Vida Ognjenović

Maj nejm iz Mitar Scenska balada o stranstvovanju LICA: MARKO POPOVIĆ VASO POPOVIĆ OBREN VELJKO RADOVIĆ DAMJAN POPOVIĆ STJEPAN IVO DOJČIĆ MILKA POPOVIĆ Dogaña se na brodu „Dante" Njujorka, 1910. godine (Na ulazu u pozorište, dok gledaoci pristižu, stoji grupa mlañih ljudi. Obučeni su u različita odela. Neki u crnogorske suknene čakšire i civilne kapute, neki u duge kabanice, ali svi tako da se već i po odelu vidi da su se spremili na dalek put. Malo dalje od njih nasloženi su njihovi zavežljaji. Čuva ih mlada devojka, gotovo devojčica. Ona je pritisnula na grudi dobro uvezan zamotuljak svojih stvari. Uplakana je. Momci su uzbućeni, razdrljeni, malo pripiti. To su „putnici" broda „Dante" koji vozi od Kotora do Njujorka. Godina je 1910. Malo po strani stoji lepo odeven gospodin sa koferom. I on čeka ukrcavanje na brod. Momci pevaju koliko ih grla nose.) MOMCI Momačka se troši snaga od Njujorka do Čikagaaaa... MILKA Markooo! MOMCI Plovićemo dva mjeseca danaaa Preko mutne vode okeanaa... MILKA Markooo! MOMCI Evo mene i roñaka mogaaaa Ameriko, vrati bar jednogaaa... MILKA Mašaneee! MOMCI Pjevaj, brale, pjevaj jače Nek se čuje do Morače... Da nam kosti ne ostanu U Aljacku i Montanuuuuu... MILKA Vasooo! Zovu da seulaziii! MOMCI Majko moja, spremaću ti slike Iz daleke zemlje Amerikeee... Majko moja, ne daj sinu Da ti skonča u tuñinu... (Prodorno i nekako žalostivo zavija i odjekuje brodska sirena. Zvuči kao pratnja njihovoj otegnutoj gorštačkoj melodiji. Uzimaju stvari sa gomile i, ne prekidajući pesmu, ulaze u salu, odnosno na scenu. „Ukrcavaju se na brod". Oči pune suza, pesma sve glasnija, da bi

malo zabašurili plač. Milka grčevito drži Vasa za peš od kaputa.) MOMCI Ne slijeći, crni vrane, krila korotnog! Ne kriješti, mrk gavrane, glasa zloslutnog! Ne šestari, orlušino, iznad puta mog! Ćut, zloguka sovuljago, ubio te Bog! No sestrice, lastavice, isprati me ti, Ti umiješ odlećeti i dolećeti... VASO Veljooo, nemoj što da ti ostanee! MOMCI Rodna grudo, nemoj me žaliti, ñe ja budem, tu ćeš biti i tiiii! VASO Veljooo! (Veljko se odjednom izmakne i počne sam da peva iz sveg glasa.) VELJKO U prsima nosim svoga Svetitelja Ostroškogaaa! Krsnu slavu i svetinju Manastira na Cetinjuuuu! (Dug i prodoran pisak brodske sirene prekine njegovu pesmu. On stoji, raskoračen i razdrljen. U jednoj ruci drži zavežljaj, a u drugoj kapu. Stoji i ne mine se. Marko se vrati, hvata ga snažno za rame, pa ga gura ispred sebe.) MARKO Šta je, šta si se tu ustubočio? Ulazi! (Svetlo na sceni označava početak njihova putovanja brodom „Dante". Scena predstavlja deo potpalublja parobroda. Nekoliko širih drvenih klupa služe kao ležaji i kao sedišta. Ispod njih i po uglovima zavežljaji naših putnika. Na jednoj klupi spava Obren, a na drugoj, sasvim u uglu, boluje Mitar, pokriven kaputima i zagrañen torbama. Veljko, Damjan, Marko i Vaso uče „ingleški". Marko drži u ruci raskupusanu knjigu zavijenu u maramicu da se sasvim ne raspe i recituje uglas zajedno sa ostalima.) MARKO, VELJKO, DAMJAN, VASO Mondej, tjuzdej, venzdej, trzdej, frijdej, saterdej, sondej... VASO E jedini, veliki bože, može li bit da ja ovo naučim? DAMJAN Teško, Vale, obraza mi! MARKO Pa onda ovako, vidi: di vik, di mont, spring, somer, fol i vinter... VELJKO, VASO, DAMJAN, MARKO Di vik, di mont, spring, somer, fol i vinter... MARKO E sad evo bruke! Ne možemo dalje bez Ivove knjige. Iz ove su naše izbučena ova sledeća tri lista... VELJKO Ajmo ovo prvo... VASO Neka, jadan, da malo izdušimo... DAMJAN Valja nam ovi Ivo ko da nam je brat. MARKO Pa i jes nam brat. Svaki naš čoek, u tuñini, ako je pošten, brat je. VASO Ako nas on što ne laže. MARKO Vaso! VASO Oñe se više nije slobodno ni našalit! Ja ne znam šta je ovo! VELJKO A mene, ljudi, lijepo nešto žao onoga Iva. Sam, kukavac, na ovi vapor. Da nije nas, mene se čini da ne bi progovaro, niti bi imo s kim... VASO Što, jadan, more on pričat s kim oće, zna ingleški... VELJKO Zna, ali nema š njima o čem pričat... MARKO Lijepo ću ga zamolit da nam proda onu njegovu knjigu. Zašta će mu kad je svu

zna napamet? VELJKO Nećemo mi to moć doplatit... Okle... DAMJAN Koji li je danas dan? VASO (vadi iz džepa dugo tanko uže na kome je puno čvorova. Konta i zbraja, broji čvorove): Četvrtak, ako je po našemu, a ja ne znam oñe u njig kako je. Ivo kaže da njiov dan grabi za komad od našega... DAMJAN E sve li je u njig naprednije, bože jedini... MARKO U njig je jedan dan ispred nas. Kaže Ivo. Kad je tamo noć, u nas je dan. E, danas ti je, Vale, fino njiov frijdej! VASO Pi, grdno li je reć frijdej! MARKO Neka ti grdno, ne grdno, mora se znat... VASO Jes, ali kad je grdno, teško ga je znat... VELJKO Pa nije frijdej mlogo grdno, grñe je trzdej... MARKO Neka, Veljo, ne raspredajte sad šta je grdno... VASO E, ljudi, znate koja je? Po mojemu kontu sad je dvadeseti dan otkad smo krenuli. Evo, pogledaj te... DAMJAN Mene se, vala, čini jes godina. Oće li, za očinji vid, više ikad ta Amerika... VELJKO Lijepo proklijasmo na ovu vodurinu! MARKO Ajde, ljudi, lagano, ne zakukavajte ko sirota kopilad. Što ovo nema Iva, to je meni za brigu. DAMJAN Kako Ivo ljušti po ingleški, bogom braćo. Slušate li vi kako svrašti one riječi jednu za drugom. pa udri, udri, bogomi ko da je dvaput Amerikan... MARKO Onako ćeš i ti, Dašo, kad stignemo do Amerike. I ti ćeš znat sve što te pitaju... DAMJAN Hvotajmizit? VELJKO Itizkvoterpasttajm... oću reći pastfajv... kvoterpastfajv... MARKO Ajmmočoblajdžd. VASO Ja umijem reć čizma VELJKO Kako? VASO But. DAMJAN Je li, života ti? VASO Jes. DAMJAN Okle znaš? VASO Kazo mi ujak, Milika Ikov, a on ne laže bez velike nevolje. To mi je kazo kad sam ljetos išo da se pozdravim š njim. VELJKO Baš pripitaj Iva je li tako? VASO Ma jes, kad ti kažem. Ne treba ti pitat. DAMJAN Šta ti je još kaživo? VASO Ko? DAMJAN Ujak. VASO Da sve piše u ovu knjigu što nam je od potrebe. Dobro da je čuvamo. Dao sam mu za nju kilo duvana i još dva da mu donesem kad se vrnem. MARKO Ajde mjesece. VELJKO, MARKO, DAMJAN, VASO DŽanjuari, februari, marč, ejpril, mej, džun, džulaj, ogust, september, oktober, november, disember... MARKO Ovo nije baš sveosve zabundano... VELJKO Nije no lako.

VASO Ma mlogo se nešto lomi jezikom, kopriva ga ožarila... DAMJAN DŽulaj, džulaj... VASO Pa što oni ovako zameću jezikom da mi je znat? Što će im ovo da reču džulaj, kad je lakše i ljepše reć juli... MARKO Neka ti te priče, Vajo, no reci fino koji smo sad mjesec? VASO Koji bilo samo da nije ovi džulaj i belaj... MARKO Ajde lijepo reci na ingleški, koji smo sad mjesec? VASO Ogust. DAMJAN E, Vale, vazda ti pucala! Sad bi ti Ivo reko: Potpuno pravilan izgovor... VELJKO Je li to sad avgust? VASO Ogust. VELJKO Pa sad će ovije dana Gospoñindan, ljudiii! MARKO Ingleški, Veljo, ajde, reci to na ingleški... VELJKO Vala mislim da ni Ivo ne zna kako se reče Gospoñindan na ingleški! MARKO Ko, jadan? Ko ne zna? Ajde pod oklad da umije reć Gospoñindan na ingleški. Čuo si ga juče kad je zborio kako se zove umivaći sapun, brci i nokti... DAMJAN Ja sam zapantio kako se reče brci. Mustaš. VASO Pi. MARKO Ne pikaj, Vaso, jadan! Šta pikaš na svašto! VASO Grozi mi se duša na ovi jezik... DAMJAN Hvotajmizit? VELJKO Itizkvoterpastfajv... Eto, je li ovako, Mašo? (U taj mah ulazi Ivo. Mlañi čovek u civilnom odelu, grañanskog kroja. Ogrnut kaputom. Pod miškom mu nova knjiga: „Uputstva Srbinu u Americi", Sent Luis, 1910. Naočari mu daju ozbiljan i učen izgled, a u stvari je mio i duhovit čovek.) MARKO A, dobro nam stigo, Ikaneee! VASO Namuči nas Marko od jutros onijem mjesecima što si nam juče pokaživo. Ne da nam ni da spavamo. Noću nas budi da nabrajamo mjesece... IVO Kako je Mitar? MARKO A, bogami, onako... IVO Gud morning! MARKO, VELJKO, VASO, DAMJAN Gud dej! IVO Gud dej! MARKO, VELJKO, DAMJAN, VASO Gud dej! IVO Gud ivning! MARKO, VELJKO, VASO, DAMJAN Gud ivning! IVO Gud najt! MARKO, VELJKO, DAMJAN, VASO Gud najt! IVO Gud baj! MARKO, VELJKO, DAMJAN, VASO Gud baj! IVO Vrlo pravilan izgovor! MARKO E, lijepo, života mi! IVO Ajdemo brojeve! Brojte za mnom! Uan, tu, tri, for, fajv, siks, seven, ejt, najn, ten, ileven, tvelv, tertin, fortin, fiftin, sikstin, seventin, ejtin, najntin, tventi... VASO Auh!

IVO E, sad još jednom! VASO Ao, majko! IVO Uan, tu, tri, for... VASO Stani, kumim te bogom, kud si zabrzo, nijesmo tice. IVO Dobro, ajde lagano: uan, tu, tri, for, fajv, siks... VELJKO To je lako, ništa lakše, evo: uan, tu, tri, for, fajv, siks, seven, ejt... (najbržim načinom izbroji do dvadeset, ne obazirući se na izgovor...) IVO Sad treba da naučimo prvi, drugi, treći, četvrti, peti... Ovako to ide: di ferst, di sekond, di terd, di fort, di fift, di sikst, di sevent, di ejt, di najnt, di tent... sve kažeš broj, pa dodaš „t"... MARKO Kad dodam „t"? IVO Odma, čim izgovoriš broj, završi ga sa „t"... MARKO Bogami, to nije lako... IVO Ajmo svi uglas, tako se najbolje uči: di first, di sekond, di terd, di fort, di fift... (Svi se deru za njim, batrgaju slova, zapitkuju ponovo, lome jezik, viču. Vaso ustaje i šeta se okolo besno. Obren skoči iza sna. Gleda oko sebe, onako bunovan misli da sanja...) OBREN Šta je ovo, ljudi, ñe smo? VASO Bavolu pod pazuvom, eto ñe... MARKO Vaso! OBREN Vala, ljudi, da nas ko vidi i čuje kako oñe cilikćemo na ovu vodurinu ko tica pizdoklek na balegu, rugali bi nam se da bi osto kastig... VASO Diž se, Obro, da brojiš ingleški... Uči se, valjaće ti kad ti Amerikan stane sipat dolare u torbu da znaš koliko ih je... DAMJAN Znaš li, Obro, da se tri broji isto ko i u nas? OBREN Ma je li, je li? DAMJAN Evo pitaj Iva. OBREN Je li zbilja? DAMJAN Jes jadan, što big te lago? VASO Ajde, Obrene, pogodi kako se na ingleški reče dva? OBREN Je li slično ko u nas? MARKO Pa, onako, nekako je isto blizu našega... OBREN Koje je prvo slovo? VELJKO T. VASO Ne dalje! OBREN Vidi, vidi, a je li dugačko? VELJKO Pa i nije. OBREN „T" veliš... VASO Obro, tu si... Ne mrdaj no stani tu! OBREN A kako je početak, kako je drugo slovo? DAMJAN Nema ih nako dva, ako ti rečemo oba, nemaš šta pogañati! OBREN E to je lijepo. Dva broja, dva slova. T, velite, a? Ma kako ću pogoditi, kažite mi... VASO Lijepo sam ti reko da si tu! MARKO Ajde, ne benetajte više, no da učimo dalje. Obrene, dva je: tu. OBREN Šta tu? MARKO Tu je dva.

OBREN A? MARKO Tu. OBREN ðe? MARKO Ma, Obrene, jadan ne bio, nijesi malouman! Dva se na ingleški kaže: ,,tu". To ti vičem, jesi li sad razumijo? OBREN Ne ja, bogami. Okle ću razumjeti? Što se dva kaže tu, a ne oñe? DAMJAN Obro! On priča ingleški. Evo ovako: kad on kaže: „tu", to ti na ingleški znači da je reko dva... Uan, tu, tri, for, fajv, siks, seven... OBREN Auuu! VASO Utuvi li, Obroo? MARKO Bi li nam, Ivo, pročito ovo nekoliko strana što su iz naše knjige izbučene. No ti, bojim se, dosañujemo mnogo... IVO Naravno, naravno da ću pročitati. Ništa mi ne dosañujete. Zato sam i došao. Evo. Pravilo četiri: Zabranjuje se ulaz u Sjedinjene Države svim slaboumnim i umobolnim osobama... VASO Vrći se, Obrene, plivajući unazad. Vidiš da nemaš kud ići. Neće ti dat da uljezeš take pameti... OBREN Vala, kako im drago. No dako isto nekako ugrentam kad im kažem da znam da je dva i dva tutu. MARKO Ma stanite, danu! Nemojte grajat! Ivo, ajde dalje, molimo te... Svim slaboumnim i umobolnim, svim nevoljnicima i siromasima. Svima koji imaju kakovu prijemčivu bolest, pa sakatim, slijepim, gluhim, gubavim, ili s kakvom bolešću koja ih čini za rad nesposobnim... VASO Pa ko bi išo tamo da umre... IVO Svim zlikovcima i zločincima; svakoj osobi koja je prešla šezdesetu godinu, nadalje mnogožencima, ñevojkama u trudnom stanju... VASO Okle ćevojka može bit u trudnom stanju... Koja zatrudni, nije više ñevojka... OBREN Možda jes u Ameriku... IVO ...U trudnom stanju, malodobnoj ñeci ako nijesu u pratnji roditelja, ili svoje najbliže rodbine, osobama koje nemaju uza se barem dvadeset pet dolara gotovine i radnicima koji po kakvom ugovoru dolaze u Ameriku na radnju... VASO Crn mi obraz, ljudi, ako, po ovome, Gospodaru Crne Gore ne bi našli manu i zaustavili ga da ne ulazi u Ameriku! DAMJAN Prešo je šeset... OBREN Sasvijem mi je nejasno što je zabranjeno da se unaprijed dogovoriš za radnju, pa da ideš nasigurno, a dozvoljeno da ideš onako ko ćuk bez ikakva znaka da te proždere neñe mrak? VASO Ma, Obro moj, neće tebe puštit zbog ovoga te veli da ne daju mnogožencima. Ko da oni ne znaju da na te kuka pola sela cura i nekoliko udovica. MARKO Živ nijesam od ljutoga stra da neće puštit Mitra. DAMJAN Ako neće Mitra, neće nijednoga. Vrnućemo se svaki, pa neka im rade ovi talijanski ćićikuri. MARKO Ivo, pravo mi reci, je li kako opaka ova boles od mora? IVO Nije, nije, ako nije na njemu što drugo, od toga će se povratiti. Meni je sumnjiva ta vrućica što ga poduzima... VELJKO Liječićemo ga vala, slušaj nešto, pa da ćemo mu naše utrobice davat!

IVO Ja. MARKO Ne treba niko da zna da je slab... IVO Da znate samo jedno: naše iseljenike najviše vraćaju zbog ovih ugovora unaprijed. Zato neka se to ima svakad na umu. Evo kako piše: Uvijek, kad kogod, bilo na brodu, bilo na iskrcalištu, bilo ñe drugo, zapita, da li ideš kuda na pouzdanu radnju, unaprijed dogovorenu, reci odma ne. MARKO Ne. IVO Inače, budi uvjeren, vratiće te natrag iz NJujorka... VELJKO Kuku mene! MARKO Što je, Veljo? VELJKO Ja sam jednome Talijanu gore na palubu sve ispričao, kud idemo i kako nas je moj ujak Aleksa Bratić pozvo i obećo da će nam pomoć, a mene da sigurno čeka radnja i to... MARKO Treba se, Veljo, od svašta i svakoga čuvat! Tuñina je ovo, jadan! VASO Dako nije špijun, odnijo ga iljadni ćavo! DAMJAN Na koji ste jezik pričali, Veljo? VELJKO Ja mojski, on njegovski. DAMJAN Pa šta on veli, kud on ide i čeka li njega radnja tamo? VELJKO Ma nijesam ga nekako baš najbolje razumio. Sve je nešto viko: tabako, tabako. Nekako je smiješno nešto brzgotao kao ercegovina, ercegovina, a ja mislim pita me jesam li Ercegovac, pa sam mu reko fino: ne no Crnogorac, Montenegro. OBREN Ajmo, ljudi! IVO Kud? OBREN Moramo ga nać i lijepo mu zaprijetit da nas ne špija, ako mu je glava mila! MARKO Stani, Obrene... (Utrčava Milka) MILKA Kud ćete to, Marko? MARKO Nikud. IVO Kako je? MILKA Udavi ga kašalj. A cuba se ovi vapor ko kolijevka desno-lijevo, desno-lijevo. Nagrdi crnoga Mitra ova nesretna voda... (Svi poñu tamo gde je Mitar.) Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Kad se ponovo osvetli njihova kabina, vidi se da svi spavaju, osim Marka i Veljka. Oni, nagnuti nad knjigom, sriču engleski dijalog.) MARKO Koliko ste stari? VELJKO Hauoldarju? MARKO Imam dvaes osam godina. VELJKO Nemam, Mašo, no dvaes tri na Nikoljdan. MARKO Pa što ti nije ime Nikola? VELJKO Dali mi ñedovo. MARKO Kako ćeš reći: imam dvaes tri godine. VELJKO Tventitri. MARKO Šta ste po zanimanju? VELJKO Hvatsjurtrej d ? MARKO Hvatsjurtrej d ?

VELJKO E. MARKO Ajde. VELJKO Kud? MARKO Kaži. VELJKO Šta se ono sad reče? MARKO Ono farmer. VELJKO Oću li to, ili ono drugo: lejber, prosti radenik. MARKO Farmer, farmer, ne treba ništa za rad... VELJKO Mašo? MARKO A? VELJKO Smijem li ti nešto reć? MARKO Smiješ, Veljo, a da kome ćeš? VELJKO Nemoj mi se narugat, Mašo, ali mene je nekako stra kad se odvojim i kad sam gore nasamo s onijem drugijem narodom. Kad ono oni začovrngaju po njiovom, mene se sve nešto čini rugaju mi se. Lijepo me ledna voda oblije. Jedva živ čekam da ukapulam dolje meñu nas. Da mi je trećinu znat ingleški ko Ivo, čini mi se manje bi me stra bilo... MARKO Naučićeš i ti, Veljo, i dosle si dosta primio... VELJKO Oću, no ne mogu da čekam... MARKO Ima još dosta dok doćemo tamo... VELJKO Ima, znam. MARKO Ajde sad one brojeve po redu... di first... VELJKO Mašo? MARKO Šta je? VELJKO Vata li tebe za grlo? MARKO Ajde kako dalje, di sekond, di tirt, di fort... VELJKO Mašane, mene vata, pa oće da udavi. Oñe stegne. Da mi je, kukavcu, da se sad kako obretem u Jelovicu, pa da zapljevam u one borike iza kuće... Kako bi se svi zadevetili da me čuju... MARKO Uči ingleški, Veljo, u Jelovicu si vazda na vrijeme. Neće ti nikud pobjeć... VELJKO Neće ona, ali evo sam pobjego ja... Nemoj kazat Damjanu da sam plako. Stid me kad me ovako zaosoli, pa ne mogu da kvrknem... MARKO Ajde, Veljo, proći se, lijepo će nama biti tamo... Ujak će te i oženiti lijepo... Ko zna šta tebe ljepota tamo čeka... VELJKO Ma jes, znam, adi, eto, Marko, ja bi se sad vrno, ovi čas... MARKO Muči, Veljko, ne bestijaj! Ajde broj malo, kako ono: uae, tu, tri, for... VELJKO Fajv, siks, seven, ejt, najn, ten... A šta je tebi, Majo, te si tako pocrnio u lice ovije dana. Gledaš u ovi prozorak dan noć. Nikad sna na oko. I ti bi se vrno, Majo... MARKO Bojim se i led me ledi, neće dati Mitru da uljeze, pa šta ćemo onda... VELJKO A nećemo se tako lako upuštit! MARKO Šta mi tu možemo, kukavci? VELJKO Nećemo ga živi ostavljat. Ili svi, ili nijedan! MARKO Mlogo će nas ko pitat. Zakon je zakon. Veljo moj, ovo je ljuta tuñina. Niko se na nas ni osvrnuti neće. VELJKO Dako nam Ivo što pripomogne. MARKO A i to mi se čini slaba uzdanica, moj Veljo! VELJKO Nije, dobar je Ivo.

MARKO Dobar, dobar, ali se izmače kad je doktor dolazio. Lijepo vidim da mu nije milo da ga doktor s nama vidi. VELJKO E baš. Lijepo mi se čini da je pobjego. Sakrio se. No isto nas je doktor razumio. MARKO Jes. VELJKO Pije Mitar one njegove medižine, laknuće mu, Majo, vićećeš. MARKO Oće. VELJKO Mašo! (Marko se ne odaziva. Gleda u daljinu, glavom malo okrenut na drugu stranu. Veljko nešto šuška oko pokrivača, da zabašuri plač. Niz Markov obraz nečujno se kotrlja krupna suza. Tišina.) Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Kad svetlost ponovo obasja kabinu, vidimo ih sve na okupu. Ivo nešto objašnjava i pokazuje crteže u knjizi. Vaso vezuje čvor na svom užetu.) OBREN Kako se, Ivo, mjere u Ameriku? IVO Evo, slušajte dobro. Amerikanska je mjera za dužinu jarda. Ona se dijeli na tri stope koje se zovu fit. Svaka stopa, kad je samo jedna, zove se fut, a dijeli se na dvanaest palaca, to se zove inčes. Veća mjera za dužinu je majl, a u njoj ima 1.760 jarda, što čini 1.690 metara i tri decimetra. Ovo obavezno morate dobro znati... OBREN U njih, vidim, ništa ne važe pedi i rastegljaji? IVO A šta su pedi i rastegljaji? OBREN Evo, ovo ti je ped (pokazuje rukom pedalj), a ovo rastegljaj (rastegne obe ruke do kraja). IVO Ne, ne. Ovo su jedine mjere koje su zvanične i njima se mjeri sve što je za mjeru... VASO Ja to ne umijem reć, pa da će sad nož pod grlo! MARKO Nije, Vale, preša da rečeš odma, imaš kad naučit. Ove vode još ima koliko dvaput dosad. VASO Nije zar toliko, zlim putem krenuli, ko što smo! MARKO Jes na moju dušu. Evo Iva, pa nek mi ne da lagat. VASO Je li, Ivo? IVO Pa tako negde... VASO Majkoomojaaa! (Urla) Okle ističe ovolika vodurinaaa! Nije ovo Bog stvorioo? Niti je ovo po božijoj, ni po ljudskoj mjeriii! Ovo je ća volja rabotaaa! Ovo je ispišalo iljadu milijardi džinova, a ne bi je popilo dva puta tolikooo! Što me pušti, majkoo, u ovu popišanu, mučku pogibijuuu! Majkooo mojaaaa! MARKO Prekini, Vaso! (Svi su skočili, unezvereni. Vaso i dalje urla. Ivo ga smiruje. Damjan drži Vasa oko struka.) DAMJAN Ajde, Ivo, čitaj nam još. Moramo slušati to sve što nam valja za tamo... Sjedi, Vale... IVO Daj da vidimo ove lične zamenice, ja se kaže aj... VASO Aj kuku danas, pa zadovijek, majkoo mojaaa! Aj mi kuku liše braće... Aj rode, aj dome, aj bra ćo, aj zemljo, aj kuku i zakuku, zakukala si jutros za mnom, majko mojaaaa! Zakukaj, kuku ti i jes... MARKO Vaso, umukni! Nijednu da više nijesi izustio... Čuješ li! (Svale Vasa na sedište. Za malo tišina, pa Marko pokušava da nastavi učenje. Nastoji da deluje mirno i sabrano.)

MARKO Kako, Ivo, kako se reče ja? IVO Ja se kaže: „aj", ti „ju", on: „hi", ona: „ši", a ono: „it". VELJKO Smiješno je! DAMJAN Kad oću da rečem: ja sam Damjan, oću li samo tako: aj Damjan? OBREN Bolje ti je da rečeš: aj, Ivo, pomozi! IVO Ja sam Damjan kaže se: Aj em Damjan. Ovo: „em" znači „sam". DAMJAN Mene je nekako smiješno to ajmekanje. Smijali bi nam se u nas da crknu kad bi nas čuli da ajmečemo ko Ličani. VELJKO Bi ozbiljno, ajme, vajme, dajme, najme... Amerikani i Ličani ajmeču jednako... MARKO Kako ćemo reć: ti si Ivo? IVO Ju ar Ivo. DAMJAN To, vala, nije teško... juarivo, juarivo... OBREN Nije teško, no nekako debelo: juarivo, juarivo, nekako abetno, nesojski: juarivo... IVO Ajde da ponovimo zajedno. Ne slušajte kako zvuči, nego ponavljajte: Aj em Marko (ponavljaju), ju ar Ivo (svi za njim), hi iz Vaso (svi to kažu). VASO Neka mene, ne spominji meeee! IVO Ši iz Milka. It iz ošen, to znači okean, more... MARKO, OBREN, VELJKO, DAMJAN, IVO Aj em Marko, ju ar Ivo, hi iz Vaso, ši iz Milka. It iz ošen, to znači okean, more... MARKO Kako se, Ivo, reče, na priliku: mi: Uzmimo sad da oću da rečem: mi smo braća, ili: mi smo Crnogorci? IVO Vi. MARKO E. Mi. Kako da rečem na ingleški to „mi"? IVO Vi. Vi. Kažem ti. MARKO Ma ne, Ivo. Nijesi me razumijo. Ne vi. No kad oću da rečem: „mi"! Mi! Mi smo Popovići! Kako da počnem? IVO Pa tako se reče: „vi"! Mi smo braća, reče se: vi ar broders! Vi to je mi. VASO LJudi! Ima li, za očinji vid, išta na taj jezik da se priča kako se valja i pridiči? Kako ćemo zborit: „vi", a misliti ,,mi". Ko će to zapamtiti? IVO „Mi" na ingleškom znači ja, ili meni! Na primjer kad kažeš: ko, je l ja? Onda ćeš reć: hu, mi? VASO Oj, huhu mi! Huhu mi nesretniku i jadniku! OBREN Ja jedno lijepo viću, ljudi! Ja ću morati tražiti kakve raće bez jezika. A, brate si moj, u rudnik ti priča ni ne trebuje ni za šta, niti se išta čuje od nesretne mine, pa da pričaš ko vladika. A dolje pod zemljom i nema nikoga do našije i Bugara. S našijema ne moreš od bučanja, a s Bugarima nemaš ni šta pričat, te mene ingleški ne služi, pa da ga znam ko Ivo! IVO Polako, Obrene, nemoj tako lako da odustaješ. Evo tebi knjiga, pa prati, a ja ću izgovarati, pa ćeš ti za mnom. Vićećeš kako je to sve jednostavno... OBREN E, moj Ikane! Daj tu knjigu Marku, ja li Vasu, ja ti ne umijem u nju jednoga jeditoga slova viñet. Nijesam ti ja Popović, no čobanović. Ne umijem bez potpis, a i to na jade jedvite. Ovi Popovići ti čitaju ko da su vladike, a i kuća im donosi... VELJKO Malo pomalo, Obro, i mi ćemo se razumijeti u sva slova... OBREN Ma, vala, kakav im je ovi jezik, radij bih govna jes, no ovako pričat ko što oni pričaju... MARKO Neka, Obrene!

VELJKO Moramo, Obro moj, moramo da učimo. Bojati se nećemo bit stalno zajedno. Šta ćemo ako ne znadnemo ništa reć kad ostanemo nasamo š njima... MARKO Bićemo zajedno! Nećemo se odvajat! U jednoga ćemo gazde radnje tražiti, u jedan ćemo rudnik, ako je do rudnika, u jednu radionicu, ako je radionica, na jedno ćemo mjesto nastavat, zajedno se ranit! Sve ko što smo se dogovorili kad smo krenuli. Svi iz našega sela na jedno mjesto. Mi braća jesmo, Popovići ne Popovići! Ne može sve jedna majka roditi! Zato je Milka i krenula s nama da vodi domazluk. Je li vjera? OBREN (skine kapu, a puno mu grlo suza): Hvala ti, Mašane! Vazda ti lijepa i poštena hvala za ovo! (Obren izañe da ne vide kako je uzbuñen do suza.) IVO Eto, sad znate. Mi smo braća, reče se: vi ar broders. SVI Vi ar broders. IVO Vrlo pravilan izgovor. Daj sad ti, Damjane, kad te ja zapitam ko ste vi, odgovori mi: nas trojica smo braća iz Crne Gore. DAMJAN Kako se reče: trojica? VELJKO Tri. DAMJAN Ivo? IVO Jeste, tri, tri, kod njih nema razlike... DAMJAN Nas trojica smo... Ajde reci ti, Mašo. MARKO Što, nije to teško. Evo: mi ar... Ne, ne, no: vi ar... Ne no: mi tri... Ma, vidi ñavola... Vi tri, vi ar broders Montenegro. Je li ovako, Iko? IVO Jes sir! VASO Bogati, Ivo, reče li se čizma: but? IVO Ne but, nego dugo: buuut! VASO Tako mala riječ, a tako je otežu? Pa što rastežu toliko, za boga milosnoga. Buuut, buuut... IVO To je važno upozorenje za vas. Vidi ovñe piše pravilo broj 2. Pazi dobro koju riječ treba izgovoriti dugo, a koju kratko. Bez toga ti sav trud oko jezika ne vrijedi ništa. Kad se riječ pliiz izgovori kratko kao naša „iz", niko te ne razumije. Englez će te razumijeti tek kad to iskažeš dugo, kao naša riječ viiid. Isto tako buuut. nije but, nego buuut. VELJKO Baš je to nekako nelijepo, to otezanje. Kako ću na priliku reć kad ištem sir, daj mi malo siiiira? Siiiir, buuuut, voooooda... Vasssso... IVO Sir znači gospodin. DAMJAN Je li, života ti svačijega? IVO Aha. VASO E, ako se gospoña reče Surutka, vrnuću se ovi čas, pazite što vi kažem. Neće ga moja noga ulazit meñu te avetinje... IVO Ne kaže se, ne kaže se... OBREN Mitru ništa nije bolje od onije ljekova. Ko zna šta su mu dali. MARKO Je li ono dobar doktor, Ivo? IVO Ja ga ne poznajem, al vjerujem da je dobar. On je stalni brodski doktor. Ima iskustva. MARKO Izgleda onako pogledati divan čovjek. Pitomo ga je pregledo... VELJKO Što ti, Ivo, ne ostade da mu kažeš na ingleški sve što treba.... IVO Ne treba doktoru ništa objašnjavat. On sam vidi šta je. Ajde ove mjere za dužine... Ovo ste zapamtili kako treba izgovarati: siiiir, pliiiiz, buuut...

DAMJAN A kako se kaže gospoña, oće Veljo da zna, valja će mu, hi, hl, hi... VELJKO Nijesam to ja pito, no Dašo... Hi, hi, hi... MARKO A, mraviguzi mali, vidi šta oni oće da znaju... IVO Ledi. VELJKO Ledi. IVO Aha. OBREN E jezik im se, dabogda, sledio, imadoše li kakvu vruću riječ za žensku... VELJKO A šta je pliiiz? IVO Molim. VELJKO Pito sam te šta znači pliiiz? IVO Molim, molim, eto to znači pliiz. Molim se kaže: pliiiz! VELJKO Pliiiz? IVO Pliiz. VASO Pi po iljadu puta! IVO Što, Vaso? VASO Kakav im je to jezik, ako Boga znaju! Kako se : može za litomu i meku riječ: molim, reć: pliiiz? Kakav je to narod što tako grdno i glizdavo baljucka kad zbori. Mene je stid i da izgovorim to: pliiiz... Lijepo bljutavi usta kad to vavoljiš po jeziku... to je jezik jazavaca, ne naroda. VELJKO To tako najprije izgleda, Vaeo, poslije se navikneš... VASO A, bogami, kameno ću se ja navikavat... MARKO Pročitaj nam, Ivo, nešto od tijeg pravila za ulazak, to nam je sad važno... IVO Evo najvažnije pravničke pouke o opasnosti protjerivanja iz Amerike... OBREN Što mi je to važno, neka me protjeraju, pa neka krepam od gladi, ne bilo im ga za dušu! MARKO Obrene, ne smije se tako pričat! Nijesmo krenuli da nas protjeruju, no da uljezemo i ostanemo dok nama treba! IVO Vlasti imaju pravo da protjeraju iz zemlje sve one koji su lažno odgovorili na pitanja pri iskrcavanju, kao i u slučaju da se razboliš u toku prve dvije godine boravka i padneš na teret države, ili općine... VELJKO Kuku nama ako Mitar ne preboli! (Zavlada tišina.) IVO Zbog toga se preporučuje da naši ljudi odmah po dolasku stupe u dobrotvorna društva, koja će im pružiti pomoć u slučajevima bolesti ili smrti! VASO Popišo im se miš na pomoć u slučaju smrti! OBREN Ajte, ljudi, da nešto ljepše učimo! I dosle su ljudi išli u Ameriku, pa nijesu tako naprečac umirali, zaboga! Daj da zapljevamo... Goro moja u cvijetu, ja ti odoh po svijetuuuu... VELJKO Neka, Obrens, neka ti pjesme, ajmo još da učimo ingleški! OBREN Ajde, vala, i ingleški, bolje i to no da se priča o smrti! DAMJAN Ajde, Veljo, broj, kad umiješ onako lijepo... VELJKO Uan, tu, tri, for, fajv, siks, seven, ejt, najn, ten, ileven, tvelv, tertin, fortin, fiftin, sikstin, sikstin, sikstin, i seventin, ejtin, najtin, tventi... Uh! DAMJAN Ajde, života ti, još jednom, milo mi te slušat... VELJKO Uan, tu, tri, for, fajv, siks, seven... VASO Veljo, jadan, vidiš li da te Damjan zagriza... VELJKO A, vidi ga, vidi ga... Platićeš mi ovo, Dašo! Šta ću brojit stalno, ne idem tamo

da budem čobanica... Daj nam Ivo pokaži nešto onako fino... pravo ingleški da umijemo romindžat ko ti s onijem Talijanima gore na palubu... IVO Ono je talijanski... VELJKO Ivo, života ti svega, umiješ li ti i talijanski zborit? IVO Umijem dosta dobro. VELJKO E svaka ti poštena čas, glavo od glave... MILKA (utr či spolja): Marko! Doñi brzo. Mitar priča nešto sam, vruć je ko oganj... (Marko skoči i poće za njom. Ostali se isto podignu, pa lagano krenu za njima.) Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Ponovo se naglo osvetli kabina. Veljko, Damjan i Ivo uče. Obren i Vaso stoje kod mesta gde je Mitar. Okrenuti su leñima i ne čuju šta se napred govori.) DAMJAN Kako se reče bolesan? IVO Il. DAMJAN Toliko kratko? IVO E. DAMJAN Greote. IVO Ajde, Damjane, reci: Mitar je bolestan! DAMJAN Mitar je il. IVO A ti, Veljko? VELJKO Mitarizil! IVO Dobro. Mitar iz il! Iz znači je! DAMJAN Kako se reče: oće li umrijeti? IVO Nemojmo sad to! Ajde, Veljko, ona pitanja kako da nañeš ujaka. Prvo pitaš za ulicu... (Veljko brzo vadi papirić iz džepa na kome je napisana adresa. Drži papirić u ruci pobožno.) VELJKO Pliiz, telmi hverdizstrit iz? IVO Tu de left, tu bloks from hijer. VELJKO Šta sad doñe? IVO Pitaj je li to blizu? VELJKO A! Iz it nijer baj hijer? IVO Ne nijer, hijer, već: pir, hir... VELJKO Nir, hir! Sad da pitam za ujaka. Du ju nou Aleksa Bratić, hi livzindiz houz? IVO Odlično. DAMJAN Nije odlično! Nije pito za ono može li ić pješke do tamo! VELJKO Ajde ti, Dašo, pitaj za to! D AMJAN Ček, ček... Kako ono bi... Kan ajgoder on fit, nije no onfut, fut, fut. Treba li, Ivo, oñe da se otegne, ili brzo? IVO Dobro si rekao: on fut. Kratko... Dugačko je kad kažeš fiiit... VELJKO Blago tebe, Ivo, sretan li si! Kako si tako vješt svijetu, Ikane moj! ðe si, obraza ti, naučio tako fino ingleški? IVO Tamo. VELJKO Može li bit išta što oni čovrgaju, a da ti ne moreš razumijeti? IVO Pa ne znam, možda i ima, ali ja pokušavam da se domislim ia osnovu onoga što znam...

VELJKO Jedna glava šes jezika! E moj brate, što ti je nauka! A kako ti ono bješe prezime, Iko, nešto sam smetnuo... IVO Dojčić. Stjepan Ivo Dojčić. Svi me zovu Ivo. DAMJAN A što ne Šćepan, baš je to lijepo ime. Šćepan. Pravo naše ime. IVO Lakše je Ivo. VELJKO Ivo Crnojević. DAMJAN E i to je lijepo. VELJKO Šta je to, Ivo, stilindustri? IVO Čelična industrija. To su velike čeličane u Nikagi. Tamo rade naši iseljenici. DAMJAN Je li mnogo teško radit u tu stilindustri? IVO Jeste. Naročito dok se ne priviknete na rad mašina. LJudi ostaju bez šaka, često i bez ruku, zamisle se nešto i mašina fik, otkine ruku do lakata... DAMJAN Au, brate mili... VELJKO Je li kuća moga ujaka Alekse Bratića iñe blizu tvoje tamo? IVO Nije. Ja živim u Kenoši, Viskonsin, a on u Nikagi. To su udaljene oblasti... VELJKO E, to mi je mlogo žao. Nećemo se gledati tamo. A kako smo se srodili i združili, Ikaee dobri... DAMJAN Jesi li ti, Ivo, činovnik? IVO Pa, tako nekako! DAMJAN Blago tebe. Volio bih biti činovnik barem dva dana, nego da mi sad blekne ovca na uvo... VELJKO Ko zna, može biti da ćeš naučiti tamo i za činovnika... DAMJAN A kako se reče majka, Ivo? IVO Moder. DAMJAN U, kako grdno! IVO Možeš reć mami. To je kao u nas mama. DAMJAN Ma, bježi, kako ću reć mami, ko dijete... A kako se reče sestra? IVO Sister. DAMJAN Ko da je muško, sister. I moder je grubo. Baš nije lijepo tako zvati majku i sestru. VELJKO Ne. DAMJAN A bi li znao, Ivo, života ti, kako se na iigleški jezik zove: „Gorski vijenac"? VELJKO E, Ivo? Znaš li baš? IVO Nekako kao „Mounten vrijt"... Moglo bi tako da se reče... DAMJAN E lijepa ti i poštena fala i alal ti vjera, naučniče! Kako reče, života ti? IVO Mounten vrijt. DAMJAN Ne bih nikad pogodio da je to „Gorski vijenac" kad bih čuo da to viču oko mene. VELJKO Ni ja. IVO Mora da se nauči. VELJKO Pa jes, ovo je jezik zametljiv. Ko 6i pogodio da se gospoña reče led. IVO Ledi! VELJKO E. Ništa se ne može pogoditi, moj Dašo. Ovo je jezik naopak! DAMJAN Pa pogodio bih, vala, ono januari, februari, marč, april... VELJKO Ne reče se, jadan, januari, no džanjuari. Je li ovako, Ivo? IVO DŽanjuari.

VELJKO Eto, Dašo, kako bi pogodio. A kako je, Ivo, ime sadašnjemu njihovom Gospodaru, što vlada kod njig, ko na priliku naš knjaz Nikola? DAMJAN Znam ja: Rozvelt! IVO Nije! Sad je Vilijam Hauard Taft. Rozevelt je bio do 1908. No upamtite, kod njih nema kraljeva, knjaževa i gospodara! On je predsjednik. Narod ga sam bira, slobodno, javnim glasanjem, svake četiri godine! VELJKO A, tako je, tako je. To su nam pričali ovi što su dolazili otuda. Kažu da tamo nema kralja... IVO I naše kraljeve treba svrgnuti i pustiti narod da slobodno bira svoje političke poglavare. Treba da se otresemo ovih krvopija. Kud god se makneš, jedan te tiranin čeka. Habsburg, ili njegov sluga. Cuvaj, ili Varešanin. Vaš se knjaz, tiranin proglašava za kralja, a podgoričke tamnice pune čestitih ljudi... DAMJAN Pa što to ne valja? IVO Despot i satrap, to je on! Treba to sve za glavu manje da bude, ja to vama kažem! DAMJAN Što, Ivo? Crna Gora i treba da bude kraljevina. Što i mi ne bismo mogli barem ko posrani Talijani? IVO Dinastije su narodne krvopije! Ove to treba pobiti bez milosti! VELJKO Stani, da nešto pitam. Je li istina, Ivo, duše ti, kad sve znaš, je li istina da se Žerajić zaplako kad je vidio Franju Josifa, pa ga nije mogo ubit od suza. ðe će pucat na ñuturuma, mogo mu je bit dva puta ñed... IVO Laž. Bogdan Žerajić je moj prijatelj. On je heroj. DAMJAN Ma jes to sve tako. No nama su rekli da ni s kim o tome putem ne progovaramo. Ne smijemo mi brčati ni u kakvu politiku... IVO Jeste li vas dvojica za Žerajića? DAMJAN Okle mi znamo šta se to po svijetu plete. Mi njega ne poznamo, a jes ono žao čoeka... IVO Bi li ti, Veljko, ubio kralja Nikolu? VELJKO Ne, ni dao Bog jaki! Nijesam bestija! Be bih ubio Gospodara Crne Gore, jadan ne bio. On je glava iznad glava, kako me to pitaš, Ivo... IVO A ti, Damjane? DAMJAN Ne ja, Boga mi jedinoga! IVO E vidiš, a ja bih! VELJKO Što, Ivo, jadan? IVO Ja pripadam pokretu za osloboñenje naroda od tirana i njihovoga mučenja. Vama treba sloboda. Morate je uzeti na silu! DAMJAN Pa kako tebe naš Gospodar muči, kad te on, na moju dušu, i ne zna? IVO Muči vas! Muči vaš narod! Nepravedan je! DAMJAN Nije, bogami, no pravedan i pošten. Junak, pjesnik... IVO Sve je to laž! On je tiranin i ubica! DAMJAN Šta je to tiranin? IVO Nasilnik, mučitelj, krvopija! DAMJAN Nemoj tako za našega Gospodara, Ivo! IVO Šta nemoj! Branite toga diktatora i samodršca! VELJKO Ne znamo mi ništa o tome. IVO Oćete li me prošpijati vaporskim vlastima? VELJKO Ne mi, sigurno.

IVO Motu li vam vjerovati? DAMJAN Možeš. IVO Zakunite se. VELJKO Groba mi tatina. IVO Ja sam anarhista. DAMJAN Života ti braće? IVO Oćete li me odati? DAMJAN Ne mi! IVO A znate li šta je to? DAMJAN Ne mi! IVO Oćete li da vi kažem? DAMJAN Ne mi. VELJKO Oćemo. DAMJAN E, oćemo. VELJKO Kaži. IVO I Žerajić je anarhista. Ima nas dosta. U Americi se priprema atentat na grofa Cuvaja. On tlači hrvatski narod. O ovome nikome ni riječi. Jesmo li se zavjerili? DAMJAN Ukopo sva tri brata, ako kome o ovome proslovim! VELJKO Neću ni ja, života mi ujakova. IVO Mala kletva. VELJKO Pa ja nemam braće. (Ivo hitrim pokretom izvadi pištolj. Baci ga na zemlju, pa im uhvati ruke i stavi na pištolj. Ova dvojica zatežu, ali čine sve kao što im on pokazuje) Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Kad se ponovo osvetli cela kabina, vidi se da su svi na okupu, osim Iva koga očigledno nekaju.) OBREN Vale! VASO A. OBREN Koji je ovo dan otkad smo se zavezli? VASO Tačno trides i pet dana od kretanja vapora, ako je po našemu. Trides i četiri puta nam je na ovi vapor mrklo, a trides i pet svanulo... MARKO Vala, ljudi, isto, izloka nam život ova pusta voda. Premlogo je ima, pa da iz nje zlatni ćivoti izviru. Jeste li se umivali, sad će Ivo? VELJKO Umiveni smo ti vala, barem nam oñe vode ne fali... DAMJAN Ajde, Mašo, čitaj nam ti od tijeh poduka, neka nam vrijeme prolazi, izluñe nas ovo ginganje... MARKO O, ne mogu više ni ja, no kolju ove riječi za berikat... DAMJAN Ela, Mašo... MARKO Daj, ajde, doñite malo bliže... Upozorenje broj dvanes: Zakonom je u Americi zabranjeno pljuvati po uličnim željeznicama, u njima se ne smije ni pušiti. U nekim gradovima Amerike zabranjeno je pljuvati i po ulici, tamo ñe pješaci idu... VASO Pa da ñe pljuvaju za svetoga Petra Cetinjskoga! OBREN U džepove, moj Vale, da ñe! VELJKO Bi li zbilja globili kad bi te vidjeli da pljuneš? MARKO Bi, bogami!

OBREN I vrnuli bi te u tvoju zemlju da se dobro ispljuvaš, pa da se onda vratiš u rudnik... VASO Da smo znali, pa da se barem ljudski ispljuvasmo prije no krenusmo... OBREN E što si pljuvo, pljuvo, moj Vasilije! Nema ti više pljuvanja! MARKO A da čujete ovo za radeničke prilike! Radeničke prilike su za naše ljude vrlo slabe u gradu NJujorku. Nijemac, ili Talijan, prije nañe u tome gradu radnje negoli naš čovjek... jer to je više trgovačko no fabričko mjesto... OBREN Pa što njima prije davaju posla, vazda im oca očina u prkno... VASO Kako, bolan, što? Pa iste su vjere! OBREN A, biće, bogami, da je to! VASO Nego koje, jadan? MARKO A, vidi ovo: Na zapadnom dijelu NJujorka živi jedan naš čovjek koji godinama hara naše radnike. On od našije za zaposlenje naplaćuje po deset dolara, a rabote niñe. Pa iako je odležao dva puta zatvor, on izañe, pa s tijem nastavi... DAMJAN E pljunuću, ljudi, na njega, pa neka me globe po stotinu puta! To mi ne more bit zabranjeno! MARKO A evo još gore: U NJujorku je bila jedna agenturska radnja koja je ljudima podvaljivala, jer im je davala vozne karte samo do pola puta za punu cijenu. Zato pazi, brate, od koga kupuješ kartu. VASO Au, braćo moja, velikoga grdila! MARKO Stani dalje. Nevolja je naučila naše ljude jednoj nesreći. To se ovamo kaže: „džumpovanje". Kad nemaju novaca za voz, naši zemljaci sačekaju da voz krene, pa onda uskaču u njega. Mnogi je tako slomio ruku, ili nogu, i još onako sakat odvoñen u zatvor... OBREN Ma nama će, vjerujem, pomoć Ivo da kupimo lijepe karte i sve što nam za toga treba, je li, Marko? MARKO Oće, kako neće. Fin je čoek Ivo, vidi se po svemu. OBREN Mi nećemo tako uskakat, pa da bismo se vratili pješke preko vode... MARKO Ne, jadan, kako! Nijesmo džamale, ñe bismo to činjeli! VELJKO Ima li još tije strahota, Majo? MARKO A kako nema. Evo za rad: Najbolje je da naši radnici traže radnje na otvorenom, na primjer na željeznici... VASO Okle, ljudi, nama željeznica, da da posla? Nama nema druge no pravac rudnik... MARKO A vidite ovu nagrdu za nas: Najviše vraćaju našega naroda nazad iz zdravstvenije razloga! VELJKO Je li to zbog bolesti? MARKO E. OBREN Au, grdila! MARKO Naše ljude vraćaju nazad naročito zbog prijemčivijeh boleščina ko što je sušica od koje boluje veliki broj našije zemljaka. Za vrijeme krize od 1908. izišao je u Sent Luizu članak kojim se pozivaju vlasti da nam zabrane ulazak u Sj. Države i da nas rastjeraju iz gradova, jer smo postali opasnošću po zdravstvene prilike zemlje... (Zavlada mrtva tišina. Svi gledaju na različite strane.) DAMJAN Kuku, da nije Mitar... MARKO Prekini! OBREN Ma evo im ga na! Evo im od šake do lakta što im se bojim! Pa neka me vrate po stotinu puta! Vratiće me na očevinu, pa evo im ga ovoliko!

VELJKO Daj, Mašo, da preskočimo to o bolestima... Skočiće Mitar za dva dana na noge... No daj čitaj još nešto za rad... MARKO Evo: U pošljednje vrijeme naš je svijet bio žrtva jedne gadne navike: počeli su da podmićuju nastojnike radnje, koje ovće zovu formanima. I time se počelo trgovati. Otpuštali su starije radnike, isto naše, da bi mogli namjestiti novajlije koji su im za to plaćali i na početku i na kraju plaće. Onda bi ubrzo otpuštali i njih, a uzimali nove... I tako redom... VASO Jedini bože, gadna naroda! Kud smo se jadni uputili! Jedino bi nas spasili da nas vrate... VELJKO Ne daj bože! MARKO Evo slušajte šta veli oće: Zato se treba učlaniti u junije... VELJKO Kako? MARKO Junije... To su organizacije koje radnike zaštićuju od svega i kažnjavaju zloradnike i zločinitelje... DAMJAN ðe ćemo mi sami nać te junije? VELJKO Pitaćemo Iva. OBREN Ma pitaćemo Aleksu kad doñemo tamo. Ne idemo mi sasvijem u jabanu. Ima tamo našije ljudi dosta. Neće nas oni tako puštit da se bestragamo ko divina... MARKO Evo kaže da se upamti jedno i najvažnije: Najstrože je zabranjen pristup u Sj. Države anar... anarki... anarkistima otkad je blaženopočivši predsjednik MekKinli pao kao žrtva njihove manije... NJima je zabranjen pristup i na iskrcalište, a ne smiju se primat ni na brodove. OBREN Vidi ti stoñavola! A ko su ti anar... anarkisti? Jesu li to klubaši, ili bjelaši? VELJKO To su ti ko Žerajić... DAMJAN Ne znamo mi ništa o tome! VELJKO Ne, tačno, okle mi znamo... VASO Ima li, Majo, tu što o tome? MARKO Ima, no ja bih da nam to Ivo fino pročita i rastumači kad doñe... VASO Što Ivo, mene je milije kad ti čitaš i bolje razumijem i ti lagano čitaš, ne brzaš onako ko on... MARKO Mnogi od našije ljudi neće znati šta je anarkizam... OBREN Ne, bogami... MARKO Stani... Anarkizam... Pa da to objasnimo: Od kako je svijeta udruženog u ma kakvoj zajednici, čovjeka je zanimalo kakav je oblik zajednice najbolje podesan. Jedni misle da je ovo danas kako je najbolje. Druga, poznati pod imenom socijalisti, pitaju: kako je moguće da je ovo najbolje, kod tolike oirotinje i nepravde ? OBREN Tako je, bogami... VASO Dobro je kad se to slažeš... munjo politička... MARKO I oni bi to da preurede... VASO Koji? MARKO Pa slušaj lijepo! Socijalisti bi to da preurede. To isto mišljenje o današnjem urećenju dijele i anarki... anarkisti. Na ovome mjestu ne možemo ulaziti u razmatranja šta su razlike meñu njima, ali samo jedna je važna, socijalisti se bore kao i druge stranke, zakonitim putem, a anarkisti su pošli drugijem putem. Oni ubijaju prvo krunisane glave, a zatim sve predstavnike vlasti redom... OBREN Žestoko, jado moj!

VASO Mi s tijem nemamo ništa! OBREN To su te politike svijetske. Mani to, Mašo, čitaj nešto što nama treba... MARKO Evo: Imaj na umu ovu važnu primjedbu: uvijek će prije uhvatiti radnju onaj koji se drži čisto i uredno. Zato šišaj kosu uredno, umivaj se i ne daj da ti brada raste dugo... OBREN Eto vidiš, to je lijepo napisano. To treba pripaziti... MARKO A da vidiš za robu: Putem se ponašaj ozbiljno. Naročito pazi da ti odijelo stoji spretno, inače ćeš imati rñavo iskustvo u NJujorku. Mnogi naši putnici, osobito, Crnogorci, skupo su plaćali one prnje što su uzimali u Kotoru kod „Konzula". To se još na brodu cijepalo. Djeca u NJujorku su dokusurivala tu žalosnu trgovinu, pa je naše ljude policija već na prvom koraku zatvarala kao prosjake i odrpance... OBREN E, kako za ovo nijesmo znali prije... Kukavci crni... Dadosmo onolike pare... Kupova li ti što u „Konzula", Veljo? VELJKO Ne ja! Mene je sve ovo, što je na mene, spremio ujak još lani. MARKO Dašo, da ti se ñe nije izbucao taj kaput? DAMJAN Nije niñe. MARKO Ajde svuci ga, sokole, pa obuci nešto drugo. DAMJAN Šta? MARKO A ne treba ti ništa, nije oñe studeno. DAMJAN Ne mogu siñet oñe go. MARKO Eto nijesi go... OBREN Piše li išta za crevlje? MARKO Ne. VASO A za lumbrela? MARKO Ne, ni riječi. (Ulazi Ivo. Izgleda nekako umorno i rastreseno, kao da nije spavao. Odmah seda kao da ne može da stoji na nogama.) VASO ðe si, sabljo britka! Evo te poželjesmo! Nemoj nas ostavljati ovako zadugo, brate i zaštito naša... (Svi se tiskaju da se rukuju sa Ivom, ili da ga malo potapšu po ruci, ili ramenu. Milka mu donosi komad sira i hleba.) IVO Kako je Mitar? MARKO Nije noćas oka sklapao. Preječao je svu božiju dugu noć. Molili bismo te da vidiš ñe onoga doktora. Nestalo mu je onije žutije zrnaca što mu je dao... IVO Dobro. VELJKO Ivo, znaš li da sam naučio da rečem: molim vas ñe je čekaonica: Hver iz vejitingrum... IVO Pliiz! VELJKO E, pliiiz! VASO Nemoj to pliiiz, ko braću vas molim! IVO Mora pliiiz! I nije rum, no dugo ruuum! Rum se pije, a ruuum je soba... VASO Kad već veliš rum te se pije, kako se reče, Ikane: daj mi čašu rakije? IVO Giv mi e glas of viski! Pliiz! VASO Jebem ti to pliiiz! Koje je tu rakija? IVO Viski. Viski. OBREN Vala, ljudi, da vi pravo kažem, mene se ta riječ sviña. Fino nekako, gospodskoga zvuka. Prosto bljecne kad je rečeš... Viski... VASO Ama isto malo siktavo... Viski...

OBREN Nemoj, nemoj... Nije no lijepa riječ, što jes, jes, treba pravo reć... ljepše je reć viski, no rakija... VASO Ma i rakija je lijepa riječ, Obro, ko najljepša... OBREN Jes, ama ova viski nekako štekne... prospe se naglo, ma baš fino... viski... MARKO Dobro je pomenuste, ajde baš malo da naparimo grlo! Milka... VASO Daj života ti, pitaj je na ingleški, da vidimo šta će... DAMJAN E, ajmo baš... VELJKO Nemojte, biće je stid... (Ulazi Milka.) MILKA Što je, Majo? VASO Ajde, Veljo, kako se ono reče... DAMJAN Giv mi... VELJKO Giv mi e glas of viskiiii! IVO Plizzz! VELJKO E, pliiiz! MILKA Šta je vama? DAMJAN Ajde, Mile, donesi, šta čekaš? MILKA Šta da donesem? DAMJAN, VELJKO, VASO, OBREN E glas ov vioki! MILKA Marko, vidi šta čine? MARKO Šta je! MILKA Sve nešto bestijaju! DAMJAN Nije to grdno, Mile, to je fino, to je na ingleški... ajde uči i ti... IVO Tako se, Milka, na engleskom kaže: donesi mi čašu rakije. Evo: Giv mi e glas of viski, pliz. MILKA Je li, Mašane? MARKO Jes bogami! MILKA Pa umije li i Dašo tako? DAMJAN Evo: Giv mi e glasofviski! VELJKO Evo ja: Givmieglasofviski! IVO Pliiiz! VASO Ajde ti, Milka, reci pliiiz! MILKA Bježi tamo, šta ću vikat to grdno! VASO Nije to ništa grdno, jadna! MILKA Marko, vidi ga! VASO Tako se reče, molim, evo ti pitaj Iva. MILKA Kako je to smiješno... MARKO E, ajde sad, sokole, kad znaš ingleški, donesi čašu rakije... MILKA Hi, hi, hi... Je li to viski? DAMJAN Vidi je kako brzo nauči... MILKA A smiješno li je to... viski, hi, hi... (Milka istrči smejući se. Smeju se i ostali. Milka se vraća sa flašom rakije. Pruža je Marku.) MARKO Danute tu bocu! Da nazdravimo trides i šestom danu otkako milimo ovom božijom mutnom vodenom azburinom... (Otpije) I Mitru nam je da nas malo bolje. Pa da rečemo: U dobri čas! OBREN Amin! Dabogda! (Otpije podug gutljaj. Predaje flašu Ivu.) IVO Zdravi bili!

OBREN (naglo iz sveg glasa zapeva) Oj da mi je, velji jadu, obreti se pred Biljarduuuu! (Ostali prihvataju pesmu. Čak se i Ivo pridruži, nastojeći da se dostojno dere zajedno s njima.) MARKO, OBREN, VASO, DAMJAN, VELJKO, IVO Pričestit se iz putira Cetinjskoga manastiraaaa! rodna goro, crna stjenooo srce moje skamenjeeenooo... MARKO Ajde, ajde... Lako je pjevat, valja za pas zadjenuti... OBREN Pušti nas, Mašo, ovo je mjesto suza... MARKO Neka, neka, imamo prečega posla i od pjevanja i plakanja... Danu, Ivo, da nam malo iščitaš ovo za oblakšice u dobivanju radnje... IVO Gdje ste stali? Jeste li čitali ovo o štrajkovima? MARKO Nee! IVO Dobro, evo vidite: Na jednu stvar neka naši ljudi dobro paze: a to su štrajkovi ovdašnjih radnika! OBREN Pa eto i da bismo pazili, ali kako ćemo, kad mi bogami ne znamo ni šta je ni o čemu je to? IVO Znate, ovako vam stvar stoji: Bilo zbog niske plaće, bilo zbog toga što ih poslodavci gule na neki drugi način, radnici ostavljaju posao i idu kućama... VASO Taman fino, tu ćemo mi odma nać radnje na njiova mjesta... IVO Čekaj, čekaj... To što radnici idu kućama, zove se štrajk... Poslodavci onda najme strane radnike da rade na njihovim mjestima i da im uzimaju posao... MARKO Pa okle mi znamo ko je na tome poslu radio prije nas. Mi tražimo da radimo i da zaradimo! Šta mi kojega vraga možemo tome radniku što je napuštio posla... Ko mu je kriv, ne bio ići kući... IVO E, vidiš, tu pomažu junije! DAMJAN Pa će ćemo mi nać te junije? IVO Učlaniće vas naši pošteni zemljaci čim doćete! MARKO Aja! Nećemo ti mi nikakvu politiku tamo da izvodimo, no pošteno da radimo, i kad zapeuzimo kakvu crkavicu da se vrnemo kućama... IVO Svejedno, Marko! Razmislite i sami, kad na nekome mjestu radnici napuštaju posao, a i oni su ljudi kao i vi, i oni bi da rade i zarade, ali im ne daju, nijesu dobre prilike... Oni se na taj način bore i za vas... MARKO Neka se oni, ni niko ne bori za nas... Mi ćemo se borit i radit kako valja, šta mi treba da se miješamo kome je dobro kome nije... IVO Marko! Niko ne bježi od dobra! Kad ne valja za druge radnike, ne treba da valja ni za tebe! Treba da naučite da je oudbina svakoga radnika i vaša! Vi idete u slobodnu zemlju gde vlada jednakost i gde nema kraljevskih krvopija... MARKO Kakve krvopije, pobogu Ivo, šta to pričaš... Koji je kralj krvopija.. Nemoj ti da ružiš. DAMJAN Ivo, da čuješ kako smo naučili ona pitanja što si nam pokazo juče... VELJKO E, jesmo, jesmo... IVO Jeste li naučili ovo za ime? DAMJAN Nee! IVO Pazite, ovo je važno! Kad stupiš za posao, pitaće te za ime. Reci im svoje pravo ime, a ne englesko, kao na primer Majkl, DŽon, Stiv... Mnogi naši, valjda da se ulažu

Amerikancima, prijavljuju sebe pod tim engleskim imenima, pa kad do kakve nesreće doće, u pasošu stoji jedno ime, a na listi od radnje drugo, tada ti se ništa ne priznaje pred zakonom... VASO Pa ko bi se pametan, ljudi, kaživao drukčije no je kršten? Kako se reče, Ivo, mene je ime tako i tako? IVO Maj nejm iz Marko, Ivo, Vaso... MARKO Maj nejm iz Marko, Maj nejm iz Marko... Oću li reć Marko Popović, ili tek kad me pitaju za prezime... IVO Odma se kaže: Maj nejm iz Marko Popović. VELJKO Kako se pita kako ti je ime? IVO Hvat iz jur nejm? VELJKO E, pitaj mene, Ivo? IVO Hvat iz jur nejm? VELJKO Maj nejm iz Veljko Savov Radović. MARKO Eto, Veljo, ti nauči lako. Maj nejm iz Marko Popović... Maj nejm iz Marko Popa Luke Popović... Je li ovako, Ivo? IVO Jes, sir! DAMJAN Pitaj sad mene, Ivo, molim te. IVO Hvat iz jur nejm, sir? DAMJAN Maj nejm iz Damjan Popović. IVO Odličan izgovor! MARKO Ajde sad nas ispitaj ono za traženje radnje... ove po redu, Ikane, prikane i dobrotvore naš... IVO Ajde, Vaso, traži rada... Prvo treba da se pozdraviš... Evo ja sam gazda... Gud morning! VASO Šta sad, kuku mene, liše braće? IVO Ajde, ajde... Halo! VASO Halo. IVO Sad treba da kažeš, aj vud lajk tu ask ju somting! VASO Ajmo svi u jedan glas, ne umijem ja sam. SVI Aj vud lajk tu ask ju somting! VASO E sad ima ono dej ar teling... MARKO Jes, jes, dej ar teling mi dat ju nou ver vork... VELJKO Vervorkkudbigoten! IVO Tako je. VASO Šta sam to reko? IVO Reko si da si čuo da on zna gde se može dobiti rada. VASO E, da. IVO Recimo da on kaže da zna... MARKO E, može se nać neki fin čoek... IVO Šta se sad kaže? DAMJAN Doñe li sad ono: fala, ono ajmmočoblajdžd? IVO Da. A onda pitaš gde je taj posao... Ajde kako: Hver, hver... about? VASO Hver about? IVO A on recimo kaže: U tvornici željeznica... Inde kar šops... OBREN Daj bože da tako odgovori, mi to i tražimo, baš rad na željeznici...

DAMJAN A za junije, kako ćemo pitat za junije? VELJKO Nije to sad... Ivo, Ivo, pitaj ono oću li ja uzet tu radnju? IVO Du ju vant dis džab? VELJKO Jes aj du! MARKO Šta je to Veljo sad reko? VELJKO Prevedi mu Ivo. IVO Reko je da hoće. VASO Vidi Velja kako džundžura amerikanski, Bog ti više kuće! MARKO Ajde sad svi fino da se zahvalimo Ivu na ingleški! DAMJAN Ajmmočoblajdžd, Ivo! SVI Ajmmočoblajdžd, Ivo... DAMJAN A za te junije kako ćemo... (Utrčava Milka, sva u suzama.) MILKA Marko, trči zovi onoga doktora. Udarila Mitru krv na usta, a krklja. Mene se čini mre... (Svi skoče i pojure u pravcu mesta gde je Mitar.) Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Kad se ponovo osvetli kabina, vidi se da su Veljko i Damjan sami. Obren ulazi malo kasnije. NJih dvojica uče „ingleški".) VELJKO Da oće malo da stane vapor, mene se čini laknulo bi mu oni čas. DAMJAN Samo da može živ do tamo... VELJKO Evo treći dan kako Ivo ne dolazi... DAMJAN Kaže Marko da je njemu neugodno da se miješa s nama, jer mu se može prišit da je i on bolesan... VELJKO Što, pa nije na Mitru sušica? DAMJAN Marko kaže možebit Ivo misli da jes... VELJKO E vala nije pošteno tako... DAMJAN Nemoj što pred Markom! VELJKO Ma bježi! DAMJAN Daj da učimo ona pitanja... VELJKO E. (Ulazi Obren, seda bez reči. Drži glavu u rukama.) Kako je Obro! OBREN A eno, sve jednako. DAMJAN Je li mu imalo bolje? OBREN A, bogami, kameno... DAMJAN Pa što nama Marko ne da da uljezemo i da ga malo vidimo? OBREN Da vas tamo ne gledaju. Kaže, šta će nas sve viñat ove vaporske vlasti. Ima špijuna, pa će nalagat da smo svi zaraženi i šta ti ja znam... VELJKO Ma samo da ga vidimo... OBREN Kad ode Marko gore da nešto potpituje kod onoga doktora, ja ću vas puštit da ga malo vidite... DAMJAN Oće li, Obro, ti mi lijepo reci, oće li Mitar umrijeti? OBREN A ne znam, Damjane, ne znam ni sam. Dobro se upuštio, a dako neće. VELJKO Ma neće, neće sigurno! Daj da učimo ingleški... OBREN E, danu, učite... VELJKO Ajde, Dašo, ti bolje čitaš, uzmi knjigu, pa ko ti si Marko, pa tražiš posla, a ja ću ko Ivo...

DAMJAN Dobro jutro, gazda... Gud morning, baz! VELJKO Gud morning, huz der? DAMJAN Ja sam Marko... Aj em... Maj nejm iz Marko Popović... A šta si ti... VELJKO Au jes, to ja sad pitam... Hvat ar ju? DAMJAN Srbin dušom i tjelom... A Serbijan badi and sol... VELJKO A sad da pitam ono šta tražiš oñe... DAMJAN E. VELJKO Hvat ar ju luking for hir? DAMJAN Čekaj, sad sam zagubio ñe sam... Ček, ček... A, evo... Tražim rada... Ajm luking for ver siiir! VELJKO Dobro si otego to siiir... Hu ar doz trijang men vid ju? DAMJAN A? VELJKO Haur doztri jangmen vid ju? (Pokazuje mu mimikom šta ga pita.) DAMJAN A, znam, znam... Dej ar maj tri broders... VELJKO And doz men der hu ar dej ? DAMJAN Doz ar Obren i Veljko... Doz ar maj... e ono ne znam sad, kako no, Veljo? VELJKO Kontrimen! DAMJAN E! VELJKO Hvatkajnd of vork duju vant? DAMJAN Vi vud tejk enikajnd of vork! VELJKO Siiir! OBREN Šta si ti, Dašo, sad reko? DAMJAN Mi bismo uzeli kakav bilo rad... OBREN Aha... E sad doñe da ti Veljo pitaš ono bismo li radili po noći? VELJKO A, da. Du ju ker hveder ju vork baj di dej or di najt? DAMJAN Al de sejm! VELJKO Treba da se reče: iz al de sejm... ne, ne... no it al de sejm! DAMJAN E sad šta se ono reče? VELJKO Pitaš kako se plaća noćni rad? DAMJAN Tako je. Hau du ju pej fornajt? VELJKO Tventi! DAMJAN Itizlitl! OBREN Šta si reko? DAMJAN It iz litl, reko sam da je to malo! VELJKO Pitaj kad će povisiti! DAMJAN E to sam nekako smetnuo... ne umijem to pitat! VELJKO Hven du ju rejz it? DAMJAN Au, da! Hven du ju rejzit? VELJKO After for viks, hven ju lern divork! DAMJAN Je li sad za sate? VELJKO Aha. DAMJAN Haumeni aurs du ju vork? VELJKO Vi vork ten aurs. DAMJAN Šta sad?

VELJKO Virni u knjigu kako se ono reče počinjati... DAMJAN Staii, stani... evo ga... start! I sad ja kažem: možemo li odmah otpočeti? Kan vi start at vans? VELJKO Jes, at vans al of ju! DAMJAN Koje sad pitam? OBREN Upitaj ko je naš brigadir? DAMJAN Da, forman... VELJKO Nitaj! DAMJAN Hvat iz forman? VELJKO Nije no huz forman? DAMJAN E, huiz forman? VELJKO Jur kontrimen Majkl. DAMJAN Hver iz vark? VELJKO Nije to, nego pitaj za plaćanje! DAMJAN E ja ne znam ono za ček... To nijesam nimalo shvatio... VELJKO Du ju pej... Nije, nije, nego se prvo pita kad plaćate... Hven du ju pej, a on odgovara: trsdaj at for oklok. DAMJAN E, sad znam... Ja treba da upitam: vid kašmoni or vitček? VELJKO Vit ček! DAMJAN Je li sad ono za promjenu? VELJKO Jes. DAMJAN Hver ken aj kaš det ček? VELJKO In eni saluuun! OBREN E kad ste to tako lijepo naučili ingleški, ja vas velikijem Bogom kumim? Ja ništa ne razumijem što vi pričate. DAMJAN E sad ti kažeš ono: Ajte u radionicu. VELJKO Go der in det vorkšop! DAMJAN E sad tamo... Prvo ja, je li? Kako ste, kako ste.. Haur ju, haur ju? VELJKO Veri vel, veri vel! DAMJAN E sad isto ti. VELJKO Da, džast from di old vorld? DAMJAN Šta je to? VELJKO Baš sad ste iz starog kraja? DAMJAN A da. Jes džast nau. VELJKO Hauz der in di old kontri? DAMJAN E ovo mi je dugačko da kažem, ovo: Ne pitajte, nije dobro, da je dobro što bi ovoliki narod jurio amo... VELJKO Dont ask bad, if it ver gud der vud... E dalje ne znam bez Iva... OBREN Pa jesu li to naši što pitaju kako je kod kuće? DAMJAN E. OBREN Pa što ćete s našijem svijetom pričat ingleški, nijeste ludi. Nemojte to učit! Učite samo to što moramo boronzat s njiovijem narodom. VELJKO Baš je tako. Ajde sve da ponovimo, samo da sam ja Marko koji tražim poso, a ti da si gazda... DAMJAN Gud morning! Gudmorning! (Ulazi Marko. Unezveren je. Kapa mu u ruci. Oči zamagljene od suza. Stoji kraj klupe. Svi ćute.)

MARKO Da nije dolazio Ivo? DAMJAN Nijesmo ga gledali evo tri dana. MARKO Da ga ti nijesi ñe vidio, Obrene? OBREN Mašo, jadan, kud jaidem? MARKO Jeste li ikad čuli za nekakvoga Šćepana Dolčića? OBREN Kako? MARKO Šćepan Dolčić! OBREN Ne ja, bogami, nikad u svoj život! VELJKO Je li Stje... DAMJAN Nijesmo, Marko, okle bismo mi mogli čut za njega! MARKO E, bože dragi, velika li tuga bije od tuñine... Uljezite da malo vidite Mitra, taman da se š njim pozdravite... DAMJAN Što, Mašo, je li to Mitar na smrti? MARKO Uljezite! Zatamnjenje. Muzički prelaz. (Kad se ponovo osvetli kabina, vidimo da su na okupu svi osim Marka. Milka sa crnom maramom na glavi sedi u uglu i bez prestanka tiho plače. Damjan priñe njoj, zagrli je, pa jeca zajedno sa njom. Ostali se trude da zadrže suze, mada im to teško polazi za rukom. Na sredini ispravljen drveni putni sanduk. Na njemu crnogorska kapa, a iznad nje gori sveća. Ulazi Marko. Zastane na ulazu, pa okrene glavu, pokrije lice rukama i zajeca. Svi plaču.) MARKO Nije dolazio? VASO Nee! OBREN Šta vele gore? MARKO Sve jedno te isto: Dojčić, te Dojčić. Lijepo mi pokazali pasoš, slika jes Mitrova, a ime ispod nje Stjepan Dojčić! Zaludu sam se kleo i dokaživo: nije i nije, to je moj brat, Mitar popa Luke Popović... Aja! Nema te sile! Stjepan Dojčić i gotovo! VASO Oće li ga u vodu? MARKO Oće. VASO Kad? MARKO Kažu, javiće nam. VASO Pa šta ćemo? MARKO Ići ćemo, jadan, tamo, da šta drugo? To je nama Mitar, melemni brat, što umrije od ove vodurine i tegobe putne... A njima eto toga Dojčića Stjepana, pa neka se njime zakite, u snu im se priviño dabogda... OBREN Što ne reče, Mašo, da mu je neko ukro pasoš, pa napiso svoje ime... MARKO A govorio sam, zaludu, dok su me usta zaboljela, ali okle znam, lijepi brate Obrene, kako se to reče na ingleški... A onoga nesretnoga Iva niñe nema koliko je na okrs vapora. A bez njega ne mogu nikako da im rastumačim. Mrtva usta ne govore. Ne može on da se pridigne i da im reče: maj nejm iz Mitar, Bog da ga prosti... VASO E, kako nas nagrdiše, rane ih znale njiove... OBREN E, pa šta možeš... VASO Da umrije barem ko Mitar Popović, prosta smrt... Koliko, bogami, da bi sad oñe s nama zaigro... No će neko lijepo uljeć u Ameriku ko Mitar Popović, a mi onaku bratsku

diku plusnut u ovu mutnu vodurinu pod tijem grdnijem tuñijem imenom... Ko da nam ga oteše, sačuvaj Bože... MARKO Da znam, ljudi, ko mu ukrade pasoš, onako bolesnu i mrtvu, bih ga, ljudi, zubima klao... OBREN E, moj lijepi, melemni, dobri, žalosni Mićane! ðe ti bi dvostruki grob. Kako ćemo te, jadnoga, žalit kad nam te i mrtvoga ponovo ubiše. Vidi kakav ti je, jado, sprovod i koji ti je nesretni mramor... Bez imena i bez groba, bez opojanja i bez pokajanja... Kuku, pope Luka i popovska kućo za četiri koljena... Saranjuješ danas Stjepana Dojčića umjesto pitomoga Mitra... MARKO Neka, Obrene, nemoj... OBREN Be ti nesretna sudbina bi da umreš ko tuñi čoek, da se saranjuješ ko izrod i nebrat, Mitre brate... (Milka glasno zaplače) MARKO Ko te ubi, Mićo, po drugi put, sam ga Gospod Bog ubio. Zemlja mu, dabogda, po stotinu puta grob propadala, svaka ga svojta vaškom nazivala, raspado se na komade manje no oni pasoš kojijem te jutros, pa zadovijek, osramoti... VASO E, lele nama... (Sveća dogoreva. Zavija brodska sirena. Lagano pada mrak na uplakana lica.) KRAJ