1. Vaskularni sistem grade dva, meusobno SERIJSKI spojena, ali funkcionalno razliita krvotoka PLUNI (MALI) i SISTEMSKI (VELIKI) 2. Kardiovaskularni sistem se sastoji od SRCA, KRVI I KRVNIH sudova3. Vene imaju veu KAPACITIVNOST jer su rastegljivije od arterija4. Generalno posmatrano brzina protoka krvi je najvea u AORTI, usporava se u ARTERIJAMA I ARTERIOLAMA, a izrazito usporava kada prolazi kroz KAPILARE5. U sistemskoj cirkulaciji normalne granice pritiska su 120/80 mmHg, dok su u plunoj cirkulaciji 15/28 mmHg6. Normalni sistolni pritisak kod odrasle osobe je 120 mmHg, a dijastolni 80 mmHg, srednji arterijski pritisak je 93 mmHg7. Razlika izmeu sistolnog i dijastolnog pritiska naziva se PULSNI PRITISAK8. Regulacija koliine protoka krvi u mikrocirkulaciji vri AUTONOMNI NERVNI sistem uz uee LOKALNIH FAKTORA9. Najznaajan uticaj na protok krvi kroz arteriole pored AZOT monoksida ima aktivnost AUTONOMNOG NERVNOG sistema10. Vrednost arterijskog krvnog pritiska (AKP) zavisi od MINUTNOG VOLUMENA SRCA i ukupnog PERIFERNOG (VASKULARNOG) OTPORA 11. Koji organi u miru dobija najveu koliinu krvi na gram tkiva BUBREZI i GIT12. Glavna sila koja deluje u mikrocirkulaciji na arterijskom delu kapilara je HIDROSTATSKI PRITISAK13. Limfne lezde (vorovi) su PASULJASTOG oblika, a unutranjost limfnog vora sastoji se od KORTEKSA i MEDULE14. Limfni sudovi poput venskih imaju ZALISTKE15. Da bi zadovoljio narasle potrebe pri fizikom vebanju ili radu KVS menja: FREKVENCIJU SRANOG rada, UDARNI VOLUMEN, MINUTNI VOLUMEN SRCA, PROTOK KRVI, ARTERIJSKI KRVNI PRITISAK, SASTAV KRVI U CIRKULACIJI16. Disajni ciklus se sastoji od tri faze: INSPIRIJUMA, EKSPIRIJUMA I FAZE ODMORA17. Uz respiratornu funkciju plua nabrojte bar dve druge fizioloke funkcije plua: ODRAVANJE ACIDO-BAZNE RAVNOTEE, ODBRANI ORGANIZMA, REZERVOAR KRVI, UESTVUJU U GOVORU18. Vrednost intrapleuralnog pritiska na kraju mirnog inspirijuma iznosi oko 500 ml H2O19. Zidovi traheja, bronhija i bronhiola imaju GLATKE MIINE elije koje inervie AUTONOMNI NERVNI sistem20. Glavni inspiratorni mii je DIJAFRAGMA kome se pridruuju INTERKOSTALNI miii, a po potrebi i POMONI RESPIRATORNI miii21. Prosena vrednost totalnog kapaciteta plua iznosi 5900 ml, a sainjava ga zbir REZIDUALNOG VOLUMENA, INSPIRATORNOG REZERVNOG VOLUMENA, EKSPIRATORNOG REZERVNOG VOLUMENA I TIDALNOG VOLUMENA22. Veina ugljen dioksida transportuje se od tkiva do plua kao BIKARBONATNI JONI u PLAZMI23. saturacija kiseonika u plazmi je 2%, a u eritrocitima 98%24. Centri za disanje se nalaze u PRODUENOJ MODINI25. Sufrakant smanjuje POVRINSKI NAPON u ALVEOLAMA26. Najznaajniji funkcionalni respiratorni testovi su FORSIRANI EKSPIRATORN volumen i MAKSIMALNA voljna VENTILACIJA27. Glavna funkcija alveolarne ventilacije je izmena gasova izmeu ALVEOLARNOG VAZDUHA i KRVI to nazivamo SPOLJANJE DISANJE28. Difuzija gasova preko polupropusnih membrana zavisi od vie faktora koje definiu fiziko-hemijski zakoni nabrojte kojih: FICKOV ZAKON, BOYLE-MARIOTTEOV ZAKON, DALTONOV ZAKON, HENRYEV ZAKON29. Razmena gasova izmeu krvi u kapilarima i tkivne tenosti naziva se 30. Respiratorni centri u produenoj modini i ponsu najvie ekscitira31. Usled hipoventilacije plua moe da nastane RESPIRATORNA ALKALOZA32. Kiseonik se u hemoglobinu nalazi vezan u