VATROGASNE SPRAVE I OPREMA

Beleke iz predmeta: Vatrogasne sprave i oprema

VATROGASNE SPRAVE I OPREMA

U vatrogasne sprave i opremu spadaju sve sprave i oprema to koriste vatrogasne jedinice u intervencijama gaenja poara i tehnikim intervencijama (poplave, saobraajne nezgode...).

Tipizacija i standardizacija vatrogasne opreme

U cilju odreivanja najpovoljnijih veliina i vrsta vatrogasne opeme za uotrebu, izvrena je njena tipizacija.

Tako se vatrogasna armatura i vatrogasna oprema proizvode u etiri veliine, te imamo etiri tipa armature i opreme, i to:

-za nazivni prenik 110 mm, tip A

-za nazivni prenik 75 mm, tip B

-za nazivni prenik 52 mm, tip C

-za nazivni prenik 25 mm, tip D

Izvrena je tipizacija vatrogasnih aparata za gaenje poara.

Po tipu:

-runi aparati za gaenje

-prevozni aparati za gaenje

Po sredstvu za gaenje:

-prahom

-hemijskom penom

-ugljen dioksidom

-halonom

Svaki tip vatrogasne opreme mora imati standard. Zabranjeno je korienje nestandardne opreme. Standard je dokument koji izdaje Savezni zavod za standardizaciju koji sadri tehniko tehnoloke zahteve, uslove i pravila kojima se definie proizvod. Tako na primer standard za prevozne aparate za gaenje prahom je: JUS. Z. C3. 135.

Postoje opti standardi za vatrogasnu opremu na primer:

-kojima se oznaava oprema,

-koji propisuju tehnike uslove za izradu, nain ispitivanja i isporuku svih vatrogasnih armatura

Tipski standardi koji svaki aparat posebno definiu.

Vatrogasna oprema se deli na:

-Linu - koju dui svaki vatrogasac i

-Zajedniku - kojom raspolae vatrogasna jedinica.

I. LINA VATROGASNA OPREMA:

U linu vatrogasnu opremu spadaju:

-Radno zatitna odea i obua,

-Vatrogasni lem,

-Vatrogasni radni (penjaki) opasa.

1. Radno zatitna odea i obua.

Odea se sastoji se od bluze i pantalona. Ova oprema mora biti od materijala koji maksimalno titi vatrogasca od neposrednog delovanja plamena, toplotnog zraenja, kie, vetra i hladnoe. Pored ovog u odreenom vremenskom periodu mora biti negoriva, vodonepropusna, da upije telesne vlage koja se stvaraju kod tekog fizikog rada i da je antistatiki obraena.

Obua je izma. Mora biti izraena od materijala koji obezbeuju zatitu nogu od toplotnog zraenja i povrede prilikom vatrogasnih intervencija i kretanja po zgaritu. Zbog toga ojaana je sa donje strane.

2. Vatrogasni lem.

Vatrogasni lem treba da osigura zatitu glave vatrogasca od mehanikih udara, odnosno povreda prilikom intervencija. Pored toga lem delimino titi glavu od toplote, raznih tenosti, praine i od udara elektrine struje niskog napona. lem se izrauje od polikarbonata.

3. Vatrogasni radni (penjaki) opasa.

Osnovna namena opasaa je da omogui vatrogascu da se pomou njega privsti kada radi na visini tako da su mu obe ruke prilikom rada slobodne, zatim slui za samospasavanje kao i za spasavanje drugih osoba.

Za opasa privrena je alka sa karabinom, kona futrola sa sekirom, sigurnosna alka i uprta. Izrauje se od kudeljnog prediva i sa unutranje strane je obloen koom radi ojaanja. U novije vreme izrauje se i od sintetinih - polietilenskih vlakana.

II. ZAJEDNIKA VATROGASNA OPREMA

U zajedniku vatrogasnu opremu spadaju:

-Zatitna oprema

-Ureaji, sprave i oprema za gaenje

-Sprave i oprema za penjanje

-Sprave i oprema za spasavanje

-Tehnika oprema i alati

-Ostala opema

1. Zatitna oprema

Zatitna oprema se deli na:

-Zatitna oprema od plamena i toplote

-Oprema za zatitu organa za disanje

-Oprema za zatitu od kiselina, baza i agresivnih materija

1.1. Zatitna oprema od plamena i toplote

Prema nameni deli se na:

1. Oprema za prilaz vatri

2. Opema za prolaz kroz vatru

Materijal za izradu ove opreme je azbest i aluminizirana tkanina.

Azbestno odelo slui za prilaz vatri pri tempreaturama okoline do 300(C

Sastoji se od:

-kapuljae

-bluze

-rukavica

-pantalona i

-izama.

Odelo od aluminizirane tkanine slui za prolaz kroz vatru

Sastoji se od:

-kombinezona

-kapuljae

-zatitne rukavice i

-izme

Aluminizirana tkanina odbija 93-94% zraenja i koristi se za prilazak vatri pri temperaturama okoline do 400(C.

Odea za prolaz kroz vatru u zatvorenoj prostoriji, kod temperatura do 700(C omoguava krae zadravanje. Pri prolasku kroz plamen titi od visokih temperatura i do 1500(C ali vreme zadravanja u vatri je ogranieno na svega 20 sec.

1.2. Oprema za zatitu organa za disanje

Oprema se deli na:

1. Filtracione sprave

2. Izolacione sprave

1.2.1. Filtracione sprave

U filtracione sprave spadaju:

-zatitna maska

-cevni aparat

U izolacione sprave spadaju:

-izolacioni aparati sa komprimiranim vazduhom

-izolacioni aparati sa kiseonikom

1.2.1.1. Zatitna maska sa filterom

Izrauje se od gume. Namenjeno je zatiti disajnih organa, lica i oiju od tetnog delovanja otrovnih gasova i para kao i estica praine, dima i magle u zavisnosti od vrste ugraenog filtera.

Moe se koristiti u prostoru gde ima najmanje 17% kiseonika.

1.2.1.2. Cevni aparati

Namenjeno je zatiti disajnih organa, lica i oiju od tetnog delovanja otrovnih gasova i para kao i estica praine, dima i magle.

Koristi se potpuno nezavisno od koncentracije otrovnih para i gasova u atmosferi jer uzima vazduh van zagaenog prostora. Koriste se kod ulaska u male prostorije, rezervoare, ahtove, u silose pri obavljanju tehnikih intervencija a nepodesne su za intervencije gaenja poara.

Dele se na:

1. Cevne aparate sa filterom

2. Cevne aparate sa komprimiranim vazduhom

3. Cevne aparate sa kompresorom

1.2.1.2.1. Cevni aparati sa filterom

Sastoji se od gumenog creva duine 10 do 15 metara na ijem se jednom kraju nalazi filter koji se postavlja izvan dometa zagaenog vazduha, a drugi kraj se vezuje za prikljiak ventila zatitne maske.

1.2.1.2.2. Cevni aparat sa komprimiranim vazduhom

Po konstrukciji je nadgradnja prethodnog. Dovod vazduha se obezbeuje iz boce sa komprimiranim vazduhom. Na jednom kraju cevi (duine do 200m) nalazi se boca sa komprimiranim vazduhom, a drugi kraj preko plunog automata vezan je za prikljuak zatitne maske.

1.2.1.2.3. Cevni aparat sa kompresorom

Po konstrukciji slian prethodnom s tom razlikom da umesto boce koristi se kompresor.

1.2.2. Izolacione sprave

U izolacione sprave spadaju:

-izolacioni aparati sa komprimiranim vazduhom

-izolacioni aparati sa kiseonikom

1.2.2.1. Izolacioni aparat sa komprimiranim vazduhom

Slui za zatitu organa za disanje i nezavisan je od koncentracije tetne materije i koliine kiseonika u takvoj atmosferi. Oni potpuno izoluju korisnika od okolne atmosfere.

Oprema se sastoji od:

-elina boca punjena pod pritiskom od 200 do 300 bara.

-regulator pritiska reducira pritisak iz boce na 3 do5 bara.

-gumeno crevo niskog pritiska

-pluni automat

-maska

elina boca je smetena na postolje sa kaievima za noenje na leima. Ima manometar na delu visokog pritiska preko koga se prati potronja vazduha. Kada pritisak padne na 4 bara prekinuti rad i napustiti ugroeno mesto! Na mnogim bocama postoji zvuna signalizacija kritinog pritiska.

Maska je gumena sa panorama staklom. Ima izdini ventil i prikljuak sa navojem za spajanje sa plunim automatom.

Potronja vazduha iznosi kod:

-mirovanja 10 do 15 lit/min

-laganog rada 20 do 30 lit/min

-tekog rada 35 do 55 lit/min

-najveeg napora 50 do 85 lit/min

1.2.2.2. Izolacioni aparati sa komprimiranim kiseonikom

Namena ista kao kod prethodnog

Sastavni delovi:

-kutija sa priborom za noenje

-boca sa komprimiranim kiseonikom od 1 kg 220 bar

-razvodnik kiseonika

-uzdisna i izdisna rebrasta cev

-manometar

-zatitna maska sa prikljukom

-alkalni patron

-ureaj za konstantno doziranje kiseonika

-ureaj za automatsko dodavanje kiseonika

1.3. Oprema za zatitu od kiselina, baza i agresivnih materija

Oprema za rad sa agresivnim materijama izraena je od gume, odnosno gumenog platna, a u novije vreme se izrauje od PVC platna

Odea i obua se izrauju u elementima kao to su:

-izme

-kecelja

-rukavice

-zatitna maska (delimina zatita)

Ili iz jednog dela u vidu:

-kombinezona (potpuna zatita)

2. Sprave i oprema za gaenje poara vodom

2.1. Usisna korpa

Usisna korpa se sastoji od:

-kuita (liveni)

-nepovratnog ventila

-ulaznog dela sa zatitnom mreom

-mehanizma za otvaranje nepovratnog ventila i

-izlaznog dela sa stabilnom spojkom.

Namena mu je:

-da onemogui ulazak mulja i drugih mehanikih neistoa u usisna creva,

-zadri vodeni stub u usisnim crevima nakon prestanka rada pumpe ili ako se usisavanje vode vri nalivanjem umesto upotrebe vakuum ureaja.

Izrauje se u veliinama A, B, C, i D. Povrina ulaznog dela je 2,5 puta vee povrine od izlaznog dela . Takav odnos je potreban radi izjednaavanja otpora koji se javlja pri protoku kroz otvore reetke.

Periodino se ispituje nepovratni ventil. Posle upotrebe usisnu korpu oistiti od mulja i ostataka mehanikih neistoa, zatim ovla podmazati naleue povrine nepovratnog ventila i komandne ruice.

2.2. Usisna creva

Usisna creva slue za dovod vode od nalazita do motorne vatrogasne pumpe. Izrauju se od gume sa pletenim ili tkanim tekstilnim ulokom, a unutranje i spoljne spirale su od metala. Metalne spirale imaju zadatak da spree spljotanje i da omogue elastino gibanje cevi pri upotrebi. Na krajevima usisnih cevi nalaze se spojnice.

Izrauju se etiri tipa creva i to:

-A unutranjeg prenika 110 mm, duine 2400 i 1600 mm,

-B unutranjeg prenika 75 mm, duine 1600 mm,

-C unutranjeg prenika 52 mm, duine 3000 i 1600 mm,

-D unutranjeg prenika 25 mm, duine 1500 mm,

Najmanje jednom godinje:

-vizuelni pregled,

-ispitivanje vodenim pritiskom 6 bar 5 min.

-ispitivanje usisnog dejstva suvim i vlanim usisavanjem

Kod suvog usisavanja, crevo sa spojkama se izloi potpritisku od 0,8 bar u toku od najmanje 1 minut i ne sme biti nikakvog proputanja vazduha.

Vlano ispitivanje se vri na duini creva od najmanje 9 m. Zaptivenost - hermetinost cevnog voda se proverava usisavanjem iz jednog otvorenog izvora vode. Pri ovom ispitivanju crevo mora postii podpritisak od 0,6 bari.

2.3. Potisna creva

Potisna creva su namenjena za transport sredstva za gaenje (voda, pena prah i dr.) od motorne pumpe ili vatrogasnog vozila, posredstvom mlazince, do mesta poara.

Izrauju se od kruno tkanog tekstilnog dela, od prirodnih ili sintetinih vlakana, sa unutranjom oblogom od gume ili plastine mase. Krajevi creva se povezuju sa grlom vatrogasne pritisne spojnice.

Izrauju se u etiri tipa:

-A duine 15 i 20 m,

-B duine 15 i 20 m,

-C duine 15 i 20 m,

-D duine 5, 10, 15 i 20 m,

Ispitni pritisak zavisi od tipa creva:

Oznaka tipa creva

Radni pritisak barPritisak prskanja

(bar)Probni pritisak

(bar)

A61225

B162550

C162550

D62540

2.4. Vatrogasne spojnice

Sve vrste vatrogasnih spojnica slue za meusobno spajanje vatrogasnih creva i armatura. Prema nameni podeljene su na:

-spojnice za vatrogasna creva (usisne i potisne)

-stabilne spojnice

-prelazne (reducir) spojnice i

-slepe spojnice

Proizvode se u veliinama A, B, C i D. U naoj zemlji upotrebljavaju se spojnice tipa >torc