pomoći da se formulira pristup regionalnoj saradnji na Balkanu.

PRINCIPI METODOLOGIJE

Prvi metodološki pristup ističe značaj pris-tupa koji je orijentisan prema viziji nasuprot pristupu orijentisanom prema krizi. Lideri i narodi balkanskog regiona još uvek se sećaju krize, između ostalih, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Pristup orijentisan prema krizi

Potrebno je da stanemo i da postavimo sebi pitanje koju ulogu predviđamo za region u globalnim odnosima 2015. godine i nakon toga.

6

PRINCIPI POLITIKE

Ovi metodološki principi trebaju se dopu-niti političkim principima da bi bili efektivni u praktičnim uslovima. U ovoj kategoriji, mogli bi da uključimo četiri politička prin-cipa. Prvi princip je regionalno vlasništvo i uključivost. Naša početna pretpostavka je da ovaj region pripada lokalnim narodima koji žive ovde vekovima i produžiće da žive u ovom regionu. Sve etničke, sektaške i jezične grupe su sastavni deo regiona i to će ostati tako i u godinama koje su pred nama. Niko ne bi trebalo da pretpostavi bilo kakvo isključivanje stanovništva ili progonstvo bilo kog pojedinca. Nacije u balkanskom regionu nisu samo susedi koji žive jedan do drugog, oni isto tako formiraju jednu porodicu sa tesnim društvenim i kulturnim vezama koje ih povezuju. Ovaj region je kao čorba, i biće ukusna samo ako sadrži so i sve druge odgovarajuće sastojke. Ako izvadimo bilo koji sastojak, čorba će biti neukusna; odatle dolazimo do značaja regionalnog vlasništva. Srbi, Albanci, Turci, Grci, Bošnjaci, Bugari, Hrvati, Rumuni, Makedonci između osta-lih, će živeti zajedno u sledećem veku, noseći svoja bogatstva na zajedničku trpezu.

Regionalno vlasništvo i uključivost ne znači da nikad neće biti neslaganja, ali porodični pristup suštinski nalaže da zemlje u regionu treba da upravljaju krizama u duhu porodice.

prošlosti i prepreka budućnosti. Tačno je da je istorija ono što je stvorilo današnji svet. Ipak, kao učesnici koji imaju odlučnost i slo-bodnu volju, mi nismo vezani nasledstvom naše prošlosti dok gradimo svoju budućnost. Ako imamo ovo u vidu, Balkan treba da baci pogled ka budućnosti umesto da bude zatočenik prošlosti kada se suočava sa izazovi-ma ovog doba.

Treći značajan metodološki princip predlaže pristup koji se bazira na vrednostima umesto pristup koji se bazira na ideologiji prema re-gionalnim problemima. Vizija koja se bazira na vrednostima pretpostavlja da se balkanski narodi slažu oko određenih zajedničkih vred-nosti, bez obzira na etničke, verske ili sektaške razlike. Ova vizija predstavlja drastičan kon-trast pristupu koji se zasniva na ideologiji i koji u suštini proizvodi ideološki dogma-tizam koji podseća na doba Hladnog rata ili na kasnije etno-nacionalističke ideologije koje su uništile region sa efekat prelivaja na susedne oblasti.

Da sumiramo, nov pristup regionalnoj saradnji je orijentisan prema viziji unesto da bude orijentisan prema krizama, gleda u budućnost umesto unazad, i njegovo ra-zumevanje se bazira na vrednosti umesto da se zasniva na ideologiji. Ovi principi mogu da posluže kao vodeći principi za SEECP kao forum za rešavanje problema u regionu.

ljudi zaduženi za usvajanje politika treba da usvoje novu viziju u saglasnošću sa duhom 21. veka pri donošenju rešenja za regionalne probleme.

Pristup orijentisan prema viziji, predlaže da se izborimo sa današnjim pitanjima novim okvirom i svežom vizijom.

7

Drugi politički princip je regionalna reinte-gracija. Dvadeseti vek je bio vek podela. Da bi se region normalizovao i usoglasio sa duhom vremena, ljudi odgovorni za donošenje poli-tika treba da imaju odlučnost da pretvore 21. vek u vek reintegracije balkanskog regiona. Umesto podele na mikro nivou, potrebno je da ojačamo integraciju na makro nivou. U ovoj tački, prisutnost političkog dijaloga je od najveće važnosti. Potrebno je imati meha-nizme za bilateralen i multilateralen politički dijalog na visokom nivou koji će održavati

Kao što niko ne može da odbije svog brata ili svoju sestru, mi ne možemo jednostavno okrenuti leđa jedan drugom i svako da krene na svoju stranu. Ono šta mi treba da raz-vijemo je više regionalnih inicijativa da bi ojačali saradnju i da razvijemo načine i sred-stva za rešavanje problema. U ovom smislu, možemo nazvati trilateralni mehanizam između Turske, Bosne i Srbije istorijskim ko-rakom. Niko nije mogao ni zamisliti devede-setih godina, na primer, da će Turska i Srbija sada raditi zajedno. Slično, postoji trilateralni mehanizam Turske, Hrvatske i Bosne i Her-cegovine, kao dopuna trilateralnom meha-nizmu Turske, Grčke i Bugarske. Inicijacija takvih bilateralnih, trilateralnih ili drugih multilateralnih procesa bi utrla put širim re-gionalnim inicijativama, što bi mogao biti vodeći fokus foruma SEECP.

Nacije u balkanskom regionu nisu samo susedi koji žive jedan do drugog, oni isto tako formiraju jednu porodicu sa tesnim društvenim i kulturnim vezama koje ih povezuju.

8

kana, danas je važan grad samo u Grčkoj. Situacija sa Skopljem nije različita. Danas su ovi gradovi daleko od svojih slavnih dana. Ovi gradovi bi mogli ponovo napredovati i prosperirati ako region da prioritet ekonom-skoj reintegraciji i odstrani prepreke ka bližoj interakciji. Potrebne su nam redovne avio linije, odgovarajući auto-putevi i brzi vozovi, na primer, na Balkanu, da bi ove zajednice mogle biti bolje povezane jedna sa drugom.

Druga oblast gde je integracija odavno treba-la biti izvršena je u kulturnoj i intelektualnoj interakciji. Da kažemo ono što je očigledno. Veća kulturna i intelektualna interakcija je sine qua non za bilo koji process region-alne saradnje. Nažalost, neki intelektualci u regionu su više ograničeni i fokusirani na sebe od običnih ljudi; ovi intelektualci pro-vociraju neprijateljske osećaje koji bi mogli da podstiču mržnju. Da bi iskorenili barijere koje su podigle kulturne predrasude, potreb-na je veća interakcija u poljima kao što su programi za saradnju i razmenu između uni-verziteta, kao i između obrazovnih institucija i institucija za istraživanja. Tek onda možemo da postavimo čvrst temelj za jačanje region-alne intergacije.

Treći princip koji je relevantan za politiku je značaj uzimanja procesa evropske inte-gracije u obzir. Očigledno, prošlost regiona je

susrete na redovnoj osnovi, slično meha-nizmima Evropske Unije. Umesto održavanja jednog godišnjeg samita, SEECP bi mogao održavati po dva ili tri samita, podržan od određenog broja relevantnih bilateralnih me-hanizama i trajnih komisija. Jedan mogući primer je tursko-grčki Sastanak vrhovnog strateškog saveta. U 87 godina pre osnovanja ovog saveta, Turska i Grčka su potpisale samo 35 sporazuma. Sa druge strane, u samo jed-nom danu, 15. maja 2010. godine, turska i grčka nadležna tela su potpisala 25 sporazu-ma i održan je zajednički sastanak saveta sa svim ministrima za stolom. Pre samo pet ili deset godina ovo je bilo nezamislivo. Turska i Grčka će nastaviti da održavaju zajedničke sednice kabineta predvođene obojicom premijera.

Sve dublja ekonomska međusebna zavisnost je važna za regionalnu integraciju. Sa tog as-pekta, RCC (Regional Cooperation Council – Savet za regionalnu saradnju) obezbeđuje važan forum koji treba ojačati. Svež pristup regionalnoj integraciji nalaže nov pogled na ulogu gradova u regionu. Mnogi gradovi su patili od podela nametnutih regionu to-kom cele istorije. Na primer, Solun je ranije bio centar ekonomske aktivnosti u Istočnoj Evropi, služio je kao kapija Istočne Evrope tokom vekova. Sa ovog stanovišta, Solun je bio sličan gradu Jedrene, Hadrijanopolj, u Turskoj. Dok je Solun bio luka celog Bal-

Balkan ima potencijal da predstavlja model kulturne koegzistencije koji može da postavi primer drugim Evropljanima u rešavanju pitanja multikulturalizma.

ljudi odgovorni za donošenje politika treba da imaju odlučnost da pretvore 21. vek u vek reintegracije balkanskog regiona.

9

avi primer drugim Evropljanima u rešavanju pitanja multikulturalizma. Uprkos gorkim iskustvima iz devedesetih godina, multi-kulturalizam na način na koji se doživljava i primenjuje na Balkanu tokom vekova, je autentičan u smislu da predstavlja odraz raznovrsnosti regiona. To nije skorašnji nus-proizvod uslova nametnutih migracijama; multikulturalizam Balkana je uglavnom kulminacija autentičnog istorijskog iskustva koje se akumiliralo tokom vekova. Multikul-turalizam u Parizu, Londonu ili Berlinu je rezultat migracije, koja je samim time dovela do reakcijskog i, do određenog stepena, od-brambenog otpora kod nekih. Balkanski re-gion odražava mnoge vredne praktične lek-cije i ima ogroman potencijal da doprinese oblikovanju sfere kulture u Evropi.

duboko u istoriji šireg evropskog kontinenta i budućnost regiona će uvek biti u Evropi. Uzevši u obzir spajanje njihivih sudbina, budučnost Evrope će isto tako biti oblikovana budućnošću Balkana. EU treba da nastavi sa svojim naporima da postane više multikultur-na i ekonomski konkurentna, kao i politički i strateški relevantniji učesnik na svetskoj sceni. Iako stabilan i prosperitetan Balkan će verovatno biti mikrokosmos Evropske Unije, percepcija je nažalost drugačija. Mnogi Ev-ropljani misle da je balkanski region teret EU. Narodi balkanskog regiona treba da rade zajedno da bi pokazali svojim evrops-kim partnerima da Balkan ne samo što nije teret već je naprotiv vredan resurs koji može da doprinese evropskoj kulturi više od bilo kog regiona u Evropi. U rukama političara u regionu je da naprave Balkan centrom atrak-cije za EU i područje ekonomske interakcije na međusebnu korist.

Balkan ima potencijal da predstavlja model kulturne koegzistencije koji može da post-

Prošlost regiona je duboko u istoriji šireg evropskog kontinenta i budućnost regiona će uvek biti u Evropi.

10

kada se region suočava sa negativnim im-plikacijama međunarodne finansijske krize. Turska je zemlja članica G-20. Kao jedina balkanska država u G-20, ona bi mogla da zastupa interese Balkana u ovoj organizaciji. Novo razumevanje solidarnosti, konsultacije i razvoj zajedničkih projekata u ovim global-nim forumima pozitivno će uticati na region-alnu saradnju na Balkanu i obratno.

ZAKLJUČAK

Ova godina i predstojeće godine predstavljaće istorijsku prekretnicu za razvoj novog pris-tupa regionalnoj saradnji na Balkanu. Predsedništvo Srbije nad SEECP, nakon uspešnog predsedništva Crne Gore, će pred-stavljati odličnu šansu da se upustimo u debatu o tome kako da unapredimo insti-tucionalnu arhitekturu regionalne sarad-nje u balkanskom regionu. Ideje i principi predstavljeni u ovom radu, koji se zasniv-aju na principima metodologije i politike, su skroman pokušaj u ovom pravcu i mogle bi vrlo dobro da se prošire relevantnim in-

Četvrti politički princip nalaže potrebu za razvojom zajedničkog stava i pozicije u re-gionalnim i globalnim organizacijama. U Ujedinjenim Nacijama, trenutno ne postoji nikakav mehanizam za konsultacije unutar-Balkana; ovome se mora hitno obratiti pažnja. Za određena pitanja, postoji prostor za promociju dijaloga unutar-Balkana, što bi olakšalo formiranje zajedničkih stavova. U NATO-u takav dijalog i mehanizam za konsultacije bi takođe doneo plodove. Na primer, U NATO-u bi trebalo uložiti više truda razmišljajući o pitanjima kao ovo: kako mogu balkanske zemlje da se ujedine u NATO-u da diskutuju i promovišu članstvo drugih balkanskih država? Odobrenje statusa Akcionog plana za članstvo (Membership Ac-tion Plan – MAP) Bosni i Hercegovini prošle godine je dobar primer u tome zato što su sve balkanske zemlje podržale ovu inicijativu. Iako još uvek nije ostvarena, ipak predstav-lja pozitivan korak napred. Drugo pitanje se bavi zastupanjem u globalnim ekonomskim i finansijskim institucijama, posebno u vreme

11

balkanskog mira u 21. veku. Još jedan veliki korak u pravcu stavaranja nove budućnosti za region bi bilo uspostavljanje grupe “mudra-ca” koji bi izvršili procenu izazova 21. veka i razvili predloge za poboljšanje regionalne saradnje.

Do sada smo ga nazivali samo „procesom”, ali verovatno je krajnje vreme da se produbi institucionalna arhitektura SEECP-a, da bi organizacija napredovala od jednostavnog konsultativnog foruma ili procesa. Potrebno je da ima institucionalizovanu strukturu da bi bila održljiva i efektivna. Sa ove strane, jedan zadatak grupe mudraca, koja bi se sastojala uglavnom od intelektualaca, političara, ili diplomata iz svih zemalja članica, bi mogao biti da predlaže načine da se stvore novi in-stitucionalni okviri da bi SEECP usmeravao rad političara u regionu.

telektualnim i političkim mišljenjima drugih zainteresovanih strana u regionu. Poenta dis-kusije u ovom radu je da ljudi zaduženi za us-vajanje politika treba da usvoje novu viziju u saglasnošću sa duhom 21. veka pri donošenju rešenja za regionalne probleme.

Sa svoje strane, Turska ima volju da obezbedi nekoliko konkretnih pridonesa. Sa jedne strane, mogli bi da preduzmemo zajednički projekt za obeležavanje stogodišnjice Balkan-skih ratova. Mogu da zamislim kako razvi-jamo opredeljene projekte na širu temu „Od Balkanskih ratova do balkanskog mira.“ Mo-gli bi da proglasimo 2012. godinu za godinu

Mogli bi da proglasimo 2012. godinu za godinu balkanskog mira u 21. veku.

Republika Turska; Ministarstvo spoljnih poslova;

Centar za strateška istraživanja

Dr. Sadık Ahmet Cad. No. 8 Balgat- 06100 Ankara / Turska

www.sam.gov.tr strategy@mfa.gov.tr

Tel: (+90) 312 292 26 22 Fax: (+90) 312 292 26 35

Naša početna pretpostavka je da ovaj region

pripada lokalnim narodima koji žive ovde

vekovima i produžiće da žive u ovom regionu. Sve

etničke, verske i jezične grupe su sastavni deo

regiona i to će ostati tako i u godinama koje su

pred nama. Niko ne bi trebalo da pretpostavi bilo

kakvo isključivanje stanovništva ili progonstvo

bilo kog pojedinca. Nacije u balkanskom regionu

nisu samo susedi koji žive jedan do drugog,

oni isto tako formiraju jednu porodicu sa

tesnim društvenim i kulturnim vezama koje ih

povezuju. Ovaj region je kao čorba, i biće ukusna

samo ako sadrži so i sve druge odgovarajuće

sastojke. Ako izvadimo bilo koji sastojak, čorba

će biti neukusna; odatle dolazimo do značaja

regionalnog vlasništva. Srbi, Albanci, Turci, Grci,

Bošnjaci, Bugari, Hrvati, Rumuni, Makedonci

između ostalih, će živeti zajedno u sledećem

veku, noseći svoja bogatstva na zajedničku

trpezu.

vision papersCenter fo

r Strategic Research

Broj 1, Oktobar 2011. godine

Vizija budućnosti za Balkan

Prof.Dr. Ahmet DAVUTOĞLUMinistar spoljnih poslova

Republika TURSKA