VISOKA TURISTI ČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

IV DEFINISANJE MENADŽMENTA I MENADŽERA U HOTELIJERSTVU

dr Georgi Genov

Pojmom "menadžment"

• Pod pojmom"menadžment" podrazumeva se skup svih ljudi(kadrova, osoblja) u datoj organizaciji, koji, shodnorelevantnimovlašćenjima i odgovornostima, obavljaju (vrše)menadžerske poslove (funkcije, odnosno zadatke).

Menadžmentu se pristupa sa različitih aspekata. Pritomeseposebnapažnjaposvećuje:tomeseposebnapažnjaposvećuje:

• menadžmentu kao skupu ljudi (menadžera),

• menadžmentu kao procesu,

• menadžmentu kao nauci i/li veštini i

• menadžmentu kao profesiji.

Prema (Stoner i ostali, 1995)

• Začetci menadžmenta su bili povezani sa potrebom za povećanjemproduktivnosti i efikasnosti što je dovelo do razvoja škole naučnogmenadžmenta.

• Ona se kasnije razvila u školu klasične organizacione teorije jer je naglasak bio na velikim koorporacijama.

• Od ovih polazišta razvile su se podoblasti bihejviorističke škole i nauke o menadžmentu, pošto su velike koorporacije postale globalne organizacijemenadžmentu, pošto su velike koorporacije postale globalne organizacijekoje su zahtevale sopstvene forme tehničkog i menadžmenta ljudskihresursa.

• Kako su poslovne funkcije postajale sve složenije i povezanije, zagovaranje sistemski pristup kao način da se usmeravaju različite komponente, a kontigentni ili situacioni pristup su postali neophodni zbogmeđukulturalnih uticaja međunarodnog poslovanja.

• sadašnja era menadžment teorije je doba dinamičkog angažovanja, u kome okolnosti prinuđuju menadžment da suoči tradicionalne pristupenaspram neprestanih, brzih promena .

1. Menadžment kao skup ljudi (menadžera)

• U savremenoj teoriji, a sve više i praksi, osoblje organizacije deli se na menadžere i nemenadžere. Jedni (menadžeri) vrše menadžerske poslove (funkcije odnosno zadatke) a drugi (izvršioci − radnici) obavljaju nemenadžerske poslove (funkcije odnosno zadatke).

• U obavljanju svojih poslova (funkcija odnosno • U obavljanju svojih poslova (funkcija odnosno zadataka) svi menadžeri moraju da deluju kao jedinstvena celina. To je i razlog da se pod pojmom menadžment (organizacije "x") podrazumeva skup (pod) sistem svih ljudi (kadrova, osoblja) u datoj organizaciji, koji, shodno relevantnim ovlašćenjima i odgovornostima, obavljaju (vrše) menadžerske poslove (funkcije odnosno zadatke).

2. Menadžment kao proces obavljanja menadžerskih funkcija

• Kada je reč o menadžmentu (kao fenomenu),

treba istaći da se pod ovim pojmom

podrazumeva proces obavljanja menadžerskih

funkcija (poslova, odnosno zadataka). funkcija (poslova, odnosno zadataka).

Menadžment je proces obavljanja, odnosno

vršenja određenih funkcija s ciljem da se na

efikasan način obezbede, rasporede i iskoriste

ljudski napori i fizički resursi kako bi se

postigao neki cilj.

3. MENADŽMENT KAO NAUKA I/ILI VEŠTINA

• Do dvadesetog veka dominiralo je mišljenje da je menadžment veština. Kasnije, a naročito u drugoj polovini dvadesetog veka, preovlađuje mišljenje da menadžment treba (po)smatrati i kao nauku i kao veštinu. kao veštinu.

• Menadžment spada u društvene nauke jer, mnoga područja (pojave i procese) menadžmenta nije moguće kvantifikovati zbog njihove kompleksnosti i dinamičnosti.

Menadžment kao praksa -veština

• Menadžment se javlja i, shodno tome, tretira i kao praksa.

• Za razliku od menadžmenta kao nauke, menadžment kao praksa je star koliko je stara i ljudska civilizacija. Jer, on je prirodni pratilac (preciznije − aktivni nosilac) svakog organizovanog, ciljno usmerenog, delovanja ljudi i korišćenja drugih resursa ciljno usmerenog, delovanja ljudi i korišćenja drugih resursa organizacije.

• Menadžment kao praksa predstavlja konkretan rad − aktivnost vršenja menadžerskih funkcija (planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja).

Dve grupe faktora deluju na performanse veštine upravljanja svakog menadžera

• Prvo, to je znanje (ukupno a naročito iz oblasti menadžmenta) kojim raspolaže menadžer. Jer, menadžment kao veština, odnosno umeće, je, "znati−kako (know−how) činiti stvari u datoj situaciji".

• Drugo, to su karakteristike ličnosti menadžera koje nisu saznajnog karaktera. Reč je osaznajnog karaktera. Reč je o

- kreativnosti,

- komunikativnosti,

- sposobnosti za uspešno vođenje,

- mudrosti, odlučnosti i snalažljivosti i sl. ,

-karakteristikama ličnosti menadžera čije posedovanje predstavlja bitan faktor njihovog umeća.

• Heinz Weihrich and Harold Koontz, Menadžment (Prevod sa engleskog), MATE, Zagreb (1993) 12.

4. MENADŽMENT KAO PROFESIJA

• Menadžment je profesija jer:

- prvo, predstavlja zanimanje koje ispunjava

kriterijume profesije i

- drugo, obavljanje menadžerskih poslova - drugo, obavljanje menadžerskih poslova

(funkcija, odnosno zadataka) je osnov,

odnosno izvor sticanja zarada relativno velikog

broja ljudi.

Od menadžera se traže samo tri stvari:

prvo − uspeh, drugo − uspeh i treće − uspeh

(odnosno − samo uspeh).

• Uspeh od menadžera ne zahtevaju samo vlasnici kapitala. Uspeh zahteva i porodica (ako je menadžer ima). Konačno, uspeh je potreban i samom menadžeru (kao ličnosti) jer, uspeti za menadžera znači:(kao ličnosti) jer, uspeti za menadžera znači:

• ostvariti lične ciljeve,

• izbeći nastanak negativnih posledica koje "donosi" neuspeh,

• obezbediti opstanak na datom menadžerskom položaju,

• stvoriti osnovni uslov za uspon u karijeri.

Menadžment spada u profesije sa relativno visokim zdravstvenim rizikom.

Menadžeri se veoma često nalaze u specifičnom

stanju poznatom pod pojmom

,,menadžerski stres”,,menadžerski stres”

Definisanje hotelskog menadžmenta

• Hotelski menadžment se definiše kao skup svih ljudi –kadrova u hotelskom preduzeću, koji, shodno relevantnim ovlašćenjima i odgovornostima, obavljaju (vrše) menadžerske funkcije, odnosno zadatke.

• Stoga pod hotelskim menadžmentom se podrazumevauopšteno upravljanje hotelskim preduzećima.uopšteno upravljanje hotelskim preduzećima.

• Osnovni zadatak hotelskog menadžmenta je da se bavi planiranjem organizovanjem, vođenjem i kontrolisanjem svih aktivnosti jednog hotelskog pogona koji ima i svrhu socijalnog sistema.

• Termini kao preduzeće i pogon koriste se kao sinonimi isto kao i hotel , hotelsko preduzeće ili hotelsko postrojenje ili pogon.

Prema (Normman, 1991) usluge se razlikuju od proizvodnje jer:

• usluge su neopipljive• uslužni proizvod/doživljaj ne može biti preprodat• uslužni proizvod/doživljaj ne mogu biti prethodno demonstrirani

jer ne postoje do trenutka stvarnog pribavljanja/pružanja usluge• uslužni proizvod ne može biti uskladišten• proizvodnja i potrošnja se, u opštem slučaju, vremenski

poklapaju, i uvek se poklapa sa turističkim doživljajempoklapaju, i uvek se poklapa sa turističkim doživljajem• proizvodnja, potrošnja a često i prodaja su prostorno objedinjeni• uslužni proizvod ne može da bude transportovan/prenet• kupac/klijent uzima direktno učešće u proizvodnji/doživljaju• u većini slučajeva direktan kontakt je neophodan• usluge ne mogu (uobičajeno) da budu izvožene, ali sistemi

pružanja usluga mogu

Menadžeri u hotelijerstvu

Pojam definicija menadžera

• Reč "menadžer" (manager) je pojam koji se

upotrebljava za označavanje nosilaca upotrebljava za označavanje nosilaca

menadžmenta u svim organizacijama

(profitnog ili neprofitnog tipa).

U osnovi, pojam menadžera označava ličnost koja vrši

menadžersku funkciju (posao ili zadatak) u hotelskom

preduzeću. Ova, u praksi veoma prisutna definicija

menadžera, odnosi se na:

• prvo, na posebne stručnjake (profesionalce) koje vlasnici kapitala, odnosno kompanije, angažuju sa zadatkom da, u skladu sa definisanim ovlaščenjima i odgovornostima, obavljaju menadžerske funkcije (poslove, zadatke) i(poslove, zadatke) i

• drugo, na vlasnike preduzeća kada oni, kao pojedinci ili članovi menadžerskog tima, obavljaju (u skladu sa relevantnim ovlaščenjima i odgovornostima) menadžerske funkcije (odnosno poslove i zadatke) i za obavljanje tih zadataka (funkcija) dobijaju odgovarajuću naknadu (ugovorom ili drugim aktom propisanu).

Za identifikaciju menadžera potpuno je irelevantno da li je neko vlasnik hotelskog preduzeća (ili njegovog dela) ili ne. U tome, rekli bismo, postoji (pot)puna saglasnost svih poznatijih savremenih teoretičara menadžmenta. Međutim, ono što se posebno ističe − što je bitno, odnosno što je suštinsko, to je da su menadžeri osobe:

• koje poseduju menadžerska znanja i veštine (što ih odnosno kvalifikuje kao nosioce menadžmenta),kvalifikuje kao nosioce menadžmenta),

• koje su zadužene i ovlašćene da obavljaju menadžerske poslove u datim organizacijima (profitnog ili neprofitnog karaktera),

• koje su odgovorne za rad i rezultate poslovanja hotelskog preduzeća (u celini ili njenog dela) u kome obavljaju menadžerske funkcije.

Biti menadžer znači biti odgovoran za efektivan

("raditi prave stvari") i efikasan ("stvari raditi na

pravi način") rad, odnosno poslovanje.

Konkretnije rečeno:

• pored odgovornosti za poslove i zadatke koje • pored odgovornosti za poslove i zadatke koje

samostalno obavljaju, menadžeri su odgovorni

i za rad i rezultate drugih ljudi (saradnika,

odnosno izvršilaca).

Prema (Stoneru), postoji nekoliko atributa

menadžerske odgovornosti.

• Prvo, menadžeri rade sa i pomoću ljudi.

• Drugo, menadžeri imaju odgovornost, njihovi rezultati podležu

stalnoj oceni.

• Treće, menadžeri definišu ciljeve i određuju prioritete.

• Četvrto, menadžeri razmišljaju analitički i konceptualno.• Četvrto, menadžeri razmišljaju analitički i konceptualno.

• Peto, menadžeri su medijatori.

• Šesto, menadžeri su političari.

• Sedmo, menadžeri su diplomate.

• Osmo, menadžeri su određeni simboli(uspeha i neuspeha).

Stoner, J., AND Freeman, E., (1989),Menagement,4-th ed , Prentice Hall, New Jersez.str.6-8.

Da bi bili uspešni, hotelski menadžeri treba da posedujusledeća znanja, odnosno sposobnosti:

• tehnička, koja omogućuje uspešno upravljanje stvarima i procesima.

• socijalna (međuljudska), koja omogućavaju uspešno upravljanje kadrovima odnosno osobljem hotela.

• konceptualna,koja omogućavaju uspešno upravljanje hotelskim preduzećem u celini odnosno organizacionim delovima i drugo.

• analitička sposobnost, kojauključujekorišćenje neophodnih tehnika • analitička sposobnost, kojauključujekorišćenje neophodnih tehnika za rešavanje problema, što uključuje planiranje obezbeđivanja materijalima, modele kontrole inventara, aktivnosti koje su zasnovane na računovodstvu troškova, predviđanja i tehnike koriščenja informacionog sistema i ljudskih resursa.

• sposobnost donošenja odluka.• sposobnost koriščenja kompjutera.• komunikacione sposobnosti.

Prema kriterijumu hijerarhijskog nivoa

postoje:

(a) menadžeri nižeg nivoa,

(b) menadžeri srednjeg nivoa,

(c) menadžerski najvišeg nivoa.

• Pri tome na svakom nivou postoji tri vrste veština, koje svaki menadžer mora posedovati:- tehničke,- ljudske i - konceptualne.

Menadžeri imaju različite odgovornosti i funkcije.

Klasifikovanje menadžera se može izvršiti na bazi dva

kriterijuma:• (l) hijerarhijskog nivoa, i • (2) širine odgovornosti.

• Prema kriterijumu hijerarhijskog nivoa postoje:(a) menadžeri nižeg nivoa, (b) menadžeri srednjeg nivoa,(b) menadžeri srednjeg nivoa,(c) menadžerski najvišeg nivoa.

Pri tome na svakom nivou postoji tri vrste veština, koje svaki menadžer mora posedovati:

- tehničke,- ljudske i - konceptualne.

• Prema kriterijumu širine odgovornosti, postoje: (a) generalni menadžeri i (b) funkcionalni menadžeri.

Funkcije menadžmenta

• Planiranjem u jednom hotelskom preduzeću uspostavljaju se

ciljevi i biraju načini za njihovo ostvarenje.

• Pošto menadžeri definišu ciljeve i razviju "planove i programe

njihovog ostvarenja, oni moraju stvoriti organizaciju i

kadrovski je popuniti kako bi se planovi, programi i strategije kadrovski je popuniti kako bi se planovi, programi i strategije

mogle sprovesti.

• Vođenje treba da omogući kretanje prema definisanim

ciljevima. Sinonimi za ovu fazu menadžmenta su usmeravanje,

motivisanje, aktuelizovanje i sl.

• Kontrola omogućuje kontrolisanje realizovanje planova

hotelskog preduzeća.

Svaki menadžer ima formalan autoritet u odnosu na

organizacionu jedinicu čijim se upravljanjem bavi.

Autoritet i status uvode menadžera u određene odnose

sa podređenim članovima organizacije, menadžerima

istog statusa i nadređenim menadžerima kako bi se

dobile informacije potrebne za odgovarajuće odluke.

Iz ovih odnosa se kristališu tri menadžerske funkcije:

(a) interpersonalna funkcija,

(b) informaciona funkcija i

(c) funkcija donošenja odluka.

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI