Vikipedija i ostali Vikimedijini projektiÐor�e Staki¢

29. decembar 2005.

Predavanje ,,Vikipedija i ostali Vikimedijini projekti�, predava£: Ðor�e Staki¢;datum i vreme: 29. 12. 2005. 18:00h; mesto: Matemati£ki fakultet Univerzitetau Beogradu, sala 718, Seminar za ra£unarstvo

1 UvodVikipedija je postala najve¢a enciklopedija dana²njice. To je slobodna enciklo-pedija i svaki korisnik Interneta moºe da doprinese njenom sadrºaju. Sintaksa,koja je jednostavnija od sintakse HTML-a, pomaºe da za nju mogu da pi²u ira£unarski laici koji dobro poznaju neku drugu oblast. Vikipedija je izvornonastala na engleskom jeziku, a zatim po£ela da se razvija i na ostalim jezicima,uklju£ujuci i srpski.

Posle Vikipedije u okviru Vikimedijine zaduºbine (fondacije) nastali su idrugi srodni projekti: Vikire£nik, Vikiknjige, Vikicitat, Vikizvornik, Vikivrste,Vikivesti i Vikimedijina ostava. Oni su zasnovani na istim principima kao iVikipedija, pokrivaju sadrºaje koji su druga£ijeg karaktera od enciklopedije i£ine sa njom jednu celinu.

Vikipedija je zasnovana na principima GNU FDL licence, slobodna je i ne-pro�tabilna, njen cilj je jedino kvalitet informacije. Nau£ne ustanove, kao ²to sufakulteti, mogu da pomognu razvijanje Vikipedije, pa i Vikipedije na srpskomjeziku.

2 VikipedijaVikipedija (eng. Wikipedia) je najve¢a svetska en-

ciklopedija, ona je slobodna i nalazi se na Internetu,na adresi: http://www.wikipedia.org . Osnovana je2001. godine i ima preko 2.6 miliona £lanaka, na 212svetskih jezika.

Vikipedija na srpskom jeziku je nastala septembra2003. i krajem 2005. ima preko 16500 £lanaka; nalazi sena adresi: http://sr.wikipedia.org.

Moto pod kojim Vikipedija postoji je ,,Zamislite svet u kome svaka osobaima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju. To je ono ²to mi radimo�.

1

Njen cilj je stvaranje slobodne enciklopedije koja objedinjuje znanja ²to ve¢egbroja ljudi i pokriva sve oblasti ljudskog delovanja.

2.1 Osnivanje i predistorijaU istorijatu nastanka Vikipedije ima nekoliko doga�aja koji su bili od vaºnosti.U oktobru 1993. nastala je ideja o izgradnji zajedni£ke slobodne enciklope-dije, GNUPedia, to je bila zamisao Rika Gejtsa (eng. Rick Gates). U martu1995. je viki koncept izumeo ameri£ki programer Vord Kaningem (eng. WardCunningham)

U martu 2000. internet preduzetnik Dºimbo Vels (eng. Jimbo Wales) i do-cent �lozo�je Lari Senger (eng. Larry Sanger) su pokrenuli projekat Nupediju(eng. Nupedia), prethodnicu Vikipedije. Nupedija je tako�e bila slobodna en-ciklopedija, ali se zasnivala na tome da njeni stvaraoci moraju biti doktori naukaiz oblasti o kojima pi²u, i da svaki £lanak mora pre objavljivanja da pro�e kroznekoliko faza provere. Za period od 3 godine dana, koliko je Nupedija trajala,sakupljeno je samo 24 gotova £lanaka i 74 koja su bila u izradi. U£esnici sushvatili da je ovakav pristup nedovoljno e�kasan i odlu£uju da snize kriterijume,i tako je 2001. nastala Vikipedija - enciklopedija koju moºe da ure�uje svako.Nupedija je zvani£no postojala do septembra 2003. kada se i formalno pripojilaVikipediji.

Naziv Vikipedija poti£e od re£i ,,viki, viki� ²to na havajskom jeziku zna£ibrzo, jer svaki sadrºaj stranice moºe odmah da se promeni od strane svakogkorisnika. Ovo je revolucionarna ideja koja je bila poznata i ranije, ali je tek saVikipedijom zaºivela i poprimila ogromne razmere.

2.2 Istorija VikipedijePrvo je osnovana Vikipedija na engleskom jeziku, 15. januara 2001. Osniva£je bio internet preduzetnik Dºimbo Vels. Posle nekog vremena su po£ele da seosnivaju i Vikipedije na drugim jezicima, da bi krajem 2005. Vikipedija ve¢funkcionisala na 212 jezika.

Njen nagli rast se moºe pratiti statistikama koje se nalaze na adresihttp://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Multilingual_statistics, ili jo²detaljnije na http://en.wikipedia.org/wikistats/EN/Sitemap.htm

Naj£e²¢e je upore�uju sa enciklopedijom Britanikom. Jedno vreme su tiodnosi bili manje-vi²e izjedna£eni, dok je sada Vikipedija u zna£ajnoj prednosti.Prema podacima iz decembra 2005. Vikipedija na engleskom jeziku ima preko880.000 £lanaka sa ukupno 323 miliona re£i. Sa druge strane Britanika ima120.000 £lanaka sa oko 44 miliona re£i. Osim toga, Vikipedija je u mnogimpodacima dosta aºurnija od Britanike jer se svakodnevno dopunjava i izgra�uje.Izgleda da i najve¢i konkurent Vikipedije polako odlazi u istoriju.

Prema podacima iz decembra 2005. postoji 8 Vikipedija sa preko 100 hiljada£lanaka, a 36 njih sa preko 10 hiljada. Vikipedija na srpskom jeziku je na 26.mestu sa oko 16.500 £lanaka.

2

Prema statistikama pose¢enosti, sajt Vikipedije je na 34. mestu i taj rejtingje od po£etka u stalnom porastu. Broj servera koji se koriste je 170 i nalazese u Floridi, Francuskoj i Holandiji. Servere tako�e doniraju Yahoo i Google.Po²to je Vikimedija nepro�tna, ona se izdrºava isklju£ivo od donacija i budºetkoji je neophodan postaje sve ve¢i, procenjuje se da ¢e u 2006. on iznositi £ak6 miliona dolara.

2.3 Principi rada, pouzdanost podatakaTekstove na Vikipediji svako moºe da pi²e i da menja. Za uskla�ivanje sadrºine£lanaka sluºi strana za razgovor, koja postoji za svaki £lanak na Vikipediji. Ciljstrana za razgovor je da se pokrene konstruktivna diskusija oko problemati£nihtema i da se do�e do konsenzusa. O mnogim pitanjima na Vikipediji postojeglasanja, me�utim vi²e se ohrabruju diskusije gde svaka strana moºe da iznesesvoje argumente. Vikipedija nije ni demokratija, ni birokratija, ni anarhija.Osnovna stavka kod pisanja za Vikipediju je neutralna ta£ka gledi²ta (NPOV -Neutral point of view). Zbog njene vaºnosti su i uvedene diskusije na stranamaza razgovor, jer smatra se da oko £injenica ne treba da bude glasanja. Ukolikoneki tekst nije dostigao NPOV, na njega se stavlja za to odre�ena nalepnica.

Za svaku stranu se pamti njena istorija promena. Ovo ima veliki zna£aj zadobro funkcionisanje, jer se za svaki tekst moºe pratiti ko je ²ta menjao i moºese pristupiti svakoj prethodnoj verziji, kao i vr²iti upore�ivanje bilo koje dveverzije. Ovo je neizmerno zna£ajno u slu£aju vandalizma. Vandalizam je kadaneko obri²e sadrºaj stranice ili unese neki sadrºaj koji nije primeren enciklope-diji, neki senzacinalan podatak koji nije ta£an itd. U po£etku je bilo straho-vanja da li ¢e Vikipedija mo¢i da opstane zbog mogu¢ih vandalizama. Me�utimpraksa je pokazala da se pretpostavka dobronamernosti tj. da ,,na jednog id-iota postoji 10 pametnih ljudi� (citat iz [2]) pokazala ispravnom. Kada do�edo vandalizma deºurni administratori mogu jednim potezom da vrate stranicuu prethodno stanje i vandali onda obi£no odustaju od toga. U krajnjoj linijiako neko uporno vandalizuje stranice, on moºe biti na izvesno vreme blokiranod strane administratora.

Iako se sadrºaj Vikipedije stalno menja, proverava i i²£itava, moºe se desitida neko zlonameran unese neku neta£nu informaciju koja moºe imati ²tetneposledice po ugled Vikipedije. Tako jedan ameri£ki sluºbenik dostavne kom-panije nije mogao da veruje da je Vikipedija dostupna svima da je menjaju i re²ioje da se na²ali sa kolegom, pa je u biogra�ju novinara i publiciste Dºona Sigen-talera (78) dodao da je ovaj povezan sa ubistvom i Dºona i Roberta Kenedija, ida je 13 godina ºiveo u Sovjetskom Savezu, ²to nije bilo istina. Sigentaler je zaovo saznao posle 4 meseca i izneo ogor£enje zbog toga u jednom dnevnom listu,uvredu je oprostio. Ovu vest su prenele mnoge svetske agencije, pa i na² dnevnilist ,,Politika� (videti [3]).

Prema istraºivanju britanskog £asopisa Nej£er Vikipedija je pouzdana otpri-like koliko i Britanika. Do ovog zaklju£ka su do²li upore�ivanjem velikog broja£lanaka sa obe enciklopedije.

3

2.4 Jednostavna viki sintaksaUglaste zagrade [[ ]] se koriste za unutra²nje linkove, ovo umogu¢ava veomadobru povezanost srodnih tekstova, ²to je velika prednost u odnosu na papirneenciklopedije (prednost hiperteksta). Postoje tri na£ina kori²¢enja ovih zagrada,u zavisnosti od padeºa ili oblika. Na primer: [[Beograd]], [[Beograd]]a,[[Ivo Andric|Ive Andrica]].

Osim toga mogu se (obi£no na dnu strane) postaviti spolja²nje veze (linkovi,poveznice) do veb-strana koje se nalaze van Vikipedije a koje su od vaºnosti zapojam koji je opisan na toj strani. Od velikog zna£aja su i me�uviki (interviki)poveznice koje se nalaze na datoj strani i vode do iste strane na drugim jezicima.Postojanje interviki poveznica je veoma zna£ajno jer time sve Vikipedije funkcioni²ukao jedna povezana celina, a korisnici koji znaju vi²e jezika mogu da prevodesadrºaje sa jedne na drugu Vikipediju.

Tako�e moºemo tekst pisati podebljanim slogom (bold) i li kurzivnim slogom(italic) kori²¢enjem apostrofa, na slede¢i na£in: '''podebljan tekst''' ili''kurzivan tekst''.

Unutar stranice mogu se postavljati podnaslovi, navo�enjem znakova jed-nakosti sa jedne i druge strane naslova, ²to ih je vi²e, to je naslov ve¢e dubine.Ako ima bar 4 naslova onda se sadrºaj pravi automatski. Npr. == Podnaslov ==

Poºeljno je da se stranice nalaze u odgovaraju¢oj kategoriji, koja se obi£nonavodi na kraju teksta, na slede¢i na£in: [[Kategorija:Pesnici]] ili[[Kategorija:Stari zanati]]

2.5 Neki enciklopedijski sadºaji2.5.1 Biogra�je na VikipedijiJedan od vaºnih aspekata ove enciklopedije je pisanje biogra�ja poznatih li£nosti,svojevrstan ,,ko je ko�. Kategorizacija stranica omogu¢ava razvrstavanje bi-ogra�ja po zanimanjima, narodnostima, godinama ro�enja itd. Ovo je bliskoideji ,,Enciklopedije mrtvih� o kojoj je pisao Danilo Ki².

Engleska Vikipedija kao najve¢a ima u ovom procesu centralnu ulogu. Npr.tekstove o mnogim zna£ajnim ljudima sa ovih prostora (npr. iz Srbije ili biv²eJugoslavije) mi moºemo da napi²emo vrlo kvalitetno koriste¢i mnogu dostupnuliteraturu. Zatim taj tekst neko od korisnika moºe da prevede na engleski jezik,a zatim se odatle dalje prevodi na druge jezike. Na taj na£in su ve¢ postavljenivrlo kvalitetni tekstovi o nekim ljudima sa ovih prostora, na englesku Vikipediju.Na isti na£in i mi prevo�enjem sa nekog drugog jezika dobijamo vrlo kvalitetnetekstove o mnogim temama koje su vezane za li£nosti sa nekog drugog podru£ja.

2.5.2 Matematika i informatikaMedijaviki softver ima mogu¢nost da prihvati matemati£ke formule koje supisane u pojednostavljenoj verziji TEX-a, samo ih je potrebno zagraditi sa<math> </math>. Za razvoj Vikipedije na srpskom jeziku potrebno je da seuklju£i vi²e matemati£ara.

4

Deo za ra£unarstvo i informatiku je tako�e u razvoju i tek se o£ekuje da onpostane bolje obra�en. U ovom trenutku traje diskusija oko prevoda stru£nihtermina sa engleskog na srpski jezik. Poºeljno bi bilo da se svi koji se profe-sionalno bave ovom tematikom i imaju svoje stavove po tom pitanju, uklju£e udiskusiju, da bismo dobili jasne preporuke ²ta je najbolje koristiti.

2.6 HijerarhijaIako su na neki na£in svi u²esnici u radu Vikipedije ravnopravni, ipak pos-toji izvesna hijerarhija korisnika. Mogu se razlikovati: neregistrovani korisnik,registrovani korisnik, administrator, birokrata, stjuard, bot i programer (devel-oper).

Registrovanje se preporu£uje, jer je tada mnogo lak²e pratiti ²ta je ko me-njao, tako�e to olak²ava komunikaciju me�u korisnicima. Nove korisnike obi£noadministratori do£ekuju dobrodo²licom i daju im osnovna uputstva o radu naVikipediji. Do£ekuju se i korisnici koji su neregistrovani u£inili neku izmenu.Zahvaljuju¢i ovakvom pristupu sada na srpskoj Vikipediji veoma mali procenatizmena se £ini od strane neregistrovanih korisnika. Veoma je bitno korisnicimaskrenuti paºnju da na Vikipediju ne postavljaju dela za²ti¢ena autorskim prav-ima.

Administratori imaju mogu¢nosti da bri²u stranice, blokiraju korsinike, onitako�e mogu da ure�uju interfejs, tj. menjaju sistemske poruke. Slede¢i stupanjsu birokrate koji mogu da dodeljuju administratorska i birokratska prava i darade sve ²to i administratori. Sjuardi su na nivou Vikimedije i imaju statusbirokrate na svim projektima, njih je veoma mali broj.

Bot je izvedeno od re£i robot i to su ustvari skriptovi napisani u Python-ukoje kontroli²e jedan korisnik i koji rade neke sistemske stvari, npr. postavljajuinterviki linkove, menjaju jednu re£ drugom, sre�uju kategorizaciju itd.

Programeri (developeri) se bave programiranjem u PHP-u kako bi se una-predio Medijaviki softver.

2.7 Vikipedija na srpskom jezikuVikipedija na srpskom jeziku je nastala septembra

2003. a ubrzo posle toga je Nikola Smolenski objaviotekst ,,Potpuna sloboda� u okotbarskom broju ,,Svetakompjutera�, videti [1]. Sporo napreduju¢i u po£etku,srpska Vikipedija je u leto 2004. doºivela neverovatanpreobraºaj kada je od 1000 tekstova do²la na 5000. Ovoje postignuto postvaljanjem ²ablona za godine, kojih imanekoliko hiljada i za ²ta su najve¢e zasluge imali Milo²Ran£i¢ i ja. Me�utim istovremeno su pisani i vrlo kvali-tetno tekstovi o nekim drugim temama koji su reprezentovali kvalitet. Ovomuporno²¢u zadrºavani su stari korisnici i sticani novi.

Srpska Vikipedija danas ima preko 16500 tekstova sa prirastom od pribliºno1000 £lanaka mese£no. Ima preko 30 administratora, svoju mejling listu, kanal

5

za £et itd. Zajednica koja je ovde okupljena osnivala je i ostale Vikimedijineprojekte za srpski jezik. Organizovan je i do£ek osniva£a Vikipedije, DºimbaVelsa, u Beograd u maju 2005.

Vikipedija na srpskom jeziku sada postoji samo na ¢irilici. U toku je pripremasoftvera koji treba da omogu¢i prikazivanje sadrºaja i na ¢irilici, i na latinici, naekavskom i na ijekavskom. Zasluge za ovo ima Kinez �engºu, a kod nas je pro-jekat preuzeo Branislav Jovanovi¢. Uskoro se o£ekuje njegova implementacijana sve Viki projekte na srpskom jeziku. Time Medijaviki softver ulazi u istorijukao prvi koji je ovo omogu¢io za srpski jezik.

3 Ostali Vikimedijini projektiVikipedija se pokazala kao uspe²an projekat velikih

razmera kojem doprinosi veliki broj ljudi i koji po obimupostaje sve ve¢i. U tom procesu sazrela je situacija da seiz nje izdvoje projekti koji nisu klasi£na enciklopedija, negomaterijali nekog drugog tipa. Vikimedijina zaduºbina (eng.Wikimedia Foundation) je stoga osnovala nekoliko srodnihprojekata koji su tako�e zasnovani na ,,viki� principu.

Najzna£ajniji me�u ovim projektima su: Vikire£nik (Wiktionary), Vikiknji-ge (Wikibooks), Vikicitat (Wikiquote), Vikizvornik (Wikisource), Vikivrste (Wik-ispecies), Vikivesti (Wikinews) i Vikimedijina ostava (Wikimedia Commons).Re£ je, poput Vikipedije, o vi²ejezi£kim projektima i njihov rad bi¢e detaljnijeobja²njen u nastavku. Rad svih Vikimedijinih projekata se koordinira na Meta-Vikiju (http://meta.wikimedia.org/), tamo se razmenjuju informacije kojesu od zna£aja za vi²e projekata ili za celu Viki zajednicu. Sli£nog objedinjuju¢egkaraktera je i Vikimedijina ostava koja sadrºi materijale (slike, muzi£ke fajlove),koji su zajedni£ki za sve ove projekte.

3.1 Po ugledu na VikipedijuZajedni£ko za sve Vikimedijine projekte je to ²to

su zasnovani na Medijaviki sofveru. O njegovom ko-ri²¢enju je bilo re£i u podsekciji 2.4 Jednostavna vikisintaksa, i ovde ne¢e biti ponavljano. Ovaj softverskipaket je tako�e slobodan i moºe se na¢i na adresi:http://prdownloads.sourceforge.net/wikipedia/.On omogu¢ava da zaljubljenici u viki �lozo�jusamostalno naprave svoj viki sajt posve¢en nekoj tematici. Ovakvih sajtovaima veliki broj zato ²to nije potrebno mnogo da se on napravi. Potrebno jesamo Medijaviki softver instalirati na serveru koji ima php, mysql i apache.Pomenu¢emo samo nekoliko takvih sajtova na srpskom jeziku, od kojih se trirazvijaju u okviru Vikimedije Srbije i Crne Gore. Jedan od njih sluºi za razvi-janje softvera koji treba da omogu¢i pregled Vikimedijinih sadrºaja i na ¢irilicii na latinici, i na ekavskom i na ijekavskom i nalazi se na adresi

6

http://conversion.vikimedija.org. Drugi od njih sluºi za testiranje raznihmogu¢nosti softvera i nalazi se na adresi http://crash.vikimedija.org. Naviki principu je napravljen i glavni sajt Vikimedije Srbije i Crne Gore na adresihttp://scg.vikimedija.org. Zanimljiv je i sajt posve¢en delu Dº. R. R. Tolk-ina (na srpskom jeziku) koje se nalazi na adresi http://wiki.tolkien.co.yu.Glavni sajt posve¢en Medijavikiju je http://www.mediawiki.org/, a spisaksajtova koji su na njemu zasnovani nalazi se na adresihttp://meta.wikimedia.org/wiki/Sites_using_MediaWiki.

Zbog velike koli£ine vrednih informacija, Vikipedija je postala veoma pop-ularna na Internetu. Da bi smanjili zagu²enje Vikimedijinih servera, sa jednestrane, i da bi omogu¢ili brºi pristup informacijama svakom korisniku, sa drugestrane, nastali su mnogi sajtovi koji kopiraju sadºaj Vikipedije. Oni preuzi-maju taj sadrºaj sa Vikimedijinog sajta (http://download.wikimedia.org/)i postavljaju ga na svoj server. Spisak ovih sajtova je ogroman i moºe se na¢ina adresi:http://en.wikipedia.org/wiki/Special:Prefixindex/Wikipedia:Mirrors_and_forks/.Me�u njima se kao najve¢i isti£e sajt http://www.answers.com/ koji uporedonudi £lanke sa Vikipedije i ostalih veb resursa (enciklopedija itd.) gde se tako�emoºe uo£iti velika prednost Vikipedije u odnosu na sve materijale sli£nog tipa.Jedno vreme pravljeni su i sajtovi koji nisu preuzimali bazu podataka, nego suvr²ili upite na daljinu (eng. remote loading) tj. direktno preuzimali tekstove saVikimedijinih servera i dodatno ih obra�ivali. Me�utim ovo predstavlja velikooptere¢enje za Vikimedijine servere pa se izbegava, odnosno iskorenjuje. Nar-avno, sve navedeno postoji ne samo za Vikipediju nego i za sve ostale projektei to za sve jezike na kojima postoje, uklju£uju¢i i srpski. Ovakvi sajtovi samo,,ogledaju� (eng. mirror) ponu�ene sadrºaje i na toj lokaciji se ne mogu menjati(tj. nisu ,,viki�).

3.2 Vikire£nikVikire£nik je projekat namenjen za stvaranje slobodnog

vi²ejezi£kog re£nika na svakom jeziku, sa de�nicijama, eti-mologijom i izgovorom re£i. Zasnovan je na viki principui na Medijaviki softveru, kao i Vikipedija. Prvo je nastaoVikire£nik na engleskom jeziku, 12. decembra 2002. Poslevi²e od godinu dana, 22. marta 2004. osnovani su Vikire£nicina francuskom i na poljskom jeziku. Od 1. maja 2004.omogu¢eno je da se Vikire£nik napravi za svaki jezik za kojipostoji i Vikipedija.

Izrada re£nika je veoma zahtevan i odgovoran posao, i poverava se iskusnimstru£njacima iz oblasti leksikogra�je i leksikologije (grane nauke o jeziku kojase bavi izradom re£nika). Problemi su mnogobrojni, kako oni prakti£ne prirode(npr. koja je re£ £e²¢e u upotrebi) tako i teorijske prirode (npr. ²ta uop²tezna£i ,,zna£enje� re£i). Prema podacima od 21. decembra 2005, 32 re£nikaimaju preko hiljadu re£i, a 55 njih preko sto re£i.

O£ekivanu strukturu ovih re£nika moºemo videti u engleskoj verziji, koja je

7

stuelnih jedinica, na raznim nivoima razvijenosti. Jedan od problema sa kojimase korisnici u po£etku ovde susre¢u je taj ²to dolazi do zabune i Vikiknjige seme²aju sa Vikizvornikom (o kome ¢e biti vi²e re£i u podsekciji 3.5), pa ondamaterijale koji su za Vikizvore pogre²no postavljaju na Vikiknjige.

3.4 VikicitatVikicitat je nastao kao Vikimedijin projekat namenjen

prikupljanju zna£ajnih citata. Sve je po£elo kada je anon-imni korisnik 27. juna 2003. na Meta-Vikiju predloºio dase osnuje jedan ovakav projekat - enciklopedija citata. Pro-jekat je po£eo sa radom u julu 2003. na engleskom jeziku.Na tim jedinstvenim Vikicitatima, rastao je broj citata ina drugim jezicima i tako je nastala potreba da se osnuju ogranci i za ostalejezike. Ovaj projekat sada funkcioni²e na oko pedesetak jezika, uklju£uju¢i tui srpski. I u ovom slu£aju je najve¢a engleska verzija, sa oko pet i po hiljadastranica i vi²etruko ve¢im brojem citata i izreka na tim stranicama. Odrednicese mogu razvrstavati na razne na£ine, naj²e²¢e prema autoru ili prema temi nakoju se odnose. Ovde se tako�e mogu postavljati narodne poslovice i izreke,citati iz �lmova, knjiºevnih dela itd.

Vikicitat na srpskom jeziku je po£eo sa radom krajem 2004. godine i jo²uvek nije dovoljno razvijen. Na njemu ima oko 30 strana sa citatima i nalazise na adresi http://sr.wikiquote.org/. Vikicitat na engleskom je na adresihttp://en.wikiquote.org, i tamo se moºe na¢i veliki broj srpskih izreka iposlovica, u originalu (na srpskom) i na engleskom jeziku.

3.5 VikizvornikVikizvornik je slobodna biblioteka tekstova i knjiga

koje su u javnom vlasni²tvu ili se mogu distribuirati poduslovima GNU FDL licence. To su pre svega dela onihautora kojima su istekla autorska prava jer su umrli preizvesnog broja godina (npr. 50 ili 70) ili autorska prava nisunikada ni postojala, kao i ona dela koja autori objavljujupod GNU FDL licencom. Ovo je tako�e jedan Vikimedijinprojekat, iz porodice bratskih odn. sestrinskih projekata. Projekat je po£eosa radom u novembru 2003. pod nazivom ,,Project Sourceberg� prema nazivu,,Project Gutenberg� koji je sli£nog karaktera. U po£etku su na njemu sakupljanioni tekstovi koji su bili od vaºnosti za Vikipediju, kasnije je kolekcija naraslai negde u avgustu i septembru 2005. su Vikizvori podeljeni na vi²e odvojenihdomena, za razli£ite jezike. Najve¢i Vikizvori su na engleskom jeziku i sadrºepreko 20 hiljada jedinica teksta (tj. £lanaka, veb strana). Srpski Vikizvornikje nastao 25. avgusta 2005. i sada ima preko 300 £lanaka, nalazi se na adresi:http://sr.wikisource.org/.

Tekstovi u Vikizvorniku se mogu kategorizovati na razne na£ine, npr. premaautoru, oblastima, vremenskim epohama itd. Ovo daje mogu¢nost da se napravi

9

ogromna kolekcija svih tekstova nastalih kroz vekove, od prapo£etaka pa doprvih decenija 20-og veka. Tu su ubrojana i dela renesanse, romantizma, re-alizma, zatim �lozofski i religijski spisi od anti£kih vremena, preko hri²¢anstvapa nadalje. Posebno mesto u Vikizvorniku zauzimaju razni zakoni i sli£ni javnidokumenti koji se veoma retko nalaze na Internetu. U srpskom Vikizvornikuprikupljaju se i srpske narodne pesme, one su se godinama usavr²avale i prenosilesa kolena na kolena i autor im je u ve¢ini slu£ajeva ostao nepoznat. Ovo je, naneki na£in, bio prvi srpski ,,viki�. Naravno ovo se odnosi i na narodne pri£e,pripovetke, lirske pesme itd. U Vikizvorniku tako�e mogu da se nalaze i kom-letne bibliogra�je autora, zato ²to to nije sadrºaj za Vikipediju.

3.6 VikivrsteVikivrste su projekat posve¢en sistematizaciji i taksonomiji

(hijerarhijskoj klasi�kaciji) ºivih bi¢a. Projekat je nastao useptembru 2004. i za sada postoji samo na engleskom jeziku.Na svakoj strani koja opisuje neki pojam nalaze se i prevoditog pojma na druge jezike, kao i veze do tekstova o njima nadrugim Vikipedijama.

Razlog za nastajanje Vikivrsta je taj ²to ne postoji jedin-stvena baza podataka o poznatim i novootkrivenim vrstama,nego se informacije o njima objavljuju u visokostru£nim £asopisima, pa se de²avada se jedna ista vrsta ,,otkriva� vi²e puta. Postojanje jednog ovakvog projektapomaºe da se stekne bolji uvid u strukturu i klasi�kaciju svih ºivih bi¢a. Sadase tu nalazi preko 16 hiljada stranica i projekat svakodnevno raste. Nalazi sena adresi http://species.wikipedia.org/.

3.7 VikivestiVikivesti su slobodan projekat posve¢en prikupljanju vesti,

zasnovan na viki principu. Nastao je oktobra 2004. na en-gleskom jeziku i sada postoji na 17 jezika, me�u kojima je isrpski. Prema koli£ini vesti po podacima od po£etka decembra2005. Vikivesti na srpskom su bile na 7. mestu. Osnovane su21. maja 2005. i nalaze se na adresi http://sr.wikinews.org/.

Vesti se kombinuju iz vi²e izvora sa ciljem da budu objektivne i nepristrasne.Korisnici se ohrabruju da pi²u tekstove koje smatraju zanimljivim, nedovoljnozastupljenim ili vaºnim. Vesti se obi£no grupi²u prema tematici, prema regionuitd.

10

3.8 Vikimedijina ostavaVikimedijina ostava predstavlja centralno skladi²te slo-

bodnih slika, muzi£kih i video ise£aka koje je mogu¢e ko-ristiti na bilo kojem Vikimedijinom projektu. Za razlikuod slika koje su postavljene na jednom projektu i koje sudostupne samo lokalno, slike postavljene na ostavi mogu dase koriste na svakom Vikimedijinom projektu.

Osnovana je 7. septembra 2004. i po²to je zajedni£ka zasve projekte, nalazi se na jednom mestu. Me�utim ona jevi²ejezi£ka, jer svaka strana moºe da sadrºi informacije o fajlu na ve¢em brojujezika. Tako�e i glavna strana ostave postoji na velikom broju jezika, pa ina srpskom, adresa je http://commons.wikimedia.org/. Na ostavi se nalazipreko 24 hiljade dokumenata. Razlog njenog nastanka je da se izbegne vi²etrukokopiranje istih sadrºaja na raznim projektima.

3.9 Meta-VikiVikimedijin Meta-Viki sajt ima objedinjuju¢i karakter jer koordinira rad svihVikimedijinih projekata, nalazi se na adresi http://meta.wikimedia.org/. Natom mestu se razmenjuju informacije koje su od zna£aja za vi²e projekata ili zafunkcionisanje cele viki zajednice. Na ,,meti� se postavljaju i zahtevi za osnivanjenovih Vikimedijinih projekata, uklju£uju¢i tu i osnivanje novih Vikipedija (najezicima na kojima ne postoje). Tako�e postavljaju se i zahtevi za dobijanjestatusa administratora i birokrata na tim novim projektima, statusa bota itd.

Njena uloga je sveobuhvatna i tu se nalaze npr. statistike o svim postoje¢improjektima. Zatim sve ²to je vezano za prevo�enja sa jednog na drugi jezik,npr. prevo�enja pomo¢i, vesti, reklama, akcija za donacije itd. Ovde se nalazi ispiskovi Vikipedijanaca, na adresi http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikipedian.

3.10 Vikimedija Srbije i Crne GoreOkupljeni oko ideje slobodnog znanja za sve ljude, ured-

nici srpske Vikipedije su po£eli da organizuju sastanke i sus-rete uºivo. Posle nekog vremena ideje koje su izno²ene naovim sastancima su evoluirale i tako je osnovana VikimedijaSrbije i Crne Gore, na osniva£koj skup²tini 3. decembra2005. u Beogradu. Ostaje zabeleºeno da je VikimedijaSCG osnovana kao peti lokalni ogranak Vikimedijinezaduºbine, posle Nema£ke, Francuske, Italije i Poljske, a pre svih ostalih.

O radu srpske Vikimedije moºete se informisati na njenom sajtu koje senalazi na adresi http://scg.vikimedija.org, ili na sastancima koji se odrºavajunedeljom u periodu 15-20h u Domu omladine. Vikimedija Srbije i Crne Goresara�uje i sa Projektom Rastko, jer je Dºimbo Vels prilikom posete Beogradubio gost ,,Rastka�. Saradnja je uspostavljena i sa FSN (Free Software Network) i

11

planira se zajedni£ka aktivnost povodom dolaska Ri£arda Stalmana u Beograd,²to je predvi�eno za mart 2006.

4 Zaklju£akZa samo nekoliko godina rada Vikipedija je uspela da prevazi�e granice sviho£ekivanja i postane najve¢a svetska enciklopedija. Objedinjuju¢i u sebi sve poz-itivne tekovine dru²va i tehnologije, uspela je da postigne da u njenom stvaranjuu£estvuje vi²e ljudi nego ikada do sada, a poznato je da ,,svi ljudi sve znaju�.Vikipedija na srpskom jeziku je za 2 godine postojanja do²la do 16 i po hiljada£lanaka, me�utim na njoj ima jo² puno upraºnjenog mesta i korisno bi bilo da sei studenti Matemati£kog fakulteta uklju£e u rad Vikipedije na srpskom jeziku.Tako�e, Vikipediji su potrebna i mi²ljenja vrhunskih stru£njaka, npr. konkretnoiz ra£unarstva, oko prevoda termina sa engleskog na srpski jezik.

Ostali Vikimedijini projekti prate Vikipediju i stoje delom u senci njenepopularnosti. Moºe se o£ekivati da ¢e u budu¢nosti njihov rad postati zapaºeniji,pa i na srpskom jeziku.

5 Izjave zahvalnosti�elim da se ovom prilikom zahvalim Branislavu Jovanovi¢u, Filipu Maljkovi¢u,Nikoli Smolenskom i Sa²i Stefanovi¢u, birokratama srpske Vikipedije, koji sumi pomogli oko pripreme ovog predavanja, stavljaju¢i mi na raspolaganje svojeveliko iskustvo rada na Vikimedijinim projektima.

Literatura[1] Nikola Smolenski: Potpuna sloboda, tekst u ,,Svet kompjutera� br. 10/2003,

dostupan i na adresi: http://www.sk.co.yu/2003/10/skin01.html

[2] Tanja Simi¢: Hrvatski junaci Wikipedije, str. 114-116, ,,Nacional�, 13. 12.2005, Hrvatska

[3] S. R.: Neslana ²ala sa Vikipedije, list ,,Politika�, 16. 12. 2005.

[4] Stefan Kühn; Ivan Nador, Filip Maljkovi¢: ,,Vikipedija�, Power Pointprezentacija napravljena na srpskom jeziku, prema nema£kom originalu.

12