VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA - · PDF fileopštom istorijom tog vremena koja nije sporna. Na kraju dajem važniju opštu bibliografiju i listu nekih skraćenica koje sam upotrebio u napomenama

STTVN RANSIMENprof<e«or Triniti koledža

Kembriđž

VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA

MINERVA / SUBOTICA - BEOGRAD /1964.

P R E D G O V O H

Cilj je ove knjige da pruži opštu sliku civilizacije Rimskog carstva u vremenu kada je njegova prestonica bio Carigrad — one orijentalizirane grčko-rimske civilizacije koju je najbolje nazvati vizantijskom. To je dug period; u toku jedanaest vekova desile su se mnoge promene i preinačenja. Ja sam se međutim trudio da se više tisredsredim na kvalitete koji su karakterisali vizantijsku istoriju u toku njezinog trajanja. Pokušavajući da održim obim knjige u razumnim granicama, dotakao sam se ne- zasluženo kratko izvesnih vidova ovog predmeta. Naročito su vizantijsko pravo i vizantijska umetnost obrađeni sasvim nesrazmerno njihovoj važnosti. Pravo, ako se izostave opšte stvari, predstavlja šumu zamršenih pojedinosti, a umetnost okean suprotnosti i različitih ukusa, o kojim su čak i uopštavanja vrlo opasna. U obadva ova sluČaja opšimiji prikaz zahtevao bi više stranica nego što ova knjiga može da dozvoli. Zaista, tamo gde izgleda da sam suviše sažet, moram da zamolim svoje kritičare da budu blagonakloni i da imaju na umu da bi veća darežljivost na ovim mestima, na drugim značila veću štedljivost.

Namena napomena je da pokažu izvore karakteristič- nih pojedinosti i da pruže kratku bibliografiju na odgova- rajućem mestu. Izostavio sam ih u Glavi II, u kojoj se bavim

5

opštom istorijom tog vremena koja nije sporna. Na kraju dajem važniju opštu bibliografiju i listu nekih skraćenica koje sam upotrebio u napomenama.

2eleo bih da izrazim svoju zahvalnost g-ci R. F. Forbes na pomoći oko korekture.

S. R.T R IN IT I KOLEDZ

KEMBRIDZ decem bra 1932. god.

GLAVA I

OSNIVANJE CARIGRADA

Grad Vizantium osnovali su mornari iz Megare godine 657. pre Hrista na najisturenijem delu Evrope, tamogde Bosfor prelazi u Mramorno more. Te obale nisu bile nepoznate grčkim kolonistima. Još nekoliko godina ranije, drugi Megarani osnovali su grad Halkedon na suprotnoj, azijskoj obali i stekli glas koji je ušao u poslovicu zbog toga što su bili slepi i previđeli bolje mesto preko vode. Ipak, čak i Halkedon je imao preimućstva, po svom polo- Žaju, nađ nekoliko gradova na Bosforu.

Evropa je od Jugozapadne Azije odsečena dvema velikim vodenim površinama, Cmim i Jegejskim morem; ali između tih mora Trakija se izbočila da bi se Maloj Aziji približila, toliko da su dva kontinenta bila odeljena samo sa dva uska kanala, Bosforom i Helespontom, ili Darda-nelima, i kopnom okruženim Mramornim morem. Od ta dva kanala koja je lako preći, Bosfor je malo pristupačniji sa azijskog kontinenta, jer putnici izbegavaju penjanje na bitinijski Olimp ili Idu, a daleko je pristupačniji iz Evrope zbog oštrog ugla kojim trački Herzonez izbija da bi for- mirao Helespont. Tako, ljuđi i roba, kada bi putovali kopnom sa jednog kontinenta na drugi, skoro neizbežno bi prolazili kroz grad na Bosforu; dok su brodovi, ploveći

7

između Crnog i Jegejskog mora, svakako morali proci blizu njegovih kejova. Bosfor se nalazi na raskrsnici dva istorijski najvažnija trgovačka puta.

Halkedon nije bio rđavo postavljen, ali ipak njegovi osnivači bili su čudno slepi, jer evropska strana ima jedno preimućstvo koje je nedostajalo istočnom. Upravo pre no Sto vode Bosfora pređu u Mramomo more, pruža se u unutrašnjost, prema severo-zapadu, veličanstveni zaliv, u dužini od oko sedam milja, povijen kao srp ili rog a u istoriji poznat kao Zlatan rog. Između Zlatnoga roga i Mramomog mora nalazila se brdovita izbočina, u obliku vrlo grubog ravnokrakog trougla, sa zatupastim temenom okrenutim prema Aziji. Grad koji bi bio postavljen na tu izbočinu bio bi ne samo obezbeđen prirodnim pristaništem u kome bi neka velika armada mogla da se usidri u savr- Senoj sigumosti, nego bi takođe bio zaštićen morem sa svih strana sem jedne. Jedina nezgoda bila je klima. To- kom zime i proleća skoro neprestano duva preko Crnog mora sevemi vetar iz ledenih stepa, prožimajući hladno- ćom kolonistu naviknutog na zaštićene doline Grčke, što je predstavljalo veliku suprotnost vrućim, spamim letima koja su zatim nailazila. I taj sevemi vetar, udružen sa jakom jugozapadnom strujom u Bosforu, često je spre- čavao brodove na jedra da zaobiđu rt i stignu u Zla- tan rog.

Možda je ta neprivlačna klima sprečila Vizantium da skoro hiljadu godina ne postane veliki grad. Sta više u velikim danima Grčke, za azijsku robu bilo je brže i sigurnije, s obzirom na varvarsko stanje u Trakiji, da prelazi u Evropu iz Smirne ili Efeza. A li njegova važnost kao tvrđave bila je uskoro uočena. U Peloponeskom ratu oko njega su se grabili zbog njegovog vladanja ulazom u Cmo more, sa čijih se žitnih polja na severnoj obali Atina hra- nila. Filip Makedonski i njegov sin Aleksandar ocenili su

8

u njemu glavnu kapiju prema Aziji. Kimski carevi počeli su da smatraju njegovu strategijsku snagu kao pretnju. Vespazijan je poništio njegove privilegije. Sever, protiv čijih se trupa grad držao dve godine pomažući izgubljenu stvar Pesceniusa Nigera, porušio je sva njegova utvrđe- nja; ali ih je Karakola ponovo sagradio. Galienus je sleđio Severov primer, što je imalo za posledicu da su gotski pirati nekažnjeno plovili kroz tesnace u Jegejsko more. Zbog toga je Dioklecijan bio primoran da još jedanput podigne ziđine. A li njegove pune mogućnosti kao tvrđave nisu bile otkrivene sve do drugog Licinijanskog rata 322— 3. godine, kada je Licinius od njega stvorio stožer cele svoje borbe protiv Konstantina. Licinius je bio upro- pašćen zbog gubitka flote u Helespontu i njegova vojska bil'a je konačno poražena kod Hrisopolisa; posle njegove predaje nije bilo potrebno da se tvrđava više drži. A li njegov veliki protivnik naučio je Liciniusovu strategiju; Konstantin je video još dalje mogućnosti Vizantiuma. Tek je rat bio svršen kad je car već poveo arhitekte i nadzor- nike oko grada i njegove okoline, i građevinska delatnost je otpočela.

Još nekoliko decenija ranije, rimski carevi su osetili potrebu jednog novog administrativnog središta. Sam Rim postajao im je nezgodan zbog svojih republikanskih i senatorskih tradicija i svoga nepoverenja u njihove nove istočnjačke zamisli o suverenitetu. Pored toga, Rim se nalazio vrlo daleko od dve granice prema kojima se pažnja careva sve više obraćala, to jest prema jermensko-sirij- skoj granici i Dunavu. Maksimijan je vladao iz Milana; Dioklecian se pokrenuo prema istoku i od Nikomedije stvorio svoje glavno sedište. Konstantin se zabavljao sen- timentalnom idejom da od svog rodnog mesta, Naisusa ili

. Niša, stvori novu prestonicu, a kasnije se dao na posao da obnovi Troju. A li kada je njegova pažnja bila privučena

9

na Vizantium, njegova veća preimućstva bila su očigledna.ViSe nije bilo oklevanja. Utvrđivanje je počelo u novem-

»

bru 324. i, pet i po godina kasnije, prestonica je bila završena. Car je 11. maja 330. godine obavio svečano osvećenje grada pod imenom Novi Rim; ali su ljudi vise voleli da ga po njegovom osnivaču nazivaju Konstan- tinopolis.

Godinu 330. najbolje je uzeti kao datum početka vizantijske istorije1. A li osnivanje Carigrada, iako beskrajno najdalekosežnija, bila je samo jedna od reformi i promena koje su već počele postepeno da pretvaraju pagansko carstvo Rima u carstvo koje mi nazivamo vizantijskim. Kra- jem trećeg veka posle Hrista reforme u rimskom carstvu bile su neophodno potrebne. Ovde nije mesto da se u pojeđinostima nabrajaju uzroci propasti starog rimskog sveta2. Sažeti ukratko, to su bili administrativni i finansijski haos i slabost, suviše moći u rukama ambicioznih vojnika i novi nizovi opasnosti na granicama. Rim je stekao svoje teritorijalno carstvo veličanstveno održavanim oportunizmom. Svaka osvojena provincija trebalo je da bude što je mogućno brže umirena odobrenjem da zadrži mnoga lokalna prava i običaje. Sledstveno tome, svaka provincija iziskivala je različit tip administracije. Stanje u centralnoj vladi povećavalo je raznolikost. Diarhija, koju je Avgust tako glasno objavljivao, i prema kojoj je

1 O Dioklecijanovlm i Konstantinovim reformama viđi naro- čito Stein, Geschichte des Spiitromischen Reiches, I pessim; Mau- rice, Numismatique Constantinienne, vol. II, uvođ, i Constantin le Grand; Leclerq, članak o Konstantinu u CabroUovom Diction- naire đ’Archeologie Chrćtienne, 2262—95; Baynes, Constantine and thc Christian Church u Brit. Academy Papers, vol. X V (sa punom blblloRrafijom).

• Oni su dati u Rostovtzcff, Social and Economic History of the Homan Empire, 478—87; Bury, Later Roman Empire, 1, 302—13.

10

Senat delio suverenitet sa carem i povremeno vladao izvesnim provincijama, samo je povećavala zabunu, ne obezbeđujući nikakvu stvarnu kočnicu caru. Finansije su odražavale nered koji je vladao. Oporezivanje je bilo visoko ali različito i nepravilno, i znatan deo ostajao je u rukama zakupaca poreza. Bogatstvo je bilo neravnomerno raspoređeno. Moglo se još naći mnogo milionera, ali bilo je čitavih provincija utonulih u siromaŠtvo. Pored toga, carstvo je odavno patilo od negativnog trgovinskog bi- lansa. Već u Plinijevom vremenu uvoz iz Indije prevazi- lazio je izvoz godišnje za 600.000, a iz Kine za đaljih 400.000 funti1 i to stanje nije nikada bilo ispravljeno. U toku ranog carstva imperijalni kovani novac postepeno je gubio vrednost, a od Karakaline vlađavine pad je bio brz; tako da na kraju bakami novac nije imao u sebi nikakve legure, a srebreni je došao dotle da je u sebi sadržavao samo dva procenta srebra.

Suočene s administrativnom zbrkom i neprekidnim finansijskim brigama, građanske vlasti bile su nemoćne. Jedina stvama snaga nalazila se u rukama vođa armije. Rim nije mogao bez svojih legija. Duge granice trebalo je čuvati, policija je bila potrebna u provincijama, čiju je prirodnu nepokomost lako zapaljivalo ekonomsko glob- ljenje. Upravnici velikih provincija imali su na raspolo- ženju po jednu legiju; ponekad su komandovali čak i ve- ćim armijama. To nije moralo da bude opasno da je postojala jaka centralna vlada i utvrđeno pravilo nasle- đivanja u carstvu. A li malo je carskih dinastija dostizalo jedva treću generaciju. Presto je postajao sve više i više nagrada najjačem vojnom vođi, a slavoljubivih generala bilo je mnogo. U toku trećega veka, skoro svaka provin-

* Vidi, Bury, op. cit.

11

cija bez razlike bila je u rukama ponekog uzurpatora i carstvo jej praktično, retko bilo ujedinjena državna zajednica.

Nered je postao još ozbiljniji u trećem veku zbog novog pritiska na granicama. Od ranih dana carstva, azijska granica, koja je išla od Jermenije do Arabije, redovno je zadavala malo briga. Parćanska kraljevina Arsacida nalazila se u sporom opadanju. Ali, rano u trećem veku uzđigla se u Persiji nova dinastija Sasanida, narodna, nacionali- stička i zoroastrijanska, koja će u toku četiri veka da bude nasrtljiv neprijatelj Rima. Sasanidi su u trećem veku pobedili četiri cara, i čak zarobili imperatora Valerijana; a njihova snaga, izgledalo je, povećavala se iz godine u godinu. U isto vreme evropska granica iziskivala je poja- čanu budnost. Od Cezarovih dana guverner Galije imao je težak zađatak da čuva granicu na Rajni od mnogobroj- nih zapadnonemačkih plemena s druge strane reke, a ova su žuđela da izbiju iz Šuma na koje su bila ograničena. A li sada je nastao pritisak sa Dunava. Istočnonemačka plemena, naročito Goti, naseljavali su se na suprotnoj obali i svaki novi pokret ili seoba u stepama iza njih verovatno bi ih naterao da pređu reku. Gotski problem bio je jasna pretnja, i uprkos napora careva, kao Klaudija II, nije pokazivao izglede na poboljšanje.

Takva je bila politička pozadina života u trećem veku. Standardi civilizacije bili su još visoki. Iako su siromasi, robovi i slobodnjaci nalazili malo poboljšanja u svom položaju, a mnogi od njih su živeli od milosrđa države, dok su bogatije klase uživale materijalne udobnosti i luksuz koji su prevazilazili sve što je svet do tada video. Rimska vladavina uvek je predstavljala snažan program javnih radova; kupatila, hramovi, pristaništa i drumovi, sve je to povećavalo ugodnosti života. Saobraćajne veze su bile brze, lake i sigurne. A li sva ta udobnost, sva ta

12

sigumost bila je izložena iznenadnim i dugim prekidima. U čestim građanskim ratovima mimi građani mogli su se neočekivano naći obeščašćeni, opljačkani ili čak osuđeni na smrt. Nesigumost je vodila ka razočaranju u stvari ovog sveta, razočaranju koje će postati glavno obeležje kulture toga doba.

Kulturno, carstvo je bilo podeljeno na dva dela. Pro- vincije od Ilirika pa prema zapadu govorile su latinski kao opštim jezikom; u provincijama na istoku taj jezik bio je grčki. Veza je bila više prividna nego stvarna; jer dok je Zapad davao skoro sve ljude od akcije, careve i državnike, misaoni ljudi sa Istoka sledili su vođstvo sveta koji je govorio grčki. Samo u Africi i Galiji latinska kultura imala je vlastitu stvaralačku snagu. Za ostale đelove carstva Latini su obezbeđivali javne radove i transcen- đentalni smisao za zakon, što je bilo otisnuto na licu Istoka, pa čak i nadživelo nerede. Civilizacija Istoka bila je još neprestano helenistička civilizacija, mešavina kla- sične grčke sa semitskim i iranskim shvatanjima; ali udeo klasične GrČke toliko se smanjio da je pre predstavljao jaku tradiciju nego životnu snagu. Individualizam, koji je bio bitan za helensku kulturu, nije mogao dugo da nadživi propast države-grada, pa čak ni pretvaranje Makedonske kraljevine u svetsko carstvo, u čijem upravljanju Grk nije imao udela. A li umetnost i književnost još su se držale starih grčkih uzora ili njihovih veličanstvenih reprodukcija stvorenih u Avgustovom Rimu. Umetnik je sada dodavao samo preteranu ljubav prema dimenzijama i prema svakoj pojedinosti koja bi mogla da istakne ve- štinu njegove tehnike. Hramovi, statue, epske pesme, sve je to bilo pretrpano veličanstvenošću i doteranošću. Samo poneka lirska pesma ili slika bila je spontana, kao i satira, prirodan samo-izraz vremena punog razočaranja. Svet Rimskog carstva bio je dobro obrazovan i pun smisla

13

zn entetiku; ali velika civilizacija kojoj se divio i koju je kopirao, sada je bila smetnja. Spas je dola/.io sa druge strane, sa sirijskog istoka.

Već u trećem veku arhitektura je počeln da odiše novim sjajem koji je bio istočnjački i neposredan. Ali Istok će trijumfovati nad klasičnom tradicijom ne toliko svojim shvatanjima veličanstvenosti, koliko svojim čisto duhovnim zamislima. Eazočarano doba okreće se prema religiji kao pribežištu od neizvesnosti ovoga sveta. A li stare religije, paganska životna radost Grka i idoli države Rimljana malaksali su kada je život postao pun straha, a država bila u oČevidnom opadanju. Istok je mogao da ponudi veću utehu. Kada je Rim prvi put došao u dodir s Istokom, misterijske religije boginje Izide i Velike ma- tere širile su se prema zapadu, i broj njihovih pristalica postepeno je rastao. U tajnom ritualu i vežbanjima koje su te boginje propisivale, zamor od života prelazio je u višu realnost. Ovi kultovi više su privlačili ljude prefi- njene i misaone. Vojnik i čovek od akcije više je voleo mitraizam, kult iranskog porekla, obožavanje Apolona, Nepokoreno sunce. Do trećeg veka mitraizam se proširio kroz celo carstvo obuhvatajući u svojoj moćnoj organizaciji veliku većinu vojske. Mitraizam je isto tako bio začinjen sjajem i ceremonijama, ali manje predan sudbini. Umesto toga on je donosio osećanje drugarstva i discipline za borbu protiv beznadežnosti i usamljenosti ovog sveta. A li mitraizam je bio suočen sa jednim jačim protivnikom, religijom koja se neprimetno začela u Palestini, i koju su ljudi nazivali hrišćanstvom.

Nije bilo iznenađujuće što je hrišćanstvo postalo po- bedonosna vera. Njegova poruka imala je mnogo širu pri- vlačnost od ijedne druge. Istočnjak, sa svojim prividnim strpljenjem, u stvari je vrlo nestrpljiv. Nesposoban da podnosi bol i brigu, on odmah pribegava vezi sa višim

14

stvarima, i beži iz sfere zemaljskih utisaka. Zapadnjak negoduje protiv uboda, jer ubod boli. Njegova uteha leži u nadi i veri da to neće večito da traje. Helenizirani Grk nalazio se na sredini puta. Iza njegovog obožavanja prirode skrivao se misticizam, a ljubav prema simbolizmu bila mu je urođena. Sve te žudnje mogle su da budu za- dovoljene u hrišćanstvu. Hrišćanstvo je podsticalo misticizam, propovedalo eshatologiju nade, bilo bogato simbo- lima i imalo plemenite verske obrede. Pored toga ono je imalo naročitu privlačnost za niže klase učenjem da je u božijim očima rob jednak caru, i propisivanjem bratske ljubavi i drugarstva; to učenje preporučivalo ga je čove- koljupcima; nijedna druga religija nije dovodila milosrđe do takve praktične upotrebe. Hrišćanska crkva bila je odlično organizovana. Od vremena svetog Pavla njezine vođe bili su sposobni administrativci. I, ona je imala dva neizmema preimućstva nad svojim suparnikom, mitraiz- mom. Prvo, ona je dopuštala ženama da igraju znatnu ulogu u njezinom životu. Ortodoksni propovednici mogli su stvamo da žale i optužuju potpunu jednakost polova koju su propovedali montanistički jeretici; ali su žene u istoriji crkve uvek igrale istaknutu ulogu. Kao đakoni ili uskoro potom igumanije, one su mogle da postanu važne ličnosti1. Mitraizam, s druge strane, bio je religija muška- raca. Ne nailazimo nikakav trag ženama kao njegovim pri- stalicama. Druga velika snaga hrišćanstva ležala je u uticaju grčke filozofije kome je ono od najranijih dana do- zvolilo da vrši na njega uticaje. Taj uticaj dao je hrišćan- skoj teologiji intelektualan sadržaj, što ju je učinilo pri- hvatljivom za mnoge najsposobnije i najdublje mislioce tog vremena. Ni mitraizam ni misterijske religije nisu mogle

1 Zenski manastiri stvamo su prethodili muškim. U Egiptu ih je bilo više u trećem veku: Smith, Early Mysticism in the Near East, 34. i dalje.

15

da dadu ljude takvih duhovnih sposobnosti kao što su bili rani hrišćanski oci, Ijude kao Origen, Irinej, Tertulijan ili Kliment Aleksandrijski, mislioce koje su prevazišli samo njihovi naslednici, oci iz četvrtog veka. Uprkos šizmi na Zapadu i jeresi na Istoku, hrišćanska crkva brzo je postajala najmoćnija pojedinačna organizacija u carstvu. Nijed- na jeres još nije ugrožavala crkvu. Gnosticizam, najjači među svima, nikada nije imao vrlo mnogo pristalica, i uskoro se raspao na manje sekte; pa iako je Mani sada stvarao svoju čudnu mešavinu gnosticizma i zoroastrijan- skog dualizma, koja je uživala izvesnu popularnost u četvr- tom i petom veku, centar manihejstva ležao je iza persijske granice.

U postepenom napredovanju, hrišćanstvo su bez sumnje pomagale legenđe njegovih svetaca i njegova dobro posvedočena Čuda. Jer tada su živele sujeverne generacije. Avgustovsko doba razuma bilo je kratko. Sada su ljudi govorili o čudnovatim delima Apolonija iz Tiane, i verovali u priče kao što su one koje je pričao Apulej. Proricanje sudbine i vračanje bili su se jako razvili. Demonologija je bila podignuta na stepen nauke. Praznoverice zbog kojih su istoričari iz osamnaestog veka prezirali vizantijsku civilizaciju, bile su nasleđene iz vremena starog carstva, iako su mnoge, do tada paganske, bile pripisivane hrišćanskoj crkvi. Cak je i filozofija išla popularnom stazom. Pre nego što je uvenuo, stoicizam je na Zapadu životario dok nije dao Marka Aurelija, ali na Istoku, za izvesno vreme, jedino je neoplatonizam zadržao svoju vitalnost. Sada, u rukama Porfirija i Jambliha, neoplatonizam je dobijao groz- ničav izgled mađioničarstva i magije i sveobuhvatnog poli- teizma. U stvari, učenja hrišćanskih otaca bila su verovatno bliža platonizmu nego doktrine koje su isticane u filo- zofskim školama.

16

Godine 284. carska vlast prešla je u ruke Dioklecijana, rođenog u Iliriji, prvog velikog konstruktivnog državnika koga je rimski svet dao posle Augusta. Dioklecijan je bio potpuno svestan stanja carstva, i svoju vlađavinu posvetio je dalekosežnom programu reforama. Njegove glavne namere bile su da centralizuje i uvede jednoobraznost u administraciju, da podvede armiju pod stvarnu kontrolu vlade, da popravi finansijsku situaciju stabilizacijom carskog novca; i da čitavo ovo delo potvrdi uzdizanjem carevog položaja.

Kroz celu istoriju carstva postojala je težnja ka jed- noobraznosti, potvrđena primerom postepenog proširenja Timskog građanstva, tako da uključi svakog slobodho rođe- nog podanika carstva, kao i primerom skorašnjeg nestanka i poslednje provincije kojom je upravljao senat. A li haos koji je prethodio Dioklecijanovom stupanju na presto na- metao je potrebu jednog potpuno novog sistema. Diokle- cijan je smatrao carstvo za suviše veliko da bi njime vla- 'dao jedan car. Od prvih cezara našlo se za potrebno da postoji isto tako i jedan grčki ministar spoljnih poslova kao i latinski. Dioklecijan je tu osnovnu podelu sproveo dalje. On nije stvorio dva carstva, ali je naredio da carstvo treba da ima dva cara, po jednog sa seđištem u svakoj njegovoj polovini. Da bi osigurao mirno stupanje na presto, svakom caru trebalo je da pomaže cezar koji bi bio njegov naslednik. U međuvremenu, provincije su ponovo podeljene na četiri velike prefekture, Galiju, Italiju, Iliri- lcum i Istok, pod četiri pretorska prefekta, koji su bili naj- Viši službenici u državi. Prefekture su dalje bile podeljene na velike provincije, nazvane dieceze, čiji je upravnik obično imao titulu vikara i bio podređen prefektu, iako su provincije poznate kao Azija i Afrika zađržale prokonzule sa privilegijom da saobraćaju neposredno sa carem.

^.Vfeaotijalta^cfrilizBdja 17

Da bi se upravljalo tako reorganizovanim carstvom usta- novljena je mreža novih činovnika, a birokratiji su data nova ovlašćenja.

Glavna karakteristika ove nove birokratije bila jenjezino potpuno odvajanje od vojnih vlasti. Njihove funk- cije bile su kombinovane samo na nekim granicama, iako je sam prefekt u početku bio i vojni i civilni službenik. Ogromna vojna organizacija bila je izgrađena pored civil-ne, pa je postojala nada da će to odvajanje vlasti biti koč- nica za nelojalne generale. U isto vreme Dioklecijan je osnovao carsku armiju, koja je za vreme rata ili pobune mogla da bude hitno upućena u ma koji deo carstva.

Reformisano carstvo trebalo je da bude sačuvano krutim sistemom kasta. Sledeći ideju koju je prvi nabacio carAurelian, Dioklecijan je naredio da sin mora bezuslovno da nasledi očevo zanimanje, ma kakvo ono bilo. Socijalni poremećaji bili su postali vrlo česti, bogatstva su sticana i gubljena tako brzo da je on shvatio da se samo takvom strogošću može održati stabilnost i stvoriti bilo kakva mo-gućnost za prikupljanje redovnih državnih prihoda. Re- grutacija za armiju iz srednjih društvenih klasa bila je takođe jedno preimućstvo. članovi senatskog plemstva, opasni i zbog svog bogatstva i oligarhijskih težnji, bili su brižljivo isključeni iz njezinih redova.

Dioklecijanovi pokušaji da stabilizuje novac pokazali su se manje uspešni. On nije mogao da vrati kovani novacna položaj koji je ovaj imao pod Avgustom; a obilje njegovih pokušaja da iskuje novac pune vređnosti doveo je konačno, na njegovo iznenađenje, do porasta cena. Da bi to suzbio, car je 301. godine obnarodovao čuveni dekret koji je čvrsto utvrđivao cenu svakog pojeđinog artikla. Dekret nije imao uspeha. Bilo je ostavljeno Konstantinuda novac postavi na čvrstu osnovu.

18

Najtrajnija Dioklecijanova reforma bila je najmanje opipljiva — njegovo uzđizanje carskog dostojanstva. Shva- tanje o božanstvu vladara bilo je odomaćeno na Istoku i postalo je moderno u vreme helenističkih monarhija. U orijentalnim provincijama carstva ono nije nikada zamrlo;car je do izvesne mere postajao božanstvo. A li Rim, sasvojom tradicionalnom mržnjom prema kraljevima, nikadato nije odobravao. Shodno tome, Avgust je rešio da ne za-vede nikakav spoljni sjaj koji bi podsećao na veličanstvo.On je bio samo prvi građanin u carstvu, pristupačno, iakoznačajno ljuđsko biće. Uskoro se počelo smatrati kao do-bro za podanike da preminuli car bude proglašen za boga; ali pravi Rimljanin odobravao je ciničke Vespazijanovereči na samrti1. Uprkos ličnog laskanja koje je zahtevao Domicijan ili Heliogabala, ovaj stav održao se na Zapadu, i verovatnost iznenađne smrti, koja je izgledala kao deo carske profesije, nije povećavala carev ugleđ. Dioklecijan je uviđao da će careva vlast biti veča, a njegov život sigur- niji, ako car postane polubog.

Novo ustoličeni persijski Sasanidi okružili su se debe-lim oreolom veličanstvenosti. Dieklecijan je pozajmio od njih mnogo spoljnjeg sjaja. Imperator se više nije slobodno kretao među svojim pođanicima. On je živeo povučen u dvoru punom ceremonija, a evnusi, rasa prezrena i za- branjena u ranijem vremenu, služili su njegovu ličnost. Ljudi koji su tražili audijenciju morali su da padnu ničice pred carem, da ga obožavaju. On je sada nosio dijađemu, skrletne čizme i purpumu odeću. Zakon je u očima Rim- ljana bio skoro božanski, a car je već dugo bio izvor zakona. A li Rim je bio uvređen novom spoljnom i istočnjač- kom pompom i despotizmom. Međutim, više nego car, Rim je trpeo zbog hladnih odnosa. Dioklecijan je vlađao Isto-

1 Ut puto, deus fio — mislim da postajem bog.

2* 10

9

kom iz Nikomedije kao priznati polubog, a Maksimijan, njegov savladar sa Zapada, više je voleo da stalno boraviu Milanu.

Dioklecijan je pojačao istinitost svog božanstva tvr- deći da potiče od Jupitera, kralja bogova, olakšavajući tako svoj ulazak u rimski Panteon. Maksimijan se odlučio za populamog, ali manje uvaženog pretka, Herkula. Konstan- cije, cezar na Zapadu, pokušao je da kombinuje svoju lič- nu religiju, mitraizam, s obožavanjem cara, postavši poto- mak Boga-sunca Apolona.

Ali, postojao je jedan veliki deo zajednice koja nije mogla obožavati careve koji su ovo zahtevali. HnŠćani, svojim jasnim razlikovanjem između carskog i božanskog, bili su spremni da budu dobri građani, dok god ne budu primorani da obožavaju državu. Ali, obožavati ljudsko biće, čak ako je ono i car, bila je stvar koju oni nisu mogli podneti. Dioklecijan je mislio da ne može da* dozvoli naj- iačoi religioznoj zajednici u carstvu da se ruga njegovomveličanstvu. On je pokušao sa pritiskom, ali je bio suocen sa fanatičkim otporom, i tako je počeo veliki progon. Hri- Šćani su ostali nekonformisti. Bilo je ostavljeno caru Kon- stantinu da nađe rešenje koje će sjediniti Cezara i Boga.

Reformisano Dioklecijanovo carstvo jedva je preži-velo njegovu abdikaciju u godini 305. Razne reforme osta- ie su, sa jednim bitnim izuzetkom. On je uČinio carstvo zavisnim od cara, ali sistem dva cara i utvrđen red stupanja na presto mogli su da deluju samo ako su kandidati za cara bili ljudi uzvišeni, bez ljubomore i sumnje. Titula cezara bila je opasna, vrlo visoka, ali ipak ne dovoljno. Ona se brzo izgubila. Umesto toga, več 311. godine postojala su četiri cara, Licinius i Maksimin na Istoku, Maksen- cijus i Konstantin, Konstancijev sin, na Zapadu. Pozomica je očigledno bila spremna za građanski rat.

20

Građanski rat prvo je izbio na Zapadu. Kratak, sjajan vojnički pohod 312. godine, od Kolmara do polja Saksa Rubra kod Milvijanskog mosta, učinio je Konstantina go- spodarem Zapada. Sledeće godine on je pomogao Liciniju da pobedi Maksimina i postane gospođar Istoka. A li i Kon- stantin i Licinius bili su i suviše ambiciozni da bi delili carstvo. Njihov prvi rat, 313. godine, bio je neodlučan, ali 323. godine Licinius je skršen kod Hrizopolisa i Konstantin je postao jedini car.

Tako se Dioklecijanov imperijalni kolegium završio neuspehom. A li u drugim stvarima njegovo delo se odr- žalo. Konstantin je zadržao njegov administrativni sistem,i uspeo je u onome u čemu Dioklecijan nije, to jest u uspo- stavljanju stabilnog novčanog sistema. Stari rimski nov-čani sistem nije mogao da bude uspostavljen, ali je Kon-stantin uveo novac s utvrđenom težinom zlata, solidus, prekomad zlatne poluge sa" njegovim utisnutim pečatom, negokovani novac na koji se pozivao natpis na njemu. Sistemje dobro funkcionisao. Carski solidus održao je u tokuosam vekova vrednost i ugled kojem nije bilo takmaca.

Konstantin je isto tako usavršio i dopunio Diokleci- janova nastojanja da pojača položaj cara i obožavanje carskog dostojanstva. U toku svog pohoda na jug protiv Maksencija, kada je njegova budućnost bila na kocki, Konstantinu i celoj njegovoj vojsci ukazalo se priviđenje. Pred njima, na nebu, ukazao se sjajan krst sa ispisanom legendom preko njega Hoc vinces; te noći, u carevom snu, Isus je potvrdio priviđenje. Duboko uzbuđen, Konštantin je usvojio Labarum, krst sa natpisom na vrhu, kao svoj amblem, i pod tom zastavom poveo je svoje trupe u pobedu.

Cudo se desilo u pravo vreme. Vizionar je pokazao političku oštroumnost. Konstantin je počeo karijeru pod pokroviteljstvom svoff tasta Maksin liiana. na ip nrpmn tn-

21

me pripadao Herkulovoj kući. Posle raskida sa Maksenci- jem, on se vratio mitraizmu, veri svoje porođice, i postao je Apolonov sin. A li Maksencije, kao i Maksimin na Istoku, usvojio je oštru protiv-hrišćansku politiku. Njegov protivnik morao je da pridobije hrišćane kao saveznike. Hri- šćani su, verovatno, predstavljali samo jednu petinu stanovnika carstva, ali su bili daleko najsnažnija pojedinačnareligija, saveznici daleko vredniji od sledbenika mitraizma, iako je Labarumt Što je bilo još korisnije, bio simbol skoro isto tako blizak mitraizmu.

Bez obzira šta je mislio privatno, posle bitke kod Sak- sa Rubra, izgleđa kao sigumo, prema njegovom kovanom novcu i zakonima, da se Konstantin predao hrišćanstvu. On je uništio Maksencija kao zatočnik hrišćanstva. On i Licinius borili su se kao hrišćanski zatočnici protiv pro- gonitelja Maksimina, i izdali 313. godine čuveni Milanski edikt, kojim je prvi put dato puno zakonsko priznanje hri- šćanskoj zajeđnici, A li Licinius je ostao pagan. I u svom napadu na njega, Konstantin je isto tako bio zatočnik hri- šćana. Hrišćanstvo i Konstantin bili su jedno prema drugom uzajamni dužnici.

Godine 325. Konstantin se pojavio kao zaštitnik hri- šćanstva na jedan novi način. Crkva je bila pocepana prepirkama između aleksandrijskog sveŠtenika Arija i njegovog episkopa o prirodi Isusovog božanstva. Konstantin je preuzeo na sebe da sazove crkvene velikodostojnike da se sakupe u Nikeji, na veliki sastanak, u istoriji poznat kao prvi Vaseljenski sabor; i tu, pod njegovim pređsedništvom, crkveni oci su odlučili da je Arijevo gledište pogrešno. Taj prvi Nikejski sabor bio je važan ne samo zbog stvaranja hrišćanske doktrine, nego i kao prvi primer cezaro-papi- zma. Konstantin je hteo da hrišćanska crkva bude državna crkva, sa carem kao svojim predseđnikom; a hrišćanstvo, u svojoj zahvalnosti prema njemu, nije se tome usprotivilo.

22

Na taj način izgledalo je da je završeno staro neprijateljstvo između crkve i države. Car je bio glava hrišćanske zajednice. Sada mu nije bilo potrebno da tvrdi kako vodi poreklo od Herkula ili Apolona; sada je imao novu svetost koja će mu oprostiti sve grehove. Krv njegovih protivnika,

; njegovog sina, pa čak i njegove zene, mogla je da uprlja njegove ruke, ali za svet on je bio Isapostolos, jednak apostolima, trinaesti apostol. Njegov ugled u duhovnim stvarima bio je povećan energijom u iskopavanju njegove majke Jelene, bivše Konstancijeve konkubine iz Bitinije. Konstantin ju je poslao u Jerusalim i uz čudotvomu po- moć, kojom su arheolozi danas retko udostojeni, ona je pronašla pravo mesto Isusovog raspeća i iskopala i sam Sveti krst i krstove razbojnika, koplje, sunđer i trnovu krunu, i sve relikvije skopčane sa stradanjem. Otkriće je zatalasalo hrišćanstvo i poslužilo carevoj majci da dođe do večne slave. Imena Konstantina i Jelene postala su i ostala najpoštovanija u istoriji hrišćanskog carstva.

A li preostalo je još jedno konkretno delo da bi se upotpunio preobražaj carstva. To je bilo osnivanje Cari- građa. Carstvo je trebalo da ima nov glavni grad na Isto- ku, ravan Rimu u svemu sem starosti, i uzvišeniji od Rima po tome Što će od početka da bude hrišćanski grad. Kori- snost novog glavnog grada bila je očigledna, Izbor mesta pokazao je genija. Ovde, svi elementi reformisanog carstva, prirodno će se izmešati, Grčka, Rim i hrišćanski Istok.

Carigrad je bio podignut na obali na kojoj se govorilo grčki i spojen sa jednim starim grčkim gradom. A li Kon- stantin je učinio još više da bi naglasio njegov helenizam. Njegova prestonica imala je da bude centar umetnosti i učenosti. On mu je sagradio biblioteke i napunio ih grčkim rukopisima; još više od toga, on je ispunio gradske ulice i trgove i muzeje umetničkim blagom dovučenim sa celog

23

grčkog Istoka. Građanin Carigrađa, šetajući svaki dan kroz grad, nikada nije mogao da zaboravi slavu svoga nasleđa.

A li to je bio i rimski grad. Preko dva stoleča dvor i veliki deo stanovnika govorili su latinski; latinski je još bio jezik obrazovanih Ijudi u balkanskoj pozadini. U želji da privuče stanovništvo iz svih delova carstva, Konstantin je dao gradskoj svetini privilegiju besplatnog hleba i igara, koju je uživala i rimska rulja; a više klase, prema legendi, bile su navedene da se presele na Bosfor poklonom palata koje su bile tačne kopije njihovih rimskih domova. Cari- grad je trebalo da bude drugi Rim. „Novi Rim koji je Ca- rigrad” ostao je do kraja njegov zvaničan naziv; a njegovi građani uvek su bili Rdmaioi. Veliki doprinos Rima novom carstvu bile su njegove administrativne teorije, vojnička trađicija i pravo. Građani Carigrada smatrali su se po narodnosti kao Rimljani, još dugo posle vremena kada se latinski jezik viŠe nije čuo na obalama Bosfora, i kada je u njima jedva bilo tragova italijanske krvi. Cak i u dvanaestom veku aristokrati su se hvalili da su njihovi pretci prešli ovamo sa Konstantinom1.

Treći elemenat bio je hrišćanski Istok. Carigrad je imao da bude hrišćanski grad. Hramovima starog Vizan- tiuma bilo je dozvoljeno da se održe malo duže, a izgleda da ih je nekoliko i sazidano za pagane koji su podizali grad2. A li pošto je rad bio završen, više se nisu smeli po- dizati. Istok sa svojim misticizmom već je bio zakoračio u rimski svet i učio ga da vlađaoce smatra kao božanstvo. Konstantin je poŠtovao Tihe, Sreću Grada i podigao veliki stub Apolonu, na kome je statuino lice bilo izmenjeno, tako da predstavlja njegov portret; i on je tu stojao sa svim atributima Boga-sunca, kako bi ga obožavali i pagani i mi- traisti i hrišćani. Hrišćanstvo je bila orijentalna religija. * *

24

1 Nićifor Vrijenije tvrdi to za Duke (N. Bryennius, 13).* Maurice, op. cit. II, LXXV.

9

Grčka filozofija ga je uobličila u formu prihvatljivu za Evropu, ali u osnovi ono je po svojim shvatanjima ostalo semitsko. Građanin Carigrada bio je potpuno svestan svoje grčke i rimske baštine, ali njegov osnovni pogled na život bio je različit. On se manje radovao životu u ovom ‘svetu i više se zanimao večnošću. Zbog takvog stanja duha lakše je primao ideje koje su đolazile sa Istoka nego one sa Za- pada; istorija Vizantijskog carstva je istorija prodiranja istočnjačkih iaeja koje su davale drugi ton grčko-rimskoj tradiciji, i istorija povremenih reakcija na to prodiranje. Jer uprkos svega toga, grčko-rimske tradicije istrajale su do kraja. Čak i u petnaestom-veku ljudi u Carigradu raspravljali su o prirodi njihove civilizacije. Oni su bili Rdmaioi, da li su isto tako bili i Jelini? Poslednji veliki građanin carstva, dao im je odgovor: „Iako sam Jelin po gOvoru” , — on je govorio, — „ipak nikada neću reći da sam Jelin, jer ne verujem u ono što su Jelini verovali. Voleo bih da se nazovem po svojoj veri, i ako bi me ko upitao šta sam, odgovorio bih „Hrišćanin” . . . Iako je moj otac stanovao u Tesaliji, ja se ne nazivam Tesalcem nego Vizantincem; jer-sam iz Vizantiuma” 1. Možemo da se dr- žimo Đorđa Sholarija Genadija i nazovemo civilizaciju sastavljenu od ovih elemenata vizantijskom; možemo smatrati kao njen početak svečanost od 11. maja 330. godine kada je car Konstantin posvetio veliki grad „Novi Rim koji je Carigrad” Svetom trojstvu i Majci božjoj.

1 Genadije, Disputatio contra Judaeum, izđ. Jahn, 2.

25

GLAVA H

KRATAK ISTORIJSKI PREGLED1

Reformisano carstvo, svečano proglašeno 11. maja 330. godine trajalo je hiljadn sto dvadeset i tri godine i osamnaest đana. U Evropi koja se menjala u toku tih vekova jedan činilac ostajao je stalan: rimski car, u auto- kratskoj veličanstvenosti, vladao je u Carigradu. U tom carstvu sve je u krajnjoj liniji zavisilo od cara. Istorija carstva, prema tome najprirodnije i najzgodnije, deli se prema dinastijama koje su jedna za drugom vladale. U početku su dinastije bile kratkoga veka. Po rimskom obi- čaju one su dostizale samo do treće generacije. A li poslednjih osam vekova bilo je ono skoro potpuno ispunjeno vladavinom pet velikih porodica: Iraklijanaca, Isavrija- naca, Makedonaca, Komnena i Paleologa.

Četvrti vek samo je predigra vizantijskoj istoriji. Carigrad još nije bio nezamenljivi centar vlade. Konstan- cije, iako mu je dodao nove građevine, retko je u njemu boravio. Jovijan ga uopšte nikada nije posetio. A ni orto-

1 Najbolje kratke istorije: GELZER, Byzantinischen Kaiser- geschichte u Krumbacherovoj, Geschichte der Byzantinischen Lit- teratur (2. izdanje); DIEHL, Histoire de VEmpire Byzantin; nešto duže: VASILIEV, Histoire de VEmpire Byzantin (najnovija); GFRORER, Byzantinische Geschichte; KULAKOVSKI, Istorija Vizantije (na ruskom) i poglavlja u Cambridge Medieval History, vol. 1, 2 i 4.

26

doksno hrišćanstvo nije bilo potpuno pobeđonosno. Za Julijana bilo je još mogućno da se ponovo vrati pagan- stvu, iako je taj pokušaj pokazao da je paganstvo snaga koja umire; i, uprkos Nikeji, jedan arijevski biskup krstio je Konstantina na njegovoj samrtnoj postelji, dok su Konstancije i Valens bili potpuno naklonjeni arijevstvu.

Konstantin Veliki umro je 337. godine. Njegove poslednje godine bile su provedene u miru i reorganizaciji carstva. Njegova tri sina, Konstantin II, Konstancije II i Konstans I, nasledili su ga zajednički. Braća su se sva- đala, ali do 350. godine Konstantin i Konstans su pomrli, a Konstancije, pošto je 351. godine pobedio velikog uzurpatora Magnencija, vlađao je kao vrhovni gospodar do svoje smrti, deset godina kasnije. Tokom tih godina spoljni položaj carstva postajao je ozbiljniji. Persijska opasnost i dalje je trajala, a pritisak germanskih plemena na Rajnu i Dunav postajao je sve jači, uglavnom zbog pojave na dalekim stepama novog naroda iz Mongolije, Huna. Na Rajni, Konstancijev rođak, Julijan, pobedio je jednu ger- mansku najezđu i njegova armija koja je likovala, sada nezađovoljna Konstancijem, izvikala ga je 360. godine za cara. Konstancije je umro pre nego što se pobuna proši-

i Julijan je stupio na presto bez ikakvog krvoprolića.

Julijan je stekao besmrtnu slavu svojim otpadni- štvom, svojim povratkom u paganstvo. A li pokret nije imao uspeha. Svet nije želeo njegov intelektualizirani poli- teizam. Hrišćanstvo mu je bolje odgovaralo. Njegove vojne aktivnosti bile su isto tako neuspešne. On je pokušao da upadne u Persiju, ali je napredovao i suviše daleko i umro prilikom užasnog povlačenja u leto 363. godine. Armija je požurila da izabere populamog hrišćanskog vojnika Jovi- jana, koji je sa Persijom zaključio sraman tridesetogodi-

27

Snji mir, prepustivši Persijancima četiri satrapije i vrhovnu vlast nad Jermenijom. Rano sledećeg proleća Jovijan je umro.

Po Jovijanovoj smrti armija je izvikala za cara generala Valentinijana, koji je više voleo da vlađa na Zapađu, ostavljajući svog pokornog brata Valensa kao savladara na Jstoku. Valensova vladavina bila je velika prekretnica u evropskoj istoriji. On sam, iako odmeren i ne nesposoban, bio je nepopularan kao arijevski jeretik i stalno je bio suo- Čavan sa pobunama; ali najteži problem postavio še kada su 376. godine Vizigoti, koje su iz pozadine pritiskivali Hu- ni, dobili njegovo odobrenje da se nasele u granicama carstva, tako da je ceo vizigotski narod prešao preko Dunava. Bio je to početak varvarske najezde. To naseljavanje nije predstavljalo neki uspeh; Goti su se uskoro posvađali sa carskim službenicima i pošli na Carigrad. Valens je krenuo da ih presretne, odbijajući da sačeka pomoć koju mu je poslao zapadni car, Valentinijanov sin Gracijan, i izgubio je bitku i poginuo kođ Jedrena (378).

A li ova nesreća više je naškodila Zapadu nego Istoku. Kao naslednika svome stricu, Gracijan je izabrao Spanca Teodosija, koga je zahvalno potomstvo nazvalo Teodosije Veliki. Njegovo postupanje puno takta umirilo je Gote i od njih privremeno učinilo korisne službenike države. Iako ortodoksan, on je onemogućavao pagane i jeretike, i na drugom vaseljenskom saboru u Carigrađu, 381. godine, silom nametnuo jedinstvo hrišćanskom svetu. Godine 387. zaključio je novi, povoljan mir sa Persijom, pođelivši sa njom Jermeniju. Godine 392. on je preuzeo i Zapađ, posle smrti Gracijana, njegovog brata Valentinijana II i uzurpatora Eugeniusa, tako da je poslednji put jedan čovek vladao od Britanije do Eufrata. Godine 395. on je umro, ostav- ljajući carstvo svojim sinovima, Istok Arkadiju, a Zapad Honoriju. Teodosijeva vladavina obeležila je početak nove

28

cre u rimskom carstvu. Ono je postalo ortodoksno. A sa njegovom smrću Istok i Zapad su se zauvek ođvojili.

U petom veku nastupilo je opadanje carstva na Zapa- du, često pogađanog varvarskim najezdama, dok posle ^bdikacije Romula Augustula, 476. godine, i smrti Julija Neposa, 480. godine, niko na Zapadu nije više nosio titulu lcara. Carstvo na Istoku prošlo je bolje. Učvršćeno delom ^Teodosija Velikog i imajući neosvojivu prestonicu, varvarima je izgledalo suviše jako da bi na napali. Visigoti, Huni i Ostrogoti prelazili su Dunav, ali su svi na kraju više voleli da traže sreću na Zapadu; ove najezđe na Zapad nisu imale mnogo uticaja na materijalno blagostanje Isto- ka, dok se 439. godine Vanđali nisu utvrdili u Africi i stavili u dejstvo flotu iz Kartagine, uništivši tako rimski mo- tiopol na moru. Pristaništa na Sredozemlju, naviknuta na vekovnu sigurnost, bila su prisiljena da izgrade utvrđenja, a Carigrad se suočio sa pitanjem Vandala.

Pod dinastijom Teodosijanaca, Arkadijem (395— 408), Teodosijem II (408— 450), za vreme čije duge vladavine vlast je vršila uglavnom njegova sestra Pulherija i njen nominalni muž Markijan (450— 457), uprkos mnogih ne- spokojnih trenutaka, varvari su bili skrenuti u druge kanale. Sto je to bilo mogućno, u velikoj meri je bila zasluga diplomatije Teodosija I, čiji se mir sa Persijom pokazao kao trajan. Pa i tako, sigumost je postignuta uz određenu cenu; carstvo su od varvara branili sami varvarski najam- nici i varvarski generali. Kada je umro Markijan, najmoć- nija ličnost u carstvu bio je arijevac, alanski general Aspar. Pošto su mu njegova jeres i poreklo sprečavali put do prestola, on je na njega postavio jednog oficira iz svoje armije, Dačanina po imenu Lava. Lav I (457— 474) uspeo je đa oslobodi carstvo od gotske soldateske tek pozivajući u pomoć svoje azijske trupe, naročito Isavrijance iz Male

Pv'j- 29

Azije, čijeg je komandanta, Tarasikodisu, prekrstio u Zenona i oženio svojom ćerkom Ariadnom. Posle Lavove smrti, maloletni sin Zenona i Ariadne, Lav II vladao je nekoliko meseci pa umro, ostavljajući carstvo svome ocu Zenonu. Zenon je (474— 491) vlađao u vreme kada je nestalo careva na Zapadu. On je zvanično preuzeo upravu nad celim carstvom, no mada su Odoakar, i posle njega Teodorih Ostrogot, bili nominalno njegovi vicekraljevi, Zenon nikada nije tražio da vrši ma kakvu vlast na Za- padu. Kada je Zenon umro, njegova udovica Ariadna nai- menovala je za njegovog naslednika bogatog plemića, Ana- stasija (491—518), čija je štedljiva priroda mnogo dopri- nela da se poprave finansije, koje su u poslednje vreme bile zanemarene. S Anastasijem dinastija je izumrla.

Pored varvara, carstvo je u petom veku imalo i drugih briga. Bio je to vitalan period u istoriji istočnog hrišćan- stva. Tokom vremena razvilo se supamištvo između važnih episkopskih sedišta u Aleksandriji i Antiohiji; Aleksandri- ja je dalje bila ljubomorna na novog patrijarha u Cari- gradu, kome je na drugom vaseljenskom saboru bilo dato prvenstvo nad njom. Pri kraju veka nastala je svađa iz- među Teofila iz Aleksandrije i Jovana Hrizostoma iz Ca- rigrada, koja je skoro dovela do šizme. Pobeda je pripala Teofilu, iako je Hrizostom kasnije bio posvećen. U tride- setim godinama petog veka, Aleksandrija je, pod patrijarhom Ćirilom, obnovila napad. Carigradski patrijarh Ne- storije iz Antiohije, tvrdilo se, pao je u jeres, deleći boga i čoveka u Isusu. Carska porodica i Rim bili su na strani Cirila; i na trećem vaseljenskom saboru u Efesu, godine 432, nestorijanstvo je osuđeno. A li njegovi protivnici oti- šli su i suviše daleko. Neki nepoznati arhimandritr Evtihije proglasio je nauku o samo jednoj prirodi Isusovoj, i tu nauku prihvatila je aleksandrijska škola. Da bi rešio to

30

pitanje, car Markijan sazvao je 451. godine četvrti vaseljenski sabor u Halkedonu. Politički, Markijan je Želeo da ostane u dobrim odnosima sa Rimom; a papa Lav Veliki oštro se protivio tom pokretu. Pod carevim uticajem evti- hijanizam i monofizitizam bili su osuđeni kao jeres.

Za Egipat i Siriju sabor u Halkedonu bio je prekretnica u istoriji carstva. Monofizitska Hristologija odgovarala je orijentalnom temperamentu; i uskoro, monofizitske crkve, ujedinjene u opoziciji protiv Halkedona, rasirile su se u provincijama. Pored toga, jeres je postala pribežište mnogih provincijalaca, koji su imali neprilike sa carskom birokratijom; ona je postala izraz poraslih osečaja nacio- nalizma i želje za otcepljenjem. Iz ogorčenja posejanog u Halkedonu požnjeveno je, skoro dva veka docnije, lako arapsko osvajanje Sirije i Egipta. Jermenska crkva odba- cila je isto tako halkedonske zaključke, iako su njezine primedbe bile pre konstitucionalne nego dogmatske. Cak i u samom Carigradu jeretici su bili mnogobrojni.

Carevi iz Lavove dinastije odstupili su od pozicija Halkedona. Zenon se odlučio u svome Henoticonu na hra- bar pokušaj u pravcu mirenja, koji nije zadovoljio nikoga i koji je prouzrokovao raskid sa Rimom. Anastazije, ne- priznat monofizit, ostavio je taj raskid nezalečen. A li Ju- goistok bio je još i dalje nezadovoljan.

U međuvremenu paganstvo je izumrlo. Godine 431. Teodosije II nametnuo je dalja ograničenja paganima i 438. godine već je tvrdio da u carstvu nijedan nije preo- stao.

U tom veku Carigrad je porastao i obogatio se. Grad se toliko proširio preko Konstantinovih zidina da je u godini 413, regent Antemije, pod Teodosijem II, podigao nove zidine od Mramomog mora do Zlatnog roga, na oko dve milje od starog pojasa utvrđenja, tako da bi obuhvatio

31

predgrađa koja su se tu razvila, dok je 439. godine prefekt Kirus podigao zidine na moru da bi ih povezao sa novim zidovima na kopnu; celo utvrđenje bilo je popravljeno posle jednog zemljotresa 447. godine. Rad je završen za šez- deset dana zbog straha od najezđe Huna. Kirus, kao pesnik iz Egipta, još se istakao kao prvi prefekt Grada koji je izdavao naređenja na grčkom, a ne na latinskom jeziku.

Šestim vekom vladala je Justinijanova ličnost. Posle Anastasijeve smrti, jedna prepredena i neČasna intriga uzdigla je na presto nepismenog ilirskog vojnika, Justina. Justin je doveo na dvor svog nećaka Justinijana, koji je uskoro bio stvaran regent, i po Justinovoj smrti, 527. godine, postao je car. Justinijanova vladavina (527— 565) bila je vrhunac hrišćanskog Rimskog carstva. Varvarske kraljevine na Zapadu, s izuzetkom franačke Galije, rano su počele opadati. Justinijan je postavio sebi za zadatak da povrati Afriku od Vanđala, Italiju od Ostrogota, pa čak i Španiju od Vizigota. Rat sa Persijom opet je izbio, i njegove armije trebalo je stalno da se koncentrišu na Istoku. A li zahvaljujući genijalnosti svojih generala, Velizara i Narzese, i veštine svojih diplomata, istočna granica bila je održana, Afrika i đelovi Spanije ponovo su osvojeni, a dug otpor Ostrogota u Italiji skršen. Sredozemno more bilo je opet rimsko jezero, Justinijan je isto tako obratio svoju pažnju na unutrašnje poslove. Administraciju je reformisao i pritegao, i bio još efikasniji kao zakonođavac. U po- četku svoje vladavine on je sravnio i ispravio postojeće zbornike Rimskog prava i izdao svoj veliki Zakonik (533), spomenik jurisprudencije, i u toku svoje vladavine revnosno je dodavao Novele kako bi popunio nedostatke. Ali, pored toga što je bio osvajač i izvor prava, car je morao takođe da bude otelotvorenje veličanstvenosti. U tom cilju Justinijan se mnogo trudio da ulepša svoju prestonicu i učini je još raskošnijom. On je bio neumoran graditelj, i za

32

njega je bio podignut najveći triumf arhitekture u svetu, Sveta Sofija, crkva Presvete mudrosti, hram zbog koga se Justinijan hvalio da je nadmaŽio onog drugog zakonodav- ca-monarha, Soiomona.

U čitavom radu Justinijana je, do 548. godine, pomagala najznačajnija žena toga vremena, njegova žena, bivša glumica Teodora. Njezina hrabrost, jasnost pogleda i ne- skrupuloznost, bili su mu neocenjivi, a njezina moć preva- zilazila je čak i njegovu. A li na jednom političkom pitanju su se podelili. Teodora je bila monofizit i koristila je svoj uticaj da bi osigurala pobedu svoje jeresi. Ona nije uspela, ali dok je živela, monofiziti su bili sigumi pod njezinom jakom zaštitom i ohrabrenjem. Da se njezina volja ispunila, Egipat i Sirija možda bi ostale lojalne provincije carstva. A li Justinijan, sa svojim zapadnim ambicijama, plašio se da ne izazove nezadovoljstvo ortodoksnog Zapada. Pored toga on je sebe smatrao za teologa, a monofizitizam ga nije uspeo da ubedi u ispravnost svoga učenja. Ipak on se nadao da će pronaći neki kompromis koji će moći da nametne celom hrišćanstvu. On i Teodora bilisumišljenjadasvak, pa čak i patrijarsi i pape, treba da usvoji carsku teologiju. Papa Vigilije, koji se usudio da sebe smatra za čuvara ortodoksnosti, bio je kažnjen dugim zarobljeništvom u Cari- gradu, za vreme koga je pristao prvo na Teodorine, a zatim na Justinijanove naredbe. Ali tek posle Teodorine smrti Justinijan je potpuno pustio uzđe svojoj strasti za teologijom i razvio formule koje bi zadovoljile monofizite a da ne prekrše odluke sabora u Halkedonu. Godine 553, peti vaseljenski sabor osudio je po Justinijanovoj naredbi teško razumljivu jeres Tri poglavlja, koju je on pre nekoliko godina veštački stvorio, i tako do kraja ponizio papstvo. Njegovi potezi prema jereticima bili su rđavo primljeni; ovi nisu hteli da izmene svoju jeres, nego su više voleli progone. On je sve više i više lutao u hristološkim tanano-

3 Vuantijaka civilizacija 33

stima tragajući za nekim rešenjem, i postajući sve ubeđe- niji u mudrost Teodorine politike, iako ne i njezinih verovanja. Naposletku, 565. godine i on je sam zakoracio u ne- pobitno krivoverje, i te godine je umro obeležen od velike većine svojih podanika kao jeretik aftartokatarik.

Justinijanova verska politika utvrdila je cara, bar privremeno, kao teološkog diktatora, pružajući preseđan ce- zaropapizmu, na koji su se pozivali docniji carevi-teolozi. A li u svom glavnom cilju, ta politika nije uspela. IstoČne provincije ostale su rđavo raspoložene, a Zapad je sumnjao u njega. Nezađovoljstvo možda ne bi bilo opasno da gra- đani iz provincije, u stvari i svi građani carstva, nisu imali i gore uzroke za žalbe. Oporezivanje je dostiglo granice koje se nisu mogle podnositi. Slava Justinijanove vladavine, strana osvajanja i velike građevine, bili su jako skupi i finansijski sasvim neproduktivni. Anastasijeva riznica bila je brzo iscrpena; i Justinijan je morao da uzima u službu činovnike koji su bili najsposobniji kao iznuđivači, ma kako njihove metode bile nečasne. Već 532. godine mračne sposobnosti njegovih miljenika, pravnika Triboni- jana i Jovana Kapadokijskog, dovele su do čuvene pobune Nika, u toku koje je grad spaljen i koja bi cara stala prestola da nije bilo caričine čvrstine. Omrznuti Jovan ostao je na vlasti do 541. godine, kada ga Teodora više nije mogla podneti; ali njegovi naslednici bili su isti takvi ugnje- tači. U toku kasnije vladavine, priroda je teškoćama Justi- nijanove vlade, dodala svoje; zemljotresi, niz gladnih godina i velika kuga iz 544. godine još više su smanjili dr- žavne prihode. U toku prvih decenija stoleća nastupilo je oživljavanje trgovačkog prosperiteta, i sam Justinijan učinio je mnogo da bi podstakao trgovinu. A li je ona već u početku bila sputavana. Nikada nije bilo dozvoljeno da se ostvare zarade; poreznici su suviše rano dolazili. Poda- nici carstva postajali su sve više nezadovoljni i ozlojeđeni.

34

Justinijan je postigao mnogo. On je ulepšao svet i dao mu najbolji zbomik zakona; njegova osvajanja ponovo su oživela rimsku civilizaciju na Zapađu, njegov cezaropapi- zam spasao je od Kanose njegove naslednike na Istoku. A li sve je to dalo dve gorke pouke: da se Istok i Zapad ne mogu pomiriti, i da su dobre finansije osnova uspešne vladavine. Ne obraćajući pažnju na ova pravila, Justinijan jenaneo nepopravivu štetu carstvu.

Uz sve to, njegova vladavina označila je dalje opada-nje latinskog jezika. On sam govorio je latinski, i svoj veliki zakonik izdao je na latinskom. A li izvan toga, njegov dvor nije stvorio nikakvu latinsku literaturu i njegove kasnije Novele bile su izdate na grčkom.

Justinijana je nasledio njegov nećak Justin II, koji se oženio Teodorinom nećakom Sofijom. Oni su se uzalud takmičili sa svojim velikim prethodnicima. Na Istoku, persijski rat bio je obeležen porazom; na severu, novo varvarsko pleme, Avari, vršilo je pritisak, na zapadu jedno drugo, Longobardi, upalo je u iscrpenu i ravnodušnu Italiju. Usled naprezanja, Justinovo duševno zdravlje slomilo se. Sofija je kupila mir sa Persijom i izabrala jednog generala, Tiberija, da nasledi njezinog muža. 574. godine, u jednom kratkom svetlom trenutku, Justin je posinio Tiberija i krunisao ga za cezara. Godine 578. Tiberije je stupio na presto1.

Sa Tiberijem počela je nova era. Imperializam Justi- nijanove kuće bio je slomljen. Tiberije je video da je Istok taj koji mora da bude spasen od uništenja. Veći deo Italije bio je prepušten Lombardima. Vice-kralj se povukao iza neprolaznih močvara, koje su okružavale njegov glavni grad Ravenu i južno primorje bilo je sačuvano. Rim je stekao polunezavisnost pod papama, iako je carski punomoć-

1 Justin ga je krunisao na osam đana pre svoje smrti.

3* 35

nik još stalno boravio u palati cezara. U međuvremenu, neprimetno, carska Spanija ponovo je lagano potpala pod Vizigote. Tiberije je bio tolerantan prema jereticima i usredsredio se na proterivanje Persijanaca i Avara. U hrab- rom pokušaju da povrati javni moral, on je oprostio jed- nogodišnje poreze i izgleda da je pokušao da koristi narodnu podršku protiv imperijalističke rimske aristokratije. A li on je umro 582. godine, ne završivši potpuno svoje delo; Avari su triumfovali na dunavskoj granici, a Sloveni su navirali iza njih. Njegov naslednik i zet, Maurikije (582— 602) vodio je istu politiku. On je zaustavio Avare i odneo pobedu nad Persijom; pokušao je da poboljša od- brambeno stanje carstva dajući vojnicima više vlasti u provincijskoj administraciji; stroga štednja popravila je do izvesne mere carske finansije. A li njegov surovi realizam nametnuo je isuviše velike napore podanicima. Pošto im je plata bila smanjena, vojnici nisu mogli da podnesu strogost koja je od njih iziskivana. Godine 602. armija se pobunila. Maurikije je ubijen i vođa armije Foka postao je car umesto njega.

Fokina vladavina (602— 610) predstavljala je meru razome anarhije i tiranije, stranih najezda i unutrašnjih ustanaka, dok naposletku, kao spasilac, nije doplovio u Carigrad Iraklije, sin guvemera Afrike, i osnovao dinastiju koja je vladala u toku pet generacija.

S Iraklijevom vladavinom Rimsko carstvo konačno se obmulo prema Vizantinizmu. Njegovom vladavinom dominirao je dug rat na život i smrt sa Persijancima, rat koji je u stvari bio krstaški. U toku toga rata Persijanci su opljačkali Jerusalim i upali u Egipat, i uz pomoć Avara skoro osvojili Carigrad; ali na kraju kraljevstvo Sasanida bilo je zauvek srušeno (628). Otprilike u isto vreme, avar- sko kraljevstvo počelo je da se raspada i Iraklije je uspostavio vrhovnu vlast nad Slovenima, koji su tađa ispunili

86

Balkansko poluostrvo. A li ratovi su bili skupi i iscrpljujuči i monofizitske provincije naročito su stradale. Iraklije, kaoi njegovi prethodnici, pokušao je da teološkim kompromi-som zadobije prijateljstvo monofizita. On je usvojio idejuda je Isus imao samo jednu energiju, i u svakom slučajusamo jednu volju. A li taj monotelitizam, iako je imao iz-vesnog uspeha u Carigradu, a usvojio ga je Čak i papa Ho-norije I, nije zadovoljio monofizite. Zbog svojih tadašnjihpolitičkih neprilika i nepromenjene mržnje prema halke-donskim dekretima, oni su stalno bili nezadovoljni; a nasvaki način kompromis je došao suviše kasno. U 636. go-dini, u kojoj je car potpisao Ekthesis, dokument koji jeuključivao i novo ispoveđanje vere, vodila se bitka u Sirijiu kojoj je ta provincija za carstvo zauvek izgubljena.

Početkom veka, plemena iz centralne Arabije postigla su političko jedinstvo i versko nadahnuće preko izvesnog Muhameda. Suva klima primoravala je Arape na povremene ekspanzije, i sada, s ovom novom snagom i žarom oni su nagrnuli na civilizovani svet. Godine 634. oni su prvi put provalili u Palestinu. Godine 636, u bici na reci Jar- muk, Arapi su do nogu potukli veliku armiju koju je Irak- lije uspeo da skrpi u svom iznurenom carstvu i čitava Si- rija bila im je otvorena. Godine 636, kod Kadisaje oni su smlavili trupe Sasaniđa, konačno dokrajčivši četiri godine kasnije persijsku kraljevinu u borbi kod Nihavanda. Go- dine 638. oni su osvojili Jerusalim. Godine 641. provalili su u Egipat. Preoporezovani, progonjeni jeretici nisu po- kuŠali ništa da bi sačuvali carsku vlast. U Siriji kao i u Egiptu oni su pozdravili promenu gospodara, smatrajući islamsku teologiju kao bližu vlastitoj nego halkedonsku. Samo je Aleksandrija davala otpor. A li 647. godine upori- šte helenizma konačno je palo, i njegove biblioteke bile su predane plamenu. U vreme Iraklijeve smrti (641) carstvo je bilo svedeno, sa nekoliko izdvojenih predstraža, na Ma-

37

lu Aziju, Balkansko primorje i provinciju Afriku i Siciliju. S izuzetkom Afrike, to je sačinjavalo celinu koja je govorila grčki, celinu koja je u verskom pogledu zavisila od pa- trijaršije u Carigradu. Otcepljenje velikih jeretičkih pro-vincija, na kraju, ublažilo je teškoće carstva. A li izgledi su bili crni.

Decenije posle Iraklijeve smrti najcrnje su u vizantij-skoj istoriji1. Arapska opasnost nije prestajala. Sve ener- gije carstva bile su potrebne da bi se držao Taurus, sevemagranica arapske ekspanzije. Arapi su stalno prelazili pla-ninski greben da bi pustošili Malu Aziju. A flotu su takođeizgradili. Godine 673. oni su se utvrdili na Mramomommoru i svake godine, do 677, napađali su zidine Carigrada.Početkom sleđećeg veka oni su planirali veliku ekspediciju,kako bi osvajanjem prestonice zadali carstvu poslednjiudar. U međuvremenu, oni su se širili prema zapađu. Go-dine 670. počeli su da napadaju provinciju Afriku, a 697.godine Kartaga je pala u njihove ruke. Odatle su krenuli prema Spaniji. Na Balkanu, Sloveni su pravili stalne nerede. Sveti Dimitrije morao je više puta čudom da spasava Solun od njihovih napada. Godine 679. nastale su nove ne- zgode najezdom i naseljavanjem južno od Dunava ratobor- nog hunskog plemena nazvanog Bugarima. Verski, carevi iz Iraklijeva doma, podržavali su izvesno vreme monotelitizam, a zatim su promenili mišljenje i sazvali 680. godine šesti vaseljenski sabor u Carigradu i osudili jeres. Jedandođatak tom saboru, Sinod In Trullo, sastavio je ono što je ostalo kao ustav i pravila vizantijske crkve.

Nijedan car Iraklijeve dinastije, iako su svi bili daro- viti ljudi, nije bio dorastao teškoj dužnosti vladanja u tim vremenima. Iraklije je ostavio presto svojim sinovima Konstantinu III i Iraklionu, ali pokušaj majke ovog posled-

1 Cak i hronologija je u njima donekle nepouzdana.

38

njeg, Martine (nečake svoga muža), da vlada, nije imao uspeha. Konstantin je umro posle nekoliko meseci, a Irak- lion je uskoro posle toga poginuo pa je Konstantinov sin, Konstans II (641—668) stupio na presto. Veliki deo Kon- stansove vlađavine bio je ispunjen ratovima protiv Arapa. Na kraju, Konstans je, u očajanju da neće moći da spase Istok, otišao da živi na Siciliji, s očiglednom namerom da uspostavi carsku vlast u Italiji i od Kima napravi svoju prestonicu. A li on je bio ubijen u Sirakuzi pre nego što su njegovi planovi sazreli. Vladavina njegovog sina Konstan- tina IV Pogonata, to jest Bradatog (668— 685), bOa je isto tako ispunjena ratovima. U glavnom, on je održao odbrane carstva, iako je dopustio, zbog napada kostobolje, najezdu Bugara. Konstantinov naslednik bio je njegov mladi sin Justinijan II, sjajan, nepouzdan tiranin, koji je uživao u krvoproliću. Posle deset godina ugnjetavanja, Carigrad se digao protiv njega, odsekao mu nos i prognao ga u Herson •na Krimu. A li je ovaj pobegao iz svog zatvora u Hersonu i, posle đesetogodišnjih avantura među varvarima, uz po- moć Bugara, vratio se u Carigrad. U međuvremenu, jedan vojnik, Leontije, vlađao je od 695. do 698. godine; njega je smenio momar Apsimar, prozvan Tiberije IV, koji je poginuo kada se Justinijan ponovo pojavio. Tek sada, Ju- stinijanova tiranija nije znala granica. Hersonešani, njegovi raniji tamničari, plašeći se njegove osvete, pobunili su se pod generalom Vardanom ili Filipikom, koji je 711. godine uspeo da Justinijana svrgne s prestolaipobijenje- govu porodicu. Filipik je međutim bio nemaran čovek u svemu sem u jeresi — bio je vatren monotelit. Posle dve godine on je poginuo u dvorskoj zaveri i njega je nasledio činovnik Artemije, koji je uzeo ime Anastasije II. U carstvu je zavladao haos, a Arapi su se prikupljali u Maloj Aziji. Anastasijevi pokušaji da povrati snagu armiji stali su ga njegove populamosti. Pobuna jednog puka dovela je, pre-

39

ko njegove volje, na presto nepoznatog poreznika, Teodo- sija III (716). Teodosije je bio očigledno nesposoban da se suoči sa situacijom. Sledeće godine, pred arapskom opasno- šću, najveći general carstva Lav, nazvan Isavrijanac, skoro bez ikakvog otpora, preuzeo je vladu.

Sudbina isavrijanskih careva bila je da spasu carstvo°d Arapa i da izvrše njegov preobražaj u najbolju odbrambenu organizaciju koju je hrišćanstvo ikada viđelo. Lav III (717— 740) pobedonosno je sačuvao carstvo od velike arapske opsade 717— 718. godine, a u svojim kasnijim ratovima odbacio ie nevemike na eranicu na TaurusuOn se pozabavio administracijom, popravio finansije i razvio sistem tema; svaka tema, ili provincija, bila je stavljena pod vojnog guvernera, čije je upravljanje me- đutim bilo đobro nadgledano iz Carigrada. Njegov sin Konstantin V, uvredljivo nazvan Kabalinus ili Kopronim1

(740— 775 ), bio je još značajniji čovek. Njegova vojna veština i diplomatija privremeno su skršile Bugare i po- novile uspeh njegovog oca protiv Arapa, koji je uspeh bio potpomognut i opadanjem Omajadskog kalifata. Njegova finansijska i ađministrativna sposobnost dovrŠile su delo njegovog oca. A li i otac i sin postali su nevaljalci vizantijske istorije zbog svoje verske politike.

Godine 726. Lav III objavio je dekret kojim je zabranio obožavanje slika, posle čega je usledilo opšte uništa- vanje ikona koje su predstavljale Isusa i svece. Njegov prvobitni razlog verovatno je bio teološki; ali pokret je uskoro dobio političku osnovu, kao napad na Crkvu —naročito na manastire, čija je snaga u porastu bila pot- pomognuta posedovanjem svetih slika. Pod Konstantinom V, koji je i sam bio teolog sa jeretičkim unitarijanskim težnjama, ovaj protivkaluđerski aspekt postao je sasvim

1 Konjušar ili Balegar.

40

određen. Monasi su bili na čelu ikonodula, poštovaoca slika. Ikonoklazam je imao izvesnog uspeha u Maloj Aziji i među vojnicima, koji su većinom bili Azijati; ali je bio •suočen sa strasnim otporom, naročito u Evropi. U Cari- gradu bilo je meteža i ustanaka, a i jedna velika pobuna prilikom stupanja na presto Konstantina V. U Italiji je ikonoklazam bio toliko nepopularan da su Longobardi na- išli na mali otpor kađa su pregazili Ravenu i poslednje carske oblasti, tako da 751. godine caru nije ostalo ništa severno od Kalabrije. Ikonoklazam je doveo do prekida sa papom, što je imalo đalekosežnijih posledica. Pape su tražile riove saveznike među Francima, dok je carstvo gubilo svoje poslednje interese u latinskom svetu, pretva- rajući se u carstvo u kome se govorilo samo grčki.

Posle Konstantina V došao je njegov sin Lav IV, nazvan Hazar, pošto je njegova majka bila princeza ove turske narodnosti. On je vladao samo pet godina (775— 780), a njega je nasledio njegov desetogodišnji sin Kon- stantin VI, pod regenstvom carice-majke Atinjanke Irene. Irena, Evropljanka, bila je ikonodulaj. 787. godine ona je sklopila mir sa Rimom i sazvala vaseljenski sabor u Nikeji da bi uspostavila poštovanje ikona. Uspostavljanje je zadovoljilo crkvu i veliku većinu običnog sveta, ali se nije dopalo vojnicima iz Azije, koji su pored toga bili ozlojeđeni vladavinom jedne žene, naročito zbog toga što je snaga Arapa počela da oživljava pod abasidskim kali- fima u Bagdadu. A li mladi car nije imao sposobnosti da se odupre majci; njegov karakter nije izazivao nikakvo poštovanje. Godine 797, posle dugog niza svađa, Irena je naposletku uhvatila svoga sina i oslepela ga i pet godina vladala sama (797— 802). Za vreme ove ženske vlađavine papa Lav krunisao je Karla Velikog za cara Zapada.

Posle dinastije Isavrijanaca usledio je period kratkih vladavina isprekidanih pobunama; kako je vojnička stran-

41

ka ponovo đošla na vlast, ikonoklazam se opet povratio. Irenu je zbacio sa prestola njezin blagajnik Nićifor I (802— 811), odličan finansijer ali slab vojnik — amater, kome su Krit oteli arapski pirati i koji je imao da se suoči s iznenada obnovljenom moći Bugara, kao i saracenskim ratovima. Nićifor je bio ubijen u bitci sa bugarskim kne- zom Krumom, a njegov sin i naslednik Stavrikije bio je tako teško ranjen da je umro posle nekoliko meseci. Cara je nasleđio njegov šurak, bogat građanin, Mihailo I Ran- gabe (811— 813). Mihajlo je poginuo u vojnoj pobuni koju je organizovao njegov izdajnički general Lav, Jermenin. Za vreme vladavine Lava V (813—820) ikonoklazam je ponovo uveden, ali više kao politički, anti-klerikalni, nego teološki pokret. Ovoga Lava ubio je 820. godine jedan drugi vojnik, Mihajlo, iz Amoriuma u Frigiji.

Amorijska ili Frigijska dinastija koju je osnovao Mi- hailo II vladala je samo pola veka. Mihailo II (820—829) bio je revnostan ikonoborac i još više je razbesneo crkvenu stranku oženivši se po drugi put monahinjom Eufro- zinom, ćerkom Konstantina VI. Njega je nasledio njegov sin Teofilo (829— 842), ikonoborac kao i njegov otac, ali manje isključiv. On je bio dobar administrator, revnostan zaštitnik kulture, i pod njegovom vlađom svetovne nauke i umetnost đoživele su obnovu, dobrim delom pod uticajem civilizacije Abasida iz Bagdada. Njegovi ratovi protiv Arapa međutim, uopšte uzevši, nisu bili uspešni. Posle njegove smrti 842. godine, njegova udovica Teodora postala je regent njihovom mladom sinu Mihajlu III. Kao i poslednja carica regentkinja Irena, i Teodora je bila iko- nopoklonik, i 843. godine obnovila je poštovanje ikona, što je obradovalo veliku većinu njezinih podanika. Verski mir, i politička obnova Isavrijanaca i Teofila, doneli su carstvu novi period blagostanja. A ii posle mudre Teodo- rine vladavine došao je na vlast 856. godine nastrani

42

Mihajlo, koji je zbog svoje navike dobio nadimak Pijanica. On je međutim izabrao sposobne savetnike, svog ujaka Vardu i, u to vreme mladića-roba, po imenu Vasilija; na kraju je ovaj poslednji, pošto je prouzrokovao Vardinu smrt, ubio 867. godine svog dobrotvora cara, i sam preuzeo carsku vlast. Za vreme vladavine Mihajla III desio se nov rascep sa Rimom, prouzrokovan suprotnim težnjama pape Nikole Velikog i patrijarha Fotija, a svađa je pojačana pokrštavanjem Bugara i Slovena iz Srednje Evrope.

Pod Vasilijem I i njegovim potomcima, poznatim obično, iako pogrešno, kao Makedonska dinastija1 (867— 1057), carstvo je dostiglo vrhunac svoje srednjovekovne slave. TJnutrašnja organizacija njegova bila je dovoljno snažna tako da su carevi mogli đa se upuštaju u osvajanja, dok su sređenije prilike u zapadnom svetu đovele do porasta trgovine iz Čega je Carigrad brzo izvukao korist. Vasilije I (867— 886) bio je sposoban vojskovođa; pod njegovom komandom plima saracenskih ratova konačno se okrenula u korist carstva, iako su rezultati u početku biii mali. Na Zapadu su Arapi nedavno preplavili Siciliju i Južnu Italiju. Vasilije je prepustio Siciliju njezinoj suđ- bini, aii njegov general, Nićifor Foka, obnovio je vlast carstva u Južnoj Italiji, do visine nepoznate za poslednja tri stoleća. Pod Vasilijevim sinom* * Lavom VI (886— 912),prozvanim Mudrim, ovi vojni uspesi nisu nastavljeni. Pro- tiv Bugara je vođen jedan neuspešan rat; veća nesreća bila je pljačka Soluna, drugog grada u carstvu, koju su izveli 901. godine arapski pirati sa Krita. I Vasilije i Lav vodili su istu unutrašnju politiku, koja je bila usmerena ka pojačanju vlađalačkih prerogativa i protiv težnja za

1 Vasilije je rođen u Makedonskoj temi, blizu Jedrena. On je tvrdio da je po rođenju bio Jermenin.

* Lavovo očinstvo bilo je sumnjivo. Njegova majka bila je Ijubavnica Mihajla III.

43

nezavisnošću patrijarha Fotija i Nikole Mistika. Da bi se odvojili od omrznutih ikonoklasta, Vasilije je poČeo, a Lav dovršio novu kodifikaciju zakona, izdavši zakonik Vasi- Uke, koji je ostao na snazi sve do kraja carstva. Lav je sam sebi stvorio neprilike oženivši se dva puta više nego što je verski zakon đozvoljavao, sve u želji da dobije mu- škog naslednika, i tek sa četvrtom ženom dobio je sina. Lav je uspeo da obezbeđi dečakovu legitimnost uprkos protivljenja crkve, ali posle njegove smrti njegova izdaš- nost u sklapanju brakova formalno je osuđena.

Lava je na prestolu nasleđio njegov brat Aleksandar (912— 913) koji je od mlađosti bio njegov savladar a sada je zavlađao zajedno sa Lavovim mladim sinom Konstan- tinom VII, prozvanim Porfirogenet (u purpuru rođen). Po Aleksandrovoj smrti, posle godinu dana rđave vladavine i daljih godina lošeg upravljanja pod regentskim savetom kojim je dominirao patrijarh Nikola Mistik, vladu je preuzela Konstantinova majka Zoja (914—915). U međuvre- menu, pod svojun carem Simeonom, Bugari su upali u carstvo. Zojini energični pokušaji da ih pobedi završili su se porazom i doveli do njezinog pada. Njezin presto zauzeo je admiral Roman Lekapen, koji se pođigao na presto i uskoro preuzeo prevlast nad Konstantinom, koga je ože- nio svojom ćerkom. Roman I (919— 944) vlađao je dobro carstvom. On je sklopio povoljan mir sa Bugarima, njegov general Jovan Kurkuas pokrenuo je carstvo na put uzbud- ljivih osvajanja na Istoku koja su bila obeležje narednih stotinu godina. A li Romanov pokušaj da osnuje dinastiju propao je, iako je krunisao trojicu svojih sinova. Oni su ga na kraju zbacili sa prestola, a mesec dana posle njegovog pada Konstantin V II sam je upravljao carstvom.

Pod vladavinom Konstantina V II (945— 959) i njegovog sina Romana II (959—963) osvajanja na Istoku su nastavljena. Krit je bio povraćen od Arapa; general Nići-

44

for Foka, unuk generala pod Vasilijem I, Čak je privremeno zauzeo i Alep. Kada je Roman II umro, ostavivši dva mlada sina, Vasilija II (963— 1025) i Konstantina V III1

(963 —• 1028), njegova uđovica privremena regentkinja Teofano udala se za Nićifora Foku, koji je preuzeo krunu. Vlada Nićifora II proslavila se ponovnim osvajanjem Kili- kije, Kipra i velikog grada Antiohije, ali 969. godine njega je ubio, uz prećutan pristanak Teofane, rođak mu Jovan Cimiskija, koji je zauzeo njegovomesto. Jovanl (969—976) bio je isto tako sposoban vojskovođa, koji je osvojio polo- vinu Bugarske, odbio jednu najezdu Rusa, i napredovao sa svojom armijom do pređgrađa Jerusalima i Bagdada. Po njegovoj smrti, Vasilije II je ostao jedini gospodar carstva.

Isavrijanci su organizovali carstvo kao odbrambenu jeđinicu, i, shodno tome, velika vlast data je vojnicima. U toku prethodnih ratova zemljišna aristokratija davala je vojne vođe. U međuvremenu povećana sigumost carstva dala je novu vrednost zemlji kao izvoru bogatstva. Moć koju su velike porodice sticale, prvo kao vlasnici zemljišnih poseda, a zatim kao vojnici, počela je od njih da stvara opasnost za centralnu vladu. I Roman I i Kon- stantin V II predvideli su ovo i doneli zakone, ali nedo- voljne, protiv nagomilavanja zemljišnih poseda u jednim rukama. Pod Jovanom I pobuna porodice Foka pokazala je kakve neprijatnosti caru može da priredi jedna velika porodica. Za vreme prve decenije lične vladavine Vasi- lija II, povezane pobune Varde Foke i Varde Sklera još jasnije su ukazale na opasnost. Konačna Vasilijeva pobeda bila je dobrim delom ishod sreće, ali je on iskoristio po- voljnu priliku i jako udario po aristokratiji. Zahvaljujući

1 Ponekad nazvan Konstantin IX, pošto je Roman I krunisao za cara svog sina Konstantina.

45

njegovoj energiji, ova je za izvesno vreme bila skršena. Posle ove pobede, iako se upustio u nekoliko novih ratova zbog proširenja granica carstva na Istoku, veći deo svoje vladavine Vasilije proveo je boreći se na Balkanu. Bugari su se osnažili za vreme pobuna Varda, i njihov car Samuilo zavladao je iz nepokorenih makedonskih planina carevi- nom koja se opet protezala do Cmog mora. Godine 981. Vasilije je uzalud pokušao da ih zaustavi. Od 996. do 1018. godine on je skoro stalno ratovao protiv Bugara, dok ih na kraju nije potpuno pokorio; celo poluostrvo južno od Dunava još jedanput se pokorilo caru a njegovi zahvalni podanici prozvali su ga Vasilije Bulgaroktonus, Bugaro- ubica. U međuvremenu, njegova strasna štedljivost i ume- renost napunila je carsku blagajnu koja je bila prilično ispražnjena skupim ratovima njegovih prethodnika. Pri kraju Vasilijeve vladavine, od Iraklijevih dana carstvo senije tako daleko prostiralo i nikada nije bUo tako na- predno.

Posle Vasilijeve smrti počelo je opadanje. Njegov brat Konstantin V III vladao je neuspešno tri godine (1025— 1028), pa zatim umro, ostavivši tri sredovečne ćerke, Ev- dokiju, boginjama nagrđenu monahinju, Zoju i Teodoru. U toku sledećih decenija carstvom su vladali Zojini mu- ževi i Štićenici. Prvi od njih, Roman III Argir (1028— 1034) bio je vredan ali rasipan, sujetan i slabić. Posle njegove smrti, pod sumnjivim okolnostima, Zoja se požurila i uđala za lepog, mladog Paflagonca, koji je vladao sedam godina (1034— 1041) kao Mihajlo IV. Mihajlo je bio sposoban i energičan — uspešno je ugušio jednu ozbiljnu bugarsku pobunu — ali je bio epileptičar. Stalno slabo zdravlje primoralo ga je da bude samo oportunista. Po njegovoj smrti Zoju nagovore da posini i kruniše njegovog nećaka, Mihajla, nazvanog Kalafat ili Svećar po zanima- nju njegovog oca. Mihajlo V imao je planova za reforme

46

koji su uključili i pad njegove dobrotvorke Zoje. Dinastija je međutim bila suviše omiljena da bi je zbacio jedan ivećar. Narodni ustanak u Carigradu zbacio je Mihajla sa prestola i postavio kao jedine suverene Zoju i njezinu sestru Teodoru (1042). A li sestre su bile ljubomorne jedna na drugu, i da bi umanjila Teodorinu vlast, Zoja se ponovo udala za jednog postarijeg razvratnika, Konstantina Mo- nomaha. Konstantin IX (1042— 1054) bio je ne samo nesposoban nego i len i pokvaren i nije učinio ništa da bi zaustavio naraslu moć crkve i aristokratije. Patrijarh Mi- hajlo Kerularije ponašao se skoro kao neki istočni papa i 1054. godine izdejstvovao je konačan raskid istočnih crkava sa Rimom. Pod Konstantinom, teritorija carstva povećana je priključenjem nezavisne Jermenije; ali u isto vreme normanski avanturisti počeli su da osvajaju vizantijsku Italiju i Siciliju1, a pokušaji carskih armija da zadrže te provincije ostali su bez uspeha. Po Konstantinovoj smrti 1054. godine (Zoja je umrla 1050. godine), ostarela Teo- dora preuzela je sama upravu i vladala dve godine s izne- nađujućom čvrstinom. Godine 1056. makedonska dinastija se ugasila.

Vizantijska kultura uzdigla se ovih godina do visine kojoj nije bilo ravne. U ličnosti Psela, istoričara, filozofa i dvorskog političara, bistrog, uČenog, radoznalog, neskru- puloznog, ciničnog a ipak religioznog, možemo sagledati tu kulturu u svim njenim karakteristikama. A li u isto vreme blagostanje je poremetilo ravnotežu strogo centra- lizovane militarističke organizacije carstva. Kraj velike dinastije dao je maha razornim elementima. Od 1056. do 1081. godine nastao je period nereda u kome su se crkva i civilna birokratija borile za vlast sa vojnicima, aristok-

1 Sicilija koju su Arapi osvojili pri kraju devetog, bila je upo- la povraćena početkom jedanaestog veka.

47

ratima zemljoposednicima. Po nesreći, ovi neredi dogodili su se u isto vreme kada i napadi novoprispelih neprijatelja na istočnim i zapadnim granicama. Normani su za- vršili osvajanje Južne Italije zauzimanjem Barija 1071. godine, pa su zatim prešli preko Jadranskog mora na 'obale Balkana. Seldžučki Turci skupljali su se na granicama Jermenije, spremajući se da upadnu u Malu Aziju. U me- đuvremenu, snaženje italijanskih pomorskih republika ot- počelo je revoluciju u trgovačkoj geografiji koja se za- vršila krstaškim ratovima i koja je teško pogodila finansijsku nadmoć Carigrada.

Teodora je odredila za svog naslednika jednog starijeg civila, Mihajla Stratiotika; ali posle godinu dana Mihajla V I svrgli su s prestola militaristi koje je predvodio plemić Isak Komnen. Isak I vladao je dve godine; tada je neoče- kivano abdicirao u korist svog ministra finansija, Kon- stantina Duke, aristokrate, vezanog više za crkvu i civilnu birokratiju nego za militariste. Stednja i strah od vojnih pobuna nagnali su Konstantina X (1059— 1067) da smanji i rasturi vojsku baš u tom vrlo nepovoljnom trenutku. Pošto je on umro ostavivši mladog sina, Mihajla VII, njegova udovica, Evdokija Makrembolitisa, izmenila je njegovu politiku i pređala sebe i presto jednom vojnom vođi, Romanu IV Diogenu. Roman je povratio red u vojsci, ali 1071. godine krenuo je na čelu vojske da bi se suprotstavio velikom napadu Seldžuka u Jermeniji. Zbog njegove ne- oprezne strategije carstvo je pretrpelo kod Mancikerta poraz od koga se više nikada nije oporavilo. Pad Barija i bitka kod Mancikerta 1071. godine prekretnica su u istoriji Vizantije.

Roman IV bio je zarobljen kod Mancikerta. Kada je vest o bitci stigla u prestonicu, Mihajlo VII, sada odrastao, preuzeo je upravu i vlađao, pokušavajući uzaluđno da povrati red, obuzda plemiće i istera Turke. Turci su u

48

međuvremenu preplavili celu Malu Aziju i pokazivali šenost da se tu učvrste. Oni su bili primitivan narod, ru- Silački, stočari a ne zemljoradnici. Gde god bi se naselili, obrada zemlje je prestajala, a putevi i vodovodi propa- dali. Zbog vrlo brze promene Male Azije u pustinju, koja se javila kao posledica toga, zadatak njezinog ponovnog vOSvajanja bio je mnogo teži za carstvo; dok ga je gubitak ove provincije lišio glavnog izvora ljudstva za regruto- vanje i glavne žitnice. Pitanje popunjavanja vojnih kad-

•rova moralo je da bude ponovo razmotreno i carstvo se sve više i više moralo oslanjati na( inostrane najamnike. Finansijski napori sve su se viŠe pojaČavali.

Godine 1078, Mihajlo V II bio je primoran da abdicira u korist jednog vojnika, Nićifora III Votanijata (1078— 1081); ali je i ovoga svrgnuo s prestola daleko sposobniji vojnik Aleksije Komnen, nećak Isaka I, koji je ženidbom u pravom trenutku osigurao savez građanske Dukine stranke. Aleksije I (1081— 1118) spasao je carstvo. On je morao stalno da se bori'na svima frontovima, ali njegovi ratovi i njegova lukava diplomatija udaljili su Normane od Balkana, odbacili varvarske upadače sa severa a Sel- džuke držali na pristojnom odstojanju. Godine 1096, pokret poznat kao krstaški, nametnuo je caru nove probleme. Iako je većinu nadahnjivala vera, krstaše su vodili političari koji su žuđeli za Carigradom skoro isto toliko koliko i za Svetom zemljom. Aleksije se dobro snašao u ovoj situaciji. On je iskoristio krstaško oružje da mu po- ^vrati zemlju od Seldžuka, naroČito njihov glavni grad Nikeju; zatim je uputio zapadnjake da sa boka ugroze Islam. Na kraju su krstaši, otvarajući nov direktan trgo- vački put od Sirije do Zapađa, naneli carstvu neocenjivu trgovačku štetu; nepoštena diplomacija u koju su se obe strane neobuzdano upustile, pogoršala je sukobe između carstva i Latinskog zapada, sukobe već naglašene verskom

4 Vizandiika crolizacija 49

šizmom. A li za trenutak, krstaši su poslužili Aleksijevim ciljevima. Međutim, spas je kupljen po određenoj ceni; finansijski troškovi bili su viši nego što ih je carstvo moglo da podnese. Pomoć venecijanskog brodovlja kupljena je trgovačkim ustupcima, podignuti su porezi čiji je teret bio toliki da je vladavina Seldžuka izgledala skoro manje teška; i Aleksije je bio primoran da malo snizi vrednost novca. Pošto je održao svoju vrednost kroz sve nerede u toku sedam vekova, carski kovani novac izgubio je svoj položaj pouzdanog sredstva razmene. Carigrad više nije bio finansijski centar sveta.

Pod veštom vladavinom Aleksijevog sina Jovana II (1118— 1143) opadanje se jedva primećivalo. Jovanovi voj- nički podvizi povratili su još više zemljišta od Seldžuka i uplašili krstaše, ali iako su koncesije strancima bile po- vučene, troškovi vlade nisu mogli da budu smanjeni. Ispod površne blistave vladavine Jovanovog sina Manojla I (1143— 1180) poČelo je još gore propađanje. Manojla su

•privlačile ideje sa Zapada i on je počeo da se oslanja na zapađnjačko oružje, naročito na brodovlje italijanskih republika. A li ta pomorska pomoć značila je davanje jošviše trgovačkih povlastica; a Đenova i Piza zahtevale su i dobivale iste povlastice koje su bile davane i Veneciji. Carigrad je do kraja ostao velika fabrika svetskog luksu- za, ali su se njegovi prihodi od carina smanjivali, a njegova prekomorska trgovina nestajala. S druge strane, za vreme Jovanove i prvih godina Manojlove vlade izgledalo je da Mala Azija može da bude potpuno povračena od Seldžuka; ali Manojlov veliki poraz kod Miriokefaluma, godine 1176, koji je on s pravom upoređivao s onim kod Mancikerta, značio je da će se Turci u Maloi Aziii zauvekutvrditi.

Za vreme namesništva Manojlove udovice, Latinke Marije Antiohijske (1180— 1183), i maloletstva njihovog

50

sina Aleksija I I zavladao je haos. Godine 1183, Manojlov rođak Andronik Komnen dokopao se vlasti i uskoro naredio da se ubije mladi car. Vlada Andronika I (1183— 1185) predstavljala je reakciju protiv Latina. Njegovo stupanje na presto obeleženo je velikim pokoljem italijanskih trgovaca u Carigradu, i on je povukao sve date povlastice. Andronik je vešto i sa primernom pravičnošću upravljao provincijama, ali u Carigradu njegov samovoljan despo- tizam stvorio mu je neprijatelje, dok je pretnja osvete Zapadnjaka povećala njegove teškoće. Godine 1185. on je bio zbačen s prestola posle pobune u prestonici i zamenjen daljim rođakom, Isakom Anđelom.

Vladavina Anđela, Isaka II (1185— 1195) i njegovog brata Aleksija III koji ga je zbacio i nasledio (1195— 1203), predstavljala je priču o žalosnoj slabosti, još jačim neredima i siromaštvu u carstvu i još više povlastica Italija- nima. Bugaiska je stekla samostalnost, a Kipar se pobu- nio. Konačno, 1203. godine krstaše sa Zapada koji su nameravali da odu u Svetu zemlju, venecijanska pohlepa okrenula je prema Carigradu. Njihova pojava dovela je ponovo na presto, ali za kratko vreme, njihove kandidate Isaka II i njegovog sina Aleksija III, ali 1204. godine izbila je pobuna koja je krstašima pružila izgovor da osvoje i opljačkaju grad.

Ne može se dovoljno istaći šteta koju je pljačka Cari-grada nanela evropskoj civilizaciji. Dragocenosti grada,knjige i umetnička đela, sačuvani iz dalekih vekova, rastu-reni su i većinom uništeni. Carstvo, veliki istočni bedem brišćanstva, kao sila bilo je slomljeno. Njegova visokocentralistička organizacija je uništena. Provincije, da bise spasle, bile su prisiljene da menjaju gospodare. Osman-lijska osvajanja omogućena su krstaškim zločinom.

Venecija i latinski prinčevi podelili su plen. U Cari- gradu je postavljen latinski car. Latinski gospodari pre-

4* 51

plavili su Grčko poluostrvo šireći nemiran romantičarski duh po toj odavno mirnoj provinciji. Venecija je uzela ostrva i sagradila kolonije duž obala i stekla povlasticekoje su joj osigurale svu trgovinu s Istokom. A li pokusaj da se preuzme celo carstvo nije uspeo. Carska Mala Azija ostala je u rukama ljudi koji su govorili grčki. Zet Alek- sija III, Teodor Laskaris, uspostavio je u Nikeji dvor koji je uskoro postao centar carstva u izgnanstvu. U Trape- zuntu, jedan Komnen proglasio je svoju samostalnost, a u Epiru jedan Anđel; Anđel je uskoro osvojio Solun od njegovih latinskih gospodara. Ta tri samozvana carstva spo- rila su se oko prava da predstavljaju Rimsko carstvo u izgnanstvu, ali Nikejsko je bilo najviše priznavano kao takvo i ono je na kraju pobedilo. Solunsko carstvo su osvojili carevi iz Nikeje 1246. godine, a Anđeli su svedeni na Epirsku despotovinu, koja je na kraju priznala carevu vrhovnu vlast. Carstvo u Trapezuntu ostalo je nepokoreno sve dokle ga Osmanlije nisu uništile 1461. godine; ali odsečen na istoku Nikejcima i Seldžucima, Veliki Komnen nikada nije mogao da postavi ubeđljiv zahtev da buđe vaseljenski car.

Nikejska pobeda u toku suparništva bila je posledica velikih sposobnosti njezinih careva. Teodor I Laskaris (1204— 1222) i njegov zet Jovan III Vatac (1222— 1254) sredili su carstvo u snažnu i naprednu organizaciju i obojica su bili dobri vojnici i savršeni điplomati. Pod sinom Jovana III, Teodorom II (1254— 1258), bolesnim i mrač- nim intelektualcem, carstvo se još širilo uprkos nezado- voljstvu aristokratije, koju je on progonio. Kada ga je nasleđio rijegov maloletni sin Jovan IV (1238— 1259), aristokratija se pobunila i ubila Đorđa Muzalona, čoveka skromnog porekla koga je Teodor naimenovao u svom testamentu za zastupnika, i dala vlast svome najistaknu- tijem članu, Mihailu Paleologu. A li to je bila samo pro-

52

mena gospođara. Na novu 1259. godinu Mihajlo je preuzeo krunu, i uskoro posle toga dečak-car bio je oslepljen.

U međuvremenu je u Carigradu Latinsko carstvo „Romanija” tonulo u siromaštvo i propast. Baldvin Fland- rijski, prvi car, bio je sasvim nedorastao za ovaj zadatak. Carstvo je bilo organizovano strogo po feudalnom uzoru, i on jedva da je bio nešto više od prvog plemića. On bi međutim mogao zadobiti podršku svojih podanika protiv vazala da ih nije otuđio namećući im omraženu Latinsku crkvu. Godine 1205. Baldvin je bio ubijen u ratu protiv Bugara. Njegov naslednik, brat mu Henrik (1205— 1206) bio je pomirljiviji prema Grcima, i neko vreme je izgledalo da se pod njegovom vladavinom Latinsko carstvo može da uzdigne do velike sile. A li bilo je isuviše kasno; Grci su shvatili da versku slobođu treba da traže u Nikeji. Latinski plemići i Venecijanci, zbog vlastite koristi, bili su neupotrebljivi kao potpora carstvu, i ono je brzo opadalo posle Heririkove smrti. Ovoga je nasledila njegova sestra Jolanda i njezin muž Petar od Kurtneja. A li Petar je bio ubijen u Epiru pre nego što je stigao u Carigrad. Jolanda je vladala dve godine (1217— 1219), pa se odrekla vlasti u korist svog drugog sina Roberta (stariji je to mudro odbio). Robert je bio svrgnut zbog nesposobnosti 1228. godine, a njega je nasledio njegov brat Baldvin II, pod namesništvom bivšeg jerusalimskog kralja, Jovana od Brijena (1225— 1237), već starog Čoveka, sa više viteštva nego mudrosti u sebi. Postojao je predlog da namesništvo treba ponuditi bugarskom kralju, kako bi se osigurala njegova pomoć protiv Grka, ali latinsko sveštenstvo nije moglo da prihvati zamisao o regentu šizmatiku, pa je sprečilo izvršenje toga, plana. Pod Baldvinom II stanje romanskog carstva postalo je još gore. On je proveo veći- deo svoje vladavine putujući po Zapadu i tražeći pomoć. Baldvin nije imao novaca pa je kod Venecijanaca založio

53

krovove svoje palate, relikvije i sina. Siromaštvo i glad su stalno smanjivali broj stanovništva u Carigrađu. Pro- diranje u grad vojske Mihaila Paleologa 1261. godine i hitan odlazak Baldvina, latinskog patrijarha i venecijanskog gradonačelnika u pristanište ođakle su odjedrili na zapad, predstavljalo je spas za grad.

A li zlo je ostalo nepopravljivo. Mihajlo je ušao u polurazrušen i opusteo grad. To je bilo dragoceno osvajanje, jer niko na Bliskom Istoku nije mogao dopustiti da njegovi neprijatelji drže Carigrad, i to osvajanje bilo je slavno po ugled carstva. Samo osvajanje međutim donelo je probleme i troškove koji su bili i suviše veliki da bi ih Mihajlo mogao da podnese. Đenovljani su bili njegovi saveznici; njima se moralo piatiti trgovačkim povlasticama koje su smanjivale prihode carstva. Latini su našli zatoč- nika i mogućnog osvetnika u Karlu Anžujskom, kralju dveju Sicilija; njega je trebalo izigrati pokretom za uniju sa latinskom crkvom, pokretom koji je razbesneo careve podanike a Karla nije obuzdao. Vrednost carskog kovanognovca, stabiliziranog štednjom nikejskih careva, počela je opet da pada; u nemogućnosti da održi sistem plaćanjasvojih graničarskih snaga poklonima zemljišta oslobođe-nog plaćanja poreza, Mihajlo je ukinuo takva imanja uAziji i tako oslabio odbranu granica. Kada je 1282. godineon umro, carstvo je pokazivalo jalovost svoje političkeobnove. Jedino pozitivno delo Mihajlove vladavine, poredosvajanja prestonice, ostvareno j.e na Peloponezu, gde suposle pobede kod Pelagonije 1259. godine ključne tvrđaveMistra, Monemvazija i Maina prešle u careve ruke.

Duga vladavina njegovog sina Andronika II (1282— 1328) bila je svedok polakog opadanja. Sicilijansko večer- nje 1282. godine uništilo je moć Karla Anžujskog i Andro- nik je mogao bez opasnosti da prekine pregovore o crkvenoj uniji. A li nova opasnost rasla je na Istoku. Mongolske

54

najezde Male Azije u trinaestom veku dovele su u svojoj pratnji sveža turska plemena. Jeđno od njih naselilo se na granici carstva; njegov vođa Osman organizovao ga je u poslednjim decenijama tog veka u jaku vojničku silu. Po njemu je pleme prozvano Osmanlijama ili otomanskim Turcima. Posle Mihajlovog ukidanja graniČara, Androni- kove vojne snage nisu bile dovoljno jake da se nose saTurcima. On je morao da se osloni na inostrane najamnike, i u jednom nepromišljenom trenutku najmio je grupu avanturista poznatu kao Katalanska velika kompa- nija (1302). A li ovi su se uskoro okrenuli protiv svojih poslodavaca, blokirali Carigrad u toku dve godine (1305 1307), doveli Turke u Evropu, i na kraju se povukli iopljačkali Makedoniju i Franačku Grčku. U međuvreme- nu, bugarsko Asenovo carstvo i Uroševo srpsko carstvo bili su stalni izvori opasnosti. Unutra, iako aktivna u kul- tumom pogledu, vladavina je predstavljala niz finansij- skih neprilika i pobuna. Od 1321 do 1328 godine Andronik je ratovao sa svojim unukom i nasleđnikom Andronikom III i tek je smrt starog cara donela mir.

Pod Andronikom III (1328— 1341) nastavila se istapriča. Turci su zauzeli Brusu 1326. godine, 1329. zauzeli su Nikeju, a 1337. godine Nikomediju. Pod Stefanom Du- šanom (1331— 1355) srpsko carstvo je dostiglo svoj vrhunac i zapretilo Carigradu. Andronikova smrt, koji je ostavio dete, Jovana V, kao cara, prouzrokovala je gra- đanski rat u borbi za namesništvo između carice-majke,Ane Savojske, i uzurpatora Jovana VI Kantakuzena. Jovan Kantakuzen, izvanredan čovek, primoran da bude oportunista, pobedio je 1347, ali je pao 1355. godine pred Andro- nikom IV, sinom Jovana V. Jovan V vratio se na vlast 1379. godine, pa privremeno svrgnut od strane svog unuka Jovana V II 1390. godine, ali je umro na prestolu 1391. godine. Stvari su se stalno pogoršavale. Doduše, na Pelo-

55

ponezu carstvo je postepeno povratilo celo poluostrvo od Franaka, ali svuđa na drugim mestima stvari su stojalesuprotno. Bilo je jasno da propast dolazi od Turaka. Go-dine 1356. oni su počeli da se naseljavaju u Evropu. U1357. osvojili su Jeđrene i uskoro su ga učinili svojomprestonicom. Bitke na Marici 1371. i Kosovu 1389. godinepredale su Bugarsku i Srbiju u njihove ruke. Do 1390.godine njihova sila doprla je do Dunava a carstvo je držalosamo Carigrad, Solun i Peloponez, Mistransku despotovinu.

Jovan V obilazio je Italiju tražeći uzaludno pomoć i kao dužnik zadržan je u Veneciji. A li pod njegovim mla- đim sinom i naslednikom Manojlom II, Zapadna Evropa postala je svesna opasnosti i poslala vojsku na Balkan. Grodine 1396. ta vojska je bila uništena kod Nikopolja. Godine 1397. Turci su opseli Carigrad. A li čas još nije bio kucnuo. Turke je napao sa istoka Timur Tatarin i 1402. godine kod Angore, Mongoli su pobedili i zarobili sultana. To je bila prilika za izbacivanje Turaka iz Evrope. A li carstvo nije bilo đovoljno jako, Zapad nije sarađivao. Godine 1413. Timurovo carstvo se raspalo, a Turci su se potpuno oporavili. U međuvremenu, Manojlo, kao i njegov otac, krenuo je da potraži saveznike na Zapadu, putujući čak i u Panz i London — ali isto tako bezuspešno.

Manojlova taktičnost i populamost među njegovim podanicima i na turskom dvoru sačuvali su carstvo nepo- vređeno za vreme njegovog života, ali 1420. godine on je predao vladu svome sinu Jovanu VIII, a umro pet godina docnije. Godine 1422. Jovan je izazvao Turke i oni su još jedanput napali na Carigrađ, ali je pobuna naterala sultana da digne opsađu. Godine 1423. upravnik Soluna, pla- šeći se turskog napada, prodao je grad Venecijancima; ali turski napad usleđio je, i uspeo, sedam godina kasnije.

56

Jovan VIII, sledeći porodičnu tradiciju, putovao je preko vode u Italiju. Tamo, na saboru u Firenci 1439. godine on je založio svoj carski ugled za uniju crkava, koju nije prihvatila velika većina njegovih podanika. Kao nagrada, nova zapadnjačka ekspedicija upala je na Balkan i bila unižtena od strane Turaka kod Varne 1444. godine.

Godine 1448. Jovan je umro, i njegov brat Konstan- tin X I stupio je na presto osuđenog carstva. Kraj je došao 1453. godine posle bezuspešne ali herojske odbrane, koja je trajala sedam nedelja. 29. maja grad je pao u ruke nevemika. Godine 1460. Turci su osvojili Peloponez. U 1461. uništili su carstvo Komnena u Trapezuntu. Mešavina im- perijalnog Rima i hrišćanske Grčke postala je stvar nepo- vratne prošlosti.

GLAVA III

USTROJSTVO CARSTVA I VLADA ZAKONA

Sto je vizantijsko carstvo moglo istrajati jedanaeststotina godina bila je skoro potpuno zasluga vrlina nje-govog ustrojstva i administracije. Malo je država organi-zovano na nacin koji je tako dobro odgovarao svomvremenu i tako promišljeno upravljen na to da se sprečida vlast ostane u rukama nesposobnog čoveka. Ova orga-nizacija nije svesno i promišljeno delo jednog čoveka ilijednog trenutka. U osnovi, ona je nasleđe iz rimske pro-šlosti, ali je stalno bila prilagođavana i dopunjavana to-kom vekova, tako da bi odgovarala različitim zahtevima vremena1.

Carstvo je bilo apsolutna autokratija. Diarhija koju je uspostavio Avgust sa senatom kao svojim partnerom, nije dugo trajala. Posleđnji njezin trag, istina, nestao je tek krajem devetog veka; ali.od Dioklecijanovih dana car je u stvari vladao sam. On je bio vrhovna vlast u carstvu. On je mogao po svojoj volji da postavi i otpusti sve slu- žbenike; on je imao potpunu finansijsku kontrolu; zakonodavstvo je bilo samo u njegovim rukama, on je bio glavnokomandujući svih snaga carstva. Pored toga on je bio glava crkve, prvosveštenik carstva. Njegova politika i njegove ćudi uobličavali su sudbinu miliona njegovih podanika. Za vreme ranog carstva njegova titula bila je im-

1 Vidi: Bury, The Constitution of the Later Roman Empire u Selected Essays i2d. Temperley, 99 i dalje.

perator ili Avgust. Avgust, kao titula, sačuvala se do samog kraja, ali imperator, titula koja je podsećala na vojsku, postepeno, kako je carstvo bilo orijentalizirano, ustupala je mesto tituli autokrator, samodržac, sa još jačim nago- veŠtajem apsolutnosti. Ali, od Iraklijevog vremena na ovamo, uobičajeni naziv za cara bio je Bazileus, stari grčki naziv za kralja, kojim su poslednjih godina nazivani samo kralj Etiopije, kada bi se narod njega setio, i carev veliki protivnik i njegov uzor samodršca, sasanidski kralj Persije. Značajno je da se titula Bazileus, koju je car poneo, prvi put pojavljuje 629. godine, baš posle konačnog poraza Per- sijanaca1.

Iako nije bilo nikakve ustavne brane njegovoj vlasti, carevo samodržavlje je ipak bilo ograničeno. On je uvek priznavao svoju obavezu da poštuje osnovne zakone rimskog naroda1 2 *; a duboko u svesti ljudi provlačila se misao da je narod suveren i da je samo poverio caru svoju vlast. Justinijan u Lex de Imperio izričito izjavljuje da je narod preneo svoj suverenitet na cara8. Nije verovatno da je taj zakon bio dobro poznat u kasnijim vekovima, ali je ideja životarila. Godine 811. car Stavrikije na samrti, razdiran svađama svoje žene i sestre zbog nasledstva, zapretio je da će carstvo vratiti narodu — da bi se osnovala hrišćanska demokratija — ali je plan smatran kao neizvodljiv4. Ipak krajnja suverenost naroda uspevala je da se izrazi. Na prvom mestu presto je bio izboran; na drugom, postojalo je ono što je Momzen nazvao „zakonsko pravo na revoluciju” , pravo, koje patrijarh Nikola Mistik u desetom veku nije oklevao da objavi5.

1 Vidi: Brehier, Les origines des Titres Imp. B. Z. vol. 15, 161, đalje, naročito 171—2.

* Digeste I, iii, 31; Vasilike, II, VI, I.* Vidi Bury, op. cit., 112.4 Teophanes, 492.8 Nikola Mistik, Epistoloe M. P. G. vol. CXI, 210.

59

BiraČi u carstvu bili su senat, vojska i narod Carigra- da. Svaki car morao je da bude proglašen od strane ta tri tela, pa tek tada da se podvrgne obredu krunisanja. On je posle toga postajao apsolutan sve dok je njegova vladavina zadovoljavala; ali ako bi se pokazao kao nesposoban, svakom biraču bilo je slobodno da proglasi novog cara. Obično je to činila vojska, ili deo vojske, kao u slučaju Foke, LavaIsavrijanca, Lava Jermenina i mnogih drugih u toku vizantijske istorije; i ako bi car, tako postavljen, mogao da navede senat i narod Carigrada da ga prime, njegova uzur- pacija bila je ozakonjena. Ponekad je ipak car zbacivan s prestola usled dvorske zavere. U takvom slučaju uzurpator je spletkano kako bi se pojavio kao kandidat senata i nastojao da ga trupe sa seđištem u Carigradu što je mogućepre proglase za cara, kao u slučaju Nićifora I ili Mihajla I. Ako bi presto bio upražnjen u mirno doba, obično je senat- ska proklamacija objavljivala novog cara, ali senat je u takvim slučajevima uvek delovao kao oruđe nekog generala ili neke klike, kao što je po Asparovom naređenju 4 5 7 . godine naimenovao Lava I1. Ponekad je ipak narod Cari- grada uzimao stvari u svoje ruke. Godine 944. glas naroda doveo je na vlast Konstantina VII*. Godine 1042. narod je izvukao Teodoru iz njenog manastira da bi vladala uz se-stru Zoju3. Godine 1185. narodna pobuna zbacila je Andro- nika I, i na njegovo mesto postavila Isaka Anđela4.

A li princip izbomosti pretrpeo je u praksi jeđnu veliku izmenu. Deo careve vrhovne vlasti sastojao se i u mo- gućnosti da kooptira i druge careve. Zbog toga nikada nije moglo da se desi da carstvo ostane bez cara. Trebalo je da birači dadu formalan pristanak aklamacijom, ali taj pri-

* Malala 369.* Liundprand, izdanje Becker, Antapodosis, 142.* Psellus, Chronographia, izd. Renauld, I, 101 i dalje. 4 Nikita Honijat, 448 i đalje.

60

stanak nikada nije bio uskraćen. Velika većina careva stu- pala je na presto zato što su već bili krunisani za vreme života svojih prethodnika; a kontinuitet je bio dalje obez- beđen time što se smatralo da u ođsustvu cara, prestolom može da raspolaže carica. N ije bilo granice broju careva koji mogu da postoje u isto vreme. Pod Romanom I bilo ih je pet. Pod Konstantinom IV vojska je zahtevala trojicu, smatrajući sa izvanrednom pobožnošću da car treba da sledi primer svog prauzora, božanstvo1. Ali, samo jedan car vršio je vlast, Autocrator basileus* i 2. Ostali su bili pa- sivni partneri i kada bi umro autocrator, sledeći car po starešinstvu automatski je nasleđivao carsku vlast. Time je bilo omogućeno da se stvore dinastije koje su trajale dok god bi njihovi predstavnici bili sposobni da vlađaju — pa čak i duže. Slučaj carice Zoje pokazuje kako dinastička osećanja mogu da postoje i u ovoj izbomoj monarhiji, Čak i kada je predmet takvog osećanja nevredan.

Pošto bi car bio izabran ili kooptiran, trebalo je još da bude krunisan3. To je davalo versku potvrđu njegovoj vlasti tako da je mogao istinski da vrši funkciju božjeg namesnika na zemlji. Zamisao o kruni i krunisanju došla je od Persijanaca, čijeg je kralja krunisao magijevski prvosveštenik. A li kada je Dioklecijanpozajmiotupraksu, nije mu bila potrebna pomoć sveštenika, pošto je on već bio Pontifex maximus; njegovi hrišćanski naslednici sledili su njegov primer. Krunisanje je vršio jedan od ugled- nih predstavnika birača. Valentinijana I krunisao je prefekt Carigrada. Postepeno, osetilo se da je carigradski patrijarh, kao nosilac najviŠe službe pod krunom, najpo-

1 Teofan, 352.fl Taj izraz pojavljuje se prvi put kod FiLoteja, Cleterologium,

i Konstantina Porfirogeneta, De Ceremoniis I, 712.• Vidi Sickel, D<w Byzantinische Kronungsrećht, B. Z., voL 7,

511 1 dalje.

61

godniji predstavnik. Markijana verovatno, a Lava I sigurno, krunisao je patrijarh1. Otada, to je bilo pravilo. Jedini izuzetak bio je poslednji car, Konstantin XI, ali njegov slučaj potpuno je neuobičajen, pošto je on krunisan u Mistri* 1 2 *. Sve do kraja, patrijarh je delovao kao naj- ugledniji građanin carstva, a ne kao sveštenik. Foka je u stvari bio prvi car koji je krunisan u crkvi*. Shodno tome, kada je krunisan savladar, krunisanje je vršio pravi car, iako je patrijarh mogao da pomaže, naročito kada bi pravi car bio maloletnik4. Patrijarh je mogao katkad da zahteva ustupke od cara pre nego pristane da ga kruniše. A li utom slučaju zvanično je postupao kao predstavnik naroda. Njegovo jedino zakonsko oružje protiv cara bila je pretnja ekskomunikacijom, usled čega je i careva legitinmost dolazila u pitanje. Ipak, s vremena na vreme, tražena su izvesna obećanja od cara pre njegovog krunisanja. Ana- stasije, čija je ortodoksnost bila sumnjiva, morao je pi- smeno da garantuje da će održati postojeći crkveni red i da neće ispoljavati netrpeljivost prema svojim bivšimneprijateljima; i kasniji carevi sa reputacijom krivove- raca bili su primoravani da daju slične izjave5. Pod Pa- leolozima postojala je redovna krunidbena zakletva kojom su se carevi zaklinjali. Oni su obećavali da će poštovatiodluke vaseljenskih sabora i razna usvojena crkvena shvatanja i prava, da će vlađati pravedno i blago i da će anatemisati sve što je crkva anatemisala6. Posle petog veka bilo je nemogućno da oglašeni jeretik postane car.

* Bury, op. cit., 104.* Ibiđ., isti citat.1 Simocatta, 334.* Konstantin Porfirogenet, op. cit., I. 191 i dalje; Cedrenus, II,

296.

62

1 Burry, op. cit., 114.4 Codinus, De Officiis, 87.

Od sedmog veka krunisanje je vršeno u Svetoj Sofiji, u prisustvu senata i predstavnika vojske i naroda, koji su u crkvi i napolju klicanjem pozdravljali novoga cara. Ra-nije je krunisanje vršeno na Hebdomonu, van grada. Ceremoniju, koju je u pojedinostima opisao Konstantin V n 1, Paleolozi su nastavili sa nešto malo izmena i uveli zapadnjački običaj miropomazanja. Ponekad bi se pone- što dodalo ceremoniji da bi se pojačala prava maloletnika.Na Veliki petak, uoči njegovog krunisanja, guverneri tema, ministri, sva lica senatorskog položaja i svi vojnici iz prestonice, kao i pređstavnici svih klasa građana, naročito esnafa, primoravani su da polože svečanu zakletvu ver- nosti caru-dečaku, Konstantinu VI*.

Smatralo se da je krunisanje davalo caru položajpoluboga, namesnika svevišnjeg. Car je bio svestan da jeglava hrišćanske crkve. ,,Ja sam car i sveštenik” , pisao jepapi Lav Isavrijanac, i tvrdio da je izaslanik „kome jebog naredio da hrani svoje stado kao Petar, prvi međuapostolima” , i papa se sa tim saglašavao dokle god je carbio pravoveran1 * 3. U vreme Vasilija I bilo je uobičajeno da se carev sin i nasleđnik odmah posle rođenja postriže,kao da postaje monah4. Justinijan I postigao je pravo zacara da ovaj daje proglase verskih učenja; njegova duž-nost već je bila da predsedava crkvenim saborima ili daumesto sebe imenuje predsednika5. U praksi patrijarhe jeon postavljao. Dok je postojao egzerhat u Raveni, čak ipape su bile birane tek pošto bi se đobilo odobrenje od

1 K. Porfirogenet, loc. cit.* Brightman, Byzantine Coronation Ceremonies, u Journal o}

Theological Studies, 9V. 2., 383—5; i Sickel, op. cit., 547—8.• Mausi, Concilia, vol. 12, 976; Ecloga, prevod Freshfield, 66—7.4 Konstantin Porfirogenet, op. cit., 620—2.8 Gelzer, Die Verhaltnisse von Staat ttnd Kirche in Byzanz,

H. Z. Nove Serije, vol. 50, 193 i dalje.

63

carskog namesnika1. Teokratski položaj navodio je careve da smatraju da su carstvo primili od Boga. „Primio si krunu od Boga iz moje ruke” , rekao je Vasilije I svome nasledniku Lavu VI1 2. To nije značilo da je Lex de imperio bio zaboravljen. Narod je još bio birač i mogao je da oduzme carstvo; ali narod je bio hrišćanska zajednica. Car je izvođio svoju vlast kao predstavnik hrišćanske zajednice i prilikom krunisanja bio je imenovan za njenogprvosveštenika. Prema tome, on je sa razlogom mogao da tvrdi da je u neposrednom odnosu sa bogom, izvorom svake moći. Iđeja je odgovarala misticizmu toga vremena i niko u carstvu nije nju osporavao. Pošto se nalazio u takvom položaju, car je imao potrebu da održi visok ugled. U njegovom prisustvu svako je morao da padne ničice, čak i strani ambasadori. On je na kraju mogao da bude i zbačen, ali sve dotle uvreda veličanstva bila je vrlo ozbiljan zločin. Jedna služavka koja je slučajno plju- nula sa gomjeg prozora na mrtvački kovčeg carice Evdo- kije dok je ovaj bio noŠen iz dvora u grobnicu bila je pogubljena na samom grobu (412. godine)3. U cilju da bi se pojačao ovaj ugled razvile su se bezbrojne formalističke ceremonije, koje je opisao Konstantin VII; a dovitljivi carevi, kao Teofilo, pozvao je na saradnju umetnost i nauku, i seđeo na prestolu koji se dizao do tavanice, okru- žen zlatnim pticama koje su pevale i lavovima koji su urlikali.

Sve ove mnoge ceremonije i sav posao koji je, kaoglava crkve i države, morao da nadzirava, potpuno su zaokupljale cara i iziskivale da bude i savestan i radan. Evnuh bi bio fizički onesposobljen da bude car, a sma-

1 Liber Pontificalis, I, 363—4.2 Vasilije I, Paraenesis ad Leonem, M. P. G., vol. 107, X X X II.* Nićifor, Breviarium, 7.

64

tralo se da je nesposoban da vlada svaki čovek koji je oslepljen, iako se Isak Anđel, kao slep, vratio na presto. Dečak je mogao da postane jedini car, ali u takvom slu- Čaju morao je da postoji namesnik. Moglo bi da izgleda da je ova dužnost van mogućnosti jedne žene, naroČito što žena u teoriji nije mogla da bude sveštenik, niti u praksi da vodi vojsku. Pa ipak, nije bilo ustavne prepreke da žena bude samodržac. Prema modemim pojmovima, polo- žaj carice, avguste1, bio je neobičan. Postojanje ženske dopune caru1 2 * bilo je potrebno iz ceremonijalnih razloga, ali carica nije bila obavezno careva žena. Trebalo je da ona i>ude posebno krunisana i klicanjem pozdravljena, iako se ceremonija odigravala u dvoru a ne u crkvi, ukoliko nije krunisana u isto vreme kada i car. Skoro bez izuzetka careva žena je uzdizana na stepen carice prilikom svoje udaje ili prilikom svoga stupanja na presto; ali broj carica nije bio ograničen i mogao je da uključi i druge careve rođake. Pulherija, sestra Teodosija II, bila je krunisana u početku vlade njenog brata. Teofilo i Lav VI krunisali su ćerke8, a Aleksije I svoju majku4. Krunisanje je davalo carici udeo u suverenitetu; ona je čak delimično učestvovala i u vladi. Teodora je prisustvovala Justinijanovim savetova- njima, iako se izvinjavala što je na njima govorila5. Ako nije imalo careva, Imperium bi bio potpuno poveren njoj, i ona je mogla da odredi naslednika prestola. Tako je Pulherija odredila Markijana, a Arijadna Anastasija; iz toga su uzastopni Zojini muževi izvodili svoja prava. Ca-

1 Avgusta, bila je uvek formalna titula, iako je od sedmog veka pa na ovamo Vasilissa bio uobiČajen govorni izraz za tu titulu.

2 Nastavljač Teofana, 364.8 Nastavljač Teofana, 107—8.4 Stvarno krunisanje nije nigde opisano, ali je ona nosila ti-

tulu avguste.5 Prokopije, De Bello Persico, (Izdanje Loeb), I, 230.

5 Vizantijsks civilizacija 65

ričina suverenost pokazuje se takođe i u slučaju name- sništva. Ako bi car bio nesposoban da vlada zbog mladosti ili bolesti, a nije bilo drugih careva, carica je automatski preuzimala pun suverenitet. Pulherija je vladala umesto svoga mladog brata, Sofija umesto svog ludog muža Justi- na II, sve dok nije naimenovan Cezar1; a tokom čitave istorije carstva, carica-majka, ako je živa, bivala je namesnik za vreme jednog dela ili celog carevog maloletstva. A šta se đogađalo ako nije bilo cara, a carica nije htela da ga imenuje? Situacija je ostajala neizvesna. Pošto je svrgnula i oslepela svoga sina, Irena je odlučila da vlada sama. To je bila novina, pa se smatralo kao najbolje rešenje nazivati u zvaničnim dokumentima Irenu carem2; ali protiv toga nije postojala ustavna prepreka, pa je ona na kraju pala više zbog svoga rđavog zdravlja nego zbog pola. Njezina rođaka Teofana, Stavrikijeva žena, namera- vala je da nasledi svoga muža, ali u tome nije uspela. Ipak, 1042. godine, nailazimo na dve carice, Zoju i Teo- doru, koje su zajeđnički vršile suverenitet — jedini primer podeljenog samodržavlja. A li kada je Zoja naimeno- vala cara, dve žene su mu automatski ustupile mesto. Ipak, kada je on umro, Teodora se vratila na punu vlast, i mogla je na svojoj samrtnoj postelji da naimenuje na- sleđnika. Nikada se nije smatralo da su ženske vladavine bile nezakonite.

A li ako su carica-vladarka ili carica-namesnik bile nesposobne, revolucija ih je mogla svrgnuti. Irena je pala kada više nije mogla da kontroliše svoje službenike, a regentkinja Zoja Karbopsina, kada je njena politika dovela do kraha. U ovakvoj prilici, kao što je ova poslednja, našlo * *

1 Vidi Bury, Later Roman Empire from Arcadius to Irene, II, 76 i dalje.

* Irene Pistos Basileus — Zachariae von Lingenthal, Jus Grae- co-Romanum, III, 55.

6 6

se jedno zgodno rešenje, kada bi postojala nužda za vreme maloletstva. Izvesni carevi na samrtnoj postelji imenovali su regentske savete. Teofilo je naimenovao dva službenika da rade sa Teodorom, a Aleksanđar seđam namesnika pod predsedništvom patrijarha.1 A li takvi saveti nisu zadovo- ljavali. Od desetog veka nastao je čest običaj da za vreme maloletstva presto zauzme, kao car-namesnik, neki jak general ili admiral, uživajući potpuno samodržavlje i prvenstvo, ali uz očuvanje prava legitimnog cara. Car regent obično bi se poluozakonio ženidbom iz carske porodice. Roman Lekapen, prvi car-regent, udao je svoju ćerku za cara, a taj primer je sleđio i Jovan Kantakuzen. I Nićifor Foka i Roman Diogen oženili su se udovicama svojih prethodnika, koje su im pomogle da osiguraju presto. I Jovan Cimiskija bi tako učinio, ali se crkva pobunila — žena je bila Teofana, njegova saučesnica u ubistvu Nićifora Foke — tako da se on umesto caricom oženio njenom tetkom. Ove uzurpacije bile su prihvatane, ali su smatrane kao privremene. Kada su Lekapeni i Kantaku- zeni pokušali da osnuju dinastije, neodobravanje javnosti upropastilo je njihove planove. Smatralo se da zakoniti car, porfirogenet, to jest rođen u purpumoj sobi u kojoj se carica porađala, ima pravo koje nije moglo da bude prenebregnuto. Ustavna vlast birača, senata, vojske i naroda, nije se potpuno gasila izborom cara. Vojska je ne- izbežno zadržavala praktično veliki uticaj; a senat i narod nasleđili su iz prošlosti neodređena teoretska prava, koja su u ranim vekovima carstva našla konačni izraz.

Narod Carigrada bio je organizovan, u vremenu koje nam nije poznato, u četiri dela ili đeme2, nazvane Plava, *

1 Nastavljač Teofana, 380.* Za deme vidi Bury, Appendix 10 to Gibboiv’s, Decline ana

Fall, vol. 4, 531 i dalje, Bury, Later Roman Empire, I, 84 i dalje, II, 11 i dalje i naroćito Uspenski, Cirkuske stranke i deme u Cari- gradu (na ruskom), vol. I, 1 i dalje.

rs* 67

Zelena, Bela i Crvena; postepeno ove dve poslednje spo- jile su se sa dve prve. One bi najbolje mogle đa buđu opisane kao samoupravna municipalna tela, dalje podeljena na civilna i vojna. Civilna tela su se zvala Politici, i njima je upravljao demarh, a vojna Peratici i njima je upravljao demokrat. PoZitici su verovatno imali civilne dužnosti kao što su čuvanje javnih parkova i preduzima- nje mera protiv požara; Peratici su verovatno delovali kao teritorijalan gamizon grada. Carigrađski cirkus pao je jedno vreme u ruke dema, i svi događaji u cirkusu reša- vani su kroz supamištvo između pristalica Plavih i Zele- nih. Obadve ove stranke stekle su ogromne cirkuske organizacije, dok je sve stanovništvo grada, koje je volelo cirkus, prilazilo jednoj ili drugoj strani. Deme, kao tela krozkoja se grad izražavao, postale su izvanređno moćne krajem petog, a u toku šestog veka često su ugrožavale državu. Srećom, Plavi i Zeleni su bili ljubomomi jedni na druge i usvajali suprotna gledišta; Zeleni su bili naklonjeni monofizitizmu, u opoziciji na ortodoksnost Plavih. Zbog ovoga bilo je mogućno caru, koji je želeo da suzbije organizacije nad kojim nije imao kontrolu, da izigra jedne pomoću drugih. Ali, ponekad, stranke bi se složile. Za- jedno sa vojskom one su tražiie da Justin I stupi na presto. Justinijanovi teški porezi i gradske dažbine ujedinili su ih 532. godine u pobuni Nika. Justin II, u rukama aristokratije, pokušao je da ih uguši, ali Tiberije je smatrao za mudrije da ih ohrabri i koristi protiv aristokrata. Mavri- kije je pao uglavnom Što ih je uvredio pokušavajući da nametne veće vojne đužnosti Peraticima. Njihov ustavan položaj najbolje je prikazan načinom na koji je Justini- jan morao zvanično da pregovara sa njima i sasluša nji-hovo miŠljenje na Hipodromu. U toku sedmog veka moć dema je oslabila, a posle dolaska na vlast Isavrijanaca, Politici su postali samo organizacije p>o imenu i korišćeni

68

su da predstavljaju narod priUkom ceremonija, Demarsi Plavih i Zelenih postali su službenici u dvorskoj hijerarhiji s unosnom platom. Peratici, s druge strane, postali su jezgro carske garde i gradskog garnizona, od kojih je stvorena carska vojska kao protivteža provincijskoj. Opa- danjem dema, narod Carigrađa izgubio je svoje jedino ustavno sredstvo izražavanja. Otada je narod mogao daizrazi svoje želje samo bunama i neredima.

Senat, s druge strane, nije nikada potpuno iščezao, iako je u šestom i seđmom veku bio na svom vrhuncu u Carigradu1. Senat u Carigradu nikada nije bio sličan starom rimskom senatu. Cak kada su mu 359. godine date i povlastice koje je uživao rimski senat — i tako postao zvaničan birač — on je ostao različit po svome sastavu i lišen tradicije rimskog senata. I samo njegovo ime bilo je manje dostojanstveno; na grčki jezik ono je bilo preve- deno ne sa gerousia nego sa sugJcIetos, skupština. Carigrad- ski senat sačinjavali su svi sadašnji i bivši držaoci službi i dostojanstava iznad izvesnog stepena, kao i njihovi po- tomci. Tako je taj senat bio jedno veliko amorfno telo koje je obuhvatalo sve ljude od ugleda, bogatstva ili od-govomog položaja u carstvu.

Stvarna vlast senata bila je neodređena. Clanovi se- natske klase uživaU su izvesna prava i preimućstva, utvr- đene starim rimskim zakonima i uglavnom potvrđenim od strane Justinijana. U pokušaju da se ugled njegovih članova održi, bilo im je zabranjeno da se žene glumicama, dok se Justinijan nije verio s glumicom Teodorom, i naveo svog strica Justina I da ukine ovu meru. A li stvama moć senata ležala je u činjenici što je on bio poluustavno telo koje je izražavalo mišljenje bogatijih i moćnijih ele-

1 Vidi Bury, Later Roman Empire, I, 12 i dalje; Buckler, Anna Comnena, 274—6; DiehJ, Le Senat et le Peuple Byzantin, u Byzan- tion, vol. I, 201 i dalje.

69

menata u državi. Kao takvo, kada je car bio slab, ono je izgleda bilo najozbiljniji autoritet u carstvu. U toku še- stog i sedmog veka senat je naročito bio ugledan. Justin II bio je oruđe u njegovim rukama. Iraklije, koji je zado- bio presto kao njegov kandidat, postupao je prema njemu sa velikim poštovanjem. Kada je otišao u rat protiv Per- sijanaca, ostavio je svog desetogođišnjeg sina kao regenta pod tutorstvom patrijarha i jednog senatora, koji je, istina, bio takođe magister officiorum1 * * 4; đok je 614. godine jedno poslanstvo bilo upućeno u Persiju u ime senata, u uverenju da je ime senata imalo jači značaj od carevog2. Nekoliko godina kasnije Konstans je formalno zahvalio senatu za njegovu pomoć protiv carice Martine i tražio njegovu saradnju i za ubuduće3. A li krajem sedmog veka vlast senata je opala. Tiranija Justinijana II bila je u mnogome uperena protiv njega, pa iako je pobeda Lava Isavrijanca predstavljala pobedu aristokratije, sam Lav, kao car, nije trpeo nikakvo mešanje senata. Vlastsenata se izobičajila, dok je na kraju nije ukinuo Lav VI, koji je, tako postupajući, samo ozakonio postojeće stanje stvari4. Sam senat životario je kao telo koje je car mogao da po- zove kao uvaženog svedoka svojih postupaka. Tako je Teodora, kada je abđicirala kao regentkinja 856. godine, sazvala senat, da bi ovaj video kako je ostavila punu državnu blagajnu, a Vasilije I, kada je jedanaest godina kasnije preuzeo vlast, otvorio je blagajnu opet u prisustvu senata kako bi pokazao njezinu prazninu5. Senat je do samog kraja carstva prisustvovao obično svakoj sve- čanoj prilici u Carigradu, kao što je bio sastanak između

1 Teofan, 303.* Chronicon Paschalle, 706 i dalje.J Teofan, 342.4 Lav VI, NoveUa M 47.5 Nasfc. Teofana, 171, 255.

70

.Bomana I i Simeona Bugarskog1. Aleksije I povremeno je tražio njegov savet o političkim pitanjima1 2; njegov formalan pristanak je tražen pri ceremoniji krunisanja, dok je „stupiti u redove senata” bila uobičajena fraza da bi se Opisalo kako je neki mladi plemić postao punoletan3. Ali njegova politička važnost nikada nije vaskrsnula. Nova aristokratija jedanaestog veka bila je više vojna aristokratija, i više je volela da deluje kroz vojsku.

Postojala je ipak jedna kočnica carevoj ustavnoj vlasti, daleko značajnija i trajnija nego senat i deme. To je bilo Pravo4. Car je bio izvor Prava, ali ipak, čudno, Pravo je ostajalo nešto što je iznad njega. Pošto ga nikakva Ijuđska vlast nije mogla pozvati da položi račune, papa Agapetus podsticao je Justinijana da bude što pažljiviji u poštovanju zakona5. Lav Isavrijanac izjavio je da je careva dužnost da održava stvari onako kako su postavljene u Svetom pismu, aktima crkvenih sabora i Rimskom Pra- vu6; a Vasilije I čak je i jačim rečima priznavao suverenitet Prava7.

Za pravo koje je zauzimalo tako poštovan položaj, bilo je bitno da bude pažljivo i jasno kodifikovano. Era kođifikacije počela je za Dioklecijanom. Oko 300. godine, dva pravnika, Grigorije i Hermogenijan, izvršili su uza- stopne kompilacije zakonodavstva prethodnog veka. Jeđan vek kasnije, Teodosije II zauzeo se za plan opšte kodifika- cije celokupnog Rimskog prava; ali stvamo nikada nije do-

1 Ibid, 407.* Anna Comnena, Alexiad, prevod na engleskL Dawes, 363.* Ibid. 83.4 Vidi Zachariae von Lingenthal Geschichte des Griechisch-

Rčmischen Rechts; Siciliano ViUanueva, IHHtto Bizantino; Cam~ bridge Medieval History, vol. 4, glava X X II.

5 Agapetus, papa, Epistolae, M. P. G., vol. 66, 38—40.* Ecloga u Leunclavius, Juris Graeco-Romani, I, 83—84.7 Vasilike, predgovor.

71

šao dalje od izdavanja serije carskih konstitucija, koje sumeđutim obuhvatile samo relativno malu oblast. KonačnoJustinijan, razdražen ponavljanjima i kontradikcijama,nejasnoćama i zastarelošću velikog đela važećeg prava,odlučio je da reorganizuje ceo sistem. Uz veliku pomoćsvoga kvestora, pravmka Tribonijana, on je naimenovaodeset komesara, s tim da sastave što je mogućno bržezakonik koji će obuhvatiti postojeće zakonođavstvo. Ovajje bio izdat 529. godine. Posle toga, bilo je naimenovanošesnaest komesara da iz dve hiljađe dela velikih pravnika iz prošlosti kompiliraju sve delove još primenjive i ko-risne za sadašnjost, a takođe i da zauvek sačuvaju mišlje-nja najvećih autoriteta o pravnim osnovama na kojim jebila izgrađena rimska država. Ta obimna kompilacija,poznata kao Digeste, bila je objavljena 533. godine i tre-balo je da ostane kao konačan autoritet u svim zakonskimpitanjima. Međutim iste godine izdat je priručnik za stu-dente, koji je obuhvatao sve najnovije karakteristične de-love carskog zakonodavstva; a 534. godine izdato je novoi popravljeno izdanje Justinijanovog zakonika. Cak i satim, njegova zakonodavna aktivnost nije prestala. Od534.d° kraja svoje vlade on je izdao dugu seriju dopunskihzakona, svojih Novellae, Krajem njegove vlađavine rim-sko pravo bilo je potpuno revidirano i modemizovano.

Pravo koje je Justinijan obnarodovao bilo je još uvek rimsko pravo. Cak i njegove dopune bile su po duhu više rimske nego hrišćanske. Uprkos neprijateljstva crkve, i razvod i ropstvo bili su zadržani. Justinijan je smatrao da je vođen „humanošću, zdravim razumom i javnom kori- snošću ; „humanost” je u suštini bila praktična. Justini- jan je ukinuo noxae deditio, prema kome su roditelji mogli prodati decu u ropstvo kao naknadu svakome kome bi oni naneli štetu, jer „shodno pravednom mišljenju mo- dernog društva, surovost takve vrste mora da bude od-

72

bačena” Prava žene, koja je Justinijan naročito povećao, kao pravo njeno na imovinu ravno njezinom mirazu i udovice na čuvanje dece, što je značilo poboljšanje starog rimskog sistema, bilo je izvršeno više u duhu carice Teo- dore nego u duhu svetog Pavla. Znacajno je shvatanje neprikosnovenosti rimskog prava među Vizantincima; ma kako da su oni bUi fanatično pobožni, prošlo je prilično vremena pre nego što je ono bilo ozbiljno pogođeno že- ljama hrišćanske crkve.

Justinijan je dalje učvrstio svoje zakonodavno delo reformisanjem pravnih škola. Mnoge od njih bile su za- tvorene. Smatralo se da će samo usredsređivanjem učenja prava na univerzitetima u Carigradu, Bejrutu i Aleksand- riji, vlasti moći da budu sigurne u održavanje kvaliteta pravnika. Nekoliko decenija kasnije, arapska osvajanja imala su za posledicu da je pravna nastava u carstvu praktično bila ograničena samo na prestonicu.

Justinijan je imao želju da njegove pravne reforme budu tako upotpunjene da im dalji komentari ne budu potrebni. Njegova namera ipak nije sproveđena i izgleda da je u toku narednog veka bilo napisano više pravnih dela. A li njegov građanski zakonik ostao je na snazi do vladavine Lava Isavrijanca. Lav Isavrijanac bio je pobo- žan Čovek. U oblasti teologije njegova pobožnost odvela ga je u ikonoboračku jeres; u oblasti prava ona ga je na- vela da humanizuje ceo zakonik. U toku nemimog sedmog veka opalo je studiranje prava, pa se pokazala potreba za novim zakonikom. Godine 739. Lav je izdao svoje Ecloga, namenjene, kako je govorio, da u pravo uvedu hrišćanska

U krivičnom pravu hrišćanstvo je naglašeno opštim ograniČenjem smrtne presude i njenom zamenom sakaće- njem. U građanskom pravu ono je naročito naglašeno zakonima o braku. Samo hriščanska venčanja bila su pn-

73

znata, razlozi za razvod su svedeni na četiri1, mađa razvod nije potpuno ukinut kako je to želela crkva, a zabranjeni stepeni srodstva su povećani od četiri na šest; deci braće i sestara od strica, ujaka i tetke bio je brak zabranjen. Ecloga su isto tako još dalje poboljšale ženin status; žena je imala jednak udeo sa svojim mužem u zajedničkoj imo- vini i staranju o deci, dok su deca bila još više oslobođena od patria potestas. Crkva je dobila nadzor starateljstva nad siročadi.

Skoro u isto vreme pojavila su se tri nezvanična pri- ručnika koja su obuhvatila tri đopunske grane prava: Vojni zakonik, Pomorski ili Rodski zakonik i Zemljorad- nički zakonik, od kojih je svaki sađržavao običaje i zahteve tog vremena.

Sledeći veliki period zakonodavne delatnosti počeo je posle stupanja na presto Vasilija Makedonca. Da bi uni- štio svako delo omrznutih Isavrijanaca, a u isto vreme da bi oslabio crkvu, Vasilije je nameravao da se vrati Justi- nijanovom zakonođavstvu. U početku svoje vladavine on je objavio priručnik, Procheiros nomos, da bi zamenio Ecloga, dok njegovi komesari ne pripreme potpuno nov zakonik; nešto kasnije on je kompilirao revidirani priruč- nik, Epanagoge, koji međutim nikada nije dovršen niti izdan. Bilo je ostavljeno njegovom sinu, Lavu VI, da izda celo dopunjeno zakonodavstvo u zbirci Vasilike, koja je otada ostala merodavno delo o carskom zakonodavstvu, i ako ga je Lav dopunio sa više novela.

Makedonsko zakonodavstvo bilo je svesno vraćanje Justinijanu. A li stvamo je ostalo mnogo onoga što su uradili Isavrijanci. Krivični zakon dalje je proširio rela-

1 Zenina preljuba, muževijeva impotencija, pokušaj ubistva jednog bračnog druga od strane drugog i guba. Ecloga, prevod Freshfield, 78—79.

74

tivnu blagost. U građanskom pravu, iako su prava muža i oca bila delimično povraćena, u praksi su zadržani odnosi u porodici iz Ecloga. Vasilije je bio manje popustljiv prema crkvi. Siročad su oduzeta od nje, a bauk za crkvu, razvod, bio je olakšan.

Posle Vasilika nikakav nov zakonik nije izdavan. Za- datak pravnika bio je olakšan samo nizom sažetih izvođa, koji su poČinjali opšimim i zanimljivim Ecloga legum, objavljenim 920. godine i završavali u zamršenom i rđavo kompiliranom Hexabiblion~u od Harmenopula, objavlje- nom oko 1345. godine. Zakonodavna aktivnost careva sastojala se od izdvojenih mera, uglavnom upravljenih protiv veleposednika, ili u korist ili protiv crkve. Crkva je naposletku počela da utiče na pravo. Za vreme samostal- ne vladavine Lava VI, ona ga je pobeđila u pitanju ponov- nih ženidaba1. Konstantin V II odobrio joj je jednu trećinu imovine kod ljudi koji nisu imali dece, a nisu ostavih testament. Pokušaji Nićifora II da ograniči zaveštanja crkvi nisu uspeli. Pod Komnenima ona je zadobila pravo da u svojim sudovima raspravlja još više slučajeva, itežnja ka proširenju crkvene jurisdikcije pojačala se. Kao posledica toga, crkveno pravo počelo se više studirati. Već se bila pojavila Sgntagma, kompilacija crkvenog prava, pripisivana Fotiju, ali veliko delo iz ove materije bilo je Exegesis canonum od Valsamona, antiohijskog patrijarha pod Manojlom I, objavljeno oko 1175. godine. Ovo delo, kao i Vasilike, ostalo je — i još je — merodavno na Isto- ku; i ono je takođe imalo niz sažetih izvoda, od kojih nijedan nije imao nikakav veliki značaj, sem Syntagma canonum kaluđera Matije Vlastara, napisana 1335. godine* *.

1 Tomus Unionis iz 921. godine zabranjivao je četiri ženidbe i osudio Lavovu. Nastavljač Teofana, 398.

* Vidi Leunclavius, Juris Graeco-Romani, I, 1 i daije.

75

Poznavanje prava smatrano je kao bitno za svakog carskog službenika. A li mogućnosti za sticanje toga znanja nisu uvek postojale. Koliko su dugo ostale otvorene pravne škole koje je Justinijan podsticao, ne znamo, niti možemoda kažemo u kojoj je meri pravo učeno na univerzitetu koji je u devetom veku osnovao Varda. U jedanaestom veku, kada je vizantijska učenost bila na vrhuncu, car Konstantin Monomah našao je da je pravno znanje tako slabo da je 1045. godine osnovao naročitu pravnu školu, koja je davala odlično obrazovanje i verovatno trajala do 1204. godine. Mogućnosti za studiranje prava pod Paleo- lozima nam nisu poznate.

Rimsko-vizantijsko pravo se menjalo; a njegova osnov-na shvatanja i docnije dopune bile su građanima carstvaČesto nepoznate i pogrešno shvatane. A li je ono ipak osta-jalo bitan deo ustrojstva carstva, jedini autoritet pred kojim se i sam car morao pokoriti. Suđovi su imali prven-stvo čak i nad carskim dvorom. Jedan senator koji jeručao sa carem Justinom II, umesto da odgovara u nekomsporu pred sudom, bio je izbičevan zbog svoje nepokorno-sti1. U Četrnaestom veku, mladi Andronik, pozvan kaopobunjenik pred svoga dedu, staroga cara, osvojio je sim-patije sviju prisutnih, moleći da bude suđen prema onomšto je bilo iznad cara, po zakonu2.

Ustrojstvo carstva, s carem biranim od strane senata, vojske i naroda Carigrada, da bude božiji namesnik, ili da vlada shodno rimskom pravu, u mnogom pogledu bilo je nelogično i nepotpuno, ali je imalo najvišu, bitnu za- slugu da je đejstvovalo. Efikasnost ovog ustrojstva izvanredno je prikazana činjenicom da, dok su se na Zapadu pokrenuli nebrojeni pisci kako bi raspravili teške proble- *

76

1 Kedrin, I, 682.* Kantakuzen, I, 69.

me crkve i đržave, careva i kraljeva i papa, u njihovim međusobnim odnosima, Vizantija vekovima nije dala nijednog jedinog političkog teoretičara. Ustrojstvo carstva funkcionisalo je tako dobro da nisu bile potrebne aps- traktne diskusije. Tek u poslednjim danima carstva, kadaje postajalo jasno da ono umire, pojavili su se teoretičari sa planovima o pravilnom uređenju sveta; ziloti iz Soluna planirali su državu-grad, koja bi, kako izgleda, kombino- vala teokratske ideale Svete gore sa trgovačkora praksom italijanskih republika; a Gemist Pleton sanjao je da na Peloponezu izgradi zajednicu koja bi bila vođena Plato- novim idejama i slavom stare Grčke.

G LA V A IV

ADMINISTRACIJA1

Carevo vreme bilo je potpuno ispunjeno njegovim dužnostima. Skoro svaki dan održavala se neka ceremonija kojoj bi car morao da prisustvuje; neka crkvena svečanost, prijem nekog ambasadora, uvođenje u dužnost nekog službenika, zvanična poseta Hipodromu. U među- vremenu, car je morao da se sastaje sa svojim sekretarima i službenicima i da predsedava savetima. ObiČno je on sam predvodio vojsku; Konstantin V i Nićifor II, na primer, svakog leta ratovali su na nekoj granici. U stvari, bilo je malo careva koji nisu pokušali da budu vojnici. Na taj način car je imao malo vremena za svoja lična za- đovoljstva. Ako je, kao Mihajlo III, tražio zabave, brzo je gubio kontrolu nad upravom i padao. Lav V I i njegov sin Konstantin VII, ni jedan ni drugi vojnik, uspeli su da na- pišu nekoliko knjiga dok su bili na prestolu; ali ne mo- žemo reći koliko su od toga posla svršili sekretari. Za cara je bilo teško đa napusti Carigrad. Kekavmen, koji je u jedanaestom veku napisao raspravu o savetima za jednog cara, preporučivao je da car treba da putuje i nađgleda svoje posede*. A li stvarno car nije imao vremena; Cari- grad je toliko kontrolisao celo carstvo da nije bilo vredno * 2

* Vidi Bury, Loter Roman Empire II, 334—48; isti: Imperial Administrative System in the Ninth Century (British Academy sup- plemental Papers, I) — najvažnije delo o ovom predmetu.

2 Cecaumenus, izd. Vasilievski. Noutheteticos. 101.

78

napuštati ga, izuzev na čelu vojske. Kekavmen primećuje na jednom drugom mestu da car koji drži Carigrad uvek pobeđuje u građanskom ratu1.

Iz praktičnih razloga caru je pomagao u glavnim od- lukama jedan mali savet, neka vrsta nezvaničnog senatskog pododbora. Taj mali savet povremeno vidimo u dej- stvu, kao na čuvenom sastanku za vreme pobune Nika, kada je Teodorin govor spasao Justinijanov presto2, ili kada je Mihajlo Rangabe 812. godine raspravljao da li da Bugarskoj objavi rat zbog bugarskog napada na Mesem- vriju. Izgleda da su svi govornici na tom savetu bili crkvena lica, patrijarh, mitropoliti Nikeja i Cizika, i igu- man Studiuma1 * 3.

Car se nalazio na čelu svega. Iza njega dolazili su velikodostoj nici i službenici carstva, strogo razvrstani prema Činu. U carstvu, kao u današnjoj Engleskoj, postojale su titule — ali nisu bile nasledne — koje su nosiocu davale ugled, ne i dužnosti; dok je većina visokih službi u državi povlaČila za sobom izvestan čin. Neke od tih po- časti međutim mogle su se otvoreno kupiti i tada su dono- sile neku platu, tako da su u stvari predstavljale izvestan oblik osiguranja. Dostojanstva i zvanja menjala su se u toku vekovnog postojanja carstva i samo tri njihova puna opisa su se sačuvala, jedan iz petog veka (Notitia digni- tatum), jedan iz ranog desetog veka (Filotejev — Cletero- logium) i jedan iz četrnaestog veka (De Ojficiis, pogreŠno pripisivan Kodinu). Iz ovih, i iz manje određenih obave- štenja u drugim izvorima, moguće je izvući grubu sliku o carskoj administraciji, iako se ne mogu pratiti pojedinosti raznih mena i razvoja. Postojala je stalna tendencija da

1 Cecaumenus, izđ. Vasilievski, Strategicon, 74.8 Prokopije, loc. cit.3 Teofan, 498; Nastav. Teofana, 13.

79

zvanična mesta postanu počasna birokratizovanjem administracije, dok su titule, na taj način brojno povećavane, postepeno padale na Iestvici prvenstva, tako da su na vrhu morale da budu stvarane nove.

Clanovi carske porodice, kao takvi, nisu zauzimali nikakvu službu. Njihova moć bila je ograničena na nezva- ničan uticaj — uticaj na čije je opasnosti Kekavmen upo- zoravao svoga cara1. Oni su bili retko zaposleni u administraciji, izuzev kao vojnici; ali su im obično davane visoke titule. Zakoniti naslednik bivao je skoro bez izuzetka krunisan za cara za vreme života svog prethodnika, ali u početku Dioklecijan je nameravao da naslednik nosi titulu cezara. Međutim, postepeno, ta titula postala je manje određena. Cezar je bivao krunisan, ali njegova kruna nije imala krst na sebi i on je po rangu bio ispod patrijarha2. Ta titula bila je prema tome pogodna za princa visokog roda, namesnika, ili čak verovatnog naslednika. Tiberije, kada je bio regent ludom Justinu II, nosio je titulu cezara8; Iraklije i Konstantin V naimenovali su drugog i trećeg sina za cezare, verovatno u cilju mimog stupanja na presto u slučaju da njihov nežni stariji brat umre4; Teofilo je naimenovao za cezara svog zeta Aleksija Muzela; on nije imao sina u to vreme i očigledno je nameravao da mu Aleksije bude naslednik. A li Aleksijeva žena Marija je umrla i on se povukao u manastir, tako da je Teofilo krunisao za caricu svoju sledeću ćerku Teklu, kako bi njen budući muž mogao da bude naslednik. Me- đutim, na kraju mu se rodio sin Mihajlo5. Mihajlo je postavio za stvamog regenta svog ujaka cezara Vardu; Ro-

1 Kekavmen, iVcmtheteticos, 98—99.2 Filotej, u Bury, Imperial Administrative System, 145. 8 Bury, op. cit., 36.4 Ibid., loc. cit.5 Vidi Bury, Edstern Roman Empire, 465—8.

man Lekapen uzeo je tu titulu kao korak prema prestolu, Nićifor Foka đao ju je svom starom ocu1. Pod Aleksijem I cezarska titula izgubila je mesto na rang listi; nova titula sevastokrator dobila je prvenstvo. Pod Paleolozima naj- viša prinčevska titula bila je despot1 2, koja je međutim obično imala teritorijalno značenje. Titula cezara svedena je na treće mesto. Ostale titule, zadržavane su za careve srodnike, do vremena Komnena, bile su nobilissimus i ku- ropalat. Ovu poslednju međutim Lav V I dao je kao nasled- nu titulu kralju Iberije, a u jedanaestom veku bila je dostupna i nosiocima koji nisu bili kraljevi3. Aleksije I stvorio je nove titule koje su po rangu bile ispod cezarske, $e- vast, protosevast i panhipersevast4; dok su ambiciozni ta- jstovi careva mogli da nose titulu vasileopator5 6. Nosiocima nvih titula i njihovim ženama bilo je dozvoljeno da ručava- ju za carskom trpezom, a isto tako i zoste patricii, glavnoj dvorskoj dami, koja je izgleda bila obično član porodice®. Nadimak porfirogenet, davan je deci carice koja se uvek porađala u purpumoj sobi u dvoru, oČigledno nije povlačio nikakav zvaničan rang, iako je njegov ugled bio ogroman.

Najviša titula7, dostupna svakome, bila je u toku mnogih vekova titula patricija, koju je ustanovio Kon- stantin Veliki kao titulu za vrlo ograničen stalež. Povre- ineno, broj patricija se povećavao; nekima od njih bilo je dato prvenstvo kao antipati patricijima, ali je u desetom veku stvorena još viša titula magister. A li i magistri su postali mnogobrojni, pa je Nićifor II ustanovio titulu pro-

1 Genezije. 97; Nastavljač Teofana, 397; Lav Djakon, 49.* Kodin, De Officiis, 6.* Bury, Imperial Administrative System, 33—35.* Ana Komnena, 78—79.5 Nastavljač Teofana, 357, 394.* Pod Teofilom, to je bila caričina majka. 7bid-, 90.7 Za titule, vidi Bury, op. cit., 20—36, 121—4.

6 Vizanđjika drilizacija 81

edra, koja je bila iznad titule magistra1. U đesetom veku, ispod patricija bilo je jedanaest drugih titula. Do vremena Paleologa tih titula je uglavnom nestalo. Mnogobrojne titule, tada u upotrebi, bile su ranija imena službi. O skoro svima njima nam se govori da su nekada povlačile za sobom neku funkciju, ali sada nisu imale nikakvu1 2 službu. Evnusi su imali posebne titule rezervisane samo za njih. Ako bi titula bila ista, evnuh je imao prvenstvo. Tako je evnuh patricije po rangu bio iznad običnog patricija3. U đesetom veku postojalo je osam titula za evnuhe. Sve titule imale su svoje posebne oznake: spatarije je, na primer, imao mač sa zlatnom ručkom, patricije ispisanu tab- licu od slonovače, magister belu tuniku izvezenu zlatom4 5,

Red prvenstva bio je složen, pošto su i službe kao i titule imale rang. U četvrtom veku carstvo je bilo podeljeno na četiri prostrane prefekture, kojima su upravljali pretorijski prefekti. Oni su bili najviši članovi vlade; uži- vali su potkraljevska ovlašćenja, sa potpunom administrativnom, finansijskom i sudskom vlašću. Oni su mogli čak i da izdaju zakone o manjim predmetima. Oni su postavljali i otpuštali guvernere provincija, uz carevu saglasnost, a administracija dioceza i provincija, u koje su bile pode- Ijene prefekture, bila je pod njihovim nadzorom, iako je prokonzule provincija Afrike i Azije kontrolisao car koji je mogao neposredno da saobraća sa vikarima ili guvemerima dioceza. Međutim oni nisu imali nikakvu kontrolu nad vojskom, iako su oficiri morali da prignu kolenokada bi se noiavili Drefekti8. Prestonice Rim i Carigrad bile su

1 Vidi Diehl, Le Titre de Proedre u Melanges Schlumberger, I, 105 i dalje.

* Kodin, De Officiis, 35 i passim.9 Filotej, 146.4 Bury, loc. cit.5 Bury, Later Roman Empire, I, 25 i dalje.

82

svaka pod svojim prefektom grada, jednim potpuno civilnim službenikom, po rangu odmah iza pretorskih prefekata, odgovornim za policiju i red u gradu i besplatnu podelu hleba. Na samom dvoru oko careve ličnosti nalazio se glavru službenik za pravdu, kvestor posvećene palate, dva glavna finansijska službenika, groj posvećenih poklona, koji je upravljao javnim prihodima i rashodima i grof privatnih imanja, koji je, kao što mu i ime ukazuje, nadgledao ogromno carevo licno imanje. A li glavni službenikna dvoru bio je Magister Officii, glava cele civilne službe, direktor državne pošte, nadzornik vojne policije, upravitelj carskih ceremonija, i, kao službenik odgovoran za prijem ambasadora, ministar spoljnih poslova carstva. Njemu je car takođe dodeljivao na rad izvestan broj sek- retara, magistri scriniorum, državnih službenika, koje je Magister Officii snabdevao pisarima iz svojih raznih kan- celanja. Izgleda da su do tada evnusi bili korišćeni samo da dvore cara. Ceni se da je u petom veku ukupan broj državnih službenika u Iliriku i na Istoku (to jest u carstvu kojim se vladalo iz Carigrada) iznosio 10.000 lica, Vojska je bila posebno organizovana pod Magistri militum, kojih je bilo pet u Istočnom carstvu pod Teodosijem I.

Ovaj rani sistem administracije nije trajao suviše dugo. Varvarske najezđe u toku petog veka smanjile su veličinu carstva, dok je pođela bogatstva između provincija bila izmenjena. Justinijan je pokušao da reorganizuje čitav mehanizam. Uprava je postala vrlo korumpirana. U toku petog veka, u provincijama je korišćen sistempoznat pod imenom suffragia; guvemer provincije kupovao je svoje mesto novcem koji je jednim delom išao caru, a drugim pretorijskom prefektu; on se zatim bogato obešte- ćivao iz lokalnih poreza. Justinijan, podstaknut Teodorom, ukinuo je prodaju službi i dođelio guvemeru platu od koje je ovaj bio obavezan da živi. Zakon koji ga je pri-

6 * 83

siljavao da ostane u svojoj provinciji pedeset dana posle napuštanja službe, kako bi odgovarao na optužbe, bio je vraćen u život, a jedan službenik defensor civitatis bio je lokalno biran, kao kontrola nad guvernerom i kao.sudija za prekršaje. Godine 536— 7 provincije su ponovo podeljene. Jedan čudan sistem ujedinio je bogate i siromašne provincije, kako bi bogate mogle plaćati za siromašne. Tako su Karija, Kikladi i Kipar spojeni u jednu jedinicu sa jako opustošenim oblastima Donje Mezije i Skitije. Justinijan nije uveo jednoobraznost. Guvemerima Pontika (zbog tamošnjih razbojnika) i Kapadokije (zbog prostra- nih carskih poseda koji su se nalazili u toj provinciji) bila je data naročita disciplinska vlast. S druge strane, pri- mena lokalnog prava, kao na primer jermenskog, bila je sprečavana — delom možda zbog toga što je po jermenskom pravu najstariji sin nasleđivao celu očevu imovinu,dok je car voleo da razbije velike posede. Justinijan sedržao Dioklecijanovog propisa kojim su ljudi vezivani zazanimanje svog oca, a naročito za zemlju1. On je čak po-stavio naroČitog službenika, quaesitor ili quaestor-a, kojije pazio da nijedan provincijalac, sem poslom, ne uđe uCarigrad, i da lenivci u Gradu budu naterani da rade udržavnim pekarama ili fabrikama2. Upadljivije, aU manjevažno, bilo je Justinijanovo ukidanje konzulata. Još od ra-nijih dana carstva bila su postavljena svake godine dvakonzula, kao znak nominalnog kontinuiteta starog repubh-kanskog sistema, ali to dostojanstvo bilo je počasno i iz-vanredno skupo. Godina je joŠ uvek bila nazivana une-nima konzula. Sve što su imali da rade bilo je da delepoklone i da plaćaju za igre i priredbe. Jedna godina na tom položaju stajala je konzula blizu 90.000 funti; i skorobez izuzetka carska blagajna morala je da plaća te tro-

84

1 Bury, op. cit., II, 350. « Ibid., II, 337.

Jlkove, pošto nijedno privatno lice nije imalo sredstava dato podnese. Justinijan je polćušao da ova pođela milostinjepostane dobrovoljna, ali niko nije imao dovoljno hrabro-sti da bude nedarežljiv, tako da posle 542. godine on visenljo imenovao konzule1. U toku nekoliko decenija godinesu datovane od poslednjeg konzulstva, ali Justinijan jeuveo nov sistem datovanja po carevoj godini vladanja —sistem koji je verovatno kopiran od Vandala — i po godinipopisa, ciklusa od petnaest godina, koje je započeo Dio-klecijan u cilju razreza poreza. Datovanje po popisu biloJe otada upotrebljavano u toku cele istorije carstva, alikasnije, annus mundi (svet je stvoren 5508 godina pretsusa) upotrebljavana je pored ili namesto careve godine vlađanja2.

Teškoće koje je carstvo imalo krajem Šestog i u seđ- mom veku iziskivale su novu organizaciju. Već se Justi- nijan nosio mišlju militariziranja guvemera provincija. Pošto je ponovo osvojio Afriku, postavio je ćoveka koji je tamo ujedimo položaj magister militum-a i prefekta. Ita- liju je stavio pod potkralja, poznatog pod imenom egzarh, koji je uskoro postao vojni službenik sa civilnom vlašću. A li takva naimenovanja vršena su samo u provincijama koje su bile u opasnosti od ratova i najezda. Persijski i arapski ratovi u sedmom veku pokazali su da nijedna provincija nije van opasnosti; Čak i Mala Azija, srce carstva, morala je da bude stavljena u stalno stanje pri- pravnosti. Postalo je uobičajeno da izvesni pukovi ili themata stalno konače u izvesnim oblastima, a komandantu puka da se da civilna vlast nad stanovnicima te oblasti. Postepeno oblasti su postajale poznate pod zajed- ničkim rmenom Themata ili teme i svaka je nosila ime

1 I b i d n , 346 i dalje.a Bury, op. cit., II, 348.

svog posebnog puka1. Tako su krajem sedmog veka u Maloj Aziji postojale velike oblasti poznate kao Bukela- riska tema, Anadolska tema, Opsicijanska tema, Trake- zijanska tema, i tako dalje, po pukovima Bukelarskom, Anatolskom, Opcisijanskom i Trakezijanskom. Lav Isav- rijanac usavršio je ovaj sistem, dalje deleći azijske teme i proširujući sistem i na Evropu. Ovim kasnijim temama, pošto nisu imale pukovsko poreklo, davana su geografska imena; ali katkada je istorijski razvitak bio uzrok geograf- skim greškama, tako je Makedonska tema usled najezde Bugara bila svedena na oblast oko Jedrena, dok su teme u samoj Makedoniji, stvorene malo kasnije, nazvane So- lunska tema i Strumička tema; Kalabrija je u desetom veku nazvana Sicilijanska tema, pošto je bila deo ove pre arapskog osvajanja Sicilije. Kada su osvajanja u desetom veku dođala nove teritorije carstvu, teme su stvarane tako da odgovaraju novim potrebama.

Krajem desetog veka, iz kojeg imamo Filotejev opis organizacije carstva i dve arapske liste tema, bilo je dvadeset pet tema, podeljenih u dve grupe, Istok i Zapad. Prva se sastojala od azijskih tema, uključujući Trakiju i „Makedoniju” , ali bez tako zvanih pomorskih tema, Kivi- riotske i Samoske teme na Jegejskoj obali, a druga od ostalih evropskih tema, uključujući pomorske teme, Her- son (Krim), Dalmaciju i „Siciliju” . Generali ili stmtezi istočne grupe tema dobivali su utvrđenu platu od centralne vlade i po rangu su bili iznad stratega evropske grupe tema, koji su primali platu iz lokalnih poreza. Strateg Hersona imao je poseban status2. Glavni među stratezima

1 Za sistem tema, vidi Gelzer, Die Genesis đer Byzantinischen T hemenverfassung; Uspenski, Skica vizantijske istorije (na ruskom), 144—52; Stein, Studien zur Geschichte des Byzantinischen Reiches, 117—40; Brooks, Arabic Lists of the Bysantine Themes, J. H. S., vol. 21.

* On je po rangu bio najniži (Filotej, 147); vidi Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio, 178—9, 244 i dalje.

bio je strateg Anadolske teme, čije je zvanje proizišlo iz zvanja magister militum Istoka. On je uvek uživao naro- čito prvenstvo, i u toku osmog i poeetkom devetog veka to je bio glavni vojni položaj. Teme su dalje bile podeljene na dve ili tri tourmai, a tourmai u tri moirai ili đroupgfoi. U svojim kancelarijama strateg je imao jedanaest klasa službenika, koji su mu pomagali kako u civilnoj tako i u vojnoj upravi. Njegova vlast u lokalnim stvarima bila je skoro neograničena, ali ga je car, po svom nahođenj u, postavljao i smenjivao, a bilo je moguće i uložiti žalbu protiv njega, dok su hartularije iz njegove kancelarije, koji je plaćao sve vojnike i službenike, i poreznik u temi, primali naređenja neposredno od centralne vlade. Pored toga, svi iole važniji sporovi bili su raspravljani u prestonici. Jedan dopunski strateg, nazvan ek prosopon, mogao je da bude upućen svugde u slučaju hitne potrebe1.

Iako se provincijama upravljalo vojnički, centralna uprava ostala je građanska. Centralni vojni službenici, domestici i stratezi nisu imali učešća u administraciji. Ovu su kontrolisale dve velike klase službenika, Jcritai i secre- tikoi1 2. Magister Officii je nestao; samo prazna titula magister svedočila je o njegovoj bivšoj veličini. Najvažniji među kritai bio je upravnik grada, eparhos3. Ta služba bila je stara kao sam Carigrad i uvek je uživala veliki ugled. To je bio jedan od retkih položaja koje nisu mogli da zauzimaju evnusi. Posle cara upravnik (prefekt) je bio vrhovna vlast u Gradu i on je obično postavljan za namesnika Grada za vreme carevog odsustva. On je bio odgovoran za mir i red. Njegova kancelarija imala je dva odeljenja: Symponus, koje je kontrolisalo esnafe i nadgle-

1 Bury, Jmperial Administrative System, 39—47.2 ibid., 69—105.* Ibtđ., 69—70.

87

dalo razne trgovačke propise i građanske dužnosti stanovnika; i Logotet pretoriuma, koji je bio na čelu uprave sudstva i zatvora. Obadva odeljenja imala su velika i razna službenička tela. Prefektu je pomagao quaestorx, koji je u sebi spajao stari položaj kvestora sa Justinijanovimkve- storom. Delom on je bio zakonodavac i sastavljao nacrte novih zakona, delom glava prizivnog suda protiv presuda nižih suđova i plemstva, a delom javni tutor koji je peča- tio, otvarao i nadgledao izvršenje poslednjih volja, kao i kontrolisao upravljanje imovinom maloletnika. Kao takvom, slučajevi falsifikovanja dolazili su pod njegovu ju- risdikaciju. Isto tako on je nalazio rad za ljude sposobne a nezaposlene i kontrolisao da niko bez razloga ne pose- ćuje Carigrad. Pod njim se nalazilo veliko telo podređenih službenika. Treći veliki kritai, službenik poznat pod imenom epi tčn deeseon, starao se o molbama upućenim caru. On je imao kancelariju, ali ne i sudnicu* *.

Secretikoi, bili su uglavnom finansijski službenici*. Postojala su dva glavna ođeljenja, javne i privatne bla-gajne. U šestom veku postojalo je sedam blagajni, fisk,to jest stari Sveti darovi ili javni novac, blagajne đvojicepretorskih prefekata i kvestora Mezije i Sirije, kao i triprivatne careve blagajne. U toku narednih vekova nastu-pila je dalja podela, tako da je finansijama upravljao iz-vestan broj kancelarija koje su bile stavljene pod vrhovnukontrolu sakelarija, čiji je položaj odgovarao položajuGrofa privatnih imanja, i Čiju je službu verovatno ustano-vio Lav Isavrijanac. Pod njim su se nalazila četiri logo-teta, tdn dromon, ton genikon (glavni skupljač poreza),ton stratičtikčn (glavni vojni blagajnik) i ton agelon(upravnik carskih imanja); razni provincijski skupljači

88

1 Ibid., 73—'75.* Bury., Imperial Administrative Svstem, 77—78. » Ibid., 78—105.

poreza (epoptai); službenici koji su se brinuli za državne fabrike (epi ton eidikdn), rudnike i vođovode; carinski službenici (commerciarii); i svi curatorii, koji su upravljali privatnom carevom blagajnom i državnim dobrotvornim aktivnostima; svi carski sekretari, protoasecretis. Najvaž- nije od svih tih zvanja bilo je logotet dromus, koji je bio glavni upravnik požta, glava spoljnih poslova i čovek koji je kontrolisao saobraćaj između ostalih službenika i cara, koga je viđao svaki dan. On je ponekad nazivan jednostavno logotet; i krajem jedanaestog i u dvanaestom veku, pod imenom veliki logotet, on je bio glavni ministar spoljnih poslova. Pod Komnenima, veliki logariastes zamenio je sakelarija.

Službe oko ličnosti cara i carice i u dvoru bile su rezervisane za evnuhe1, običaj koji je nastao u Diokleci- janovo vreme i otada se stalno razvijao. Svaki dvorac bio je pod svojim papias; papias Velikog đvorca, kome su pomagali deuteras, brinuo se za svečanu odeću i nameštaj uđvorcu. Nikada se u stvari ne govori o broju i dužnostima nižih članova carskog domaćinstva. I car i carica imali su svoje nadzomike stola i odeće. A li glavni evnuh bio je visoki upravitelj kuće, parakemomen, koji je krajem devetog i u đesetom veku bio glavni službenik carstva. Samonas pod Lavom VI, Teofan pod Romanom I, i Vasi- lije, tokom skoro cele druge polovine desetog veka, prak- tično su bili veliki veziri. To mesto nije bilo uvek popu- njavano, a jedanput ga nije držao evnuh već Vasilije Makedonski, pod Mihajlom III1. Preimućstvo držanja evnuha na visokom poverljivom položaju bilo je oČigledno. Oni nisu imali potomstva za koje bi pravili spletke, a jedan nepisani ali neprekoračivi zakon iskljuČivao ih je sa carskog prestola. Korišćenje evnuha, naročito karakte-

1 Ibiđ., 120 i dalje.

89

ristično za carstvo u njegovom zenitu u desetom veku, pređstavljalo je jedno od njegovih najefikasnijih oružjaprotiv skretanja u feudalni sistem.

Imalo je nekih službi, zvanih axiai eidikoi, koje ne mogu da se klasifikuju. Najvažnije među njima bile surectOTj o čijim dužnostima ne znamo ništa i siukel, carskislužbenik koji je služio kao oficir za vezu između cara ipatrijarha, i koji je očigledno ispitivao podo2xive sluča-jeve jeresi1 (jeres je bila zločin protiv države) i običnonasleđivao patrijarha. Rim i istočni patrijarsi možda sutakođe imali svoje sinkete, a Konstantin IX postavio jekao takvog jermenskom katolikosu — svog nećaka i ne-zvaničnog naslednika2. Drugi nosioci službi axiai eidikoibili su ađutanti i lični sekretari carevi. Jedan od njih,protostratorj uzdigao se kasnije do visokog položaja.

Ovaj centralni administrativni sistem trajao je prak- tično neizmenjen sve dok nije grubo dokrajčen krstaškimosvajanjem Carigrađa 1204. godine. Sistem u provincijama bio je neizbežno elastičniji, i menjao se sa promenom granica carstva. Na istočnoj granici bilo je vise malih oblasti pod opsadnim stanjem, zvanim klisure, gde su veliki vojni granični baroni, kao Diagenis Akrita, vladali skoro bez kontrole. Kada je granica pomerana unapred, te klisure pretvarale su se u teme, a njihovi stratezi uvršta-vani su u carsku hijerarhiju. Kada je Antiohija ponovo osvojena, stavljena je pod posebnog vojnog guvemera, poznatog pod imenom duks ili duka. Izložene provincije, kao Longobardska tema, trebalo je reorganizovati. Oko 971. godine, strateg Longobardske teme unapređen je u * *

* Vita S. Symeonis Novi Theologi, izd. Hausherr, Orientalia

ChristiaTia, vol. 12, 101 i dalje.* Filotej, 146; Matija iz Edese, izd. Dulaurier, 79 i dalje; Bury,

op. cit. 116—117.

90

novi čin kapetana i data mu je potkraljevska vlast nad Kalabriskom temom i italijanskim vazalnim državama* 1. Ista titula data je nekoliko gođina kasnije guvemeru no- voosvojene jermenske teme Vaspurakan2. Kada je Vasilije I I osvojio Bugarsku, osnovao je tu đve teme, Bugarsku i Paristrion, s tim što je prva potpadala pod pronoetes~a. A li po uputstvu koje je citirao Konstantin Porfirogenet, Bugarima je bilo dozvoljeno da zađrže svoje narodne metode izricanja pravde i oporezivanja3. 2STa Grčkom poluostrvu, zbog prisustva Slovena i Arbanasa, upravljanje temama Helas i Peloponez pokazivalo se naročito puno problema. Tek pod Irenom Peloponez je naposletku stvarno potpao pod kontrolu a čak i u đesetom veku bilo je tu plemena koja su plaćala samo gođišnji danak i nisu trpela nikakvo dalje mešanje carskih službenika. Kada je danak povišen pod Romanom I, ona su se pobunila i stari iznos morao je da bude ponovo utvrđen. Ne zna se tačno kada su ova plemena bila konačno pretopljena4.

Seldžučka osvajanja smanjila su teritoriju carstva, apod Komnenima trebalo je preurediti teme. Prekrojeneteme bile su smanjene a njihovi upravnici sada su nazi-vani dukama. Moguće je da je njihova vlast bila donekle ograničena.

Pad Carigrada 1204. godine razorio je čitav mehani- uprave. O administrativnom sistemu nikejskih careva

imamo vrlo malo obaveštenja. Oni su pokušali da u Ni- keji uspostave centralnu birokratiju po uzoru na Cari- grad; ali su bili siromašni i štedljivi, tako da je to izvedeno u skrommjem obimu. Pitanje provincijske uprave u po- Četku nije se postavljalo; svaki provincijski centar postao

1 Vidi Gay, L ’ltalie mčridionale, 343 i dalje.* Kedrin II, 494. Provincija je obično zvana Medija.• Vidi Schlumberger, Epopče Byzantine, 11, 418—43.1 Vidi Runciman, Romanus Lecapenus, 72—74.

je politička prestonica. Kada se Nikejsko carstvo proŽirilo na Evropu, izgleda da su osvojene teritorije držane pod nekom vrstom vojne okupacije. Povratak u Carigrad ozna- čio je izvestan povratak ka veličini. De Ojficiis daje listu svih službenika sa njihovim dužnostima i oznakama u polovini Četmaestog veka. A li možda je to bila samo idealna slika; blagajna Paleologa sve više se praznila pa izgleda da su mnoge njene službe stvamo ostale nepopu- njene. Isto tako, neke od onih starijih službi bile su sada samo prazne titule; prefekt, kvestor i mnogi logoteti navedeni su, između ostalih, kao službenici koji nisu imali nikakvih đužnosti. Pojavilo se nekoliko nepoznatih imena službi; pa kao služba velikog cauzija, izgleda da su uglavnom bila mesta oko careve ličnosti. Takvu administraciju vodio je veliki logotet, kome su pomagali ministar vojske, veliki domestik i ministar mornarice veliki duks1. Izgleda da je patrijarh u praksi igrao ulogu ministra. Pod Andro- nikom II patrijarh Anastasije smatrao je privredu kao svoj posao i čak je pokušao da za sebe obnovi dužnost prefekta Grada2.

Carstvo Paleologa stvarno je obuhvatalo, pored Mo- reje ili Peloponeza, samo teritoriju kojom se moglo upravljati iz Carigrada i Soluna. Naziv teme provlačio se za oblast oko Soluna, ali od polovine četmaestog veka i So- lun i Moreja bili su stavljeni pod despote, mlađe članove carske porodice. Izgleda da su ovi despoti imali apsolutnu vlast u svojim provincijama, ali da su morali da položezakletvu vemosti caru, čiji su ih diplomati predstavljali u inostranstvu. Na kraju, jedan solunski despot prodao je * *

1 Kodin, De Officiis, 23, 38.* Đratianu, L ’Approvisionnement de Constantinople, u By-

zantion, vol. 6, 642 i dalje.

92

•voju provinciju Venecijancima; ali morejski despotat, uprkos neprekidnih buna lokalnog plemstva koje je na- UČilo rđave običaje feudalizma od Franaka, nadživeo je i samo carstvo, a despotovo sedište, Mistra, do kraja je zadržalo intelektualnu privlačnost jedne prestonice1.

Ogromna birokratija pomoću koje je upravljano carstvom bila je prirodno vrlo skupa, a zbog dopunskih tro- škova stalne vojske i diplomatskih izdataka, veliki državni prihodi bili su od bitne važnosti. Međutim, nemamo nikakve mogućnosti za procenu iznosa carskih prihoda u ma kom periodu istorije carstva. Oni su procenjivani na tako jrazličite sume kao 105— 120 miliona zlatnih franaka pod Justinijanom, a 640 miliona zlatnih franaka u desetom veku1 2 *. Prva suma je sigumo suviše mala. Venijamin od Tudela kaže da je Manojlo Komnen izvlačio samo iz Ca- rigrada godišnji prihod od 106 miliona zlatnih franaka8. To je bez sumnje preterano, i većina savremenika sa zapada bila je još neobuzdanija u svojim izjavama. Možemo samo da kažemo da je prihod bio dovoljan Anastasiju, koji je bio štedljiv finansijer i u toku vladavine od dvadeset i sedam godina on je nagomilao u državnoj blagajni rezervu od 355,600.000 zlatnih franaka; da je carica Teo- dora ostavila u državnoj blagajni 140,000.000 franaka, a Vasilije II, posle vladavine koja je skupo stajala, mada su mu troškovi dvora bili niski, 250,000.000 franaka4. Citavo pitanje od čega su se sastojali prihodi, kao i pojedinosti o troškovima zavijeni su u tajnu i protivrečnost. Kod vizantijskih istoričara ima dosta posrednih obaveštenja o ovome,

1 Vidi Zakythinos, Le Despotat de Morie, passim.* Prva procena je Steinova, druga Paparrhigopoulosova; vidi

diskusiju u Andreadas, Le Montant du Budget.* Benjamin of Tudela, prevod Adler, 13.4 Vidi Andreades, op. cit.

93

ali ništa što bi omogućilo ma kakvu konačnu procenu1. Neposređni porezi svrstavani su u dve kategorije, porezi na zemlju i porezi na ličnosti. Osnovni porez na zemlju, zeugaratikion, osnivao se na vređnosti zemlje, kako je ona procenjivana svakih petnaest godina, prve godine svakog petnaestogodišnjeg perioda. Sva imovina, čak i carska imanja, bila je podložna oporezivanju, iako su pod Irenom i Manojlom Komnenom manastiri bili oslobođeni poreza. Pojedinosti procene čuvani su u katastrima, ili registrima — potpuni registar postojao je u centralnom nadleštvu, a lokalni u glavnim gradovima provincija. Nije pouzdano do koje su mere ti registri odgovarali stvamom stanju; kaže se da je Vasilije I uzalud pokušavao da sprovede novu procenu. U početku je porez bio plaćen u naturi, a kasnije u gotovom novcu. Teškoća carske uprave sastojala se u tome đa obezbedi da prihod ne presuši ako vlasnik ili njegovo zemljište ne plati porez. Vekovima je preovlađivao sistem nazvan eptboli. Citava lokalna zajednica morala je da se stara da traženi iznos bude dostignut. A li Nićifor I, profe- sionalan finansijer, kada je postao car, reformisao je taj sistem. Zbog opšte bede u to vreme, teret je bio suviše te- žak za seosku zajednicu. Nićifor je uveo allelengyon, prema kome je neplaćen porez na jedno imanje morao da plati najbliži imućan sused; ovaj sistem bio je nepravedan ali efikasan. Mihajlo Amorijanac ukinuo je ovaj sistem i ponovo se vratio na epiboli; ali Vasilije II, želeći da udari po bogatim zemljoposednicima, ponovo je uveo allelen- gyont iako je ovaj ponovo ukinut u jedanaestom veku. Ve- lika imanja morala su uvek da plaćaju jednak iznos, čak i kad izvesni delovi privremeno nisu donosili ploda. Među-

1 Za opširniju diskusiju, vidi Dolger, Beitrage zur Geschichie der Byzantinischen Finanzenvervjaltung (Byz. Arćh., 1927); Ostro- gorsky, Die Ldndliche Steuergemeinde, u Vierteljahrssčhrift fur Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, vol. 20, 10 i dalje; i Andreade- sov prikaz ove dve knjige u B. Z., vol. 28, 287 i dalje.

94

tim, ako bi imanja bila podeljena, ova obaveza je prestajala. Postojali su dodatni porezi, ili pre nameti za vojne svrhe, na životinje, dobra i alatke, kao i obaveza ukonača- vanja vojnika.

Pitanje ličnih poreza naročito je nejasno. Postojao jeporez nazvan kephaletion ili glavarina, verovatno ograni-čen na nehrišćanske podanike1. Kapnikon, ili porez na og-njište, jedva da se može detaljnije objasniti. Sve što mo-žemo da kažemo jeste da je u vreme Nićifora I postojaokapnikon od 2 mileresije (2.40 zlatnog franka) po glavi. Ni-ćifor I je uporno tražio da ovaj porez bude tačno plaćan,i poreski obveznici koje je Irena oslobođila morali su daplate zaostatke. Mihailo II stekao je populamost smanju-jući ovaj porez1 2. Prema Arabljaninu Ibn Haukalu, u dese-tom veku postojao je namet od 2 dinara na svaku kuću upomorskim temama, a 10 dinara na svakog oca porodice uostalim temama, koji je bio korišćen za troškove mornaricei vojske3. Jeđan kiparski tekst kaže da su Kiprani u dese-tom veku morali da plaćaju za svoju odbranu porez na og-njište, od, kako izgleda, 1 nomizme (14.40 franaka) u gra-dovima i 3 nominizme u seoskim oblastima4. Nikita Ako- minat, praveći šalu na račun poreza, kaže da su krajemdvanaestog veka Krfljani više voleli da robuju strancima(Normanima) nego da vide poreznika5. O porezu zvanomaerikon, koji je uveo Justinijan i koji je đonosio 3000 funtizlata, ne znamo ništa, iako je taj porez opet pomenut uTaktici Lava VI. Možda je to bila neka vrsta zemljarine naimovinu u gradu; ali svaki vizantinolog daje drugačije ob-

1 Vidi Andreades, op. cit.* Teofan, 486; Nastavljač Teofana, 54.8 Citirano u Vasilievski, Materials for a private History of

Byzantium (na ruskom), 369.4 Makhairas, izd. Dawklns, 8; Andreades, Le Montant du

Budget, passim.5 Nikita Honijat, 97.

95

jašnjenje1. Isto tako je postojao sistem taksa za slučaj smrti, koji je uveo Avgust; porez na nasleđe koje nije primlje- no od pretka, a koji je ukinuo Justinijan. Ovaj porez ponovo je uveden kasnije, tako da je uključivao i direktno nasleđe. Nićifor I, koji ga je strogo primenjivao, izmislio je i porez na nezasluženo povećanje imovine, smatrajući ovo povećanje kao nađeno blago, u kome je država bila ovlaŠćena da ima udela2. Posredno oporezivanje sastojalo se od carina, lučkih taksa, pijačnih dažbina, trošarine i povremeno takse na priznanice. Samo o carinama imamo pouzdanih obaveštenja; one su bile podignute u četvrtom veku na jedinstvenu stopu od 12 i po od sto, i očigledno su se zadržale na toj visini. Uvozne carine naplaćivane su u Abidosu na Helespontu ili u Hieronu na Bosforu, a izvozne u Carigradu. Da bi se sprečilo krijumčarenje robova, Nići- for je utvrdio naročitu tarifu od 2 nomizme (28.80 franaka) za robove sa juga, prodate ma gde u carstvu zapadno od Abidosa. Carine su morale donositi znatne sume. Ireni- ni pokušaji sa slobodnom trgovinom, ukidanjem carina u Abidosu, ozbiljno su uticali na njezine prihode, pa se Nići- for ponovo vratio na politiku carina, veštije održavajući niske cene ograničenjem količine novca u opticaju8. Kada su pod Komnenima italijanske republike stekle pravo na uvoz sa carinskom stopom od samo 4 od sto, prihodi carevi jako su se smanjili, pored toga što je to bio i udarac za trgovinu carstva.

Bilo je povremenih dodatnih poreza, kao dikeraton, posebna dvanaestina koju je uveo Lav Isavrijanac, kako bi opravio zidine Carigrada, a poreznici su s vremena na vre- * *

1 Ostrogorsky, loc. cit.; Andreades, u B. Z. vol. 28, 309; Dftl- ger, Das Aerikon, B. Z., vol. 30, 450—6; Bury, Later Roman Empi- re, H, 350.

* Teofan, loc. cit.* Vidi Bury, Eastern Roman Empire, 212 i dalje.

96

me podizali poreze đa bi povečali svoju proviziju1. Država je zarađivala novac u državnim fabrikama i na monopolu svile, kao i prodajom titula. Ona je kontrolisala trgovinužitom, a neki carevi, kao Nićifor II, optuživani su da su od toga ostvarivali ličnu korist. Nićifor I je isto tako oštro- umno zabranio zelenaštvo i svako pozajmljivanje novca, a zatim iz državne blagajne davao novac na zajam uz interes od 16 1 2 3/s od sto, ali njegovi naslednici nisu nastavili tu praksu2. Pod Paleolozima, kada je situacija bila očajna, Jovan Kantakuzen pokušao je da od svih klasa prikupi do- brovoljan doprinos zbog ratnih troškova, ali jedva da je iko mogao ili hteo da nešto priloži8.

Citav sistem oporezivanja, koji je caru obezbeđivaostalan priliv gotovog novca i tako mu omogućavao da odr- žava svoju veliku birokratiju i svoju stalnu vojsku, stavljao ga je u daleko jači položaj nego što ga je imao ijedan vladar na Zapađu ili kalif na Istoku. A li visoki porezi stvarali su stalno nezadovoljstvo kod podanika, a isto tako ih đovođili u nepovoljan položaj kada bi se pojavili trgovački takmaci; podanici nisu imali gotovog novca za nove predu- zimljivosti. A kada se pod Komnenima srušio ceo finansijski sistem, teret je postao nepodnošljiv; vladavina Sel- džuka ili Normana izgledala je skoro bolja4.

O pojedinostima rashoda takođe ne znamo ništa. Ne postoji način kako bi se izračunalo koliko je državnu blagajnu koštalo održavanje vojske i građanskih službi. Jedi- ne poznate cifre bile su plate nekih visokih službenika u desetom veku. Konstantin VII, u De Ceremoniis, pominje sume koje su godišnje isplaćivane stratezima tema pod Lavom VI. Stratezi anatoliske, jermenske i tracezijanske

1 Bury, Later Roman Empire from Arcadius to Irene, II, 424 i dalje.

* 7đem, Eastern Roman Empire, loc. cit.3 Kantakuzen III, 38—40.4 Nikita Honijat, toc. cit. i 50; Kinam, 22.

7 Vizt0ti$fe dvilizacija 97

teme primili su pozamašnu sumu od 40 funti zlata (43.200 zlatnih franaka), stratezi opsicijanske, bukelariske i makedonske, 30 funti, i tako na niže, a graničarskim stratezima davano je manje, pošto su oni ubirali graniČne dažbine, dok evropskim ništa, jer su oni živeli od lokalnih poreza* 1. Italijanski ambasador Liuđprand video je kako je jedne godine car Konstantin V II isplaćivao male plate nosiocima titula. Ceremonija je održavana u dane baš pred Cveti: magistri, njih dvadeset četvorica, primili su svaki po 24 nomizme (345,60 franaka) i 2 scaramangia ili svečane ode- će; patricije 12 nomizmi i 1 scaramangion, a nosioci drugih titula po 7, 6, 5, 4, 3, 2 i 1 nomizmu, prema položaju. Plate manje od 1 nomizme isplaćivao je parakemomen2. Stare- šina Pravnog fakulteta — univerzitet je bio državna usta- n0Va — primao je u jedanaestom veku 4 funte zlata godi- šnje, kao i izvesne položajne dodatke.

Vizantijski administrativni mehanizam bio je skup i nezgrapan, ali dovoljno elastičan i, dok god su finansije carstva bile zdrave, izvanredno efikasan. Bilo je potrebno da on bude veliki, pošto se smatralo da je svaka sitnica u životu carstva vladin posao. Na zamisao o laissez-faire nije se ni pomišljalo. Skolstvo, vera, sve što se odnosilo na trgovinu i finansije, bilo je pod kontrolom države. Postoji jedan priručnik iz desetog veka koji objašnjava dužnosti prefekta Carigrada. U njegov delokrug spađalo je da nad- gleda sve trgovačke aktivnosti u Gradu, utvrđuje cene, nadnice i radno vreme, da daje dozvolu za otvaranje novih radnji, pazi da se poštuju propisi o izvozu. On se isto tako morao brinuti da se pravilno poštuju nedelje. Provincijski život bio je regulisan s istom takvom brigom. Da bi se olakšalo oporezivanje i učvrstila opšta stabilnost, putova- nia i selidbe su sorečavani. Lokalne vlasti morale su da

98

1 Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, II, 690—7.1 Liudprand, itntapođosis, 157—8.

izdaju pasoše dobronamemim putnicima, a carigrađski kvestor morao je da pazi da posetioci dolaze u grad samo zbog važmh razloga. Grad je trebalo hraniti, a javni radovi su bili potrebni za vreme gladi koje su periodično pusto- šile seoske oblasti. Trebalo je naći posla sposobnim a ne- nezaposlenim ljudima, tako da su se morale uvoditi dobrotvome ustanove. Zbog ovako sveobuhvatne budnosti i uplitanja u sve, birokratija je bila jako zaposlena.

Ovo očinsko starateljstvo našlo je svoje polje rada isto tako i u nađzoru koji je vlađa vršila nad verom. Od petog veka, dobar građanin trebalo je da bude pravoslavac, a jeres je bila zločjm ro t iv države, Jeretičkog

romila Dod Aleksiiem T r vlastL Kada bi

službenicLsu doJazilM piisUno_odvodili stanovnike čitavih^elaji druge delove carstva, gde bi bili pretopljeni,

1, kako su se vlastf nadale, njihovi novi susecfi. Dre- obrati — ) su mardaiti, sirijski n sedmoi^jveku iz Lifeana^na obale~M;

paulikijanski jeretici^stalno^su naagljavani devetog veka u Evropi. Vlada je imala opravdanje u pre- duzimaJijinnera protiv jeretika, jer je jeres obično značila neki politički pokret. Monofizitizam u Egiptu i Siriji više je bio nadahnut neprijateljstvom prema carskom porezniku nego prema halkedonskoj teologiji; a pravoslavlje je uple- teno u nametanje nekih teških poreza kako bi se platio jedan zajam koji je crkva u Carigradu dala Irakliju. Jer- menska crkva postojala je u znatnoj meri kao središte jermenskog separatizma. Ovaj sistem prisilnog preseljavanja čitavih sela bio je korišćen ne samo kada je u pitanju jeres, već i kada je trebalo da se razbije neki blok nepokor- nih naroda u Drovinciiflma MaV*v?r»ncti «lmr«ni Kiii w

7* 99

manje opasni da su imali Jermene naseljene između njih Tako bi ravnoteža, neophodna za stabilnost, mogla de se održava.

Ideali vizantijske administracije mogli bi da budu na- zvani skoro socijalistički. Trebalo je da svako bude dobar građanin države. Poštovanje države, cara kao njezine glave i simbola, zakona koji su je stvorili, smatrano je kao bitna osnova društva; i u stvari ova kruta religija saČuvala je carstvo u toku mnogih vekova. Vizantija je dala mnogo slavoljubivih državnika, ali je samo malo od njih zabo- ravilo svoje dužnosti prema državi. Cak i Vasilije Make- donski ili Vasilije Parakemomen ili Jovan Kantakuzen, iako su stekli krunu i bogatstvo što su prenebregli da budu preterano savesni, uvek su stavljali interese carstva ispred svojih sopstvenih.

Postojala je ipak jedna klasa koja se nikako nije mogla prilagoditi tome poštovanju države. To je bila zemljo- radnička aristokratija. Postojanje velikih zemljoposednika predstavljalo je problem i starih rimskih careva, ali neredi koji su trajali od petog do osmog veka, kada nijedna provincija nije bila sigurna od varvarskog pustošenja ili na- seljavanja, uništili su vrednost zemljišta i razbili većinu velikih poseda. A li sredinom devetog veka azijske provincije, a jedan vek kasnije i evropske, postale su manje ili više sigurne, i zemlja je postala najunosnija investicija, s obzirom na državna ograničenja trgovine. Jeđna klasa aristokrata se uzdigla, izvlačeći veliko bogatstvo iz zemljišnih poseda. Pošto je postojala težnja za otkupom imanja slobodnih malih posednika, ovi su ili postajali zakupci ili ih je nestajalo. Ovo je poremetilo sistem oporezivanja, a ta- kođe i sistem regrutovanja za vojsku, koji je bio vezan za poseđovanje zemlje; pored toga, bogati plemić, sa velikom pratnjom slugu i vazala, koje je on oružao, bio je očigledna

100

opasnost za državu. Administracija je povlačila jasnu raz- liku između bogataša — dunatoi ili moćnika — i između siromaha — penčtes; i uglavnom je pokušavala đa ograniči aristokrate na vojne posiove, održavajući civilnu službu demokratskom i slobodnom. Tokom desetog veka carevi su bili zauzeti donošenjem zakona protiv mogućnosti veli- kaša da otkupljuju zemlju od siromaha. Koman I im je zabranio sticanje zemlje u seoskim zajednicama, a i on i Konstantin V II i Vasilije II trošili su vreme i energiju na- mećući i razrađujući slične mere. Vasilije II bio je naročito energičan, kao Henri V II u Engleskoj, i kad je na jednom obilasku našao da su njegovi domaćini postali suviše moć- ni, on ih je strogo ograničio i kaznio, pa čak preduzeo korake protiv zemljovlasnika, koji su naknadno stekli zemlju. Stare porodice su povećavale svoja imanja, a nove se uzdizale. Vlada je bila nemoćna. Cak i allelengyon, porez koji je Vasilije II ponovo uveo i koji je primenjivan da bi zem- Ijoposednici bili novčano kažnjeni, nije mogao da uništi njihovu moć; i već Nićifor II, i sam član jedne velike zem- ljoposedničke porodice, postao je prepreka carskoj politici. Sredinom jedanaestog veka, zemljoposednici među koje je sada trebalo uključiti i versku hijerarhiju, bili su dovoljno jaki da se, u haosu koji su prouzrokovale seldžučke pobede, dokopaju vlade. Otada, i ako su strane najezđe i osvajanja smanjili njihove posede, aristokrati su stvamo uprav- Ijali administracijom. Ulazak u civilnu službu manje je zavisio od zasluga nego od porodičnog uticaja; a gubitak tolike teritorije značio je da su nove porodice jedva imale neke nade da se uzdignu. Aristokratija je zatvorila svoje redove. U provincijama ona je već težila da pređe u polu- feudalnu nezavisnost, kada su nastupila latinska osvajanja i jednom za svagda dovršila ovaj prelaz. Carevi su još vo- đili rat protiv magistera, a jači Komneni i nikejski carevi svesno su ih obuzdavali. A li Mihajlo Paleolog u trinaestom

101

i Jovan Kantakuzen u četrnaestom veku, pokazali su svoju snagu. U Solunu, u četmaestom veku, pokret poznat kao zilotski, bio je uglavnom prouzrokovan osionošću aristokrata. Ziloti su pokušali da ospore njihovu moć, ali uzalud. U sam suton carstva, aristokratija kojoj su već odavno strani osvajači oduzeli zemlju, postala je skoro nasleđan držalac civilnih službi, i kao takva bila je vladi od koristi. A li šteta je već bila učinjena. Pa ipak, državna služba do kraja je ostala pristupačna za svakog; zaslužni plebejac još se mogao popeti do uglednog položaja. I do kraja administracija je zadržala efikasnost nepoznatu u Zapađnoj Evropi. Porezi su mogli da budu teški ili neproduktivni, ali su prikupljani; a careve želje, proistekle iz njegove sekre- tarske kancelarije, objavljivane su širom njegovih smanje- nih oblasti i poštovane, sem kada su ljuto vređale javno mišljenje.

Vladi je u njenom poslu pomagalo urođeno poštova-nje zakona koje su Vizantijci nasledili od Rima, a efika-snost vlade dalje je pokazivana organizacijom pravosuđa.Car je bio vrhovni sudija, i uvek je bilo moguće uložiti priziv na njega. Neki carevi su lično primali žalbe; Justinijanje voleo da vrši tu funkciju, dok je Teofilo primao molioce za vreme svoje nedeljne povorke kroz grad do dvorca Vla- herne. A li obično bi jedan službenik, epi tćn đeesedn, primao molbe i pripremao ih za cara. Međutim, deo potkra- ljevskih ovlašćenja pretorskih prefekata, predstavljalo je i to da u njihovim oblastima nije mogao da bude uložen priziv protiv njihovih odluka. Verovatno je da je italijanski egzarh nasledio to pravo. U Carigradu, prefekt grada (ili njegov naslednik veliki drungarije) i kvestor delili su izricanje pravde. U provincijama, u glavnom gradu svake teme, postojale su sudije koje su isleđivale slučajeve lokalnog značaja i manje važnosti; ali važnije tužbe išle su u Carigrađ, pred vrhovni sud od dvanaest sudija. Pamica je

102

bila jedan od malog broja prihvatljivih razloga za posetu Carigradu; a pobožni carevi, kao Romen I, gradili su za parničare gostionice u kojima su ovi ođseđali za vreme boravka u gradu. Slučajevi u kojima su umešana crkvena lica raspravljani su pred crkvenim sudovima, koji su opet mogli da raspravljaju svaki građanski slučaj ako obe stranke to žele. Aleksije I protegnuo je nadležnost crkvenih sudija i na raspravljanje slučajeva oko ženidaba i zaveštanja u dobrotvome svrhe. U vezi sa ovim treba imati na umu da je crkva predstavljala jedno od državnih područja, koje je naročito Aleksije Čvrsto kontrolisao. Pod Paleolozima, kada je patrijarh đobivao sve veću ulogu u administraciji, crkveni sudovi su proširili nadležnost, dok usled turskih osvajanja nisu tako široko organizovani da su preuzeli Čitavu jurisđikciju nad hrišćanskim stanovni- štvom.

Kazne u krivičnim slučajevima bile su ili novčane i konfiskacija imovine ili sakaćenje. Smrtna kazna, posle Lava III, izricala se za izdajstvo, prebegavanje neprijatelju, ubistvo i neprirodan bluđ, ali čak i u tim slučaje- vima retko je izvršavana1. Pod Jovanom II ona nijedanput nije bila primenjena* *. Sakaćenje je smatrano kao Čoveč- nija zamena za smrtnu kaznu, i opravdano je Isusovim rečima o kopanju očiju koje su uvredile i ođsecanjem gre- šnih udova. Sakaćenje na veliko zaveo je tek Lav III, i od tada je ono često primenjivano. Mi smo danas skloni da o sakaćenju mislimo kao o odvratnom varvarskom običaju, ali je Činjenica da je većina Ijudi više volela i više voli sakaćenje nego smrt. Kažnjavanje je dalje bilo ublaženo pravom azila u crkvama, pravom od koga je posle Lava III hiln i z n z e t n nekoliko klasa kriminalaca3. Konstantin V II

1 Ecloga, prevod Freshfield, 106, 111—14.* Nikita Honijat, 63; Jovan nije nikada primenio čak ni sa-

kaćenje.* Ecloga, 105—6.

103

ga je đozvoljavao čak i ubici, pod uslovom da se ovaj za- kaluđeri, u kom slučaju je polovina imovine odmah pri- padala naslednicima ubijenog, a polovina njegovim, mada je jedan deo mogao da pripadne manastiru1. Cak je i izdajstvo sve manje i manje kažnjavano smrću. Obično je manastirsko izdvajanje, koje je prekršitelja zbrinjavalo trenutnim zatvorom i budućim spasenjem, smatrano kao dovoljno, iako je bilo mudrije dodati još i sakaćenje. Zat- vor koji bi bio skup i neproduktivan za državu, praktično je bio nepoznat. Državni zatvor, pretorium, korišćen je samo za okrivljene koji su očekivali suđenje.

Teško je oceniti do koje se mere korupcija mešala u izricanje pravde. Moglo se reći, dok Lav III nije objavio svoje Ecloge, da je zvanično postojao jedan zakon za bo- gataše, a drugi za siromahe; i priče kao ona o udovici iz sedmog veka koju je ugnjetavao plemić Vutelinus2, nago- veštavaju da, i ako je pravda zadovoljavana ako bi slučaj dopro do odgovarajućih sudova, uticaj ju je često mogao da odloži. Lav III žali se u predgovoru Ecloga da su mito i korupcija postali česti. A li tokom većeg dela vizantijske istorije postoji izuzetno malo žalbi na izricanje pravde; i iz tog ćutanja možemo da zaključimo da su Vizantinci, u poređenju sa svojim susedima i savremenicima, imali malo razloga da budu nezadovoljni.

1 Jus Graeco-Romanum, III, 276. 8 Nićifor, 8.

104

GLAVA V

VERA I CRKVA

PraktiČna efikasnost uređenja carstva i administracija možda su mogli lišiti građane uživanja u političkim raspravama i prepirkama, da im nije bilo otvoreno široko polje u religiji. Da bi se razumela vizantijska istorija bitno je imati na umu da za Vizantince život na ovom svetu nije bio od važnosti. Hrišćanstvo je slavilo pobedu u jedno doba razočaranja zato što je obećavalo bolje bu- duće, i odmah omogućavalo mistično bekstvo iz ovog sveta. A li pravo večno blaženstvo, pravi zanos mogao je biti postignut samo stupanjem stazom savršenog pravoverja. Shodno tome, i sitne tačke teološke doktrine postajale su beskrajno važnije od velikih pitanja svetovne politike, jer su se ova odnosila samo na ovaj svet, a ona prva dovo- đila u pitanje večnost. Svetovni nagoni udobnosti i ličnog uspeha, istina je, nisu nikada mogli da budu prigušeni; finansijske brige, i teret visokih poreza uvek su mogli da prouzrokuju jaka, iako negativna osećanja. A li glavna pažnja jednog Vizantinca ostajala je vrlo razumno usred- sređena na one sitne pojedinosti koje bi mogle da mu otvore ili zatvore kapije neba.

Usvajajući hrišćanstvo kao državnu veru, Konstantin Veliki napravio je od ove preokupacije stvar države, i praktično uzdigao cara do čuvara nebeskih ključeva, pa-

105

stira stađa kao što je bio sveti Petar, prvi među apostolima, kao što je tvrdio Lav Isavrijanac1. Carev položaj zato nikada nije bio ozbiljno ugrožen na Istoku. Do kraja, crkva je ostala jedno odeljenje države. A li to je imalo svojih nezgoda; car je često bio uvlačen u prepirke i borbe od kojih bi drugi manje hrišćanski vladar bio pošteđen.

Genije ranih hrišćana odlučio je da se crkva, kako bi postigla najveći mogućan uticaj, mora organizovati po uzoru na svetovnu državu; od apostolskog vremena centralna sedišta hrišćanstva postavljena su u tri glavna grada Sredozemlja, Rim, Aleksandriju i Antiohiju, s tim što su drugi gradovi i varošice imali episkope i druge časnike shodno svojoj važnosti. Kada je Dioklecijan reor- ganizovao državu, crkva je sledila primer. Crkvena hije- rarhija je preuređena tako da odgovara novim provincijama. Konstantinovo osnivanje nove prestonice revolu- cionisaio je ne manje crkvenu od svetovne administracije. Vizantium je bio manja episkopija pod jurisdikacijom mitropolita iz Herakleje, a taj položaj, potpuno jasno, nije odgovarao novoj hrišćanskoj prestonici sveta. Episkop iz Vizantiuma uskoro je uzđignut tako da je postao carigradski patrijarh. A li u okviru crkve, starija episkopska sedišta bila su ljubomoma i u opoziciji, i jeretički i paganski carevi iz Konstantinove kuće nisu bili u stanju da nametnu novi autoritet države. Tek pod ortodoksnim Teo- dosijem I novi crkveni status Carigrada bio je javno priznat. Drugi Vaseljenski sabor dao je carigradskom patrijarhu rang drugog međupatrijarsima„zatošto jeCarigradnovi Rim”2. Episkop starog Rima imao je prvenstvo, ali su aleksandrijski i antiohijski patrijarsi, i njihov docnije stvoren sabrat iz Jerusalima, dolazili posle carigradskog * *

1 Ecloga, prevod Freshfield, 66—7.* Mansi, Concilia, vol. 3, 560.

106

patrijarha. Provincije nad kojim je sada vladala carigradska stolica bile su Mala Azija i veći deo Balkanskog poluostrva.

Bim nije nikada priznao Carigradu pravo na drugomesto, nemajući poverenja u moguće zaključke koji bi se mogli izvući iz ovog spora1; a Aleksandrija ga je prihvatila protestujući i uvek se nadajući u zgođnu priliku da istakne vlastitu nezavisnost i strožu ortodoksnost. U toku istorije jeresi narednih vekova, uvek je postojao sporedan motiv Ijubomore između patrijarha, pošto se Rim trudio da istakne autoritet nad Carigrađom, a Aleksandrija je tražila da dokaže da je ona jedini nosilac ortodoksije.

Međutim, u sedmom veku, sudbina je bila potpuno naklonjena Carigradu. Patrijarsi Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima iznenada su se našli kao episkopi in parti- bus8. Saracenska osvajanja, pomognuta njihovom mržnjom prema vlastima iz Carigrada, lišila su ove patrijarhe polovine njihovog stada i skoro svake važnosti, pretvarajući ih u robove gospodara nevernika. U međuvremenu, varvarske najezde izolovale su Rim, dozvoljavajući mu, oslo- bođenjem svake oštre svetovne kontrole, da razvija svoj° vlastite pojmove o teokratiji. Carstvo je sada imalo iste granice kao carigradska patrijaršija, izuzev izvesnih oblasti pod rimskom episkopskom stolicom a koje je Lav Isavrijanac pripojio Carigradu. Od tada carigradski patrijarh bio je neospoma glava istoČnog hrišćanstva i njegova je jurisdikcija obuhvatala celo najmoćnije carstvo hri- šćanstva. Sto se tiČe stvarne vlasti, čak i rimski pontif, uprkos veće nezavisnosti, mogao je da mu zavidi. A li *

1 Rim je priznao to pravo samo za vreme latinske okupacije Carigrada, kada je carigradska stolica bila čvrsto pod njegovom kontrolom.

* In partibus (infidelium) — u zemlji koju su nevernici oku- pirali — pr. prev.

107

patrijarh je plaćao za svoju vlast. Njemu nikada nije bilo dozvoljeno da dugo zaboravi kako je carev sluga.

Ponovno osvajanje Antiohije krajem desetog veka malo je uticalo na situaciju, jer do tada je Antiohija bila dovoljno ponižena, da bi po važnosti mogla da bude uzimana u obzir sem kao mitropolija sa naročitim rangom i privilegijom poluautonomnosti. Kiparska crkva odavno je tražila autonomiju, ali to međutim nije bilo jako važno.

Organizacija carigradske crkve do kraja je ostala kopija svetovne države1, iako se ne može reći sa kolikom tačnošću su velike dieceze odgovarale temama carstva. Njezino uređenje postavljeno je koncilom in Trullo 681. godine i posle toga nije nikada ozbiljno menjano; pod patrijarhom su bili mitropoliti i arhiepiskopi velikih gradova i provincijskih središta. Pod njima su se nalazili razni episkopi od kojih je svaki kontrolisao lokalno sve- štenstvo sve do skromnog seoskog sveštenika ili popa. Ali postojala je velika razlika između lokalnog i višeg sve- štenstva. Dok su seoski popovi morali da budu oženjeni, kako bi se sačuvali od uznemiravanja polnih iskušenja i briga oko ođržavanja đomaćinstva, sve više sveštenstvo, episkopi i njihovi pretpostavljeni, bilo je uzimano iz manastira. Manastira je bilo različitih vrsta. Najskromniji su bili pod lokalnim episkopom ili nekim lokalnim veli- kašem, ali neki su bili pod višim duhovnicima, neki su priznavali vlast samo patrijarha, a neki još višu vlast, samo carevu. Od ovih posleđnjih najčuveniji primer bili su manastiri na gori Atosu, gde je od desetog veka postojala samoupravna republika manastira, raznih utemeljača, pa čak i raznih narodnosti, sa carem kao vrhovnim gospo- darem. Manastiri su se sa različitom strogošću pokoravali

1 Za organizaciju, vidi Le Quien, Oriens Christianus; Pargoi- re, L ’Eglise Byzantine, 199 i dalje.

108

pravilima koje je u četvrtom veku sastavio Sveti Vasilije, naloživši studiranje i rad. A li postojale su takođe i lavre, zajednice isposnika, mnogo više kvijetističke, pa prema tome i poštovanije. I ove su isto tako mogle da imaju privilegiju samoupravljanja, slično manastirima. Usamljeni lokalni isposnik ili stilit, tačno govoreći, spadao je pod vlast lokalnog episkopa, od koga je verovatno bio beskrajno moćniji, zato što se odavalo duboko poštovanje ne- udobnoj pobožnosti. Zenski manastiri bili su slični mu- žkim. I svetovne crkve i manastiri bili su izvanredno bogati. U desetom veku, episkop iz Patrasa bio je dovoljno bogat da opremi za rat mnogo veći odred ljudi nego jedan laik u temi1; a učestalost zakonodavstva, od desetog veka pa na ovamo, upravljenog protiv zaveštanja manastirima, pokazuje kako su manastiri postajali moćni zemljoposednici, dok je kasniji ikonoklastički pokret po svojim ciljevima bio u velikoj meri protivmanastirski. A li moć manastira rasla je, i njihove starešine, igumani i arhiman- driti, naročito manastira u Carigrađu, često su bili ljudi sa velikom političkom važnošću. Teodor iz Studiuma cenjen je kao veliki državnik svoga đoba*.

Patrijaršijski dvor vrlo je strogo kontrolisao celu crkvenu organizaciju. U prepisci velikih patrijarha nalaze se pisma pisana često nekom sasvim neznatnom crkvenom licu, u kojima se daju naređenja ili stavljajuzamerke oko manjih pitanja politike ili discipline. Patrijarh je bio izvanredno obaveštavan o svemu što se događalo u crkvi, i njegova volja bila je svuda nametana1 * 3. A li sam patrijarh bio je pod carevom kontrolom. Nominalno, njega su birali episkopi. Stvarno ga je postavljao i uvek ga mogao svrgnuti car, sastavljajući sinod potčinjen svojoj volji. Jedino

1 Konstantin Porfirogenet, De Administrando Zmperio, 243.s Ferradou, Les Biens des Monasteres en Byzance, passim.3 Primera radi, vidi prepisku raznih patrijarha.

109

oružje koje je patrijarh mogao da upotrebi protiv cara bilo je isključenje iz crkve. Ponekad, kao u slučaju Po- lieukta i ubice Jovana Cimiskije, bila je dovoljna pretnja da zaplaši cara1, ali patrijarh koji bi kao Nikola Mistik, sproveo ekskomunikaciju, uskoro bi se našao svrgnut i krenuo u progonstvo, iako je car očigledno kršio božje zakone. Car je vršio kontrolu preko svog službenika, sinkela.

Uglavnom, carski nadzor dejstvovao je glatko. Carevi se nisu mnogo mešali u crkvene poslove, priznavajući, kao što je rekao Jovan Cimiskije kada je postavio za patrijarha Vasilija, da je „bog ustanovio dve vlasti” , cara za državu i patrijarha za crkvu1 2. Izvesni energični patrijarsi besneli su pod cezaropapizmom, ali čak i Fotije je pao ne toliko zbog toga što je prkosio caru koliko što je bezob- zimo sprovodio jednu određenu crkvenu politiku, Hrizo- stom što je kritikovao moral na dvoru, za koji je razumno smatrao da spada u njegov delokrug, a đrugi svrgnuti patrijarsi, kao German ili Arsenije, uglavnom što su se opirali onom što su smatrali kao crkvene ili doktrinalne careve prekršaje. Samo Mihajlo Kerularije, koji je nosio piupume čizme i tvrdio da postavlja i svrgava careve težio je da potpimo oslobodi crkvu od državne kontrole ali njegove težnje smatrane su za preterane i nepraktične3 Skoro svi carevi su savesno shvatali svoje dužnosti i postavljali odgovarajuće patrijarhe. Vasilije I bio je toliki cinik da je planirao da svog mlađog sina uzdigne na pat- rijaršijski presto, ali je dečak umro pošto je vrlo kratko vreme bio na tom položaju4; Roman I sledio je njegov

1 Kedrin, II, 380.* Lav Djakon, 101—2.* Vidi Bury, Roman Emperors u Selected Essays, 210—14.4 NastavljaČ Teofana, 354, tvrdi da ga je Vasilije postavio

za sinkela. On je postao patrijarh posle Vasilijeve smrtL

110

.primer uzdižući svog mladog sina Teofilakta, blagog mla- dića, koji je imao strast prema konjušnicama. A li Teofi- lakt, koji je pokušao da umanji đosadu uvođenjem u crkvenu službu pantomina koje su prikazivale čuda, iako je mnoge dužnosti ispravno ispunjavao, izazvao je skandal evojom očiglednom ravnodušnošću, i sličan pokušaj više

*

nije bio ponavljan1.S vremena na vreme, naročito kada je carska kon-

trola čvrsto vršena, bilo je do izvesne mere podmićivanja i simonije. Sveti Luka Stilit izmamio je od svojih rodi- telja sumu od 100 nomizma (1420 zlatnih franaka) pod izgovorom da je pokušao da za sebe osigura nepopunjenu episkopiju u Sevasti2. To se verovatno desilo kada je crkva bila pod kreaturama Lava VI, čiji su ministri, znalo se javno, bili podmitljivi.

_ Qd petog veka carstvo je smatralo jeres kao zločin protiv države; shodno tome državne a ne crkvene vlasti preduzimale su korake protiv njih. Kao pravilo, takvi koraci preduzimani su kada su jeretici bili politički opasni, kao bogomili, koji su propovedali neposluŠnost prema državi, ili kada su jeretici bili na odgovomim položajima, kao profesor Jovan Ital. Ako je jeretik na koga se sum- njalo bio crkveno lice, izgleda, sudeći prema žitiju Svetog Simeona Novog Teologa, da ga je sinkel, pošto bi ga ispi- tao, prijavljivao patrijarhu koji je preduzimao dalje mere. A li postojalo je pravo priziva na cara — patrijarh je popustio kada su Simeonovi moćni prijatelji zapretili da će slučaj izneti pred Vasilija II* *.

Jeres se zvanično sastojala u odbacivanju ma kog kanona vaseljenskih sabora. Vaseljenski sabor, skupština pod carevim predsedništvom, na kojoj su bile predstav-

1 Kedrin, II, 332—4.* Vito S. Lucae Stylitae, 208.* Vito S. Symeonis Novi Theologi, 140—1.

111

ljene sve crkve koje su između sebe ođržavale odnose, bio je nadahnuto telo čije su odluke postajale obavezne za hrišćanstvo. Od ranih dana, rimski episkop, kao episkop viši po činu, izricao je doktrinalne proglase, a Justinijan je uspostavio sličan položaj za cara, ali je u toku celog života carstva bio potreban opšti sabor kako bi se na Isto- ku osiguralo prihvatanje takvih proglasa.

Sedam vaseljenskih sabora smatrani su, pored Svetog pisma, kao osnova ortodoksnog verovanja. Svaki sabor bivao je sazvan da reši neko posebno teološko pitanje i da se izjasni protiv neke određene jeresi. Učenje trojstva teško je a učenje o inkarnaciji ne čini ga nimalo lakšim. Staza ispravne hristologije bila je veoma uska, tako da je i najdobronamemiji teolog mogao da sklizne na jednu ili drugu stranu. Hrišćanstvo je trijumfovalonad paganizmom usred jednog od svojih vlastitih građanskih ratova, kada su Arijevci, poričući puno božanstvo Isusovo, pokušavali da uvedu jedno više unitarističko shvatanje o božanskoj prirodi. Prvi vaseljenski sabor, nikejski sabor, anatemi- sao ih je, ali tokom celog četvrtog veka Arijevstvo je bilo popularno u otmenim krugovima u Carigradu. Tek posle drugog vaseljenskog sabora od 381. godine, ono je umrlo na Istoku — na Zapađu, kao vera Gota, ono je živelo još vekovima. Trijumf ortodoksnosti bio je trijumf Aleksand- rije pod Atanasijem. Tokom petog veka Aleksandrija je nastojala da do kraja iskoristi svoju pobedu i nametne hrišćanstvu svoju posebnu teologiju.

Njena prilika ukazala se kada je carigradski patrijarh Nestorije podelio Isusovu prirodu na dva dela, ljud- sku i božansku. To je bio nepopularan potez, jer je logično vodio u napad na omiljenu zaštitnicu Carigrada, Devicu Mariju, koja je bila ugrožena gubitkom svoje titule, majke božje. Aleksanđrija se protiv Nestorija ujedinila sa Rimom i stanovništvom Vizantije. Treći vaseljenski sabor

112

u Efesu, kojim je dominirala ličnost aleksandrijskog patri- j»rha Kirila, izjasnio se protiv Nestorija. Nekoliko crkava u Sevemoj Siriji posle toga otcepilo se i osnovalo neza- Visne zajednice pod zastitom Persijanaca. Njihova teologija i praksa pokazale su puritanizam koji bi teško prihvatio njihov osnivač. Oni su bili energični misionari, putujući čak do Kine; i sve do skora su se održali u brdima Kurdistana.

A li Aleksandrija je prešla granice. Njezin sledeći patrijarh, Dioskor, založio se potpuno za evtihijansko ili monofizitsko gledište o Isusu. Rim je negodovao, a carski dvor je više voleo da zadovolji Rim. Četvrti vaseljenski sabor u Halkedonu osudio je Dioskora. Monofiziti su po-

jeretici i predmet progona.Teološka spoma pitanja stavljena na kocku u mono-

fizitskom sporu bila su relativno neznatna — razlika iz- među jedne prirode i dve nedeljive prirode — ali političke posledice bile su ogromne. U toku skoro dva veka, monofizitizam kao problem dominirao je istorijom carstva. Na petom vaseljenskom saboru u Carigrađu 553. godine, Jus- tinijan je priznao svoj neuspeh da postigne neki sporazum. Sesti vaseljenski sabor u Carigradu 680. godine osuđio je kompromis poznat kao monotelitizam, prema kome su bili naklonjeni carevi iz Iraklijeve porodice. A li tada je to bilo kasno; monofizitske crkve su se otcepile i veliki deo njihovog stada prešao je na Islam.

Osmi vek je ispunjen ikonoboračkim sporom1. Se- vema Sirija je domovina puritanizma; tu je Nestorijan- stvo postalo populamo kao puritanski pokret. Njegova suprotnost, monofizitizam, takođe je tu stekao popularnost pod puritanskim vođstvom Jakova Varadeusa. A onda

1 Vidi Brehier, La Querelle des Images; Ostrogorsky, Studien zur Geschichte des Byzantinischen Bilderstreites.

8 Vizantijika drilizacija 113

je Lav iz Severne Sirije, prozvan Isavrijanac, težio da puritanizam nametne carstvu. U osnovi ikonoborstvo je bilo hristološko pitanje: da li je Isusovo božanstvo moglo da bude naslikano? Ako nije, zar poštovanje njegovih slika nije bilo iđolopoklonstvo? Bilo je lako dokazati da je ikonoklastična teologija ili monofizitska ili nestorijanska; i tanane razlike izvođene su o prirodi tog poštovanja, ali ikonoborstvo u stvari nije uspelo zbog toga što je zapretilo da će lišiti narod ikona koje je ovaj voleo. Baš kao što je izgledalo da će Nestorije napasti Devicu Mariju, sada su Lav i njegovi naslednici vređali Isusa i sve svece. Ikonoborstvo je uspelo toliko dugo jedino zato što je bilo vešto vođeno i što su ga pomagali vojnici, uglavnom Azi- jati po rođenju, i svi oni kojima se nije sviđala moć crkve i manastira u porastu. Seđmi vaseljenski sabor u Nikeji 787. godine, osudio je ikonoborstvo, iako je on oživljen u sledećem veku, pokret je uglavnom bio politički i kratkotrajan.

Posle ikonoborstva crkva nije bila uznemirivana ni- kakvom ozbiljnom unutrašnjom jeresi. Još je bilo moguće da nesmotren Čovek padne u zabludu, kao Dimitrije iz Lampe, koji se vratio sa puta po Nemačkoj u dvanaestom veku, ismejavajući Nemce zato što su govorili da je sin jednak, ali niži od oca. Njegovo mišljenje o besmislenosti ovoga imalo je znatan uspeh, dok crkvene vlasti nisu ukazale na to da Dimitrije nije uspeo da shvati tananosti Trojstva1. A li više nije bilo nikakvog ozbiljnog pokušaja da se obori hristologija sedam sabora. Teološke raspre usređsređivale su se oko teologije i prakse misticizma. Grčka crkva je uvek bila naklonjena misticizmu i ponosila se svojim mističnim piscima kao „Dionizijem Aero- pagitom” i Maksimom Ispovednikom, čija su dela bila

1 Kinam, 251 i dalje.

114

nesmetano čitana tokom čitave istorije carstva; ali ju je Ebunjivalo teološko značenje mističarevog zanosa. Iz ži- tija Simeona Novog Teologa vidimo da je ovaj problem uznemiravao vlasti u početku jedanaestog veka, i da ko- načno nije bio rešen sve do posle isihastičkog spora u četmaestom veku, kada su kvijetistički ekstremisti, pod vođstvom Palamasa sa Atosa naveli crkvu da prizna da je mističar zaista blagosloven pravom svetlošću koja je si- jala na brdu Taboru1. Glavne jeresi koje je carstvo sada trebalo da suzbije bile su one van i protiv crkve, jeresi u manihejskoj tradiciji. Samo manihejstvo nikada se nije čvrsto ukorenilo u carstvu; ali u devetom veku, jedna dualistička sekta, poznata kao pavlikijanci, utvrdila se među Jermenima na Gomjem Eufratu, stvorivši tamo jednu versku republiku*. Vasilije I politički je skršio tu sektu i nastojao da je iskoreni naselivši pavlikijance u manjim grupama duž bugarske granice. A li su se oni tamo nadahnuli i izmešali sa bugarskim jeretičkim pokretom nazvanim po imenu njegovog osnivača Bogomila3. Bogo- mili nisu mnogo uznemirivali carstvo sve do osvajanja Bugarske; ali od tada, smatrajući da su sve telesne stvari, uključujući rad, poslušnost prema vlastima i rađanje dece, podjednako grešne, oni su postali problem s kojim se trebalo suočiti. Aleksije I Čak je našao jedno gnezdo bogumila i u samoj prestonici i osudio i pogubio njihove vođe, sa strogošću koja se mogla oprostiti4. Međutim, bogomil- sko pitanje za carstvo reŠeno je tek kada je carstvo na kraju dvanaestog veka izgubilo najveći deo svojih balkanskih provincija.

1 Vidi Tafrali, Thessalonique au X IV Siecle, 170 i dalje. * Conybeare, Key of Truth, uvođ, passim.1 Runciznan, First Bulgarian Empire, 190—6.4 Ana Komnena, 384 i dalje, 412 i dalje.

8*

Šizme su međutim još uvek često delile crkvu. U ranijem vremenu šizma je bila prirodna posledica jeresi. Uvođenjem ikonoborstva, na primer, stvorila se u carstvu velika masa raseljenih nezakletih sveštenika, kao i njihovih zvanično postavljenih naslednika, i među njima nije bilo mira. Od devetog veka šizme su po poreklu postale više lične, obično kao posledica pokušaja nekog cara da prekorači svoja prava. Tako, kada su Mihailo III i cezar Varda neopravdano svrgnuli patrijarha Ignjatija, polovina sveštenstva više je volela da ode u izgnanstvo, nego da prizna njegovog naslednika Fotija; na saboru879. godine, koji je imao za cilj da uspostavi mir između dva patrijarha, mnoge episkopije predstavljale su po dva episkopa. Sizma je bila zalečena tek Ignjatijevom smrću, posle njegovog ponovnog ustoličenja1. Slična Šizma nastala je nekoliko godina kasnije, kada je Lav VI, pošto je sramno pogazio zakon i moralna osećanja oženivši se po četvrti put, svrgnuo patrijarha Nikolu, koji ga je isključio iz crkve. Polovina crkve pošla je za Nikolom, a polovina se slagala sa njegovim naslednikom, Svetim Jevtimijem, da je car opravdano postupio2. Treća takva šizma desila se pod Mihajlom Paleologom koji je svrgnuo patrijarha Arsenija zbog raznih beznačajnih razioga, a u stvari zato što patrijarh nije dao oproštaj za ubistvo zakonitog cara Jovana IV. Arsenije je obuzdavao svoje pristalice; na kraju je Mihajlo morao da se napola ponizi, tražeći posle Arsenijeve smrti oproštaj od patrijarha Josifa3.

A li postojao je jedan protlem koji je uznemirivao pravoslavnu crkvu kroz čitavu njezinu istoriju, prouzro- kujući ponekad šizme a ponekad se pojavljujući kao pitanje * *

1 Bury, Eastern Roman Empire, 180—209, Ruinaut, Le Schisme de Photius; Hergenrother, Photius, passim.

* Runciman, Romantis Lecapenus, 41 i dalje.* Chapman, Michet Paliologue, 99 i dalje.

116

jeresi; to je bio problem njezinih odnosa sa Rimom1. Ko- ren problema ležao je u ljubomori stare prema novijoj prestonici. U vreme apostola bilo je očigledno da je Rim, svetovna prestonica, najviše odgovarao da bude i verska prestonica; i Petar, glavni apostol, završio je život kao episkop Rima. Kada je Rim prestao da bude politički centar sveta, njegova crkva hvatala se za svoje poreklo od Svetog Petra kao razlog za svoj uzvišeni položaj. Neveli- kodušna, ona nije dozvoljavala Carigradu čak ni drugo mesto, zato što je Carigrad polagao pravo na to kao Novi Rim, i samo je priznavala pravo na apostolsku zadužbinu — iako nikada nije bilo jasno objašnjeno zašto bi Marko- vo sedište u Aleksandriji imalo uvek prednost nad Petro- vim u Antiohiji.

Velike jeresi iz petog i šestog veka zagorčavale su situaciju i pokazivale već postojeće suprotne stavove. Pro- tagonisti su bili Aleksandrija i Carigrad, a svaka je strana pozivala u pomoć Rim. Rim je tvrdio da njegovo gledište mora neosporno da prevagne. Carigrad je prihvatao ono što je Rim obnarodovao ako to odobri vaseljenski sabor; Aleksandrija je više volela da se otcepi nego da napusti svoju vlastitu teologiju. A li Carigrad, u vlasti laičkih carskih organa, stalno je tražio sporazum sa monofizitima, dok je Rim bez ikakvih političkih interesa stavljenih na kocku, bio odlučan da ne trpi jeres. Na kraju, iako je moć laičkih vlasti naterala papu Vigilija da obeća svaki kompromis, a papa Honorije I nesmotreno dao ex cathed- ra jednu jeretičku monotelitsku izjavu, rimska nesavitlji- vost je trijumfovala; hristologija koju je papa Lav I dik- tirao u svom tomus-u u petom veku bila je opšte usvojena kao bitan deo ortodoksnog verovanja. A li dok je Rim sma-

1 Vidi Hergenrother, Photius, passim; Norden, Das Papsttum und Byzanz, passim; Brehier, The Greek Church, u Cambridge Me- dieval Historp, vol. 4, 241—73, 594—626, kao i bibliografiju.

117

trao da je ta hristologija ortodoksna zbog Lavove izjave, Carigrad ju je prihvatao zato što su to učinila i tri vase- ljenska sabora. Međutim, kako je Carigrad postajao sve jedinstveniji veliki hrišćanski grad, to su i njegovi mitropoliti postajali sve samouvereniji i osioniji. Konačno, 595. godine, izazvan zahtevom Rima, patrijarh Jovan Is- posnik uzeo je titulu vaseljenskog patrijarha. Papa Grgur Veliki, prirodno, bio je ozlojeđen pa je oglasio da mora da se u ovu stvar Antihrist umešao. On je izjavio da nijedna episkopija nema nikakvu jurisdikciju nad drugom, nego da su sve jednake pred bogom1. Međutim u kasnijim godinama Rim nije zadržao ovo gleđište. U međuvremenu, druge antipatije i prilike za nesuglasice nastale su usled jezičnog pitanja. U to vreme u Rimu jedva da je bilo ikoga ko bi znao grčki, dok je u Carigradu latinski u veliko bio zaboravljen.

Raspra oko ikonoborstva dovela je do otvorenog prekida između Rima i carske vlade. Do tada su pape prizna- vale carevo vrhovno gospodstvo. U stvari, do sedmog veka, morala se dobiti dozvola iz Carigrada pre nego što bi novi papa mogao da bude izabran; ali Konstantin IV je izjavio da je dovoljna saglasnost egzarha iz Ravene2. U toku osmog veka, zbog ikonoborskog spora i lombardskih ratova, Rimljani su odlučili da se oslobode ovog akta podaničke pokomosti. Pape, sa razlogom izazvane carevom konfiska- cijom papskih prihoda sa Sicilije i Kalabrije, gledale su da nađu saveznika na Zapadu, među Francima. A li u Carigradu je bilo mnogo krugova kojima se nije sviđalo da prekinu sa Rimom. Mnogi ljudi su se slagali sa patrijarhom Germanom, da takva novotarija kao što je ikonoborstvo, ne bi trebalo da bude uvedena bez vaseljenskog sabora, a kasniji ikonoborački patrijarh Pavle povukao se

1 Grgur Veliki, Epistolae, M. P. L., vol. 77, 738 i dalje.* Liber Pontificalis, I, 363—4.

784. godine, mučen savešću što je „crkvom vladala tiranija i što je ođvojena od drugih seđišta hrišćanstva” . Oni koji se nisu slagali obraćali su se Rimu kao najistaknuti- jem od tih sedišta. Neki od njih Čak su otišli i đalje; Teo- dor iz Studiuma, u svojoj odvratnosti prema erastianizmu, smatrao je da Rim, pošto je bio van carske kontrole, treba da ođlučuje o stvarima crkvenih učenja, dok je bilo skoro opšte shvatanje da Petrovo sedište na svaki način treba pitati za savet. Ali, još dok je Teodor pisao, jednim aktom velike političke nesmotrenosti, Rim je odbacio priliku da se utvrdi na Istoku.

Papa Lav krunisao je Karla Velikog u vreme kada su crkve ponovo bile u prijateljskim odnosima; zbog toga krunisanja carskoj vladi bilo je nemogućno da i đalje ima poverenje u pape. Neizbežno, Carigrad je u tome video akt izdajstva. Tek što je ikonoborački spor završen izbila je nova svađa; papa Nikola I, ohrabren pobeđenom stranom, pokušao je da posreduje u svađi unutar Carigradske crkve. Kada bi novi patrijarh bio izabran u nekom od velikih sedišta, ustalio se običaj da ovaj pošalje svojoj sabraći izjavu o veri i zatraži njihovu potvrdu. Nikola je odbio da potvrdi pismo o ustoličenju patrijarha Fotija, ne zbog njegovog verovanja, nego zato što je postojala sumnja u zakonitost Fotijevog izbora. A li je Fotije bio dorastao svom protivniku. Za nekoliko meseci oba prvosve- štenika svečano su ekskomunicirala jedan drugog, a malo kasnije, Fotije, sablažnjavajući se i uživajući, uhvatio je papu u odobravanju neke jeresi.

Teološka važnost đodavanja simbolu vere reči, Filio- que, nije mnogo velika, ali činjenica ostaje da je to dodatak učenju sedam sabora, koji je i sam Rim ranije osu- đivao. Mešanje u simbol vere bilo je neoprostivo u očima Carigrada i istočnih crkava, koje je Fotije brižljivo oba- vestio o rimskom neđelu. Razlika je bila mala, ali je

119

postojala. Him, mimo je uvodeči, otcepio se od pravoslavlja. Od tada, iako su teolozi mogli da izjavljuju da je Filio- que sadržan u simbolu vere, zbog te reči više nego zbog svih razlika u obredima, trajan mir između Rima i Cari- grada bio je nemogućan. Rim nije hteo da se odrekne Filioque, tvrdeći da je ispravno što je on rekao; a Carigrad nije prihvatao ono što je smatrao za jeres, samo zato što je to Rim objavio.

Fotijanski spor pogoršan je borbom oko osiguranja vlasti nad bugarskom crkvom koja se rađala — borbom iz koje je Carigrad izišao kao pobednik1. A li taktički nepre- ciziran, mir je sklopljen posle drugog Fotijevog pada; preko sto pedeset godina crkve su bile u pravom prijateljstvu, a reČ Filioque bila je zanemarena. Car Lav V I čak se pozvao na papin doktrinami autoritet kako bi ga u pitanju četvrte ženidbe suprotstavio patrijarhovom. Tokom tih godina Rim je bio u nejakim rukama, a Carigrad na vrhuncu svoje slave. Vizantijci se nisu brinuli o Rimu. Kada se papsko poslanstvo obratilo Nićiforu II kao caru Grka, carski dvor pokazao je svoj prezir hapšenjem ambasadora i neosvrtanjem na poruku koju je sadržavalo papino pismo2.

A li preporod pod uticajem Klinijevaca u jedanaestom veku doveo je stolicu Svetog Petra do ponovnog polaganja na pravo da izriče pravdu celom svetu, a raskid sa Cari- gradom postao je neizbežan. Patrijarh Evstatije pokušao je 1024. godine da izbegne raskid, tražeći da papa prizna vizantijski zahtev za autonomijom, s tim da Rim zadrži prvenstvo. Papa Jovan X IX pristao bi da ga u tome nisu sprečili njegovi savetnici iz Klinija. Ipak odnosi su ostali prijateljski; Jovan X IX se saglasio sa reformom južnoita-

1 Runciman, First Bulgarian Empire, 99 i đalje.8 Liudprand, Legatio, 200—1.

120

lijanske crkve koju je predložio patrijarh, dok su kapele koje su usvojile latinski obred bile ohrabrivane u Cari- gradu1.

Konačni rascep nastupio je za vreme francuskog re- formatora, pape Lava IX i patrijarhata Mihajla Kerularija. Normanske najezde Južne Italije komplikovale su, i na kraju zategle, političke odnose između Rima i Carigrada. Međutim, Kerularije, razdražen što je papa postupao sa njim kao sa sebi podređenim, i odlučan da nikome ne da duhovno prvenstvo, vratio se na Fotijev prekor o jeresi. Pisma i poslanstva postajala su sve oštrija, dok u maju 1054. godine, opet kao i za vreme Fotija i Nikole, ova dva velika prvosveštenika hrišćanstva nisu jedan drugog anate- misali. I opet su Istočne crkve ostale uz Kerularija, kao zatočnika stava koji je bio i njihov. Ovog puta šizma je bila trajna. A li Vizantinci su se tada tako malo brinuli o Rimu da se nijedan savremeni hroničar nije potrudio da taj do- gađaj zabeleži2.

Krstaški ratovi doveli su Istok i Zapađ u bliži dodir, sa rezultatima koji nisu bili srećni. Carevi iz dinastije Komnena bili su zadovoljni što su mogli da pružaju nadu na ponovno ujedinjavanje, kao jedan potez u diplomatskoj igri, ali ponovno ujedinjavanje svake godine postajalo je manje verovatno. Zbog političkog nepoverenja, Latini su mrzeli i sumnjali u grčke šizmatike, dok su Grci prezirali i gnušali se grubih latinskih jeretika. Latinsko proganjanje siriskih hrišćana koji su gledali na cara kao svog zaštitnika, zagorčalo je situaciju. Neprijateljstvo je pojačano pokoljem Italijana u Carigradu 1183. godine, a dostiglo strašan vrhunac u četvrtom krstaškom ratu. * *

1 Radulfus Glaber, u M. G. H. Ss. vol. 7, 96; Hugh o f Flavi- gny, M. G. H. Ss., vol. 8, 392; Gay, L ’Italie Miridionale, 427.

* Vidi Brćhier, Le Schisme Oriental, passim.1

121

Cetvrti krstaški rat uništio je i poslednju magućnost iskrenog ujedinjenja. Papa Inoćentije III bio je istinski užasnut vestima o pljački Carigrada, ali je odlučio da potpuno iskoristi preimućstva koje je ta pljačka pružala Rimu. Nad celim novostečenim latinskim posedima crkva je pre- dana u ruke Latina, a šizmatički Grci morali su đa krenu stazom progona. Samo malo Grka pokorilo se papskoj vlasti i zadržalo svoje položaje; ali oni su bili smatrani za izdajnike i ekskomunicirani su od strane većine, koja je ponosno otišla u izgnanstvo, uvereni sada, sa Nikitom Ako- minatom1, da je papa stvamo, uprkos svih njegovih protesta, bio tajni pokretač četvrtog krstaškog rata. Mihajlo Akominat još je u stvari održavao veze sa kolebljivcima, iako je jako osuđivao njihovu slabost, ali takva trpeljivost bila je vrlo retka1 2. Inokentije III usvojio je blaži ton, pre- bacujući novom latinskom biskupu u Atini preveliku revnost u progonima i obećavajući pregovore. Međutim, njegovim poslanicima, i taktičnom kardinalu Benediktu i ne- taktičnom kardinalu Pelagiju, data su uputstva da ne čine nikakve ustupke3. Grci, sa svoje strane, bili su tako isto nepomirljivi. Vodeći Grci iz Carigrada napisali su 1207. godine Inokentiju pismo koje je sadržavalo pregled celog grčkog gleđišta. Oni su mogli prihvatiti Sirerisovu vlađu (Sir Henry, najsposobniji latinski car), pisali su oni, i priznati počasni ugled „gospodaru papi Starijeg Rima” , ali nisu odobravali odredbu o Filioque i vrstu nađmoćnosti koju je zahtevao papa Inokentije ostajući pri tome da papa treba da sazove sabor*.

1 Nikita Honijat, 715.8 On je još uvek pisao prijateljska pisma sveštenstvu koje je

ostalo u Atici.3 Vidi Norden, op. cit., 182 i dalje, 212 i dalje.* Dato u M. P. G., vol. 140, 293 i dalje.

122

Dva stava ostala su nepomirljiva. Dokle god je trajalo Latinsko carstvo politički obziri sprečavali su svaku verovatnost ozbiljnog pokušaja za ujedinjenje. Nikejski carevi ostajali su pri autonomiji i nalazili najjaču podršku u zapadnom caru Fridrihu II. Jovan Vatac shvatio je pitanje ujedinjenja tako olako da je predložio da se papa odrekne Filioqtie pa bi Grci tada oprostili latinsku upotrebu hleba bez kvasca1.

Ponovno osvajanje Carigrada izmenilo je situaciju. To je u početku uzbudilo Eim i papa je požurio 1262. godine da ponudi isti oproštaj grehova svima koji se budu borili protiv cara Mihajla Paleologa, kao i onima koji su išli u krstaške ratove protiv muslimana1 2. A li Mihajlo, u rđavim odnosima sa vlastitom crkvom, i plašeći se napada sa Zapada, istinski je verovao u mudrost unije, ma kolika bila njena cena. Na saboru u Lionu 1274. godine, njegovi poslanici pristali su u njegovo ime da priznadu vrhovnu vlast Rima. A li se Carigrad nije složio sa carem. Digla se opšta povika. Patrijarh Josif, pa čak i careva sestra Evlo- gija, njegov najbliži savetnik, prekinuli su odnose sa njim i poveli opoziciju3. Car nije mogao da sprovede ponovno ujedinjenje. Rim se ljutio i uzeo preteći ton. Car mora da nametne carstvu imiju do 1. maja 1282. godine, ili će biti ekskomuniciran, a njegov neprijatelj Karlo Anžujski biće pođstaknut i potpomognut protiv njega. Mihajlo je bio oča- jan, ali u martu, Sicilijansko večernje slomilo je Karlovu moć i spaslo Mihajla. Ovaj đogađaj nije omililo papstvo u Carigradu. Mihajlo se celoga života smatrao lično vezan Lionskom unijom; ali njegovi naslednici vratili su se ponovo nezavisnosti4. Razgovori o uniji nastavljali su se to-

1 Pregovori dati u Mansi, Concilia vol. 23, 47 i dalje.* Registres d’Urbain V, izđanje Guiraud, br. CXXXI.* Pachymer, I, 379 i dalje.4 Chapman, op. cit., 113 i dalje.

123

kom Četrnaestog veka. Jovan Kantakuzen predložio je da jedan sabor, što je moguće više vaseljenski, u nekom gradu na moru između Rima i Carigrada, reši to pitanje, ali ništa nije učinjeno* 1. U međuvremenu izgnanstvo u Avinjonu i velika šizma, oslobodile su carstvo od uticaja papstva.

Kada je u početku petnaestog veka bilo jasno da carstvo umire, a papstvo povratilo nešto od svog ugleda, očajni političari carstva oživeli su ovaj pokret. Manojlo II izdašno je, kao mamac zapadu, nudio nade na uniju i savetovao svome sinu da obećava pregovore, ali da ih besko- načno odugovlači. Ponos Latina, i upomost Grka neće se nikada složiti, govorio je on; i pokušaj s unijom samo bi produbio šizmu* A li Jovan V III nije primio savet. Za obe- ćanje krstaškog rata protiv Turaka, on je obavezao carstvo na saboru u Firenci, gde je pod njegovim pritiskom veći- na delegacije grčkog sveštenstva pristala, posle beskrajnih raspravljanja, da ex jilio znači isto što i per filium, i da prizna univerzalnu nadmoć rimske episkopije, s izuzetkom prava i privilegija istočnih crkava — ma šta to moglo da znači.

Da je posle unije u Firenci usledio obećani krstaški rat, Carigrad bi možda iz zahvalnosti prihvatio uniju. A li papa je obećavao ono što nije mogao da ispuni. Niko sada po papinoj volji nije kretao u krstaški rat. Jedinu ekspediciju na istok poveo je mađarski kralj sa svojim savez- nicima, koji su tamo imali da čuvaju vlastite interese; i ona je doživela propast kod Varne 1446. godine. Kako su stvari stojale, Jovan V III nije dobio ništa od unije, izuzev mržnje svojih podanika. Sporazum postignut u Firenci potrajao je do pada carstva; ali nikada nije bio prihvaćen od strane velike većine građana Carigrada. Iako su u samrtnoj agoniji carstva razlike bile zaboravljene, pa su

124

1 Kantakuzen, III, 60.1 Sfrances, 178.

unionisti kao i nacionalisti učestvovali u onoj poslednjoj svečanoj službi u Svetoj Sofiji, ipak veliki vojvoda Luka Notara nije ostao sam u svojoj izjavi da je sultanov turban bolji od kardinalskog šešira. On u tome nije bio nerazu- man, jer je sultan ostavljao Grcima njihovu autonomnu crkvu, koja im je održavala duh kroz vekove političke ta- me, dok bi ih Rim toga duha lišio.

Istorija odnosa dve velike crkve je takva da ne služi na čast hrišćanstvu. A li pokušaji da se utvrdi ko je prav a ko kriv, moralno ili istorijski, nekoristan je i apologeti koji pišu duga dela kako bi opravdali stvar jednih ili drugih, traće svoje vreme. Teškoća je u tome što je svaka crkva imala vlastito shvatanje o hrišćanskoj organizaciji i autoritetu. Dok je Rim išao sve dalje i đalje stazom koja je vodila ka papskoj nepogrešivosti, Carigrad je upomo ostajao veran demokratskim idealima ranih hrišćana. — „Kako možemo da primimo odluke o kojima nismo bili pitani za mišljenje” , pitao je Nikita iz Nikomedije Ansel- ma iz Hafelberga, kada su u dvanaestom veku raspravljali o uniji1; zahtev Rima za apsolutnom pokomošću nije bio nikakav odgovor.

Autonomiju koju je Rim odbijao njemu, Carigrad je davao nacionalnim crkvama unutar svoga delokruga. Ki- parska crkva polagala je pravo na autonomiju od sabora u Efesu (431. gođ.)2; Carigrad nikada nije tražio kontrolu, iako je nastojao da utiče na istočne patrijaršije. Strane crkve koje je stvorila njegova misionarska revnost, razne kavkaske i slovenske crkve, podsticane su da upotreblja- vaju svoj jezik i u toku vremena bilo im je dozvoljeno da same sobom upravljaju. Vizantijski ideal bio je niz autokefalnih državnih crkava vezanih verskom zajednicom i verom sedam Sabora. Cak i potčinjena zemlja mogla je da * *

1 Norden, op. cit., 97—9.* Mansi, Concilia, vol. 4, 1469.

125

zadrži svoju crkvu. Kada je Vasiiije II osvojio Bugarsku, stvorio je bugarsku crkvu sa nacionalnim sveštenstvom i njezinim slovenskim obredima; tražio je samo da njezin arhiepiskop bude Grk, kako bi osigurao da ta organizacija ne bude upotrebljena za nacionalističku propaganđu1.

Imalo je mnogo ovih autokefalnih crkava — poćerki; jer je vizantijska crkva bila velika misionarska snaga. I Kavkaz i Balkansko poluostrvo i ravnice Rusije diigovali su Carigrađu svoje hrišćanstvo; Cirila i Metodija, apostole u Centralnoj Evropi, prvobitno je poslao carski dvor. Iz- gleda da je pod Fotijem postojala određena škola u Cari- gradu za obrazovanje misionara koji bi išli među Slovene2. Svetovna vlada, prirodno, volela je da podstiče rad koji je bio upravljen ka povećanju njezine sfere uticaja; ali nema nikakvog razloga da se sumnja u istinski nesebične namere crkve, niti da se potcenjuju darovi civilizacije koje je ona donosila pokrštenim narodima.

Istoričari nisu povoljno tretirali Vizantijsku crkvu. Njezina pobožnost nije bila pobožnost Zapada. Njezino monaštvo sve je više i više bilo upravljeno ka kvijetizmu; ona je pridavala skoro histeričnu vrednost pokajanju. Strasti su se u njoj brzo raspramsavale i mnogi njeni si- nodi i sabori bili su pozornice najnedoličnijih uvreda. Dok je na Zapađu eshatološki problem u glavnom zaokupljao hrišćanski duh, hrišćanin sa istoka žudeo je da uđe u stanje milosti, pravi odnos prema Bogu. Zbog toga je priroda inkarnacije Isusa, njegovog posrednika, bila od najveće važnosti. Zbog toga, ako je hrišćanin mogao da postigne mistično jedinstvo s bogom, svi drugi oblici religije, u po- *

1 Gelzer u Đ. Z., vol. 1, 245 1 dalje; vol. 2, 2 i dalje.* Photius, Epistolae, M. P. G., voL 103, 904—5; Vita S. Na-

humi, izdanje Lavrova (na slovenskom), 4—5.

126

ređenju s ovim, izgleđali su bez vređnosti. A li pravoslavna crkva suviše Često je optuživana da je neintelektualna i nenapredna. Nijedna od tih optužbi nije pravedna. Ni kvi- jetizam ni učenje o milosti, istina, ne traže podršku inte- lekta, ali dugi niz pisaca, od Svetog Pavla do Genadija, čije je usluge koristila, dovoljan je da te optužbe pobije. Ova crkva zaista nije dala jednog Tomu Akvinskog; njeno versko učenje nikada nije napredovalo mnogo preko uče- nja sedam sabora. A li razlog tome je bila izvesna toleran- cija, osećanje da hrišćanin mora sam ostvariti svoje vlastito spasenje u čistim granicama ortodoksne vere sedam sabora. Nije bio potreban nikakav krut sholasticizam koji bi mu zapoveđao šta i kako da misli. Mnoge tačke verskih učenja ostavljene su nerešene, naročito eshatološke, kao što je postojanje čistilišta. IzuČavanje grčke filozofije bilo je podsticano dotle dok nije odvodilo u heterodoksiju, kao neo-paganizam Jovana Itala. Obični Ijudi su u stvari ose- ćali da je to ponekad išlo isuviše daleko i da su ovi filozofiopasnost po državu; ali JovanMamrop^ pobožni episkop iz Euhaite, napisao je_u jedanaestom veku poemu tražeći od Isusa da uBroji^među hriŠćane Platona i neoplatonistu Plu- tarhaTzato što su njihovajačenja bila J.akoplemenita1. Ka- da je duboko zaronio u taumaturgiju i astrologiju, Psel je smatrao za korisno da uveri crkvene vlasti kako nije radio ništa protivno hrišćanskoj doktrini, i njegova je reč bila dovoljna2. Gemist Pleton, koji se nadao da će kroz nekoliko godina hrišćanstvo da iščezne, kada se postavilo pitanje grčke i latinske crkve, žestoko se suprotstavio ovoj poslednjoj kao daleko većoj opasnosti za slobodnu misao. Posle pada carstva, Pletonovu poslednju knjigu, istina, zabranila *

1 Citirano u Soyter, Byzantinische Dichtung, 26.* Psel, Chronographia, II, 77. A li vidi Banđinius, Catalogus

Codicum Graecorum Bibliothecae Laurentianae (Firenca), vol. II, 547—8, za jedan izveštaj o Pselovom priznanju vere.

127

je Grčka crkva; ali pošto je ona bila otvoreno antihrišćan- ska, niko ne može da bude iznenađen; i Genadije je bio jako ožalošćen što je trebalo uništiti tako fino intelektual- no delo1.

Crkva nije bila kruto netrpeljiva prema crkvenim običajima. Pravoslavac je mogao da grdi Latina zbog uzimanja hleba bez kvasea i posta u subotu; ali dobri crkveni sinovi poučavani su da ponekad treba biti trpeljiv i da se u izvesnim okolnostjma propisi mogu i prekršiti. Sveti Simeon Novi Teolog oštro je prekoreo svog uČenika Arsenija što se toliko sablaznio kada je svetac jednom posetiocu, čije je varenje bilo otežano, dao golubije meso koje je ovaj tražio, iako je bio posan dan2.

Prema nehrišćanima vlasti su bile manje blage. Na- ročito su Jevreji bili izloženi povremenim progonima. Iraklije je bio naročito oštar prema njima zbog proročan- stva da će carstvo uništiti neka obrezana rasa8; kasniji carevi ponovo su sebi stavili u zadatak da ih suzbijaju. Kao znak izvanredne pobožnosti Koman I dao je naređe- nje za njihovo izgnanstvo4. A li je značajno da su progo- nioci bile svetovne vlasti a ne crkva. Sa muslimanima crkva je vrlo često bila u prijateljskim odnosima. Neki kalifi i carevi su pođsticali prijateljske rasprave između predstavnika dve vere. Car Manojlo Komnen čak je uspeo da navede crkvu da skine anatemu s islamskog boga, ali je to smatrano kao jeres5. A li patrijarh Arsenije bio je dovoljno slobodouman u trinaestom veku da dopusti seldžučkom sultanu da se okupa u kupatilu koje je pripadalo crkvi i da naredi jednom kaluđeru da priČesti nje-

1 Genadije, pismo u M. P. G., vol. 160, 663 i đalje.* Vita S. Symeonis Novi Theolopii, 66.5 Fredegarius u M. P. L., vol. 71, 646.4 Magoudi, Prairies đ’Or, prevod Barbier de Meynard, II, 8—9.» Nikita Honijat, 278—284.

govu decu, a da se pre toga ne uveri da su propisnokrštena1. U ratnim vremenima moglo je da bude snažnihosećanja i progona na obadve strane, ali, uglavnom, ođnosiizmeđu Vizantije i Islama bili su bolji nego odnosi između Vizantije i Kima.

Kao većina verskih grupa u srednjem veku i vizantijska crkva bila je okružena sujeverjem. Zbog strasti sa kojom je ona branila svoje ikone, istorija je sklona da uveliča ovu osobinu. Stvarno, istoku je zapad izgledao daleko sujevemiji. Na istoku su statue u tri đimenzije bile zabranjene kao idoli u vremenu pre ikonoborstva, a ravne slike bile su dozvoljene zbog svoje neposredne spiritualne reakcije koju su izazivale. Puritanska azijatska crta uVizantijcima nikada nije iščezla. Burgunđanin La Bro- kijer mislio je u četrnaestom veku da oni ne ukazuju toliko poštovanja moštima koliko bi to činili njegovi zemljaci* 8. U srcu naroda, ipak, postojala je velika ljubav prema ikonama i ogromnim zbirkama moštiju koje je sakupila pobožnost generacija careva. Verovanje u čudo-tvomu moć portreta, znamenja i, naročito, kostiju i u ono Što je pripadalo bogu i njegovim svecima, bilo je jako rašireno. Cak i najobrazovaniji intelektualci, kao AnaKomnena, mislili su da u tome ima nečega. Taumaturgija, koja je karakterisala poslednja stoleća paganskog Rima, održala se u hrišćanskoj formi u Vizantiji. Bolesnici su sađa išli da se leče u crkvi svetog Kuzmana i Damjana ili Arhangela Mihajla, kao što su nekada išli u Asklepiusove hramove; a čuda su još spasavala svete tvrđave, samo što je sada Paladium bio bogorodičin ogrtaČ ili kosti nekog sveca. Ova snažna pobožnost ostala je najupadljivija karakteristika vizantijskog života. Crkva je to u punoj meri

1 Pahimer, I, 258.8 La Brocquićre, Voyage d’OutremeT, u Schefer, Recueil de

Voyages, vol. 12, 163.

6 Vttemijaka civilizactja 129

koristila, ali đa li je to b ilo u korist same crkve, poneštoje sumnjivo.

Uzeta u celini, vizantijska crkva je, kao i građanska administracija, sasvim odgovarala prilikama i vremenu. Ona je imala i svojih mračnih perioda. Pod Justinijanom i pod Komnenima ona je bila skoro bezživotno državno rainistarstvo, dok je u drugoj krajnosti anarhija često vo-dila ka popuštanju discipline u njoj. Stalan nadzor bio je potreban naroČito nad manastirima. Posle ikonoboračkih napada na njih, sveti Platon imao je velikih teškoća da ponovo uvede potrebne zakone o celibatu, ne dozvoljava- jući čak ni ženkama životinja ulaz u krug manastirskih zidova1. Stvari su bile još i gore u haosu koji je vladao krajem jedanaestog veka. Sveti Aristodulo nije mogao da nagovori svoje monahe da mimo ostanu sami u Patmosu, a Aleksije I mu je savetovao da dozvoli da se tu naseli nekoliko laiČkih porodica kako bi se ublažila strogost ži- vota * Cak su se i kaluđeri sa Atosa pojavili na carskom dvoru, žaleći se da je prisustvo dečaka čobana na Svetoj Gori vodilo ka neprirodnom poroku, ali je Aleksije otkrio da su oni izmislili skandal kako bi imali izgovor da posete Carigrad. Patrijarh je revnosno pokušavao da zaustavi ovakve slabosti, ali ga mitropoliti nisu dovoljno potpo- magali1 2 3.

Međutim, ovakvi događaji bili su izuzetni. U glavnom, više sveštenstvo bilo je garancija protiv toga. Crkva je bila demokratska ustanova. Svakom pravoslavnom hrišća- ninu, ma kako skromnog porekla, bilo je moguće da dospe do patrijaršijskog prestola; valjanost je u teoriji bila jedini

1 Teodor Studit, M. P. G., vol. 99, 824—5.2 Miklosich and Miilier, Acta et Diplomata Graeca Med. Aevi,

vol., 6, 45 i dalje.8 Meyer, Athoskloster, 163 i dalje.

130

knterijum a u praksi, sem kađa bi neki car namerno postavio neku beznačajnu ličnost — što je kao čin uvek biio nepopulamo — patrijarsi su bili visoko sposobni ljudi; Često, pa čak i kada bi beznačajna ličnost bila postavljena, kao kada je Jovan Vatac uzdigao bezbojnog Arsenija ane Vlemida, ona bi se nekako uzđigla i ni u kom pogleđu ne bi osramotila svoj položaj. Skoro svi patrijarsi ozbiljnosu shvatali svoju ulogu čuvara savesti carstva, neustrašivo optužujući porok na visokim mestima, kao Hrizostom ili Polievkt, ili trudeći se da spasu žrtve narodnog besa, kao Josif, koji je pokušao da spase omražene Katalane od po- kolja 1307. godine1. Mitropoiiti i episkopi manje se pojavljuju na sceni, tako da je opšti sud teže dati o njima. U toku vizantijske istorije među njima bUo je ljudi kao sveti Grigorije Nazijanzenski, Đorđe iz Pisidije, Jovan Maurop iz Euhaite i Mihajlo Akominat iz Atine; i uprkos povremene simonije, nema razloga da se predstavlja da je prosecan episkop bio neobrazovan ili nesposoban. U stvari, posedovanje zemaljskih dobara kojima su morali upravljati iziskivalo je izvesnu sposobnost prokušavanu u vreme stranih najezda; jer kada bi se vojne i građanske vlasti povukle pred neprijateljem, episkopu je ostavljano da se brine o interesima svoga stada; Demetrijan, episkop iz Hitrija na Kipru, putovao je čak u Bagdad u interesu kiparskih hrišćana pod saracenskim jarmom1 2. Cak i mesni sveci i isposnici, iako nam njihov život izgleda mučno i nepotrebno jadan, često su vršili koristan moralni i poli- tički uticaj. Fočanin Luka Mali, Argivljanin Nikon Meta- noeit ili sveti N il iz Kalabrije — čiji život više pripada Italiji saksonskih careva — bili su važne i korisne sluge

1 Pahimer, II, 531.2 Pargoire u B. Z., vol. 16, 204 i dalje.

9* 131

i crkve i đržave. O osobinama seoskog sveštenstva prak- tično ne znamo nista. Verovatno, tada kao i sađa, oni su bili skromni u svojim navikama i retko dobro obrazovani, ali su svoje dužnosti vršili kako su najbolje mogli,

Vizantijska crkva zaista je bila izvanredna državna crkva. Njezin bogati ritual uzdizao je veličanstvo carstva, njezini sveci i ikone približavali su carstvo narodu, njezino uporno odbijanje da se pokori stranom điktatu stvorilo je osećanje nacionalnosti, a u njezinoj teologiji bilo je dovoljno slobode tako da intelektualna aktivnost nije bila gušena, čime se carstvo ponosilo. Vekovi turskog ugnjetavanja primorali su pravoslavce da nauče ponižavajuću umetnost života u tami; ali dokle god je Carigrad postojao kao slobodan hrišćanski grad, rivilizovaniia verska organiza<upoznao.

GLAVA VI

VOJSKA — MORNARICA — DIPLOMATSKA SLU2BA

I. VOJSKA1

Uprava Vizantije bila je usko povezana sa njezinim vojnim snagama. Carstvo je bilo pritešnjeno neprijate- Ijima. Nikada ni za trenutak, vlađa se nije mogla osećati van opasnosti od neke strane najezde ili neke provalekoja je mogla da ugrozi i samu prestonicu. I samo postojanje carstva zavisilo je od pravilne kontrole naroda koji su ga okružavali — od snažne i uvek spremne vojske i mornarice i neprestane diplomatske aktivnosti.

Vizantinci po prirodi nisu bili vojnički narod. Rat- nička veština u njihovim očima bila je izvariredna, ali ne i jedina poželjna karakteristika, kao što je to bio slučaj na viteškom zapadu; pobedonosni general ostajao je koristan sluga države. Vremenom nužda je nagnala Vizan- tince da se vojnički vaspitaju i da vojnim poslovima po- svete naučnu pažnju. Sve je to bilo u njihovu korist. Vizantija je u toku srednjeg veka bila jedino mesto gde su se sredstva rata, vojna organizacija 1 strategija pažljivo i mimo proučavali. Ona je đala niz sposobnih vojnih pisaca i mnogi njezini istoričari interesovali su se vojnim

1 Vidi Oman, Htstory of the Art of Wart 3—37, 169—226; Diehi/ Justinian, 145—245 (sa bibliografijom); Aussaresses, UArmee byzantine.

133

poslovima. Prema njima možemo skicirati, s izvesnim prazninama, razvoj istorije vizantijskog naoružanja. U ranim vekovima imamo Italijana Vegeciusa1 iz četvrtog, i krutog teoretičara Urbiciusa1 2 * sa kraja petog veka. Pro- kopije, u šestom veku, pre svega je vojni istoričar; a car Mavrikije, nekoliko desetina godina kasnije napisao je Strategicon, neocenjivu raspravu o vojsci toga vremena8, Oko godine 900, car Lav VI, jedan od ono malo careva koji sam nikada nije vojevao, sastavio je obimnu raspravu o svim vojnim predmetima, poznatu kao Tactica4; oko 960. godine, jedan od generala Nićifora Foke posvetio je svome vladaru priručnik koji se odnosio na rat na istoc- nom frontu5 *, a malo kasnije neki nepoznati autor napisao je jedan drugi takav priručnik8. U jedanaestom veku, stari ratnik Kekavmen opšimo je zabeležio pojedine plodove svog iskustva7; dok u ranom dvanaestom, blagogla- goljivost Ane Komnene nije mogla sasvim da sakrije njezino interesovanje i shvatanje za vojne stvari. A li tada je vizantijska vojska već bila u opadanju.

Kada je Konstantin osnovao grad na Bosforu, rimska vojska je prolazila kroz period preobražavanja. Treči vek bio je porazan. Organizacija vojske pokazala je svoje opasnosti. Pretorijanska garda je uzdizala i obarala careve; a guvemeri velikih provincija, sa čitavim legijama koje su samo čekale njihov mig, skoro su stalno bili u stanju pobune. Dioklecijan, i posle njega Konstantin po-

1 Epitoma Rei Militaris, izdanje Lang.1 Obično štampan zajedno sa Onosanderovim Strategicon.* Maurikije, Strategicon, izđanje Scheffer.* Lav VI, Tactica, M. P. G., vol. 107.* Nićifor Foka, De Velttatione Belli, štampano sa Lavom Đa-

konom u Đonškom Corptzs.* Liber de Re Militari, izdanje Vari (serija Teubner).7 Kekavmen, Strategicon.

134

kušali su sa reformama. Oni su stvorili redovne graničar- ske snage sastavljene od nasleđnih vojnika plaćenih zemljom — Umitanei — a zatim su osnovali mobilnu centralnu armiju — comitatenses — pod carevom komandom, kojaje mogla da bude hitno upućena na svaku željenu tačku.

A li to nije bilo dovoljno. Po opremi i taktici vojska je zastarevala. Teški legionar nije više bio dorastao varvarskom konjaniku. Julijanova pobeda nad Germanima kod Strasburga 357. godine poslednji je trijumf rimske pešadije. Dvadeset i jednu godinu docnije, u strahovitom porazu kod Jedrena, ona je pokazala svoju bespomoćnost pred gotskim konjanicima. Potreba konjice već je bila uočena i njen korpus je povećan. Sada su potrebe bile veće od mogućnosti popune. Teodosije I, pozvan da obnovi carstvo što je mogućno pre, rešio je da koristi varvarskukonjicu kako bi porazio konjanike varvara. On je ustanovio foederate, varvarske pukove, ili cela plemena, koji su bili u službi Himljana pod vođstvom svojih prinčeva.To je bio očajnički lek; i on je upropastio Zapad. Foede- rati su mogli da zaustave Atilu, ali njihove vođe, postavši veliki rimski generali, bili su suviše moćni. Varvari, kao Ricimer i Odoaker, raspolagali su carskom krunom kako im se sviđalo, dok nisu ođlučili da je još prostije da u Italiji uopšte nema nikakvog cara. Na Istoku, posle neuspeha CJota Gainasa, carska porodica jedva je bilausta- nju da obuzda ovu vojsku, dok Lav I i njegov zet Zenon nisu uspeli da svedu njenu moć na nivo koji je bio pode- san za rukovanje, i to pozivom u pomoć trupa iz divljih plemena u carstvu, Isavrijanaca i Jermena iz azijskih planina, tako da ove postanu protivteža federatima.

Do šestog veka1 foederati su bili svedeni na razumne i korisne granice. Oni su sada imali protivtežu u teškoj

1 Vidi Diehl, op. cit.; Bury, Later Roman Empire, U, 76 i đalje; Oman, op. cit, 3—37.

135

konjici iz Male Azije, cataphracti, kojoj se Prokopije toliko divio; i te konjičke trupe, oklopnici naoružani luko- vima, zadobile su pobede Justinijanove vladavine. A li joederati su ostavili iza sebe rđav sistem regrutovanja, koji se proširio na celu armiju. General, a ne centralna vlada, prikupljao je i izdržavao svoje ljude. Pukovi ili le- gije sa redovnim imenima sada su postali nepoznati; svaki korpus nazivao se po svom komandantu. Zajednički, oni su bili poznati pod imenom vucellarii. Sistem je pogoršan Justinijanovim običajem da nijednom svom generalu ne da mnogo vlasti ili mnogo novaca. Kao posledica toga, njegovi ratovi bili su neprekidno kočeni pobunama i ne- zadovoljstvom, a njegove pobede bile su zasluga dvojice velikih komandanata, Velizara i evnuha Narzesa.

Finansijske teškoće Justinijanovih kasnijih godina i teškoće vladavine Justina II imale su za posledicu sma- njenje broja stranih najamnika. Carstvo nije imalo sredstava za foederate. To je umanjilo brojno stanje carske vojske, ali je oraogućilo sledećim carevima, Tiberiju i Mavrikiju, da ukinu sistem vucellarii — mada je ime ipak ostalo i označavalo puk — i reorganizuju čitavu armiju, učinivši je zavisnom od cara. Strategicon daje sliku nove armije. Jedinica je četa, numerus, arithmos ili tagma — prelaz sa latinskog na grčki još nije bio potpun, i komande za egzercir naročito su bile mešane. Ceta se sastojala od 300— 400 ljudi i njom je komandovao comes ili tribun. Sest, sedam ili osam četa sačinjavale su moira, pod moer- arhom ili duksom. Brojno stanje namemo je davano ne- ođređeno, da neprijatelj nikada ne bi mogao da proceni jačinu vojske. Grupisanje četa bio je posao glavnog komandanta kada izbije rat. Stalni pukovi nisu postojali, sem vucellarii, foederati i optimati, ostataka stranih pla- ćenika, koji su sada obrazovali neku vrstu carske garde. Mavrikije je dalje planirao da uvede teritorijalne snage.

136

On je želeo da svi slobodno rođeni ljudi nauče streljačku veštinu i da imaju luk i malo koplje, kako bi mogli bra- niti svoje oblasti u vreme najezde1. Dokle je to sprove- deno, ne znamo. Sigurno, u pograničnim tvrđavama gra- đani su pozivani da pomognu pri odbrani.

Ova vojska, koju su reorganizovali Tiberije i Mavri- kije, dovela je Iraklija do pobede u dugim persijskim ratovima; nju je iscrpenu pregazilo nadiranje Arapa. Sara- censka osvajanja otela su carstvu Egipat, Afriku i Siriju, i samo sa velikim teškoćama, posle godina haosa, granica Male Azije je sačuvana. U toku tih godina reorganizacija vojske i đalje je razvijana, kroz faze koje ne možemo da skiciramo, dok na kraju, u osmom veku, isavrijanski carevi nisu usavršili sistem tema.

Poreklo sistema tema ležalo je u smeštanju i određi- vanju izvesnih pukova ili tema, izvesnih redovnih kombi- nacija vojnih jedinica, da brane određene oblasti, i zatim postavljanju komandanata puka ili stratega, na čelo gra- đanske uprave. Oblasti su od tada bile poznate pod imenom teme; u početku svaka tema bila je nazivana prema posebnom puku koji se nalazio u njoj, kao što su bili Opti- matski ili vukelarski. A li kada se u carstvu povratio red i građanski život obnovio, stvorene su nove teme u povra-ćenim oblastima i na granici Tim temama su davana geografska imena, kao Harsijanska ili Seleukiska, po glavnim gradovima u njima, ili Kapadokijska ili Pelopo- neska, prema starim imenima provincija. Teme su dalje bile podeljene u dve ili možda tri turmarhije ili mere, ukojim su se nalazile turme ili glavne jedinice na koje se puk delio, pod taumarhom ili merarhom. Turma je zbog vojnih ciljeva bila podeljena na tri moirai, svaka pod drungariusom; a svaka moira u deset četa ili tagmata, a

1 Maurikije, Strategicon, passim.

137

svaka je četa bila pod jednim komesom. Kada su granice pomicane napred, turmarhije su odvajane od prvobitnih tema i sa đođatkom osvojenih teritorija uzdizane na stepen nove teme. Tako je Lav VI stvorio Seleukisku temu. Izvesne granične oblasti, naročito klanci, ostajale su van tematske organizacije i bile su pod stalnom vojnom oku- pacijom. Te oblasti zvale su se kleisourai ili clissurae, a njihov komandant clissurarh. I one su takođe mogle da budu uzdignute na stepen tema.

Vojska u temama bila je u prvom redu oruđe odbrane; a u vreme kada se carstvo nalazilo stalno u defanzivi, to je bilo najvažnije oružje. Strateg Anatolske teme, najstariji strateg, bio je do devetog veka glavnokomandujući u Aziji; čak i u desetom veku on je imao izvanređno visok stepen u zvaničnoj hijerarhiji. Trupama u klisurama bilisu priđodati — možda ponekad i da ih kontrolišu — gra- nični plemići, akritae, kakav je bio epski heroj Digenis, koji su vodili stalno pljačkaško vojevanje protiv Sara- cena, ali su se verovatno priključivali carskoj vojsci u svakom organizovanom ratnom pohodu.

U toku devetog veka porasla je važnost jednog novog ogranka vojske, tagmata, ili četiri puka carske garde, Scholae, Excubitor, Arithmos ili Vigla i HicanatV. Ovaj poslednji očigleđno je osnovao Nićifor I; ostali su vodili poreklo od dvorske garde ranijeg carstva. To su bili ko- njički pukovi, verovatno ne mnogobrojni — Scholae je imao 1500 Ijuđi u desetom veku — svaki pod domestikom, izuzev Vigla, koji je bio pod drungarijem. Ovim pukovima bili su pridodati numeri, pešaci kojih je bilo oko 4000 i hetaeria, stvama carska garda, regrutovana među strancima — poslednjim naslednicima federata. Ove trupe bile 1

1 Bury, Imperial Administrative System, 47— 68

138

su obično stacionirane u Trakiji ili Bitiniji; i pratile su cara kada je on išao u rat. A vremenom, kada car lično ne bi išao u rat, domestik Scholae postajao je glavni komandant. U toku dugog perioda, skoro čitav jedan vek, od Vasilija I do Nićifora II, kada nijedan car nije biovoj- nik, domestik Scholae bio je daleko najvažniji vojni slu- žbenik carstva, iako po starešinstvu ispod stratega Ana- tolske teme; prelaz na ofanzivno ratovanje u toku tog perioda samo je pojačao njegov položaj, dok 963. godine domestik Nićifor Foka nije postao očigledan kandidat za cara za vreme maloletstva u purpuru rođenih careva.

Dužnosti raznih trupa bUe su pažljivo propisane. Vojska iz tema branila je carstvo od stranih napada. Kada bi na primer Saraceni prešli granicu, mesni komandant odraah je izveštavao stratega teme. Strateg je odmahslao upozorenje suseđnim temama, dok je njegova konjica po- činjala da progoni napadača i ostajući u đodiru sa njim, a pešadija zauzimala klanac kroz koji bi napadač morao da se vrati. U međuvremenu, susedne teme prikupljale su giavnu vojsku i spremale se da koncentrišu trupe na onom mestu za koje se očekivalo da će ga neprijatelj napasti1. Ako je koncentracija bila dobro usklađena, upadači su mogli da budu uhvaćeni i opkoljeni, kao kada je 863. go- dihe vojska iz azijskih tema uhvatila u zamku na Halisu saracenskog generala Omera2. Protivupade je isto tako trebalo vršiti, a momarica je imala da pustoši saracenskeobale8.

Kada bi vizantijska vojska vršila protivnapad, car ili domestik Scholae izvodio je tagmata iz Carigrada, i na određenim tačkama velikog vojnog puta kroz Aziju, pri- * *

1 Lav, Tactica, 977 i dalje; De Velitatione Belli, passtm, na- ročito 215—17.

* Bury, JEas tern Romcn Empire, 281* Lav, Tactica, 980.

139

druživali su mu se odredi trupa iz raznih tema* •. Ovi su se uglavnom sastojali od pešadije, iako je svaka tema slala nešto svoje konjice, pošto znamo da se očekivalo da će cara da prati najmanje 8200 konjanika, a Tagmata ih verovatno nisu imale mnogo više od 60008. Ostalo je vrlo malo obaveštenja o stvamom postupku koji je usvajan za vreme ofanzive u neprijateljskoj zemlji. Kada je Lav V I pisao, ofanzive su bile retke, i on ih je tek spomenuo. Cak i vojnik Nićifora Foke opisivao je stari odbrambeni rat,, iako je rekao da su njegova iskustva danas zastarela3. Samo je u jednom malom anonimnom priručniku (Liber de re militari) razmatrana invazija stranih zemalja; pa i u njemu, iako je u to vreme Jovan Cimiskija vodio svoju vojsku u Palestinu i predgrađa Bagdada, propisana pravila su oprezna i nešto neodređena i uglavnom se bave opsa- dom stranih gradova.

Opreznost je, u stvari, bila osnovni princip vizantijske strategije. Napadi varvara i nevemika dolazili su tako često i neočekivano, da je smela napadaČka politika bila teško izvodljiva. Vizantijska vojska nije bila velika kao vojska Saracena, a bila je skupa. Prema tome, morala je da bude korišćena najcelishodnije, bez rasipanja ljudi ili opreme. Svaki vizantijski udžbenik pođvlači ludost pre- nagljenosti, i generali su se morali čuvati od zaseda i iz- nenadnih napada i nikada nisu smeli da ostave svoja krila nezaštićena. Morali su da imaju pouzdane vodiče i da koriste ratna lukavstva i obmane gde god je to bilo mogućno. Zaista, moral koji je propovedan, bio je na niskom stup- nju. Data reč morala je da bude ođržana; životi zarobljenika morali su da budu pošteđeni, a žene nepovređene*

1 Ramsay, Historical Geography of Asia Minor, 197 i dalje.* Bury, Imperial Administrative Stfstem, 53 i dalje; Eastem

Roman Empire, 227—8>• De Velitatione Belli, 183—5.

140

-uslovi mira nisu smeli da budu teški ako se neprijatelj viteški borio. A li neiskreni pregovori bili su preporuča- vani, kako bi se dobilo u vremenu i neprijatelj uhodio; neprijateljskim generalima trebalo je slati optužujuća pisma kako bi se izazvali sukobi sa njihovim komandantima; moral se morao održavati priČanjem vojničkih no- vosti o izmišljenim pobeđama1.

Ovakva lukavstva možda su se mogla koristiti; ali*

stvama snaga Vizantinaca ležala je u inteligenciji kojom su oni susretali razne svoje neprijatelje, Oni su sebi postavili zadatak da nauče posebne metode ratovanjasvakog protivnika i najbolji način da mu se suprotstave. Tako su Franci bili žrtve svoje sopstvene brzopletosti; oni su mogli da budu navedeni u zasedu. Njihovo snabdevanje bilo je rđavo, a glad ih je dovođila u iskušenje da dezer- tiraju. Neposlušni su bili prema svojim komandantima i podmitljivi. Ako je otvorena bitka, u kojoj im je hrabrost i lična snaga pomagala, mogla da se izbegne, njih je bilo lako iznuriti2. S druge strane, Turci, koji su uključivali Mađare i Pečenege, bili su i sami lukavi, i vojska im se sastojala iz horda lakih konjanika. Vizantijski general, pošto bi se sačuvao od zasede, morao je što je mogućno brže da zametne bitku. Njegova teška konjica mogla je da ih nadvlada, a nisu mogli da probiju njegove pešađijske linije* 8. Sloveni, laki pešaci, bili su opasni samo u teŠkom brdovitom kraju. U ravnicama, bili su suviše rđavo na- oružani i suviše nedisciplinovani da bi se mogU odupreti carskoj vojsci4. Saraceni su bili najvažniji neprijatelji. Oni su mogli da sakupe ogromne armije, kretaU su se velikom brzinom i do izvesne mere proučavaU su veštinu

1 Lav, Tactica, 1048 i dalje.8 Jbiđ., 964 i dalje.* Ibid., 956 i dalje.* Ibid., 968 i dalje.

ratovanja. A li su bili pomalo dezorganizovani, a njihov moral u porazu nije bio dobar. Nočni napad, ako su bili natovareni plenom pa se zbog toga obično sporo kretali, mogao je da izazove paniku među njima, a na njih je uticalo i vreme, pošto ih je hladnoća ili kisa obeshrabri-vala. Kao čovek protiv čoveka njihovi konjanici nisu bili ravni Vizantincima; i nije se trebalo plašiti otvorene bitke ukoliko se brojno stanje nije pokazivalo nesrazmemo1. SliČno, i veština opsade imala je naročita pravila s obzirom na prirođu opsednutog grada i okolnog zemljišta*. Ova pravila bila su pažljivo postavljena, ali nisu bila kruta. Novo lukavstvo bilo je uvek dobro došlo. Kekavmen je naterivao generale da razmišljaju o novim metodama1 * 3, a Ana Komnena hvalila je svog oca Aleksija I zbog novina koje je ovaj uveo4. Isto tako su i opsednuti morali da ispi- tuju i cene snagu neprijatelja i njegov temperament. Ke- kavmen je preporučivao ispade i do izvesne mere lukav-stvo5, dok je utvrđivanje odavno biio predmet pažljivog proučavania.

Snagu vizantijske vojske predstavljali su teski konjanici caballarii. Oni su nosili čelične šlemove i pancirske košulje, sa čeličnom Čeonom trakom kod oficira i vojnika u prvim redovima; imali su laneni i vuneni ogrtač da gaprema vremenu prebacuju preko oklopa. Njihovo oružje bilo je mač, bođež, luk i tobolac i koplje. Kićanka na kapi, zastavica na koplju i ogrtač bili su iste, pukovske boje. Pešaci su većinom bili laki strelci — izvesne provincije umesto njih đavale su vojnike naoružane džilitima — ali

1 Lav, Tactica, 972 i dalje.8 Lav, Tactica; Kekavmen, Strategicon, 26—35, bave se od-

branom tvrđava.3 Kekavmen, op. cit., 14.4 Ana Komnena, 408.1 Kekavmen, op. cit., 17.

142

bilo je i teških pešaka koji su nosili pancirske košulje i imali sekire, koplja, mačeve i štitove. Ova teška pešadijadržala je opasne planinske klance, u kojima bi se konjica teško mogla upotrebiti. Grčku vatru, glavnu karakteristiku vizantijskog pomorskog ratovanja, vojska je upotrebljavala samo da bi oterala opsađivaČe1.

Razni pođaci dati su o plati trupa. Plate stratega vojnih tema u Aziji kretale su se od 20 do 40 funti zlata go- dišnje (21.600 do 43.200 zlatnih franaka). Turmarsi su verovatno primali najmanje 3 funte (3.240 zlatnih franaka), a niži oficiri 2 ili 1 funtu. Među vojnicima regruti su primali 1 nomizmu za prvu godinu, 2 za drugu i tako dalje, dok ne bi postigli 12, ili u nekim slufiajevima i 18 nomizma. Kekavmen je vrlo strogo preporufiivao da se vojnifika plata nikada ne smanjuje. Izrafiunato je da su armije u istofinim zemljama, ukljufiujući Trakiju i Makedoniju, ko- Štale državnu blagajnu najmanje 500.000 funti ili 22.500.000 zlatnih franaka godišnje. Platu je izdavao hartularije svake teme, službenik koga je kontrolisala centralna vlada1 2 3. Vojnici su međutim fiesto plaćani zemljom. Konjanici su uglavnom prisilno regrutovani sa malih poseda, fiiji su vlasnici bili nasledno obavezni da služe u vojsci, a kao protivuslugu nisu plaćaU nikakve poreze sem poreza na zemlju5. Ova obaveza mogla se ipak izbeći; obudovljena majka svetog Jevtimija Mladog (rodio se oko godine 820) oženila ga je rano da bi bio oslobođen od službe u vojsci, pošto je morao da izdržava dve žene i obrađuje imanje4. Hetaerii su bili tako dobro nagrađeni da su stranci plaćali da bi im bilo dozvoljeno da uđu u njihove redove5.

1 Lav, Tactica, 717 i dalje; Oman, op. cit, 184 i dalje.2 Bury, Eastern Roman Empire, 225—7.3 Vidi Rambaud, L ’Empire Grec, 287—96.4 Vidi Brehier, Les Populations Ruraux, u Byzantion, vol. 1,183.5 Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, I, 692—3.

143

Na svom vrhuncu vizantijska armija verovatno je brojala samo oko 120.000 ljudi; oko 70.000 otpađalo je na armije istočnih tema a ostatak su sačinjavale vojske iz zapađnih tema i pukovi centralne armije1. A li tome se mora dodati veliki broj pratilaca koji su išli s armijom. Vojnicima je bilo dozvoljeno da povedu sa sobom robove i sluge da se ne bi morali umarati podizanjem šatora i kopanjem rovova. Intendaturu su vršili neborci. Korpus inženjeraca neboraca bio je uvek prisutan da bi podigao logor za noć1 2. Pored toga, postojao je vrlo efikasan sanitetski korpus, s organizacijom pokretnih bolnica, kojom bi se svaka vojska mogla ponositi3, dok su za vojnike bila izgrađena velika kupatila u velikim vojnim centrima kao što je Dorileum4.

Godine 1071, car Roman Diogen, kršeći u nastupanju svako pravilo vizantijske strategije, odveo je svoje trupe u propast kod Mancikerta. Vizantijska armija nikada se nije oporavila, ne toliko zbog ovog velikog poraza, koliko zato što je kao njegova posledica Mala Azija uglavnom izgubljena i čitava organizacija tema bila poremećena. Evnuh Nićifor Logotet i posle njega Aleksije I, uspeli su da skupe vojsku koja je tukla Normane i Pečenege i dobro poslužila pod Aleksijevim sinom Jovanom — da bi je njegov unuk Manojlo nemilice istrošio u Jermeniji i Mađar- skoj i konačno izgubio kod Miriokefaluma. A li to je bila improvizovana vojska skupljena od danas do sutra, kako se najbolje moglo, ali bez organizacije koja bi je održava- la; zbog štednje ona je morala da bude raspuštana svake zime. Carevi su se sve više i više morali oslanjati na strane najamnike. Stranci su uvek bili korišćeni kao telesna gar-

1 Bury, op. cit., 226.2 Lav, Tactica, 792 i dalje.3 Lav, Tactica, 820 i dalje.4 Ibn—Khurdadhbah, izd. de Goeje, 81.

144

da na carskom dvoru; neko vreme buntovnik Varda Foka imao je gardu od odabranih Đurđijanaca, svih iste visine i obučenih u beo oklop1. Cuvena varangijanska garda osnovana je u prvoj polovini jedanaestog veka*. Za vreme Aleksijeve vladavine u njoj je bilo raznih stranaca — Ru- sa, „Kolbingijanaca” , Turaka, Alana, Engleza, Franaka, Germana i Bugara1 * 3 — i sa Hicanatima, Vestiantima, Be- smrtnicima (ostaci stare Tagmata, koje je posle Manci- nerta sakupio evnuh Nićifor 1078. godine) i Archontopuli- ma (koje je osnovao Aleksije za sinove umrlih plemića) sačinjavala je jezgro cele vojske. Varangijansku gardu, koja se uglavnom sastojala od Engleza, pobedili su Nor- mani 1081. godine kod Dirahiuma. Tematska vojska nije postojala. Teme su bile poremećene a Komneni su više voleli centralizam. Umesto raznih stratega, sada su postojale dve glavne komande, domestik na istoku i domestik na zapadu. Dopunske trupe sačinjavali su inostrani najam-nici4

U rcinom jedanaestom veku postojalo je utvrđeno pravilo da se visoke komande ne daju nikada strancima. Petru „nećaku kralja Germanije”, koji je stupio u službu pod Vasilijem II, uprkos svih njegovih zasluga, nikada nije dat čin viši od provincijskog domestika5. Pod Komnenima stranci su uzimani čak i na najodgovornije položaje. Alek- sijev veliki hetaeriarh bio je Skit; iako je Bohemond smatran za prostački bezobraznog kada je tražio da bude postavljen za domestika istoka®. A li Manojlo I i Marija Antiohijska dali su mnoge vazne položaje Latinima.

1 Psel, Chronographia, I, 10.* Vidi Vasilievslcy, Varangijansko-ruska garđa (na ruskom) u

Zumalu Ministatstva javne nastave, Petrograd, 1874—5.* Jus Graeco-Homanum, III, 373.4 Đuckler, Anna Comnena, 353 i dalje.• Kekavmen, IVoutheticos, 95—96.• Ana Komnena, 208, 267.

10 Vizantijsk* civiliztdja 145

Najamnički sistem zavisio je od velikih suma gotovognovca u državnoj blagajni. Pod Anđelima novac je počeoda nedostaje. Konačno za vrerae krize 1204. godine, kadasu inostrani vojnici tražili platu, novac nije mogao da bude nabavljen. I tako su stranci, pošto je njihova lojalnost za-visila jedino od plate, odbili da se bore, i Carigrad je bioostavljen bez odbrane.

Nikejski carevi, sa svojom krutom štednjom, uspeli su da stvore malu armiju i nasele miliciju na granicama, plaćajući je po starom sistemu malim posedima. A li Pale- olozi nisu imali sredstava da drže domorodačke trupe. Istorija katalanske kompanije upozorila ih je na opasnosti uzimanja pod najam plaćenika, ali oni nisu imali drugog izbora. Mesto velikog domestika, njihovog glavnog komandanta, bilo je često skoro samo sinekura. Broj ljudi sposobnih za vojsku u carstvu brzo je opadao; održavanje armije u miru predstavljalo je rasipnost koja se nije mogla zamisliti. Vizantijska vojska bila je stvar prošlosti mnogo pre nego što su Turci osvojili Carigrad. Citavo zaveštanje koje su veliki vojnici ostavili svojim osiromašenim potomcima sastojalo se u dugom nizu zidina koje su kroz toliko vekova bile beđem hrišćanskog istoka.

II. MORNARICA1

Armija je bila daleko najvažnija služba u Vizantiji. Mornarici nikada nije pridavana ista važnost i pažnja. Dok Lav V I nije napisao svoju Tactica, nijedna knjiga o pomorskom ratovanju nije napisana u Vizantiji, a i on mu je po- * i

1 Vidi Neumann, Die Byzantinische Marine, H. Z., vol. 45, 1i đalje; Bury, Appendix 5 Gibonovom Dećline and Fall, vol. 6 i Naual Policy u Centenano di M. Amari, II, 21—34; Baynes, By- zantine Empire, 143—9, 217—20; Buckler, Anna Comnena, 381—6.

146

svetio samo nekoliko kratkih poglavlja1; i samojošjeđan jedini pisac vratio se na taj predmet, parakemomen Vasi- lije, čija Naumachia međutim nikada nije objavljena. Kon- stantin V II pružio je nekoliko uzgrednih obaveštenja; ali istoričari kao Ana Komnena očigledno su smatrali pomorske poslove za nezanimljive u poređenju sa vojnim. Kao posledica toga, manje znamo o pomorskoj istoriji Vizantije i to dovodi do iskušenja da se umanji značaj mornarice.

U velike dane Rimskoga carstva, kada je Sredozemno more bilo rimsko jezero, velika flota bila je nepotrebna. Tvrđava Byzantium mogla je da spreči pirate sa Cmog mora da ne upadaju u civilizovane vode, u kojima je bila potrebna samo mala policijska snaga. Cak i za vreme prvih gotskih najezda bilo je dovoljno samo nekoliko brodova da se obala blokira i varvari prisile da odu. Tek kada su Vandali došli u Afriku i izgradili flotu, pokazala se nepo- desnost pomorske politike Rima. A li carevi u petom veku, i na istoku i na zapadu, samo su sa pola srca pokušavaii da savladaju nedostatak momarice, pa čak i Justinijanu više je pomoglo opadanje vandalske pomorske snage nego njegova vlastita moć na moru.

Vizantijska momarica stvarno se začela pod carevima iz Iraklijeve dinastije. Povećana snaga Arapa na moru zahtevala je protivudar; zbog mnogih upadača u carstvo, putovanje kopnom bilo je tako teško da su dobro čuvani pomorski putevi bili preporučljivi. Kada su osnovane teme, u njih su uključene i dve pomorske, u kojima je upravnik bio admiral a ne general. To su bile Kivireotska tema koja je obuhvatala južnu obalu Male Azije, i Jegejska, sastavljena od ostrva i delova zapadne obale Male Azije. Svaka od ove dve teme bila je pod jednim drungarijem, a ta dva drungarija bila su pod vrhovnom komandom kara-

1 Lav, Tactica, 989 i dalje.

1G* 147

bizijanskog stratega. Ova flota dva puta je odbila Arapeod Carigrada i carstvu sačuvala Siciliju. A li ona je postalasuviše moćna. Godine 698. momarica je zbacila s prestola Leontija i postavila na presto jednog admirala, Apsimara.Godine 711. ona je zbacila s prestola Justinijana II1. Ca-revi vojnici iz isavrijanske dinastije bili su preplašeni.Pored toga, dok su vojnici iz Azije pomagali isavrijanske ikonoboračke planove, momari su većim delom bili regrutovani iz provincija koje su bile odane poštovanju ikona, odanošću koja je bila u saglasnosti sa mornarskom suje- vemom dušom. Kako je arapska pomorska snaga bila u opadanju, to su carevi smatrali kao sigurnije da ukinu vrhovnu komandu, da degradiraju pomorske teme i jako smanje broj brođova2.

Ova politika je bila pogrešna. U devetom veku opet su se pojavile arapske flote i otele carstvu Siciliju i, što je još gore, Krit, pretvarajući ga u gusarsku bazu, što je ugrozilo sve jegejske obale. Flotu je valjalo obnavljati. Njezino ponovno rađanje poduđaralo se, možda sa razlogom, sa ko- načnom smrću ikonoborstva. Teodora i Mihajlo III, a posle njih Vasilije I, reorganizovali su čitavu mornaricu. Orga- nizacija pomorskih tema bila je ponovo uvedena; malo kasnije Samoska tema koja je obuhvatala Smimu dodana je njihovom broju. Evropske teme Helas, Peloponez, Ke- falonia, kao i italijanske teme bile su opremljene pomor- Rkim utvrđenjima. Trebalo je da postoji velika carska flota sa sedištem u Carigradu, pod velikim drungarijem, jednim od visokih službenika na hijerarhijskoj lestvici. Stra- tezi pomorskih tema ipak su još uvek imali platu manju od ijednog stratega kopnenih tema — samo 10 funti zlata godišnje3. * *

148

* Teofan, 370, 380.* Ibid, 410.8 Bury, Eastem Roman Empire, 229—31.

Nova momarica pokazala se efikasna i imala je uspe-ha. Ona nije mogla da spase Siciliju, ali je carstvu povra-tila Južnu Italiju, a ekspedicije Orifasa, velikog admiralaVasilija I, uz Jadran naterale su dalmatinsku obalu da iz-javi odavno zaboravljenu podaničku pokomost1. Saracenskipirat Lav iz Tripolija uspeo je, uprkos ovoj mornarici, daopljačka Solun 904. godine, ali ga je ona progonila sve donjegove smrti, nekoliko godina kasnije2. Pod Zojom Kar-bopsinom flota je uništila saracensko piratsko gnezdo na reci Gariljano, a pod Romanom I ona je izvršila sličan za-datak Čak kod Frežisa3. Posle dva neuspeha 902. i 904. go-dine, Krit je konačno bio povraćen 961. godine. Posle toga,arapska pomorska snaga prestala je da postoji; i NićiforFoka mogao je zaista da kaže italijanskom ambasadoruLiudpranđu: „Samo ja komandujem morem”4. Već Kon-stantin V II polagao je pravo na vrhovnu vlast sve doGibraltara5.

A li sada je vizantijska pomorska moć opadala. To opadanje bilo je delom prouzrokovano velikom vlasti do koje je jedan admiral mogao da dođe — Roman Lekapen shvatio je da je njegova pomorska komanda najbolja stepenica ka prestolu — i carevi civili iz jedanaestog veka svesno su smanjivali pomorske snage. Zbog nepostojanja ijedne pro- tivničke pomorske sile, flota se činila kao nepotrebno rasi- panje. Već 992. godine Vasilije II poverio je Venecijanci- ma dužnost čuvanja Jadranskog mora, i utvrdio da oni prevoze carske trupe kada to bude trebalo. Na istoku, sel- džučka osvajanja dezorganizovala su pomorske teme. U *

1 Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio, 130.* Nastavljač Teofana, 405.* Liudprand, Antapođisis, 61—62; Leo Ostiensis, I, 50 i dalje;

Flodoard, M. P. L., vol. 145, 431; Liudprand, op. cit., 135, 139.* Idem, Legation, 182.* Konstantin Porfirogenet, De Thematibus, 58.

149

vreme Aleksija Komnena, kada su carstvu opet bili potrebni brodovi da ga brane, morali su da budu najmljeni italijanski plaćenici. Aleksije je nastojao da ponovo izgradi carsku flotu, i na kraju ona je bila u stanju da se suprotstavi Pizancima i Đenovljanima. A li kasniji Komneni nisu mogli da pribave ni ljude ni novac. Manojlo I potrošio je sve Što se moglo dobiti za kopnene ratove, i flote je nestalo. Propast iz 1204. godine bila je posleđica toga.

Izgleda da su nikejski carevi usmerili svoju energiju prema momarici. Sigumo je da je u vreme vladavine Mi- hajla Paleologa i ponovnog zauzimanja Carigrada postojala mala ali korisna carska flota. U stvari, u toku celog perioda Paleologa, flota je bila verovatno u boljem stanju nego vojska, i glavni admiral, sada nazvan veliki vojvoda, imao je čin skoro isto tako važan kao i veliki domestik — verovatno viši nego što je ikada imao veliki drungarije1. A li flota je bila i suviše slaba da bi se suprotstavila velikim italijanskim mornaricama, i u haosu poslednjih decenija nje je skoro nestalo. Ipak je još ostalo nekoliko grč- kih brodova da se bore protiv Turaka u poslednjoj opsadi, kao onaj znameniti transportni carski brod koji je nosio žito u opsednuti grad, i koji se probio u pristanište uprkos onako neverovatnih nepovoljnih prilika* *.

Uobičajeni vizantijski brod bio je đromon ili „trkač” , brod sa dva reda vesala i sa nešto preko sto do tri stotine ljudi. Pored toga bilo je brodova sa dva reda vesala razli- čite konstrukcije, brzih, poznatih kao pamfilijanci. Admi- ralov komandni brod u đesetom veku bio je veliki pamfi- lijanac. Imalo je isto tako i galija sa jednim redom vesala8. Kao pomoć, trgovački brodovi mogli su da budu rekviri-

1 Kodin, De O/ficiis, 28.* Pfrantzes, 247.8 Lav, Tactica, 992 i dalje; Bury, Appendix 5 uz Decline and

Fall, vol. 6, 539.

150

rani za vojnu službu. Flotu koju je Justinijan III poslao protiv Herzona, opremili su svi esnafi u Carigradu i ona je uključivala i trgovačke brodove1, a jeđna na brzinu pri- kupljena flota starih i trgovačkih brodova, dok je carska momarica bila daleko u Jegejskom moru, odbila je napad Rusa 941. godine1 2.

Izvesni podaci o veličini flote u njezinim velikim. danima dospeli su do nas. Kaže se da je tri stotine brodova poslato protiv Egipta 853. godine; ali mnogi od njih moždasu bili samo mali čamci3. Za kritsku ekspediciju iz 902. godine carska momarica obezbedila je 60 dromona i 40 pamfilijanaca, a mornarica iz Kivireotske, Jegejske i Sa- moske teme, 35 dromona i 35 pamfilijanaca, dok je Helas poslao 10 dromona4. Izgleđa da je Kalabrijska tema održa- vala sedam brodova 929. godine5.

Brodovi su mogli da budu naoružani ovnovima, ali njihovo moćno oružje bila je grčka ili pomorska vatra6. Ta hemijska materija bila je očigledno različitog sastava i upotrebljavana je na različite načine. Uglavnom, ona je ili bacana kao ručna granata koja je eksplodirala i palila se kada bi pogođila neprijateljski brod; ili su čitavi ćupovi katapultame slani kroz vazduh, a izgleda da je isto tako, snaga baruta na neki način mogla da bude korišćena u ci- Iju slanja zapaljivog sredstva kroz cevi na objekte na izvesnoj udaljenosti. Recept grčke vatre bio je čuvan kao

1 Teofan, 377.8 Liudprand, Antapodosis, 137 i dalje.9 Tabari, prevod u Vasiliev, Vizantija i Arapi (na ruskom), I,

Addenda, 51—2.4 Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, 151 i dalje.5 Ibn—Adari u Vasiliev, op. cit, II, Addenda, 149.• Bury, loc. cit.; Schlumberger, Rćcits de Byzance, druga

serija, 37—48.

151

velika tajna koja nikada nije smela da bude odana1. Znat- ne zalihe grčke vatre nalazile su se u velikim gradovima na moru. Osvajanje Mesenvrije od strane Kruma 812. godine bila je velika nesreća zbog toga što je zaliha grčke vatre pala u ruke bugarskog kana8. Govorilo se da je grč- ku vatru pronašao u sedmom veku neki Kalinik iz Helio- polisa i u izvesnom obliku ona je upotrebljavana za odbijanje Arapa u velikim opsadama Carigrada. A li je verovatno da razni oblici nisu bili usavršeni do devetog veka. Lav V I govori o njoj kao o novom otkriću8. U desetom veku, Marko Grk, malo neodređeno, daje recept grčke vatre1 * * 4; izgleda da su Arapi naučili kako da je prave još pre krsta-ških ratova. Ona je potpuno izišla iz upotrebe tek kada je u četrnaestom veku zamenjena barutom i topom.

Taktika koju je Lav V I preporučivao za momaricu bila je skoro još opreznija od one koju je preporučivao vojsci. Otvorene bitke trebalo je izbegavati, izuzev kada je protivnička flota u nepovoljnom položaju; odvojeno Čarkanje mnogo je mudrije. Ako je otvorena bitka neiz- bežna, preporučivana je formacija u obliku polumeseca, koju su stari Grci voleli. Signaliziranje je vršeno pomoću zastava ili svetlosti po noći. Navigacija je pažljivo prouča- vana — trebalo je znati vetrove i struje i pređuzeti protiv njih mere predostrožnosti; opasne obale trebalo je izbegavati. Ako je međutim vreme moglo da se koristi kako bi se uništila neprijateljska eskadra, onda je to bio najjevtiniji i prema tome najbolji oblik pobede5 *.

A li Lav V I očigledno se nije mnogo interesovao pomorskim ratovanjem niti ga je mnogo r^zumevao. Ama- terstvo njegovog znanja mnogo je očiglednije u njegovim

1 Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio 84.* Teofan, 499.9 Lav, Tactica.4 Liber Ignium ad Comburendos Hostes, u Hofer, Histoire de

la Chimie, voL I.8 Lav, Tactica, loc. cit.

152

poglavljima o pomorstvu nego i u jednora poglavlju o vojsci. Ne postoji nijedan prolesionalni izveštaj o funkci- jama i idealima pomorskog ratovanja u Vizantiji. Moma- rica je uČinila mnogo velikih usluga; i Kekavmen ju je opravdano nazivao „slavom Romanije” 1. A li kasniji Ro- mani gledali su na svoju slavu bez oduševljenja. Bure i stene ispunjavale su more opasnostima; mnoge armade bile su uništene božjom rukom. Oni su više voleli nauku u kojoj im je njihova inteligencija mogla dati sigurnije preimućstvo, pa su umesto pomorskog izučavali kopneno ratovanje.

I I I . D IPLOM ATSKA SLUZBA

Ma kako da su Vizantinci organizovali vojsku i mornaricu, ipak su oni više voleli da budu štedljivi u njihovom korišćenju. Preduzimana je zato aktivna diplomatija kako bi se strani narođi upleli u sukobe i tako održala ravnoteža koja bi sprečila potencijalnog neprijatelja od upada na teritoriju carstva.

O organizaciji vizantijske diplomatije vrlo je malo podataka ostalo. Ministar spoljnih poslova carstva bio je logotet, službenik koji je, izgleda, imao najtešnji dođir sa carem i viđao ga svaki dan. Prema tome, inostranim poslovima dobrim delom upravljao je sam car. Logotetov posao bio je da se stara o prijemu stranih izaslanstava, i verovatno je on opremao carska poslanstva na strane dvorove i birao za njih Ijude. A li izvesne diplomatske poslove vodile su lokalne vlasti. Tako je obično strateg Herzona(na Krimu) pripremao misije za narode u stepama. U priči o pustolovinama Justinijana II, Herzon je bio mesto ođakle

1 Kekavmen, Noutheticos, 101.

153

su polazila izaslanstva kod Hazara1. Pod Zojom Karbopsi- nom, strateg Jovan Đogas posetio je Pečenege kako bi ih podbunio protiv Bugarske1 2; a Konstantin V II smatrao je Herzon kao najzgodniju bazu za diplomatiju u stepama3. Možda je Toparh Gotije, službenik koji je očiglednp postojao u ranom desetom veku, bio na čelu diplomatske kancelarije u Herzonu4. Izgleda da se u Italiji mesni strateg ili katepan bavio Arapima5, iako su velika izaslanstva na italijanske dvorove bila opremana u Carigradu6. Sredinom desetog veka otrantski mitropolit, Vlat, a ne strateg, putovao je u El-Mahdiju da bi otkupio hrišćanske zarobljenike; ali tada je on tamo imao uticaja poŠto mu je sestra bila u kalifovom haremu, a kada se nezvanično vratio da nastavi svoje dobro delo, bio je pogubljen7.

Diplomatska služba u modemom smislu nije postojala. Stalna diplomatska predstavništva nisu održavana ni u jednoj stranoj zemlji; iako je strateg Herzone imao veliku kancelariju koja je prikupljala politička obaveštenja o stepama. Verovatno su postojaU izvesni službenici koji su, kada je trebalo, uvek slani kao ambasadori. Za vreme vladavine Lava VI, magistar Lav Herosfakta bio je poslan u poslanstvo, najpre u Bagdad, a kasnije na bugarski dvor8. Obično su isti službenici išli kad god je sklapano primirje s Arapima i sprovođena razmena zarobljenika na

1 Teofan, 378.s Nastavljač Teofana, 387.3 Konstantin Porfirogenet, op. ctt., ’72, 244 i dalje.4 Uspenski, Rusija i Vizantija (na ruskom), passim.5 Kedrin, VI, 355.• Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, 661.7 Vita S. Nili, M. P. G., vol. 120, 117—20.* Njegova vrlo zanimljiva prepiska objavljena je — izd. Sak-

kelion u Deltion, vol. I, 377—410.

154

granici — ovi su verovatno znali arapski jezik. Pod Roma- nom I, patricije Konstans išao je u razna poslanstva na Kavkaz, ali je kasnije postao veliki admiral1.

Spoljna karakteristika vizantijske điplomatije bio je krut formalizam, upravljen na to da pojača ugled carstva. Strani ambasador po dolasku u Carigrad bio je odmah ograđen etiketom — u glavnom radi sigumosti, da ne bi viđao neovlaštena lica. Kada bi bio uveden u carevo prisustvo, ambasador je bio pozdravljen po ustanovljenoj for- muli i priman sa pažnjom koja je ođgovarala vaznosti njegove zemlje. Ugovorom iz 900. godine, bugarskim poslanicima, koji su predstavljali vladara u srodstvu sa carskom kućom, dato je naročito prvenstvo nad svim ostalim poslanicima; to je trajalo sve dok Jovan Cimiskije nije ukinuo bugarsku dinastiju1 2 * *. Tokom celog prvog viđanja car bi ostajao nepokretan kao božanstvo. Očekivalo se da izaslanik padne ničice pred carem. Kasnije, on bi stupao u lični dodir sa carem na svečanom banketu, ili bi mu možda bio odobren lični sastanak. Ako je izaslanik bio iz varvarskog naroda, bile bi puštene u rad mehaničke igračke u dvoru kako bi "še na njega oštavio jači utisak.^Zlatni lavovi po- čeli bi da riču, a zlatne pticejda pevaju; dok bi poslanik ležao ničice, presto bi j>e uzdigao prema nebu a veličanstvo bi se pojavilo obučeno u drugu i bogatiju odeću. Civilizo- vaniji ambasador bio bi zabavljan pokazivanjem blaga ili relikvija u dvoru — pokazivanje zbog koga bi on izgubio dah kada bi ugledao toliko neocenjivih predmeta — ili bi katkada bio vođen u cirkus8. A li je uprkos tome on bio stalno pod strogim nadzorom, a vraćao se kući pošto je saznao i video smo ono što je carska vlada htela. Ako se

1 Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio, 208.2 Liudprand, Legatio, 186.* Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, 566 i dalje, 680 i da-

lje; Liudprand, Legatio, passim.

155

ponašao neučtivo, ili ako su njegova akređitivna pisma bila upućena samo caru „Grka” , kao pisma papskih legata 968. godine, odmah bi bio bačen u tamnicu1. Nije postojao di~ plomatski imunitet za iica koja bi uvredila dostojanstvo carstva i običaje koje je propisao carski dvor.

Carska izaslanstva u inostranstvu putovala su sa ras- košnom svitom, natovarena bogatim poklonima, dragulji- ma, zlatom, svilom i brokatom. Ovo je uglavnom bilo na- menjeno vladaru na čiji su dvor ambasadori putovali; ali uticajne ministre trebalo je takođe pridobiti poklonima2. Pretpostavljalo se da carsko odeljenje za obaveštenja zna Čiju je podršku vredelo dobiti u Paviji ili Bagdadu. Kada je Nićifor Uran bio poslan u Bagdad 980. godine, rečeno mu je da bude naročito ljubazan prema Adhud ed-Daule- hu, najvažnijem kalifovom savetniku* *.

Vizantijska diplomatija ispod spoljnjeg sjaja pompe bila je tanana, dalekovida i pomalo neskrupulozna. Ugo- vorne obaveze uvek su pažljivo održavane; ali Vizantinci nisu videli nikakvo zlo u tome da podstreknu neko strano pleme protiv suseda sa kojim su bili u miru. Lav VI, koji je bio i suviše pobožan da bi sam ratovao protiv hriŠćana Bugara, nije oklevao da novčano potpomogne neznabožač- ke Mađare da ih napadnu iz pozadine4, a slično, Nićifor Foka podstrekavao je Ruse protiv Bugara, iako je s ovima bio u miru5. Osnovno pravilo vizantijske spoljne politike bilo je da navede neki drugi narod da se suprotstavi neprijatelju Vizantije i tako smanji troškove i rizik rata. Tako su, franačke trupe zapadnog cara Ludviga II pre ne-

1 Liudpranđ, op. c it, 201.* Konstantin Porfirogenet, op. cit., 661.* Jahija iz Antiohije, izdanje Rosen, 20.* Lav, Tactica, 957; Konstantin Porfirogenet, De Administran-

do Imperio, 168 i dalje.» Kedrin, II, 372.

156

go vizantijske, izbacile Saracene iz Južne Italije i ponovo osvojile Bari 871. godine1. Vizantinci su jedino udesili da na vreme budu na licu mesta i da poberu plodove pobede i navedu Franke da napuste ponovo osvojenu provinciju, Tako, opet u Južnoj Italiji, jedan vek kasnije, kada je zapadni car Oto II počeo da planira osvajanje, u vreme kada je Vasilije II bio na muci zbog velike pobune, mali vizantijski garnizon povukao se pošto je ohrabrio i možda platio Saracenima da spreče nemačko napredovanje. Kada je germanska stvar bila izgubljena kod Stila, a Saraceni se povukli natovareni plenom, vizantijski gamizon se vratio*. A tako je i Aleksije I, iako nije pozvao niti uopšte želeo njihovu pomoć, vešto iskoristio prve pobede krstaša nad Seldžucima jedino u svoju korist.

Takva taktika bila je uobičajena prema narodima iz stepa. U prošlosti suviše često su nemiri u stepama imali za posledicu da su varvarska plemena silom prodirala u carstvo; ali posle sedmog veka nijedno nije uspelo da se naseli južno od Dunava. Mogućni upadači bili su skršeni u stepama, ili, kao Mađari, skrenuti u centralnu Evropu. Konstantin V II daje recepte prema kojima su takvi rezultati postizani u desetom veku. Protiv Hazara, na primer, mogli su se pozvati u pomoć Pečenezi ili Cmi Bugari; protiv Pečenega, Husi i Mađariitako dalje3. Svaki narod imao je svoje potencijalne neprijatelje koji su mogli da budu iskorišćeni kao protivteža. Vizantinci su do kraja bili vični u veštini pođbadanja jednog naroda protiv drugog.

Zenidbe su igrale veliku ulogu u vizantijskoj diplo- matiji. Cak se ni carevi nisu klonili ženidbe s inostranim verenicama. Dve hazarske princeze sedele su na prestolu

1 Gay, Italie idćriđionale, 79 i dalje.* Ibid, 324 | dalje.* Konstantin Porfirogenet, op. cit., 67—72, 80—1.

157

carstva kao žene Justinijana II i Konstantina V. Roman I oženio je svog unuka, budućeg Romana II, jednom princezom, nezakonitim đetetom, iz Italije. 2ena Mihajla V II bila je lepa Marija Alanska. Pod Komnenima i Paleolozima, žene sa zapada postale su opšte pravilo; postojao je dugi niz nepodesnih, na zapadu rođenih carica, kojima vizantijski ponos nikada nije dozvolio da budu popularne u Ca- rigradu. A li diplomatski, ove ženidbe bile su promašaji; one nisu donele nikakvo preimućstvo, ništa sem mržnje prema caru. Poslednji car Konstantin XI, uvideo je to, pa

drune, udaja vizantijskih gospođa za strane velikodostojnike često se dobro isplaćivala. Konstantin V II tvrdio je da su postojale tri stvari koje nijedan car ne treba nikada da da strancu — krunu, tajnu grČke vatre i ruku princeze rođene u purpuru2; to pravilo retko je bivalo prekršeno. Roman I, iako se Konstantin toga gnušao, udao je svoju unuku zabugarskog cara; a Konstantinove vlastite unuke, Teofana i Ana, postale su zapadna carica, odnosno ruska velika vojvotkinja. Ovaj poslednji slučaj bio je naročito poniža- vajući, pošto je veliki vojvoda Vladimir ostao nepopravlji- vi varvarin; Vasilije II pristao je da žrtvuje svoju sestru samo da bi osigurao hitne diplomatske ciljeve — pokršte- nje Rusa i njihovo preobraćanje u saveznike i spasavanje Herzona. Tek pod Nikejcima i Paleolozima carske ćerke su često udavane u inostranstvo, uglavnom za slovenskevladaoce. U poslednjim vekovima carevi iz Trebizonda našli su da je na daleko poznata lepota njihovih kćeri dragoceno preimućstvo; ipak, koristeći ga, oni su postupali na način koji tradicionalna carska diplomatija nije odobra- vala. Ali devojke manje visokog roda bile su često i korisno slane iz Carigrada da civilizuju kneževskog supruga u da- 1

1 Diehl, Figures Byzantines, II, 164—290. 8 Konstantin Porfirogenet, op. cit., 84.

158

lekoj zemlji. Kako su jermenske i kavkaske dinastije postepeno dolazile u sferu uticaja carstva, to su njihovi čla- novi ohrabrivani da traže verenice u velikom Gradu. Po- neka lepa mlada žena iz dobre porodice, prvenstveno u srodstvu sa carskom kućom, kretala bi za Taron ili za sam Ani, sa raskošnim mirazom i možda nekom manjom relik- vijom kao ženidbenim poklonom od cara — Roman III dao je svojoj nećaci ekser iz Svetog krsta kada se uđala za kralja Bagrata iz Abasgije1, dok je, slično, Teofano pošla na zapad sa celim telom Svetog Pantaleona iz Nikomedije1 2 — a zahvalni muž gledao je s obnovljenim poštovanjem na dvor u Carigradu. Lombardijskim prinčevima iz Južne Italije već u kasnom osmom veku davane su žene iz Vi- zantije — kao što se Grimoald od Beneventa oženio svasti- kom Konstantina V I3. Dvojica venecijanskih duždeva u jeđanaestom veku oženili su se verenicama iz Vizantije, Jovan Orseolo i Domeniko Selvio; vizantijske gospođe sedele su na prestolima u Rusiji u jedanaestom veku4. U dvanaestom veku, pod Komnenima, njihova oblast se pro- širila. Marija Komnena i Teodora Komnena, i jedna i druga carske nećake, bile su jerusalimske kraljice; jedna ne- ćaka Manojla I udala se za austrijskog vojvodu — žrtvo- vana, kako je izjavio đvorski pesnik njezine majke, divljoj životinji sa zapada5. A li do tada je stara isključivostporfi- rogeneta bila odbačena, što je imalo za posledieu da je i čast biti veren carskom verenicom postala manja, pa je tako i njihova diplomatska vrednost pala.

U isto vreme, Vizantija je volela da sakuplja preten- dente na strane prestole. Na carskom dvoru mogli su se

1 Brosset, Histoire de la Georgie, I, 316—17.* Hugo, Chronicon, u M. G. H. Ss., vol. 8, 374.3 Vito Philaretis, izdanje Vasiliev, Izvestia Ruskog instituta u

Carigradu, vol. 5, 78.4 Teofano Muzalon (Loparev u V. V., vol. I, 159).5 Miller, Recueil des Historiens des Croisades (grčki), II, 768.

bezizuzetno naći pretendenti na bugarsku i srpsku krunu, obično oženjeni ženama iz Carigrada. Homan I, čak iako je Petar Bugarski bio oženjen njegovom vlastitom unukom, preduzeo je korake da bi osigurao ličnost Petrovog starijeg brata Mihajla, koga je držao na počaSnom položaju u Carigradu1. Kada je Karlo Veliki dokrajčio Lombardsku kraljevinu, bivši prestolonaslednik Adelhis pobegao je u Carigrad, gde mu je davana pomoć za sve njegove plano- ve2. Cak i na pedeset godina pre konačnog pada carstva, jedan turski pretendent držan je u Carigradu i gurnut protiv Sultana Murata II* * 8.

Vizantijska diplomatija bila je vrlo skupa. Mirazi, pokloni, pomoći u novcu čitavim narodima, sve je to iziskivalo ogromne sume od državne blagajne. Cak i ekonomske blokade, ponekad efikasno primenjivane protiv Saracena4, takođe su bile skupe za carstvo. Sta više, Vlada je bivala potpuno spremna da neposredno plati neprijatelju da ne upadne na teritorije carstva. Prinčevi razbojnici preko granice postajali su tako štićenlcl, skoro plaćenici, koji su manje više voleli redovan prihod u vizantijskom zlatu od nesigurne pljačke prilikom upada. Ponekad, Čak, ako Vi- zantija iz nekih razloga nije bila voljna da preduzme rat, godišnja suma novca išia bi u Bagdad ili Preslavu. Kalif ili bugarski car mogli su to da nazovu dankom, ako su hteli. Za cara je to bila samo mudra investicija; kada bi bio spreman da se bori, plaćanje bi prestalo. A li sve je to zavisilo od pune državne blagajne. Dokle god je bilo novaca u njoj, vizantijska diplomatija je cvetala. A li kada je Carigrad prestao da bude finansijski centar sveta, nastupilo je opadanje.

* Nastavljač Teofana, 419.2 Einhard, ad annum 788.8 Duka, 117 i dalje.* Schlumberger, Epopee Bpzantine, II, 452 i dalje.

160

GLAVA VII

THGOVINA

Ako je Vizantija dugovala svoju snagu i bezbednost efikasnosti svojih službi, onda joj je njezina trgovina omo- gućavala da te službe plaća. Njezina istorija položena je u osnove istorije njezine finansijske politike i trgovine u srednjem veku.

Malo je gradova uživalo tako veličanstven trgovački položaj kao Carigrad, postavljen na pomorskom kanalu lzmeđu severa i juga, i kopnenom mostu između istoka i zapada. I malo je naroda bilo tako trgovački sposobno kao Grci i Jermeni, koji su sačinjavali njegove građane. Nije bilo čudo što je Carigrad vekovima bio sinonim bogatstva, grad čijih blaga „nije bilo nigde i kojima nije bilo mere” . A li blago nije bilo stečeno samo slučajem. Staranje kao i prilike bili su potrebni da bi se grad obogatio.

Dok Kolumbo i Vasko de Gama nisu otvorili novo đo- ba, glavna svetska trgovina odvijala se od Dalekog Istoka prema Sredozemnom moru. Oblast Sredozemlja mogla je da se ishrani i obezbedi svoje potrebe; ali kad god bi napredovala, žudela je za luksuzom koji je mogao da obezbedi samo istok. U prvim vekovima naše ere istočna trgovina je jako cvetala. Rim je vredno uvozio začine i trave i sandalovo drvo iz Inđije, a iznad svega svilu, naročito sirovu, iz Kine. Za to je sve trebalo platiti, a sredozemni izvoz stakla, emajla i gotovih proizvoda nije bio ni blizu

11 Vizanti)8ka dvilizicija 161

dovoljan. Ogromna suma u nekovanom zlatu isla je svake godine na istok; to oticanje dovelo je do depresije koja je postepeno zahvatala rimski svet. A li potražnja svile joŠ se nastavljala i pronalaženje najjevtinijeg puta za njeno do- bivanje postalo je briga vlasti.

Postojali su razni putevi trgovine sa istokom1. Moglose ići preko Turkestana na Kaspijsko more, pa onda kre- nuti severnim putem na Volgu pa prema Crnom moru u Herzon, ili južnim, kroz severnu Persiju u Nisibin na granici carstva, ili kroz Jenneniju u Trapezunt. Mogla se pre- ći Indija i Avganistan i centralna Persija, do Nisibina ili Sirije. Moglo se putovati morem uz Persijski zaliv i onda preći u Siriju; ili se moglo ići celim putem morem, uz Cr- veno more pa u Egipat. Samo su dva puta izbegavala Per- siju, najseverniji, koji je zavisio od retke stabilnosti među narodima u stepama, ili najjužniji, pomorski put, koji je iziskivao trgovačku flotu istočno od Sueca. Persija je bila pretnja trgovini. Ona je nametala velike carine, a u vreme rata prekidala je čitavo snabdevanje. U stvari, periođična nametnuta ograničenja nisu bila loša za trgovački bilans carstva, ali je ovo prouzrokovalo nezaposlenost u fabrikama svile širom zemlje. Tokom petog i đelom šestoga veka, carska diplomatija nastojala je da sačuva dva slobođna puta, pregovarajući sa Hunskom i Turskom kraljevinom u stepama, ili sa Etiopljanima Čija je Aksumska kraljevina vladala Crvenim morem.

Sesti vek bio je veliko doba istočne trgovine. Carstvo pod Anastasijem, i u prvim godinama vladavine Justinija- nova doma, bilo je u stanju obnovljenog prosperiteta, i put za istok prolazio je kroz teritorije miroljubivih naroda. Svila je još uglavnom putovala kopnenim putem kroz Per- siju do carskih carinarnica u Nisibinu i Dari. Odatle je

1 Heyd, Histoire du commerce du Levant, I, 1—24.

162

išla na prerađu u Carigrad ili u fabrike u Tiru i Bejrutu. A li neki ljudi su putovali sa svim inđijskim mirođijama pomorskim putem. Stari mornar, Kozma, prozvan Indico- pleust, indijski mornar, napisao je knjigu da bi na osnovu svog širokog iskustva dokazao da je zemlja ravna; u knjizi on opisuje trgovinu sa Indijom1. ObraČunski centar za či- tav istok bio je Cejlon. Tu je istoČna roba, svila iz Kine, svila, aloj, karanfilići i sandalovina iz Indokine, biber sa Malabara, bakar iz Kaliane (blizu Bombaja), i mošus i rici- nus iz Sinđa, bila prikupljana zajedno sa dragim kame- njem sa Cejlona. Svilu su obično uzimali persijski trgovci koji su je vozili uz Persijski zaliv. Ostalu robu prevozili su uglavnom etiopski brodovi do Adulisa na Crvenom moru, glavnog grada Aksuma, a odatle isključivo carski brodovi do carinaraice u Jotabi na vrhu Sinajskog poluostrva i u Klizmu, blizu Sueca, gde je boravio jedan carski službenik, logotet, koji je svake godine posećivao Indiju. Carski brodovi stvarno nisu često posećivali Cejlon, iako je bilo kolonija nestorijanskih hrišćana, tu i u Kaliani i Malabaru, a Sokotra je imala mnoge stanovnike koji su govorili grČ- ki. A li novac koji su istočni trgovci svih rasa najviše voleli, bili su carski zlatnici, koji su mnogo potpomagali trgovinu carstva. Etiopljani su isto tako vođili trgovinu sa Centralnom Afrikom, često u pratnji carskih trgovaca. Svake druge godine oni su plovili daleko na jug, zatim išli u unutrašnjost, i u zamenu za raznu gotovu robu vraćali se natovareni polugama zlata. Sam Kozma, na jednom pu- tovanju na jug, video je jedanput albatrose*. Sirom sredozemnog sveta istočnu robu rasturali su sirijski trgovci, koji su imali svoje postaje u svakoj luci, i uzgred su delo- 1 2

1 Kozma Indikopleust, Cosmography (prev. Mc Crindle, Hak- luyt Soc.).

2 Kozma, passim, naročito 40.

u * 163

vali kao raznosači vesti. Jedan sirijski trgovac ispričao je Svetom Simeonu Stilitu istoriju Svete Zenevijeve1.

U toku Justinijanove vladavine položaj je počeo da se menja. Njegovi persijski ratovi ometali su snabdevanje svilom, a njegov pokušaj da održi nisku cenu samo je upropastio privatne proizvođače, čije je radionice on tada otkupio, i tako više slučajno preobratio svilu u carski monopol. Justin II, pošto je video da je carstvo još bez svile zbog persijskih ratova, pokušao je da otvori put kroz stepe, ali je zadatak bio van moći carske diplomatije. Ipak, u među- vremenu su došla u Carigrad dva nestorijanska kaluđera sa tajnom svilene bube i njezinim jajima u šupljini svojih štapova1 2. Izvesno vreme je prošlo pre nego što se gajenje buba raširilo u carstvu; aii od tada uvoz sa istoka počeo je da opađa3.

Posle je đošlo arapsko osvajanje Sirije i Egipta. Iako je carstvo kao celina možda izgubilo, Carigrad je dobio. Sirijska trgovačka mornarica bila je uništena i trgovina s istočnim Sredozemljem ostala je Grcima. U početku je neposredan promet između Sirije i carstva bio prekinut. Cak i u osmom veku trgovina je išla naokolo, preko Egip- ta, Afrike, Sicilije pa onda preko Monemvasije do Jegej- skog mora — to je bio put kuge koja je opustošila Carigrad pod Konstantinom V4. A li postepeno, istočnjačka roba ponovo je otkrila kopneni put preko Male Azije, ili je još fiešće dolazila na Crno more u Trapezunt, gde su je preu- zimali grčki brodovi kako bi bila ocarinjena u Carigradu. Industrija svile stalno je rasla i carska fabrika u Carigradu

1 Vita S. Genofevae, u Bibliotheca Hagiographica Latina, 3335, § 27.

* Prokopije (Serije Loeb), vol. 5, 226 i dalje.5 Za svilu, vldi Eury, Later Roman F.mpire, II, 303 i dalje.4 Tcofan, 422—3.

164

uskoro je stekla svetski monopol skupocenih izrađenih proizvođa. Arapi na istoku, Hazari na severu, kao i svi zapadni narodi, utrkivali su se da kupuju brokat iz Vizantije.

U devetom i desetom veku vizantijska trgovina bila je na svome vrhuncu. GrČki brođovi uglavnom su se odavali priobalskoj trgovini, naročito u Cmom moru. Trgovina u Istočnom Sredozemlju bila je mala. Uvoz žita iz Egipta i Afrike prestao je s arapskim osvajanjem i stalnim razvit- kom zemljoradnje u Maloj Aziji; a arapski pirati iz Jegej- skog mora ometali su pomorsku preduzimljivost. Ali roba sa Dalekog Istoka i indijske trave još su se uvozile putu- jući ili preko Persije i Jermenije u Trapezunt, ili uz Per- sijski zaliv do Bagdada, a zatim sevemo u istu luku. Arapi su preuzeli celu trgovinu na Indijskom okeanu — Aksum- ska Kraljevina je pala — ali oni nisu ponovo otvorili put preko Sueca. Harun Al-Rašid mislio je da izgradi kanal, pa se uplašio da bi tada grčki brodovi preoteli trgovinu u Crvenom moru* 1. No to je samo povećalo važnost Trape- zunta, koji je postao velika luka istoka. Posle ponovnog osvajanja Antiohije, izvestan deo trgovine s istokom bio je skrenut od Alepa ka Antiohiji i Seleukiji na moru. U međuvremenu, severna trgovina se razvijala. Krzna, robove i sušenu ribu iz stepa donosili su Hazari i njihovi susedi u Herzon na Krimu, ili su ih ruski brodovi donosili sa Dnjepra u Carigrad2, dok su baltički ćilibar i centralno-evropska krzna i metali nalazili put za Solun, kako bi ih odatle rasturali grčki brodovi3. Grčki brodovi držali su nešto trgovine između Carigrada i zapada. Bari, glavni gradvizantijske Italije, bio je napredna luka; ali je on uglav-

1 Magoudi, Prairies d’Or, prevod Barbier de Meynard, I, 98.* Vidi Vasiliev, Economic Relation between Byzantium and

Old Russia u Journal of Economic and Business History, vol. 4, 314 i đalje.

8 Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio, 1771 đalje.

$ 165

nom opsluživan lokalnom flotom. Postepeno, lokalne italijanske trgovačke mornarice istisnule su Grke iz italijanskih voda1. Povećanje bogatstva na zapadu značilo je novu aktivnost u svim italijanskim lukama. Do desetog veka, Amalfi, i u manjem obimu Napulj i Gaeta, razvili su širo- ke prekomorske veze; nešto kasnije pojavili su se trgovci iz Pize i Đenove. U desetom veku postojao je stalan predstavnik Amalfija i njegova napredna kolonija u Carigrađu; a 1060. godine, amalfski patricije Pantaleon imao je u Ca- rigradu veličanstvenu palatu. A li glavna luka zapada bila je Venecija, izvanredno postavljena za vođenje trgovine i sa Nemačkom i sa Lombardijom. Krajem desetog veka Jadransko more bilo je u rukama Venecijanaca. Oni su još bili nominalni vazali carstva, i carske vlasti su stalno, sa različitim uspehom, izdavale ukaze zabranjujući im da trguju sa Arapima. Vasilije II dao im je naročite povlastice; bilo im je dozvoljeno da plaćaju snižene izvozne carine kada su napuštali Carigrad, pod uslovom da održavaju po- redak na Jadranu i garantuju da će prevoziti carske trupe ako to bude od njih traženo. Roba koju su Venecijanci uvo- zili u carstvo sačinjavala je uglavnom oružje, robove, drvo i grube vunene tkanine. Tržište robova u Veneciji naro- čito je dobro poznato. Ambasador Vasilija I kupio je u Ve- necijj_neke slovenske misionare, a bilo je stalnih protesta protiv prodavanja hrišćana nevernicima2. Ambasadori sa zapada, kao i Liudprand obično su putovali venecijanskim brodovima; ovi brodovi su takođe prenosili i poštu3.

U jedanaestom veku počelo je opadanje vizantijske trgovine. U poslednjoj četvrtini toga veka nesreće su se nagomilale na carstvo. Njegov privredni život bio je pore- * *

1 Vidi Heyd, op. cit., 100—3.* V ita S. Naum , 4.* Liudprand, Legatio, 183.

166

mećen gubitkom velikog đela Male Azije u korist Seldžu- ka, što je uništilo organizaciju carske armije i flote i snabdevanje hranom. Normanski upadači uznemirivali su zapad i 1147. godine Rodžer II osvojio je Tebu i Korint i poneo ITvilehu bubu i tkače u Italiju, razbivši tako carski monopol1. Konačno, krstaši su izmenili svetske trgovačke puteve na štetu Carigrada. Roba više nije putovala u Tra- pezunt ili preko Male Azije — Seldžuci su bili na putu — nego je iskrcavana u lukama latinske Sirije i prevožena italijanskim brodovima direktno na zapad, izbegavajući vizantijske carine. Carigradu je ostala samo trgovina sa severom. To je moglo da bude dovoljno; jer je trgovina sa Dalekim istokom sve više i više išla severnim putem, kre- ćući se kopnom kroz Turkestan do Cmog mora. A li zbog političkih prilika i ona je došla u ruke Italijana. Kao naknadu za potrebnu pomoć njihovih mornarica, ili kao predo- strožnost protiv njihovih piratskih upada, carevi iz dinastije Komnena davali su sve više povlastica prvo Veneciji, a zatim Pizi i Đenovi. Njihovim trgovcima bilo je dopu- šteno da plaćaju carinu od samo 4 umesto 10 od sto, koliko su morali da plaćaju čak i građani carstva. U međuvreme- nu, dati su im kvartovi u samom gradu i u drugim lukama, gde su oni uspostavili samoupravne komune. Godine 1180. u Carigradu je bilo 60.000 zapadnjaka. Pod Andronikom I javila se reakcija; veliki pokolji Italijana usledili su širom carstva i povlastice su bile povučene. Bilo je to suviše kasno. Zagorčana situacija dovela je do četvrtog krstaškog rata i propasti carstva2.

Latinsko carstvo umrlo je u svom detinjstvu. Latinske kneževine nisu mogle dugo da traju. A li Venecija je postavila temelje trgovačke nadmoći na osnovu koje je *

1 Viđi Chalandon, Domination Normande en Sicilie, II, 145—7.* Heyd, op. cit. I., 190 i đalje.

167

upravljala celom trgovinom sa istokom. Njezine kolonije bile su postavljene širom istočnog Sredozemlja, Jegejskog i Cmog mora.

Paleolozi su povratili carstvo uz pomoć Đenovljana; i Đenovljani su tražili da budu plaćeni. Njihova nagrada bila je ostatak trgovine na Cmom moru i grad Pera s druge strane Zlatnog roga. Njima je bilo zabranjeno da trguju samo sa dva grada na Crnom moru, Matrahom (verovatno na Tamanskom poluostrvu) i Rosijom (Kerč), koji su bili rezervisani za Grke. A li u konkurenciji, grčka mornarica je poražena. Veliki napredak trgovine na Cmom moru prouzrokovan prosperitetom Mongolskog carstva obogatio je samo kase Đenovljana. Pod carstvom Paleo- loga, dok je Pera cvetala i razvijala se, Carigrad je postepeno opadao. Njegove fabrike još su izrađivale luksuzne predmete slavne u celom svetu, ali njegovi trgovi stojali su prazni a kejovi pusti, izuzev brodova koji su prenosili robu preko zaliva na đenovljanske kejove u Peri. Solun je duže održao prosperitet. Tu su grčki trgovci još kontrolisali izvoz sa Balkana; ali brodarstvo je bilo uglavnom u italijanskim rukama. Ista stvar se dogodila i sa Trapezun- tom, gde je trgovina sa Persijom i Kavkazom u blagajnu Velikog Komnena joŠ donosila novac, ali su ga Đenovljani odnosili na zapad1.

Velike dane prosperiteta Carigrada pružio mu je njegov položaj na putevima svetske trgovine. Jedinstvena stopa od 10 od sto bila je nametnuta na sav uvoz i izvoz. Uvozne carine bile su naplaćivane u Abidosu na Helespon- tu ili Hieronu na Bosforu; izvozne u Carigradu. Dok Itali- jani nisu zadobili naročite povlastice, nikakva roba nije mogla da prođe kroz morske tesnace a da ne plati carinu1 2.

168

1 Heyd, op. cit. II, 93 i dalje, 257 i dalje, 379 i dalje.2 Bury, Eastern Roman Empire, 217—19.

To je obezbeđivalo carskoj blagajni stalno priticanje bo~ gatstva dokle god su susedi carstva bili dovoljno bogati da kupuju robu sa tira povećanjem cene. Kada je ceo svet, kao u sedmom veku, ili čak samo istok u jedanaestom, bio u stanju nereda i siromaštva, carstvo je odmah trpelo šte- tu. Zbog njegovih carina, tranzitni promet postajao je su- više skup.

Carstvo je isto tako trpelo zbog toga što su njegovi proizvodi bili luksuzne prirode. Fabrike su bile uglavnom u Carigradu. Najveća je bila verovatno carski gynaeceum, gde je veliki broj radnika i radnica bio zaposlen proizvo- deći svilu i brokate i tkanine od zlata, koje su bile uživanje celog sveta. Izrađe zlatara i draguljara bile su skoro isto tako važne. Vizantijski zlatni pehari, emajlirani kovčezi sa moštima, rezbarije od slonove kosti ili poludragog kame- nja, bili su isto tako slavni; s vremena na vreme oni su proizvodili remek dela, kao što su to bili u đvoru zlatni lavovi koji su rikali. Razni delovi carstva takođe su proizvodili vina, koja su prodavana plemenima na severu. Ovaj izvoz bio je vrlo strogo kontrolisan. Vlastima nije odgovaralo da đopuste da luksuzni predmeti postanu suviše obič- na stvar izvan Carstva. Njihova cena i retkost trebalo je da budu održani. Izvesne tkanine u stvari nisu uopšte iz- nošene na tržište, nego su išle u inostranstvo samo kao povremeni pokloni stranim dvorovima. Liudprandu, italijanskom ambasadoru, koji je pokušao da prošvercuje nešto svile iz Carigrada 968. godine, carinski službenici su sve zaplenili. Pre nego što bi mogla da bude izvezena, roba je morala da bude obeležena državnim pečatom1.

Izvesni drugi gradovi imali su svoje fabrike. Pre arapskog osvajanja i Tir i Bejrut i Aleksanđrija izrađivali su

» Le Livre du Prifet, izd. Nicole, 27—8, 35—8; Liudprand, Le- gatio, 204—5.

169

svilu1, a u jedanaestom veku, Teba i Korint bili su centri industrije svile. Tepisi su izrađivani na Peloponezu. U desetom veku Sparta ih je izvozila u Italiju*.

Glavni uvozni artikli bili su sirova svila, naročito do sedmog veka, iako je ono što se nazivalo „indijska roba” bilo popularno čak i u desetom veku; drvo i krzno sa severa; oružje —■ arapska koplja bila su vrlo omiljena, a Venecijanci su donosili mnogo oružja sa zapada; nekoliko luksuznih izrađevina, kao persijski tepisi i skupoceni zači- ni sa istoka; a, iznad svega, robovi i iz Venecije i sa stepa. Sav uvoz bio je podložan carini od 10 od sto, koja je na- plaćivana u Abidosu ili Hieronu. Carica Irena odobrila je privremeno slobođan uvoz; ali njezin nasleđnik Nićifor I ponovo je uveo carine, on je čak obezbedio da roba, naro- čito robovi, koju su trgovci sa zapada prodavali na tržišti- ma zapadno od Abidosa, ne izbegne plaćanje carine, kao što se to do tada dešavalo1 * 3. Za vreme Nikejskog carstva, Jovan Vatac potpuno je zabranio uvoz strane robe4. Carin- ski službenici zvali su se commerciarii i pripadali su kancelariji sakelarija®.

Prefekt grada pažljivo je vodio nadzor nad stranimtrgovcima. Po đolasku oni su se morali javiti u njegovukancelariju, a u gradu su mogli da ostanu samo tri meseca.Svu robu koju bi ostavili da se proda posle toga roka, pro-davao je za njih prefekt, koji bi sačuvao novac do sledeće godine. Vlasti su pažljivo kontrolisale njihove kupovine,kako bi se uverile da trgovci ne prekrše carinske propise.

1 Antoninus Martyr, 92; Falke, Kunstgeschichte der Seiden- weberei, 1, 48.

1 Vita S. Niconis Armenii, u Martćne i Durande, Collectio Ve- terum Scriptorum, voL 6, 884.

5 Bury, loc. cit.4 Gregora, 43.* Bury, Imperial Administrative System, 88.

170

Izvesni narodi, kao Rusi i kasnije Italijani, dobili su naro- ćite povlastice i oslobođenje od taksa kao naknadu za po- litičke usluge. U desetom veku Rusima je odobreno bes- platno stanovanje i kupanje u Svetom Mamasu, neposredno izvan grada, u koji su mogli da uđu ipak samo pod pratnjom kada bi ga posećivali, dok su punomoćnicima velikog kneza Rusije, koji su trgovce vodili, davana speci-jalna odobrenja1.

Trgovina u samom carstvu uglavnom se vodila život- nim potrebama. Pre arapskih osvajanja, žito je đolazilo iz Egipta i Afrike. Posle toga, ono je gajeno u Maloj Aziji, a kasnije u Trakiji, i u Carigrad je prenošeno uglavnom morem iz lokalnih luka. Meso je dolazilo takođe iz istih oblasti. Seldžučko osvajanje ograničilo je zemljoradnju u Maloj Aziji; u kasnijim godinama carstva opadanje sta- novništva Carigrada bilo je bez sumnje ubrzano povećanim teškoćama u nalaženju hrane za veliki grad, a naročito kada država nije imala sredstava za veliki uvoz2.

Poslovni život u carstvu bio je ograničen beskrajnim propisima. Vizantiju su optuživali da je bila raj monopol- skih privilegija i zaštita. Optužba nije sasvim pravilna. Zaštita je nesumnjivo bila vizantijski ideal. Mešanje dr- žave u cilju pomaganja industrije bilo je Često, iako su tarife isto tako imale fiskalni cilj. Povlastice su davane stranim trgovcima, naročito, i fatalno, od dvanaestog veka pa na ovamo; postojali su državni monopoli, kao trgovina svilom i, zbog jasnih razloga, izrada oružja. AU ukoliko možemo da ocenimo, nije bilo mnogo ozakonjene korupcije. Kada su miljenicima Lava VI bile date naročite povlastice u odnosu na solunsku trgovinu, to delo smatrano * *

1 Chronique dite de Nestor, izd. Leger, 35 i dalje; Vasiliev, op. cit. 323—6.

* Bratianu, L ’Approvisionnement du Constantinople u Byzan- tion, vol. 5, 83 i dalje i vol. 6, 641 i dalje.

171

4

je za tako skanđalozno đa slični slučajevi nisu mogli da budu uobičajeni1. Ograničenja i propisi koje je zavodila vlada, i velike grupe Ijudi zaposlene da ih nametnu, jako su sprečavali privatnu preduzimljivost, pa čak i preduzimljivost korumptivne prirode.

Sve je bilo propisano. Novac se mogao pozajmiti samopo utvrđenoj interesnoj stopi. Pre Justinijanovog vreme-na maksimalna stopa bila je 12 od sto. Justinijan je dopu-stio 12 od sto samo za novac korišćen za prekomorski po-sao; profesionalni zajmodavci (obiČno zlatari) mogli su za-računati 8 od sto; obični ljudi 6 od sto, a bogati velikašisamo 4 od sto. A li te kalkulacije bile su napravljene u po-četku, kada je u jednoj funti zlata bilo 100 nomizma. Kon-stantin je smanjio broj nomizma na 72; i kroz celu vizan-tijsku istoriju utvrđena stopa interesa težila je da se prila-godi novom broju, u korist zajmodavca, dok se u desetomveku 6 od sto nije promenilo u 6 nomizma po jednoj funtizlata, to jest 8.33 od sto; a pomorske Špekulacije su dono-sile 16,66 od sto1 2. A li to stvamo nije bilo dovoljno; bure ipirati i pogrešne karte stavljali su i suviše mnogo opasno-sti na put. Investitori su naročito zbog toga Što je zakonskipostupak za naplatu dugova bio nespretan i spor, i što supostojale predrasude protiv zelenaša, prirodno više volelida investiraju u zemljišta, što je konačno išlo na štetu carstva. Rizici pomorske trgovine dalje su prikazani „Rodskimzakonikom”, trgovačkim zakonom Isavrijanaca. U zako-niku se pretpostavlja da trgovac i vlasnik broda, običnokapetan, rade u zajednici i đele teret gubitka usled svakepropasti tovara, iako su i putnici mogli da budu članoviakcionarskog društva. Ovi su uslovi verovatno produženičak i pošto je zakonodavstvo Isavrijanaca bilo povuČeno.

1 Nastavljač Teofana, 357.2 Vidi Bury u Gibbon, Decline and Fall, vol. 5, Appendix 13.

533— 4.

172

Kontrola koju je država vršila nad trgovinom i proiz- vodnjom ostvarivana je kroz sistem esnafa. Pnručnik pisan oko 900. gođine, poznat kao Eparchikon Biblion ili Prefektova knjiga, sačuvan je i on nam daje predstavu o tom sistemu1. Prefekt je bio službenik nadležan za sve to, iako se kvestor bavio javnim radovima i pod sobom imao jedan ili dva esnafa. Svaka rađinost imala je svoj esnaf, i nijedan Čovek nije mogao biti član dva esnafa; svaki esnaf imenovao je svog predsednika, čije je postavljenje verovatno trebalo da odobri prefekt. Esnaf kao celina kupovao je sirovine potrebne za proizvodnju i delio ih među svoje članove, koji su prodavaii gotove proizvode na odre- đenom javnom mestu i uz zaradu koja je bila utvrđena u prefektovoj kancelariji. Radno vreme i radničke nadnice bili su isto tako propisani. Zbog toga su posrednici bili nepotrebni; svaki pokušaj kupovine velikih količina robe i njene prodaje u povoljnim trenucima bio je strogo zabranjen. Pekari i mesari, od čije je efikasnosti zavisilo snabdevanje grada namirnicama, bili su predmet naročito pažljivog nadzora. a cene namimica bile su silom održa- vane nisko, čak i u vreme gladi. Pekare su bile državni monopol, koji je kontrolisao kvestor, dok Iraklije nije ukinuo deobu besplatnog hleba; trađicija državnog mešanja i đalje je trajala. Nićifor Foka bio je optužen da je dobro zaradio dok je bio car, otkupljujući od države žito za vreme glađi i prodajući ga esnafu po povećanoj ceni2. Svaki prekršaj esnafskih propisa bio je kažnjavan izbacivanjem iz esnafa, to jest prisilnim udaljivanjem od poslova. Razni stepeni sakaćenja mogli su da budu đođani, ako je prestup bio naročito veliki. Esnafi su, izgleda, mogli takođe da budu pozvani da izvrše izvesne besplatne javne usluge. Vla-

1 Le Livrc du Prćfet, izd. Nicole, passim. 3 Kedrin, n , 369—70.

173

snici brodova imali su da pomognu u slučaju opasnosti sa naora; možda su dužnosti dema u pogledu izricanja novča- nih kazni, kada su ove više ili manje postale nominalne, prešle na esnafe. Nezaposlenosti nije biio. Radnici* * bez najvećih teškoća, nisu mogli da budu otpušteni; i ako je ijedan sposoban čovek bio bez posla, odmah bi bio prisi- Ijen da se zaposli na nekom radu od javne koristi ili milo- srđa kojim je rukovodio kvestor1. „Nerad” , kaže Lav Isa- vrijanac u Ecloga, „vodi do zločina i svaki suvišak kao re-zultat rada drugih, treba dati slabom a ne jakom”2. Svilar- ski esnaf nalazio se u posebnom položaju, pošto je proiz- vodnja svile bila državni monopol. Njegov upravnik bio je državni službenik velikog značaja5. Zaverenik Lav Foka pokušao je 972. godine da dobije podršku tadašnjeg uprav- nika, zbog njegovog velikog uticaja na radnike4.

Ovaj sistem je trajao dokle god je postojalo carstvo. Carigrad ga je, izgleda, održao do kraja, a u četmaestom veku mogao je da bude zapaien i u Solunu. Sistem je ga- rantovao interese potrošača, a omogućavao je dobit trgov- cu, i ako se ovaj nikada nije mogao da obogati, usled čega je preduzimljivost na taj način bila obeshrabrivana. Ali sistem je bio vrlo skup za državu i mogao je da dejstvuje jedino kada je Carigrad uživao monopol trgovine sveta kojim je vladao. Strana konkurencija ga je slomila. Od jeđanaestog veka pa na ovamo, italijanska intervencija u trgovini Istočnog Sređozemlja, pojačana malo kasnije kr- staškim ratovima, ubrzala je stalno smanjivanje vrednosti kovanog novca, što je bio glavni razlog opadanja i pada Vizantije.

1 Bury, Imperial Administrative System, 74.3 Ecloga, u Leunclavius, Juris Graeco-Romani, I, 87—8.* Le Livre du Prefet, 30—45.* Lav Đakon, 146—7.

174

Kozma, indijski momar, smatrao je da su dva razloga bila uzrok cvetanju trgovine carstva, hrisćanstvo i novac. Dok bi se o trgovačkim preimućstvima hrišćanstva moglo điskutovati, carski kovani novac sigumo je bio neospomo preimućstvo. Od Konstantina I do Nićifora Votanijata, preko šest vekova, on je zadržao nesmanjenu vrednost. Vizantija je imala monometalni sistem; kovani novac bio je osnovan na funti zlata. Standardni zlatnik, nomizma, od Konstantinovog vremena vredeo je sedamdeset drugi deo 1 funte zlata — što je bilo jeđnako 14.40 zlatnih franaka1. Nomizma se delila na 12 miliaresija, a ove na 12 pholles. Nićifor Foka je optužen da je uveo nomizmu sa smanje- nom vrednošću —■ verovatno lažno, pošto o tome nije ostalo traga. Votanijat je smanjio količinu zlata u novcu. Alek- sije I pokušao je đa povrati vrednost novca, ali se našao prisiljen da plaća svoje troškove u kovanom novcu koji je sam izmislio — nomizmi, uglavnom od bronze, sa vredno- šću od dve trećine zlatne nomizme2. Sistem nije funkcionisao. Pod Komnenima nomizma je počela da pada, vrlo polako u početku; hezant je još priman u inostranstvu. Posle 1204. godine i pod Paleolozima pad je išao sve brže i brže, dok vrednost nije spala na jednu šestinu prvobitne, tako da je novac postao i suviše nesiguran da bi imao ika- kav opticaj van carstva.

O troškovima života u Vizantiji imamo vrlo malo pouzdanih dokaza. Cena žita bila je ista 960. kao i 1214. godine (1,85 zlatnih franaka za 1 modium), ali sva druga dobra bila su veravatno pet do šest puta jevtinija. Nićifor I pokušao je da održi niske cene smanjujući iznos novca u opticaju; ali verovatno da je nastupilo postepeno dizanje cena u toku celog trajanja carstva, usled povećanja iznosa *

1 Andreades, De la Monnaie dans V Empire Byzantin, u By-zantion, vol. I, 75 i dalje.

* Chalandon, Alexius l ef Comnćne, 301 i dalje.

175

novca u opticaju, što je počelo pod Isavrijancima. Cena žita se sigurno povećala i dostigla skoro dvostruku pod Paleolozinia u odnosu na onu pod Makedoncima; ali to je bilo uglavnom zato što su Seldžuci uništili zemljoradnju Male Azije, a ratovi i teškoće transporta smanjile količine žita koje su se mogle dobiti. Pored toga, neprestani pad vrednosti novca đovodio je do povećanog finansijskog haosa1.

Zaista, vreme Paleologa bilo je poslednje žalosno poglavlje carstva. Kovani novac koji je cejlonski kralj voleo više od ijednog drugog, sađa nije bio priznavan Čak ni u Peri. Robu koja je plaćala bogate namete na kejovima Ca- rigrada, ili su sada Đenovljani prenosili pored njegovih zidina ne svraćajući, ili je ona putovala đalekim putem kroz Siriju pa brodovima u Veneciju. Položaj Carigrada postao je bez vređnosti, a njegov ponos, zđrava moneta, ponižen i odbačen. Tragedija duge smrti Vizantije iznad svega je finansijska tragedija.

1 Chalendon, Alexius l er Comn&ne, passim.

GLAVA VIII

GRADSKI I SEOSKI 2 IV0T

Bilo bi brzopleto uopštavati način svakodnevnog ži- vota stanovnika carstva. Naši izvori vrlo su oskuđni. Zivot velikaša, carskog dvora i višeg plemstva prikazali su, u raznim pojedinostima, istoričari i hroničari; ali o trgovaČ- kim klasama, zemljoradnicima i sirotinji u gradu i na selu, imamo samo oskuđna obaveštenja, većinom data u žitija- ma populamih svetaca ili zakonskim priručnicima pravila koja su regulisala njihov život. Pored toga, za jedanaest vekova koliko je prošlo između prvog i poslednjeg Kon- stantina, svi spoljni uslovi života mnogo su se puta izmenili. Građanin carstva ostao je do kraja svesno najcivilizo- vaniji proizvod ljudske rase, svesno Rimljanin, svesno pravoslavac i svesno baštinik grčke prefinjenosti; ali ple- mić obrijanog lica iz Četvrtog veka odeven u široke nabore toge i koji je govorio zvonkim latinskim jezikom, nikada ne bi prepoznao svoga nasleđnika iz petnaestog veka, bradatog, u turbanu i krutom ogrtaču od brokata, koji je govorio grčki, i čiji su samoglasnici izgubili svoju raznolikost.

Cak se i rasna osnova carstva stalno menjala. Carstvo je u početku bilo kosmopolitsko, kako su Grci nazvali va- seljensko, i obuhvatalo je sav civilizovani svet. Narodnost kao zamisao bila mu je strana. Kada se staro Rimsko car- čtvo počelo raspađati, novo carstvo se osnovalo ne na nacionalnosti nego na ortodoksiji, posle petog veka, i na

12 Vi2«QU]»ka civilizacija 177

grčkom jeziku u sedmom. Etnologija carstva ostala je slo- žena. Procenat čistih Grka bio je verovatno mali. Nova krv, ilirska, skitska i azijska pomešala se sa grčkomkrvlju već u helenističko doba. Pod Rimljanima sve rase celog Sredozemlja stupale su u bračne odnose između sebe i mešale se. Hamiti iz Egipta, Semiti iz Sirije, spajali su se sa plemenima iz Evrope. Car Filip bio je Arapin, HeUo- gobal rimsko-sirijski mešanac. Ova univerzalnost potra- jala je i u vizantijskoj eri. Arkadije, Spanac poreklom, oženio se sa Gotkinjom, Evdoksijom, a njihov sin Teodo- sije XX, Čistom Grkinjom. Krajem seđmog veka jedan Sirijac bio je episkop Rima. Stanovnici Carigrađa bili su rodom iz svih plemena, iako je plemstvo volelo da tvrdida je rimskog porekla.

Gubitak Egipta i Sirije u sedmom veku ograničio je mešanje krvi. Od tada, kicma carstva bio je narod Male Azije, mešavina Frigijaca, Hitita, Gala, Iranaca i Semita i mnogih drugih naroda, u proporciji koju niko ne može đaodredi. A li su nove nacije još i dalje pristizale. Glavne među njima bili su Sloveni i Jermeni.

Slovenski upadi, koji su počeli u šestom veku, prvo su poremetili samo etnologiju balkanskih provincija, a malo kasnije i grčkog poluostrva. Kada su se prilike više sredile, porastao je broj mešovitih bračnih veza, i počet- kom devetog veka ljudi mešanog, pa čak čisto slovenskogporekla, zauzimali su visoke položaje u carstvu. Preten- dent Toma bio je Sloven, kao i mnogi velikaši desetog i jedanaestog veka — carica Sofija, žena Hristifora Leka- pena, ili patrijarh Nikita. Posle osvajanja Bugarske, aristokratija se dalje pomešala uzajamnim ženidbama sa bugarskom kraljevskom i ostalim plemenitim porodicama. Do kraja jedanaestog veka Sloveni su bili ili potpuno asi- milirani u carstvu ili potpuno privučeni u nezavisne slo-venske države na Balkanu.

178

Slučaj Jermena bio je nešto malo đrukčiji. Oni su se doseljavali, ne kao cela plemena, izuzev kada je bilo pri- silnih premeštanja, nego više kao pojedinci — pustolovi, vršeći sličnu ulogu koju su Škotlanđani igrali u engleskoj istoriji. Isuviše plodna za svoje ograničene doline, rasa je slala svoje preduzimljivije sinove da traže moć i bogatstvo u široi sredini koiu ie Družalo rarstvn v»n n soctnmveku Justinijanov veliki general Narzes bio je Jermenin, ali u devetom i desetom veku taj pokret je dostigao vrhu-nac. Car Lav V bio je jermenski avanturista; Vasilije I sin jednog prognanog Jermenina; Jovan I Cimiskija jermenski plemić. Kada je Roman I vladao državom, njegov sin Teofilakt u crkvi, a Jovan Kurkuas bio glavni komandant vojske, čitavo carstvo bilo je u jermenskim rukama.Neprestano slušamo o princezama i visokim službenicimajermenske krvi, a u svakom gradu mogle su se naći jermenske zanatlije i trgovci. Jedina oblast u koju nisu pro-drli (izuzev Teofilakta) bila je crkva. Jermenski useljenik morao je, ulazeći u carsku službu, da se odrekne svojejeresi i prihvati halkeđonsko versko učenje; ali crkvenevlasti nikada nisu volele obraćenike i sumnjale su u nji-hovo preobraćanje. Selđžucki upadi i docnija uskomeša-nost u Aziji, ođsekla su Jermeniju od carstva; i priliv jepostepeno prestao. Prekiđ je bio gubitak za carstvo. Jer-meni su dali ne samo mnoge najenergičnije vladaoce, negoi veliki deo najboljih poslovnih mozgova; oni su imaliveliki, ali još osporavan, uticaj na vizantijsku umetnost i zanatstvo.

Nijedna druga rasa koja se useljavala nije postizala takav uticaj kao Jermeni; a u toku vizantijske istorije reka avanturista dolazila je iz bezbrojnih zemalja da traži sreću pod carem. Bilo je stalnog prelaza u ovom i onom pravcu preko saracenske granice. Vizantinci su prelazili na Islam, a Arapi u hrisćanstvo, prema tome da li je car

12* 179

ili kalif pružao bolje mogućnosti. Otac epskog heroja Digenisa Akrite bio je saracenski obraćenik; car Nićifor I bio je arapske krvi1. Useljenici sa severa i zapada, naro- ćito u kasnijim vekovima carstva, težili su da se vrate kući kada bi se obogatili — Varangijan u magle Skandi- navije ili Engleske, Franak u Flandriju ili u Kataloniju. A li su mogli da ostanu; mogli su da se ožene; njihova ukrštena đecd mogla su da vladaju carstvom u narednoj generaciji. Kod Vizantinaca bilo je izvanredno malo ras- nih predrasuđa; njihova krv bila je isuviše izmešana. Svak ko je bio pravoslavni i govorio grčki bio je za njih prihvatljiv kao sugrađanin. Njihov duboki prezir prema strancima bio je upravljen protiv njih kao jeretika i kao prostaka, nenaviknutih na prefinjenosti civilizacije carstva. Stranac koji se preobratio i odomaćio mogao je da se oženi svakom Vizantinkom, bez obzira na njegovo ili njezino poreklo. Vizantijske plemićkinje slobodno su udavane za franačke ili istočne pustolove; među carskim nevestama bile su dve Hazarkinje, čistog turskog porekla, i bezbrojne princeze sa zapada. Istina, osećanje pristoj- nosti je povređeno kada je Justinijan II primorao jednu ženu senatorskog reda đa se uda za njegovog crnog ku- vara, ali skoro više iz snobizma nego zbog rasne predrasude*. Zbog sve većeg dodira sa zapadom i postepenog iscrpljivanja carstva od strane italijanskih republika, ljudi su sve više mrzeli strance u Carigradu; aU tuđa civilizacija pre nego tuđa krv bila je anatemisana. Prema slovenskim narodima, koji su dugovali svoju kulturu Vi- zantiji, nije bilo takve rasne netrpeljivosti, sem u vreme rata; čak i Turci, koji su pozajmili vizantijski spoljni sjaj, izgledaU su bolji od hrišćanske sabraće Franaka. * 8

* Mihajlo Sir, 15.8 Teofan, 379.

180

Jedina rasa naseljena u carstvu koja se nikada nije mogla da asimilira zbog svoje vere, bili su Jevreji. Jevreji međutim nikada nisu bili mnogobrojni. Imalo je jevrej- skih naselja u Maloj A ziji1 koja su govorila grčki, i do dvanaestog veka bar male kolonije mogle su se naći u svakom vizantijskom gradu1 2, ali u poslovima oni nisu bili oštroumniji od Grka i Jermena, a bili su, izgleđa, podložni dopunskom oporezivanju i povremenim progonima. Me- đutim, kada bi se pokrstili, mogli su čak da uđu i u redove aristokratije. Sestra carice Irene udala se za potomka iz-vesno: Sarantapekisa, Jevrejina otpadnika iz Tiberijasa3.

I mešavina rasa i jačina nacionalnog osećanja mogli su se videti u najvećim krajnostima u samoj prestonici, Carigradu. Od časa svog osnivanja Carigrad je vladao carstvom. Birokratija i finansije sve su više i više u njemu bili centralizovani; sam njegov položaj učinio ga je eko- nomskim i strategijskim ključem dva kontinenta. Da bi se vladalo carstvom, prva glavna stvar bila je đržati Cari- grad. Rim je već opadao kada je osnovana nova prestonica, i na zapadu nije bilo drugog velikog grada; a Kar- taga i Milano bili su na neki način u pozadini. Sedišta istočnih patrijarha, Aleksanđrija i Antiohija, bili su mnogo opasniji protivnici; do arapskog osvajanja Aleksandrija je bila samo malo manje važna od Carigrada, ali u svojoj mržnji prema carskoj vlasti ona je sve više zauzimala stav zatočnika lokalnih prava i težnja, što je umanjilo njezin vaseljenski značaj; Antiohija, s druge strane, postepeno je opadala zbog geografskih razloga. Kako je zapad postajao siromašniji i haotičniji, roba s istoka koja je donošena

1 Vidi Reinach, Contrat du Mariage u Melanges Schlumber- ger, I, 118 i dalje.

* Benjamin of Tudela, 10.3 Teofan, 474.

181

do Sredozemnog mora preko Antiohije, sada je išla sever- nijim putem, kroz Malu Aziju, do nove metropole. U sedmom veku Carigrad je ostao bez takmaca.

Već u petom veku stanovništvo Carigrada, bez pred- građa, moglo je brojati oko milion ljudi, i ono je grubo ostajalo na tome nivou sve do latinskog osvajanja, posle koga je brzo opadalo, da bi se svelo na dosta ispod sto hiljađa 1453. godine1. Gradski atar bio je čak i veći nego što bi toliko stanovništvo zahtevalo. Osnovica trougla u kome se grad nalazio bila je duga oko pet milja, gde su se zidine, koje je sagradio Teodosije II, pružale u dvo- strukoj liniji od Mramomog mora do Zlatnog roga, i bile probijene sa jedanaest kapija, vojnih i civilnih naizme- nično. S obadva kraja ove osnove zidovi su išh uz more oko sedam milja svaki, pre nego što bi se sastali pod tupim uglom na Bosforu. Unutar zidina imalo je raznih zbijenih gradova i sela odeljenih voćnjacima i parkovima, Kao i stari Rim, i Carigrad se mogao pohvaliti sa sedam brežuljaka. Ovi su se dizali strmo nad Bosforom i Zlatnim rogom, ali prema Mramomom moru padine su bile blaže i ravan prostor je bio veći.

Putnik koji bi stizao morem sa juga ili zapada, video bi, kada bi se približavao gradu, na desnoj strani, kubeta i crepom pokrivene tremove Velikog dvorca, sa Svetom Sofijom koja se dizala u pozadini, i vrtove kako se pru- žaju do Bosfora. Zatim, veliki krivi zid koji još podržava južni kraj hipodroma i koji se diže iznad ukrašenog đvor- skog pristaništa i crkve Svetog Sergija i Svetog Vaha, i nizak prostor pun manjih palata. U razmacima, na levo, zid uz more, sa mestimičnim kulama, prekidao se da bi omogućio da se podigne malo veštačko pristanište za bro- •

• Vidi Andreades, De la Population de Constantinople, u Metroon, vol. I, Pears, Destruction of the Greek Empire, 192 i đalje.

182

đove koji nisu želeli da zaobiđu u Zlatni rog. Oko tih malih pristanista kuće su bile gusto načičkane; iza njih, naročito u dolini male reke Likusa, bilo je voćnjaka pa čak i polja sa žitom, ali vrhom grebena dominirale su crkva Svetih Apostola i ostale velike zgrade. Još dalje na levo, predeo je postajao ravniji. Na obali se nalazio jako naseljen kvart Studium sa svojim čuvenim manastirom. U pozadini, mogli su se videti vrhovi zidova kako se spu- štaju prema moru, ali čak i iza zidina kuće u predgrađima stojale su guste uz obalu u dužini za još oko dve milje. Izgleđ grada preko velikog pristaništa u Zlatnom rogu mnogo se razlikovao. Tu, ispred zidova, video se deo obale pokriven vodom za vreme plime, koji se postepeno, tokom vekova, povećavao, pokriven dokovima i magacinima i kejovima za koje su bili privezani trgovački brodovi, a dalje, iznad vode su na stubovima čak i kuće bile izgra- đene. Manje kapije vodile su u poslovne kvartove iza zidina. Ovde se moglo videti malo zelenila. Oštrije padine što su vodile do centralnog grebena bile su pokrivene kućama, izuzev jedino na istočnom kraju, gde se nalazila citadela, i prostrani kvart Vlaherne, na krajnjem zapadu, gde su jedan carski dvor i jedna jako poštovana crkva davali kvartu izgled dostojanstvenosti. Između ovih nalazio se centar gradske trgovačke aktivnosti, kancelarije brodovlasnika i izvoznika i preduzeća stranih trgovaca. Italijanskim trgovcima baš tu je prvi put dopušteno da se nasele1.

Najotmeniji trgovački centar nalazio se više unutra. Duž centralnog grebena, od ulaza u dvor i hipodrom, vodila je dve milje prema zapadu ulica Meze, Glavna ulica,

1 Gyllius, De Topographia Constantinopoleos; Du Cange, Constantinopolis Christiana; Mortmann, Esquisse Topographique de Constantinople; van Millingen, Bpzantine Constantinople; Eber- solt, Constantinople Bpzantine et les Voyageurs du Levant.

183

široka, s arkadama na obadve strane, koja je prolazila kroz dva foruma, — otvorena prostora ukrašena statuama — Konstantinov forum, blizu dvora, i veći Teodosijev forum, i na kraju se račvala u dva glavna puta, jedan koji je išao kroz forume Bika i Arkadija do Studiuma i do Zlatne kapije i Kapije Pege, a drugi pored crkve Svetih apostola do Vlaheme i Harizijanske kapije. Duž arkada ulice Meze nalaziie su se najvažnije trgovine, sređene po grupama prema svojoj robi — zlatari i do njih kujundžije, trgovci odećom, proizvođači pokućstva, i tako dalje. Naj- bogatije trgovine nalazile su se blizu dvora, kod kupatila Zeuxippus. Glavna stovarišta svile nalazila su se u velikom bazaru, poznatom kao kuća svetlosti, zato što su mu prozori po noći bili osvetljeni1.

N ije postojao kvart za stanovanje koji bi bio naročitou modi. Palate, straćare i kuće za izdavanje, sve se totiskalo jedno uz drugo. Kuće bogataša bile su sagrađenena stari rimski način, na dva sprata, sa ravnom fasadom prema ulici a licem unutra, oko dvorišta, ponekad pokri-venog, i obično ukrašenog vodoskokom i egzotičnim ukra-sima koje je samo mašta mogla da izmisli. Siromašnijekuće bile su građene sa balkonima ili prozorima iznadulice, sa kojih su manje zaposlene žene u kući mogle daposmatraju svakođnevni život svojih suseda*. Ulice ukojim se stanovalo uglavnom su podizali privatni predu-zimači, ali jedan Zenonov zakon pokušao je da u to uvedeneki red. Trebalo je da ulice budu Široke 12 stopa, a bal-koni se nisu smeli protezati preko deset stopa od suprot-nog zida i morali su da budu 15 stopa iznad zemije.Spoljne stepenice bile su zabranjene, a gde su ulice većbile izgrađene i uže od 22 stope, široki prozori za posma-tranje nisu bili dopušteni nego samo rupe sa rešetkama 1 2

184

1 Kedrin, I, 648.2 Vidi de Beyli6, L ’Habitation Byzantine.

radi provetravanja. Taj zakon ostao je osnovna povelja vizantijskog urbanizma1. Postojali su strogi propisi o ka- nalizaciji. Svi kanali pažljivo su vođili do mora, a niko, sem neke carske ličnosti, nije mogao da bude sahranjen u gradu. Poređ toga sanitetski službenici u svakoj parohiji pazili su na javno zdravlje.

U suprotnosti sa uskim ulicama postojali su prostrani javni parkovi koji su bili održavani na opštinski trošak. Veliki dvorac i njegovi parkovi zauzimali su jugoistočni ugao grada, a njegove građevine protezale su se skoro jednu milju. Do njega se nalazila Patrijaršija, sa svim svojim sporednim zgradama; širom grada bilo je još drugih carskih palata. Na skoro svakom uglu mogla se videti crkva; bilo je velikih crkava, Sveta Sofija, Sveti apostoli, Nova bazilika Vasilija I i stotine drugih svetilišta. Mnoge od njih imale su manastire u velikim ozbiljnim zidinama, bolnice, sirotišta i prenoćišta. Tu su bile univerzitetske zgrade, biblioteke, advadukti, cisterne, javna kupatila, i naročito, veliki Hipodrom. Afroditina statua obeležavala je jedinu javnu kuću u gradu, u kvartu zvanom Zeugma na Zlatnom rogu2. Glavne ulice, naročito forumi i Hipo- drom, bili su muzeji gde su bili izloženi najodabraniji primerci antičkih skulptura. U ranijim vekovima postojao je pravi Muzej, Lauzusova kuća, ali je bio spaljen sa či- tavim svojim blagom godine 4763. Međutim statue u gradu ostale su sve dok ih nisu uništili ili pokrali latinski krstaši.

Oko grada nalazila su se predgrađa, neka, kao Hal- kedon ili kasnije italijanska Galata, živi trgovački gradovi; druga, kao Hieron, gde je Teodora imala omiljenu palatu, ili sela na Bosforu, uglavnom letovališta, u koja su se za vreme leta povlačili bogataši. U Pegi, odmah izvan zidina,

1 Codex Justiniani, V III, x, 12.3 Kodin, 50, 119; Kedrin, II, 107—8. 8 Kedrin, I, 616.

185

nalazio se čuveni Bogorodičin oltar. U Hebdomonu, na sedam milja od miljokaza na kapiji Velikog dvorca, nalazilo se čuveno mesto za smotre, gde su se odvijale mnoge najvažnije scene iz vizantijske istorije.

Spoljni izgled grada u doba njegovog cvetanja mora da ostane u oblasti pretpostavki. Fantastična kubeta i zabati i arkade u boji koji sačinjavaju pozadinu u ukra- Šenim manuskriptima, daju suviše veselu impresiju, pošto je vizantijski arhitekta čuvao svoje najbogatije efekte za unutrašnjost. A li čak i pod Paleolozima, kada su velike površine grada ležale u ruševinama, a u samom Velikom dvorcu nije se moglo stanovati, putnici su bivali impresionirani sjajem koji je Carigrad još pružao.

Izgled bogatijih građana bio je isto tako upečatijiv. Rimska toga u petom veku je zamenjena dugim ogrtačima od krutog brokata. Scaramangium, odeća koju je svaki plemić nosio prilikom ceremonija — one su uglavnom Čuvane u dvoru — bila je odeća kopirana od Huna i verovatno inspirisana u davna vremena odećom kineskih mandarina1. Ukoliko su vekovi odmicali, ta je odeća postajala složenija; Čudne kape nosila su obadva pola, šiljaste šešire obrubljene krznom ili visoke izbočene turbane. Od sedmog veka pa na ovamo brade su postale uobičajene; brijanje brada bilo je zapadnjački i prostački. Kozmetička sredstva ušla su u modu, naročito pod Paleolozima. Cak i mlade i lepe žene šminkale su lice. Burgunđanin La Brokijer bio je užasnut količinom šminke koju je upotrebljavala carica Marija, trapezuntska princeza i nada- leko poznata lepotica1 2.

Svakodnevni život osnivao se na propisima i ceremonijama, krutim kao i svakodnevna odeća. Vlasti su se u

1 Kondakov, Les Costumes Orientaux d la Cour Byzantine, u Byzantion, vol. 1, 7 i dalje.

2 La Brocguičre, Voyage d’Autremer, 157.

186

sve mešale. Cene, zarade, rađno vreme, sve je bilo kon- trolisano iz kancelarije prelekta grada. Crkva je imala svoja uputstva za postove i svečanosti. 2ivot cara, vrhov- nog vladara carstva, bio je čak i više ograničen od života ijednog njegovog podanika. Sasvim odvojeno od poslavla- danja, koji je zauzimao većinu njegovog vremena ako je bio savestan, car je morao skoro svakođnevno da prisustvuje ceremonijama, gde mu se ukazivalo poštovanje dužno božanstvu; i ma šta mislio o sportu morao se poka- zivati svome narodu na predstavama u Hipodromu. Morao je neprestano da menja odeću, morao je da ide u dugim povorkama sa krunom koja mu je pritiskivala glavu, morao je da prima ambasadore i bude spreman da iznenada bude uzdignut na prestolu visoko u vazđuh, da bi napravio utisak na priproste strance. Leti se morao povući na odmor u hladoviti dvor u predgrađu, ali, verovatnije, imao je da vodi svoje armije preko visija Male Azije. Lav V I i njegov sin Konstantin V II našli su vremena da pišu knjige, ali obojica nisu bili vojnici, niti je to bio Teodosije II koji je, kao i Konstantin VII, bio vešt slikar1. Carevi koji su mislili da provode život uživanja na prestolu, morali su ili da imaju sposobne i lojalne ministre ili su inače ostajali na prestolu vrlo kratko vreme.

Do dvanaestog veka car je živeo skoro isključivo u Velikom dvorcu, iako je s vremena na vreme mogao da poseti ostale svoje palate u Gradu ili oko njega. Veliki dvorac2, koji su putnici sa zapada zvali Bukoleon, prema imenu dvorskog pristaništa u kome se nalazila velika statua bika koji se bori sa lavom, bio je nesistematski konglomerat zgrada, dvorana, kapela, kupatila, stambenih krila, koja su redom sagradili razni carevi. O dvoru iz Justini- janovog vremena znamo malo. Posle sedmog veka poje- * *

1 .Kedrin, I, 587.* Ebersolt, Le Cranđ Palais.

187

van

dinim delovima dvorca očigledno je bila potrebna opravka. Teolilo je sagradio Čuvenu dvoranu za prijeme, Tricon- chus. Vasilije I izvršio je mnoga doziđivanja, dok je N i- ćifor Foka sagradio jedno krilo pokraj mora u kome je voleo da stanuje i u kome je bio ubijen. Komneni, iako su i Aleksije I i Jovan I uglavnom ostali potpuno vem i Ve- likom dvorcu, više su voleli dvorac Vlaheme na Zlatnom rogu, u severo-zapadnom uglu grada; Manojlo I stanovaa je skoro isključivo u njemu. On je bio veliki lovac, pa mu je više odgovaralo da živi blizu zidina, umesto da mora da jaše oko pet milja kroz ulice pre nego što bi grada u prirodu. Prvi latinski carevi naselili su se u dvorac, ali Baldvin II nije imao sredstava da ga održava. Za vreme njegove vladavine čak i dvorac Vlaheme došao* je u takvo stanje da se morao popravljati. Kada je Mi- hajlo Paleolog ušao u grad, Veliki dvorac bio je u taka lošem stanju da ga nije vredelo opravljati, s obzirom na opšte siromaštvo; čak je trebalo nekoliko nedelja da se očisti Vlaherne1, pre nego što je bio sposoban za upotrebu. Svi Paleolozi živeli su u Vlahemu, a u vreme turskog osvajanja samo je nekoliko zgrada preostalo od Velikog dvorca1 2.

Bogatstvo Carigrada zapanjilo je krstaše 1204. godine. Vilarduen nije verovao da je sve to moglo da bude istinito3. A li dok ih je dvorac Vlaheme sa svojim mramo- rom i mozaicima, freskama i brokatom iznenađivao preko svake mere, Veliki dvorac bio je čak još čudesniji. Tu su čuvana glavna stovarišta blaga, poluge zlata, dragokame- nje i skupoceni predmeti. Tu su se nalazile carske sobe za primanje, sa zlatnim lavovima koji su rikali i zlatnim pticama koje su pevale, napravljenim za cara Teofila. Isto

1 Pahimer, I, 161.2 Pero Tafur, Travels and Adventures, prevod Letts, 145—6. 8 Villahardouin, La Conquite de Constatinolve, iz. Bouchet.

I, 171.

188

tako, da bi to mesto postalo sveto iznad svih ostalih, nalazila se tu u celom hrišćanskom svetu najbogatija kolekcija moštiju. Na brežuljku, u okviru palate, nalazio se svetio- nik, da bi pokazivao put brodovima u Bosfor, a do njega se nalazila kapela Majke božje, muzej u kome su sva ta neprocenjiva blaga bila pohranjena, dok ih krstaši nisu podelili između sebe, a Baldvin II založio najbolje što je ostalo1.

Dvorac je predstavljao središte Carigrada. Celim carstvom upravljano je iza njegovih zidova. Kontrola dvorca značila je kontrolu carstva. To je bila najbogatija trgo- vačka kuća u carstvu. Trgovina svilom bila je carski monopol, i u Gynaeceumu, ženskim odeljenjima, nalazili su se razboji na kojima su tkane najskupocenije tkanine. Po- red javnih nadleštava i prostranog dela za cara, postojale su zgrade u kojima je stanovala carica i njezina svita, sobe pod njezinom isključivom kontrolom, gde car nikada nije dolazio bez njezine dozvoie. Međutim, kada je carica Teo- dora umrla 548. godine pa njezin obudoveli muž Justinijan pregleđao njezinu svojinu, našao je u jednoj unutarnjoj sobi skrivenog jeretika, bivšeg patrijarha Antima, koga je ona krila dvanaest godina2. A li i ako su se o Gynaeceumu starali evnusi, a ljudi u njega nisu nikada dolazili, carica ga je napuštala kada god joj se to sviđalo. Ona je poseći- vala cara u njegovim odeljenjima i večerala sa njim u njegovim trpezarijama; kao regentkinja ona je viđala svoje ministre kada god je želela. U dvorcu, ona je bila skoro moćnija od cara.

Carica je po tradiciji bila birana na izložbi nevesta. Poslanici bi išli po celom carstvu da sakupe lepe i dobro * *

1 Vidi Ebersolt, Les Sanctuaires de Byzance; de Kiant, Exu- viae Sacrae Constantinopolitanae.

* Jovan Efeski, 247—8.

189

vaspitane devojke, između kojih je car trebalo da napravi izbor. Ćesto su politički obziri ili nepredviđena strast obe- zbeđivali caru nevestu, tako da je put poslanika bio nepo- treban; ali izložba je korišćena kada je Irena želela da oženi svoga sina Konstantina V I1 i kada je, izgleda, Irenapre nego Konstantin, izvršila taj izbor; nevesta je moralno bila divna ali neprivlačna, iako su poslanici pažljivo izme- rili njezinu visinu i stopala — kada se ženio Stavrikije1 2 3, a još čuvenija izložba kada je Teofilo izabrao Teodoru, obilazeći pesnikinju Kasiju, zbog njezinih đrskih, brzih duhovitih odgovora8.

Do đvorca su se nalazila dva druga velika centra ži- vota u Carigradu, crkva Svete Mudrosti, Sveta Sofija, i cirkus ili Hipodrom4. Hipodrom je bilo prostrano zdanje u kome je moglo da sedi 40.000 ljudi. U zgradama koje su bile nagomilane oko Hipodroma, nalazile su se štale svih gladiatorskih životinja i straćare bezbrojnih cirkuskih slugu. Zabave u cirkusima bile su besplatne, njih je država novčano pomagala. Gledanje igara u Hipodromu, borbe sa divljim životinjama i trke bojnih kola, predstav- Ijalo je veliku razonodu za stanovništvo; u sporovima iz-među cirkuskih stranaka, plavih i zelenih, strasti su se toliko razbuktavale da su prouzrokovale političke kom- plikacije i nemire. Car i carica morali su da prisustvuju predstavama; u carsku ložu, Cathismu, moglo se stići ne-posređno iz dvorca. Razrađeni ritual propisivao je njihovo kretanje i čitav način trka i davanja nagrada. U ranijim vekovima Hipodrom je postao mesto gde je car mogao razgovarati i davati izjave svome narodu. On je tu bio pozdravljan kao car. Arijadna je tu objavila svojim po-

1 Vita Philaretis, 74—6.* Teofan, 483.3 Nastavljač Đorđa Monaha, 790.4 Bury, Later Roman Empire, I, 81 i dalje.

190

danicima koga je izabrala za muža i cara1; Justinijan je na Hipođromu raspravljao sa Ijutitim bundžijama Nika pobune1 2. Međutim, u kasnijim godinama, od desetog veka, takvi prizori obično su se događali na velikom skveru ispred dvorca. Odatle je stanovništvo zahtevalo Konstan- tina V II3 za svoga cara 944. godine, i Zoju za svoju caricu 1032. godine4. Hipođrom je gubio populamost. Vozači boj-nih kola iz petog i šestog veka, kao Porfirije za vremevladavine Anastazija, bili su idoli grada5, a hipodromske intrige, kao one koje su okružavale Teodorinu mladost,mogle su da imaju uticaja na politiku carstva. U devetomveku to se izmenilo. Profesionalni vozaČi bojnih kola otišlisu u pozadinu. Jahači amateri, kao Vasilije Makedonski,više su privlačili pažnju, ili kao Filoreus, konjušar iz de-setog veka, koji je postao središte pažnje cele Vizantijezbog galopiranja koje je izvodio oko cirkusa stojeći na konju i igrajući se mačem sa obadve ruke6. Uvođenje zapadnog viteštva, koje je zaveo Manojlo Komnen, napravilo je od Hipodroma za izvesno vreme pozomicu viteških tumira. Pod Paleolozima Hipodrom je bio skoro napu- šten, iako su mladi prinčevi i plemići išli tamo s vremena na vreme da izvode jahačke podvige i igraju polo7.

Svi plemići, koji bi to mogli, imali su kuće u gradu,mada su leti posećivali svoja imanja na selu; ali biti prisiljen na stalno stanovanje na imanju bilo je ravno izgnanstvu i nemilosti. Ljudi su obično imali neku državnu službu i provodili su vreme radeći svoj posao. Inače, sa ženama su posećivali carski dvor — u dane svetkovina

1 Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, 1, 417—8.1 Bury, Nika Riot, 98 i dalje.8 Liuđprand, Antapodosls, 142—3.4 Psel, Chronographia, I, 102 i dalje.5 Vidi Bury, Later Roman Empire, I, 84.8 Kedrin, II, 343.7 La Brocquićre, 158.

191

ljudi su ceremonijalno prolazili u redu pored cara, a žene pored carice — i odavali se intrigama. Ukoliko im je to bilo mogućno, pretvarali su svoje palate u male dvorove, stvarajući krug štićenika, svetaca i pesnika. Plemstvo ranijeg carstva izgubilo je bogatstvo i moćza vremeinvazija u sedmom veku i pod tiranijom careva kao što su bili Foka l Justinijan II. Do devetog veka zemlja je bila nesi- gurna investicija. Jedina velika porodica koja se uzdigla bili su Melisini1, koja je izgleda bila iz Carigrada i čije je bogatstvo verovatno poticalo od imovine u gradu, — iako su se kasnije naselili na grčkom poluostrvu i još napre- dovali do pred sam pad carstva — poslednja atinska vojvotkinja bila je iz porodice Melisina. A li od druge polovine devetog veka pa na ovamo, javile su se porodice kojesu imale ogromne posede u Maloj Aziji, kao na primer Foke, Duke, Skleri, Argiri i Komneni. Malo kasnije, kada su se evropske provincije sredile posle osvajanja Bugar- ske, velike porodice iz Evrope stupile su na pozomicu; Kantakuzeni, Vrijeniji ili Tornici, jedna jermenska prin- čevska kuća koja se naselila blizu Jedrena, dok su Duke stekle posede u Evropi. Iznalaženje porekla velikih vizantijskih porodica međutim teško je, zbog toga što su deca, iz snobizma ili iz ljubavi prema promeni, često uzimala majčino a ne očevo prezime. Tako je ime oca Ane Dala- sene bilo Haron, dok joj je majka bila Dalasena1 2; potonjeDuke bile su, prema Pselu, Duke samo po ženskoj liniji3; sinovi Ane Komnene prezivali su se Komnen i Duka, iako im je otac bio Vrijenije4.

Velike porodice vodile su život klana, radeći i često živeći zajedno. Na poČetnim stranama istorije Ane Kom-

1 Vidi Du Cange, Familiae Byzantinae, 145.2 Vrijenije, 17.* Psel, Chronographia, II, 140.4 Prodrom, Epithalaraium, M. P. G., voL 133, 1397— 406.

192

nene nailazimo na braću Komnene kako deluju kao jedan, pod upravom svoje majke Ane Dalasene, i podržavaju interese najsposobnijeg, iako ne i najstarijeg među njima, Aleksija. Te iste stramce nam pokazuju kako je život aristokrata mogao da bude uzbudljiv i nemiran u svakoj knzi; ljudi koji su staino po noći izjahivali iz grada u izbeglištvo ili da vrbuju podršku vojske; žene, koje su obično bile opasnije spletkašice, kako hitaju, često uzalud, u utočiste nekog oltara1. Cak i u mimijim vremenima, zbog bogatstva, položaj plemstva bio je nesiguran. Pod Nićiforom Fokom, Roman Saronit, osetio je da su sumnje i nađzor kojima je bio podvrgnut, samo posleđica toga što je vrlo bogat — bio je vlasnik cirkuskog jahača Filoreusa; a zet pređašnjeg cara Romana I, osetio je takav pritisak da je u očajanju pomišljao na pobunu, dok se, po savetu svetog Vasilija Malog, nije povukao u manastir1 2 3.

Može samo da se nagađa od čega su se sastojala velika bogatstva u Vizantiji. Ne postoje obaveštenja o bogatstvu u ranom carstvu. Kada je Justinijan ukinuo konsulstvo, ono je koštalo nosioce oko 90.000 fimti gođi- šnje, i nijedan privatan pojedinac verovatno nije mogao da pođnese taj trošak*. Bogatstva su se smanjivala u sedmom i osmom veku. Teoktista, majka Teodora iz Stu- diuma, koja je bila bogata i v t Io đarežljiva, davala je svojim slugama samo hleb, mast i vino, a meso ili pile- tinu o praznicima i neđeljom, i smatrana je skoro kao rasipnica; ali ne znamo koliko je imala sluga4. Šezđeset jerusahmskih muČenika putovalo je, priča se, sa prinčev- skom svitom oko 730. godine. Daniela, uđovica koja se sprijateljila sa Vasilijem I, bila je vlasnica većeg dela

1 Ana Komnena, 52 i dalje.8 Vita S. Basilii Minoris, A. S. BolL, March 20, 761.3 Prokopije, Historia Arcana, 23.4 Teodor Studitski, M. P. G., vol. 99, 884 i dalje.

13 Vizantijska ctviUzacjjg 193

Peloponeza i ostavila je caru 3000 robova1. Paracoemome- nus Vasilije, Ćovek koji se sam probio kroz Život, iako nezakonit sin jednog cara, Čak i u najgorim danima nemilosti vodio je sa sobom 3000 pratilaca1 2 *. Sume pomenute u epu o Digenusu Akriti uvećane su na žalost pesničkom slobodom. Teško je verovati da je miraz njegove žene stvamo vredeo blizu 9,000.000 zlatnih franaka, i da bi veći da je heroj to želeo, dok junakova palata, potpuno obložena zlatom i mozaikom, predstavlja idealnu poljskukuću pre nego kuću koja je ikada stvamo podignuta*. A li čak i zemljoradnik Filaret siromašnog porekla, u danima kada je bio najbogatiji, priređivao je večere za trideset i šest gostiju, za stolom od slonove kosti i zlata i imao je na ispaši 12.000 grla ovaca, 600 volova i 800 konja, a za rad na imanju 200 volova i 80 konja i mazgi, kao i veliki broj robova. Njegovo bogatstvo poticalo je od imanja u okolini jedhog trgovačkog grada u Maloj Aziji; on nije imao kuću u Carigradu koju bi morao da održava4. Privatna bogatstva postojala su čak i pod Paleolozima. Metohitov opis vlastite palate, srušene u metežima, pokazuje da je bila puna mramora i skupocenih metala i raskošna do mere nepoznate na savremenom zapadu5; a, prema njegovim neprijateljima, Luka Notara sakrio je 1453. godine dovoljno zlata u polugama da je mogao opremiti čitavu novu armiju za spasenje grada6 * 8. Do kraja, aristokratija jeostala aristokratija bogatstva.

1 NastavljaČ Teofana, 321.* Lav Đakon, 47.* Digenis Akrita, izdanje Sathas i Legranđ (Monuments đe la

Langue n4o~hellenique, vol. 6), 108—16, 224 i dalje.* Vita Philaretis, passim.* Guilland, Le Palais de Mćtochite, Revue des Etudes Gre-

cques, vol. 35, 82—95.8 Phrantzes, 291.

194

Kao posledica toga redovi aristokratije nisu bili zat- voreni. Svak, sa dovoljno novaca uloženih u zemlju, kao jedino sigumo stalno ulaganje, mogao je da nađe neku plemenitu porodicu i đa kupi titulu, tako da njegovi sinovi postanu članovi senatorskih klasa. Najcenjeniji način bio je da čovek postane javni službenik, verovatno vojnik, i da bude nagrađen poklonima velikih zemljišnih poseda. Na takav je način začeo blagostanje porodice Foka veliki vojnik Nićifor stanji, Ili se car mogao zainteresovati za decu nekog državnika ili svog prijatelja. Tako je Teofan, hroničar proglašen za sveca, kao dečak bio štićenik cara Lava IV, pošto se njegov umrli otac istakao kao strateg jegejskih ostrva; da je Teofan želeo, mogao je da uživa sve zemaljske blagoslove1. Tako je isto Komnene, dva mlađa brata iz Trakije, štitio Vasilije II, koga je njihov otac služio, i dao im zemlju u Paflagoniji2; ili na skromniji način, Romanu Lekapenu pomogao je u momarici carski uticaj, zato što je njegov otac, seljak nazvan Teo- filakt Nepodnošljivi, jedanput spasao život Vasiliju I8. Steći zemljišm posed čisto finansijskom veštinom, kao na primer patricije Nikita u početku desetog veka, bilo je, izgleđa, manje cenjen način4. A i nesigumiji. Carevi su se plašiii takvih tendencija, i ambiciozan zemljoposednik mogao je da se nađe, kao protovestijar Filokales, prisiljen da vrati imanje na osnovu toga što je prekršio propis o pravu preče kupovine5. Carevi su nastojali da spreče po-većanje zemljišnih poseda, čiji je začetak čestito stečen, ali to je bilo teže.

1 Vita Theophanis, izd. Loparev, u V. V., voL, 17, 92.* Vrijenije, 19.* Đorđe Monah, 841.* Konstantin Porfirogenet, De Thematibus, 54.5 Jus Graeco-Romanum, III, 307—16.

13*

Vrlo malo znamo o dražima vizantijskog društvenog života. Dvorske ceremonije bile su verovatno jedine for- malne zabave u samom Carigradu; ali intimna posela, izgleda da su bila česta. Pulherija je večeravala svake nedelje, posle službe, sa patrijarhom, kako bi sa njim pre- tresala crkvenu politiku1. Baš na maloj večeri koju je Vasilije Makedonski sa ženom priredio Mihajlu III, Vasi- lije je izazvan da zasnuje zaveru u cilju carevog ubistva1 2. U žitijama svetaca Čitamo o prijateljima koji večeraju sa kaluđerima u njihovim manastirima, ili svecima koji odbijaju da dođu na svečanosti svojih bogatijih zaštitnika. Fotije je priređivao intelektualna posela na kojim se raspravljalo o knjigama3, a to je činio, vekovima kasnije, i Metohit4. Posela u poljskim kućama nisu postojala, jer je poljska kuća mesto progonstva ili razboritog povlačenja, izuzev kada su prolazili ugledni putnici, ambasadori, carski službenici ili sam car. Filaret je morao da zabavlja izaslanstvo koje je tražilo moguće neveste za Konstantina

4

VI5. Aleksije je odsedao kod srodnika svoje žene kada je putovao kroz Trakiju6. Kada je Evstatije Malein ugostio Vasilija II, izdašnost gostoprimstva, kao u engleskom pri- meru lorda Oksforda i Henrija VII, pokazala se kao razlog za domaćinovu propast. Vasilije nije znao da su njegovi podanici bili tako moćni7. Kekavmen je izrazito bio mišlje- nja da su posela u kućama pogreška. Gosti, kaže on, samo kritikuju nečije domaćinstvo i pokušavaju da zavedu ne- čiju ženu8.

1 Lettre d Cosme, prevod Nau, Patroligia Orientalis, vol. 13,278.

* Nastavljač Đorđa Monaha, 835.8 Fotije, Bibtiotheca, M. P. G., vol. 103, 41—4.4 Vidi Sathas, B. G. M., vol. 1, 19 i dalje.5 Vita Philaretis, 74.8 Ana Komnena, 223.7 Jus Graeco-Romanum, toc. cit.8 Kekavmen, Strategicon, 42—3.

196

Kao i carski dvor, i palate plemstva imale su svoj gynaecea, ženska odeljenja. A li žene su potpuno učestvo- valc u životu Ijudi. Devojke su živele u izvesnoj izdvoje- nosti, i moglo se desiti da nikada ne vide muževe dok že- nidba ne bude utvrđena; ali, udate, one su se kretale potpuno slobodno, često, kao Teoktista, vladajući čitavim porodičnim krugom. Majka je bila naročito poštovana. Moć Ane Dalasene bila je poznata, ali se smatralo da po- koravanje njezinih sinova nije nerazumno. Kada je Dige- nis Akrita večeravao kod kuće — on bi večerao jednostavno, a služio ga je samo jedan čovek koga je on pozivao zvonom — on i njegova žena dolazili su u trpezariju čim je jelo bilo spremno i sedali na divane, ali se očekivalo da će njegova majka stići malo kasnije i da će joj biti po- nuđena stolica*. Cak i u sutonu carstva, samo uticaj poslednje carice, udove Jelene Dragaš, održavao je mir ižmeđu njezinih sinova, Konstantina X I i njegove braće1 2.

U čestim zaverama koje su davale polet životu aristokrata žene su bez izuzetka učestvovale i obično su delile kazne svojih ljudi, iako su ipak bile pošteđene najgorih fizičkih nedostojnih postupaka i patnja. Ana Dalasena bila je jedanput proterana u manastir3, žena Konstantina Duke, pošto je njegova pobuna 913. godine propala i on bio oslepljen, primorana je da se povuče na svoj posed na selu4. S druge strane, žena Varde Foke, koja je za njega čak branila tvrđavu Tireum protiv carskih trupa, nije nikada, koliko je poznato, bila kažnjena pošto je stvar njezinog muža propala kod Abidosa.

2ivot siromaha, uglavnom jednak u svim vremenima i zemljama, prolazio je u brižnoj potrazi za sredstvima za

1 Digenis Akrita, 244.8 Phrantzes, 206.8 N. Vrijenije, 35, 40.4 Nastavljač Teofana, 385.

197

održavanje života. Siromasi u Carigradu živeli su u velikoj prljavštini, i njihove jazbine naslanjale su se na palate bogataša, ali im je bilo bolje nego siromasima večine naroda. Cirkus, njihova jedina razonoda, bio je zauvek bes- platan. Podelu besplatnog hleba prekinuo je Iraklije1, ali je besplatna hrana još i dalje bila davana Ijudima koji su radili za državu, kao onima koji su održavali parkove i vođovode ili pomagali u državnim pekarama. Staranje da se siromašnijim ljudima obezbedi koristan posao, i da ne bude nikakve nezaposlenosti, bio je kvestorov posao. U tom cilju, niko nije mogao da uđe u Grad sem po dozvo- ljenom poslu. Pored toga, postojala su sirotišta i bolnice za starce i nemoćne, koje je osnovao car ili neki plemić, i koje su bile stavljene pod nadzor i upravu nekog mu- škog ili Ženskog manastira. Postoje povelje za nekoliko takvih zadužbina Komnena. Za decu siromašnih ljudi postojala su državna sirotišta. Orphanotropkus, službenik nadležan za sirotište, rano je postao važan član državne hijerarhije, s ogromnim sumama pod svojom upravom. Za vreme ikonoboraca crkva je privremeno zadobila upravu nad sirotištima, ali makeđonski carevi su je vratili civilnim vlastima i pojačali položaj orphanotrophusa* *. Najveće sirotište nalazilo se u području Velikog dvorca. Jedan zemljotres ga je srušio za vreme vladavine Romana III, ali ga je Aleksije I ponovo osnovao, zaboravljajući državne brige dok se starao o deci3.

Sa svim tim dobrotvornim ustanovama, verovatno da je bilo vrlo malo stvamog gladovanja. ZnaČajno je dastanovmštvo nikada nije bilo podstaknuto anarhističkim

1 Chronicon Paschale, 711.* Bury, Imperial Administrative System, 103 i daJje.* Ana Komnena, 409 i dalje.

198

ili komunističkim željama kada je ustajalo da se buni. Svetina je mogla da želi da svrgne nekog službenika ugnjetača ili da uništi omrznute strance, aK nikada nije tražila da izmeni strukturu društva. U stvari, narod je najfiešće izražavao svoju osnovnu suverenost kako bi iz- bavio purpumu carsku krv od prevelike smelosti nekoguzurpatora.

Međutim, pored slobodnih siromašnih ljudi, postojalo je i znatno robovsko stanovništvo. Koliko je ono iznosilo brojno, nemogućno je da se kaže. Rano se osetilo da je greh da hrišćani budu robovi, iako su kmetovi u seoskim oblastima bili samo u malo boljem položaju od robova. Ali, svakako, do dvanaestog veka, robovi nevemici i kao pagani rođeni, bili su korišćeni za privatne usluge i u državnim rudnicima i na drugim državnim radovima. Oni su bili ili neotkupljeni zarobljeni Saraceni, ili, česće, roba kupljena od trgovaca iz stepa. Naročito su Rusi imali obi- čaj da žrtve svojih upada prodaju na pijacama Carigrada. A li za sve vreme povećavala se mržnja protiv ropstva. Teodor iz Studiuma zabranio ie manastirima da zapošlja-vaju robove; a postojala je i naročita taksa na njih. Aiek- sije I doneo je poseban zakon kojim se robovima dozvoljavala slobodna ženidba1. Ipak, čak i u kasnom dvanaestom veku, mitropolit Evstatije iz Soluna imao je veliki broj robova, za koje je naredio da budu oslobođeni posle njegove smrti, jer je ropstvo neprirodno*. Postepeno šire- nje civilizacije podiglo je cenu Ijudskoj robi do nemogućne visine; ali robovi u domaćinstvima verovatno su se još mogli naći u Carigradu u Cetmaestom veku. Robovi u privatnim rukama, misli se, vodili su prilicno udoban, a

1 Jus GTaeco-Romanum, III, 407 i dalje.* Eustathius, M. P. G., vol. 136, 1289—90.

199

ne nepodnošljiv život, iako su njihovi drugovi u državnoj svojini mogli da budu držani kao stoka1.

Između sirotinje i plemstva prelivale su se srednje klase. Dioklecijan je namenio svakom da se bavi očevim zanimanjem — vojnikov sin trebalo je da bude vojnik, pekarev pekar. Do izvesne mere to se održalo; ali društvo nije ostalo onako statično kako je to Dioklecijan želeo. Ako je bio jedan sin da nastavi porodični posao, njegova braća mogla su da idu u crkvu, vojsku ili građansku slu- žbu, i ako bi ovi uspeli, cela porodica mogla je da učestvuje u novom blagostanju. Imalo je poklona u novcu, zemlja je kupovana, i tako bi se pojavila nova grana plemstva. Jo- van Orfanotrofus, Zojin službenik, bio je po rođenju iz srednje klase a njegova sestra se udala za jednog trgovca brodskih potreba. A li on je uspeo da uzdigne jednog od svoje braće, a posle njega sestrića, trgovčevog sina, pravo na carski presto1 2 *. Ili se sestra mogla dobro da uda, pošto je lepota mogla često da uzdigne devojku visoko iznad njezinog položaja. I Teodora, glumica rođena u cirkusu, i Teofana, krčmareva ćerka, postale su carice, a bilo je i drugih primera skoro isto tako upadljivih. Po pravilu, novi carevi rođaci po ženi, nagrtali su u dvor i počinjali, bez obzira na svoje poreklo, novu karijeru kao aristokratija. Slavoljublje je opšta karakteristika u Vizantiji, i roditelji iz srednje klase činili su sve da podstreknu svoju bistru decu. Pselova majka imala je mnogo muke da svome dečaku pruži obrazovanje koje ona nije imala, iako su se svi njezini rođaci skupljali i govorili da se to ne isplati5. Majka svetog Teodora Sikeota sanjala je o velikoj karijeri

1 Za pitanje ropstva vidi Chalandon, Jean Ier Comnene, 612; Constantinescu, u Bulletin of the Roumanian Academy, vol. 11, 100; Boissonnade, Le Travail darts l’Europe Chretienne au Moyen Age, 55, 76, 413.

2 Psel, Chronopgraphia, I, 44, 69.8 Psel, Funeral Oration, u B. G. M., vol. 5, 12—13.

200

za njega u vojsci, i bila je duboko razočarana kada je on izabrao neunosnu stazu svetosti1. Sestra svete Marije Mlađe, i sama je bila žena oficira, udala ju je za jednog kolegu svog muža koji je mnogo obećavao i koji se za kratko vreme uzdigao od drungarija do turmarha Bizije, imogao je da postigne još veće položaje da nije bilo tragične smrti njegove žene kao žrtve njegove grubosti, što ga je obeshrabrilo. Njihovi sinovi blizanci bili su na- menjeni jedan za vojsku a drugi za crkvu1 2.

Pselov opis njegovog domaćeg života u posmrtnom govoru majci, pokazuje jako složnu porođicu, kojom je ona potpuno upravljala. Jedino biće koje je Psel stvarno voleo bila je njegova sestra, koja je umrla kada joj je bilo osamnaest godina. Oni nisu bili bogati, ali su imali nekoliko slugu, i Teodota je, posle udaje, našla vremena da nauči da pravilno čita i piše, pošto je njezino vlastito obrazovanje bilo neuobičajeno zanemareno. Otac je bio trgovac, ali je Psel, sa svojim neobičnira sposobnostima, vaspitavan da postane učen čovek, i bio je čak poslan da putuje i uči kod najboljih učitelja. Oni su bili vrlo pobožna porodica, na- ročito Teodota, koja se pomalo nadala da će u Pselu iza- zvati ambicije prema crkvi3.

Domaćinstvo turmarha Bizije bilo je nešto bogatije. Imalo je više slugu i gynaeceum; ali turmarhovi pokušaji da sačuva ženu u gynaeceumu smatrani su kao pogrešni i bilo je nehrišćanski s njegove strane Što je nije doveo na poselo koje je davao u nedelju pre velikog posta4.

Da bi deČak stvamo imao uspeha, bilo je mudro da bude kastriran, jer je Vizantija bila raj za evnuhe. Cak ni najplemenitiji roditelji nisu bili protiv sakaćenja svojih

1 Vita S. Theodori Siceotis, A. S. Boll., 22. april, 33 i dalje.5 Vita S. Mariae Junioris, A. S. Boll., 9. novembar, 692—3.3 Psel, op. cit., passim.4 Vita S. Mariae Junioris, 695—6.

201

sinova, kad je ono pomagalo njihovo napredovanje, niti je u tome bilo ikakve sramote. Evnuh nije mogao da nosi carsku krtmu, niti je mogao, zbog svoje prirode, da pre- nese nasledna prava; i u tome je ležala njegova snaga. Dečak rođen suviše blizu prestola mogao je tako da bude skrenut na sporedan kolosek, a posle toga moglo mu se dozvoliti da napreduje kako bude želeo. Tako je Nikita, mladi sin Mihajla I, kastriran kada mu je otac poginuo, a kasnije, uprkos njegovog opasnog porekla, uzdigao se i postao patrijarh Ignjatije1. Tako je Roman I kastrirao ne samo svog nezakonitog sina Vasilija, koji je kao paracoemomenus, veliki upravitelj kuće, vladao carstvom nekoliko decenija, nego i svog najmlađeg zakonitog sina Teofi- lakta, kome je namenio da bude patrijarh*. Mnogi carigradski patrijarsi bili su evnusi; evnusi su naročito pod- sticani u građanskoj službi, gde je kastrirani nosilac izvesne titule imao prvenstvo nad svojim nekastriranim sa- bratom, i u kojoj su mnogi visoki stepeni bili rezervisani samo za evnuhe. Cak i vojskom i momaricom evnuh je često komandovao. Narzes u šestom i Nićifor Uran u desetom veku bili su možda najsjajniji primeri. Aleksije I imao je admirala evnuha, Evstatija Kimenejana1 * 3; dok je posle katastrofe u bitci kod Mancikerta jedan evnuh, Ni- ^ifor Logotet, uspeo da reformiše vojsku4. Nekoliko polo- žaja, kao prefektura grada, bilo je po tradiciji zatvoreno za njih; ali tek pošto su zapadnjačka shvatanja o polu i viteštvu počela da hvataju u Vizantiji koren, kastraciji je tek onda pripisivana izvesna ljaga. U stvari, korišćenje ev-

1 Nastavljač Teofana, 20, 193.* Magoudi, Le Livre de VAvertissement, prevod Carra de

Vaux, 235.* Ana Komnena, 244.4 N. Vrijenije, 81.

202

nuha i jake administracije koju su kontrolisali evnusi, bilo je veliko vizantijsko oružje protiv feudalne težnje da moć bude koncentrisana u rukama naslednog plemstva, što je prouzrokovalo tolike nevolje na zapadu. Značaj evnuha u vizantijskom životu bio je u tome što su oni davali caru klasu upravljača kojoj je on mogao da veruje. Nema nikakvog dokaza da su fiziČka ograničenja izvitoperavala njihove karaktere. Tokom vizantijske istorije evnusi se ne pojavljuju kao koruptivniji niti kao viši intriganti, ni manje energični i patriote od svojih nekastriranih drugova.

U nižim klasama evnusi su bili ređi, i ako je kastracija mogla pomoći lekaru u praksi tako da je on onda mogao da vrši pregleđe i leči u ženskim manastirima i ženskim bolnicama. Neke ženske ustanove bile su tako stroge da su tražile samo žene lekare.

Opštu fluiđnost društva pomagao je interes koji je svak imao u trgovini. Shvatanje da je zarađivanje novca ponižavajuće, bilo je još jedno zapadnjačko shvatanje strano Vizantiji. Carski dvor sa svojim monopolom trgovine svilom bio je najveća poslovna kuća u Carigradu. Po- jedini carevi nisu se libili trgovačkih poduhvata. Nićifor Foka spekulisao je u trgovini žitom, sa većim profitom nego poštenjem1, dok je Jovan Vatac zaradio dovoljno novaca na gajenju pilića da svojoj carici kupi novu krunu2. Plemstvo se Često bavilo trgovačkim poslovima; udovica Danielis bila je proizvođač tepiha3, a miljenik Lava VI, Muzika, imao je poslovnih interesa u solunskom pristam- štu4. Cak se i crkva pojavljivala u pojedinim prilikama kao bankarski koncem, finansirajući Iraklijeve ratove protiv

1 Kedrln, II, 369—70.* Grigora, I, 43.* Nastavljač Teofana, 318.* Ibid, 357.

Persijanaca1. Međutim u trgovini nije bilo moguće steći veliko bogatstvo. Strogim propisima koje je država nametnula u korist građana, zarade su prisilno održavane na nlskom nivou. Milionari su obično dugovali svoje bogatstvo samo nepokretnom imanju. A li državna kontrola je verovatno vršena s izvesnom elastičnošću. Roditeljima svetogaTomaisa sa Lezbosa, kada je trgovina na ostrvu išla slabo,bilo je đozvoljeno da se slobodno presele u Halkedon i datu počnu posao, uprkos zvaničnog neodobravanja preselje-nja u carstvu1 2; a zabrana useljavanja u Carigrad nije spre-čavala veliki broj Jermena da dođu u glavni grad i otvore radnje i fabrike.

Doći u Carigrad bio je prirodan cilj svakog slavolju- bivog čoveka, jer je Carigrad bio nesumnjivi centar carstva. U Evropi, samo se Solun na neki način mogao sa njim da upoređi. Solun se nalazio na kraju jednog od velikih trgovačkih puteva u Evropi, koji je silazio iz Mađarske ravnice u Beograd i vodio južno do Morave i đalje niz Vardar. Solun je bio veliki grad od najranijih dana carstva. Krajem devetog veka on je preuzeo većinu trgovine sa Bugarskom3, i otada je, uprkos pljačke arapskih pirata 908. godine, stalno rastao. Na velikom godišnjem sajmu svetog Dimitrija, grad je u toku nedelje dana bio pretrpan trgovcima i pustolovima iz celoga sveta. Satiričar Timarion ostavio je živu sliku užurbanosti i veselosti svega toga4. Pod Paleolozima Solun je postao napredniji i od same prestonice. Njegovi plemići i trgovci bili su verovatno bogatiji ođ plemića i trgovaca u Carigradu, a takođe je pređ- stavljao i intelektualni centar. Ostali evropski gradovi car-

1 Vidi Bury, Roman Empire from Arcadius to Irene, II, 224. 8 Vita S. Thomaidos, A. S. Boll., 9. nouembar, 233.• Konstantin Porfirogenet, De Administrando Imperio, 79,

177.4 Vidi Tozer, Byzantxne Satire, J. H. S., vol. 2, 235 i dalje.

204

stva, s izuzetkom nekoliko luka, Mesemvrije, Dirhahiuma, Patrasa i Barija, bili su učmala trgovišta ali inače važni kao tvrđave; iako je u dvanaestom veku Teba imala znatnu lokalnu svilarsku industrijus

U ranijim danima Aleksandrija i Antiohija bile su dostojni takmaci Carigrada, ali arapskim osvajanjem velikih jugoistočnih provincija počelo je njihovo opadanje. U Maloj Aziji imalo je više velikih tvrđava — gradova i glavnih gradova provincija, ali aktivnog života bilo je samo u lukama. Smirna je izgubila nešto od svoje važnosti kada je trgovački put skrenuo na sever prema Bosforu. Trapezunt međutim do kraja je ostao velika luka Jerme- nije, Persije i Istoka, a kao prestonici nezavisnog carstva kroz dva i po veka ugled mu je bio mnogo povečan; kao Solun i on je postao intelektualni centar, naročito čuven po svojim astronomima i matematičarima. Nikeja je imala svetu prošlost koja ju je isticala, a kao prestonica carstva u izgnanstvu uživala je novo blagostanje. Brusa je bila slavna zbog svojih lekovitih voda. Ona je bila glavno leči- lište Vizantije i carica Irena ju je naroČito potpomagala1. Antiohija je još bila veliki grad kada su je trupe Nićifora Foke povratile Vizantiji, ali u opadanju, a nazadovala je još više za vreme krstaških ratova, jer i pored svega što je bila glavni grad Latinske vojvodine — arapska trgovina skretala je na Sredozemno more dalje prema jugu.

2ivot u seoskim oblastima nikako nije bio jednoobra- zan. U evropskim oblastima nalazili su se Sloveni, Albanci ili Vlasi, koji su vodili pastirski život shodno svojim starim plemenskim običajima, na ili van poseđa grčko-rimskog plemstva. Cak i u Maloj Aziji bilo je malih kolonija stranih naroda, Sirijaca, verovatno, ili Bugara, rasturenih širom zemlje. Uglavnom, unutrašnjost je bila nastanjena

1 Prokopije, De Aedificiis, 315; Teofan, 471.

205

sa dve vrste seoskih zajednica, zavisnih i slobodnih1. Zavi- san seljak ili kmet bio je vezan za zemlju. Njegov gospodar, zemljoposednik, plačao je poreze ali je uzimao proizvod sa zemlje. Kmetova deca bila su kmetovi kao i on, iako su po gospodarevom odobrenju mogla napustiti zemlju da bi se nečim drugim bavila, na primer svešteničkim pozivom. Isto tako bilo je zemljorađnika zakupaca na mnogim posedima bogataša. Oni su plaćali zakupninu u novcu ili u naturi i smatrani su za slobodne Ijude, ali u stvari bilo im je nemogućno da izmene svoju sudbinu na bolje. Oni su bili vezani za mesto na kome su se nalazili. Slobodan se- Ijak bio je skoro isto tako vezan za zemlju, jer centralne vlasti nisu volele nikakvo napuštanje zemlje. Velika briga centralnih vlasti bila je ishrana Carigrada i zbog toga je rasla potreba za provincijskim žitnim poljima Trakije i Male Azije. Slobodan seljak bio je dužan da plaća izvesne poreze na svoje imanje, a njegovi naslednici postajali su obavezni posle njega; to mu je otežavalo da se oslobodi svoje zemlje. Shodno tome, on nije mogao sebi da omo- gući da napusti selo. JoŠ jedan sistem pritegao je njegove veze. Seoska zajednica je oporezovana kao zajednica. Ta- ko, ako neki član ne bi izvršio obavezu, dopunsko plaćanje padaio je na sve njegove suseđe. Interes zajednice bio je da u svojoj sredini zadrži pojeđinca na radu.

Zavisna sela bila su opštija pojava u danima velikih zemljoposednika ranog carstva. A li u haosu kasnog šestog i u toku sedmog veka seosko društvo je reorganizovano i slobodne zajednice postale su pravilo. Država je naročito praktikovala da vojnike plaća poklonima u zemlji, pod

1 Za agrarao pitanje, vidi Panchenko, Rural Property i-n By- zantium, Izvestiya of Russian Institute at Constantinople, vol. 9; Sokolov, Law of Property in the Graeco-Roman Empire (obadva dela na ruskom); Ashburner, The Farmer’s Law, J. H. S., vol. 30, 97 i dalje, vol. 32, 875 i dalje; Testaud, Des Rapports des Puissants et des Petits Proprietaires Ruraux dans L ’Empire Byzantiri.

206

uslovom đa i đalje služe u vojsc naslednih vojnih maloposednikapovraćao, veliki posednici ponovo su se pojavljivali. Boga- taš je preuzimao obaveze siromašnog Čoveka, plaćajući njegove poreze u zamenu za njegov proizvod i tako ga pre- tvarao u zakupca ili kmeta. Žetva bi ponekad omanula i tada maloposednik nije imao sredstava da živi kao slobodan čovek. Ili bi neki pobožan seljak umro ostavivši svoje imanje crkvi; a crkva, kao i plemstvo, nastojala je da ulo- ži svoj novac u zemlju. Tako su se pojavili novi zemljišni magnati, laici i crkveni ljudi, koji su bili opasno bogati ičija je pojava međutim poremetila poreski sistem. Protiv ovoga carevi su uzalud donosili zakone. Roman I, u svojim statutima o pravu preče kupovine, propisao je da samo siromah može da kupi siromahovu zemlju i da kupac mora da pfipađa seoskoj zajednici, s tim da srodnik ima pravo preČe kupovine1. A li iako su potonji carevi ponavljali njegova naređenja* *, očevidno je to bilo bez izgleda na uspeh,jer u teškim vremenima samo je bogataš imao gotovog novca da plati poreze koje je država nemilosrdno zahtevala. To je postao začarani krug koji je neizbežno vodio tome da slobodni maloposednici, ukoliko su vekovi prolazili, postaju sve ređi i ređi. Isavrijanci su pokuŠali da kmetstvo ukinu; Makedonci su bili prinuđeni da ponovo uspostave njegovo pravno postojanje.

Zakon o zemljoradnicima iz osmog veka daje sliku seoskog života3. Oko sela nalazili su se ograđeni voćnjaci i vinogradi, a iza njih neograđena obradiva polja, ali isto tako u privatnom vlasništvu. U spoljnjem krugu nalazili su se neobrađeni pašnjaci, koji su predstavljali zajedniČku

1 Jus GTaeco-Romanum, III, 234 i dalje, 242 i dalje.* Ibid, 252 i dalje, 306 i đalje.9 Tekst u Ashburaeru, op. cit.

207

svojinu; ali ako bi bili očišćeni i obrađeni, prelazili su u ruke onoga ko ih je osposobio. Strogo su bili kažnjavani svi koji bi namemo ili iz nepažnje oštetili seljakovo imanje. Kradljivac zvona sa govečeta bio je odgovoran za ži- votinju, kradljivac ovčarskog psa za čitavo stado. Covek koji pusti svoju stoku u svoje strnjište pre nego što su svi njegovi susedi uneli letinu, novčano je kažnjavan, jer je stoka mogla otići u štetu. Bile su propisane zakonske mere za sve nepredviđene slučajeve, a merilo je bilo šteta uči- njena poljoprivredi zajednice kao celine. Zitija svetaca dopunjavala su sliku. Osećanje susedske obaveze uvek je bilo vrlo jako. Kada je Filaret, u kasnom osmom veku, zapao u teškoće, svi njegovi susedi pomogli su mu i snab- deli ga hranom kada je trebalo da ugosti carsko izaslan- stvo1. Vojna služba bila je teret, naročito u graničnim oblastima gde je naročita milicija pozivana u slučaju nereda — opravdano, pošto su napadači mogli da prokrstare kroz oblast uništavajući žetvu i odvodeći goveda i ovce. A li bilo je moguće izbeći vojnu službu čak i na vojnim imanjima. Uvek je bilo žalbi na teško oporezivanje, ali poreznik je postupao kao prijatelj naroda za vreme gladi, obezbeđujući hranu za oblast. Red je bio dobro održavan. Postojala je policija da suzbije razbojništva. Za putovanje u graničnim oblastima bio je potreban pasoš1 2. Izuzev plemstva i crkve, malo je bilo bogatih ljudi. Smatralo se da je sveta Teodora Solunska, ćerka seoskog sveštenika iz Egi- ne, sklopila izvanredno dobar brak kada se udala za Čoveka koji je uskoro posle toga umro ostavljajući joj 300 nomizma (4.320 zlatnih franaka) i 9 robova3. Strah od invazije smanjio je broj stanovnika i osiromašio sela. Država je upotrebljavala drastične mere da bi privukla nove nase-

1 Vita Philaretis, passim.2 Op. cit., passim.8 Vita S. Theodorae Thessalonicensis, izd. Kurz, 1 i dalje.

208

Ijenike. U devetom veku, sveta Atanasija iz Egine, lepa ali pobožna udovica, na svoj užas jednoga dana je prisiljena da se uda za varvarina doseljenika1. Ipak, mnoge oblasti, naročito jegejska ostrva, dugo su ostale puste. Priča iz desetog veka o svetoj Teoktisti sa Lezbosa, uprkos svoj svojoj sumnjivoj sličnosti sa istorijom svete Marije Egi- patske, bila je savršeno mogućna. Pošto je pobegla od saracenskih pirata ona je mnogo godina živela gola i neuzne- mirivana na jednom jegejskom ostrvu, i na kraju su je našli neki Evbejci koji su na ostrvo došli zabave radi. Oni b u o njoj ispričali nekom monahu sa Parosa, a ovaj je jedne večeri ponovio priču magistru Nikiti koga je oluja naterala na Paros kada je zbog nekog poslanstva putovao na Krit1 2.

Putovanje u carstvu nije mnogo ohrabrivano; naseljene zajednice bilo je lakše oporezovati i kontrolisati, a jedine odobrene seobe bile su prisilna preseljenja Jermena u Evropu ili Slovena u Aziju, kako bi se izdvojili nemimi elementi. A li preduzimljivi ljudi, kao Vasilije Makedonac, uspevali su da nađu način i dođu u Carigrad; bistrim mla- dićima svesno je dopuštano da obilaze carstvo u potrazi za najboljim učiteljima; a hodočašća, ili putovanja u Svetu zemlju, a još više da bi se videle zbirke moštiju u Carigra- du, uvek su dopuštane3. Pamice su stalno dovodile pose- tioce u Carigrad, a milosrdni carevi, kao Roman I, gradili su svratišta u kojima su parničari mogli da odsednu4. Iz obalnih oblasti, iz Trapezunta ili Soluna, obično se putovalo morem. Međutim, postojali su dobri putevi, dobro

1 Vita S. Athanasiae Aegineticae, A. S. Boll, 14. avgust, vol. 3, 170 i đalje.

* Vita S. Theoctistae Lesbiae, A. S. Boll., 9. novembar, 221 i dalje.

* Kekavmen, Strategicon, 78.4 Nastavljač Teofana, 430.

14 VizantijskA civilizacija 209

održavani, uglavnom zbog svoje vojne važnosti, i na kojima je verovatno bio zabranjen civilni promet kada bi vojska prolazila1. Održavanje je delimično plaćano putarinom; samo državni službenici, strani ambasadori i neki visoki plemići bili su oslobođeni plaćanja putarine. Iz Carigrada su vodila dva glavna puta na istok; jedan, vojni put, išaoje kroz Dorileum, deleći se istočno od Halisa, s tim što je jedan krak vodio pored Sevaste u Jermeniju, a drugi okre- tao prema jugu i vodio u Cezareju i Komagenu, ili kroz Tianu do Kilikijskih vrata i Sirije; drugi, hodočasnički put, bio je malo kraći ali teži. PoČinjao je viSe na severu, prolazio kroz Ankiru, zatim zaokretao prema jugu u Tia- nu. U Evropi glavni put bio je, ukoliko su prilike dozvo-ljavale njegovu upotrebu, stara Via Egnatia, koji je vodio od DraČa do Solirna i nastavljao se do Carigrada. Put Beo- grad—Sofija—Jedrene retko je bio u rukama Vizantinaca.

Može izgledati brzopleto pripisivati Vizantincima neke nacionalne karakteristike s obrirom na raznolikost krvi,sredstava za život i duge vekove postojanja njihovog carstva pimog promena. Ipak kroz istoriju Vizantije izvesne karakteristike pojavljuju se tako stalno da temperamenat Vizantinca zaslužuje da bude opisan. Najupadljivija je versko osećanje. Citavo hrišćanstvo u srednjem veku bilo je duboko religiozno, duboko zainteresovano za budućnost đuše. A li Vizantinac je religiozan sa divljom žestinom ret- kom na zapadu. On je zahtevao teološku tačnost, a joŠ više je žudeo za ličnim đodirom i iskustvom. Njegovo carstvo bilo je teokratsko. Sjaj i slava dvora sluzili su da uzdignu božijeg namesnika; i to je toliko isto bio deo obožavanja boga kao i službe u crkvama. Svečanosti i karnevali, koji su razvedravali vizantijsku godinu, iako su mogli da pru-

1 Vidi Ramsay, Historical Geography 0/ Asia Minor, passim, naročito 197—221.

210

že ovozemaljska uživanja, samo su uzgredne pojedinosti u neprekidnoj liturgiji. Jeđnostavni paganski stav antičkih Grka prema zadovoljstvu potpuno se izgubio; transcen- dentalno razumevanje religije zamračivalo je životne radosti. Vizantijski pesnici nalazili su svoj prirodan izraz u himnama, pesmama zahvalnicama u slavu božijeg veličan- stva ili u opisima mističnog opštenja sa božanstvom. Cak i najsvetovniji pisci, ljudi kao Psel, smatraju veru kao datu činjenicu i priznaju relativnu nevažnost života na zemlji, lzvinjavajući se zbog interesovanja za pagansku nauku; dok su svi protivnici vere, racionalisti kao Kon- stantin V, koji nije dopuštao čak ni apostolima titulu sve- ca1, i razvratnici kao Mihajlo III i Aleksandar, izražavali svoju emancipaciju u podsmešljivom ritualu, i cmoj misi*.

i oni nisu mogli da se potpuno oslobode atmosfere koja je vladala.

A li iako je sjaj njihovog života zamišljen kao odava- nje dužne pošte bogu, Vizantinci su se najviše divili Iju- dima koji su se odrekli ovozemaljskih zadovoljstava i pri- premali se za veČnost razmišljanjem i savlađivanjem puti. Manastiri, muški i ženski, bili su puni. Posle briga oko održavanja kuće, žestine poslovnog života ili napora visoke politike, bilo je prijatno povući se u manastirski mir i učvrstiti dušu u mimoj i lepoj okolini. A li manastirski ži- vot nije bio đovoljno strog. Kaluđeri su bili duboko po- Štovana klasa, i voleti njihovo društvo bilo je znak prefinjenosti — takav ukus jako je povećavao populamost Romana I1 * 3, a Aleksije I, da bi zadovoljio svoju majku, uvek je imao po jednog kaluđera u šatoru kada bi ratovao4, ali još daleko poštovaniji i daleko uticajniji bili su ispo-

1 Vita S. Stephani, M. P. G.t vol. 100, 1148.* Nastavljač Teofana, 244—5, 379.* Ibiđ, 433—4.4 Ana Komnena, 23.

14* 211

snici koji su živeli u usamljeničkoj bedi u pećinama ili na stubovima. Postoje mnoga žitija tih svetaca koji su se odrekli života, i koja pokazuju ogroman uticaj koji su oni vršili. Sveti Luka Mali bio je skoro vrhovni autoritet u Grčkoj u desetom veku; strateg je stalno posećivao njegovu pećinu i pitao ga i slušao njegov savet1. Sveti Nikon, nazvan Metanocit ili „Pokaj se” , vladao je malo ranije na Peloponezu1 2, a malo kasnije Sveti Nil dominirao je Kaia- brijom, pa je docnije čak imao uticaja na Rim pod Otoni- ma3. Sveti Nićifor iz Mileta bio je dovoljno moćan da na- tera Nićifora II da smanji porez na crkveno ulje4. Naročito su bili cenjeni stiliti, sveci koji su provodili život na vrho- vima stubova. Od prvog, Simeona, u četvrtom veku pa na ovamo, postojao je dug i poštovani niz tih stilita5 6. Sveti Danilo Stilit imao je u petom veku stub u Carigradu i na- ročito je bio omiljen u dvoru. Kad god bi se digla oluja, Teodosije II odmah je slao Ijude da vide kako je on, i naposletku, posle velikog ubeđivanja, nagovoren je da dopusti da se napravi mali krov nad njegovom glavom. Kada je otkriveno da je stub bio rđavo izgrađen, arhitekti je za- prećeno smrću®. On je bio veliki iscelitelj, kao i Sveti Si- meon Mladi, koji je, pošto je prerano, kada mu je bilo dve godine, rekao „imam oca ali nemam nikoga; imam majku ali nemam nikoga”, otišao da živi na vrhu neke stene blizu Antiohije7. Sveti Alipije Paflagonac, Sveti Lazar Galisiot, upravljali su manastirima sa svojih stubova, Alipije je bio paralizovan poŠto je stojao pedeset i tri godine, pa je tada

1 Vita S. Lucae Minoris, M. P. G., vol. 111, 465 i dalje.* Vita S. Niconis Metanoeite, u Neos Hellenomnemon, vol. 3,

74—5.* Vita S. Nili, M. P. G., vol. 79.4 Vita S. Nicephori Mitesii, izd. Delehaye, 144.8 Vidi Delehaye, Les Saints Stylites.6 Vita S. Danielis Stylitae, u Delehaye, op. cit. 44—6, 53.1 Delehaye, op. cit.

212

morao da legne1. Sveti Teodor Sikiot u sedmom veku proveo je jedan veliki post u kavezu, ali njegov učenik Arsinživeo je četrdeset godina na jednom stubu blizu Damaska1 2 *. Sveti Teodulo, prijatelj Teodora iz Studiuma, slikao je male slike na vrhu svog stuba*. Bilo je čak i nekoliko žen- skih stilita4 *. Poslednji znameniti stilit, sveti Luka, živeo je pod Romanom I, čija je vladavina bila zlatno doba svetitelja. Stub svetog Luke nalazio se u Halkeđonu i njegova blizina prestonici učinila ga je vrlo korisnim isceliteljem. On je izlečio dvojicu službenika carice Sofije, upravitelja imanja i čoveka koji je ložio peć što je zagrevala njezino kupatilo, i čak je zalečio jednu ranu bolest princa, postavljenog ali neustoličenog patrijarha, Teofilakta*. Njegovog savremenika, svetog Vasilija Malog, takođe je štitio dvor Lekapena. On je posavetovao caricu Jelenu kako da dobije sina6.

Posle desetog veka svetitelji su postali ređi, iako je još bilo stilita u jedanaestom i dvanaestom veku, a čak je i kasnije postojala mogućnost postići muČeništvo i oreol, odlazeći, kao sveti Nikola Mladi u Četmaestom veku, među Turke muslimane i praveći nerede za vreme ramazana7. Privlačnost manastira nikada se nije izgubila. Princeze iž dinastije Komnena često su objavljivale želju da se povu- ku u manastir, iako se malo njih povuklo; a mnoge udovice koje su otišle u manastire, obično to nisu učinile po vlasti-

1 Ibid.2 Ibid.9 Theođore Studites. Epistolae, M. P. G., vol. 99, 957.4 Vidi Delehaye-evu primeđbu u Analecta Bollandiana, vol.

27, 391—2.8 Vita S. Lucae Stylitae, izd. Nau, Patrologia Orientalis, vol.

11, 235, 239—19.8 Vita S. Basilii Minoris, 762—3.7 Delehaye, Le Martyre de S. Nicetas le Jeune, u Milanges

Schlumberger 205 i dalje.

213

toj volji. A li posleđnja carica Jelena završila je svoje dane, po svojoj vlastitoj želji, kao kaluđerica Hipomena1.

Za ljude od akcije koji nisu želeli da se potpuno udalje od sveta, bilo je mogućno da se zavetuju na delimičan asketizam. Ljudi su se jako divili Nićiforu Foki zbog njegovog uzdržavanja od mesa, ali je bio ozbiljan udarac za njegov ugled kada je, zaveden ambicijom na carsku krunu i ljubavlju prema carici, prekinuo to uzdržavanje u brač- noj noći sa Teofanom2; pa iako je održao dostojanstvenu prljavštinu svoje ličnosti i svog rublja, što se gadilo italijanskom ambasadoru Liudprandu, zbog prekršenog zaveta za uvek je izgubio naklonost Carigrada8.

Naklonost skoro svih careva prema društvu kaluđera hila je podržavana njihovim interesovanjem za teologiju. Basprave o veri bile su glavni sadržaj razgovora za stolom mnogih careva; Kinam i episkop iz Neopatrasa bili su stra- šno iznenađeni i pogođeni kada je Andronik I tražio od njih da razgovaraju o nečem drugom, pošto je religija tako đosađna* *. Strašnu suđbinu koja ga je uskoro snašla, An- dronik je zaslužio.

Pobožnost bila je obilno praćena sujeverjem. Ljubav Vizantinaca prema moštima pokazivala se u punoj meri njihovim ponosom zbog velikih zbirki moštiju u Carigra- du. Zbirkama koje su postojale u svakom veku su dodava- ne nove mošti. Sveta Jelena postavila je temelje dvorske zbirke za vreme Konstantina. Iraklije je dodao mnoge svete predmete stradanja, čuvane u Jerusalimu, kako bi ih spasao od Persijanaca i Arapa — drvo Krsta, Svetu krv, Trnovu krunu, koplje, ogrtač bez šava, klince. Svete mošti već su nadirale u grad. Jelena je donela Danila; sveti T i-

1 Phrantzes, 210.* Kedrin, II, 351.* Liudprand, Legatio, 177. « Nikita, 430—1.

214

motije, sveti Andrija i sveti Luka došli su pod Konstanci- jem; Samuilo pod Arkadijem, a Isaija pod Teodosijem II. Tri đeteta pod Lavom I, sveta Ana pod Justinijanom, a Marija Magdalena i Lazar pod Lavom VI. Roman I dođao je sliku iz Edese, Nićifor Foka kosu Jovaha Krstitelja, a Jovan Cimiskije Isusove sandale. Ilijin ogrtač čuvan je u Novoj bazilici, hlebovi kojim je učinjeno čudo pod Kon- stantinovim stubom, dok se većina relikvija Majke božje mogla da vidi u njezinim crkvama u kvartu Vlaherne i Halkopratiji1. Relikvijama—muzejima nije bilo takmacau celom svetu; i uprkos neraspoloženju države prema strancima, hodočasnici koji su želeli da se poklone moštima, uvek su bili ohrabrivani i pružana im je svaka pomoć. Istorija ikonoboračkog spora pokazala je koliko su mnogo Vizantincu značile svete slike. A li verski predmeti imali su tako isto i visoku praktiČnu vređnost. Nisu samo mnogi monasi i isposnici bili sposobni iscelitelji, nego su i hri- šćanske svetinje preuzele dobrotvome osobine koje su po- sedovali njihovi paganski prethodnici. Ljudi i žene nisu više išli u hramove Asclepiusa ili Ludna, da traže leka svojim bolestima. Umesto toga oni su se skupljali u crkvi svetog Damjana i Svetog Kuzmana Anargira, slobođnih lekara. Svetilišta Arhanđela Mihaila bila su vrlo lekovita, naročito njegova katedrala u Hone, dok je Sveti Diomed bio skoro isto tako efikasan1 2. Od polnih oboljenja ljudi su pribegavali svetom Artemiju, a žene njegovoj partnerki svetoj Febroniji3. Svetitelji su mogli zaštititi čak i grad. Sveti Dimitrije dva puta je spasao Solun4, dok je Carigrad

1 Vidi Ebersoit, Les Sanctuaires de Byzance, i Riant, Exuviae Sacrae, passim.

8 Vidi Ebersolt, Les Sanctualres de Byzance, i Riant, Exuviae Sacrae, passim.

8 Miracula S. Artemii, Zapiski Istorijsko-filozofskog instituta u Petrogradu, vol. 96, pa5sim.

4 Miracula S. Demetrii, M. P. G., vol. 106, passim.

215

bio pod zaštitom Majke božje; Edesa je bila u stanju da se dugo odmara u miru oslanjajući se na Hristovo obećanje da nikada neće biti osvojena1. Obećanje se međutim nije ispunilo.

Sujeverje je imalo i svoju mračnu stranu. Đavola i demona bilo je svugde. Sotona u obliku psa napao je episkopa Partenija iz Lampsaka1 2 *. Cak je i veliki Justinijan prodao dušu i mogao se videti po noći kako luta kroz dvor noseći glavu u rukama8. Jovan Gramatičar, ikonoborački patrijarh iz desetog veka, ođao se vradžbžnama i održavao sastanke sa kaluđericama kao mediumima4 5 *; a za Fotija se mislilo da je stekao svoje ogromno znanje po cenu odrica- nja od Hrista®. Patrijarh Kozma u dvanaestom veku pro- kleo je caricu Bertu da nikada ne rodi sina®. Njegov savremenik Mihajlo Sikidit mogao je da učini stvari neviđljivim i izvodio je šaljive trikove uz pomoć demona7. Komete i pomračenja predskazivali su nesreću. Bilo je ljudi koji su mogli da proriču budućnost; ludi kaluđeri i nadahnuta deca stalno su prepoznavali buduće careve. Astrologija je bila nauka. Profesor Lav Filozof, u devetom veku, znao je značenja zvezda, i ako su ljudi verovali da su njegovi veći uspesi, kao kada je predvideo glad i upozorio protiv nje u Solunu, posledica molitve a ne magije8. Jedan vrač predskazao je Lavu V i Mihajlu II i uzurpatoru Tomi njihovu uzvišenu i zamršenu budućnost, dok je Lav V I saznao za svoju predstojeću smrt iz jedne knjige proroštva

1 Chronicle of Joshua the Stylite, izd. i prevod Wright, 78.* Vita S. Parthenii, u A. S. Boll., 31 februar, 39.* Prokopije, Historia Arcana, 80—1.4 Mihajlo Sir, 114—15; NastavljaČ Teofana, 156.5 Nastavljač Đorđa Monaha, 670 i dalje.8 Nikita, 107.7 Ibiđ., 193—4.8 Nastavljač Teofana, 191.

216

i simboliČnih slika1. Car Lav V I bio je nazvan Mudri zbog svog proricanja. On je tačno znao koliko će dugo vladati njegov brat Aleksandar1 2 *, a niz stihova, koji su se njemu pripisivali, zadirali su daleko u budućnost i prorekli propast iz 1204. godine i obnavljanje carstva Paleologa8. Po- stojalo je mnogo drugih proročanstava o padu Grada. Apolonije iz Tiane, onaj veliki vrač za koga se smatralo *da je savremenik osnivanja Carigrada, ispisao je listu svih budućih careva i zakopao je u Konstantinov stub4. S vremena na vreme, međutim, proročanstva se nisu ispu- njavala. Atinjanin Katanances bio je vrlo popularan pod Aleksijem I, ali kada je prorekao carevu smrt, samo je uginuo lav miljenik u dvoru. On je pokušao opet, ali ovog puta to je bila carica majka5. Snovi i vizije upravljali su događajima. San je prorekao Lavu V da će ga zaklati Mi- hajlo Amorijanac6. Jovan II nije hteo da kruniše svog najstarijeg sina zbog jednog sna7. Majku Jovana Kantaku- zena, dok je jedne noći stojala na balkonu svoje poljske kuće i posmatrala kako izlazi mesec, upozorio je neki duh- -posetilac da joj je sin u opasnosti8. Verovalo se da svak ima stoicheion, jedan beživotni predmet za koji je njegov život vezan. Tako je Aleksandar naredio da se vodi velika briga o bronzanom međveđu u cirkusu, za koga je smatrao da je njegov stoicheion97 dok je neki mudri kaluđer rekao Romanu I da je izvestan stub stoicheion Simeona Bugar-

1 Genezlje, 8, 21.* Nastavljač Teofana, 379.8 U Monuments de la Langue Nio-hellenique, vol. 5, 1. i dalje.4 Scriptores Originum Constantinopolitam (izd. Teubner), 191,

206.* Ana Komnena, 149—50.* Genezije, 21.7 Kinam, 15.8 Grigora, II, 619.* Nastavljač Teofana, 379.

217

skog. Stubu je odsečena glava i posle toga je stari car umro1. I druge su statue bile uništene zbog isto tako čud-nih razloga. Godine 1204. besno stanovništvo uništilo je veliku statuu Atine, jer je izgledalo kao da daje znake Latinima sa zapada2.

Vizantinci su stekli rđav glas zbog korupcije, splet- karenja, svireposti kao i zbog sujeverja. Malobrojnost careva koji su umrli prirodnom smrću uzimana je kao dokaz. Ne može se poricati da je lična ambicija igrala ulogu u životu skoro svakog dobro poznatog vizantijskog državnika; ali se moramo setiti da je život manje predu- zimljivih ljudi retko zabeležen. Sigurno je bilo ličnosti kao Justin I, Irena, Cezar Varda, Vasilije I ili Kerularije u skoro svakoj generaciji, spletkara bez skrupula i Časti, iako retko bez patriotizma. A li mora da je bilo mnogo drugih kao paracoemomenus Teofan, u ranom desetom veku, lojalnih i nezainteresovanih službenika države, iako se o njima malo čuje. O obimu korupcije ne može se reći. Povremeno, kao pod Lavom VI, ona je bila sigumo raširena; ali nema razloga za pretpostavku da je moć novca pod Teofilom ili Vasilijem II igrala suviše veliku ulogu. I o svireposti Vizantinaca se preterivalo. Stanovni- žtvo Carigrada, kao i svaka druga južnjačka gomila, postajalo je strašno kada bi se raspalile njegove strasti i mržnja. Srušeni carevi ili ministri koji su izgubili narodnu naklonost, mogli su da pretrpe neizreciva mučenja od ruku tog stanovništva. Mihajlo Kalfat, dok vrišti kađa ga izvlače iz hrama u Studiumu, Andronik I, iščupane brade, izbijenih zuba i jednog oka iskopanog, a ruku odsečenih, i iščerečen na Hipodromu, prizori su o kojima nije prijatno razmišljati. A li nijedna ljutita gomila ne seća se da bude blaga. * 8

1 fbiđ., 411—12.8 Nikita, 738—9.

218

U svojim mimijim trenucima Vizantinci su bili manje svirepi. Staza do prestola Često je bila posejana leše- vima, ali ne uvek. Kazna koju su vlasti najviše volele da primene, bilo je zatvaranje u manastir, kako bi se spasla krivČeva duša. Smrtna kazna retko je primenjivana. Sa- kaćenje, uobičajena kazna za zločin, i ako užasava modemashvatanja, bila je čovečnija zamena za smrt; i možda je bila bolja nego zatvor ili novčane kazne koje bi ostavile zločinca u bedi. Imalo je mnogo prilika kada je milost vlasti ublažila čak bogato zasluženu kaznu. Carica Teo- dozija nije dopustila da Mihajlo Amorijan bude živ spa- Ijen, iako je stvarno bio osuđen zbog izdajstva njezinog

Lava V1. Odmerene kazne zaverenicima Dukama 913. godine smatrane su kao preterane zato što je više zavere- nilra smaknuto* *; a svak je žalio zbog strasti Konstantina V III za oslepljivanjem, čak i kada su žrtve bile poznati prestupnici. On je međutim oslepljivanje smatrao za blaže od smrtne kazne3. U zadovoljstvima, upoređenje sa Jtimljaninom ispada mnogo povoljnije za Vizantinca. Nije bilo bacanja ljudi lavovima u Hipođromu; i trke bojnih kola a ne gladijatorske borbe, predstavljale su najomilj nija zabava. Dobrotvome organizacije, sirotišta i bolnice nisu znaci naroda bez srca. Izgleda da su vizantijske mane mnogo više bile nestalnost i nedostatak lične lojal- nosti, jetkost i nemilosrdan cinizam, zbog čega čak i naj- liČniji među njihovim piscima Psel, Ana Komnena ili Phrantzes, izgledaju nekako neprivlačni. Oni su nisko cenili ne ljuđski život, nego ljuđsku prirodu.

A li Vizantinci su imali mnoge dobre osobine. Oni su se ponosili svojim carstvom i svojom civilizacijom. Voleli

učenost i lepotu. Držali su se svojih intelektualnih ukusa čak do snobizma. Obrazovanje, a ne rođenje, davalo

1 Genezije, 20.* Nastavljač Teofana, 385.• Zonara, III, 570.

219

je pristup u vizantijsko društvo. Nekulturnost Romana Ii njegovih prijatelja bila je prezirana u najboljim krugo-vima, dok je patrijarh Nikita u jedanaestom veku bioismejavan zbog svog slovenskog naglaska1, a državnikMargarit izložen je nepoštovanju u trinaestom zato što je-govorio grubim seljačkim glasom1 2 *. Vizantinci su imalidobro mišljenje o visoko obrazovanom duhu koji je mo-gao fino da se izražava i citira klasike; a mnogi od njih suto i postizali. Njihova kultura nije njima bila potpuno do-voljna. Oni su bili strastveno zainteresovani i radoznaliza poslove svojih suseda, voljni da pozajmljuju iz nauke Arapa i razonođe sa Zapada.

Njihova ljubav prema lepoti išla je čak i dalje. Ljud- ska lepota njih je privlačila. U sedmom veku vojnici su želeli da postave za cara nekog Jermenina, Mizizija, zato što je bio lep8. Nemogućnu caricu Zoju spasao je od pre- zira njen izgled4. Čak i kada je imala šezdeset godina, sa svojom zlatnom kosom, besprekomim tenom i jednostav- nom belom haljinom ličila je na devojku, izazivajući ve— liko divljenje. Oni su volili lepe prizore. Vrtovi, parkovi i cveće očaravali su ih — vrtovi Digenesa Akrite opisani su sa stvarnim oduševljenjem, a svoje manastire podizali su na mestima sa najlepšim izgledom koja su mogli da nađu. Njihove zgrade, odeća, knjige, sve je to odražavalo- istu čežnju za lepotom ne sasvim ovozemaljskom. Za njih je lepota imala jedno unutrašnje zračenje. Ona je pomagala njihovom mističnom razmišljanju; ona je bila deo božje slave. Zivot je bio sumoran i ružan, ali vernik, gra— đanin u Svetoj Sofiji ili isposnik na Atoskoj gori, bio je daleko od svega toga. I arhitektura katedrale koju je čo- vek stvorio i božanska arhitektura Svete gore uzdizale su.

1 Glikas, 527—8.8 Akropolit, 130.* Teofan 352.4 Psel, ChTonographia, I, 102; II, 49.

220

ga iz običnog sveta i približavale ga bogu i pravoj stvar- nosti. Za Vizantinca lepota i vera su išle ruku pod ruku, na svoju uzajamnu korist.

Ovaj savez može se bolje razumeti ako se setimo pozadine vizantijskog života. Vizantinci su živeli u teškom nesigumom svetu. Preko granica krstarili su varvari, i <iesto oni bi grunuli preko provincija ili preko mora, a njihove horde stizale bi do kapija same prestonice. Stra- žarske vatre Hima, Persijanaca, Bugara, sve su one svetlu- cale pred gradom; brodovi Saracena i Rusa pokrivali su more ispod njegovih ziđova. Mnoga ratna sila, pre venecijanskih gusara i Turaka, nalazila se pred uspehom. U početku osmog veka bilo je naređeno da svaki građanin čuva pri sebi namirnica za tri godine, toliko je mnogo opasnosti vrebalo naokolo1.

Pritešnjen strahom i nesigumošću, Vizantinac nije mogao a da ne bude podozriv i da nema nerve koji lakoplanu i odvedu ga u bes ili paniku. On je neizbežno tražio utehu u preterano svetovnim stvarima, u jeđinstvu sa bogom i nadi u večni život. On je znao da je život žalostan. Jednostavan smeh i sreća pagana bili su izgubljeni. Vizan- tijska duhovitost bila je opora; njihov humor nalazio je svoj izraz u podsmešljivosti i sarkazmu. Zivot je zaista izgledao smešan. To veliko carstvo, poslednje utočište civilizacije u uzburkanom svetu, stalno se teturalo pred varvarima, i podizalo se samo da bi dočekalo novi napad. Vekovima je veliki Grad stojao neoskmavljen, simbol večne moći i bogatstva u očima stranaca. A li Vizantinci su znali da će jednoga dana doći kraj, da će jedan od tih napada da trijumfuje. Proročanstva ispisana širom Cari- grada, na stubovima ili u mudrim knjigama, govorila su istu priČu, o danima kada više nećebiti careva, poslednjim đanima Grada, poslednjim danima civilizacije.

1 Teofan, 384.

221

GLAVA IX

OBRAZOVANJE I UCENOST

Dobro obrazovanje bio je ideal svakog Vizantinca. Apaideuna, nedostatak obrazovanja uma, smatran je za nesrreću i smetnju i skoro kao zločin. Neprestane rugalice stvarane su o neznalicama — neotesanom caru Mihajlu II, žrtvi nebrojenih pogrdnih spisa1, Slovenu, patriciju Nikiti, kome se Konstantin V II pođsmevao*, filozofu Jovanu Italu, koji nikada nije izgubio svoj italijanski naglasak* * 3 4 i Konstantinu Margaritu, čiji je govor bio tako vulgaran — pomislili biste da je odrastao o ječmu i mekinjama*; dok pisci, kao Ana Komnena, neprestano hvale dobro vaspitan i znanjem ispunjen duh.

Pređmet i način obrazovanja nije se mnogo menjao u toku vizantijske istorije. Prvi predmet u kome je pou- čavan dečak, kada bi mu bilo oko šest godina, bila je gramatika ili „heleniziranje jezika” . To je uključivalo pored čitanja i pisanja, gramatike i sintakse u modemom smislu, znanje klasika i komentara klasika, naroČito Homera, čija su se dela učila napamet. Sinesius u petom veku govori o sposobnostima svog mladog nećaka da recituje Homera5

* Nastavljač Teofana, 49.* Konstantin Porfirogenet, De Thematibus, 54.* Ana Komnena, 133.4 Akropolit, 130.5 Vidi Baynes, Byzantine Empire, 151—2.

222

(učio je pedeset stihova dnevno), đok je u jedanaestom veku Psel, u ranoj mladosti, znao celu Ilijadu napamet1. Posledica toga bila je da je svaki Vizantinac mogao da pre- pozna citat iz Homera. Ana Komnena, koja ih je unela u svoju Aleksijadu šezdeset i šest, retko dodaje, ,,kao što Homer kaže” , jer je to bilo sasvim nepotrebno. I drugi pesnici bili su čitani i čak učeni, ali nijedan nije imao tako uzvišen i trajan položaj. Kad bi imao oko četmaest godina, đak je prelazio na retoriku. To je uključivalo tačan izgovor i studiranje autora kao Što su bili Demosten i mnogi drugi prozni pisci. Posle retorike dolazila je na red treća nauka, filozofija, i Četiri umetnosti, aritmetika, geo- metrija, muzika i astronomija; uz to su se mogli studirati pravo, medicina, fizika. Versko obrazovanje davalo se upo- redo sa svetovnim poučavanjem, ali je uvek bilo odvojeno a vršila su ga crkvena lica. Deca su temeljno učila Bibliju; pored Homera ona je giavni izvor aluzija i citata u vizantijskoj književnosti* *.

UČitelji su mogli da pripadaju školama ili univerzitetima ili da budu privatni profesori. Citavo pitanje ustanova za obrazovanje u Carigradu prilično je nejasno*. U ranijim danima carstva, prvu pouku u čitanju verovatno je davao neki kaluđer, ali đak bi uskoro pošao u neku ško- lu, gde je dobivao ostalo svetovno obrazovanje. Konstantin je osnovao školu u Stoi, a Konstancije ju je premestio na Kapitol. Julijan Apostata zabranio je hrišćanima da pre- daju na njoj; ali, iako je zabrana skinuta, glavni učitelji u petom veku izgleda da su bili pagani. Teodosije II postavio je u školi deset grčkih i deset latinskih gramatičara, pet

1 Psel. Chronographia, I, 55.* Vidi poglavlje o obrazovanju u Buckler, Anna Comnena,

165 i dalje.8 Vidi Brćhier, L'Enseignement Supćrieur a Constantinople u

Byzantion, vol. 3, 73—94; vol. 4, 13—28; Schemmel, Die Hochschule von Konstantinopel, passim.

223

grčkih i tri latinske soliste, dva pravnika i jeđnog filozofa. Skoli je bila pridodana biblioteka, koju je osnovao Julijan, i koja je imala 120.000 svezaka1. Ova je bila spaljena 476. godine za vreme Vasiliskove vladavine. Bilo je i drugih univerziteta van Carigrađa — u Antiohiji gde je predavao Libanius; u Aleksandriji, Dom Hipatije; u Bejrutu, gde se nalazile pravne škole; u Atini, slavan zbog svoje filozofije; i u Gazi, koji je bio slavan po svojoj retorici.

Posle Justinijana, škola jedva da je pominjana. Zna- mo da je on zbog svoje strasti za hriščanstvom i jedno- obraznošću zatvorio atinsku školu, konfiskujući imanja koja su joj bila zaveštana i zabranio da se uči pravo sem u Carigradu, Rimu i Bejrutu; a svi univerzitetski preda- vači trebalo je da budu hrišćani. Kasnije, u toku svoje vladavine, on je smanjio njihove plate. Govori se da je Foka konačno zatvorio univerzitet. U tami sedmog veka obrazovanje je bilo manje rašireno. U toku sledećih vekova de- čake su vaspitavali uglavnom privatni učitelji; i Teodor iz Stuđiuma i patrijarh Nićifor prvo su učili kod vlastitih gramatista, pa kasnije otišli u bogosloviju2. Ananije iz Si- raka (koji je živeo oko 600— 650. godine) učio je kod profesora u modi, Tihikusa iz Vizantiuma, koji je učio filozo- fiju u Atini a zatim se naselio u Trapezuntu, gde je njegova velika biblioteka još više privlačila učenike3. Ali, u međuvremenu, crkva je osvajala školstvo. Iraklije je osnovao školu pod patrijarhovom kontrolom u Halkopatriji, a postojale su škole pridodane manastiru u Studiumu, crkvi Četrdeset mučenika; velika škola pri crkvi svetih Apostola, gde je u jedanaestom veku davano opšte svetovno obrazo-vanje1. Cak i mladiće koji su išli u Trapezunt kod Tihiku- sa, vodio je tamo patrijarhov đakon. *

> Kedrin, I, 616.* Vita Theodori Studitae, M. P. G., vol. 99, 117; Ignatius, Vita

Nicephori, izd. de Boor, 170.8 Ananias of Shirak, prev. Conybeare, u B. Z. vol. 6, 572—3. 4 Psel, u B. G. M., vol. 5, 420.

224

Crkvena kontrola, delujući protiv širokog obrazovanja povećala je nesreće carstva. Svetovna učenost sa svojom paganskom prošlošću gleđana je s izvesnim podozrenjem. Pahomije u osmom veku ističe suprotnost istinske teološke nauke, profanoj nauci „koja vodi mnoge na pogrešan put”1, a patrijarh Nićifor upoređuje ovu poslednju sa Ha- garom a prvu sa Sarom1 2 *. Nevolje crkve za vreme ikono- boračkog perioda učvrstile su to nepoverenje. A li u devetom veku prilike su bile sređene i crkvene vlasti su postale manje podozrive. Bolji odnosi s Arapima naveli su na izučavanje islamske nauke. Nastala je velika obnova učenosti, iako je njezine pionire, Ijude kao Fotija i Jovana Gramatičara, stanovništvo smatralo za vrače. Ujak i ministar Mihajla III, Cezar Varda, osnovao je novi državni univerzitet u Magnauri. Profesor filozofije bio je glava — Oeconemicos didaskalos — sa profesorima gramatike, geometrije i astronomije pod njim. Lav Filozof, koji je predavao u školi crkve Četrdeset mučenika, bio je postavljen na to mesto*. A li jedna stranka u crkvi — neprijatelji uče- nog Fotija — još je ostala neprijateljski raspoložena; jedan Lavov učenik, neki kaluđer po imenu Konstantin, napisao je jednu zlobnu poemu protiv svog učitelja, izlažući opa-snosti helenizma, kako je nazvana paganska kultura GrČke4.

U đesetom veku autor Philopatrisa još je mogao da *grdi studente platonizma®, a Čak i u jedanaestom, starirat- nik Kekavmen mogao je da izjavi da je znanje Biblije, malo logike i teoretskog rasuđivanja sve što je jednom

1 Pahomije, u M. P. G., vol. 98, 1333.* Vtta S. Nicephori, M. P . G., vol. 100, 50—7.8 NastavljaČ Teofana, 189—92.4 U M. P. G., vol. 107, LX I—II.6 Vždi Eeioach, Cultes, Mythes et Relifflons, I, 383—92.

15 Vizantijska civiiizadja 225

dečaku potrebno1. A li za celo to vreme učenost je postajala sve rasprostranjenija. U stvari, pod Konstantinom VII dvor je bio skoro akademija za izučavanje istorije. Jedan svetac iz desetog veka, čiji su roditelji bili iz više ili srednje klase, poučavan je ,,da helenizira svoj jezik” , što se samo po sebi podrazumevalo, iako se zbog pobožnosti u ranoj mladosti posvetio teologiji. Ipak, univerzitet koji je osnovao Varda, kasnije je bio rasturen. Verovatno je to bilo delo Vasilija II, koji je mislio, kao i pisac Philopa- tris-a, da prevelika učenost nimalo ne koristi državi, pored toga što je velika rasipnost. Kada su Psel i njegovi savre- menici, rođeni početkom jedanaestog veka, želeli da se obrazuju, morali su sami da uče, ili da imaju privatne na- stavnike, ili da idu u crkvene škole1 2 3.

Car Roman III, koji se ponosio svojom kulturom, nije učinio ništa da ovo popravi. A li Konstantin IX, podstaknut očajnim stanjem pravnog znanja — skoro svi advokati bili su samouci, i to neđovoljno — osnovao je 1045. godine pravni fakultet, koji su bili obavezni da pohađaju svi prav- nici pre nego što bi mogli da se bave praksom; u isto vreme on je ustanovio katedru filozofije, koja je obuhvatala teologiju i klasike. Profesor prava, Nomophylax, bio je rektor toga univerziteta. Konstantin je postavio na to mesto jednog uglednog sudiju, Jovana Ksifilina, dok je Psel postao profesor filozofije. Izgleda da je ta organizacija trajala do 1204. godine. Mogućnosti obrazovanja bile su pove- ćane kada je Aleksije I ponovo osnovao škole uz sirotišta. Državni univerzitet i škole bile su neposredno pod carem. On je postavljao, plaćao i otpuštao učitelje i često vršio nadzor u razredima8, postavljajući pitanja i prisustvujući

226

1 Kekavmen, Strategicon, 46, 75.s Psel u B. G. M., vol. 5, 14, 91, 147.3 Neumann, Weltstellung des Byzantinischen Reichs, 67.

predavanjima — postoji portret Mihajla V II kako slušaPselova predavanja1. Sam Aleksije preporučivao je iznadsvega studiranje Biblije, ali pod Komnenima klasične nauke izučavane su kao nikada ranije. Međutim teško je rećido koje je mere obrazovanje bilo rašireno u društvu. Pe- snik bez para, Prodrom, studirao je gramatiku, retoriku, Aristotela i Platona, ali se žalio da su pijačni grubi akcenti proterali elegantan govor, a siromašni Ijudi nisu imali nikakvih biblioteka koje bi mogli da koriste1 2 * *. Stvamo, izgleda da je neđostatak biblioteka bio stalna teškoća. Od 476. godine nije imalo nijedne javne biblioteke. Manastiri i crkve često su imali svoje biblioteke, ali ako bi zbirka knjiga škole Svetog Hristodula u Patmosu bila tipična, one su bile uglavnom teološke. Od 330 knjiga u Patmosu, 129 ih je bilo liturgijskih, a samo 15 svetovnih8. Imalo je sigurno velikih privatnih biblioteka, u koje je bez sumnje bio dozvoljen pristup učenim ljudima; postojali su mnogobrojni pisari — uglavnom svetovnjaci, iako je bio izvestan broj kaluđera prepisivača — koji su prepisivali rukopise; lepe knjige bile su jedan od izvoznih predmeta Vizantije. A li knjige su ostajale skupe. U početku desetog veka, Are- ta, episkop iz Cezarije i bibliofil, platio je 4 nomizme — skoro 12 funti sterlinga moderne kupovne snage — za jedno dobro izdanje Euklida.

Pljačka iz 1204. godine poremetila je celu organizaciju školstva. Helenski pokret bio je na vrhuncu; Mihajlo Ako- minat upravo je bio otišao u Atinu, pun oduševljenja za njezinu klasičnu prošlost, a veliki teolog Evstatije iz Solu- na bio je redovno završio svoje komentare Pindara. Sađa su učeni Ijudi rastureni, njihovo bogatstvo nestalo a knjige propale u latinskom plamenu. Ipak, učenost je preži-

1 Neos Hellenomnemon, vol. 12, 241.2 Prodromus, M. P. G., vol. 133, 1291 i dalje, 1313 i dalje,

1419—22.8 Piehl, Etudes Byzantines, 307 i dalje.

15* 227

vela i uskoro se usredsredila oko izbegliekog dvora u Ni- keji. Tu se naselio učeni Vlemid. Njegov otac bio je lekar u Carigradu, a 1204. godine povukao se u Brusu. U haosu koji je usledio posle sloma, Vlemid je imao teškoća da na- đe učitelje, i na kraju je najviše naučio od pustinjaka po imenu Prodroma, u Bitinskim brdima, koji mu je predavao aritmetiku, geometriju i astronomiju. Godine 1238. obilazio je stari vizantijski svet skupljajući rukopise, naoružan preporukom nikejskog cara1. Zahvaljujuči uglavnom njegovim naporima, obrazovanje u Nikeji đostiglo je visok stupanj; Pahimer i Akropolita učili su i predavali tu; nikejski dvor, naročito pod caricom Irenom, ženom Jovana Va- taca, i njezinim sinom Teodorom, odano je štitio učenost. Irena je jedanput nazvala luđakom Akropolita zato što je rekao da je pomračenje prouzrokovao mesec koji je došao između sunca i zemlje, ali mu se kasnije izvinila, izjavivši svome mužu, koji joj je rekao da se ne brine — Akropolita je bio samo deČak — „nije ispravno primeniti takvu reč na čoveka koji iznosi naučne teorije”2. A li uprkos takvog držanja, izgleđa da nije bilo nikakve organizovane škole ili univerziteta u Nikeji. Verovatno da vlada nije bila u stanju da opremi nijednu.

Vreme Paleologa, kada je Vizantija polako ali očevid- no umirala, bilo je, u suprotnosti sa tim, najsjajniji period vizantijske učenosti. Obuzeti brigama, s mračnom buduć- nošću ispred sebe, Vizantinci četmaestog i petnaestog veka revnosnije nego ikada gleđali su unatrag, na slavu proŠIo- sti. Pisci kao državnik Teodor Metohit ili Nićifor Grigora, ili poslednje velike ličnosti, Gemist Pleton, Genadie i Visa- rion, bili su, i pored svih studija hrišćanskih teologa, duboko prožeti klasičnom naukom. Profesori iz tog vremena, Planud Mišopulos ili Triklinije dobro su znali filologiju i * *

228

1 Vlemid, Autobiography (izd. Teubner), 27 i dalje, 35 i dalje.* Akropolita, 68.

književnost. Hrisolor, čija je učenost zapanjila njegove učenike u Italiji, bio je nevredan predstavnik vizantijskog obrazovanja tog vremena. Zapadna misao bila je takođe proučavana. A na Akindina i Kidona uticala je skolastika Tome Akvinskog. Cak i u Solunu imalo je čitalačkih krugova u kojim se raspravljalo o najboljim latinskim delima, a Trapezunt bio je čuven zbog svojih astronomskih labo- ratorija. Njegovi učeni doktori, kao Đorđe Honijades i Đorđe Hrizokokes, studirali su u Persiji i doneli sa sobom tajne orijentalnog znanja1.

Da li je postojala ikakva državna škola pod Paleolo- zima, ne znamo. Grci iz celog sveta, naročito sa Kipra, još su neprestano voleli da dođu u Carigrad radi svoga obrazovanja* *, ali su verovatno morali da studiraju u privatnim akademijama raznih profesora. Crkvene škole verovatno su bile nastavljene, ali sada je njihov nastavni program bez sumnje bio ograničen na teologiju. Ipak, krug obrazovanih ljudi ostao je sigumo vrlo veliki i strani putnici bilisu duboko impresionirani čistotom grčkog jezika kojim je govorio smanjeni broj stanovnika grada uoči samog njegovog pada.

Ništa ne znamo o mogućnostima obrazovanja za žene. Bilo je mnogo učenih žena u vizantijskoj istoriji, od pro- fesorke Hipatije ili Atenaide, žene Teodosija II, koja je studirala sve nauke, pisala pesme i držala govore, do Ka-sije, pisca duhovitih himni, koju su njeni brzi, duhoviti od- govori stali prestola, ili velike istoričarke Ane Komnene i drugih obrazovanih princeza iz dinastije Komnena ili Pa- leologa. Bilo je sigurno žena lekara, a većina žena koje su se dopisivale sa poznatim piscima pisama izgleda da su bile valjano obrazovane. A li Pselova majka nije ništa uči-

1 Papađopulos, Skola u Trapezuntu (na grčkom) u Neos Poi- mćn, 1922.

* Vita S. Gregorii Sinaitis, izd. Pomlyalovski, passlm.

229

la, iako je to smatrala za nepravdu i smetnju. U vizantijskoj istoriji nigde se ne pominje nikakva škola za devojke. Možda je ispravno da se kaže da su devojke iz bogatih klasa dobivale približno isto obrazovanje kao i njihova braća, iako su ih pouČavali privatni učitelji kod kuće; ali u sred- njim klasama one su bile samo pismene i ništa viže1.

Učenost je smatrana kao izvanredno poželjna; ali veliki deo vizantijske učenosti izgleđa nam kao sirova ili čudna. Grčki jezik predavan je temeljno. Klasični autori, i prozni i pesnici, čitani su i cenjeni. Fotijeva Bibliotheca, njegov dnevnik čitanja za jednu godinu, pokazuje izvanredno širok obim koji se pružao od Herodota do Sinesiusa, s inteligentnim komentarima* 2 * *; dok je Ana Komnena dovoljno znala pesnike i citirala istoričare, iako pripisuje pesnikinji Safo jeđan stih koji se obično pripisuje Alkeju8. A li Vizantinci su imali nesrećnu strast za skraćivanje, po- boljšavanje i tumačenje. Kometas u đesetom veku ispravio je i izmenio interpunkciju u Homeru*, dok je Konstantin Hermonian u petnaestom skratio Ilijadu5; profesor Nikita u jedanaestom veku video je alegoriju u svakom stihu koji je napisao Homer6. Psel se ponosio da je obnovio šedograf- sku nauku, strašilo za Anu Komnenu — ona se sastojala u podrobnoj gramatičkoj analizi izabranih mesta u knjizi— uzdizanje gramatike iznad literature, po Aninom mi- šljenju — koja je bila još vrlo populama pod Paleolozima. Mošopulos je napisao mali šedografski rečnik7. Vizantinci su nalazili da je studiranje klasične grčke poezije teško

* Vidi Buckler, op. cit., 184.* U M. P. G.t vol. 103, 41 i đalje.* Ana Comnena, 415.* Greek Anthology (serija Loeb), vol. 5, 142.5 Krumbacher, Geschichte der Byzantini$chen Literatur, 845

i dalje.8 Psel, u B. G. M., vol. 5, 92—93.7 Vidi Krumbacher, op. cit., 591.

230

utoliko što su izgovarali prema pisanom akcentu, pa su morali da uce stari izgovor kako bi mogli ceniti metrikui ritam.

Studiranje latinskog jezika zamiralo je već pod Justi- nijanom, iako je njegov matemji jezik bio latinski. Do osmog veka „jezik Romana” bio je grčki. Skoro niko u Carigradu nije govorio latinski, dok u Rimu niko nije govorio grčki, čak ni u vreme Grgura Velikog. U devetom veku ni sam učeni Fotije nije znao latinski. Međutim, čak i pod Aleksandrom latinska slova još su upotrebljavana na kovanom novcu; a iskvareni latinski uzvici bili su izvi- kivani prilikom državnih ceremonija1. U desetom veku nastala je obnova latinskih studija, koja je bila istovre- mena s obnovom grčkih u Rimu — grČka hnšćanska imena kao Teofilakt i Teodora postala su modema u Rimu. Do petnaestog veka znanje latinskog jezika nije bilo neuobi- čajeno u Carigradu. Roman III govorio je latinski2; Psel je tvrdio da ga govori3, a znanje ovog jezika bilo je obavezno za profesore prava na univerzitetu Konstantina IX4. Pi- sma Aleksija I Monte Kasinu pisana su neverovatno lošim latinskim jezikom — možda su to bili grubi koncepti. Ana Komnena očigledno nije znala latinski, a sigumo ni njezin učeni nećak Manojlo I, iako je njegova majka bila Mađa- rica. A li njegova žena, francuska princeza iz Antiohije, znala je obadva jezika i uhvatila je jednog tumača koji je hteo da obmane Manojla5. Zbog latinskog osvajanja znanje latinskog jezika prisilno je bilo rasirenije; a pođ Pale-olozima, mnogi Grci, kao Lav Korintije, prevodili su grčka dela — uglavnom hagiografska — na latinski. * *

1 Konstantin Porfirogenet, De Ceremoniis, I. 370.* Psel, Chronographia, I, 32.* Idem u B . G. M., vol. 5, 492.* Neumann, op. cit., 67.* Nikita Honijat, 191.

231

Malo je drugih jezika proučavano1. Verovatno je bilo đosta znalaca hebrejskog jezika, a dvor je imao tumače za svoje diplomatske potrebe. U Carigradu je očigledno bilo dosta arapskih lingvista i Jermena koji su se sećali jezika svoga rodnog kraja. A li filozofi, kao sveti Cirilo, misionar, koji je sigurno znao hebrejski, sam naučio hazarski, i bio osnivač slovenskih studija, bez sumnje su bili retki. Vizan- tija je nasledila oholost stare Grčke u odnosu na varvarski svet. Ana se čak izvinjavala Što unosi gruba varvarska imena u svoju istoriju8. Ma kako da je bio radoznao, Vi- zantinac nije mogao da se prisili da smatra varvarske je- zike kao pređmet pogodan za ozbiljno izučavanje.

Isto tako i istorija teško da je bila premet izučavanja Naprotiv, sudeći po broju istoričara a joŠ više po popular- nim hroničarima i čestim izdanjima hronika, istorija je bila predmet širokog interesovanja. Vizantinci su voleli da čitaju o prošloj slavi carstva; a najomiljeniji hroničari po- Činjali su sa stvaranjem sveta, Adamom i Evom i uklju- čivali priču o Troji. Carevi i svetitelji iz prošlosti bili su živi pred njihovim očima. Jeđan od najuzbudljivijih trenutaka za vreme osvajanja Carigrada 1261. godine bio je kada je Mihajlo Paleolog našao u maloj kapeli, ispred zidina, telo svog prethodnika Vasilija Bugaroubice. Odavno preminuli car, usred ogromnog ođuševljenja, bio je ponovo zakopan1 * 3. A Konstantin XI, kada je Grad bio pred padom, mogao je da podstakne svoje sugrađane na konačan napor govoreći im o junaštvu njihovih predaka iz antičke Grčke i Rima4.

1 Ana pominje jednog Grka koji je znao normansko-franački (Anna Comnena, 343).

4 Anna Comnena, 164.3 Pahimer, I, 125.4 Phrantzes, 271—8.

232

Filozofija je uvek bila omiljen vizantijski predmet izučavanja. Crkveni oci poznavali su paganske filozofe i mnogo su dugovali neoplatonizmu. U sedmom i osmom veku opadanje znanja smanjilo je studiranje filozofije — iako je monah Kozma 710. godine čitao Aristotela i Pla- tona1 — ali u devetom nastala je obnova. Lav Filozof bio je naročito/privržen Aristotelu, ali pod njegovim pokroviteljstvom čitani su Platon, Epikur i neoplatonisti8. U jedanaestom veku nastaia je velika obnova studiranja platonizma, pod rukovodstvom Psela, iako je njegovo tvrđenje da je on u potpunosti ponovo uveo to studiranje bilo pomalo drsko*. Roman III i njegovi dvorani pokušavali su da razumeju Platona — bez uspeha, kaže Psel, a careva pred- stava o samom sebi kao drugom Marku Aureliju bila je dirljiva. Pselov savremenik Jovan Mavrop, episkop Evhai- te, bio je odan platonizmu1 * * 4, dok je Pselov učenik Jovan Ital, dozvolio da ga pitagorejstvo zavede u grubu jeres5. U idućem veku, Mihajlo Akominat voleo je više stoicizam nego aristotelizam6. Tada je studiranje grčke filozofije bilo usvojeni deo obrazovanja; pod Paleolozima često se studirala i zapadna skolastika. A li nijedan vizantijski filozof hije dao nikakvo ozbiljno originalno delo, izuzev poslednji među njima, Đorđe Gemist Pleton, poslednji veliki neo- platoničar — čijem je slobodnom mišljenju pomogla njegova ravnodušnost prema hrišćanstvu. Jer iako crkva nije osuđivala filozofsku učenost, često je bilo prilično teško kombinovati filozofski sistem sa pravoslavljem.

1 Vita S. Joannis Damasceni u M. P. G., vol. 94, 441.* Konstantinova poema u M. P. G., vol. 107, 61 i dalje.* Psel, u B. G. M., vol. 5, 508 i dalje.4 Psel, Chronographia, I, 147.5 Ana Komnena, 132 i dalje.* Mihajlo Honijat, Epistolae, izd. Lambros, II, 120—1.

233

Teologija je ostala nauka za sebe, pod kontrolom crkve. A li ona je bila vrlo složena nauka, i suptilnost i učenost velikih teologa, Jovana Damaskina ili Fotija ili Marka iz Efeza i Visariona, bile su ogromne. Obrazovani ljudi voleli su da se površno bave teologijom — Fotije mora da je stekao svoje ogromno znanje kao svetovnjak — naročito carevi kao vrhovni poglavari crkve; ali ovi carski amateri retko su bili dovoljno dobri teolozi. Isavrijanci su stvarno uvukli carstvo u strašne jeresi. Justinijan i Iraklije, uprkos sve svoje pobožnosti koja je bila za divljenje, bili su zavedeni na pogrešan put; a Manojlo I pravio se suviše mudar sa holosfirizmom1, dok su mnogi Paleolozi bili zavedeni greškama Latina. Čak i učeni Teodor Vatac pokazao je žalosno neznanje u pitanju dve vrste obožavanja, proslcunČsis i latreia2. Bilo je muđrije diviti se teologiji iz đaleka. Ana Komnena je osetOa duboko strahopoŠtovanje kada je videla da su omiljena štiva njezine majke dela Maksima Ispovednika, mistika iz sedmog veka* * 8.

Vizantijsko znanje matematike, pored svega što je to za njih bio izvor ponosa, verovatno nije prevazilazilo znanje starih Grka. U aritmetici njihovi nespretni brojevi bili su im smetnja. Grci su već bili uznapredovali, ukoliko je to bilo moguće, bez decimalnog sistema, upotrebom slova iz alfabeta umesto brojeva od 0 do 9. Ostalo je tek Arapima da dadu sledeći doprinos. U geometriji, iako su Arapi isto tako stuđirali Euklida, Vizantinci su pričali priče kako bi pokazali da oni bolje razumeju geometrijsko rezonovanje. Jedan učenik Lava Filozofa, koji je bio rob u Bagdađu, zaprepastio je mudrace na dvoru učenog kalifa Mamuna

234

1 Nikita Honijat, 278—284.8 Teodor Laskaris, Opera, izd. Festa, 99.8 Ana Komnena, 135.

svojim temeljnim poznavanjem ovoga predmeta1. Ali, Eu- klid je ostao, kao što je to bio do skorog vremena, granicaznanja iz geometrije.

Stari Grci ostali su neprevaziđeni isto tako i u ostalira granama znanja. Ptolomej je još vladao astronomijom; 4ok je Ana Komnena očevidno prihvatala doktrinu o obr- tanju nebeskih tela, sa zemljom kao središtem koncentrič- ne grupe globusa, da bi se objasnio svet — doktrinu koju je objavio Anaksimander u petom veku pre Hrista2. Bilo je povremenih pobuna protiv Ptolomejove teorije. Kozma Indikopleust pisao je svoje memoare o inđijskoj trgovini kako bi pomogao dokazivanju da je zemlja stvamo pravo- ugaona i ravna, kao soba u prizemlju, sa nebom kao tava- nom a rajem na prvom spratu — Mojsije je upotrebio taj plan za Tabernakl. Sunce je mnogo manje od zemlje i po noći ga zaklanja visoko kupasta planina na zapadnom kraju zemlje. Oko zemlje nalazi se okean, a iza njega, zemlja u kojoj su ljudi živeli pre potopa5.

Znanje geografije Vizantinaca bilo je dobro. Njihove mape nisu sačuvane — bilo bi nepravedno suditi o njima po mapi Palestine u mozaiku u Mađali iz šestog veka, iako i ova ima svoju vređnost. Značajno je da je Konstantin Porfirogenet pravio malo geografskih grešaka, iako je če- sto nejasan. Ana Komnena je puna obaveŠtenja, obično ispravnih, o važnim strujama i vetrovima; Aleksije I, pri- ča nam ona, dao je da se napravi mapa Jadranskog mora s obeleženim vetrovima4. Prirodne pojave nepotpuno su razumevane. Kekavmen pokušava da objasni grom i uviđa *đa su tresak i munja istovremeni5. Akropolita zna uzrok po-

1 NastavljaČ Teofana, 189 i dalje.2 Buckler, op. cit., 211 i dalje.2 Kozma, passim.4 Ana Komnena, 340.5 Kekavmen, Strategicon, 83.

mračenja sunca1. A li ove stvari bile su tako univerzalno shvatane kao upozorenja i kazne poslate ozgo — čak i Aleksije I, koji je stvarno verovao da kometa „zavisi od nekog prirodnog uzroka” , ipak je pitao za savet proroke kada se jedna pojavila — da je pravo objašnjenje izgledalo više moraino nego fizičko1 2.

U hemiji, veliki doprinos Vizantije bila je grčka vatra, zapaljiva tečnost koja joj je omogučavala da se dobiju bitke. A li tajna formule grčke vatre tako je strogo čuvana da nije mogla da postane polazna tačka đaljih eksperime- nata. U mehanici, praktični genije Vizantinaca imao je šire polje rada. Njihova arhitektonska dostignuća, naročito usavršavanje kubeta, bila su znatna. Oni su nastavili i razvili rimski sistem snabdevanja vodom i sistem kanaliza- cije, sagradivši nekoliko finih građevinskih objekata. Sa-

i igračke, lavovi koji riču i presto koji se uzdiže, Što je varvarima činilo dvor toliko upečatljivim, primeri su njihove sve veće mehaničke pronicljivosti.

Medicina je bila predmet koji je duboko zanimao V i- zantince. Medicinsko obrazovanje nikako nije biio ograni- čeno samo na buduče lekare, što je imalo za posledicu da su amateri, kao Psel i Ana Komnena, verovali da znaju isto toliko koliko i Članovi lekarskog staleža, dok je Ma- nojlo I bio u stanju da leči svoga gosta, cara Konrada3. Medicina je bila đobro opremljena profesija. Hipohondri, kao Roman III, nisu ništa radili a da ne pitaju lekare za savet4; ali Kekavmen kaže da su svi lekari stvama opasnost i da izazivaju bolest kako bi se obogatili. Uzmi biber za jetru i daj da ti se pusti krv tri puta godišnje, i ako si bolestan, lezi, posti i utopli se, i tada možeš da budeš bez,

1 Akropolita, 68.8 Ana Komnena, 308.* Conrad, Pismo Vibaldu, u Wibald, Epistolae, 153.4 Psel, Chronographia, I, 50.

236

lekara, kaže on1. Zdravlje i živci Teodora II sigurno su upropašteni suviše velikom medicinskom pažnjom1 2 *. A li uglavnom, vizantijska medicina bila je više za divljenje po svom zdravom razumu nego po svojim teorijama. Teorija nije napređovala dalje od Hipokrata. Njezina osnova bila su četiri životna soka u telu, krv, sluz, žuta žuč i cma žuč, i četiri stepena, suvo i vlažno, vruće i hladno; sve je zavisilo od njihovog pravilnog odnosa. Svi veliki vizantijski medicinski pisci, Oribazije, Ecije, Pavle Eginski, Simeon Set i Agapije Kritski, radili su na toj osnovi; a popularni dijetetički kalendari, koji su savetovali šta se može jesti u svako godišnje doba, bili su osnovani na grubom objašnje- nju četiri stepena. Glavno što su postigli, to je da su stvarali uslove za kostobolju, bolest koja je na žalost preovla- đivala u Vizantiji8. A li njeno lečenje izgleda da je bilo naj- razboritije za koje se sve doskora u Evropi znalo. Puštanje krvi i sagorevanje rana bili su možda prilično grubi i ne uvek srećni, ali kod kostobolje pravljeni su razumni poku- šaji da se iz tela odstrani kiselina; masaža je upotrebljavana; odmor i ravnomeme temperature propisivani su u toku bolesti, a trave kao lekovi korisno su davane4. Ana Komnena preporučuje redovnu vežbu kao predohranu od bolesti, možda time samo ponavljajući najbolje savremeno mišljenje — iako njezin izvanredno živ i tačan opis poslednje bolesti i smrti njezinog oca pokazuje jedno neuo- biČajeno interesovanje i dar za medicinu5. A li vizantijska medicina je najbolja u organizaciji bolnica. Ne samo da je vojska imala efikasno medicinsko osoblje, nego su i velike

1 Kekavmen, Strategicon, 53.2 Teodor Vatac, Epistola, No LXX.2 Jeanselme, Les Calendriers đe Rigime, u Mćlanges Schlum-

berger, I, 217 i dalje.* Buckler, op. cit., 215 i dalje.5 Ibid., loc. cit.

237

dobrotvorne ustanove imale vrlo efikasna bolnička odeljenja. U Bolnici Pantokratorovog manastira, koju je opre- mio Jovan II 1112. godine, leČilo je deset lekara i jedna lekarka, dvanaest pomoćnika i četiri pomoćnice, osam dodatnih pomoćnika i dve pomoćnice, osam slugu i dve slu- žavke, kao i tri hirurga i dva patologa za davanje dijagno- za u ambulanti. Manje bolnice bile su slično organizovane, u manjem obimu. Negovanje su stvamo vršili zdraviji ukućani ustanove — jer su bolnice bile uvek pridodane muškim ili ženskim manastirima ili sirotinjskim domovima. Koliko je bilo ovih bolnica, ne može se reći, ali pobožni carevi i plemići obično su opremali takve ustanove; pa iako je bez sumnje veliki broj prostog naroda patio nelečen u svojim straćarama, ipak je svak imao priliku da ode u bol- nicu. 2ene lekari verovatno su radile samo u bolnicama. Otmene gospođe obično su lečili evnusi; a evnusi su takođe bili lekari u mnogim ženskim manastirima1.

Iz svega ovoga, medicina je tipična vizantijska nauka. Ma kako velika i mnogo hvaljena ljubav Vizantinca prema teoriji i kultun, ta ljubav je bila sterilna. Ono Što se ne bi očekivalo, njihov genije ležao je u praktičnoj delatnosti.

1 Vidi Oeconomus, La Vie religieuse dans L ’Empire Byzan- tin, 193 i đalje; Petit u V. V., vol. 11, dodatak; prikaz Typikon-a u B. Z., vol. 8, 574.

GLAVA X

VIZANTIJSKA KNJI2EVN0ST1

Vizantijska književnost je ograničena slično kao i vizantijska učenost. Nedostajala joj je izvesna stvaralačka spontanost. Dok je vizantijski genije našao pun i veličan- stven izraz u umetnosti, u književnosti je cvetao samo u dve krajnosti, zagrobnom životu i praktičnom zdravom razumu. Samo u himnama i delima mistične predanosti, s jedne strane, i neposrednim istorijama i biografijama, s druge, vizantijski autori dostigli su veličinu. Ali, iako je Vizantija stvorila malo besmrtnih književnih uspeha, mogla se pohvaliti dugim nizom inteligentnih i sposobnih pisaca, koji su brojno daleko nadmašivali pisce ma kog sa- vremenog naroda.

Od ranih godina vizantijsku literaturu ometale su je- zične teškoće. Postojale su tri forme grčkog jezika poznate u Carigrađu: romejski, demotički grčki sa pijaca i kejova, ođsečan, nemaran jezik sa mešanim rečnikom i jednostav- nom gramatikom; grčki kojim su govorile obrazovane klase, jezik kojim su one pisale svoja pisma, u kome su reči *

* Vidi Krumbacher, Geschićhte der Byzantinischen Literatur, bitno đelo za ovaj predmet. On daje izdanja vizantijskih dela iz- datih do 1897. godine. Kasnija izdanja mogu se naći u bibliogra- fiji uz Dieterich-ov članak Vizantijska književnost u Catholic En- cyclopaedia, vol. 3, i u bibliografijama uz Cambridge MedievalHistorv, vol. 4.

239

naglašavane prema akcentima, a većina samoglasnika 1 diftonga stekle glas duge jote. Taj jezik menjao se s vremena na vreme; u jedanaestom i dvanaestom veku bio je đaleko srodniji klasičnom grčkom nego u osmom i devetom veku; odličan grčki jezik govorio se pod Paleolozima. Ko- načno, postojao je klasičan grčki jezik sa svojim starinski naglaŠenim izgovorom, i koji je svaki obrazovan čovek brižljivo učio. Covek od pera imao je da odluči koji će jezik da izabere. Do sedmog veka u prozi nije bilo mnogo teškoća. Gramatika i rečnik bili su samo malo iskvareni da bi se dobro pisalo, pa je to pisanje moglo da prođe kao kla- sično, ali u poeziji novo naglašavanje uslovljavalo je nova pravila prozođije, kojih su se pridržavali pesnici u šestom veku. A li klasični metri, naročito jambovi, pisani sa strogim obzirom na klasiČne kvantitete, stvarani su u toku celog života carstva. Hroničar Teofan u devetom veku prvi je pisac koji je jasno upotrebio govomi jezik, jednostavan ali ne mnogo elegantan, pun reči mešanog, latinskog, slovenskog i istočnjačkog porekla. Jedan vek docnije, Kon- stantin V II kompilirao je knjige na govornom jeziku, ali ovaj je bio jezik jedva malo razumljiviji starom Grku. Posle velike obnove klasike iz polovine jedanaestog veka, klasičan grčki jezik postao je skoro isključivo sredstvo iz- ražavanja svakog iole kultumijeg pisca, na štetu njegove slobođne individualnosti i samoizražajnosti; jer pisac je stalno pisao jezikom koji se ipak razlikovao od njegovog vlastitog. Vizantija nije dala nijednog Dantea koji bi ozakonio narodni jezik, zato što obrazovane klase nisu prima- le kao svoj, romejski, pjjpvi narođni jezik, koji im je stvarno bio skoro nerazumljiv, a govorni jezik obrazovanih je sprečen da se potpuno odvoji od svog antičkog uzora pre- velikim brojem klasičnih oživljavanja.

Proza je trpela manje nego poezija. Kada je Konstan- tin osnovao novu prestonicu, crkveni oci i posleđnji filo-

240

neoplatoničari još su stvarali dela u neprekinutoj kla- sičnoj tradiciji. Filozofi su postajali nejasni ili fantastični, ali ljudi kao Proklus i Porfirije još su bili snažni i elegant- ni pisci. Hrišćanski oci bili su na svom vrhuncu. Iako danas samo istoričar ili teolog proučava svetog Vasilija, svetog Grigorija iz Nise ili svetog Grigorija Nazianca, ipak grčka književnost može njima da se ponosi; jer praktična muđrost svetog Vasilija, mistična misao svetog Grigorija iz Nise i neobuzdani zanos Naziančev, izraženi su s izvesnom veličinom. Upoređen sa njima, Euzebije iz Cezareje, Konstantinov teolog-biograf izgleda pomalo grub, iako je bio pisac znatnih zasluga; ali propovedi Jovana Zlatoustog u sledećera veku predstavlja đeo najfinije retorske proze u grčkom jeziku. U istom veku pojavilo se anonimno delo za koje se tvrdilo da je od Dionisija Aeropagita, delo sa velikim uticajem na hrižćanstvo; to je bio pokušaj da se spoji neoplatonski misticizam sa hrišćanskim verovanjem, tako divno napisano na grčkom da bi se poverovalo da je iz prvog veka.

U šestom i sedmom veku još je bilo velikih verskih pisaca, kao Leontije Vizantijski i mističar Maksim Ispo- vednik, Čija su dela bila Ani Komnenoj teško razumljiva, iako je njezina majka sem njih malo šta drugo čitala. A li teologija je već postajala polemička i na neki način gubila svoju staru punoču. Veliki teolozi branioci ikona, Jovan Damaskin, Teodor iz Studiuma i patrijarh Nićifor, a kasnije, protivnik Rima, Fotije, suviše su zainteresovano prikupljali polemičke žaoke za svoja teološka dela da bi imali zamah ranih otaca. Posle Fotija teologija u Vizantiji ležala je uspavana preko dva veka, dok pod Komnenima nisu pro- cvetali veliki protivnici bogumila, Jevtimije Zigabena i humanisti teolozi kasnog dvanaestog veka, Jevstatije So- lunski i Mihajlo Akominat iz Hone. Pod Paleolozima izi- hastička polemika i spor sa Rimom dali su novi pođstrek

|6 Vizantijika civtiizacija 241

teologiji. Učesnici u polemici sa Rimom, Marko Efeski i Genadije, s jedne strane, i Visarion s druge, bili su uglavnom jalovi polemičari, ali iz isihastizma proizišla su neka od najboljih dela istočnog misticizma, dela Palamasa i Nikole Kavasilasa.

Šesti vek koji je video opadanje teologije, ugleđao je uzdizanje svetovne istdrije. Prvi veliki istoričar posle osnivanja Carigrada bio je Konstantinov biograf, teolog Evzebije iz Cezareje; ali se nijedan istoričar iz petog veka nije istakao. Sa Justinijanovim vremenom počela je nova era. Prokopije, iako je njegova Tajna istorija ogorčeni konglomerat ogovaranja, mora se, zbog opisa carevih ratova, svrstati kao jedan od velikih istoričara svih vremena, Nje- gov jezik je savršen, rasuđivanje jasno, a moć opisivanja živa. Njegov kasniji savremenik Agatije, i sam zaslužan istoričar, potpuna je suprotnost; on je bio pesnik i ljubav prema rečima ponekad je zamagljivala smisao njegovih dela. Justinijanova vladavina videla je takođe i početak nove vrste pisanja istorije. Jovan Malala iz Antiohije napisao je prvu od onih jednostavnih hronika, koje su obično počinjale od Adama i Eve i u kojim je uživao skromniji vizantijski čitalac. Malala je verski zanesenjak, rasplinut i često netačan, ali ipak uspeva da pruži korisna i živa obaveštenja o svakodnevnom životu svoga vremena i njegovo delo pokazuje prve ustupke govomom jeziku.

Glavni istoričari krajem šestog i početkom sedmog veka, vojnik Menander Protektor, sujeverni Evagrije i autor TJskršnje Hronike bili su dostojni naslednici Justini- janovih istoričara. A li posle njih, vizantijska istorija je ćutala dva veka, dok u početku devetog, monah Teofan nije napisao svoju dugu hroniku na narodnom grčkom jeziku. Teofan piše potpuno kaluđerski pristrasno, ali je za- držao svoje rasuđivanje i njegovo delo ostaje jedini pouz- dan autoritet za prethodne vekove. Njegov savremenik,

242

patrijarh Nićifor, nije tako veliki istoričar. On je želeo da njegova hronika buđe best seller, pa je u nju unosio ono što je smatrao da će zanimati čitaoce ili da će uticati na njihovo mišljenje u pozitivnom pravcu. Manja dela iz devetog veka, kao anonimni fragmenti o Lavu Jermeninu, pokazuju da tada istorija nije zanemarena; a u desetom veku ona je podsticana pokroviteljstvom dvora. Konstan- tin V II jako je želeo da Teofanova hronika bude produžena do njegovog doba, a kada njegov izabranik Genezije nije uspeo da izvrši zadatak na odgovarajući način, on sam je izđao kompilaciju poznatu kao Nastavljač Teofana, i dodao joj, pun takta i dobro pisan životopis svoga dede Vasilija I. Autori ove kompilacije uzeli su dobar deo iz đela manastirskog hroničara iz devetog veka Đorđa Monaha, i đela svetovnog hroničara sa početka desetog veka, Simeona Logoteta — pisaca koji su postavili bezbrojne probleme pred modeme vizantiologe. Konstantinova dela o administraciji i ceremonijama carstva, uprkos njihove velike isto- rijske vrednosti, jedva da su dovoljno doterana da bi se mogla uvrstiti u književnost.

Od tada je^niz istoričara i hroničara neprekinut, izuzev za vreme vladavine Vasilija II, cara koji je prezirao sve oblike književnosti. Od ovih su najvredniji pažnje Lav Đakon sa kraja đesetog veka, čija je istorija vremena u kome je živeo možda najbolje napisan primer vizantijske istoriografije — pametna i slikovita, pisana neposrednim neizveštačenim klasičnim stilom (iako Bugare naziva Me- zijancima a Ruse Skitima); Mihajlo Psel, u sredini jedanaestog veka, najmodemiji vizantijski pisac, ciničan, za- bavan, kulturan i osetljiv, ali hvalisav, neiskren i pomalo izveštačen; Mihailo Atalijat, Pselov savremenik, čije je poštenije pričanje koristan korektiv; car Nićifor Vrijenije i njegova izvanredna žena, porfirogeneta Ana Komnena, koja uprkos sve svoje opširnosti i samosvesti ostaje naj-

16* 243

veća žena istoričar; Kinam, manje raznovrstan ali nižta manje obavešten, hroničari Kedrin, Zonara i Glika; hronika prvog obuhvatila je raniju Skilicinu hroniku; hronika drugog pisana je sa izvesnim naporom da se pruži dobar stil, dok je hronika trečeg poučna i privržena nacio- nalnoj istoriji; Nikita Akominat iz Hone, istoričar pada iz 1204. godine, najčestitiji među vizantijskim istoričarima. Niz se nastavlja pod nikejskim carevima i Paleolozima — Đorđe Akropolita, Čije je delo obuhvatilo skono ceo trinaesti vek, do ponovnog osvajanja Grada; Đorđe Pahimer, strastveni teolog, koji je produžio istoriju carstva do 1308. godine i iz čijeg usiijenog jezika, obaveznog za literate toga vremena, provejava istinski duh i spontanost; Nićifor Gregora, koji je počeo svoju istoriju sa 1204. godinom, ali se stvamo usređsredio na svoje vreme (1320— 1359); car Jovan Kantakuzen, čija je apologija, uprkos njene pristra- snosti, pouzđano i dobro pisano delo; i konačno istoriČari smrtne agonije carstva, Halkokondil, Sfrances, lojalni dvo- ranin, jednostavni Duka i Kritovul, Turčin po osečanju, a po stilu izvanredan podražavalac svoga heroja Tukiđila.

Vizantijski istoričari mogu se povoljno uporediti sa istoričarima ma kog naroda sve do modernih vremena. Po stilu, oceni, tananosti i kritičkoj sposobnosti oni daleko nadmašuju svoje savremenike na zapadu. Oni su pažljivo prikupljali pođatke i proučavali đela svojih prethođnika. TJ stvari, Skilica počinje svoju hroniku kritikom svih isto- ričara posle Teofana — neki su suviše pristrasni, drugi sa previše uskim ciljevima ili vidicima.

Srodni istoričarima ali daleko mnogobrojniji bili su biografi. Oni su skoro svi hagiografi. Otkako je Atanasije napisao Zitije svetog Antonija, teško da ijedan isposnik, ijedno ugleđno crkveno Iice nije postalo predmet kakvog žitija, obično različitog po vređnosti, što je zavisilo od ugleda heroja. Postoji malo žitija svetaca iz ranijihveko-

244

va, izuzev nekoliko kratkih zivotopisa koje su napisali Cirilo iz Skitopolisa u šestom i Leontije iz Napulja u sedmom veku, ali tek ikonoborački progoni dali su prvu obilnu žetvu biografija. Skromni mučenici borbe za ikone, ortodoksni patrijarsi, čak i sama pobožna carica Teodora, imali su svoja žitija koja su napisali odani poštovaoci. Uskoro se pojavljivalo sve više i više žitija; biografi ,su pisali o stilitima, ženama koje su njihovi muževi tukli, kao i episkopima i patrijarsima. Neka od tih dela imala su veliku književnu vrednost, kao fragmentamo žitije patrijarha Jevtimija ili životopis svetog Simeona Malog, iz jeđanaestog veka, od Nikite Stetata, koji za đogađaje koje iznose daju izvore, igumaniju Anu i druge svoje prijatelje1. U desetom veku većinu hagiografskih žitija sakupio je Simeon Metafrast i sredio ih kao menologium. On međutim nije uvek bio pažljiv pri sređivanju; u žitiju svete Teoktiste zadržao je jedan odlomak koji je govorio da je slava carstvu umrla sa Lavom VI, što je toliko na- Ijutilo Vasilija II da je pokušao da uništi čitavo izđanje8. Posle jedanaestog veka hagiografije su postale nešto ređe. Manje biografije davane su u posmrtnim govorima, koje bi prijatelji đržali nad grobom ugleđnog pokojnika. Mnogi od ovih govora koji su se sačuvali, kao govor Teodora iz Studiuma o njegovoj majci, episkopa bibliografa Arete iz Cezareje o patrijarhu Jevtimiju, ili mnogi koje je održao Psel, o njegovoj majci, pravniku Ksifilinu, državniku Lihudu i patrijarhu Mihajlu Kerulariju, izvanredna su dela retorske

Autobiografije i memoari su ređi. Jeđnu Čuvenu auto- biografiju napisao je Nićifor Vlemid, veliki mudrac rđave naravi Nikeiskos carstva. Istoriie Psela i Jovana Kanta- * *

1 Primera radi, Vita S. Symeonis Novi Theologii, 160, 162.* Kekelidze, Simeon Metafrast u đurđijanskim izvorima (na

ruskom), u Publi/cacijama Kijevske akademije, I, 172—91.

245

kuzena skoro su memoari; a njima se moraju dodati Jovana Kamenijata, opis pustolovina prilikom Sciracenske pljačke Soluna 904. godine, dobro pisana, živa i strašna priča jednog tvrđoglavog sveštenika neznalice, kao i dela starog vojnika Kekavmena, priprosta, snažna zbrka saveta i anegdota uzetih iz iskustva, njegovog vlastitog, njegovih prfjatelja i njegovih predaka.

Van ovih kategorija malo je vizantijskih proznih dela od neke važnosti. Ima nekoliko polunaučnih poluopisnih rasprava, kao ona Kozme Indikopleusta i raznih vojnih, pravnih i administrativnih priručnika, stručno i jasno pi- sanih. Bilo je nekoliko opisnih dela, kao De Aedificiis od Prokopija, Patria, izveštaj o spomenicima u Carigradu, tradicionalno i pogrešno pripisivan Kodinu; ili mala knjiga Nikite Akominata o statuama koje su uništili Latini 1204. godine. Bilo je enciklopedijskih dela, kao Lexikon od Svida, čestih komentara klasika, lli dragocena Fotijeva Bibliotheke, kolekcija kritičnih prikaza klasičnih i vizantijskih proznih autora koje je on pročitao u toku jedne godine. A li sva ova dela, iako pisana sa izvesnim stilskim pretenzijama, bila su po svojoj glavnoj nameri pre didak- tična nego literarna. Cak i satira je ostala retka. Imalo je nekoliko pseudo-Lukijanskih dijaloga, kao Philopatris, značajniji Timarion i Mazarisova poseta paklu — prvo delo duhovit proizvod dvanaestog veka, koje sadrži sliko- vit opis velikog godišnjeg sajma u Solunu; drugo, ponešto teŠko delo iz četmaestog veka.

Vizantijski roman jedva da je postojao. Ima jedna ilidve prozne romanse na narodnom jeziku, kao Sintipas filozof koju je Mihajlo Andreopulos preveo sa sirijačkogjezika oko polovine dvanaestog veka i Stefanit i Ihnilat,koju je nešto ranije s arapskog preveo Simeon Set; oba-dve osnovane na indijskim pričama — Knjizi sedam mud-rih učitelja i Ogledala prinčeva. A li jedini veliki vizan-

246

tijski roman bila je religiozna i moralna romansa Varlaam i Josajat — isto tako priča indijskog porekla, ali sa budi- stičkom teologijom pretvorenom u hrišćansku. Ta dobro pisana, iako duga priča, koja bi mogla lako da bude delo njenog tradicionalnog autora Jovana Damaskina, bila je, ne nezasluženo, jedna od najčitanijih knjiga u srednjem veku na Istoku.

Ali najplodnija grana vizantijske prozne literature su pisma. Postoje obilne zbirke, mnoge- još neobjavljene, prepiske ugleđnih poznih Rimljana, careva, patrijarha, episkopa i državnika, ođ velikih crkvenih otaca iz četvr- tog veka do dvorskih muđraca četmaestog i petnaestog — od svetog Vasilija ili svetog Jovana Zlatoustog do Nići- fora Gregore ili Genadija. Neka među pismima su stvarna državna dokumenta, drugasebave administracijom crkve, bezbrojna su pisma kojima se izražava sažaljenje i bodre- nje kao i lična piskaranja o savremenim događajima ili ogovaranja. Duža pisma pisana su pažljivo, obično bogatim, retorskim stilom; kratka su često jednostavna, neposredna i prisna. Kao velika literatura pisma su sigurno nevažna, ali ona skoro sva pokazuju vizantijski dar za praktično izražavanje; a mnoga imaju, kao pisma ambasadora Lava Kerosfakta sa kraja devetog, ili Nićifora Gre- gore iz četmaestog veka, veliki društveni značaj, dok je, u istorijskom pogledu, potorpstvo beskrajno zahvalno Vi- zantincima zbog njihove revnosti i brižljivosti u pisanju pisama.

U poeziji je vizantijski nedostatak stvaralačkog knji- ževnog genija očigledniji. Broj vizantijskih pesnika relativno je mali, pa iako su ukus i kultuma svest Vizantinaca čuvali nivo njihovih pesama od suviše niskog pada, ipak su taj ukus i ta svest spojeni sa jezičkim problemom od- stranili spontanost i svežinu. Samo je religiozna poezija

247

uspela, kroz istinsku snagu vizantijskog verskog osećanja, da se probije kroz ovu prepreku i dostigne do veličine. Njena forma, kao i vera koju je slavila, došla je sa sirijskog istoka.

Bilo je pesnika među crkvenim ocima iz četvrtog veka, od kojih se naročito isticao Grigorije Nazianski. U petom veku, carica Evdokija, žena Teodosija II, bila je pesnik himni ne malih dostignuća, ali klasično obrazovanje koje joj je đao- otac, paganski profesor Leontije, izbi- jalo je na štetu njezine verske iskrenosti. Najveći vizantijski pisac himni živeo je u šestom veku, đakon Roman, pokršteni Jevrejin iz Bejruta. U akrostihovanim strofama čiji različiti ritam, osnovan na naglasku, izgleda složeniji nego što je u stvari, često koristeći dijalog koji je, kao i refrene, trebalo pevati antifonalno, Roman postiže kombi- naciju jednostavnosti jezika i veličanstvenosti mašte ne* prevaziđenih u religioznoj poeziji. Skoro u isto vreme napisan je Acathistus, velika anonimna himna u slavu Bogorodice. Drugi značajan religiozni pesnik u Vizantiji, takođe Sirijanac, Jovan Damaskin, bio je više mističar — Roman se više interesovao slavom Boga, veličinom suprotnosti između njegove veličanstvenosti i njegovih patnja — ali u Jovanovo vreme jednostavnost je nestajala. NeŠto pre Damaskina, Anđrija, arhiepiskop Krita, uveo je nov oblik religioznog pesništva, kanone, pesme raznih metara poređanih u dugu celinu. Jovan se ođlikovao u toj umetnosti, na štetu svoje poezije; a ta umetnost upropastila je delo njegovog savremenika Kozme Jerusalimskog. Kaluđe- rica iz devetog veka, Kasija, odbačena kandidatkinja za ruku cara Teofila, tipičan je đocniji pesnik himni. U njenim himnama ima izvesnog osećanja lepote, originainosti i stvame pobožnosti, ali se one čitaju više kao izveštačena dela nego kao izlivi spontanog osećanja. Svi pesnici kasni- jeg carstva, Ijudi kao Jovan Mavrop u jedanaestom, i

248

Teodor Metohit u četrnaestom veku, pokazuju slično, pre akademsku nego eraocionalnu inspiraciju. A li toliko vizantijskih himni leži još neobjavljeno u evropskim biblio- tekama, da nije nemogućno da istraživanje može da ot- krije još i nekog drugog velikog religioznog pesnika. Reli- giozna drama Christus Paschon, nekada pripisivana Gri- goriju Nazianskom, ali čiji se postanak sada ocenjuje u vremenu između četvrtog i dvanaestog veka, ponešto je zamomo delo u jambovima; a u pojedinim trenucima ono dostiže emodonalne visine; neki njezini delovi su kopije Romana Himnodiste ili ih je on sam kopirao1.

Vizantijski pisci himni komponovali su sami muziku, koja ostaje, pored tradicionalnih narodnih melodija, jedina vizantijska muzika koja se sačuvala. I stara vizantijska muzička notacija i usavršena okrugla notacija, uvedena u trinaestom veku, još su do izvesne mere predmet spora. Muzika himne bila je modalna i antifonalna po formi, a kao i sva pravoslavna crkvena muzika, himne su se pevale bez muzičke pratnje* *.

Dok su vizantijske himne uzele oblik kanona, vizantijska svetovna poezija varirala je između tri glavna metra, klasiČnog jamba, obično ograničenog na epigrame, dvanaestosložnog jambskog trimetra i takozvanog politič- kog stiha, petnaestosložnog troheja, koji je počinjao bez naglaska. Zbog onoga što je nazvano objektivan stav vizantijskih pisaca, lirika nije cvetala. Najveće približava- nje lirici bilo je u epigramu, u kome su el^gancija i rafi- niranost vizantijskog liČnog osećanja našli svoj najpogod- niii izraz. Đorđe iz Pisidiie u sedmom veku, začetnik

1 Vidi Cottas, Le Thć&tre d Byzance, 197 i dalje. Gospođa Cottas veruje đa je Nazijanac autor.

* Vidi članke Tillyard-a u B. Z., vol. 20, 24, 25, 31. Društvo Magna Graecia Bizantina Society iz Rima uskoro će objaviti zna- čajno delo o vizantijskoj muzici koje su kompilirali kaluđeri iz Grottaferrata.

249

jambskog trimetra, pisao je epigrame, neke neumereno duge, o glavnim događajima svoga vremena. Teodor iz Studiuma napisao je niz živahnih epigrama o događajima iz manastirskog života, a Kasija, sa puno duha, više polu- religioznih epigrama. A li epigrami su dostigli vrhunac u desetom i jedanaestom veku. Ne samo da je tada kompi- lirana Palatinska antologija, čiji su najveći deo sačinjavali radovi vizantijskih autora, nego su savremeni epigrama-tičari bili mnogi od najsposobnijih vizantijskih pesnika, KonstantinHz Rodosa, Jovan Geometar, Hristifor iz Miti- lene i Jovan Mavrop. Kasnije, epigram je opao; ni Teo- dor Prodrom pod Komnenima ni Manojlo Fil pod prvim Paleolozima nisu pisali pesme sem onih koje su imale samo istorijsku vrednost. Epigram se povremeno pretva- rao u deskriptivnu poeziju, pesnički oblik u kome je opet vizantijski pesnik nalazio lak izraz. U opevanju slave Carigrada pesnici su osećali neku vrstu poštovanja zbog kojih su njihove himne odisale iskrenošću. Opis Svete Sofije od Pavla Silentijarija i opis mozaika crkve svetih Apostola od Konstantina iz Rodosa pisani su sa stvamim osećanjem veličanstvenosti i strahopoštovanja. Užas ituga dali su nešto od iste snage pesmama Jovana Geometra o nesrećama koje su zadesile carstvo u drugoj polovini desetog veka. A li veliki broj vizantijskih poema dosadan je proizvod đidaktičnih namera; filoloŠka dela Jovana Cecesa ili astrološka dela Jovana Kamatera, obojice pisaca iz dvanaestog veka; naučna dela Manojla Fila; dvorske poeme, kao molbeni stihovi koje je Teodor Prodrom upu- ćivao raznim članovima dinastije Komnena, epitafi, puni takta, koje je pisao Teodor Metohit o raznim preminulim prinčevima Paleolozima; servilni opis Teodosija Đakona svih ratova Nićifora Foke. Epska poezija praktično je prestala s Egipćaninom Nonom, poslednjim autorom koji je upotrebljavao heksametar i koji je napisao početkom

250

petog veka fantastičan ep o putovanjima Dionizusa u In- •diju, a posle svog prelaska u hrišćanstvo, još jedan ep lcoji je bio nesumnjivo staloženo parafraziranje jevan- đelja Svetog Jovana. U Četrnaestom veku, Đorđe Lapit napisao je dug alegoričan ep, ali zbog moralnog i didak- tičnog tona, samosvesti i zamomog stila on je izvanredno težak za čitanje.

Jedina stvarno dobra duga poema stvorena u Vizan-H ji pripada kategoriji popularne romanse. Dobar deo vizantijske narodne poezije je nedoteran. Takozvana Pro-ročanstva Lava Mudrog jedva da zaslužuju ime stiha; rogobatno stihovane hronike Manase i Efraima (pisana u dvanaestom, ođnosno četrnaestom veku) ne mogu ni tako da budu opisane. A li romanse ponekad pokazuju stvaran život i snagu. Negde u desetom veku pojavio se, u poli- tičkom stihu, dug populami ep u deset knjiga koji je pri- Čao o životnom putu jednog ratnika na istoČnoj granici, Digenisa Akrite. Taj ep često je upoređivan sa Chanson de Roland. Zapadni ep je možda dramatičniji, ali po sjaj- nim opisima i delikatnosti svoje psihologije, Digenis Akri- tfi H/acVraino delo: može se s Dravom tvrditi da ieto najsjajnija Chanson de geste koja je ikada napisana. Nijedna kasnija romansa nije đostigla visinu Digenisa Akrite. Obnova klasicizma u jedanaestom veku uzela je stare grčke romanse kao uzor, s jedne strane, a s đruge strane, zapadne viteške romanse postale su poznate. Posle- dica je bila da je vizantijska Chanson de geste postala samosvesna. Romanse iz đvanaestog veka kao Kalimah i Hrizorhoe ili Beltandrus i Hrizanca pisane su u veštačkom pokušaju na zapadnjačke teme, a na klasičnom jeziku, dok su se čak i pesnici iz Carigrada, kao Teodor Prodrom i Jevstatije Makrebolitis, okušali, neuspešno, u stihova-nim ljubavnim pričama. Bilo je popularnih prerada francuskih romansa — Flore et Blanche-fleur pojavila se kao

251

Florije i Placiaflora, a Roman o lisici dao je na isfcokumnogobrojno potomstvo poema o životinjama. A li u poslednjim godinama carstva pojavili su se novi tipovi po-pulamih poema. Rodske ljubavne pesme iz četrnaestogveka stvorile su vrstu erotične poezije i neke od ovih pe-sama imaju spontanu draž i lepotu. Stvorile su se isto takopoeme koje su pevale velike tragične priče o opadanjucarstva — tužbalice o padu Carigrada, Atine i Trapezunta.U svojoj skromnoj iskrenosti one su labudova pesma v i-zantijske rafinirane literature.

Vizantijska književnost stoji po strani od glavnih svetskih književnih pravaca. Njezina ranija teološka dela, do dela Jovana Damaskina, imaTa su dubok uticaj na zapadnu misao; a njezina istorijska dela postavila su uzor pažljivog hroničarstva, kojeg su se Sloveni, a naročito Rusi, jos dugo držali. Ipak, pre zbog konzervativnih nego zbog stvaralačkih dela vizantijske literature, potomstvo joj je zahvalno. Vizantijskim piscima dugujemo dug ne toliko mnogo zbog njihovih pravih trijumfa koliko zbog toga što su sa Ijubavlju sačuvali tolika mnoga blaga klasične pro- žlosti, i klasičnu tradiciju filozofije, spekulacije i radozna- losti- Pa ipak, u himnama, i istoriji, i jednom velikom populamom epu, ovi triiumfi su ostvareni.

252

GLAVA XI

VIZANTIJSKA UMETNOST*

U literaturi, vizantijskom geniju možda je nedostajala stvaralačka snaga i originalnost. U umetnosti, sasvim je drugačrje; bilo je u obilju i stvaralačke snage i origi- nalnosti. U svojim umetničkim delima Vizantija je svetu ostavila svoje najveličanstvenije zaveštanje.

Vizantijska umetnost je najistinitije ogleđalo sinteze koja je stvorila vizantijsku civilizaciju. U njoj mogu da se vide svi elementi, grčki, rimski, aramejski i iranski, u raznim proporcijama, ali uvek savršeno sločeni u celinu, i uprkos raznovrsnog porekla, u nešto jedinstveno i originalno. Ime vizantijski plašilo je modeme istoričare umetnosti. BaŠ kao što su politički istoričari sadašnjice skloni da carstvo brižljivo nazivaju istočno rimskim ili pozno rimskim, pre nego vizantijskim, tako je isto i njegovaumetnost prerušena u istočno hrišćansku ili rano hnšćan- sku. Takve predostrožnosti su nepotrebne, one čak navode i na stranputicu. Umetnost je bila bitno umetnost carskog Carigrada, koja je trajala u svojim osnovnim karakteri-

i Vidi Dalton, Byzantine Art and Archaeologv i East Chrts- tian Art; Diehl, Manuel d’Art Byzantin; Kondakov, Histoire de VArt Byzantin; Brćhier, V A rt Byzantin; Bayet, L’Art Byzantin; MiUet, V A rt Byzantin u Michel-ovoj Histoire de l’Art, vol. 1, 3 — sve opŠta dela. Za rani period vidi Strzygowski, Oripin of Chris- tian Art t Tyler, L ’Art Byzantin, vo l 1.

253

stikama dok god su carevi vlađali na Bosforu. Bila je to, po suštini, religiozna, ali ne i hrišćanska umetnost. Ona je pre proizvod onog religioznog vremena u kome je hriš- ćanstvo trijumfovalo. Njene karakteristike mogu se zapa- ziti u crkvenoj umetnosti pre Konstantina, ali su one isto tako bile viđljive i u umetnosti kojom je Dioklecijan nastojao da pomogne deifikaciju carskog veličanstva. Kon- stantin je spojio te dve religije, stvorivši od sebe božjeg namesnika, i, od tada, umetnost koja je slavila državu samim tim je slavila hrišćanskog boga; ali ona je bila nadahnuta dubokim, transcendentalnim, skoro mističnim osećanjem obožavanja, više nego posebnim simbolizmom hrišćanstva, što je ograničilo njezin uticaj na crkvenu umetnost.

Krajem trećeg veka grčko-rimska umetnost nijemogla da ide nikuda đalje. Stari grčki naturalizam, po-stavljen ukusno i sa pimo draži, bio je ulepšan u heleni-stičko doba, a to još i više pod Rimljanima, usavršavanjeihpojedinosti i obično povećanjem obima, što je od svakog umetničkog dela stvaralo jednu kolosalnu tour de force.Cetvrti vek doneo je reakciju sa istoka. Religije sirijskogili sirijsko-egipatskog porekla sve više su postajale popu-lame u celom svetu. Njihovi sledbenici bili su bitno ezo-terični i bitno nezadovoljni svetom; samozadovoljstvohelenističkog naturalizma bilo im je besmisleno. Njima jepriroda Često ružna i oni su bili spremni da se suoče sanjezinom ružnoćom. Oslobođili su se delikatnosti crtežai ravnoteže kompozicije; tražili su umetnost koja će im govoriti neposredno, bez kompromisa, koja će ih pre uz-buditi do snažne emocije, nego uljuljkivati u estetsko zađovoljstvo. Trijumf hrišćanstva neizbežno je značio pot- pomaganje ovog aramejskog shvatanja umetnosti. Isus nije mogao da bude predstavljen na isti način kao i Apo- lon. On je bio bog koji je strađao, veliki sudija, spasitelj.

254

Njegovi obožavaoci trebalo je đa ga osete odniah u jednoj od tih uloga; linije patnje, strogosti ili božanskog milo- srđa treba da budu istaknute na njegovom licu. Religija jezahtevala impresionizam nepoznat u grčko-rimskom svetu.

A li istok je dodao ovome još jedan elemenat. Novoshvatanje suverenosti đošlo je iz Persije, od Sasanida, sajednostavnijom i neposrednijom veličanstvenošću nego štoje bio rimski doterani sjaj. Ovom novom shvatanju utro je put mitraizam, iranska religija obožavanja sjajnogsunca. Mitraizam, ili mazdaizam iz koga je proistekao,imao je svoju vlastitu umetnost, ne prijatno naturalističkukao što je bila helenistička, niti emocionalno realističkukao što je bila aramejska, nego simboličnu umetnost mo-tiva, koja je došla, kako verovatno izgleda, sa visoravniTurkestana. Ta umetnost motiva i crteža već je uticalana aramejske umetnike Bliskog Istoka i na izvestan načinnadoknađivala njihovo zanemarivanje grčkog shvatanjakompozicije.

Nova umetnost, sastavljena od ovih elemenata, pojavila se na samom početku veka. Na statuama koje su predstavljale Dioklecijanovu tetrarhiju, portretiranje careva iz prethodnih vekova, kada je caru davan samo veli- Čanstven izgled kako bi se razlikovao od portreta nekog podanika, ustupilo je mesto bezličnoj i simboličnoj umetnosti koja je naglašavala ozbiljnu veliČanstvenost Rima suočenu sa varvarima. Hrišćanstvo je dovršilo taj pokret. Hrišćanski svet tražio je umetnost koja se neposredno obraća na osećanja, a ne umetnost tehničkog savršenstva. Baš kao što su i carske vlasti težile da se rimski suverenitet pređstavi kao simbol a ne da se taj suverenitet pri- kazuje sličnošću sa raznim prolaznim carevima. Heleni-stički umetnici, pošto su savladali svaku tehničku tajnu svoje umetnosti, suočili su se sa novim problemima kako da prilagođe svoju tehniku novom svetu. Verovatno, kao

255

što to rađe ralinirani ljudi, oni su đobrovoljno odbacili svoje staro detaljno razrađeno crtanje koje je pođražavalo život, sa njegovom pažljivom iako preteranom anatomi- jom i izvanredno veštom perspektivom, kao i sve svoje bogatstvo pojedinosti, da bi eksperimentisali sa novim gleđištima. U međuvremenu, dvor je pomagao primitiv- nog umetnika. On uopšte nije bio sposoban da koristi staru tehniku, upravo kada se rafinirani umetnik iste odricao i kada se potražnja za njom smanjivala. Tako je u četvrtom veku nastupila revolucija; a Carigrad se uzdigao kao nova prestonica estetskog sveta.

Međutim, iako je helenizam potučen, on nije umro. Njegova shvatanja i suviše su duboko užla u krv Grka. U vremenskim razmacima, tokom celog života Vizantijskog carstva, on se pojavljivao i vraćao vizantijsku umetnost ka starom naturalizmu.

Nova umetnost bila je neposredna, ali ne i jedno-stavna. Obožavanje, naroćito obožavanje cara, moralo jena neki način da bude veličanstveno. Svojim materijalimavizantijski umetnik postizao je potrebnu velelepnost. Vi-zantijski slikar, kada je mogao da bira, radio je radije umozaiku nego bojama na panelu ili svežem malteru. Caki pri slikanju na panelu on je upotrebljavao zlatnu poza-dinu; a 2lato je dominiralo i pri ilustrovanju rukopisa.Statue su bile isklesane u porfiru ili izrađene u bronzi,pozlaćenoj ili obojenoj. U tkaninama, svila i brokati izlatne Žice igrali su najveću ulogu. Ova ljubav premabogatim materijalima nije dozvoljavala da samo obim dajeđelu veličanstvenost. Ovi materijali bili su suviše retki isuviše skupi. Ukoliko Čitave finansije carstva nisu pristizale u pomoć, kao kada je Justinijan gradio Svetu Sofiju,koja je stajala, kako se pričalo, 320.000 funti zlata1, vizan-

1 To jest 345,000.000 zlatnih franaka (oko 14,000.000 funtister- linga) — očigledno veliko preterivanje (Izd. Teubner, 102).

256

tijski umetnik obično je radio fta objektima manjeg obima, i često u najmanjim delima, u cizeliranju steatita ili bareljefima u slonovači ili minijaturnim emajliranim plo- čicama, njegova umetnost dostizala je najsavršeniju rav- notežu, a bogatstvu materijala ili boja odgovarala je jeđnostavnost linija.

Razne grane vizantijske umetnosti otkrivaju različite odnose istočnjačkih i helenističkih elemenata. U slikarstvu i vajarstvu helenizam se neprestano ponovo pojav- Ijivao. Arhitektura međutim rano je našla svoju sintezu i prirodno se razvijala u svom sopstvenom pravcu.

Vizantijska arhitektura, zaista, predstavlja nešto posebno. U četvrtom veku izgledalo je kao da su slikari i vajari u tehnici učinili korak unatrag, dok je tehnička pronicljivost arhitekte stalno napredovala.

Glavni doprinos Vizantije arhitekturi je tajna urav-noteženosti kupole nad Četvrtastom osnovom, što je bilaposledica zahteva novog sveta. Baš u crkvenoj arhitekturimožemo najbolje posmatrati ovaj razvitak, jer su se samocrkve sačuvale u dovoljnom broju. Velikih svetovnih gra-đevina carstva nestalo je. Ranom hrišćaninu, kao i paga-ninu, jeđnostavna dvorana bila je dovoljna za molitvu.Njegova bazilika imala je isto tako jednostavnu unutra-Šnjost kao i klasični hram. A li postepeno, naročito učetvrtom veku, crkva je sleđila državni ceremonijalni ri-tual. Baš kao što su i nove dinastije careva — polubogova— zahtevale palate sa prestonim dvoranama, dvoranamaza oblačenje, gynaeceum za carice, tako je i crkveni ritualpostajao nezadovoljan jedinstvenom unutrašnošću crkava.On je zahtevao složenija rešenja, ne napuštajući jedinstvoplana. Kupola postavljena iznad sređišta bazilike imala jeza posleđicu podelu unutrašnjosti; ona je isto tako davala jači utisak veličanstvenosti. Ali, nastao je problem kakokunola da se Dostavi. Kunola iznad okruele erađevine,

17 Vij&tđl8ka đSiUtocija 257

kao kupola Panteona u Rimu, bila je odavno poznata ar-hitektima, ali ovde ju je trebalo postaviti iznad kvadratne osnove. Najjednostavniji način bio bi podupiranje, alil ovaj način rada ostao bi grub i mogao je dati elipsu. Do petog veka razvili su se načini građenja koji su više za- dovoljavali.

Sporno je da li su rešenje dali nomadi s Altaja — Irana ili italijanski arhitekti, jer ni jedna strana nije potpuno ubedljiva. Zajedno sa dvorom iščezla je kupola iz Italije i ponovo se pojavila pod carskim pokroviteljstvom u Carigradu. Još uvek ostaje neizvesno odakle po- tiče izvor inspiracije; arhitekti koji su usavršili ovu tehniku bili su Grci i Jermeni; Grci su bili traženi graditelji kod Sasanida u Persiji1. Postojala su dva načina zidanja. Ili su se mogli koristiti pandativi, trouglovi koji su se uz- dizali od svakog ugla četvrtaste osnove i povijali se tako da se sastanu u luku, ili potpomi lukovi, mali svodovi — apside koji su se pružali iznad uglova kvadratne osnove, ili je kupola bila iznad tambura, postavljenog na kvad-* ratnoj osnovi, ili je bila u ravni glavnih potpomih lukova. Pandativi su bili poznati i u vremenu pre Konstantina. Jedan rani primer postoji u Jarašu u Jordanu, a tragovi mogu da se nađu i u Maloj Aziji. U petom veku najčuve- niji primer bio je grobnica Gale Placidije u Raveni, u Sestom veku, Sveta Sofija u Carigrađu. Potpomi luk bio je nešto malo docniji izum. Verovatno je orijentalnog porekla, iako su prvi primerci kojim se može odrediti vreme s apsolutnom sigurnoŠću, italijanski; krstionica u Napulju i San Vitale u Raveni (šesti vek). A li u đesetom i jedanaestom veku on je dostigao svoj vrhunac u građevinama kao što su velika crkva i manastir svetog Luke u Foki.

1 Faust iz Vizantije, prevod Langlois, 281. Persijski general rekao je svojim vojnicima pre bitke s uđruženim Grcima i Jer- menima da zarobe što je mogućno više Grka, tako da bi ovi mogli da zidaju palate za Persijance.

258

U međuvremenu, bazilika je pretrpela izmene. Ipak su se mogla razlikovati dva osnovna tipa. Helenistička bazilika imaia je ravan drveni krov, tri ili pet brodova i galerije, a kasnije i gornji red prozora iznad bočnih brodova. Orijentalna bazilika bila je zasvođena, sa zidovima bez otvora. A li kupola je nametnula konstruktivne izmene. Pritisak na bočne zidove, severni i južni zid crkve čije su strane okrenute stranama sveta, zahtevao je njihovo pojačanje, a to naročito zato što se uvođenjem kupole te- žilo više za visinom nego za dužinom. Podupirači, koje su koristili arhitekti gotike, bili su strani vizantijskom duhu koji se oslanjao na klasične forme, tako da se pridržavao planova zgrada koje su po strukturi bile slične. Crkve sa samo jednom četvrtastom ili poligonalnom prostorijom, i kupolom prilagođenom kvadratnoj osnovi, postale su modeme. Tu se pritisak podjednako prenosio svuda unaokolo. U oktogonalnoj crkvi svetog Sergija. i Vaka u Carigradu (Kučuk Aja Sofija), sagrađenoj u početku Justinijanove vladavine, ovakav tip može se videti kao najbolji primer. Pobožnost i pronicljivost već su navele arhitekte da po- kušaju da podignu zgrade u obliku krsta. Postoje crkve tog oblika u katakombama, a grobnica Gale Placidije je u obliku ravnokrakog krsta sa kupolom iznad srednjeg dela. Justinijanova i Teodorina crkva Svetih Apostola u Carigradu, sa centralnom kupolom i kubetima iznađ svakog kraka, bila je usvojena kao savršen primer. Tu crkvu su kopirali graditelji Svetog Marka u Veneciji. Konačno, ta tri tipa, bazilika, četvrtasti oblik i oblik krsta, sjedinili su arhitekti Antemije iz Talesa i Isiđor iz Mileta u velikoj crkvi Svete Sofije1. Dugim redom stubova sačuvan je tip bazilike, ali osnova je praktično kvadratnog oblika, dok su bočna naprezanja primili poprečni brodovi visoko poduprti i krunisani polukupolama. Prva centralna kupola

1 Vidi Lethaby and Swainson, The Church of Saint Sophia.

17* 259

srušila se za vreme zemljotresa 558. godine, a druga, slično, 989. godine, dok je sadašnju kupolu sagrađio Jer- menin Tiridat, arhitekta velike jermenske katedrale u Aniju1.

Sveta Sofija ostala je vrhunac vizantijskih arhitek- tonskih dostignuća. Cak su je i Vizantinci smatrali kao takvu i dugo je koristili kao uzor. A li vizantijska arhitektura i dalje je napredovala. Postepeno, sigumo zbog istog problema spoljneg pritiska, razvio se tip poznat kao grčki krst. Ovde su poprečni brodovi visoki i poluoblu- často zasvođeni i, obično, kao i uzdužni brod i hor, sa niskim zabatima na krovovima; na uglovima krsta sme- štene su niske odaje, one na zapađnoj strani služile su kao bočna krila broda, a one na istočnoj bile su odvojene da bi poslužile kao mesto za pripremanje hleba i vina i kao mesto za đakone, kao što je to ritual iziskivao. Jednostav- nost i savršena stnikturalna ravnoteža plana čine grčki krst možda najdivnijim u arhitekturi.

Grčki krst verovatno vodi poreklo iz Jermenije. Arap- ska osvajanja povećala su važnost ove zemlje. Zbog ratova dalje na jugu, najsigurniji trgovački put između istoka i zapađa vodio je preko Jermenije i sve više Jer- mena tražilo je sreću u carstvu. Zbog svoga geografskog položaja Jermeni su lako primali ideje koje su dolazile i sa istoka i sa zapada, a bili su dovoljno pronicljivi da sa njima eksperimentišu. Ovaj krst pojavljuje se u Grčkoj krajem osmog veka, u Skiprou u Beotiji, provinciji kojaje bila u uskom dodiru sa istokom; najslavniji primer ovog tipa crkve bila je Nova crkva, koju je sagrađio Vasilije I u području dvora2. Ova crkva, koju su srušili Turci, bila je jedina veiika građevina u obliku grčkog krsta. Po pra- * *

260

1 Asoghic, History, prev. Dulaurier i Macler, II, 133.* Ebersolt, Le Crand Palais, 130—5.

vilu, vizantijske crkve bile su tada male. Težnja je bila usmerena ka ljupkosti i lakoći; jedino je visina bila pove- ćana. Počevši od šestog veka, trostruka apsida na istočnom kraju i trihora ili trolist ponekad su korišćeni da bi se dobio utisak manje masivnosti. Ovaj oblik crkve postajao je sve uobičajeniji. Stubovi su zamenili nosače koji su nosili kupolu, a i sama kupola mogla je da bude postavljena na visoki tambur. Polukupole mogle su da budu postavljene iznad krakova krsta; prave linije zabata bile su zamenjene krivinama. Kao posledica veza sa zapađom povremeno su uvođeni zvonici, sa zvonima koja su imala da zamene simandre, drvene gongove koji su pozivali ver- nike na molitvu. Grčki krst, tako razrađen i izmenjen, bio je i još ostaje osnova skoro cele pravoslavne crkvene arhitekture, ali on nikada nije postao tako uobičajen u Cari- gradu kao u provincijama, gde izgleda da su arhitekti uglavnom bili Jermeni.

0 oblicima svetovnih građevina teško je govoriti, jer ih je preostalo vrlo malo. Dvorane u dvorovima, kao Hrisotriklinus ili Trikonkus u Velikom dvorcu, imale su oblik savremenih crkava sa kupolama, apsidama, nartek- sima i trolistima1. Idealna poljska kuća Digenisa Akrite imala je tri kupole, a glavna soba za primanje bila je u obliku krsta2; u starim kućama Fanara mnoge sobe i danas imaju apside i često troliste. A li kuća kao celina nije mogla da ima jedinstvo crkve. Veliki dvorac, u stvari, bio je konglomerat dvorana, galerija, crkava, kupatila, pro- storija za gardu, oružnica, biblioteka i nizova apartmana i muzeja, sve to podignuto bez jedinstva plana, u tri glavne grupe. Stambena prebivališta su obično dvospratna i glavne sobe su na prvom spratu. Sobe u prizemlju su niŽe, i vrlo često s izgledom na arkade prema unutrašnjem dvo- *

1 Ebersolt, Le Grand Palais, 77 i dalje, 110 i dalje.* Digenis Akrita, 226 i dalje.

261

rištu. Zgrade su bile retko više od dva sprata, izužev vojnih kula. Palata Digenisa Akrite ponosila se sa četiri sprata1, ali sve što je bilo u vezi sa njim moralo je da bude izvanredno. U utvrđenjima, vodovođima i mostovi- ma rimski uzori su bili kopirani i usavršavani, a cirkus, iako duži nego većina rimskih cirkusa, po planu je bio rimski. Podzemne cisteme u Carigrađu, sagrađene u petom i šestom veku, neobičnije su. Njihova karakteristika su fino isklesani stubovi koji su pođupirali krov.

Skoro sva vrata bila su četvrtasta. Prozori u svetovnim zgrađama mogli su da budu pravougaoni ili lučni. U dvoranama i crkvama oni su skoro svi bili zaokrugljeni, izduženi i uski, kako bi sprečavali prodiranje sjajne istoč- njačke svetlosti. Obično su bili postavljeni po tri u udub- ljenju, sa mramomim ili drvenim kapcima pri dnu, i često, okruglim svetlamicama od stakla, liskuna ili ala- bastera, u gipsu ili mramoru, pri vrhu.

Građevinski materijal koji se upotrebljavao menjao se prema oblastima. U krajevima gde je bilo kamena, spoljna površina zidova je od obrađenog kamena, dok je neobrađeni deo bio okrenut unutra. Carigrad je bio izgra- đen uglavnom pečenim opekama, iako je kamen Često upotrebljavan u naizmeničnim slojevima sa opekom, da bi se ukrasila spoljašnost. Kamen na spoljnim ziđovima često je oblikovan ili istesan. To je naročito bilo uobiča- jeno u Jermeniji i krajevima kao Grčkoj, gde je istoč- njački uticaj preovlađivao. Primer je mala crkva Metro- polis u Atini. Unutamji zidovi važnih zgrada bili su oblo- ženi dekorativnim materijalima, mramornim pločama raznih boja, poređanim tako da prave šaru, a visoko iznad mramora su mozaici. U siromašnijim oblastima i u Cari- gradu pod Paleolozima, kada je novac postao redak, bilo

1 I b i d . , 226.

262

je uobičajeno da se zidovi potpuno dekorišu freskama.Stubovi, pošto su morali da nose veću težinu nego u kla-sičnim vremenima, bili su masivniji, naroČito u kapiteli- ma. Obično su kitnjasto isklesani. Izmenjeni korintski akantus održao se, ali motivi kao pletena korpa, životinj- ske skulpture ili medaljoni jednostavnih hrišćanskih mo- nograma, više su se primenjivali.

I u vajarstvu istok je isto tako trijumfovao; ono se nije samo razvilo već je pretrpelo bitne izmene. Klasična trodimenzionalna skulptura bila je strana Aramejcu. On je video stvari ravne, u dve đimenzije, slikarski pre nego vajarski. Statue je trebalo gleđati samo iz jednog ugla; samo je senka trebalo da predstavlja treću dimenziju. Njegov uticaj bio je istovremen sa dolaskom motiva šara iz Irana. PlastiČne linije nabora na tkaninama počele su da se drže geometrijskih linija pre nego naturalističkih krivina helenističke umetnosti. Statue nove umetnostiČe- sto su bile skoro neprijatne. Crte lica su suviše naglašene usled ljubavi Aramejca prema izražavanju osećanja; linije odeće su geometrijske. Celina je sasvim bezlična i, uprkos svojoj primitivnosti, vrlo upečatljiva. Ona je odgovarala novim uslovima u svetu. Statua u Barleti, sa kraja Četvrtog veka, tipična je za taj prelaz. Lik je davao predstavu obline i potpuno je bio portret; ali jasno je istaknuto da statuu treba gledati s lica; u vojnoj odeći ne postoji nikakav kompromis sa realizmom, a lice je jednostavno sa naglašenim linijama od nosa do usta, kako bi izgledalo kao simbol strogog veličanstva. To je skoro čin uznošenja carstva kao religije.

A li uskoro je svaki pokušaj stvaranja trođimenzional- nih statua postao jako redak. Hrišćanski umetnici nikada nisu prihvatili trodimenzionalnost. To je bila umetnost koju istočnjaci nisu cenili, a istočni hnšćani rano su po- Čeli da je identifikuju sa gravurama koje je Jehova ana-

263

temisao. Ona se sačuvala skoro isključivo u nešto bezlič- nim carskim portretima, izrađenim u Carigradu i postav- ljenim tu da bi se slavilo carsko veličanstvo, ili da bi bili slani vazalnim zajednicama, kao što je Rim, kako bi car mogao da bude prisutan njihovim većanjima. Vajarstvo je brzo postalo umetnost bareljefa, malo nešto više od grane slikarstva, sa senkama koje su preuzele efekte boja. Ploče na vratima, strane crkvenih amvona ili predikao- nica, ili u ranijem vremenu sarkofazi, klesani su u drvetu ili kamenu sa slikama u dvodimenzionalnoj tehnici. A li u početku je umetnik nastojao da se pridržava prikazivanja pozadine gomilajući je uspravno iza glavnog pređmeta, sa skoro kineskom perspektivom. Kasnije, on je napustio neuspeli pokušaj.

Najuspeliji bareljefi bili su manjeg obima, rezbarenje u metalima, steatitu, i još više u slonovoj kosti1. Rezbare- na slonovača, kutije za nakit, kovčežići za mošti, konzul- ski diptisi, omoti za knjige, pobožni diptisi i triptisi, prav- Ijeni su tokom cele istorije carstva. U toku prvih pet sto- tina godina, do devetog veka, preovlađivali su orijentalni uticaji — likovi su imali velike izražajne glave, rđavo proporcionirane i Često slabo crtane; ali sa obnovom klasicizma u devetom i desetom veku osećanje kompozicije i ljupkosti ponovo se javilo, ne uništavajući jednostavnost i snagu orijentalne škole. Najbolje sitno vizantijsko rez- barsko delo, kutija Veroli u muzeju Viktorije i Alberta, i drvena tablica sa Romanom i Evdokijom u Cabinet de Midailles, pripadaju tom periodu. Ova poslednja zaista je jedan od trijumfa vizantijske veštine, komponovana s ose- ćanjem i razumevanjem, dobro crtana i izvanredno izra-đena. Posle jeđanaestog veka opalo je rezbarenje u slo- novači; rezbari izgleda da su izgubili ukus i tehničku spo-

1 Vidi Ebersolt, Les Arts Somptuaires de Byzance.

264

sobnost; a uskoro, zbog sve većeg siromaštva carstva, postalo je suviše skupo nabavljati tako đragocen materijal. Rezbarije u slonovači bile su obično ukrašene pozlatom, i, izgleda, često obojene.

Arhitektonsko dekorativno vajarstvo, oblikovanje vrata i kapitela stubova, pokazivalo je raznolikošću zamisli svoje mešovito poreklo. Akantusov list i naturalističko crtanje životinja su Čist helenizam; geometrijski crtež, često obilujući helenističkom ljupkošću, podsećao je na iranske motive; gola površina je ukrašavana strogom dra-mom Aramejaca, krutim monogramom Hrista. Od petog veka pa na ovamo svi ti tipovi mogu da se nađu, sa teh- nikom koja je zadržala približno jednak nivo. Metod se međutim malo izmenio. Prvi način izvođenja ovog deko- rativnog vajarstva bio je bušenje, i on je dostigao svoj vrhunac u petom veku. „Teodozijanski” ili akantusov ka- pitel tipičan je za ovaj način rada, kod koga se bled list izdvajao od izbušene crne pozadine. U šestom veku buše- nje je zamenjeno rupičastom obradom, kod koje je ukras izbočen kao neka vrsta čipkastog rada prividno odvojenog od pozadine. Kapiteli u vidu „koŠare” u Svetoj Sofiji bili su tako oblikovani, a isto tako i svi kapiteli Svetog Ser- gija i Vaka. Posle sedmog veka rupičasto vajarstvo izgubilo je populamost iako nikada nije potpuno napušteno, a može se videti na cabochons radovima iz četmaestog veka u Mistri. „Vezeno” vajarstvo bilo je najviše upotrebljavano od sedmog veka pa na ovamo. Ovde je ukras pri- menjen na ravnom kamenu u trakama i isprepletenim vrpcama, često okružujući geometrijske figure, ili ploče sa životinjama, ili rozete. Kapiteli sa klesanim životinjama pripadaju ovoj vrsti rada. Cetvrti oblik bio je Champleve,kod koga su rupe koje formiraju pozadinu ispunjene sme- đe-crvenom smesom, napravljenom uglavnom od voska, a koja je isticala ukras. Ova vrsta rada ušla je u modu

26S

olto desetog veka. Ovakav rađ, kao dobar primer, može da se vidi u maloj crkvi svetog Teodora u Atini.

Tako gde je skulptura izgubila zbog trijumfa istoka, slikarstvo je dobilo1. Helenističko slikarstvo je degeneri- sano u dražesnu lepotu. Aramejac je uneo novu snagu, svoju neposrednost vizije i žestinu osećanja. Udar je bio spasonosan, naročito zbog toga što helenistički uticaj nije nikada bio potpuno ugušen. Jedan pored drugog, postojala su dva stila, svaki popravljajuči greške drugog. Ne- marno crtanje Aramejaca nije moglo da zadovolji pubJiku, ali ova je zahtevala više osećanja nego što su helenisti mogli da pruže; publika je volela da odmah oseti duhovni smisao slike. I materijal na kome su sada slikana važnija dela pomogao je aramejskoj pobedi. Mozaici, svojim sjajem prevazišli su svaki drugi slikarski medijum, a u mozaiku je skoro nemogućna tehnika svetlo-tamno. Crtež je morao da bude smeo, boje u kontrastu, a zamisao bez ikakvih nepotrebnih komplikacija. Freske su prirodno išle za mozaicima. Helenistička tehnika imala je preimućstvo samo u minijaturama, u ilustrovanim rukopisima, i shodno tome kontinuitet helenističkog uticaja primećivao se u rukopisima i kroz njih je vršio uticaj, jer su umetnici u mozaiku i fresci dobrim delom zasnivali svoju inspiraciju na tankim, malim minijaturama koje su se lako prenosile.

A li čak i u mozaiku, helenistička škola, pošto je imala najbolje umetnike, dugo je ostala u vodstvu, prilagođava- jući se samo malo zahtevima vremena. U građevinama iz petog veka, kao mauzoleju Gale Placidije, ili crkvi svetog Đorđa u Solunu, predmeti su obrađivani na bujan natu- ralistički način. Ponekad je pozadina bila pojačana, jer umetnici, kao i umetnici u bareljefima, nisu mogli pođ- neti da je ostave nepopunjenu. A li njihov naturalizam

1 Vidi Muratov, La Peinture Byzantine; Ebersolt, La Minia- ture Byzantine; van Berchem i Clouzot, Mosatques Chrćtiennes.

već se stapao sa naturalizmom Irana. Paunove i grifone koji su se uvlačili u njihovu umetnost inspirisao je daleki Istok; a Iran, delujući preko jermenskih umetnika, učio je kako da se, bez žrtvovanja tačnosti crteža, upotrebe životinje kao dekorativan motiv a ne kao slika. U šestom veku semitski uticaj postao je jači. Likovi Justinijana iTeodore i njihove pratnje u San Vitale u Raveni stilizo- vani su i kruti, ali upečatljivi. Mozaici u Svetoj Sofiji verovatno su istog stila. Međutim, u Solunu, helenističke ideje provlačile su se duže. Dekoracije iz šestog veka uSvetom Dimitriju zadržale su mnogo od starog naturalizma, iako su likovi na slikama predstavljeni s lica i sa istim teškim, smelim crtama kao i oni u San Vitale.

U međuvremenu, mozaici na podu, koji su u svom stilu dekoracije uveli više ustaljene motive, sledUi su pokret koji ih je udaljavao od helenizma. Ptice i drveće ostali su naturalistički, ali su ih okruživali redovni motivi ■dekorativne prirode i postepeno ih zamenili. Ovi mozaid bili su najrasprostranjeniji u Siriji i Palestini, a izgleđa da su ih uglavnom radili Aleksandrinci i Jermeni. Alek- .sanđrinci su, prirođno, zadržali helenističke tendencije. Mapa Aleksanđrije iz petog veka u Jarašu, jasno je hele- nistička; mapa Palestine i Egipta u Madabi u Moabu, ra- đena u šestom veku, manje se držala forme, iako je izve- ,sna delikatnost crteža još uvek preostala. Jermeni su radUi shodno svojoj vlastitoj iranskoj sintezi motiva i naturalizma. Posle šestog veka mozaici na podu su retki. Umesto mozaika, podovi su pokrivani smelim geometrij-skim šarama od mramora u boji.

Ilustracija rukopisa bila je, izgleda, u početku aleksandrijska umetnost. Aleksandrijski uzori širili su se i bih kopirani po celom grčko-rimskom svetu. Do šestog veka

267

oni su ostali klasični. Jošuin svitak1 iz petog veka, od koga imamo samo kopiju iz desetog veka, teži za perspektivom likova u svim položajima; slike su samo osenčene i ljupko raspoređene. Ilijada iz Ambrozijane1 2 * 4, iz skoro istog vremena, savršeno je klasična obradom. Dela iz šestog veka, naročito svetovna, još se drže aleksandrijske tradicije. Dioskoride ilustrovane za Julijanu Anciju oko 512. godine pokazuju istočnjački uticaj samo po tome što imaju oma- mentisane ivice na stranama5; čak i rukopisi hrišćanskog topografa Kozme Indikopleusta, trgovca-moraliste, verovatno svi kopirani sa originala iz šestog veka, imaju nere- ligiozne ilustracije izrađene na klasičan način, dok su religiozne slike monumentalno orijentalne*. U stvari, religiozno ilustrovanje sada se predalo orijentalizmu. Proiz- vodi su često veličanstvenl I Rosansko jevanđelje5 i bečka Geneza* imaju pozadinu Čisto purpumu, a slova bečke Geneze potpuno su srebma. Dekorativni motivibili su Često delikatni i raskošni. A li crteži likova su primi- tivni i neprivlačni, vertikalna perspektiva, kao pozadina„ bila je pokušavana na uobičajeni način i to neuspešno.

Tako je vizantijska slikarska umetnost u šestom veku. postigla mučnu sintezu u kojoj je orijentalni doprinos preovlađivao. Arapska osvajanja u sedmom veku prouzrokovala su revoluciju. Semitske provincije bile su odsečene- od carstva a jermenski uticaj je porastao. Međutim, muslimani, koji nisu voleli nijednu likovnu umetnost, napre- dujući prema istoku, našli su u Iranu omamentalnu umetnost koja im je izvanredno ođgovarala. Oni su je usvojili i đali joj nov život. Aramejska umetnost, sa svojim kru-

1 Vatican, Palat. Gr., No 431.* Milano, Ambrosiana, No F205.8 Beč, Narodna bibliotelca, Med. Gr., No 1.4 Primera radi, Vatican, Gr., No 699.8 U Rosanu u Kalabriji.• Beč, ibid., Theot. Gr., No 31.

268

tim, jako osećajnim likovima, postala je vlasništvo jedino vizantijskih kaluđera, Sedmi vek bio je i suviše pompezan da bi stvorio mnogo umetničkih đela. Jedini važni mozaici bili su postavljeni u muslimanskim zemljama, u mo- šeji nad stenom u Jerusalimu, i u dvorištu Omajađske mošeje u Damasku. Prvi kaUfi koristili su grčke umetnike i arhitekte, ali obadva mozaika izgledaju kao radovi do- morodaca. Mozaik u Jerusalimu sastoji se od bogatog ukrasa lišćem i geometrijskim figurama, oČigledno nadahnut iranskim uticajem; mozaik iz Damaska je veličanstven niz pejsaža, drveća, brežuljaka i kuča, čiji su se bogato obojeni i ljupki crteži ređali jedan za drugim. A li naturalizam nije heienistički; motiv a ne kompozicija je osnovna namera. Ove dve serije mozaika predstavljaju vrhunac koji je dostigla sirijska umetnost pre nego što je jalova snaga islama imala vremena da deluje1.

Ikonoborački pokret iz osmog veka imao je još dublji uticaj na slikarsku umetnost. Umetnički, to je bila borba između Aramejca i Iranca, sa helenizmom koji se umešao i izašao kao pobednik, ali tek pošto je mnogo naučio od obadva svoja protivnika. Edikt koji je zabranjivao kult ikona značio je da je religiozna likovna umetnost izgubiia svetovnu zaštitu i postala privremeno vlasništvo progo- njenih kaluđera. Pod takvim uslovima religiozna umetnost teško je mogla da napreduje. Umesto religiozne slikarske umetnosti, carske vlasti podsticale su umetnost motiva, geometrijskih figura, i, još više, onih crtežaptica i lišća koji su se ređali jedan za drugim, i u kojima su Iranac i Jermenin uživali. A li slikanje likova nije moglo da bude suzbijeno; ono je samo postalo više svetovno. Sli- kari su na dekorativan način prikazivali ptice, životinje i drveće u lovačkim scenama, koje je nepobožnost ikono-

1 Vidi detaljnu analizu ovih mozaika g-ce van Berchem u Creswell, Early Moslem Architectitre, 149—252.

269

boračkih careva smatrala kao pogodne za crkveni ukras. A li Vizantinac je bio dovoljno istočnjak i voleo je radnju, Ako nije mogao da priča verske istorije, ako nije mogao da predstavlja Hrista na krstu, ili svece kako čekaju da budu mučeni, on se vraćao svome drugom izvoru legendi, klasičnoj mitologiji. U devetom veku nastala je renesansa klasicizma. U umetnosti ona je željno primljena. A li to je neizbežno ponovo iznelo na videlo sve stare helenističke teorije u slikarstvu. Likovi više ne stoje kruto en face, nego su pognuti u gracioznim položajima; perspektiva je ponovo usla u sliku. A li taj neohelenizam bio je obogaćen raotivima sa istoka, paunovima i upletenim lišćem. Od te svetovne umetnosti nije preostalo ništa od važnosti. Po- znajemo je samo iz opisa, kao onog koji opisuje dvorane koje je Teofilo sagradio i ukrasio u Velikom dvorcu1, ili opisa mozaika u glavnoj dvorani Digenisa Akrite — iako je ova bila podignuta posle pada ikonoboraca — sa slikama Mojsija i Samsona koje su stojale nasuprot slikama Ahila ili Aleksandra* *. Rukopis Opijana Kinegetika iz desetog veka, koji se nalazi u Veneciji, verovatno daje dobru predstavu o tom stilu. Tu su predmeti skoro sasvim slični onima koji su pomenuti u Digenisu, a obogaćeni su scenama iz lova i dekorativnim medaljonima.

Pobedom ikonodula likovna umetnost primila je opet religiozan karakter. A li zaštitnici, naročito u Carigrađu, sada su voleli neohelenistički stil. Religiozni slikari morali su da se prilagode helenističkoj publici, kao Što su to pre četiri veka morali da učine helenistički slikari prema religioznoj publici. Sinteza je bila izvanredno uspešna; deseti i jedanaesti vek najbolji su period vizantijske slikarske

kao što su to bili i za vizantijsko rezbarstvo.

1 Nastavljač Teofana, 140 i dalje; Ebersolt, Le Grand Palais, 110 i dalje.

* Digenis Akrita, 230—2.

270

Dve težnje, helenistička i araraejska, još su se mogle pri- metiti, ali su se približile. Religiozni slikari, kao što su umetnici koji su ukrasili crkvu Svetog Luke u Foki s kraja desetog veka, imaju sav žar i snagu ranijih vekova, crteži i boje su isto tako smeli, ali su izgubili staru sirovost; po- ložaji likova su razni, a raniju krutost sada je zamenilo dostojanstvo. Psaltir, sada u Britanskom muzeju, koji je 1066. godine završio Teodor iz Cezareje, toga je tipa1. Li- kovi su dobro crtani, duboko osećani i nisu oživljeni poza- dinom. A li sam Carigrad više je bio naklonjen helenistič- kim elementima u sintezi. I psaltir iz desetog veka, sada u Bibl»otfceque Nationale1 2 * i psaltir Vasilija II, sada u Ve- neciji8, skoro se vraćaju helenizmu petog veka, pošto su možda proizišli iz nekog ranog aleksandnjskog uzora. Sa- mo izvesna neposrednost u kompoziciji nagoveštava uticaj crkve. Cuveni Menologium Vasilija II u Vatikanu4 pokazuje nešto veću mešavinu porekla — mešavinu koja je uspelija, iako izvesna monotonija slika kvari utisak. Tu glavni lik stoji uočljiv i ponekad snažan, na pozadini koju sačinjava formalna arhitektura ili pejsaž. Crtež je jednostavan ali elegantan i upečatljiv; boje su bogate ali poste- pene. Svaka slika uokvirena je složenom ivicom različitog nacrta. Ista sinteza može da se vidi na mozaicima u crkvi Nea Moni na Hiosu, a još savršenija u crkvi u Dafni u Ati- ci. Obadve ove građevine su iz jedanaestog veka. Obadvamozaika nemaju snagu i osećanje mozaika u Svetom Luki; a u Dafni pognuti likovi i kratka lica svetitelja izgledaju ljupkija i nejaka u poređenju sa Hristom Pantokratorom na kubetu, gde je neki sposoban manastirski umetnik, bez ikakvog popuštanja ukusu Carigrađa, potpuno pustio uzde svome shvatanju o strašnom veličanstvu boga.

1 Britanski muzej, Add. No 19352.2 Pariz, Narodna biblioteka, Gr., No 20.* Venecija, Markooa biblioteka, Gr.t No 17.4 Vatikan, Gr., No 1613.

271

u dvanaestom veku helenistiČki uticaj se nastavljao, ali to je bilo na račun snage i jedinstva. Mozaici koje su za Manojla izveli grčki umetnici u Crkvi rođenja u Vitle- jemu, dekorativni su ali slabi; mozaici koje su napravili vizantijski majstori za normanske vladaoce Sicilije veli- čanstveno su bogati i sjajni, ali, čudnovato, bez duhovne snage; veliki Hristos u Monreale ni u pola nije tako zna- čajan kao Hristos u Dafniju. Na mozaicima u Veneciji i Torčelu postoji isti nedostatak. Veština i dekorativna vrednost su prisutni, ali ne i snaga ranije vizantijske umetnosti.

Latinsko osvajanje nije imalo smrtonosno dejstvo na vizantijsku umetnost, kao što se to ponekad pretpostavljalo. Pad Grada prouzrokovao je raseljavanje; rad škola i njihove tradicije su prekinuti. Pored toga, u toku trinaestog veka politički uslovi postali su i suviše nesređeni da bi umetnost mogla cvetati; i otada je carstvo, čak i posle ponovnog zauzimanja Carigrada, bilo suviše siromašno da bi moglo da se upušta u rad na starim materijalima. Mo- zaici, omiljeno sredstvo izražavanja ranijih dana, sada su bili skupi. Umesto njih, freske su izbile na čelo. Fresko slikanje bilo je upražnjavano od najranijih dana, ali je ono korisćeno kao zamena za mozaik u siromašnijim zajednicama, ili na delovima crkve ili palate koji su bili manje važni. Stil fresaka išao je za stilom savremenih mozaika, izuzev u udaljenim krajevima carstva, kao što su bile crkve u steni u Kapadokiji, gde je stroga ali delotvorna ma- nastirska aramejska tradicija neprekidno trajala. Freske su postale najvažnija grana slikarstva. Fresko tehnika pru- Žala je nove mogućnosti. Ona je dozvoljavala izvestan patos, skoro sentimentalnost, što je bilo praktično nemoguće u mozaiku. Vizantijci iz epohe Paleologa bili su revnosni klasiČari; helenizam je još jedanput obnovio svoju vitalnost. Perspektiva, složen crtež likova i pozadina, sve se to ponovo pojavilo. A li ovaj helenizam bio je bez svoje ži-

272

votne radosti. Snaga je bila tu, ali to je Često bila setnasnaga, a neobuzdani misticizam pravoslavlja još bi ponekadizbio kroz izvesnu krutost. Rezultat toga bio je da je pro-izišla jedna umetnost blisko srodna umetnosti slikara izSijene. Možda je ova čak i uticala na vizantijsku umetnost,jer su tada Istok i Zapad bili u bliskom dodiru. A li datumizabeleženi na nekim freskama ovoga tipa, u bočnim ka-pelama Svetog Dimitrija u Solunu, suviše su rani da biovo bio slučaj1. Možda je moguće da se vidi zajedničko poreklo italijanskog i kasno vizantijskog slikarstva u Kili-kiskoj Jermeniji, čiji ilustrovani manuskripti iz trinaestogveka kombinuju bogatstvo i snagu sa Ijupkim Ijudskimpatosom, za kakav Vizantija nikađa nije znala. U među-vremenu, vizantijsko ilustrovanje vratilo se starim hele-nističkim uzorima, aleksandrijskom stilu iz Četvrtog i pe-tog veka, pomalo razveđrenog kasnijim dekoracijama.

Patos se uvukao čak i u tada retko pravljene mozaike.U crkvi Hora u Carigrađu, veliki nizovi mozaika koje jepostavio Teodor Metohit, uprkos sve svoje veličanstvenosti,ne samo da imaju slabosti helenizma, nego isto tako izra-žavaju ljudska osećanja, pre nego duhovnu snagu ranijih dana.

Patos je potrajao; ali, postepeno, opet je izbila stara borba između helenističkog i orijentalnog. Prestonica se đržala svoje složene umetnosti, ali provincijsko vizantijsko slikarstvo podelilo se u dve škole, obično nazivane makedonska i kritska. Prva, proizilazeći iz Svete Gore, Atosa, iako se oko 1300. godine osećao na njoj sijenski ili kvazi sijenski uticaj, razvila se u linijama manastirske neposred- nosti i strogosti. Iako je pokazivala osećanje Ijuđske tragedije, njezina smelost i sloboda učinile su je bezličnom i pogodnom za velike prostore. Kritska Škola ostala je u bli- žem đodiru sa Italijom, naročito Venecijom. Još u osnovi

1 A. D. 1304, Dalton, East Christian Art, 255.

18 VizoDtijska civitisacija 273

vizantijska i helenistička, po svojoj gradaciji boja i odme- renosti, ona je stekla izvesnu draž i prisnost. Ona je bila dovoljno snažna u šesnaestom veku da istisne makedonsku Školu i sa samog Atosa. A li tada je carstvo već bilo palo, svetovna umetnost je bila mrtva i crkva je na sebe preuzela kontrolu crkvene umetnosti, propisujući kako i gde ee biti naslikani svaki svetitelj ili sveta scena.

Jedino su ikone dopuštale umetniku izvesnu slobodu, ali se ikona sačuvalo samo malo iz vremena ranijeg od šesnaestog veka1. Mora da ih je bilo mnogo naslikano od najranijih dana carstva, a samo nekoliko mozaika na panelu se sačuvalo. A li siike na drvetu, i, ređe, na platnu, bile su verovatno suviše podložne propadanju.

Manje vizantijske umetnosti1 2 sledile su, ukoliko je to njihova priroda dozvoljavala, modu slikarstva i bareljefa. Vizantinci su se isticali u svim dekorativnim umetnostima. Had u bogatom materijalu, zlatu, emajlu ili svili, izvan- ređno im je odgovarao, jer i njihova klasicistička uzdržlji- vost i verska smela jednostavnost, davali su materijalu njegovu punu dekorativnu vrednost, a predmet održavali raskošnim ne pretrpavajući ga. Duborez u metalu predstavlja više deo vajarstva. Svila, tkani brokat i purpur, ili vezovi applique, bogati zlatnim žicama, obično su bili iša- rani likom ili životinjom u medaljonu, s odmah ponovlje-nim sličnim medaljonom, ali s licem u suprotnom pravcu. Svila je u početku došla preko Persije. Prema tome, bilo je prirodno da ukrasi osnovani na molivima persijskih Sasanida uskoro preovladaju, naročito zbog toga što su ođ- govarali tome žanru. Vizantijski brokati uvek su ostali verni iranskoj umetnosti motiva, iako je klasični Šarm ponekad menjao crtež.

1 Postoji više slika Bcgorodice; možda je najbolja Vlađimir- ska Bogorođica iz dvanaestog veka koja se sada nalazi u Moskvi. Većina ovih portreta pripisivana je četkici svetog Luke.

2 Ebersolt, Les Arts Somptuaires de Byzance.

274

U umetnosti emajliranja Istok je isto tako trijumfovao. Vizantija je ovde bila pionir; retki primerci iz rimsko-egipatskih vremena bili su nađeni, ali umetnost cloi- sonnš praktično su ostvarile vizantijske zanatlije. Tehnika je teška; linije na osnovi — skoro bez izuzetka od zlata, koje je bilo najpogodniji meta] za topljenje na visokim temperaturama — koje su probijale između raznih oboje- nih pločica, onemogućavale su ma kakvu finoću crtanja, a to naročito jer celina nikada nije mogla da bude duža ili šira od nekoliko palaca. Šare su neizbežno bile najupečat- ljivije dekoracije. A li pobožan Vizantinac nije mogao podneti a da ne podvrgne umetnost hriščanskim ciljevima. On je uveo na ravnu pozađinu likove obično što je moguće jeđnostavnije nacrtane. Helenistički stil bio je nemoguć. Međutim, u jedanaestom veku, kada je vizantijska umetnost bila na svome vrhuncu, zanatlije su toliko usavršile svoju tehniku da su mogle da reprodukuju u cloisonne ne samo portrete sa grubom sličnošću, nego, kao na kruni koju je Konstantin IX poklonio mađarskom kralju Andriji, i likove koji igraju, izvanredne finoće i snage1. U kasnim godinama carstva, emajl, kao i ostali skupoceniji umetnič- ki materijali, bio je i suviše skup da bi obilno mogao da bude upotrebljavan.

I nielo rad i inkrustacija srebrnih i zlatnih šara u čelik ili drugi metal, rađeni su u Carigradu. Ukrasi na njima bili su slični savremenim ukrasima na emajlu.

Teško je govoriti o vizantijskom staklu i grnčarstvu, jer se toliko malo primeraka sačuvalo, naročito ovih po- slednjih1 2. Izgleda da je tehnika bila iznenađujuće primi- tivna, a ornamenti, uglavnom, iranski ili saracenski po in-

1 U muzeju u Budimpešti. Jedna ploča je u Londonu, u muzeju Viktorije i Albcrta.

2 Vidi Rice, Byzantine Glazed Potlery.

18* 275

spiraciji. U crkvi u Patleini u Bugarskoj nađena je ikona svete Teodore u keramici, iz desetog veka, izrađena od raz- ličitih keramičkih ploČica. Inspiracija je očigledno vizantijska, ali ne znamo ni za jednu sličnu ikonu vizantijskog porekla.

Teško je na ovako malom prostoru pravilno oceniti vizantijsku umetnost. Dugo zanemarena i prezrena, ona najzad dobiva svoje zasluženo priznanje; i energija mođer- nog istraživanja širi polje njezinog razumevanja. Nepo- znate freske se otkrivaju, dugo sakriveni mozaici čiste se od kreča. I istoričari i estetičari usredsređuju pažnju na nju, kao što to nikada ranije nisu rađili. Kroz nekoliko go~ dina moći ćemo bolje da ocenimo koliko ogroman dug svet lepoga duguje umetnicima Vizantije.

GLAVA XXI

VIZANTIJA I OKOLNI SVET

Cesto se pretpostavlja da je uloga koju je Vizantija igrala u istoriji bila pasivna, da je skoro hiljadu godina ona bila grudobran hrišćanstva protiv istočnih nevemika, Persijanaca, Arapa i Turaka, i da je za zapadnu renesansu sačuvala blaga klasične literature i misli. Zaboravlja se da je carstvo u toku celog svog postojanja stalno vršilo akti- van uticaj na svetsku civilizaciju, da je Istočna Evropa dugovala skoro čitavu svoju civilizaciju misionarima i držav- nicima iz Carigrada, i, dalje, da mu je Zapadna Evropa stalno bila dužnik, mnogo pre nego što su njegovi naučnici odneli, kada je carstvo umiralo, svoje rukopise i svoj neoplatonizam u Italiju, i da je čak i Islam bio izložen stalnom priticanju ideja sa Bosfora.

Do latinskog osvajanja Carigrad je bio neosporna prestonica evropske civilizacije. Zapadnjaci su mogli da se prave da preziru Vizantinca kao utonulog u luksuz i nevi- teski inteligentnog, ali bogatstvo i raskoš Carigrada stvorili su od njega grad iz vilinskih priča, o kome su sanjali ljuđi u Francuskoj, u Skandinaviji, u Engleskoj, U Istoč- noj Evropi, bliže samim kapijama Grada, uticaj je bio ne- izmerno veći. Istočna Evropa ležala je bliže onim nepo- znatim ravnicama Azije iz kojih su u civilizovani svet ku- ljali varvarski narodi jedan iza drugog. Cak i na Balkan- skom poluostrvu udarci gotskih, hunskih i avarskih inva-

277

zija izbrisali su tragove stare rimske civilizacije. Kada se zemlja najzad ispunila Slovenima, oni nisu našli nikakvih lokalnih tradicija niti su sobom poneli zavičajnih sećanja. Oni su samo videli ti uglu poluostrva veliki, sjajan, nepo- bediv grad, čija im se starost, stvamo relativno mala, či- nila neizmerna i koja se protezala u prošlost, daleko pre njihovog poimanja. Carigrad, grad careva, postao je za njih sinonim civilizacije.

Početkom seđmog veka Sloveni sa Balkana priznalisu vrhovnu vlast cara Iraklija. A li u toku dva naredna ve-ka carstvo je bilo rastrojeno haosom, velikim napadimaSaracena i velikim ikonoboračkim progonima. Tek u deve-tom veku Vizantija je bila u stanju da obrati na Slovenepažnju veću od one po zvaničnoj dužnosti. U međuvreme-nu, nastupile su razne promene kod Slovena. Krajem sed-mog veka, jedno hunsko-ugarsko pleme, nazvano Bugari-ma, prešlo je Dunav1. Oni verovatno nisu bili mnogobrojni, ali su imali snagu organizacije, koja je Slovenima ne-đostajala. Postepeno, oni su izgradili jaku kraljevinu kojaje zauzimala čitavu pozadinu poluostrva, i oko 800. godinekontrolisali su Transilvaniju i Vlašku niziju. Bugari su sesudarili sa carskim trupama u više ratova; 811. godine nji-hov kan Krum ubio je cara Nićifora I u bitci. A li do tadaoni su bili i suviše nesređeni da bi civilizacija stigla donjih. Kan Krum (oko 797— 814) i njegov sin Omortag(815— 833) bili su međutim sposobni ađministratori. Podnjihovom sređenom vladavinom u zemlju su počeli da prodiru Grci i Jermeni. Kanovi su želeli kraljevske rezi-dendje; Grci i Jermeni došli su da im ih sazidaju. Zemljaje nudila dobru priliku za trgovinu koju su carski trgovri.žudno prihvatili. U ratovima, velike tvrđave Jedrene i Me-

1 Za Bugare viđi, Zlatarski, Istorija Bugarskog carstva <na bugarskom) i Runciman, The First Bulgarian Empire, gde su dati puni podaci.

278

semvrija bile su privremeno u rukama Bugara; zarobljenici i zaplenjena dobra govorili su o izvorima i bogatstvu vizantijske civilizacije. A li u početku su kanovi bili pođozri- vi i pokazivali strah, progoneći svaki znak hriŠćanstva koji bi se pojavio. Postepeno, bugarski elemenat mešao se više sa slovenskim; i ujedinjena Bugarska kraljevina ose- tila je da je privlačnost Carigrada neodoljiva. Konačno, 865. gođine, kan Boris, Omortagov unuk, delom zbog ne- posrednih diplomatskih potreba, a delom zbog dalekovide politike, odlučio je da pređe u hrišćanstvo. Zeljno, carska vlada poslala je misionare. Vizantinci su nagmuli u dvor u Pliski. Boris, posle krštenja — pod imenom Mihajlo, sa Mihajlom III kao kumom — poigravao se izvesno vreme sa Rimom, da bi video da li tamo može da nađe povoljniji oblik hrišćanstva; ali su mu se rimska nepomirljivost i disciplina ogadili. On se vratio pokornosti Carigradskoj crkvi; i patrijarh Fotije ga je ohrabrio da uspostavi autonomnu vazalnu crkvu, s upotrebom narodnog jezika u liturgiji.

Konačno zasnivanje bugarske crkve pomogao je tada- šnji misionarski pokret koji je Vizantija započela1. Krajem osmog veka, Kario Veliki, pomoću Bugara na drugom kri- lu, uništio je kraljevstvo koje su pre više od jednog veka osnovali Avari u centralnoj dunavskoj ravnici. A li Franci su malo dobili od pobede. Pola veka đocnije, ravnicom je gospodarila velika Slovenska kraljevina Moravaca. Godine 862. Rastislav, moravski kralj, odlučio je da tako veliki vladalac treba da bude hrišćanin i poslao je po uputstva u Carigrad. Regent Varda i patrijarh Fotije izabrali su kao misionara svog prijatelja, Makedonca Konstantina, ili Ci- rila, istaknutog lingvistu koji je vršio ogleđe sa slovenskom filologijom i pronašao azbuku koja je zadovoljavala fonet-

1 Vidi Dvornik, Les Slaves, Byzance et Rome, passim; Run- ciman, op. cit., 99 i dalje.

279

ske zahteve slovenskih jezika. Ćirilo i njegov brat Metodije krenuli su za Moravsku i tu osnovali crkvu sa biblijom i liturgijom na narodnom jeziku. A li moravska crkva bila je suviše mlađa da bi se održala sama. Carigrad je bio daleko, a Bugarska kraljevina je ležala između Moravske i njega. Pošto je našao latinske hriščane u susednim zemljama, Ćirilo je odlučio da crkvu stavi pod rimsku episkopsku stolicu. Veliki papa Nikola I radosno je primio poklon. Posle Cirilove i Nikoline smrti, docnije pape otežavale su rad Metodiju, a latinski biskupi iz NemaČke neumomo su pravili spletke protiv njega, tako da je moravski vlađalac, Svatopluk, Rastislavov naslednik, bio obeshrabren. Meto- dije je umro i njegovo je delo propalo. Po savetu Latina, njegovi glavni učenici bili su posle toga proterani iz Mo- ravske, dok su nevažniji sledbenici bili prodani na trgo- vima roblja u Veneciji, gde ih je vizantijski ambasador otkupio i poslao u Carigrad. Tu ih je Fotije sa zadovoljstvom primio i iskoristio za osnivanje seminara za slovenske misionare. U međuvremenu su proterani učenici stigli u Bu- garsku, gde ih je ne manje dobro primio Boris i upotrebio da bi slavizirao svoju crkvu. Njihovom pomoći i zaštitni- Štvom cara i patrijarha, počinje autonomna Bugarska crkva, sa liturgijom na narodnom jeziku.

Tako je Moravska izgubiia plodove rada braće iz Ma- kedonije. Uskoro posle toga bila je kažnjena zbog svoje nezahvalnosti. Krajem veka neznabožački Mađari upali su u dunavsku ravnicu i uništili Moravsko kraljevstvo. Bu- garska je sačuvala Cirilovo delo od propasti, i Bugari, Fi- no-Mađari po poreklu, mogli su se ponositi da su postali prva velika civilizovana država među Slovenima.

To je bila sasvim vizantijska civilizacija, uprkos toga što je imala svoju vlastitu azbuku. Borisov sin Simeon, sa- mozvani car, i glavni zaštitnik nove kulture, bio je obrazovan u Carigradu, gde je proučavao Demostena i Jovana

280

Zlatoustog. Prevodioci su nagmuli na njegov dvor da bi prevođili na slovenski jezik grčke hronike, crkvene besede i romanse; njegove građevine u velikoj prestonici Preslavi slavno su kopirale i ambiciozno se takmičile sa sjajem Ca- rigrada — iako nedavna iskopavanja pokazuju dela skoro iranska po zamisli, kao i većina rane bugarske umetnosti. Tobezsumnjetrebapripisati jermenskim zanatlijama, jer su Jermeni već u velikom broju došli u Bugarsku; iako mo- demi bugarski istoričari vide u tome tragove narodne pro- to-bugarske umetnosti koju su nomadski Bugari doneli na severne obale Crnog mora za vreme svojih migracija.

Simeun je došao na jednu drugu zamisao, koju su preuzeli njegovi naslednici i njihovi srpski susedi, sve do vremena Ferdinanda Koburškog. On je sanjao o tome da vlada u Carigradu kao naslednik svih cezara. On se krunisao za cara, svojoj crkvi dao patrijarhe i kidisao na zidove Ca- rigrada. To je bilo uzaludno. Njegov sin Petar (929— 969), iako su carska i patrijaršijska titula bile zadržane, oženio se jednom vizantijskom princezom; vlada kao i kultura potpale su pod vizantijski uticaj.

Kada je Vizantija krajem đesetog veka povratila svoju punu snagu, stavila je sebi u zadatak da skrši skorojevićko carstvo Bugara. To je bio spor posao, jer su se Bugari pod carem Samuilom hrabro borili; ali na kraju je Vasilije II, Bugaroubica, završio osvajanje. A li iako je Bugarska spala na to da bude provincija, ostavljen joj je jezik i crkvena organizacija — jezgro za novu nezavisnu oblast kada prilika naiđe. Povrh toga, u njoj je poČela jedna nova civilizacija koja je dugovala sve, pa i književnost i umetnost, Carigradu i Jermenima, ali koja je bila slovenska po ka- rakteru.

Srbija je bila pokrštena u toku misije braće iz Make- donije. Kao neizbežan neprijatelj Bugarske, ona je rano potpala pod uticaj Carigrada, ali je u početku bila isuviŠe

281

siromašna da bi imala ikakvu sređenu civilizaciju, Srpsko- -hrvatske države dalje prema zapadu više su se orijenti- saie ka Jadranskom moru. One su isto tako bile Cirilova duhovna deca, ali samo je Raška (Cma Gora) ostala vema Cirilu. Hrvatska, pojavivši se kao velika vojna sila krajem devetog veka, odlučila je, pod svojim kraljem Tomislavom, da joj je dobra volja Rima bitna zbog njezinih ambicija u Dalmaciji. Na sinodima u Splitu 924. i 929. godine, Hrvat- ska i zemlje u njezinoj sferi, prešle su na latinsku liturgiju. Njihova civilizacija prema tome imala je latinsko-dalmatinsku boju, vizantijsku samo iz druge ruke.

Pad prvog Bugarskog carstva potpomognut je poja- vom bogumilske jeresi u samoj Bugarskoj, koju je započeo sveštenik Bogomil, bez sumnje pod uticajem jerraenskih pavlikijanskih jeretika. To je bilo neko dualistiČko verovanje, koje nije odobravalo ni rad kao ni rađanje, i koje je usvajalo stav pasivne rezistencije, sudbonosan za državu. Jeres je stvorila narodnu književnost legendi i vilinskih priča, nekih samoniklih, ali više grčkog, jermenskog i istoč- nog porekla. U Bugarskoj su carske vlasti istrebile jeres u toku od jednog veka posle osvajanja zemlje. A li ona se proširila na zapad, u Srbiju, i učvrstila u Bosni i Hrvat- skoj. U Bosni je jeres ostala glavna vera do dolaska Turaka.

Deseti vek postao je svedok drugog velikog misionar- skog pokreta. Rusi, kao i Bugari, bili su slovenski narodkoji je organizovala jedna strana aristokratija1. Vizantija je izvesno vreme bila u dodiru sa norveškim velikim voj-vodama Novgorođa i Kijeva, koji su svake godine slali flo-

1 Za Ruse, vidj Solovjev, Istorija Rusije (na ruskom); Us- penski, Rusija i Vizantija (na ruskom); Kluchevsky, History of Russia, prevod Hogarth; Golubinski, Istorija ruske crkve (na ruskom); Leib, Kiew, Rome et Byzance; Vasillev, Was Olđ Russia & VassaUState of Byzantium7 u Speculum, vol. 7, 350 i dalje.

282

tile u Carigrad da trguju i povremeno pljačkaju, i koji su stekli izvesna trgovačka prava u prestonici. Sredinom veka, udovica, velika vojvotkinja Olga, pokrstila se i posetila Carigrad. Oko peđeset godina kasnije, 989. godine, njezin unuk Vladimir Veliki pristao je da pokrsti sebe i svoje po- •danike u zamenu za ruku careve sestre Ane. Od tada se vizantijski uticaj brzo širio u Kusiji. Rusima je data Ćiri- lova liturgija i pismo; i oni su obadvoje dobro upotrebili. Jeđini od slovenskih naroda oni su stvorili literaturu koja nije bila samo prevedena. Njihove hronike, takozvane Ne- storova i Novgorodska, pouzdana su istorijska dela; njihova umetnost, vizantijska po svom poreklu, stekla je vlastite karakteristike, uglavnom zbog igre uticaja sa Istoka. Velika crkva Svete Sofije u Kijevu, vizantijska po glavnom planu i mozaicima, ima crta koje je dovode u usku vezu sa đurđijanskim crkvama, kao što je mala Abazgi- janska crkva u Moskvi; ovo uzajamno delovanje ideja postepeno je stvorilo narođni ruski stil. Do koje se mere mogla da razvije srednjevekovna ruska civilizacija, teško je reći. Zemlja je bila velika i razvučena, i vrlo rano, u trinaestom veku, đošli su Mongoli, usled čega je razvitak zemlje zakržljao i njezina orijentacija poremečena. Kada se Rusija ponovo pojavila, ona je bila jedna istočnjačka zemlja. Ćak i crkva, više nenadahnuta aktivnim idejama Vizantije, potonula je u pasivnost. Zene su bile sakrivene u hareme; neznanje i nepismenost obvladali su čak i ari- stokratijom. Malo nešto više sem praznih forma i običaja i ćirilskog alfabeta podsećalo je Rusiju na njezino vizantijsko kumstvo. Romanovi su zaveli neki vizantijsko-zapad- njački spoljni sjaj i dali zemlji neku površnu veličinu.

U stvari, nijednom kumčetu Vizantije nije bilo dopu- šteno da u miru dostigne zrelost. Bugarska i Srbija oživele su krajem dvanaestog veka, i obadve osnovale carstva. Bugarsko je trajalo skoro dva veka, dok nije palo predTur-

283

cima; Srpsko je životarilo jedan vek duže, dok ga Kosovo Polje nije svelo na vazalstvo koje je uskoro postalo rop- stvo1. I Bugarska i Srbija razvile su svoju vizantijsku civilizaciju. Tstorija Bugarske pod dinastijom Asena je tamna; od njezine književnosti malo se sačuvalo, a izveštaji spolja su fragmentami i zbunjeni. Više nego jedanput bugarski carevi su zapretili Carigradu za vreme Latinskog carstva. A li oporavljanje pod Paleolozima i porast suparničke Sr- bije bacili su Bugare u senku. Uticajne carice, Vizantinke ili Srpkinje, oslabile su njihovu nezavisnost. Ipak, oni su dali umetnost, prikazanu crkvama u Trnovu i freskama u Bojani, u osnovi vizantijsku, ali koja je kroz jednostavnost forme i toplinu boja stekla vlastiti karakter.

Srpsko carstvo bilo je slavnije. U stvari, u četmaestom veku car Stefan Dušan bio je možda najmoćniji vlađalac u Evropi; izgledalo je nesumnjivo da je Carigrad na doma- ku njegove ruke. Disciplinirani bugarski sistem vlade lako se prilagođio uticaju Vizantije. Međutim Srbija je imala svoj sistem koji je mogao skoro da se nazove feudalni; srpski vladalac nije imao apsolutnu vlast nad svojim vazali- ma. Zbog toga Srbija nije nikada bila toliko vizantinizirana kao Bugarska. A li vizantijski uticaj stalno je strujao. Više vizantijskih princeza udalo se za Srbe, mnogo vizantijskih ambasada putovalo je na srpski dvor — koji su i princeze kao i ambasađori predstavljali kao vraški neudoban i strog1. Kada je Stefan Dušan izdao Zakonik, i ako mu je osnova bila većim delom srpski feudalizam, dobar njegov deo je sigumo uzet iz vizantijskih knjiga zakona. Srpska * *

1 Vidi M iller u Cambridge Medieval History, vol. 4. 517— 93 kao i bibliografiju, 871—6; V A rt Byzantin chez les Slaves, Pre- mier Recueil Uspenski.

* Vidi Laskaris, Vizantijske princeze u srednjovekovnoj Srbiji (na srpskom), passim, naročito 132—5, gde se navodi Gregorin iz- veštaj o njegovom poslanstvu; i Metohitov izveštaj o njegovom poslanstvu, u B. G. M., vol. 1, 154—93.

284

slikarska umetnost bila je pod jakim vizantijskim uticajem; srpska arhitektura razvila je nacionalne karakteristike. Blizina Dalmacije i latinska kraljica Jelena, ćerka latinskog cara i žena Stefana Uroša I, dali su joj u trinaestom veku neki italo-gotski ton. U četmaestom, zlatnom veku Srbije, vizantijski ideali i vizantijske kraljice opet su pre- ovlađali, ali srpski arhitekti zadržali su izvesne svoje ideje. No, kao ni Rusiji i Bugarskoj, ni Srbiji nije btio dato vremena da produži svoj životni put do prave zrelosti. Turci su Srbe prerano sveli na robove i njihova civilizacija je propala — izuzev onoga što je crkva, skromno se boreći protiv nebrojanih teškoća, uspela upomošću da sačuva.

Prema tome, ’ nije pravično ceniti vizantijsko misio- narsko delo prema sadašnjem stanju balkanskih zemalja. Jer balkanske zemlje tek su nedavno izišle iz četverove- kovne mračne noći. Pre bi ih trebalo uporediti onakve kakve su bile pre turskog osvajanja sa Zapadom četma- estog veka — uporediti katedralu u Solsberiju sa velikomsrpskom crkvom Gračanicom. Prva može da se diže gra- ciozno prema nebu; druga, sa svojom jednostavnošću zamisli, potpunom ekonomijom ravnoteže i pritisaka i bogatom odmerenom dekoracijom unutrašnjosti, đelo je naroda ništa manje produhovljenog, ali daleko profinje-ny eg jjsu ltunujeg.

U drugim susednim zemljama Evrope vizantijski uticaj nije nikada đostigao puno ostvarenje. U Mađarskoj, kao i u Hrvatskoj, njegovi rani uspesi ustupili su mesto uticajima Zapada i Rima. U Vlaškoj i Moldaviji sređene države pojavile su se tek za vreme opadanja Vizantije. Tu je ovaj uticaj delovao posredno, preko Bugara i Srba,a možda i dužim putem, preko Rusa do Litvanaca, pa opet natrag na Dunav — ali pitanje litvanskog uticaja i njegovog porekla još je predmet raspravljanja. Tek pod Tur-

285

cima, fanariotski guvemeri vojvodstava đali su Vlaškoj i Moldaviji ton površinskog i izopačenog vizantinizma1.

Vizantija se upuštala i u druge misije koje nisu uspele. Hazari su tvrdoglavo odlučili da je judaizambolje verovanje od hrišćanstva, i od toga ih nije mogao sasvim da odvrati ni sav trud Svetog Ćirila, koji je zbog toga naučio hazarski i hebrejski jezik2. Alani, na sevemim padinama Kavkaza, bili su jedno kratko vreme pokršteni u desetom veku. A li su uskoro nasli da je hrišćanska vera bljutava i proterali su sve sveštenike3.

Sa narodima neposredno na jug od Kavkaza, raznim Jermenima, Đurđijancima i Albancima, odnosi Vizantije bili su nekako čudni. U stvari, jermenski uticaj na Vizan- tiju bio je možda veći nego vizantijski na Jermeniju4. U Jermeniju je doneo hrišćanstvo u trećem veku Sveti Georgije sa grčkog istoka. Pre pobede crkve ili osnivanja Carigrada, hrišćanstvo je bilo jermenska zvanična vera, iako je pretrpelo u početku izvesne neuspehe. Jermeni su bili krajnje ponosni zbog svog starog hriŠćanstva; i kada nisu bili u punoj meri pitani za savet na četvrtom Vase- ljenskom saboru u Halkedonu, ođbacili su njegove de- krete. Od tada su oni bili šizmatici i u pravoslavnim duhovima dovođeni u vezu sa monofizitima. Zbog toga je nastala uzajamna sumnja između carstva i Jermenije, i ona je pojačana vezom Jermenije sa persijskom civilizacijom — prva velika jermenska kraljevska dinastija, Ar- sacidi, bila je grana partske kraljevske porodice;' a za vreme carskih ratova protiv Sasanida, Jermenija je bila * *

* Vidi Jorga, Geschichte đe$ Ps.imanischen Volkes.* Vita Conatantini, izd. Miklosicli—Diimmler, 219, 224—5.5 Macoudi, Prairies d’Or, n , 43.* Za Jermeniju vidi, Chamich, History of Armenia; Adonts,

Istorija Jermenije (na ruskom); Laurent, VArmenie entre Bvzance et Vlslam; Strzygowski, Baukunst der Armenier in Europa; Mac- ler, u Cambridfi'e Medieval History, voL 4, 153—83, a bibliografija, 814—18.

286

uobiČajeno bojno polje i stalno gažena od jedne iii druge strane. Od veza sa Persijom, jermenska umetnost, a naro- čito arhitektura, stekla je sasanidske karakteristike, koje su se u Jermeniji razvile i s vremena na vreme odnošene na zapad, dajući novi život umetnosti carstva.

Posle pada Sasanida Jermenijom su dva veka gospo- darili Arapi. Jermeni nisu dobili nista od arapske civilizacije, a vrlo malo iz Carigrada. Mnogi Jermeni su došliu Carigrad da potraže sreću, ali ih se malo vratilo kuci. Tek u devetom veku veza između prestonice i Jermenije postala je opet bliska. Velika narodna dinastija, Bagra- tidi, uzdigla se na padinama Ararata, i oni su izvodili svoje poreklo od Davida i Betšebe i Bogorodicu nazivali svojom rođakom. Oni su uspostavili izvesnu hegemoniju nad manjim kneževinama kojih su bile pune jermenske doline, i njihovu titulu, kralja kraljeva, priznali su i Bagdad i Carigrad; a postepeno, posle izvesnog neuspeha u pocetku desetog veka, oni su se oslobodili od nadmoć- nosti Arapa. U njihovom nastojanju mnogo im je pomogla snaga carstva u porastu pod makedonskom đinastijom, koja je i sama tvrdila da su joj Bagratidi pretci.

Deseti vek bio je zlatno doba Jermenije. Tada su podignute njezine najlepše građevine, u Akthamaru i Aniju, a njezini najbolji istoričari, Jovan Katolikos i Toma Ardzruni, tada su pisali. Ali, teško je reći do koje je mere na tu civilizaciju uticala Vizantija. Jermeni su još nagrtali u carstvo, ali oni koji su ostali u Jermeniji bili su veliki nacionalisti, mrzeći šizmatičke Grke i sva njihova dela. Njihova književnost, posle četvrtog veka, nije đugovala Grcima ništa. Jedan Jermenin, sveti Mesrob, izmislio je njihovu azbuku — istina na osnovi grčke — njihovi rani istoričari, kao Faust Vizantijski i Ananije iz Siraka, po stilu i predmetu bili su narodni i naivni. Nji- hova crkva imala je vlastitu organizaciju, sa svojim pri-

287

masom, katolikosom, crkvenim velikodostojnikom koga je obično nasleđivao njegov nećak. Cak ni pisci iz zlatnog doba očevidno nisu znali grčki. Pa ipak, Carigrad je bio neodoljivo privlačan. U krizi, oni su se obraćali Carigradu. I Carigrad je bio mesto u koje su njihovi preduzimljiviji sinovi išli u lov na bogatstvo. U Carigrad su dolazili njihovi prinčevi, stičući ugled time što su na dvoru primljeni. Prinčevi iz provincija najbližih carstvu, kao taronski princ, čak su održavali i palate u Carigradu, a mnogi od njih su se ženili Vizantinkama. Među takvim prinčevima i pustolovima, idiosinkrazije Jermenske crkve brzo suodbačene.

A li u dolinama Ararata Jermeni su bili upomi nacio-nalisti. Vizantija je pokušavala svako lukavstvo da bi uspostavila svoj uticaj; car Rojnan III Čak je udao svoju nećaku Zoju za bagratidskog kralja Jovana Sembata. No Jermeni su ostali nepoverljivi; na kraju je carska vlada odlučila da Jermenija mora da bude pripojena carstvu, kao mera predostrožnosti protiv budućeg napada Seldžuka. Prinčevi Taraona već su bili vizantijska porodica Taro- nita; kneževina Ardzrunija u Vaspurkanu na obalama jezera Vana bila je zauzeta 1020. godine. Godine 1044. bagratidski kralj Gagik I I svrgnut je a njegova zemlja postala je carska tema. Gagiku je data kuća u Carigradu i veliki posedi u Maloj Aziji, gde je izazvao skandal time gto je pozvao na večeru episkopa Marka iz Cezareje i ubio ga, vezavši ga u vreću sa svojim psom, zbog toga što je episkop, misleći o Jermenima sliČno kao Englezi iz osamnaestog veka o Skotlanđanima, nazvao tog psa„Jer-meninom”1.

Vizantijska vladavina bila je pomirljiva. Jermeni su zadržali svoju crkvu i svoj jezik. Vasilije II već je bio ukazao na takvu politiku. Kada je bio u Trapezuntu 1022.

1 Malija Edeski, prevod Dulaurier, 153—4.

288

godine, on je pozvao katolikosa da dođe i predsedava osve- ćenju vode na Bogojavljenje. Posle pripajanja, kada je Konstantin I pozvao katolikosa u Carigrad, naimenovao je svog nećaka za sinkela Jermenske crkve, i tako joj dao zvanično priznanje.

A li ovo pripajanje bilo je uzaludno. Kroz tri decenije Jermenija je sa većim delom Male Azije prešla u ruke Turaka. Kao i balkanski narodi nekoliko vekova kasnije, samo mnogo duže, narod Ararata pao je u ropstvo, isamo njegova crkva održala mu je duh, vladajući nad njim iz mitropolitske crkve u Ečmiazanu, gde se još nalaze kosti narodnih mučenika, komad Svetog krsta i jedna daska Nojeve lađe.

Ipak, jermenska vitalnost bila je nesalomljiva. Iz haosa oni su izgradili u K ilikiji novu kraljevinu, vazala carstva u dvanaestom veku, a u trinaestom jednu nezavisnu državu znatne snage i bogatstva. O uzajamnom uticaju carstva i te Jermenije teško je dati ocenu. Verovatno je bio manji nego uzajamni uticaj između Jermenije i krstaša sa Zapada. U stvari, u svojim poslednjim danima, kraljevina je bila apanaža francuskih vlađalaca Kipra. I na vizantijsko i na italijansko slikarstvo kilikijsko-jermenski uticaj bio je verovatno znatan.

Sa narodima iza Jermenije, Albancima i Cerkezima i kavkaskim plemenima, o kojim arapski geograf iz đesetog veka, Masudi, kaže da samo bog zna njihov broj1, Vizan- tija je imala malo dodira, iako je većina njihovih imena bila uneta u carske diplomatske registre. Samo su Đurđi- janci igrali veliku ulogu u vizantijskom svetu2. Đurđijan- ci, sa svojim rasnim ograncima, Abasgijamcima, Mingre- * *

1 Magoudi, Prairies d'Or, II, 2—3. On je cenio njihov broj na 72.

* Vidi Brosset, Histoire de la Gćorgie; Allen, Historg of the Georgian Poeple.

19 Vizantijska civilisadja 289

lijancima i Iberijancima, bili su pokršteni odmah posle Jermena, i isti dosetljivi sveti Mesrob dao im je azbuku. Ali, suprotno od Jermena, oni su ostali u punoj duhovnoj vezi sa pravoslavnom crkvom. Rana đurđijanska lstorija tamna je. Početkom osmog veka, Lav Isavrijanac, kao mlad čovek, vodio je jednu diplomatsku misiju u đurđi- janska brda i tamo doživeo neverovatne pustolovine1. Verovatno je ta misija imala za cilj regrutaciju; jer glavna funkcija Kavkaza u vizantijskim očima bila je da snab- deva carstvo vojnicima. Đurđijanci su se pojavih kao civilizovana nacija krajem devetog veka, kada je jedna abasgi- janska dinastija vladala zemljom iz svojih tvrđava na obali Crnog mora, postižući svoju moć prvo vizantinofil-skom politikom, ali krajem desetog veka, mešajući se, ne uvek uspešno, u carske građanske ratove. Početkom jedanaestog veka Abazgijanci su se stopili sa đurđijanskom granom dinastije Bagratida u dinastiju koja je dostigla svoj vrhunac u kraljici Thamari (1184— 1212) i koja je vladala do devetnaestog veka. Đurđijanci su bili uvek prijemljivi za vizantijske uticaje, naročito posle osnivanja carstva u Trapezuntu; i vizantijske ideje mogu se naći u njihovoj arhitekturi i ilustracijama. A li sasanidsko-jermenski deo bio je isto toliko jak u stvaranju njihovog stila. Njihove crkve, visoke, i šire nego duže, s uskim prozorima i kubetima pod strmim kupastim krovovima, pripadaju jedino njihovoj zemlji, iako su imale izvestan uticaj na arhitekturu rane Rusije*. Duhovni ugled Vizan- tije bio je međutim tako veliki da je biograf mučenika Konstantina Iberijskog, koji je u stvari jedan jermenski jeretik, u želji da poveća slavu svog junaka, krivotvorio pismo carice-regentkinje Teodore u kome ona izjavljuje saučešće njegovim rođacima posle njegove smrti, prepi-

1 Teofan, 391—5.3 Vidi Baltrusaitis, V A rt MedUval en Georgie.

290

savši pismo koje je carica u stvari napisala svojoj sestri Sofiji, kada je Sofijin muž Konstantin Babucikus mučen u Amorijumu 838. godine1.

Uloga koju je Vizantija odigrala u izgradnji civilizacije Islama bila je ogromna. Arapi koji su došli iz pustinje bili su jeđnostavan narod; malo ih je imalo pismenih i odisali su asketizmom. Skoro svu uglađenost koju su kasnije stekli, pozajmili su od svojih podaničkih naroda, nešto od Persijanaca, ali daleko više od helenizirane semitske hrišćanske civilizacije Sirije i Egipta. Ova civilizacija, već vizantijska, bila je čak i posle osvajanja, stalno pothra-njivana iz Vizantije. Ne samo da su se hrišćani koji su živeli u Siriji, kao autor Damaskih trofeja, iz kraja sed-mog veka, često smatrali kao carevi podanici2, nego su i omajadski kalifi u Damasku bili prisiljeni da upošljavaju Grke arhitekte, Grke umetnike, pa čak i Grke državnike, odlučne hrišćane kao što je bio Jovan Damaskin. Ne samo da su rane muslimanske građevine, omajadska mošeja u Damasku i letnjikovac u Kalatu, bile vizantijske po zamisli, i, koliko je to vera đozvoljavala po đekoraciji, nego je stvamo i državno knjigovodstvo kalifata sve do početka osmog veka bilo vođeno na grčkom jeziku®.

Premeštanjem muslimanske prestonice u Bagđad po- * 8većalo je persijski na račun vizantijskog uticaja na Islam, iako su čak i Bagdad delom izgradili grčki arhitekti i zi- dari. Ikonoborački pokret pre je pokazivao uticaj Islama na Vizantiju nego obratno; a u devetom veku car Teofilo nesumnjivo je bio pođstaknut pričama o sjaju dvora Aba- sida. A li njegova vladavina bila je isto tako i epoha inte- lektualnog preporoda u Carigradu koja je revnosno kopi-

1 Peeters, uvod u Vita S. Constantini Iberi, A. S. Boll., 10. novembar, 542—5.

8 Trophies de Damas, u Patrologia Orientalis, vol. 15, 173 idalje.

8 Teofan, 375—6.

19* 291

rana u Bagdadu. Veliki vizantijski geometar, kao Jovan Gramatičar, bili su uzalud moljeni da pođu i poučavaju muslimanske naučnike1. Od tada su škole u Carigradu postale centar privlačnosti za inteligenciju Islama. Dva veka kasnije, Psel je imao među svojim učenicima više Arapa, pa čak i jednog Vavilonca*.

Na granicama ideje su se neprestano menjale. Mešo- viti brakovi nisu bili retki, kao što pokazuje priča o Di- genisu Akriti; dok se govorilo da je Jovan Cimiskije imao neku vezu sa jednom muslimanskom gospođom u Amidia. U tim vezama verovatno je dominirala pre hrišćanska nego arapska civilizacija.

Nezvanična carska zaštita kalifovih hrišćanskih podanika nastavljala se bez prekida. Harun A1 Rašid je mogao da pošalje ključeve svetog groba Karlu Velikom, ali to je bilo vise da naljuti cara Nićifora nego zbog div-ljenja Francima; a značaj toga brzo je zaboravljen. U stvari. postao ie običaj Bagdada da vrši pritisak nagrad progoneći te hrišćane. Sami hrišćani, kada god je to bilo mogućno, posećivali su carski dvor. Patrijarh Teo- filo iz Aleksandrije proveo je 1016. godine više nedelja sa Vasilijem II i delovao kao posrednik između njega i patrijarha Sergija1 * * 4. IstoČni patrijarsi sledili su Kerularija .u njegovoj šizmi sa Rimom, kao što su njihovi prethodnici sledili Fotija. Godine 1042. Konstantin IX postarao se o ponovnoj izgradnji crkve Svetog groba, koju je srušio ludi kalif Hakim5. Krstaški ratovi nisu olakšali takvu zaštitu. Sirija je sada postala zemlja pod hrišćanskom vladom,

1 Nastavljač Teofana, 189.1 Psel u B. G. M., vol. 5, 508.* Matija Edeski, 15— 16.4 Dositheus, Jerusalimski patrijarsl (na grčkom), 746.s vidi Duckworth, Church of the Holy Sepulchre, 203 i dalje.

292

latinskim jereticima u stvari, ali nesumnjivo hriŠćanima.Komneni carevi činili su sve što su najbolje mogli; Ma- nojlo I, kao diplomatski potez, obezbedio je mozaik zapevnicu u Crkvi rođenja u Vitlejemu i pozlaćeni ukras zasveti grob i poslao umetnike da živopišu malu gotskucrkvu u Abu Gošu1. A li latinski hrišćani suviše su se du-boko ukorenili u zemlji, i posle 1204. godine carigradskacrkva, zajedno sa carstvom, bila je isuviše slaba da bi sestara zaštita mogla održati. Od tada, vizantijski uticaj napređašnje zemlje kalifata bio je posredan i vrlo redak.

Kod Turaka međutim taj uticaj našao je novo polje rada. Seldžuci su bili varvari i destruktivni2. Oni su postali muslimani i stekli tanku spoljnu glazuru persijske kulture, i to je bilo sve. Kao i Arapi u početku, i oni su morali da prihvate pomoć Grka u svim složenijim proce- sima svog života. Suprotno Arapima, oni nisu nikada mnogo razvili vlastitu kulturu. Njihova umetnost dala je nekoliko mošeja u Koniji, grčke ili imitacije grčke izrade sa persijskim karakteristikama. Oni nisu mnogo progonili hrišćane; u stvari, zbog lakših poreza, hrišćani su često više voleli njihovu vlađavinu nego carsku. Krajem trinaestog veka hrišćanski misionari imali su đosta uspeha među njima, čak i kod njihovih prinčevskih porodica. Mo- gućno je da su oni mogli postati hrišćanski podanici siro- mašnog ali preporođenog Vizantijskog carstva, da Osman- lije nisu došle i osvežile im krv.

Carstvo otomanskih sultana često je nazivano vizantijskim, pogrešno, jer iako su obadva bila carstva kojima se vladalo pomoću vojske, Osmanlije ukupno uzevši nisu * *

1 Corpus Inscriptionum Graecorum, 8756; Foka, Descriptio Terrae Sanctae, M. P. G., voL 133, 957; freske u Abu Go5u su oče- vidno grčki rad žz dvanaestog veka, iako ovi nikada nisu pomenuti.

* Viđi članak „Seldžuci” u Encyclopedia Britannica (11. izdanje) sa bibliografijom.

293

I

imali ništa sem svoje izvanredne vojne organizacije. N ji- hova birokratija bila je lakrdija. Od Vizantije su malo pozajmili, iznzev prestonice. Cak ni njihova teokratska autokratija nije proizišla od Konstantina, trinaestog apostola, nego od kalifa islama.' Uticaj koji su izvršili Vizantinci na italijansku uČe-

nost petnaestog veka, dobro je poznat. Ulogom koju su odigrali Ijudi kao Hristolor i Gemist Pleton na podstica- nju učenja grčkog jezika i studiranja platonizma na zapadu zadužili su celu renesansu prema Vizantincima. A li uticaj nije počeo tek tada. On se vršio na Zapadnu Evropu s vremena na vreme tokom čitave istorije carstva.

Uticaj je dolazio kroz razne kanale. Justinijanova osvajanja, iako su bila kratkovečna, nisu potpuno iščezla. Ne samo da je RavMiski egzarhat stvorio oblast u Italiji u kojoj su se mogli stuđirati vizantijska civilizacija, v i- zantijska umetnost i rimsko pravo, nego je, isto tako, ob- novljena veza sa Carigradom podstakla interes za grčke poslove. Mnogi irski kaluđeri iz seđmog veka govorili su grčki‘ biskup iz Ruana je mislio da se grčki suvišemnogo studira u njegovoj dijecezi, dok je kralj Veseksa, Ina, pozvao dva naučnika iz Atine* 1. Ikonoklastička borba pre- kinula je vezu. Najpre je navala izbeglica, religioznih umetnika, iz carstva u Rim, donela plođa u mozaicima i freskama u mnogim rimskim crkvama*; ali, izuzev izbeglica i njihovih radova, vizantijske stvari bile su s negodo- vanjem pozdravljene na Zapadu, gde je u stvari tada bilo vrlo malo civilizacije. Karolinška renesansa donela je obnovljeno interesovanje za Bliski Istok. Evnuh Elisej, koji je došao u Ahen da pripremi princezu Rotrudu za

1 Bury, Later Roman Empire from Arcadius to Irene,, II, 992—3; James, Learning and Literature, u Cambridge Medieval History, vol. 3, 502 i dalje.

1 Na primer u crkvi Sv. Marije u Kosmedinu.

294

\

verenicu Konstantina V, poučavajuči je grčki, našao je grupu revnosnih učenika1; a Ravena je dala većinu uzora za karolinšku umetnost. Kad je egzarhat ugašen, postojao je novi kanal. Venecija je već počela da igra svoju ulogu posrednika između Istoka i Zapada1 2 * *. Njezin jezik bio je populami latinski i ona je održavala bliske veze sa zapadnim carevima; ali sa Carigradom njezina veza bila je uža. Njezina umetnost bila je vizantijska — Sveti Marko je kopija Svetih apostola; — ona je skoro stalno držala trgo- vačku misiju na Bosforu; a skoro do duboko u jedanaesti vek njezini duždevi slali su svoje najstarije sinove da dovrše školovanje pod carevim pokroviteljstvom.

Isto tako postojale su veze i dalje prema jugu. Cak i za vreme života Teodora Studiskog njegove himne citi- rane su na Sardiniji8; ponovno osvajanje Južne Italije pod Vasilijem I proširilo je taj kanal. Trgovački gradovi na jugu, Napulj, Amalfi i Gaeta, prihvatili su trgovaČke mo- gućnosti koje je pružilo to osvajanje. Oni su isto tako poslali u Carigrad misije, koje su natrag donele vizantijske ideje. Njihovi glavni časnici isto tako su slali svoje sinove da se usavrše na carskom đvoru; a lombardski prinčevi sa ]Uga isto tako su postupali. U Rimu, grćka lična imena postaia su vrlo moderna, a dalje prema severu, kralj Hugo Italijanski udvarao se caru čestim poslanstvima. Uzbuđenje ambasadora Liudpranda, kada je posetio Carigrad, njegov ponos zbog znanja grčkog jezika, njegovo divljenje za sve što je vizantijsko, karak- teristiČni su za to vreme, dok je Deziderije, starešina Monte Kasina, poslao u Carigrad da mu se tamo izrade

1 Teofan, 455.2 2a Veneciju, vidi bibliografiju u Cambridffe Mediettal His-

tory, vol. 4, 846—9.s Vita S. Theodori Studitae, M. P. G., vol. 99, 215.

295

zlatni sasudi za opatiju1. A li se moda nije ražirila mnogo van Italije; a docnije, u tom istom veku, bila je izmenjena saksonskim osvajanjem. Snalažljivi Italijani našli su da je mudrije da skrenu svoje divljenje prema caru koji se nalazio na njihovim kapijama. Kada je Liudprand opet posetio Carigrad, kao poslanik Ota I u prilici koja je ne- taktično izabrana, naišao je na hladan prijem, pa se vratio izjavljujući da je sve bolje kod kuće; iako se potrudio da prokrijumčari kroz carinamicu komade carskog svilenog brokata. Nekoliko godina kasnije stara moda se povratila kada se Oto II oženio princezom porfirogenetom Teofano. U sviti ove gospođe jakog duha, nagmuli su Grci s Istoka i iz Južne Italije i sledili dvor u Nemačku. Tamo je ona skandalizovala stanovnike kupanjem i nošenjem svile — strašne stvari koje su je poslale u pakao (jedna kaluđerica u viziji videla ju je tamo* *) — baŠ kao što je njezina ro- đaka, Marija Argira, nekoliko godina kasnije zaprepa- stila dobrog svetog Petra Damijana uvodeći u Veneciju viljuške8.

Teofanin sin, Oto III, bio je fantastično ponosan zbog svoje grčke krvi; on je voleo da govori grčki i da se okruži onim što je smatrao za pravi carski ceremonijal. Pod njegovom zaštitom, još mnogo je Grka došlo u Nemačku. Grčki monasi nastanili su se u Rajhenau, na jezeru Kon- stanca, mnogo pre kraja desetog veka. Otprilike u isto vreme, neki Grigorije, srodnik, govorilo se, carice Teo- fano, osnovao je versku kuću Burtscheid blizu Ahena; a grčki monasi sagradili su kapele Svetog Vartolomeja u katedrali u Paderbomu. Malo kasnije, grčki kaluđeri, verovatno zarađujući za život kao zanatlije, bili su tako

1 Chronicon Monasterii Casiensus, u Muratori, Rerum Itali- carum Scriptores.

* Vita Bermoardi, addenda, u M. G. H. Ss., vol. 4, 888.* Peter Damian, Epistolae, M. P. L., vol. 175, 744.

296

mnogobrojni da je biskup Godehard iz Hildeshajma objavio da oni mogu ostati samo dve noći u njegovim mana- stirskim skloništima — on je osuđivao putujuće kaluđere1. Beleg tih vizantijskih umetnika može se videti na bogatoj ornamentici nemačke renesansne arhitekture.

U Francuskoj uticaj je bio posređniji. Velike vizantijske katedrale u Akvitaniji verovatno duguju svoj izgled pre venecijanskim nego neposredno vizantijskim uzorima. Sveti Front u Perigeu jako liči na Svetog Marka. Ig Kapet toliko je bio impresioniran ženidbom Ota II, da je tražio vizantijsku mladu za svog sina Robera-. Moiba nije uslišena. Veze između dva dvora ostale su i dalje da budu jako retke.

Sa Engleskom je bilo malo dodirnih tačaka*. Nortum- brijansko vajano kamenje iz sedmog veka izvanredno je vizantijsko po osećanju i izvođenju, a engleska krunidbena služba ima čudno vizantijski ritual. Verovatno se obadve Činjenice mogu objasniti neprekinutom vezom koju je anglo-saksonska Engieska održavala sa Rimom, a Rim sa Istokom.

Krstaški ratovi doveli su Zapad i Vizantiju u bliži dodir nego ikada ranije. Ali saracenska civilizacija bila je novija za Zapad. i u Siriji ona je jače uticala na njega. Nijedna od kasnijih vizantijskih princeza koje su se udale u Nemačku, gospođc Komnena ili lepa tragična Irena Anđeo, kraljica Romana, nije bila misionarka kao Teofano ili ranije žene duždeva. Sada je zapadnjak gledao Vizan- tijca sa prezirnom antipatijom, kao na lukavog šizmatika. On je više voleo da dobije dela klasične Grčke, Aristotela ili Galena od Saracena, nego neposredno od srednjovekov-

1 Vidi Muntz, Les Artistes Grecs dans VEurope Latine, Revue de L ’Art Chretien, maj 1893, passim; Schlumberger, Epopčc By- zantine, II, 260 i dalje.

5 Gerbert, Epistolae, izd. Havet, 101—2.* Dalton, East Christian Art, 66—7.

297

nih Grka. Cak i posle osvajanja 1204. godine, latinski gospodari malo su naučili od svojih civilizovanijih podanika. Oni su došli da opljačkaju, i unište, a ne da budu vaspitani. Jedino Fridrih II, nemirno tuđ samozadovolj- • stvu koje je obično obuzimalo Zapađnu Evropu, pozajmio je, kroz svoje prijateljstvo sa nikejskim dvorom, neke ideje i metode starog carskog oblika vlade.

Tek u četrnaestom veku zapadni uČeni ljudi počeli su da shvataju kakva su blaga nauke nagomilana u Carigra- du. Petrarka je pokušao, uzaluđ, da nauči grčki — njegov učitelj bio je Kalabrežanin Varlaam, koji je kasnije prouzrokovao isihastički spor1. A li u petnaestom veku, učeni ljudi koji su pratili na Zapad careve prosjake Paleologe, bili su dorasli zadatku učitelja. Gomile koje su privlačili govori čak i ponešto osrednjeg naučnika Hrisolora, bile su dokaz o novom stanju stvari. Nekoliko godina kasnije, pad Grada doveo je nove učene izbeglice u Italiju. Sam Visarion Trapezuntski, sađa kardinal, bio je njihov za- štitnik, i njegovom pomoći ljudi kao Laskaris, pionir štamparstva, Argiropulos i Halkokondil smestili su se na zapadnim univerzitetima. Vizantijsko delo konzervacije, toliko blizu unistenja 1204. godine, na zapadu je konačno bilo pravilno ocenjeno.

Hrišćanskom Istoku, ma ko bili njegovi gospodari, Carigrad je do kraja ostao prestonica. Cak i podanici tra- pezundskog cara dolazili su, kada su to mogli, da se nasele u Carigrad; Rusi su dolazili u njega na hodočašće, Kiprani su tamo slali sinove na obrazovanje. U stvari, čak i najbogatiji Kiprani, ma kako da su marili za svoje lusinjan- ske kraljeve, osećali su se nekako kao u izbeglištvu. Le- pentren je otuda pisao svom prijatelju Nićiforu Gregori

1 Vidi Gibbon, Decline and Fall, izd. Bury, vol. 7, 317—20.

298

đuga pisma o žalosnom stanju starog grčkog sveta u četmaestom veku. Zbog opreznog straha od cenzora, on je izbegao Gregorino pitanje kako izdržava bezobrazluk Latina; ali njegovo pravo mišljenje tužno se vidi iz svakog reda1. Cak i skroman hroničar Mahera, prijatelj Lu- sinjana, bio je zaprepašćen padom Carigrada, i saosećao je u užasu konačne tragedije sa grčkom kraljicom, Jelenom Paleologovom, carevom nećakom1 2.

Jer tragedija je bila konačna. Dvadeset devetog maja 1453. godine jedna civilizacija je neopozivo zbrisana. Ona je ostavila slavno zaveštanje u učenosti i umetnosti; ona je podigla iz varvarstva čitave zemlje; pomogla drugima da se civilizuju; njezina snaga i inteligencija vekovima su bili zaštita hrišćanskog sveta. Jedanaest vekova Carigrad je bio središte sveta svetlosti. Tananoj briljantnosti, rađo- znalosti i estetizmu Grka, ponosnoj postojanosti i admini- strativnoj sposobnosti Rimljana, transcendentalnom in- tenzitetu hrišćana s Istoka, spojenim u fluidnu osetljivu masu, sada je učinjen kraj. Carigrad je postao sedište grube sile, neznanja, veličanstvene neukusnosti. Samo u ruskim palatama, iznad kojih je lepršao dvoglavi orao, grb kuće Paleologa, neki ostaci Vizantije životarili su još nekoliko vekova — samo tu, i u tamnim dvoranama pored Zlatnog roga, sakrivanim među kućama Fanara, gde je patrijarh održavao svoj dvor u senci, omogućen državnič- kom mudrošću sultana osvajača i radom Đorđa Genadija Sholarija, da bi vladao nad podaničkim hrišćanskim na- rodom, i dao mu izvesnu meru sigurnosti. . . A li dvoglavi orao se više ne vije u Rusiji, a Fanar je izgubljen u nesi- gumosti i strahu. Poslednji ostaci umiru ili su mrtvi.

1 Grigora, Correspondence, izdanje Guilland, 1285—9.2 Makhairas, 682.

299

Bilo je kako su proroci prorekli, proroci koji su bez prestanka govorili o sudbini koja nailazi, o poslednjim danima Grada. Umorni Vizantinac znao je da propast koja je tako Često pretila, mora jednoga dana sigurno da ga snađe, A šta je to marilo? Bilo je uzaludno žaliti se. Ovaj svet bio je glupa travestija, kojoj bol i tužne uspo- mene i slutnje nisu dali mira. Mir i prava sreća nalazili su se na onom svetu. Šta je Car, ravan apostolima, šta čak i sam Carigrad, veliki Grad, drag bogu i njegovoj majci, kada se porede sa Hristom Spasiteljem i slavnim dvorovima neba?

LISTA RIM SKIH CAREVA OD KO NSTANTINA IDO KO NSTANTINA X I

(Carevl Istoka do 480. godine, izuzev kada je drugačije naznačeno)

Konsfantinoua dinastija

K O N ST A N T IN I V E L IK I umro 337.K O N S T A N C U E 337—361. jedini car posle 351.JU L IA N A P O S T A T A 361—363. jedini carJ O V U A N 363—364. jedini carV A L E N S 364—378.

Teodosijeva đinasfija

TEO D O SIJE I V E L IK I 379—395. jedini car posle 392.A R K A D U E 395—408.T E O D O SU E II 408—450. Artemije, regent 408—414.M A K U A N 450—457.

Lavova dinastija

L A V I 457—474.L A V n 474.ZEN ON 474—491. Vasiiisk, uzurpator

A N A S T A S U E I 491—518.475—476.

t

Justinijanova dinastijaJU ST IN I 518—527.JU S T IN U A N I 527—565.JT7STIN II 565—578. Sofija, regent 573—574.

TIB E R IJE n 578—582.Tlberije, regent 574—578.

M A V R IK U E 582—602.Teodosije, savladar 590—602.

F O K A 602—610.

301

Iraklijeva dinastija

IR A K L U E 610—641.K on stan tln CX 613—641.Iraklion 638—641.

K O N S T A N T IN m 641.IR A K L IO N 641. Martina, regentkinja 641.K O N S T A N S II 641—668.

K onstantin i v 659—668.IrakU je 659—681.T ib e rije 659—681.

K O N S T A N T IN IV P O G O N A T 668—685.JU STE N U A N n RIN OTM ET 685—695.L E O N T U E 695—698.T IB E R U E m A P SIM A R 698—705.J U S T IN U A N n RIN OTM ET 705—711.

T tb erije 706—711.F I U P I K V A R D A N 711—713.A N A S T A S U E U 713—715.T E O D O SU E m 715—717.

Isavrijanska dinastija

L A V r a IS A V R U A N A C 715—740.K onstantin V 720—740.

K O N ST A N T IN V K O PR O N IM 740—775.L a v IV 750—775.

L A V IV H A ZA R 775—780.K on stan tin V I 776—780.

K O N S T A N T IN V I 780—797. Irena, regentklnja

IREN A 797—802.780—790, 792—797.

N IC IF O R I 802—811.S T A V R IK IJE 811.M IH A JLO I R A N G A B 811—813.L A V V JERM ENIN 813—820.

Amotijska dinastija

M IH AJLO n A M O R IJA N A C 820—829.T eofilo 821—829.

TE O FILO 829—842.

302

M IH A JLO III P U A N A C 842— 867.

V a silije I 866— 867.

Makedonska dinastijaV A S IL U E I M A K E D O N A C 867— 886.

K onstantin 869— 880.L a v VI 870— 886.A leksan d ar 8 71— 912.

L A V V I MTJDRI 886— 912.K onstantin V II 9 1 1 — 913-

A L E K S A N D A R 912— 913.K O N S T A N T IN V H PO RFIRO - 913— 919.

G EN ET

R O M AN I L E K A P E N 919— 944.

K onstantin VTI 919— 944.K ristlfo r Lekapen 921— 931.S tefan Lekapen 924— 945.K onstantin L ekap en 924— 945.

K O N ST A N T IN VTIPO R FIR O G E N ET 944— 959.

Rom an II oko 950— 959.

RO M AN n 959— 963.V a silije II 960— 963.K on stan tin v m 961— 1025.

V A S IL U E n B U G A R O U B IC A 963.N ICIFO R II F O K A 963— 969.

V asU ije II 963— 976.J O V A N I C IM IS K U E 969— 976.V A S IL U E n B U G A R O U B IC A 976— 1025.K O N S T A N T IN V H I 1025— 1028.R O M AN III A R G IR 1028— 1034.M IH A JLO IV P A F L A G O N A C 1034— 1041.M IH A JLO V* K A L F A T 1041— 1042.Z O J A 1 TEO D O RA

PO RFIRO GEN ETE 1042.K O N S T A N T IN IX M ONOM AH 1042— 1055.TE O D O R A PO R FIR O G E N ETA 1055— 1056.M IH A JLO V I S T R A T IO T IK 1056— 1057.I S A K I KOM NEN 1057— 1059.

Teodora, regentkinja842— 856.Varda, regent 862— 868.

Regentski savet 913.

Zoja Karbopsina, regentkinja 913— 919.

Teofana, regentkinja 963.

303

Dinastija Duka

KO NSTANTIN X DUKA Mihajlo vn

MIHAJLO V n PAH APIN AK

ROMAN IV DIOGEN

Mihajlo VHMTHAJLO V n PA R A P IN A K NICIFOR in VO TAN U AT

105&—1067.1060—1067.1067— 1068. Evdokija Makrembolitisa

regentkinja 1607—1068.1068— 1071.1068—1071.1071—1078.1078—1081.

Dinastija KomnenaALEKSUE I KOMNEN

Konstantln Duka Jovan I I

JOVAN H KALOJOVAN Alekslje

MANOJLO I AlekslJ e II

ALEKSUE □

Andronlk I

AND RO NIK I

1081—1118.1081—oko 1090.1092—1118.1118— 1143.1119— 1142.1143—1180.1172—1180.1180—1183. Marija Antiohlska,

regentklnja 1180—1182-1182— 1183.1183— 1185.

IHnastija AnđelaIS A K H ANĐEO

AIEKSUEALEKSUE IV

Isak nALSK SU E V MURZ17FL

1185—1195.1195—1203.1203—1204.1203—1204.1204.

Dinastija Laskarisa (Nikejsko carstvo, 1204—1261)

TEODOR I LASKARIS JOVAN ra DUKA VATAC TEODOR H LASKARIS VATAC JOVAN IV DUKA VATAC

1204—1222.1222—1254.1254— 1258.1258.

Dinastija Paleologah ' i M 3AJLO v m PALEOLOG

Anđronlk □1258—1282.1272— 1282.

304

ANDRONIK II

Mihajlo Andronlk n i

ANDRONIK

1282—1328.1295—1320.1325— 1328.1328—1341.

j o v a n v 1341—1347. Ana Savojska,regentkiiija 1341—1347.

JO V A N V I K A N T A K U Z E N 1347— 1355.Jovan V 1347— 1355.M atfja K an taku zen 1348— 1355.

JO V A N V 1355— 1370.A N D R O N IK IV 1376— 1379.

jo v a n vn 1376— 1390.JO V A N V 1379— 1390.

Andronlk IV 1379— 1385.M anojlo n 1386— 13 9 1.

j o v a n vn 1390.JO V A N V 1390 — 1391.M AN O JLO H 13 9 1— 1425.

Jovan VH 1399— 1412.Jovan vm 1423— 1425.

JO V A N vm 1425— 1448.K O N ST A N T IN X I D R A G A S 1448— 1453.

Primedba: Ime Vasileosa autokratora dato je uvek veliklmslovima. Konstantin I I i Konstans I nisu uključeni u ovu listu jer nikada nisu vršili stvamu vlast na Istoku.

20 Vix4ntijdka dvilizacij® 305

BIBLIOGRAFSKA BELESKA

Nojbolje bibliografije o vizantijskoj civilizaciji mogu se naćiu Cambridge Medieval History, tom IV, Leclerq-ovom članku ,,By-

>

zonce” , Cabrolov-ovom Dictionnaire d’Archeologie Chreti&nne et de Liturgie, i, naročito za moderna dela, u Vasiliev-oj Histoire de VEmpire Byzantin. Za većinu čitalaca mogu se preporučiti razna đela Diehl-a i Schlumberger-a. Za one koji studiraju ovaj predmet bitna su Krumbacher-ova Geschichte der Byzantinischen Litteratur, Hamsay-ova Historical Geopraphv of Asia Minor, i Bury-jeva razna dela.

Brojevi dati posle izvora citiranih u napomenama odnose se na odgovarajuće stranice. Za grčke autoritete koristlo sam izdanja Bonskog Corpus Scriptorum Historiae Bpzantinorum, izuzev gđe sam drugačije naveo priiikom prvog pominjanja dela.

Koristio sam sledeće skraćenice:

A. S. BolLB. G. M. Byz. Arch.B. Z.J. H. S.H. Z.M. G. H. Ss.

M. P. G.

M. P. L.

za Acta Sanctorvm Botlanđiana„ Sathas, Bibliotheca Graeca Medii Aevi, Byzantinische Archiv„ Bvzantinische Zeitschrift„ Joumal of Hellenic Studies„ Historische Zeitsčhrift„ Monumenta Germartiae Historica, scrip-

toresn Migne, Patrologiae cursus completus, series

Graeco-Latina„ Migne, Patrologiae cursus completus, series

Latina

Datumi i mesta izdanja raznih knjiga koje sam citirao mogu da se nađu u napred navedenim bibliografijama.

306

GLAVA I OSNIVANJE CARIGRADA — — — — — — — — — 7

G LAVA H K R A TA K ISTORUSKI PREGLED — — — — — — — 26

G LAVA I I I USTROJSTVO CARSTVA I VLAD A ZAKO N A — — — 56G LAVA IV ADM INISTRACIJA — — — — — — — — — ------------78G LAVA V VERA I CRKVA — — — — — — — — — — — — 105G LAVA V I VOJSKA — MORNARICA — D IPLOM ATSKA SLU2BA — 133G LAVA V II TRGOVINA — — — — — — — — — — — — — 181G LAVA V m GRADSKI I SEOSKI 2IVOT — — — — — — — — — 177

G LAVA DC OBRAZOVANOST I UCENOST — — — — — — — — 222G LAVA X V IZA N TU SK A KNJI2EVNOST — — — ---------- _ _ — 239G LAVA X I V IZANTIJSKA UMETNOST — — — — — — — — — 253G LAVA XH V IZAN TIJA I OKOLNI SVET — — — — — — — — 277LISTA RIM SKIH CAREVA OD KO NSTANTINA I

DO KO NSTANTINA X I — -------— — ------ — — — — — — 301BIBLIOGRAFSKA BELESKA — — — — — — — — — — — — 306

S A D R Z A J

Documents

VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA - · PDF fileopštom istorijom tog vremena koja nije sporna. Na kraju dajem važniju opštu bibliografiju i listu nekih skraćenica koje sam upotrebio u napomenama