Varijabilnost morfo-anatomskih karakteristika lista vrste ... · Ključne reči: Quercus coccifera L., varijabilnost, morfologija lista, anatomija lista. ABSTRAKT In this stady is

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Tijana M. Micić

MASTER RAD

Varijabilnost morfo-anatomskih karakteristika

lista vrste Quercus coccifera L.

Niš, 2016.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

MASTER RAD

Varijabilnost morfo-anatomskih karakteristika

lista vrste Quercus coccifera L.

Kandidat: Mentor:

Tijana M. Micić prof. dr Marina Jušković

br.ind. 151

Niš, oktobar 2016.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

MASTER THESIS

The variability of morpho-anatomical characteristics

leaf of species Quercus coccifera L.

Candidate: Menthor:

Tijana M. Micić prof. dr Marina Jušković

No. of index 151

Niš, October 2016.

Biografija kandidata

Tijana Micić rođena je 19. ferbruara 1992. godine u Vranju. Osnovnu školu “Branko

Radičević” zavšila je 2007. godine, a potom i medicinsku školu “Dr Izabel Emsli Haton” 2011.

godine, sa odličnim uspehom.

Nakon srednje škole, 2011. godine upisalaje osnovne akademske studije na Prirodno–

matematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju.

Diplomske osnovne studije završilala je 2014. godine. Iste godine upisalaje master akademske

studije na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta,

Univerziteta u Nišu, smer biologija. Master akademske studije završava 2016. godine sa

zvanjem master biolog.

Zahvalnica

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentor prof. dr Marini Jušković,na izdvojenom vremenu,

razumevanju i uloženom trudu. Hvala na stručnim sugestijama i nesebičnoj pomoći.

Zahvaljujem se i prof. dr Bojanu Zlatkoviću, sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-

matematičkog fakulteta u Nišu, na velikoj pomoći i dragocenim savetima.

Beskrajnu zahvanost dugujem dragim ljudima oko sebe, bez kojih ne bih mogla da ostvarim

svoje zamisli, a posebno svojoj porodici koja mi je omogućila školovanje i motivisala me

tokom istog, i svom dečku bez čije ljubavi i razumevanja ne bih istrajala do kraja...

Hvala...

Ovaj rad posvećujem svojim voljenima, s’ljubavlju

SAŽETAK

U radu je analizirana morfo-anatomska varijabilnost vrste Quercus coccifera L..

Analiziran je biljni materijal sa područja Makedonije, sakupljen sa 2 lokaliteta, Dojran i

Strumica. Osnovni cilj rada je bio da se ispita i utvrdi stepen varijabilnosti odabranih karaktera

lista, kao i da se ukaže na potencijalni stepen diferencijacije u okviru vrste. Morfometrijskom

analizom su obuhvaćena 23 kvantitativna i 3 kvalitativna karaktera lista, merenih na ukupno 60

listova. Merenja kvantitativnih karaktera lista vršena su u softversim paketima Leica Q Win i

Image J. Dobijeni podaci su statistički obrađeni u statističkom paketu SYSTAT 12 (Systat Software, Inc.

2007). Rezultati pokazuju izraženu varijabilnost pojedinih osobina vrste, dok se kod drugih,

varijabilnost ne uočava unutar analiziranih populacija. Karakteri koji pokazuju visok nivo

statističke značajnosti su: debljina lista, debljina sunđerastog tkiva, visina ćelija epidermisa lica

lista, broj stoma, dužina i površina stoma i širina gornje trećine lista. Dobijeni rezultati ukazuju

na postojanje izvesnog stepena diferencijacije populacija u okviru vrste.

Ključne reči: Quercus coccifera L., varijabilnost, morfologija lista, anatomija lista.

ABSTRAKT

In this stady is an analysis of the morphologically-anatomic variability of the species

Quercus coccifera L.. We analyzed plant material fom the territory of Macedonia, collected from

two regionis, Dojran and Strumica. The basic goal of the study was to examine and determine

the degree of variability of leaf characteristics, and also to point out a potential degree of

differentiation in the scope of the species. The morphometric analysis included 23 quantitative

and 3 qualitative leaf characteristics, measured to a total of 60 leafs. Measurements of

quantitative leaf characteristics were performed with Leica Q Win and Image J. software

packages. The data was statistically processed with the statistical package SYSTAT 12 (Systat

Software, Inc. 2007). The results show a distinct variability of specific species characteristics,

while in other, the variability is innoticable within analyzed populations. Characters which show

a high level of statistical significance are: leaf thickness, spongy tissue thickness, height of

obverse leaf side epidermic cells, number of stomas, length and area of stomas and the leafʼs

upper third width. The results show an existence of a certain degree of differentiation of

populations within a species.

Key words: Quercus coccifera L., anatomy of leaf, leaf morphology

SADRŽAJ

1. UVOD ...................................................................................................................................................1

1.1. Taksonomske i biološke karakteristike roda Quercus L. .................................................................... 1

1.2. Taksonomske i biološke karakteristike vrste Quercus coccifera L. ............................................... 3

1.3. Dosadašnja morfološka istraživanja vrste Quercus coccifera L. ................................................... 4

2. CILJEVI RADA ........................................................................................................................................6

3. MATERIJAL I METODE .........................................................................................................................7

3.1. Terenska istraživanja i sakupljanje biljnog materijala ....................................................................... 7

3.2. Priprema uzoraka za anatomsku i morfološku analizu ..................................................................... 7

3.2.1. Analiza površinskih struktura ..................................................................................................... 7

3.2.2. Anatomska analiza listova .......................................................................................................... 8

4. REZULTATI I DISKUSIJA .................................................................................................................9

4.1. Morfološka analiza listova vrste Q. coccifera L. ........................................................................... 9

4.2. Anatomska analiza lista vrste Q. coccifera L. .............................................................................. 12

4.3. Varijabilnost istraživačkih karaktera lista ................................................................................... 15

5. ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................... 25

6. LITERATURA .................................................................................................................................... 26

1

1. UVOD

1.1. Taksonomske i biološke karakteristike roda Quercus L.

Rod Quercus predstavlja najbrojniji rod u familiji Fagaceae. Prema nekim autorima

obuhvata između 300 (Lawrence, 1951; Elias, 1971) i 600 vrsta (Soepadmo, 1971).

Sistematika roda Quercus L. Carstvo – Plantae Razdeo – Magnoliophyta Klasa – Magnoliopsida Red – Fagales Familija - Fagaceae

Ovo je velika grupa listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja koji se autohtono mogu

naći u Evropi, Aziji (izuzev Indije i krajnjeg istoka), severnoj Africi, srednjoj i južnoj Americi

(samo jedna vrsta), (slika 1).

Slika 1. Rasprostranjenost roda Quercus na planeti

Simbol čvrstine i otpornosti predstavlja drvo hrasta, koje može dostići starost do 600

godina. Visine je do 40 m, a širina varira od 1,5-2 m (sa izuzecima od preko 2 m širine).

U mladosti kora stabla je glatka, kruna je široka i gusta. U kasnijim fazama života, stablo

i grane su dobro definisani, nakon čega se gustina lišća u krunama smanjuje, dok sa starošću

kora polako puca, stablo postaje masivno, kvrgavo i ne često iskrivljeno. Karakteristične su

duboke brazde kod stabla starosti od 20 i 30 godina.

2

Na granama se nalaze naizmenično raspoređeni listovi koji su krupni, čvrsti i kožaste

strukture. Boja lista je tamno zelena. Obojenost je jača na licu, dok je naličje nešto bleđe zelene

boje. Po obodu listovi mogu biti od režnjevitih do celih. Dostiže dužinu do 10 cm, a širinu oko 5

cm. Nalaze se na kratkim stabiljkama i razvijaju se iz lisnih pupoljaka koji su narandžasto-braon

boje, sakupljeni prema vrhu, odnosno terminalnom pupoljku (Slika 2).

Slika 2. Quercus:

list, cvet, plod

Dlake koje se javljaju kod pojedinih vrsta roda Quercus su uglavnom jednoćelijske i bez

žlezdi (Hardin, 1976).

Karakteristično je to što su listovi koji se nalaze na suncu, manjih dimenzija, dok listovi

koji su osenčani imaju širu i tanju površinu i samo jedan sloj fotosintetskih ćelija. Takođe, mogu

se javiti i razlike u dužini stoma unutar istih vrsta, primer kod sekcije Erythrobalanus (Ashton i

Berlyn, 1994).

Hrastovi spadaju u jednodome biljke. Cvetovi muškog i ženskog pola se javljaju na

jednoj biljci. Muški cvetovi su sakupljeni u viseće rese. Zelenkasto-žute boje i sadrži 6-10

prašnika. Za razliku od njih, ženski cvetovi su neupadljivi i manji od 0.5 cm. Nastanjuju pazuhe

listova, pojedinačni su ili su u manjim grupama, sakupljeni u klastere koje sačinjavaju od 1-3

cveta. Tučak se sastoji od 3 oplodna listića. Cvet je smešten u sitnoj kupuli koja se razvila u

naboru, veću ili manju čašicu, obraslom prileglim ili čekinjavim ljuspicama. Cveta u aprilu i

maju.

Plod roda Quercus se naziva hrastov orah ili žir. Žir je loptastog do elipsoidnog oblika i

nalazi se na kraćoj stabiljci. Plod sazreva između 6 i 24 meseci.

3

Plodovi hrasta se koriste u ishrani insekata, ptica ali i ljudi i to naročito u Japanu i Koreji.

Morfologija ploda varira kod različitih vrsta, pa je zbog toga plod često ključ za identifikaciju

vrsta. Iako se hrastovi razlikuju po izgledu, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu, a to je

činjenica da su kod svih jedinki roda Quercus, semena sakrivena u malim kupulama.

1.2. Taksonomske i biološke karakteristike

vrste Quercus coccifera L.

Q. coccifera je u narodu poznat kao hrast prnar ili oštrika. Poreklom je sa Mediterana i

Severne regije afričkog kontinenta Magreb, koja se prostire od Maroka na jugu do Francuske na

Severu, i od Portugala na zapadu do Turske na istoku, preko Španije, Italije, Libije, Balkana i

Grčke, uključujući i Krit (Slika 3).

Slika 3. Rasprostranjenost vrste Q. coccifera

Hrast oštrika ili prnar, je zimzeleno drvo ili visoki žbun. Visina stabla može biti od 1-6

m, sa prečnikom od 0,5 m. To je jednodoma, anemofilna i kserotermna vrsta (Šilić, 1990). Kora

stabla je sive boje i dostiže debljinu do 2 cm. Korenov sistem se ogleda u jako razvijenom

centralnom korenu i brojnim bočnim korenima. Pupoljci su sitni, smeđe boje, bez zalistaka.

Listovi su zimzeleni, bodljikavo-nazubljeni, kožasti, kruti, u mladosti dlakavi, a kasnije goli.

Dostižu dužinu od 1,5-4 cm i širinu od 1-3 cm. Lice lista je sjajnozelene boje, a naličje lista je

nesto bleđe zelene boje. Muški cvetovi su sakupljeni u dlakavim resama, dok su ženski cvetovi

zasebni ili po dva spojena. Razmnožavanje se vrši semenom. Kupula je odrvenela, debela,

duboka, pokrivena tvrdim stipulama. Plod hrasta je žir i on većim delom se nalazi u kupuli. Žir

sazri 18 meseci nakon oplodnje (obično u avgustu i septembru druge godine), dostiže dužinu od

2-3 cm, sa prečnikom od 1,5-2 cm, gorkog je ukusa (Slika 4 i 5).

4

Slika 4. Q. coccifera: Cvet i list Slika 5. Q. coccifera: plod

Značajnu ulogu hrast oštrika ima u zaštiti tla od erozije. Osim toga otporan je na požare i

brzo se obnavlja nakon istih, stvarajući u kratkom roku zeleni pokrivač tla. Poseban i upečatljiv

izgled, hrast oštrika daje prostoru zahvaljujući svojim kožastim, nazubljenim lišćem koji

formiraju bogatu krošnju i krupnim žirom koji dugo ostaje na stablu (Najvirt i sar., 2008).

1.3. Dosadašnja morfološka istraživanja vrste Quercus coccifera L.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja vrste Q. coccifera došlo se do zaključka da svetlost

pored svih ostalih faktora životne sredine u najvećem procentu deluje i utiče na morfološke i

anatomske osobine vrste (Pearcy, 1999). U homogenim sredinama svetlost je prevashodno

usmerena na laticama i mladim izdancima (Ögren i Sudin, 1996), gde je konkurencija među

biljkama za svetlost slaba ili nikakva (Matthes-Sears i Larson, 1999). U Mediteranskom basenu,

kserofilni prnar ili oštrika, dostiže svoju visinu i do 15 m (Catarino i sar.,1982; Costa i sar.,

1997). Q. coccifera dominira veoma gustim i zelenim pejzažom, koji se opisuje kao žbunasta

formacija (Terradas, 1999). Nasuprot ovim predelima, na stenama koje su izložene suncu,

izdanci formiraju uspravno i razmaknuto grmlje čija visina ne prelazi 2 m (Martinez-Ferri i sar.,

2000). Sezonska nestašica vode, kao i veliko zračenje utiće na fiziologiju i rast biljaka (Joffre i

sar., 1999), što se suprotstavlja time da Q. coccifera ima veoma dobru razvijenu toleranciju na

dejstvo mediteranskih uslova, kao što su letnje kiše (Tenhunen i sar., 1985).

Autori Giperborejski i Marković (1952), su tokom analiziranja listova vrste Q. coccifera

iz Makedonije, uočili da je lisna ploča dužine od 3 do 4.5 cm sa veoma nazubljenim obodom i

dugim i oštrim trnjem. Kod vrste Q. coccifera stome se nalaze na licu i naličju lista. Njihov broj

može da varira od 270-410 stoma po jedinici kvadratnih milimetara na naličju lista i 210-360

stoma po jedinici kvadratnih milimetara na licu lista (Bačić i Miličić, 1985).

5

Kod mladih listova, dlake su zastupljene i na licu lista i na naličju lista. Sa starenjem

biljke, veliki broj dlaka otpada, tako da dlake ostaju samo pored glavnog nerva na naličju lista

(Martinis i sar., 1986).

6

2. CILJEVI RADA

Vrsta Q. coccifera od velikog je značaja u botanici, ekologiji i ekonomiji. Morfo-

anatomskim analizama i statističkom obradom podataka dve populacije ove vrste dobiće se

jasnija slika varijabilnosti određenih karakteristika lista.

U skladu sa tim, ciljevi ovog rada su:

Sakupljanje, identifikacija i herbarizovanje sakupljenog materijala

Analiza anatomskih karakteristika listova

Analiza morfoloških karakteristika listova

Utvrđivanje stepena varijabilnosti analiziranih karakteristika listova

Utvrđivanje potencijalnog stepena diferencijacije u okviru vrste

7

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Terenska istraživanja i sakupljanje biljnog materijala

Sakupljanje biljnog materijala i terenska proučavanja obavljena suu proleće, 2015.

godine, neposredno na staništima ispitivane vrste od strane profesora Bojana Zlatkovića. Uzorci

ispitivane vrste sakupljeni su na dva lokaliteta: Dojrana i Strumice na jugoistoku Makedonije. Iz

svake ispitivane populacije sakupljeno je po dvadeset grančica. Sav prikupljen biljni materijal je

sačuvan u Herbarijumu, Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno matematičkog fakulteta u

Nišu (HMN). Svaka populacija je dobila i svoj jedinstveni herbarski broj (vaučer).

Analizirane populacije vrste Quercus coccifera:

1. Makedonija: Dojran, Gjopčeli, silikat, 218 mnv (Zlatković, B., Jušković, M., 03-April-2015.)

2. Makedonija: Strumica, Čam-Čiflik, silikat, 381 mnv (Zlatković, B., Jušković, M., 03-

April-2015.)

3.2. Priprema uzoraka za anatomsku i morfološku analizu

Nakon sakupljanja i determinacije na samom terenu, u laboratoriji je vršena i detaljna

analiza materijala.

3.2.1. Analiza površinskih struktura

Sa svake grančice se uzima po tri lista. Zatim se skalpelom listovi iseku u obliku

kvadratića dimenzija 0.5 x 0.5 cm. Ovako pripremljeni listovi se stavljaju u staklenu posudu sa

vodonik-peroksidom i kalijum-hidroksidom. Vodonik-peroksid i kalijum-hidroksid imaju

funkciju prosvetljavanja epidermisa, odnosno vrše saponifikaciju hlorofila čineći ga

rastvorljivim u vodi. Posle nekoliko časova tretiranja listova, pravljeni su privremeni preparati.

Fizičkim odvajanjem lica od naličja lista, epidermis se stavljva na mikroskopsku pločicu u kap

glicerola i prekriva pokrovnom pločicom.

8

Fotografisanje i analiza preparata urađena su na mikroskopskom sistemu Leica DM2500,

kamerom Leica DFC 490 i softverskim sistemom Leica Q WinStandard. Morfometrijska

merenja obavljena su u softversim paketima Leica Q Win i Image J.

3.2.2. Anatomska analiza listova

Analiza anatomskih karakteristika listova obavlja sena trajnim i privremenim preparatima

koji su obrađeni standardnom histološkom metodom za svetlosnu mikroskopiju. Poprečni preseci

listova dobijaju se sečenjem na mikrotomu (Gligorijević i Pejčinović, 1983). Tako dobijeni

preseci se provlačeni kroz seriju alkohola rastuće koncentracije (50% - 99.6% etanol). Zatim se

preseci prebace na mikroskopsku pločicu i na kojoj se nalazi smesa glicerin-želatin i pokriju

pokrovnim staklom. Preparati poprečnog preseka lista, pripremljeni na ovaj način, slikaju se

kamerom Leica DFC490, na mikroskopu Leica DM2500.

Analizirano je 23 kvantitativnih i 3 kvalitativna karaktera, merenih na 60 listova iz 2

populacije. Na svakom listu su urađena merenja sledećih karakteristika:

Kvantitativni karakteri: dužina lista, širina lista, dužina lisne drške, dužina vrha lista,

dužina zubaca u centralnom delu lista, broj zubaca po polovini lista, broj bočnih nerava po

polovinu lista, površina ćelija epidermisa lica lista, površina ćelija epidermisa naličja lista,

dužina stoma, širina stoma, površina stoma, broj stoma, broj stoma po milimetru kvadratnom,

debljina lista, debljina mezofila, debljina palisadnog tkiva, debljina sunđerastog tkiva, visina

ćelija epidermisa lica lista, visina ćelija epidermisa naličja lisa, debljina kutikule lica lista,

debljina kutikule naličja lista.

Kvalitativni karakteri: prisustvo dlaka na licu lista, prisustvo dlaka na naličju lista, oblik

baze lista.

Statistička obrada podataka

Dobijeni podaci, koji su prethodno zavedeni u bazi podataka, su statistički obrađeni u

statističkom paketu SYSTAT 12 (Systat Software, Inc. 2007). Za utvrđivanje varijabilnosti

odabranih karaktera, između istraživanih populacija, korišćen je Studentov t- test.

9

4. REZULTATI I DISKUSIJA

4.1. Morfološka analiza listova vrste Q. coccifera L. Q. coccifera: Dojran

Listovi su zimzeleni, kruti i kožasti. U mladosti dlakavi, dok kasnije goli. Boja lista

varira od sjajnozelene do bledozelene (Slika 6).

Slika 6. Listovi vrste Q. coccifera na lokalitetu Dojran

Baza lista se javlja u tri oblika: sa koničnom, srcastom i ravnom bazom. Od 30

analiziranih listova koničnu bazu lista je imalo 5 lista, srcastu 16, dok je ravna baza lista bila

zastupljena kod 9 lista.

Indumentum. Kod vrste Q. coccifera uočavaju se zvezdaste dlake, koje se javljaju na

licu lica i naličja lista. Od ukupno 30 analiziranih listova, prisustvo dlaka na licu lista je

zabeleženo kod 16 listova, dok je odustvo dlaka zabeleženo kod 14 listova. Prisustvo dlaka na

naličju lista je potvrđeno kod 19 listova, dok je odsustvo dlakana naličju lista zabeleženo kod 11

listova (Slika 7 i 8).

10

Slika 7. Indumentum naličja lista vrste

Q. coccifera, Dojran (x 40)


Q. coccifera, Dojran (x20)

Q. coccifera: Strumica

Zimzelena biljka, čiji su mladi listovi sjajnozelene boje, čvrsti, kruti, sa dlakavim licem

lista i naličjem lista. Kasnije listovi ogole, postaju kožasti i sjajnozelena boja lista prelazi u

bledozelenu (Slika 9).

Slika 9. List vrste Q. coccifera na lokalitetu Strumica

Baza lista se javlja u tri oblika: sa koničnom, srcastom i ravnom bazom. Od 30

analiziranih listova koničnu bazu lista je imalo svega 14 listova, srcastu 13 listova, dok je ravna

baza lista bila zastupljena kod 3 listova.

Indumentum. Kod vrste Q. coccifera uočavaju se zvezdaste dlake, koje se javljaju na licu lista i

naličju lista. Od ukupno 30 analiziranih listova, prisustvo dlaka na licu lista je potvrđeno kod 19

11

listova, dok je odsustvo dlaka zabeleženo kod 11 listova. Prisustvo dlaka na naličju lista je

potvrđeno kod 18 listova, dok je odsustvo dlaka zabeleženo kod 12 listova (Slika 10 i 11).


Q. coccifera, Strumica (x40)


Q.coccifera, Strumica (x 20)

12

4.2. Anatomska analiza lista vrste Q. coccifera L.

Q. coccifera: Dojran

Listovi su dorzoventralne građe. Lice lista i naličje lista prekriva jednoslojna kutikula.

Ispod kutikule lica lista nalaze se ćelije epidermisa lica lista raspoređene u jednom redu. Na

epidrmisu lica lista nastavlja se palisadni parenhim lica lista, čije ćelije pravougaonastog oblika

raspoređene u dva ili tri sloja. Sunđerasti parenhim se nalazi ispod palisadnog parenhima, čije

ćelije podsećaju na ćelije palisadnog parenhima, raspoređene u tri do četiri sloja. Sunđerasti

parenhim se prostire do ćelija epidermisa naličja lista, koje su raspoređene u jednom sloju, i

okruglog su oblika. Kutikula naličja lista se nalazi na ćelijama epidermisa naličja lista (Slika 12).

Slika 12. Poprečni presek lista vrste Q. coccifera, Dojran (x10)

1. Kutikula naličja lista

2. Kutikula lica lista

3. Epidermis naličja lista

4. Epidermis lica lista

5. Ćelije mezofila lista

6. Ćelije palisadnog tkiva lista

7. Ćelije sunđerastog tkiva lista

Epidermis lista. Epidermis lica lista i epiderms naličja lista je jednoslojan i prekriven kutikulom

lista. Ćelije epidermisa lica lista su mnogougaonog oblika, dok su ćelije epidermisa naličja lista

okruglog do nepravilnog oblika (Slika 13 i 14). Prosečna površina epidermalnih ćelija lica lista je

veća od površine epidermisa naličja lista.

7

1

3

62

5

4

13

Slika 13. Epidermis lica lista vrste


Slika 14. Epidermis naličja lista vrste


Stome su anomocitnog tipa, nalaze se na naličju lista i javljaju se u nivou ćelija

epidermisa. Broj ćelija epidermisa koje okružuju stome je oko 6 ćelija, pri čemu je najveći broj

stoma koje su okružene sa 5 i 6 ćelija (Slika 15 i 16).

Slika 15. Stome na naličju lista vrste




Q. coccifera: Strumica

Listovi su bifacijalne građe. Na površini lica lista je jednoslojna kutikula, ispod koje se

nalazi epidemis lica lista, sa okruglim ćelijama raspoređenim u jednom sloju.

Palisadni parenhim lica lista ima ćelije pravougaonog tipa koje mogu biti raspoređene u

jedan ili dva reda.

Sunđerasti parenhim se nalazi ispod palisadnog parenhima, čije su ćelije okruglog do

nepravilnog oblika raspoređene u četiri do pet reda. Ponekad se ispod ćelija sunđerastog

parenhima može naći kratak palisadni parenhim naličja lista, raspoređen u jednom sloju.

14

Ćelije epidermisa naličja lista se nalaze ispod sunđerastog parenhima, okruglog oblika i

raspoređene u jedan do dva sloja. Jednoslojna kutikula naličja lista prekriva čelije epidermisa

naličja lista (Slika 17).

Slika 17. Poprečni presek lista Q. coccifera, Strumica (x10)

1. Kutikula naličja lista

2. Kutikula lica lista

3. Epidermis naličja lista

4. Epidermis lica lista

5. Ćelije mezofila lista

6. Ćelije palisadnog tkiva lista

7. Ćelije sunđerastog tkiva lista

Epidermis lista. Epidermis lica lista je jednoslojan. Epidermis naličja lista se sastoji od

jednog sloja ćelija,koje mogu biti od okruglog do nepravilnog oblika. Epidermis lica lista i

epiderms naličja lista je prekriven jednoslojnom kutikulom lista (Slika 18 i 19). Prosečna

površina epidermalnih ćelija lica lista je veća od površine epidermisa naličja lista.

Slika 18. Epidermis lica lista vrste


Slika 19. Epidermis naličja lista vrste


1

3

5

24

67

15

Stome se nalaze na naličju lista, anomocitnog su tipa i javljaju se u nivou ćelija

epidermisa. Broj ćelija epidermisa koje okružuju stome je oko 8 ćelija, pri čemu je najveći broj

stoma koje su okružene sa 6 i 7 ćelija (Slika 20 i 21).





4.3. Varijabilnost istraživačkih karaktera lista

Srednja vrednost debljina lista populacije sa Dojrana, iznosi 177,70±16,37 µm, sa

minimalnom vrednošću od 142,85 µm i maksimalnom 199,77 µm. Debljina mezofila ima

srednju vrednost 144,16 ±17,01 µm sa dijapazonom variranja od 112,78 µm do 189,27 µm

(Grafikon 1).

Grafikon 1. Statistički parametri debljine lista i debljine mezofila lista

analiziranih populacija vrste Q. coccifera

16

Srednja vrednost debljine lista, sa lokaliteta Strumica, iznosi 201,87±39,83 µm, sa

minimalnom vrednošću od 143,28 µm i maksimalnom 264,07 µm. Debljina mezofila ima

srednju vrednost 160,43 ±39,26 µm sa dijapazonom variranja od 99,56 µm do 228,05 µm

(Grafikon 1).

Palisadno tkivo lista populacije sa Dojrana ima srednju vrednost 57,44±9,34 µm, sa

minimalnom vrednošću od 39,88 µm i maksimalnom 71,96 µm. Debljina sunđerastog tkiva ima

srednju vrednost 83,82±10,83 µm sa dijapazonom variranja od 63,24 µm do 111,13 µm

(Grafikon 2).

Palisadno tkivo lista, sa lokaliteta Strumica, ima srednju vrednost 62,52±15,34 µm, sa

minimalnom vrednošću od 46,04 µm i maksimalnom 96,06 µm. Debljina sunđerastog tkiva ima

srednju vrednost 102,29±34,81 µm sa širokim dijapazonom variranja minimalne vrednosti od

55,51 µm i maksimumom 218,57 µm (Grafikon 2).

Grafikon 2. Statistički parametri debljine palisadnog tkiva lista i debljine

sunđerastog tkiva lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Visina ćelija epidermisa lica lista, populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost

14,513±2,25 µm, sa minimalnom vrednošću od 11,80 µm i maksimalnom 19,57 µm. Srednja

vrednost visine ćelija epidermisa lica lista, sa lokaliteta Strumica, iznosi 17,92±5,88 µm sa

minimalnom vrednošću od 10,12 µm i maksimalnom 29,47 µm (Grafikon 3).

Visina ćelije epidermisa naličja lista, sa lokaliteta Strumica, ima srednju vrednost

12,78±2,67 µm sa dijapazonom variranja minimalne vrednosti od 6,12 µm i maksimumom 17,51

17

µm. Visina ćelije epidermisa naličja lista ima srednju vrednost 14,70±5,60 µm sa dijapazonom

variranja od 8,15 µm i do 25,98 µm (Grafikon 3).

Grafikon 3. Statistički parametri visine ćelije epidermisa lica lista i visine

ćelije epidermisa naličja lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Na Grafikonu 4. su prikazani rezultati debljine kutikule lica lista i debljine kutikule

naličja lista istraživanih populacija, gde se vidi da je srednja vrednost debljine kutikule lica lista

populacije sa Dojrana 2,93±0,57 µm, a populacije sa Strumice iznosi 3,02±0,75 µm. Minimalna

debljina kutikule lica lista populacije sa Dojrana iznosi 1,95 µm, sa maksimumom od 4,47 µm.

Dok minimalna debljina kutikule lica lista populacije sa Strumice iznosi 2,10 µm, sa

maksimumom od 5,12 µm.

Grafikon 4. Statistički parametri debljine kutikule lica lista i debljine

kutikule naličja lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Debljina kutikule naličja lista populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost 2,68±0,60 µm

sa dijapazonom variranja od 1,85 µm do 4,28 µm. Srednju vrednost debljine kutikule naličja lista

18

sa lokaliteta Strumica, iznosi 3,00±0,77 µm sa dijapazonom variranja od 2,01 µm do 4,56 µm

(Grafikon 4).

Srednja vrednost površine ćelija epidermisa lica lista, populacije sa Dojrana, iznosi

490,96±48,74µm, dok populacije sa Strumice iznosi 492,43±43,17 µm. Minimalne vrednosti,

populacije sa Dojrana iznose 397,06 µm, a maksimalne vrednosti iznose 588,83 µm. Dok

minimalne vrednosti populacije sa Strumice iznose 423,22 µm, a maksimalne vrednosti su

569,98 µm (Grafikon 5).

Površina ćelija epidermisa naličja lista, populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost

195,49±39,23 µm, sa dijapazonom variranja minimalne vrednosti od 134,04 µm i maksimumom

294,52 µm. Površina ćelija epidermisa naličja lista, populacije sa Strumice, ima srednju vrednost

220,25±35,21 µm, sa minimalnom vrednošću 164,78 µm i maksimalnom 279,88 µm (Grafikon

5).

Grafikon 5. Statistički parametri površine ćelija epidermisa lica lista i površine

ćelija epidermisa naličja lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Na Grafikonu 6. su prikazani rezultati dužine stoma i širine stoma istraživanih populacija,

gde se vidi da je srednja vrednost dužine stoma populacije sa Dojrana 22,14±1,40 µm, a

populacije sa Strumice 20,54±1,15 µm. Minimalna dužina stoma populacije sa Dojrana iznosi

19,40 µm, sa maksimumom od 24,31 µm. Dok minimalna dužina stoma populacije sa Strumice

iznosi 18,45 µm, sa maksimumom od 23,03 µm.

19

Grafikon 6. Statistički parametri dužine stoma i širine stoma


Širina stoma populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost 18,32±1,12 µm sa dijapazonom

variranja od 16,09 µm do 20,54 µm. Srednja vrednost širine stoma sa lokaliteta Strumica, iznosi

18,18±0,78 µm sa dijapazonom variranja od 16,99 µm do 20,25µm (Grafikon 6).

Na Grafikon 7 su prikazani su rezultati površine stoma i broja stoma, gde se vidi da je

srednja vrednost površine stoma populacije sa Dojrana 320,19±36,04 µm, sa minimalnom

vrednošću od 246,61 µm imaksimalnom 384,31 µm. Dok srednja vrednost površine stoma

populacije sa Strumice iznosi 294,27±24,50 µm, sa dijapazonom variranja od 260,23 µm do

365,49 µm.

Broj stoma populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost 289,99±32,52 µm, sa

dijapazonom variranja minimalne vrednosti od 242,86 µm i maksimumom 371,43 µm. Broj

stoma sa lokaliteta Strumica, ima srednju vrednost 250,95±28,98 µm, sa minimalnom vrednošću

od 214,29 µm i maksimalnom 314,29 µm (Grafikon 7).

Grafikon 7. Statistički parametri površine stoma i broja stoma


20

Srednja vrednost dužina lista populacije sa Dojrana, iznosi 23,23±6,22 µm, a populacije

sa Strumice 23,85±6,09 µm. Minimalne i maksimalne vrednosti, populacije sa Dojrana su 12,36

µm i 36,75 µm, a populacije sa Strumice su 14,87 µm i 35,38 µm (Grafikon 8).

Širina lista ima srednju vrednost 14,89±3,91 µm, sa dijapazonom variranja minimalne

vrednosti od 7,91 µm i maksimumom 24,89 µm, kod populacije sa Dojrana. Dok populacija sa

Strumice ima srednju vrednost širine lista 13,83±3,17 µm, sa maksimumom od 9,19 µm i

minimumom od 21,09 µm (Grafikon 8).

Grafikon 8. Statistički parametri dužine lista i širine lista


Širina gornje trećine lista, populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost, 6,13±2,79µm, sa

minimalnom vrednošću od 1,82 µm i maksimalnom 14,66 µm, dok širina donje trećine lista ima

srednju vrednost 7,64±2,00 µm sa minimalnom vrednošću od 4,62 µm i maksimalnom 13,22

µm. Srednja vrednost širine gornje trećine lista, sa lokaliteta Strumica, iznosi 4,38±1,01µm sa

minimalnom vrednošću od 2,87µm i maksimalnom 6,92 µm. Širina donje trećine lista ima

srednju vrednost 8,52±2,84 µm, sa minimalnom vrednošću od 4,08 µm i maksimumom 7,11µm

(Grafikon 9).

21

Grafikon 9. Statistički parametri širine gornje trećine lista i širine

donje trećine lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Dužine lisne drške, populacije sa Dojrana, ima srednju vrednost 3,75±1,17µm sa

minimalnom vrednošću od 2,29 µm i maksimalnom 7,10 µm. Srednja vrednost dužine lisne

drške, populacije sa Strumice, iznosi 3,93±0,59 µm sa minimumom od 2,89 µm i maksimumom

4,78 µm (Grafikon 10).

Dužina zubca centralnog dela lista ima srednju vrednost 1,92±0,56 µm, sa dijapazonom

variranja od 1,14 µm do 3,22 µm, kod populacije sa Dojrana. Dok, srednja vrednost dužina

zubca centralnog dela lista, populacije sa Strumice, iznosi 2,12±0,99 µm sa dijapazonom

variranja minimalne vrednosti od 0,71 µm i maksimumom 4,21 µm (Grafikon 10).

Grafikon 10. Statistički parametri dužine lisne drške i dužine zubca

Centralnog dela lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Na Grafikonu 11, su prikazani rezultati dužine vrha lista, gde se vidi da je srednja

vrednost dužine vrha lista populacije sa Dojrana 5,12±1,83 µm, a populacije sa Strumice

22

5,36±1,92 µm. Minimalne i maksimalne vrednosti dužine vrha lista kod populacije sa Dojrana

iznose od 1,88 µm do 9,30 µm, a populacije sa Strumice iznose od 2,35 µm do 9,36 µm.

Grafikon 11. Statistički parametri dužine vrha

lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

Srednja vrednost broja zubaca po polovini lista, populacije sa Dojrana, iznosi 6,10±1,71

µm sa minimalnom vrednošću od 3,00 µm i maksimalnom 9,00 µm, dok srednja vrednost broja

zubaca po polovini lista, sa lokaliteta Strumica, iznosi 6,50±1,54 µm, sa minimalnom vrednošću

od 3,00 µm i maksimalnom 10,00 µm (Grafikon 12).

Broj bočnih nerava po polovini lista ima srednju vrednost 6,50±1,81 µm, populacije sa

Dojrana, sa dijapazonom variranja minimalne vrednosti od 3,00 µm i maksimumom 10,00 µm.

Broj bočnih nerava po polovini lista ima srednju vrednost 7,03±1,24 µm, populacije sa Dojrana,

sa minimalnim vrednostima od 5,00 µm i maksimalnim do 10,00 µm (Grafikon 12).

Grafikon 12. Statistički parametri broja zubaca po polovini lista i broja bočnih nerava po polovini lista analiziranih populacija vrste Q. coccifera

23

Tabela 1. Komparacija srednjih vrednosti ispitivanih morfo-anatomskih karaktera Q. coccifera između dve populacije ( p<0,05)

Karakter Populacija Značajna

razlika

95.00% Interval poverenja

t df p-

Value Donja granica

Gornja granica

Debljina lista Strumica

24.224 8.635 39.812 3.111 58.00

0 0.003

Dojran

Debljina mezofila lista Strumica

16.274 0.634 31.913 2.083 58.00

0 0.042

Dojran Debljina palisadnog

tkiva Strumica

5.080 -1.487 11.648 1.548 58.00

0 0.127

Dojran Debljina sunderastog

tkiva Strumica

18.475 5.151 31.799 2.776 58.00

0 0.007

Dojran Visina celija

epidermisa lica lista Strumica

3.412 1.108 5.716 2.964 58.00

0 0.004

Dojran Visina celija

epidermisa naličja lista Strumica

1.926 -0.341 4.194 1.701 58.00

0 0.094

Dojran Debljina kutikule lica

lista Strumica

0.095 -0.251 0.440 0.548 58.00

0 0.586

Dojran Debljina kutikule

naličja lista Strumica

0.327 -0.032 0.687 1.824 58.00

0 0.073

Dojran Površina ćelija

epidermisa lica lista Strumica

1.470 -22.327 25.268 0.124 58.00

0 0.902

Dojran Površina ćelija

epidermisa naličja lista Strumica

24.757 5.490 44.023 2.572 58.00

0 0.013

Dojran

Dužina stoma Strumica

-1.595 -2.257 -0.932 -4.820 58.00

0 0.000

Dojran

Širina stoma Strumica

-0.137 -0.638 0.363 -0.549 58.00

0 0.585

Dojran

Površina stoma Strumica

-25.914 -41.842 -9.986 -3.257 58.00

0 0.002

Dojran

Broj stoma Strumica

-39.047 -54.967 -23.127 -4.909 58.00

0 0.000

Dojran

Dužina lista Strumica

0.629 -2.554 3.812 0.396 58.00

0 0.694

Dojran Širina gornje trećine

lista Strumica

-1.754 -2.841 -0.667 -3.229 58.00

0 0.002

Dojran

Širina lista Strumica

-1.036 -2.878 0.805 -1.127 58.00

0 0.265

Dojran Širina donje trećine

lista Strumica

0.883 -3.868 5.635 0.372 58.00

0 0.711

Dojran

Dužina lisne drške Strumica

0.180 -0.304 0.663 0.744 58.00

0 0.460

DojranDužina zubca

centralnog dela lista Strumica

0.205 -0.211 0.621 0.986 58.00

0 0.328

Dojran

Dužina vrha lista Strumica

0.242 -0.730 1.215 0.499 58.00

0 0.620

Dojran Broj zubaca po polovini lista

Strumica0.400 -0.443 1.243 0.950

58.000

0.346 Dojran

Broj bočnih nerava po polovini lista

Strumica 0.533 -0.271 1.338 1.327

58.000

0.190 Dojran

Dobijeni rezultati pokazuju izraženu varijabilnost pojedinih osobina vrste, dok se kod

drugih, varijabilnost ne uočava unutar analiziranih populacija (Tabela 1).

24

Da bi se utvrdilo postojanje statistički značajnih razlika između odabranih morfo-anatomskih

karaktera lista istraživanih populacija korišćen je Studentov t-test.

Rezulati t testa su prikazani u Tabeli 1., gde se uočava da najveći broj karaktera ne pokazuju

statistički značajnu razliku između istraživanih populacija. Karakteri: debljina lista, debljina

sunđerastog tkiva, visina ćelija epidermisa lica lista, broj stoma, dužina i površina stoma i širina

gornje trećine lista pokazuju visok nivo statističke značajnosti.

Najveća statistička značajnost između populacija iz Strumice i Dojrana je zabeležena u broju

i dužini stoma. Nepostojanje statistički značajnih razlika u većini analiziranih karaktera, između

dve populacije Q. coccifera, može se objasniti sličnim ekološkim uslovima na staništima

istraživanih populacija u jugoističnoj Makedoniji.

Međutim, razlika koja postoji u broju i veličini stoma kod biljaka Q. coccifera, sa Dojrana

predstavlja najverovatnije adaptaciju na na ekološke faktore specifične za stanište (intenzitet

sunčeve radijacije i dostupnost vode), (Tabela 1, Garfikon 5). Ovi rezultati su saglasni rezulatima

Bačića i Miličića (1987).

25

5. ZAKLJUČAK

U ovom radu je urađena analiza 26 morfo-anatomskih karakteristika vrste Q. coccifera.

Analizirane su jedinke iz dve populacije pomenute vrste sa područja Makedonije, sa lokaliteta

Dojrana i lokaliteta Strumice.

Listovi su zimzeleni, kruti i kožasti. U mladosti dlakavi, dok kasnije goli. Boja lista

varira od sjajnozelene do bledozelene. Baza lista se javlja u tri oblika: sa koničnom, srcastom i

ravnom bazom. Stome su anomocitnog tipa, nalaze se na naličju lista i javljaju se u nivou ćelija

epidermisa. Listovi su dorzoventralne građe. Lice lista i naličje lista prekriva jednoslojna

kutikula. Ispod kutikule lica lista nalaze se ćelije epidermisa lica lista raspoređene u jednom

redu. Mezofil je diferenciran na palisadni i sunđerasti parenhim. Ispod kutikule naličja lista

nalazi se jedan sloj ćelija epidermisa naličja lista.

Rezulati t testa ukazuju da najveći broj karaktera ne pokazuju statistički značajnu razliku

između istraživanih populacija. Visok nivo statističke značajnosti pokazuju sledeći karakteri:

debljina lista, debljina sunđerastog tkiva, visina ćelija epidermisa lica lista, broj stoma, dužina i

površina stoma i širina gornje trećine lista.

Nepostojanje statistički značajnih razlika u većini analiziranih karaktera, između dve

populacije Q. coccifera, može se objasniti sličnim ekološkim uslovima na staništima istraživanih

populacija (nadmorska visina i geološka podloga).

Dobijeni rezultati predstavljaju dobru polaznu osnovu za utvrđivanje morfo-anatomskih

razlika između analiziranih populacija vrste Q. coccifera.

26

6. LITERATURA

1. Ashton, P.M.S. & Berlyn, G.P., 1994: A comparison of leaf physiology and anatomy of

Quercus (section Erythrobalanus-Fagaceae) species in different light environments.

American Journal of Botany, 81(5), str. 589-597.

2. Bačić, T. i Milić, D., 1988: Leaf anatomy of a Quercus coccifera L. from the east

Adriatic coast. Acta bot. croat. 47. Zagreb, str. 135-144.

3. Bačić, T. i Miličić, D., 1985: Contribution to the leaf anatomy of Quercus ilex L. Acta

Bot. Croat. 44, 23—31.

4. Balaguer, L. et al., 2001: Population divergence in the plasticity of the response of

Quercus coccifera to the light environment. British Ecological Society. Spain, str. 124-

135.

5. Bussotti, F., Borghini, F., Celesti, C., Leonzio, C, Bruschi, P., 2000: Leaf morphology

and macronutrients in broadleaved trees in central Italy. Trees 14: 361-368.

6. Catarino, F.M., Correia, O.C.A. & Correia, A.I.V.D., 1982: Structure and dynamics of

Serra da Arrabida Mediter- ranean vegetation. Ecologia Mediterranea 8, 203-222.

7. Costa, M., Morla, C. & Sainz, H., 1997: Los Bosques Ibericos. Una Interpretacion

Geobotanica. Editorial Planeta, Barcelona.

8. Elias, T. S., 1971: The genera of Fagaceae in the southeastern United States. J. Arnold

Arbor.52:159-195.

9. Giperborejski, H. i Marković, T., 1952: Dendrologija. Svjetlost. Sarajevo.

10. Gligorijević, S. & Pejčinović, D., 1983: Contribution to the Methodology of Anatomical

Sections Preparation.Acta Biol. Med. Exp. 8, 43-45.

11. Hardin, J. W., 1979: Patterns of variation in foliar trichomes of eastern North American

Quercus.American Journal of Botany, 66(5), str. 576-585.

12. Joffre, R., Rambal, S. & Damesin, C., 1999: Functional attributes in Mediterranean-type

ecosystems. Handbook of Functional Ecology (eds F. I. Pugnaire & F. Valladares). New

York. Marcel Dekker Inc. pp. 347-380.

13. Lawrence, G. H. M., 1951: Taxonomy of Vascular Plants. MacMillan Co., New York.

14. Martinez-Ferri, E., Balaguer, L., Valladares, F., Chico, J.M. & Manrique, E., 2000:

Energy dissipation in drought-avoiding and drought-tolerant tree species at midday

during the Mediterranean summer. Tree Physiology 20, 131-138.

27

15. Martinis, Z. et al., 1986: Mikromorfološka evolucija i fenogeografija trihoma kod roda

Quercus. Budva. VII kongres biologa Jugoslavije, str. 227.

16. Matthes-Sears, U. & Larson, D.W., 1999: Limitations to seedling growth and survival by

the quantity and quality of rooting space: implications for the establishment of Thuja

occidentalis on cliff faces. International Journal of Plant Sciences 160, 122-128.

17. Najvirt, Ž., Miličević, A., Meštrović, Š., 2008: Areal hrasta oštrike (Quercus coccifera

L.) u zapadnom dijelu poluotoka pelješca. Zagreb. Šumarski list, str. 253-258

18. Ögren, E. & Sundin, U., 1996: Photosynthetic responses to variable light: a comparison

of species from contrasting habitats. Oecologia 106, 18-27.

19. Orlović, S.S., Merkulov, Lj., Guzina, V., 1994: Variability of elements of popular leaf

anatomic structure. Matica Srpska, Novi Sad. Proceedings for Natural Sciences, 87, str.

65-72

20. Pearcy, R.W., 1999: Responses of plants to heterogeneous light environments. Handbook

of Functional Ecology (eds F. I. Pugnaire & F. Valladares). New York. Marcel Dekker,

Inc.pp. 269-314.

21. Šilić, Č., 1990: Atlas drveća i grmlja. SP “Svjetlost” izdavačko preduzeće Sarajevo.

Sarajevo. str: 52-53.

22. Soepadmo, E., 1972: Fagaceae. Flora Malenesia. Ser. I. 7: 265-403

23. Tenhunen, J.D., Lange, O.L., Harley, P.C., Beyschlag, W. & Meyer, A., 1985:

Limitations due to water stress on leaf net photosynthesis of Quercus coccifera in the

Portuguese evergreen scrub. Oecologia 67, 23-30.

24. Terradas, J., 1999: Holm oak and Holm oak forests- an intro- duction. Ecology of

Mediterranean Evergreen Oak Forests (eds F. Roda, J. Retana, C. A. Gracia & J. Bellot).

Berlin. Springer-Verlag, pp. 3- 14.

Slike biljaka preuzete sa sledećih sajtova:

Slika 1:

https://www.google.rs/search?q=distribution+of+species+Quercus&espv=2&biw=1366&

bih=662&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwio_pe6vdvPAhUCbRQKHfyG

BX8Q_AUIBigB

Slika 2:

https://www.google.rs/search?q=Quercus+list+cvet+i+plod&espv=2&biw=1366&bih=66

2&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ved=0ahUKEwjJmqyM9cXPAhUFfywKHV

bMBaAQsAQIHg#imgrc=CgzbDxuBH_fUdM%3A

28

Slika 3:

https://www.google.rs/search?q=distribution+of+species+Quercus&espv=2&biw=1366&

bih=662&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwio_pe6vdvPAhUCbRQKHfyG

BX8Q_AUIBigB#tbm=isch&q=distribution+of+species+Quercus+coccifera

Slika 4:

https://www.google.rs/search?q=Quercus+coccifera&espv=2&biw=1366&bih=662&sour

ce=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwi1n_CDndDPAhXE7xQKHUUdD_AQ_AUI

BigB#imgdii=4nONrKkChjZB6M%3A%3B4nONrKkChjZB6M%3A%3BY7GEjy7JtY1

9eM%3A&imgrc=4nONrKkChjZB6M%3A

Slika 5:

https://www.google.rs/search?q=Quercus+coccifera&espv=2&biw=1366&bih=662&sour

ce=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwi1n_CDndDPAhXE7xQKHUUdD_AQ_AUI

BigB#imgrc=sBdO9R3mbBSOEM%3A

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Tијана Мицић

Ментор, МН: Марина Јушковић

Наслов рада, НР: ВАРИЈАБИЛНОСТ МОРФО-АНАТОМСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЛИСТА ВРСТЕ QUERCUS COCCIFERA L.

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2016.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/

28 стр.; 21 слика; 12 граф.; 1 табела

Научна област, НО: биологија

Научна дисциплина, НД: Морфологија и анатомија биљака

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Quercus coccifera; Морфологија листа; Анатомија листа.

УДК 581.45 : 674.031.632.2

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:Извод, ИЗ: У раду је анализирана морфо-анатомска варијабилност врсте Quercus coccifera

L..Анализиран је биљни материјал са подручја Македоније, сакупљен са 2 локалитета, Дојран и Струмица. Основни циљ рада је био да се испита и утврди степен варијабилности одабраних карактера листа, као и да се укаже на потенцијални степен диференцијације у оквиру врсте. Морфометријском анализом су обухваћена 23 квантитативна и 3 квалитативна карактера листа, мерених на укупно 60 листова. Мерења квантитативних карактера листа вршена су у софтверском пакету Leica Q Win и Image J. Добијени подаци су статистички обрађени у статистичком пакету SYSTAT 12 (Systat Software, Inc. 2007). Резултати показују изражену варијабилност појединих особина врсте, док се код других, варијабилност не уочава унутар анализираних популација. Карактери који показују висок ниво статистичке значајности су: дебљина листа, дебљина сунђерастог ткива, висина ћелија епидермиса лица листа, број тома, дужина и површина сстома и ширина горње трећине листа. Добијени резултати

Датум прихватања теме, ДП: Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: проф. др Бојан Златковић

Члан: др Данијела Николић

Члан,ментор: проф. др Марина Јушковић

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Tijana Micić

Mentor, MN: Marina Jušković

Title, TI: THE VARIABILITY OF MORPHO-ANATOMICAL CHARACTERISTICS OF LEAF SPECIES QUERCUS COCCIFERA L.

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2016.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

28 p. ; 21 pictures; 12 graphics; 1 tabele

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: anatomy and morphology of plants

Subject/Key words, S/KW: Quercus coccifera L.; Leaf of morphology; Leaf of anatomy;

UC 581.45 : 674.031.632.2

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: In this stady is an analysis of the morphologically-anatomic variability of the species Quercus coccifera L.. We analyzed plant material fom the territory of Macedonia, collected from two regionis, Dojran and Strumica. The basic goal of the study was to examine and determine the degree of variability of leaf characteristics, and also to point out a potential degree of differentiation in the scope of the species. The morphometric analysis included 23 quantitative and 3 qualitative leaf characteristics, measured to a total of 60 leafs. Measurements of quantitative leaf characteristics were performed with Leica Q Win and Image J. software packages. The data was statistically processed with the statistical package SYSTAT 12 (Systat Software, Inc. 2007). The results show a distinct variability of specific species characteristics, while in other, the variability is innoticable within analyzed populations. Characters which show a high level of statistical significance are: leaf thickness, spongy tissue thickness, height of obverse leaf side epidermic cells, number of stomas, length and area of stomas and the leafʼs upper third width. The results show an existence of a certain degree of differentiation of populations within a species.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: prof. dr Bojan Zlatković

Member: dr Danijela Nikolić

Member, Mentor: prof. dr Marina Jušković

Documents

Varijabilnost morfo-anatomskih karakteristika lista vrste ... · Ključne reči: Quercus coccifera L., varijabilnost, morfologija lista, anatomija lista. ABSTRAKT In this stady is