UVODNA REČ Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 21/srpski.pdf · Jelovnik je propisalo Ministarstvo prosvete i nauke. Međutim, komisija koja redovno dolazi da nas obilazi

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,

Hajde da nastavimo da zajedno kreiramo naš mesečnik, da biste njegov izlazak iz štampe sa većim nestrpljenjem čekali, da biste ga radije čitali, drugima pokazivali i dugo čuvali...

U prethodnom broju smo vam pružili moguć-nost da komentarišete naš list i sugerišete i predla-žete izmene i teme, kada su tekstovi u pitanju.

Ali postoji još jedna mogućnost koju bismo želeli da vam ponudimo...

Mi bismo voleli da zajedno kreiramo i svet u slikama. Zbog toga vam pružamo mogućnost da, na naše ogromno zadovoljstvo, postanete saradnik naše male redakcije. Ukoliko imate u svojoj arhivi foto-grafiju koju ste lično napravili, a za koju smatrate da je dovoljno rečita i pored toga želite da je podelite sa nama i našim čitaocima, možete je poslati na e-mail adresu: [email protected] i mi ćemo je, ukoliko je redakcija izglasa, objaviti pod vašim imenom kao foto-meseca.

Rok za slanje fotografija je 20. u mesecu. Ukoliko zakasnite, vaša fotografija će ući u izbor za foto-meseca sledećeg broja. Sve fotografije ćemo čuvati u arhivi i one nikada neće prestati da budu konkurencija novopristiglim fotografijama.

Pored kvaliteta fotografije u tehničkom smislu, jedini kriterijum, kada su teme u pitanju, jeste taj da fotografija treba da se (na direktan ili metaforičan način)odnosi na romsku populaciju. Ostalo prepu-štamo vašoj mašti.

Nadamo se uspešnoj saradnji,

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Nova akademska godina

Poezija i muzika na početku

Prvi deo priredbe pripre-mili su profesori i učenici ove škole. U toku njega mogla se čuti poezija na svim jezicima koji se izučavaju u ovoj školi. Pored recitatora, u prvom delu učestvovao je hor, ali i solisti na flauti i klaviru.

Promocija knjige kao tradicija

Drugi deo svečanosti podrazumevao je promociju knjige Tanje Nedimović „Agre-sivnost i vršnjačko nasilje”, objavljenu 2012. godine. Promocija knjige iz izdavačke delatnosti ove škole je tradicija, kada je u pitanju svečano otva-ranje nove akademske godine. Knjiga predstavlja doktorsku disertaciju autorke. O knjizi je govorio Andrijan Božin, ispred

izdavača, autorkin mentor dr Mikloš Biro i sama autorka.

Andrijan Božin upoznao je prisutne da je izdavačka delatnost ove škole započeta je 1995. godine i da je do danas objavljeno oko 150 naslova. Takođe je dodao da je ova knjiga značajna, jer agresivnost u današnje, moderno vreme ima tendencije da se predimen-zionira, odnosno da dobije sve brutalnije forme.

Autorka je u svom izla-ganju istakla pitanja da li je svaka agresivnost loša agre-sivnost, kada agresivnost kao mehanizam odbrane postaje loša agresivnost i kako se razvija normalna agresivnost kod dece. Iznela je podatak da je preko 50% interakcija dece uzrasta 12-18 meseci obeleženo konfliktnim odnosima. U skladu sa tim dodala je da postoje faze

u dečijem razvoju kada možemo očekivati pojačanu agresivnost, a sve četiri te faze događaju se do predškolskog uzrasta. Samim tim jasno je uloga vaspi-tača u tim fazama zaista velika, a promovisana knjiga biće im od velike koristi.

Uručeni indeksi i diplome

Nakon priredbe, u holu škole upriličen je koktel za sve prisutne. Posle toga, za studente prve godine održano je uvodno predavanje u malom amfiteatru na kome su im svečano uručeni indeksi. U prostorijama biblio-teke diplomiranim studentima i specijalizantima uručene su diplome.

Sastanak sa romskim studentima

Svečanom otvaranju nove akademske godine prisustvo-

OTVORENA NOVA AKADEMSKA GODINAPrvog oktobarskog dana Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo

Palov” u Vršcu obeležila je početak nove akademske godine. U velikom amfiteatru ove škole uz prisustvo brojnih gostiju, studenata prve godine, diplomiranih studenata i specijalizanata tom prilikom održana je svečana priredba, koju je prigodnim govorom otvorila direktorica ove škole, akademik Grozdanka Gojkov.

Poezija na romskom jeziku

Foto

: M. K

arad

žić

3Dekada Roma u AP Vojvodini


DOM SA DUGOM TRADICIJOM

vali su i predstavnici Kancela-rije za inkluziju Roma. Nakon dodele indeksa u kabinetu mr Marije Aleksandrović održan je sastanak sa studentima prve godine na smeru vaspitač na romskom jeziku. Pored stude-

nata prve godine sastanku su prisustvovale i njihove starije kolege kako bi sa njima pode-lili svoja iskustva. Studenti su upoznati sa svojim obavezama, koji su način da opravdaju prvi-legije koje dobijaju.

Ono što su studenti istakli kao problem, jeste to što je od njih 12 upisanih, samo jedna studentkinja dobila smeštaj u domu na osnovu prve rang liste. Ostali čekaju preraspodelu na osnovu pripadnosti osetljivim društvenim grupama. S obzirom na to, da putni troškovi većini studenata predstavljaju veliku prepreku, predstavnici Kance-larije će u dogovoru sa direk-torom Doma za smeštaj učenika i studenata u Vršcu, pokušati da otklone nastale probleme, kako bi studenti bez problema započeli svoju prvu akademsku godinu.

Dragana Dimitrov

Direktor Doma učenika srednjih škola u Vršcu, Vitomir Višacki

*Od kada datira tradicija ovog doma?

Institucija Dom učenika u Vršcu zaživela je 1946. 1977. godine dom dobija naziv Dom učenika “Južnobanatski parti-zanski odred“ i biva preseljen na

sadašnju lokaciju. Naziv “Dom učenika srednjih škola Vršac“ dom dobija 1993.godine i kao takav funkcioniše pod inge-rencijom Ministrstva prosvete i sporta, Sektora za učenički i studentski standard. Postoje

naznake da je tradicija internat-skog smeštaja u Vršcu datira i pre Drugog svetskog rata. Međutim, do tačnih podataka nisam došao ni nakon angažo-vanja Istorijskog muzeja u Beloj Crkvi. Ono što ostaje jeste da se prati periodika. Jedan kuriozitet, za vreme Drugog svetskog rata u ovoj zgradi bio je internat za nemačku decu iz okoline Vršca koja su se školovala.

*Kakvi su kapaciteti Vašeg doma?

Trenutno raspolažemo sa 210 mesta, od kojih je 50 namen-jeno studentima, a 160 sred-

Početak srednjoškolske i akademske školske godine obeležava i useljenje učenika i studenata u internate i domove. Vitomir Višacki, direktor Doma učenika srednjih škola u Vršcu, predstavio nam je ustanovu na čijem se čelu nalazi. Podelio je sa nama i svoja iskustva u radu sa romskim učenicima i studentima, koji su potpuno ravnopravni učesnici života i rada u ovom domu.

Sekcije u domu:

- Kultura i umetnost dramsko-recitatorska, literarna, likovna, plesna, folklorna, muzička-Informatika i mediji informatička, novinarska, foto, video- Sport i rekreacija fudbalska, košarkaška, šahovska, stonoteniserska, streljaštvo- Parlament učenika

Promocija knjiga dr Tanje Nedimović

Foto

: M. K

arad

žić


njoškolaca. Dom je mešovitog tipa. Muški deo zgrade raspo-laže sa 50 ležajeva, a ženski sa 160 ležajeva. Ukupan broj soba u domu je 54. Sobe su većinom četvorokrevetne, sa centralnim grejanjem i etažnim kupatilima. Što se tiče komfora, tim naža-lost ne možemo da se pohva-limo. Sobe nam nisu prostrane i nemaju kupatila, ali je higijena na visokom nivou.

Dom poseduje kuhinjski blok opremljen savremenim uređajima za spremanje hrane. Trpezarija odjednom može da opsluži 95 učenika. Jelovnik je propisalo Ministarstvo prosvete i nauke. Međutim, komisija koja redovno dolazi da nas obilazi konstatovala je da je naš jelovnik po standardu bolji od propisanog

Imamo sopstveni sistem video nadzora i permanentnu službu obezbeđenja. Pored prostora za smeštaj i ishranu učenicima su na raspolaganju: biblioteka sa čitaonicom, TV sala i učionica, sala za stoni tenis, folklor i ples, otvoren sportski teren za košarku i mali fudbal, kompjuterski kabinet sa stalnom internet vezom, telefonska govor-

nica, razglasna stanica, dvorište sa letnjom baštom .

*Na koji način je organi-zovan vaspitni rad sa srednjo-školcima, koji je inače regulisan zakonom kao obavezan?

U domu se posebna pažnja posvećuje vaspitnom radu sa srednjoškolcima. Sadržaji vaspitnog rada su usmereni na proširivanje znanja, uspešnu socijalizaciju i kreativno kori-šćenje slobodnog vremena. Program vaspitnog rada reali-zuju pet vaspitača, psiholog i bibliotekar.

U domu funkcioniše šesnaest sekcija za koji su angažovani spoljni saradnici iz grada, koji su vrhunski stručnjaci u tim podru-čjima. Pa tako, šahovsku sekciju drži Miodrag Kapelar, jedan od velikana jugoslovenskog šaha, koji je stvorio prvu žensku šaho-vsku reprezentaciju.

Sekcije su prevashodno namenjene srednjoškolcima, ali i studenti mogu da se uključe. Jedini problem kod studenata je što ne mogu da nastupaju i predstavljaju dom na nekim zvaničnim takmičenjima. Osim

toga studenti prate naše srednjo-školce kao asistenti i pomagači na njihovim nastupima. Na taj način dobijaju dobro iskusto za njihov budući poziv, a to je rad sa decom.

*Kakva je razlika između kućnog reda za studente i učenike?

Što se tiče studenata kućni red je isti kao i za sve studentske domove, jedina razlika je što nema poseta, jer je ovo preva-shodno srednjoškolski dom, i u njima su posete zabranjene. Postoje prostorije u kojima se odvijaju posete. Ništa im nije zabranjeno sve dok ne ugroža-vaju tuđa prava i slobode.

Srednjoškolci imaju druga-čiji kućni red. Leže se u pola jedanaest, ustaje se u pola sedam. Za njih je obavezan doručak, odnosno ujutru moraju da se pojave u trpezariji. S obzirom da su oni deca u razvoju, mi se trudimo da im stvorimo naviku zdrave i pravilne ishrane.

Mnogo se radi na njihovom vaspitanju, i kod srednjoško-laca i kod studenata. Geslo svih zaposlenih jeste Naučiti ih kako treba da bude u jednoj vaspitnoj, kulturnoj i obrazovanoj sredini, a život će Vas naučiti onome kako je na ulici.

*Recite nam nešto o plano-vima za budući period?

Planovi su nam da se dom proširi, tj da se prošire kapaciteti, da se poradi na komforu, ali i da sobe dobiju kupatila. Način da se kapiciteti prošire već postoji, potrebno je samo pribaviti svu projektni dokumentaciju. Ono što trenutno predstavlja problem i komplikaciju, jeste potvrda o vlasništvu.

Dragana Dimitrov


*Kakva si Vaša iskustva u radu sa romskom populacijom?Oni su potpuno ravnopravni kao i svi drugi učenici i studenti.

Mislim da bi pogrešno bilo i kada bi rekao da su integrisani, jer među njima i drugima nema nikakve razlike. Tako je sa moje tačke gledišta i mislim da ne grešim. Možda bi Vam na ovo pitanje najbolji odgovor dali upravo oni. Meni je jako drago što su se tako dobro uklopili. Posebno bih izdvojio jednog momka iz Bele Crkve, koji ove godine završava Visoku školu struko-vnih studija za obrazovanje vaspitača na srpskom jeziku. On je najbolji primer aktivnog uključivanja u život i rad doma. Aktivan je u sekcijama, kao i većina njihovih sunarodnika. Postojale su i inicijative da u okviru folklorne sekcije uvedemo romske tradi-cionalne igre. Što se nas tiče jedino što nam predstavlja problem jeste koreograf. Ukoliko pronađemo koreografa, odmah ćemo pokrenuti ovu priču. Sigurni smo da bi i učenicima i studentima ovo bilo zanimljivo i atraktivno.


Tema broja: Nova akademska godinaFo

to: M

. Kar

adži

ć


Diskriminacija i kršenje medicinskog kodeksa

Nikad nije bila žrtva diskriminacije, ali svedok je bila mnogo puta. Dok je u okviru srednje škole bila na časovima prakse, medicinske sestre su imale loš odnos prema njenim

sunarodnicima. Kako nisu znale da je i ona sama Romkinja, obraćale bi joj se žaleći se kako „ne znaju kako će ono Ciganče odvesti na pregled”, kako „ne mogu da ga uzmu u naručje” i tome slično. Ljutili bi ih Romi, koji ulaze tražeći neke informacije. Komentarisale bi sa drugim pacijentima kako si Romi nevaspitani i nekul-turni, a njihova pitanja glupa i

banalna. Međutim, na svu sreću njena instruktorka na časovima prakse se trudila da takvih situ-acija bude što manje. Zabran-jivala ih i je, ne samo zbog nje, nego zbog toga što to krši pravila medicinskog kodeksa.

Strah od okoline u srednjoj školi

Kada je krenula u srednju školu plašila se kako će je okolina prihvatiti, posebno kada je Romkinja koja je krenula sa njom u srednju školu napustila školu nakon dve nedelje i udala se. Odmah nakon toga jedna devojka je komentarisala, kako je to potpuno noramalno kod romske populacije, kako su Romi neobrazovani, a jedina želja Romkinja jeste da se udaju. „U tom trenutku, ponos se u meni probudio. Ustala sam i odbranila svoj narod. Rekla sam da je to možda u prošlosti bilo tako, ali da se sad situacija promenila. Osim toga priznala sam da sam i ja sama Romkinja, i da ne nameravam da se udam, da želim da nastavim svoje školovanje i da nisam jedina koja to želi. Navela sam i primer nekih svojih starijih sunarod-nika koji su obrazovani i danas su na zavidnim pozicijama u društvu.” Nakon toga ovakve situacije, prema Dajanim

rečima, nisu se više ponavl-jale. Drugari iz razreda su je kanije sjajno prihvatili, čak su joj i pomogli da prevaziđe svoj strah.

Ljubav prema medicini od malih nogu

Medicina ju je kaže oduvek privlačila. „Kao mala često sam bila bolešljiva. Miris koji je autentičan za medicinske ordi-nacije uvukao mi se pod kožu. Još tada sebi sam obećala da od te želje nikad neću odustati. I da ću to zaista postati”, rekla je Dajana.

Roditelji su je uvek puštali da sama odlučuje, jer su znali da je ona sposobna da napravi prave izbore. „Kada sam im rekla da želim da upišem medicinu, to ih iznenadilo, prosto nisu mogli da veruju da sam ja toliko uporna. Ali su me podržali, i danas to čine.”

Što se tiče okoline bilo je i pozitivnih i negativnih reakcija na njen izbor. Bilo im je gotovo neverovatno da se neko iz romske populacije odlučio na ovakav korak. „Ja sam prva Romkinja iz svog kraja koja se odlučila na dalje školovanje, ali i prva u svom selu koja je izabrala medicinu kao svoj poziv”, kaže Dajana.


ZA POGLEDE PUNE POŠTOVANJA I TOPLINE„I sada se sećam hladnih pogleda koje su medicinske sestre u bolnici u kojoj sam bila na praksi

u srednjoj školi upućivale mojim sunarodnicima. Sećam se njihovog gađenja, i mog grča u stomaku. Zaleđene suze zadržane u uglu oka. Ko zna koliko puta sam poželela da propadnem u zemlju, da nestanem. Sve to me nije učinilo slabijom. Samo je očvrsnulo moju volju da nastavim svoje obrazo-vanje i pomognem da pogledi upućeni mom narodu dobiju toplinu i poštovanje, koji su nam veko-vima unazad uskraćeni“, reči su Dajane Mihajlović koja je ovog oktobra krenula je na drugu godinu opšteg smera Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Prvu godinu završila je uspešno sa prosekom 8, 75.

Foto

: M. K

arad

žić



Fakultet i opet strah od okoline

Po njenom mišljenju obuka za polaganje prijemnih ispita u tutoring programu počinje kasno, samo mesec dana pre prijemnog. Za svoj prijemni pripremala se većinom sama, uz konsultacije sa profesorkama iz srednje škole. Pozajmljivala je literaturu od svojih drugara koji su išli na privatne časove, saku-pljala literaturu. Bez njihove pomoći kaže ne bi uspela.

Kada je krenula na fakultet ponovo je u njoj proradio strah

od toga kako će je okolina prih-vatiti. S obzirom na to da je Novi Sad mnogo veći grad od Sombora, bojala se kako će se snaći u ovom gradu. Plašile su je i priče o lošim uslovima u domu, kao i to da neće moći da uči u domu i kako će se slagati sa cimerkom. S vremenom se sve to sleglo. Naravno od velike pomoći joj je i prijateljstvo sa Natalijom Mitrović, takođe Romkinjom, koja je sa njom na studijama

Sjajna podrška preko RHSP stipendije

Osim toga dosta joj je pomogao i tutoring program koji dobija u sklopu RHSP stipendije Romskog eduka-tivnog centra iz Budimpešte, koju prima prethodne dve godine.

„Nadam se da ću je dobiti i ove godine. Program je jako dobro osmišljen. Podrazumeva i upoznavanje i povezivanje Roma i Romkinje, u kome oni međusobno razmenjuju iskustva.”

Preko ovog programa dobila je i mentorku. Mentorka joj je bila profesorica Anatomije, koja joj je bila jedini uslovni

predmet u prvoj godini studija. Ona joj je pomogla da popuni sve praznine u znanju koje je imala, s obzirom na to da su se u srednjoj školi više bazirali na praksu, nego na teorijska znanja. „Jako se vezala za nas, svaki ispit je prolazila sa nama. Pomagala nam je u svemu što se tiče fakulteta. Ja volim da kažem da je bila “naša encik-lopedija”. ”

Pomoć romskoj deci kroz profesionalno usavršavanje

Volela bi da nakon fakulteta, specijalizuje pedi-jatriju, ili nešto drugo, ali usko vezano za decu. Na pitanje zašto baš dečija medicina ona kaže: „Mislim da mi u romskoj populaciji što se tiče roditelja ne možemo mnogo da utičemo. Međutim, na decu možemo, a deca će biti ta koja će uticati i na svoje roditelje. Romskoj deci je mentalna i fizička zaštita najpotrebnija.”

Za kraj Dajana je dala savet svojim mlađim kole-gama brucošima da nikad ne odustaju, jer uvek će biti onih koji neće verovati u njih i koji će ih obeshrabrivati i obez-vrednjivati njihov uspeh. Ako to zaista žele, treba da se bore za sebe. Osim toga treba da naprave dobar plan koji ne podrazumeva samo učenje. Istina jeste da bi bilo poželjno učiti redovno, malo po malo, ali ne samo učiti. Trebalo bi da nađu i vreme za učenje i vreme za druženje i druge slobodne aktivnosti. Osim toga treba da svoja iskustva prenose mlađim Romima, kako bi ih podstakli da i oni krenu putem obrazo-vanja.

D. J.

„Čini mi se da se Romi zatvaraju u svoju zajednicu. Da se boje da izadju iz nje. Nezainteresovani su. Ja to nekako mogu i opravdavam, jer su Romi često bili iskorištavani u političke svrhe, zato što su zbog svog lošeg života najpogodniji za manipulisanje, ali sve to je ostajalo na obećanjima. Institucije bi trebalo malo više da se zainteresuju za romsku populaciju. Istina jeste da je situacija sada mnogo bolja nego što je bila, ali još mnogo toga treba da se uradi. Osim institucija i mediji bi trebalo da povedu računa o tome da Rome ne predstavljaju samo u lošem svetlu, nego i da afirmišu obrazovne i uspešne Rome. Osnovni uzrok lošeg odnosa prema Romima jesu upravo stereotipi, koje najviše stvaraju mediji. ”

Foto

: M. K

arad

žić


Intervju

* Vaš sekretarijat je proširen za još jednu oblast delovanja, a to je privreda. Zbog čega je došlo do promene?

- Do spajanja sekre-tarijata koji se bavio radom, zapošljavanjem i ravnopravnošću polova sa Pokrajinskim sekre-tarijatom za privredu došlo je zbog toga što su u pitanju srodne delatnosti po svom sadržaju. Ne može se zamisliti zapošljavanje bez privrede i obrnuto. Planovi razvoja privrede biće usklađeni sa planom podsti-canja zapošljavanja i zbog toga očekujemo odlične rezultate.

* U okviru Vašeg sekre-tarijata otvoren je Sektor za poboljšanje položaja Roma. Čime će se on baviti?

- Sektor će se baviti strateškim pitanjima, dok će Kancelarija za inkluziju Roma sve to sprovoditi u praksu. Naš cilj je da rešavanje romske prob-

lematike podignemo na viši nivo kako bi rezultati bili koreniti i vidljiviji.

* Na čelu Kancelarije je Rom, dok će na čelu Sektora biti Romkinja. Da li to znači da romski intelektualci pitanje rešavanja položaja Roma polako preuzimaju u svoje ruke?

- Moj cilj je jasan: izgra-diti romsku intelektualnu elitu koja će voditi računa o svojoj nacionalnoj zajednici. Iako je delovao idealistično, počeo je da se ostvaruje. Smatram da će se ostvariti u potpunosti za nekoliko godina, kada dobijemo romske diplomce koji danas studiraju na Univerzitetu u Novom Sadu. Romi moraju da vode romsku politiku. Pravi primer za to je direktor Kancelarije Duško Jovanović koji ima kapacitet da vodi bilo koji resor, a ne samo da se bavi romskom problema-tikom.

Takođe, romsko pitanje ne možemo prepustiti na rešavanje samo Romima. Neromi moraju dati još značajniji doprinos i podršku. Samo koordiniranom akcijom svih društvenih činilaca rezultat neće izostati. Mi moramo pomoći opštim akcijama najugroženiju grupu stanovništva i to ćemo činiti sve dok se romska zajednica ne izjednači sa ostalim grupama.

* Zbog čega je toliko teško pomoći jedan narod? Zbog čega su rezultati koji su ostvareni slabo vidljivi?

- I sama romska populacija ne čini dovoljno za sebe. Još uvek nismo uspeli da podignemo svest velikom procentu romskih roditelja o značaju obrazovanja njihove dece. Danas najveći otpor u obrazovanju romske dece pružaju njihovi roditelji koji smatraju da deca imaju pametnija posla nego da idu u školu. Teško je promeniti njihov način života. Ne moraju više da žive u nehigijenskim romskim naseljima, da sakupljaju sekun-darne sirovine i da se bave samo muzikom. Romi treba da se usmeravaju na sva zanimanja i moraju shvatiti da ne postoji ni jedan razlog da se razlikuju od ostalih nacionalnih zajednica.

Veliki problem jeste i to što šira društvena zajednica ne shvata koliko su Romi ugrožena

Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin

SVI SMO JEDNAKI U SPOSOBNOSTIMAPovod za razgovor sa pokrajinskim sekretarom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost

polova Miroslavom Vasinom jeste proširenje sekretarijata kojim rukovodi već pet godina. Kroz inte-rvju smo se dotakli preduzetništva, ravnopravnosti polova i nacija i ušli u srž romske problematike. Sekretar Vasin veruje da će romska nacionalna zajednica izaći iz siromaštva, ali je neophodno da promeni svoju svest i pronađe snažniju podršku u neromima. Sekretar poručuje:„Romkinje, uključite se u politički život Srbije!“

Foto

: M. K

arad

žić


Intervjukategorija, često okreće glavu od tog problema i pokazuju mržnju i nerazumevanje prema njima.

Prema tome, ne zna se šta je teže: eliminisati komplekse Roma koji su rezultat višedecenijskog života na margini ili podstaći nerome da podrže i pomognu Rome.

Rezultati koje ostvarujemo su ohrabljujući, iako su još uvek kap u moru, ali je sasvim jasno da se problem ne može rešavati drugačije nego korak po korak.

* Jedan od koraka koje preduzimaju Sekretarijat i Kancelarija jeste podsticanje preduzetništva Roma.

Da li ste zadovoljni brojem Roma zainteresovanih za preduzetništvo?

- Do sada imamo višeod pedeset romskih preduzetnika. Njihove firme funkcionišu identično kao i firme čiji su osnivači neromi. To je još jedan dokaz da se Romi po sposob-nosti ne razlikuju od ostalih.

* Da li su se i žene iz romskog naroda zainteresovale za preduzetništvo?

- Jesu, ali u manjem broju.

* Kakav je položaj žene danas?

- Žene su sigurno mnogo ugroženije od muškaraca. Žena nema u najvitalnijim delatnos-tima ovog društva: od političkog života do privrednog ambi-jenta. Žene više rade na manje plaćenim poslovima, žene su češće žrtve mobinga, i vrlo često se grubo krši osnovno pravo žene – pravo na majčinstvo, i to kroz neadekvatan odnos poslo-davaca prema ženama koje žele da rode. Žene su takođe češće žrtve porodičnog nasilja. Iako naš sekretarijat mnogo čini za svaki od navedenih problema, iako dobijamo mnoge nagrade kao potvrdu da to radimo jako dobro, teško je napraviti veći pomak.

* Romkinje se nalaze u još težem položaju. Kako to prome-niti?

- One moraju više računa da povedu o svom zdravst-venom stanju i da počnu da obavljaju sistematske i preven-tivne preglede, posebno dojke i materice. U narednom periodu ćemo posebnu pažnju pokloniti zdravstvenim akcijama.

Romkinja je dodatno ugrožena jer živi u senci muškog sveta – muža, brata. Teško joj je i zbog toga što mora da živi po tradicionalnim normama.

Nadu polažem u stotine romskih studenata koji će za nekoliko godina diplomirati i izvršiti uticaj na svoj narod. Molim one Rome koji shvataju šta radimo da prihvate to što radimo, da šire tu ideju i podele sa nama tu misiju. Oni treba da položaj Romkinje izjednače sa položajem koji imaju žena i muškarac u savremenom društvu. Romkinje moraju da vode računa o svom zdravlju, moraju se uključiti u privredne aktivnosti i u politički život. Nažalost, na prste jedne ruke možemo nabrojati Romkinje koje su uključene u politički život Vojvodine, odnosno Srbije.

* Poruka romskoj populaciji i svim našim čitaocima?

- Verujte u ono što radimo u Vojvodini za vas. Verujte u naš program koji se bazira na obra-zovanju romske dece i omla-dine. Šaljite decu u školu! Done-site odluku da želite promenu! Ne budite kočničari želja svoje dece! Dozvolite im dase izvuku iz teškog života u kom se nalazi veliki deo romske populacije! Mi nikada nećemo odustati od našeg programa i korak po korak, ali preći ćemo sa vama put izlaska iz siromaštva.

Želim da se za nekoliko godina umišljena razlika između muškarca i žene i između različitih nacionalnih zajed-nicaizgubi. Svi smo jednaki u sposobnostima. Razlika je samo u razmišljanju i željama.

Dragana Dimitrov

Poruka sekretara Vasina:- Verujte u ono što radimo u Vojvodini za vas! Verujte u naš program koji se bazira na obrazovanju romske dece i omladine! Šaljite decu u školu! Donesite odluku da želite promenu! Ne budite kočničari želja svoje dece! Dozvolite im dase izvuku iz teškog života u kom se nalazi veliki deo romske populacije. Mi nikada nećemo odustati od našeg programa i korak po korak, ali preći ćemo sa vama put izlaska iz siromaštva.Želim da se za nekoliko godina umišljena razlika između muškarca i žene i između nacionalnih zajednica izgubi. Zapamtite, svi smo jednaki u sposobnostima! Razlika je samo u razmišljanju, stavovima i željama.


Intervju

*Predstavite nam trenutno stanje u Vašoj opštini.

-Prošla su tri meseca otkako smo uspostavili novu opštinsku administraciju. Odnos političkih snaga je isti kao i u prethodnom mandatu, tako da je to omogućilo kontinuirani nastavak započetih planova i projekata. Mislim da je to dobar put za napredak naše lokalne samouprave.

Što se tiče naše opštine u pitanju je pretežno poljo-privredna opština. Pored poljo-privrede Kikinda je poznati privredni centar. Doduše sada je to u mnogo manjem obimu, nego što je to bilo ranije, kao i u čitavoj Srbiji. Kikinda je poznata po Livnici, koja je nekad upošljavala 6.000 ljudi, dok sada upošljava oko 2.000. Osim toga poznata je i

po crepu i pločicama fabrike Toza Marković, koja je takođe značajno smanjila broj zapo-slenih i sada se uglavnom bazira na proizvodnju crepa. Tu je i prehrambena industrija: fabrika Banini koja se bavi proizvod-njom kolača i keksa i Prima koja se bavi proizvodnjom graška.

Osnovni problem je, kao i celoj Srbiji, veliki broj neza-poslenih lica. Na teritoriji Opštine Kikinda trenutno ih ima trenutno oko 6.000.

Ono čime se možemo pohvaliti to su naša komunalna preduzeća, koja zaista uspešno posluju.

*Koji su Vaši prvi koraci?-Ono na šta smo se trenutno

fokusirali jeste poboljšanje kvaliteta pijaće vode. Voda u našoj opštini je jako lošeg

kvaliteta i crpi se iz bunara iz zemlje. Doneta je opštinska odluka o izgradnji fabrike vode. To je otvorilo vrata brojnim investitorima. Poja-vila se nemačka KFB banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka.

Industrijska zona je takođe naš naredni korak. Fond za kapi-talna ulaganja je doneo odluku o doniranju određenih sredstava, međutim usled problem u real-izaciji sredstava, do ulaganja ipak nije došlo, pa će opština u narednoj godini morati za to da odvoji jedan deo sredstava, dok će za drugi konkurisati preko evropskih fondova.

Kako je naš osnovni problem nezaposlenost doveđenje inves-titora omogućiće i zapošljavanje radnika. Već u ovom mesecu Merkator je otvorio svoj malo-prodajni objekat u Kikindi, gde je zaposleno oko 20 lica. Preduzeće Domino iz Novog Sada će u Zmaj Jovinoj ulici u Kikindi otvoriti svoj izložbeni prostor, gde će biti zapos-leno 10 nezaposlenih lica sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje. Nemačka kompanija Lidl je takođe zain-teresovana da u našoj opštini otvori svoj maloprodajni prostor. Locirali su nekoliko lokacija u našoj glavnoj ulici, na nama je da vidimo šta od

Predsednik opštine Kikinda

KIKINDA U SUSRET INVESTITORIMAOpština Kikinda je jedna od prvih opština u Srbiji koja je imala sistematizovano radno mesto

koordinatora za romska pitanja, međutim nažalost ta tradicija je posle izvesnog vremena prekinuta. Jedan od prvih koraka novog predsednika opštine, Save Dobranića jeste angažovanje novog koor-dinatora. U intervjuu novoizabrani predsednik predstavio je stanje u svojoj opštini, položaj Roma, kao i planove za naredni period.

Foto

: M. K

arad

žić


Intervjutoga mi možemo da im ponu-dimo.

U pregovorima smo i sa jednom italijanskom firmom, sa kojom smo stupili u kontakt preko našeg konzula u Trstu Mome Milovića. Oni su zain-teresovani da u Kikindi otvore postrojenje za preradu biomase. Delegacija je bila u poseti našoj opštini tri puta. Trenutno izrađuju studiju izvodljivosti. Oni od biomase prave električnu energiju, a kao nusproizvod dobija se toplotna energija, koja bi bila usmeravana u mrežu toplovoda za grejanje građana. To je još uvek u pregovorima, ali mislim da će se ovakvo postrojenje vrlo brzo otvoriti u našoj opštini.

Jedna američka firma želi da zakupi poljoprivredno zemljište u našoj opštini, a bavi se proiz-vodnjom kukuruza šećerca.

Osim toga ono što je trenutno aktuelno Srbiji jesu obnovljivi izvori energije. Jedna nemačka firma uzela je u zakup zemljište u našoj opštini, u mesnoj zajednici Sajam, koje nije pogodno za obradu. Tu će biti izgrađena solarna energana, ja mislim od 1 megavata snage.

*Kakav je položaj Roma u Vašoj opštini?

-U Kikindi živi oko 1700 pripadnika romske popu-lacije. Polovina toga broja živi u romskim naseljima. tzv mahalama Mali Bedem, Veliki Bedem, Strelište, Stara klanica u Kikindi, a tu su i romska naselja u Mokrinu, Bašaidu, Novim Kozarcima i Ruskom selu.

Većina je nezaposlena. Bave sakupljanje sekundarnih sirovina i primaoci su socijalne pomoći.

Opština nastoji da reši romske probleme. Pre svih su to problemi stanovanja u nehigijenskim naseljima. U prethodnom periodu je dosta toga urađeno pre svega u Malom Bedemu na čišćenju velikih količina smeća i otpada, nasipanju ulica lomljenim crepom, kako bi se to koliko-toliko osposobilo za normalno funkcionisanje, pogotovo sada u jesenjem kišnom i kasnije zimskom periodu. Moje lično mišljenje je da bi bilo najbolje takva naselja raseliti ili napraviti im montažne kuće ili ući u izgradnju stambenih objekata neke druge vrste. Mislim da je to zaista veliki problem da ljudi u 21. veku žive u takvim uslovima.

* Šta je do sada urađeno na rešavanju romskih problema?

-Od početka Dekade Roma Skupština je usvojila dva Lokalna akciona plana, za obrazovanje i stanovanje. Više godina se izdvajaju sred-stva za rad i projekte romskih organizacija kao i obrazovne projekte organizacija koje se bave tom tematikom. Godišnje se izdvaja od 300.000 do 400.000 dinara za te osnove. Romskim učenicima unazad pet godina opština obezbeđuje školski pribor. U pitanju je 450 učenika.

Pojedine organizacije su u toku 2007, 2008. i 2009. godine bile saradnici Zavoda za javno zdravlje u implementaciji projekta Ministarstva zdravlja, lokalna samouprava je potpo-mogla učešćem od 850.000 dinara unapređenje zdravlja Roma u Opštini Kikinda.

Lokalna samouprava pomaže i pojedincima preko Fonda solidarnosti. Upravo danas imamo sednicu Saveta ovog Fonda na kojoj usva-jamo odluku da ove godine 400 porodica dobije ogrev. Uglavnom su u pitanju romske porodice. Svaka porodica dobiće po dva kubika ogrevnog drveta. Fond solidarnosti u našoj opštini postoji već duži niz godina. On je na bazi dobrovoljnosti. Puni se tako što privreda izdvaja 1 % od zarada zaposlenih. Taj Fond nam je veoma značajan. Služi za nabavku ogreva i za isplatu jednokratnih pomoći soci-jalno ugroženim građanima, za davanje pomoći za lečenje obolelih, jedan deo ide za partic-ipaciju smeštaja u predškolsku ustanovu dece iz socijalno ugroženih porodica. Ranije se time plaćao i prevoz učenika, međutim u poslednje tri godine naša opština je jedna od retkih koja u celosti finansira prevod učenika srednjih škola iz sela u našoj opštini, među kojima su i učenici romske nacionalnosti.

U 2011. godini uloženo je preko 3 miliona dinara na uređenje romskog naselja Mali Bedem. Asfaltirano je 150 metara puta i uvedena kanali-zacija.

U prošlog godini otvorena je i jedna firma koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina na konkursu projekta Kancelarije za inkluziju Roma.

U Ruskom Selu i Mokrinu se realizuje projekat Druga šansa u kojoj odrasli Romi imaju priliku da završe osnovno obrazovanje.

Ranije je angažovanje koordinatora za romska pitanja išlo preko Centra za socijalni


rad. Sada smo mi sistemati-zovali radno mesto u Opštinskoj upravi i zaposlili jedno lice romske nacionalnosti. Mislim da je to dobro i da može da da sjajne rezultate pre svega u poboljšanju uslova života Roma, ali i da doprinese da se poveća broj obrazovanih Roma, jer je obrazovanje jedini put da Romi izađu iz siromaštva. Mi kao opština možemo pomagati i davati razne vidove pomoći, ali bez njihovog učešća nema napretka.

Pred toga u oblasti zapošljavanja jedna Romkinja Mirjana Nikolić, zaposlena je kao medicinska sestra u

Gerontolškom centru u Kikindi. Ona je počela da radi u ovoj ustanovi krajem prošle godine i to je dobar primer da se svojim trudom i radom u periodu obra-zovanja, a kasnije i zaposlenjem može normalno funkcionisati.

*Koji su planovi vaše opštine vezani za romsku popu-laciju?

-Kroz budžetsku liniju za inkluziju Roma u 2011. i 2012. godini obezbeđeno je 5 miliona dinara. Planira se za 2013. godinu usvajanje Lokalno akcionih planova za Rome kao i izdvajanje određenih budžetskih sredstava. Iz sred-

stava Fonda solidarnosti nastavljaćemo da pružamo pomoć Romima.

Mi imamo jednu lokaciju od 80 ari prema Nakovu koja je kupljena od vojske i tamo imamo u planu da uvedemo infrastrukturu i da u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma izgradimo naselje i da jedan deo Malog Bedema prema Ruskom Krsturu, gde su najlošiji uslovi preselimo u to novo naselje. Ovo naselje je gorući problem u našoj opštini i tu bi trebalo najpre delovati. Tu živi oko 150 porodica. Osim toga to je ulaz u grad iz Rumunije i to nam je najbliži kontakt sa EU.

*Za kraj, koja je Vaša poruka Romima?

-Mi ćemo se kao lokalna samouprava maksimalno potru-diti da pratimo sve trendove i konkurišemo svim fondovima i da im na taj način pružimo podršku Romima. Međutim, oni moraju svoju decu školovati i obrazovati. Ja znam da to nije lako u uslovima kada nemaju osnovnih sredstava za život, ali to je jedini način da se izađe iz svega toga. Ja sam četiri godine bio i direktor Centra za soci-jalni rad u Kikindi i vrlo dobro znam njihovu problematiku. Prosto narodski rečeno Nema romske kuće u kojoj nisam bio. I danas se maksimalno trudimo da preko Centra za socijalni rad, Gerontološkog centra i Crvenog krsta obilazimo romske porodici i da im pružamo logističku podršku i pomoć, ali bez njihove edukacije, angažovanja i volje neće biti željenih rezultata.

Dragana Dimitrov

IntervjuFo

to: M

. Kar

adži

ć


Radni dan Dragana Jovano-vića protiče u otklanjanju jezičke barijere u komunikaciji učenika i nastavnika, s obzirom na to da se nastava u ovoj školi odvija na slovačkom jeziku. Osim učešća u nastavi, Dragan pomaže mali-šanima u dnevnom boravku u izradi domaćih zadataka.

„To mi je omiljeni deo dana. Deca su sjajni saradnici. Lepo je kad svakog dana vidite njihov napredak i znate da ste tome doprineli i vi sami. Ja sam se tako postavio da im nisam auto-ritet već prijatelj. Drago mi je što me oni zaista doživaljavaju tako i nadam se da će naše prija-teljstvo trajati. Voleo bih to.”

Saradnja sa roditeljima je takođe dobra. Dragan ih pose-ćuje, razgovara sa njima o njihovim problemima, obave-štava ih o dečijim uspesima, zakazuje im posete učiteljima i nastavnicima u kojima takođe pomaže u otklanjanju jezičke barijere.

„Jezička barijera je veliki

problem. Moja uloga je u njenom otklanjanju. Zahvaljujući tome, učenici i roditelji razvijaju prijateljski odnos prema školi i nastavnicima, kakav bi u stvari i trebalo oduvek da bude.”

Među aktivnostima koje su do sada sprovedene Dragan izdvaja prezentaciju škole na romskom jeziku. Prezentacija na slovačkom jeziku bila je deo aktivnosti u okviru projekta Lepota različitosti, čiji je nosilac Opština Selenča, a partneri su Osnovne škole „Jan Kollar” iz Selenče, „Vuk Karadžić” iz Bača, „Aleksa Šantić” iz Vajske, predškoska ustanova „Kolibri” iz Bača i Nevladina organizacija „Mladost” iz Vajske. Projekat je na lokalnom nivou, a deo je DILS projekta „Obrazovna inkluzija Roma”.

„Ja sam preveo ovu prezen-taciju na romski, na inicijativu direktorice Svetlane Zonjak. S obzirom na to da 43 romske dece pohadja našu školu. Đura Nikolić, učenik 8. razreda, domaćin je na ovom snimku

i predstavlja školu. Dodatne snimke napravio sam uz pomoć nastavnika informatike Vlaste Đurčijanskog.”

Lična karta škole na romskom jeziku predstavljena je na Svetskom danu Roma 8. aprila. Tom prilikom u školi je organizovana priredba, kojoj su prisustvovali predstavnici opštinske vlasti, učitelji, nasta-vnici, deca i roditelji.

„Utisci su bili dobri, čak i više od očekivanog. Najviše je ova prezentacija obrado-vala romske učenike i roditelje. Bilo je lepo videti osmehe na njihovim licima kada su čuli svoj jezik. Prema njima bilo je to pravo osveženje i iznenađenje za njih.”

Plan je da se ova prezenta-cija uskoro nađe i na školskom sajtu zajedno sa prezentacijama na slovačkom, srpskom, nema-čkom i engleskom jeziku, koji se takođe uče u ovoj školi.

Pedagoški asistent uveden je prošle godine. Za dve godine postignuti su izuzetni rezultati. Znatno su smanjeni izostanci, učenici redovno rade domaće zadatke i samim tim postižu bolje uspehe.

„Ono što stalno ponavljam deci sa kojom radim jeste da bez truda, zalaganja i učenja nema uspeha. To je jedini put koji deci pruža mogućnost da menjaju, ulepšaji i poboljšaju svoju budućnost.”

Dragana Dimitrov

NASTAVAK PEDAGOŠKE MISIJEDragan Jovanović svoju pedagošku misiju započeo je kao nastavnik romskog jezika sa elemen-

tima nacionalne kulture. Ovog septembra potpisao je jednogodišnji ugovor za pedagoškog asistenta u osnovnoj školi Jan Kollar u Selenči, u kojoj je i započeo pedagošku misiju. Posao koji obavlja kaže nije lak, ali ga čini ispunjenim i srećnim, jer zna da njime učestvuje u kreiranju bolje budućnosti za svoje sunarodnike.

Pedagoški asistent, Dragan Jovanović

Obrazovanje

Dragan se kroz osmeh seća svih zanimljivosti iz pedagoške prakse. Kaže da ih bilo zaista mnogo. Posebno mu je simpatično kada učenici progovore mešavinu srpskog, slova-čkog i romskog jezika, a to se dešava često.

Foto

: iz

arhi

ve m

agaz

ina


Obrazovanje

NAGRADA ZA PRVU FAKULTETSKU DIPLOMUMarko Vasiljković je prvi Rom iz Opštine Kula koji je stekao fakultetsku diplomu. Predsednik

Opštine Kula, Lazar Greber, u Svečanoj sali Opštine mu je dodelio laptop. Dodeli su prisustvo-vali Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma i Janoš Kovač, koordinator za romska pitanja u Opštini Kula.

Markov pionirski poduhvat

Skup je otvorio predsednik opštine Kula, koji je naglasio da je ovaj simbolični čin jedna u nizu aktivnosti koje se plani-

raju kao podrška obrazovanju Roma, aktivnosti koja je dobila svoj zakonski oblik Lokalnim akcionim planom za obrazo-vanje Roma. Markov podu-

hvat Greber je imenovao kao pionirski i dodao da se nada da će on biti motivacija i drugim pripadnicima romske popula-cije na njihovom putu obrazo-vanja, koje jedini način za pravu i potpunu integraciju Roma.

Opština Kula, simbol romske integracije

Predsednik Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jova-nović na samom početku je izrazio zahvalnost na svemu što je do sada urađeno za romsku populaciju. Istakao je da je opština Kula u vrhu kada se govori o stambenom zbrinja-vanju Roma, pa je njihov model danas prepoznat na svetskom nivou. Osim toga, Opština Kula je jedna od prvih opština koje prihvatila incijativu Kancelarije

„Marko Vasiljković i njegova fakultetska diploma su podstrek ne samo Romima, nego i svim pripadnicima najsiroma-šnijih slojeva našeg stano-vništva, da siromaštvo ne sme da bude prepreka, neko snažan motiv za obra-zovanje”.

„Srećan sam što moji sunarodnici mogu da uče na mom primeru. Obrazo-vanjem Romi stiču moguć-nost da se izbore za svoje mesto pod suncem. I to jedini mogući način, pravi način.”

Marko Vasiljković sa predstavnicima lokalnih i pokrajinskih institucija

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Obrazovanje

za inkluziju Roma AP Vojvo-dine za angažovanje koordina-tora za romska pitanja.

Mali znak, veliki korak

Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miro-

slav Vasin je rekao da je ova diploma jedan u nizu malih koraka na putu integracije romske populacije i dodao da zbir malih koraka zapravo čini velike napretke. Ovakav gest opštine Kula, prema Vasi-novom mišljenju, treba i mora da bude poruka drugim opšti-

nama. Na kraju svog obraćanja prisutnima, pokrajinski sekretar je iskazao veliku želju da kroz nekoliko godina desetine viso-koobrazovanih Roma preuzme brigu o svojoj zajednici, jer oni probleme svojih sunarodnika nose u krvi i stoga ih razumeju na najbolji način.

Razumevanje za sve probleme

Marko Vasiljković se zahvalio lokalnoj samoupravi, ne samo na poklonu, nego i na razumevanju koje mu je pružala tokom njegovog obrazovanja. Takođe, istakao je da je koor-dinator za romska pitanja u opštini Kula i Kancelarija za inkluziju Roma, uvek izlazila u susret njegovim problemima i pomagala mu da ih u što kraćem roku reši.

Dragana Dimitrov

Lazar Greber uručije računar Marku Vasiljkoviću

Marko Vasiljković sa predstavnicima lokalnih i pokrajinskih institucija

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


FRIZERKE IZ KULE

Obuku za muško-ženskog frizera u Kuli pohađalo je pet Romkinja. Trajala je četiri meseca, a držala ju je Snežana Proroković u čijem su se frizer-skom salonu i odvijali časovi. Časovi su podrazumevali kombinaciju teorije i prakse.

Upijale svaki korak i postupak predav ačice

Snežana kaže da je zado-voljna grupom, da su bile ne samo dobre učenice, nego i dobre saradnice, jer su joj bile od velike pomoći.

„Najvažnije od svega da su imale veliku želju da nauče. Posmatrale su i upijale svaki moj korak i postupak. Trudila sam se da im za ovo kratko vreme što više toga pokažem. Jasno je da nisam mogla svemu da ih naučim, ali mnogim stva-

rima se ja i danas učim, a već se duži niz godina bavim ovim poslom. Važno je da nastave da se bave ovim poslom, kako bi utvrdile znanje koje su naučile. Sve one imaju žicu za to, imaju smisla i bilo bi zaista šteta da to propadne.”

Učenje podmlađuje

Snežana Vujićić pohađala je obuku za frizere. O obuci ju je informisao koordinator za romska pitanja u Opštini Kula, Janoš Kovač. Za obuku se prijavila jer joj je posao frizera oduvek bio privlačan, ali nije imala priliku da se obuči za ovo zanimanje. Iako ima 42. godine učenje joj kaže nije teško palo, čak šta više podmladilo ju je.

„Do sada sam radila kao trgovac. Mislim da mi je moj dosadašnji posao pomogao da steknem praksu u odnosu prema mušterijama, koji će mi takođe biti veoma značajan u budućem radu kao frizerki. Za sada još uvek nisam sigurna da li ću započeti sopstveni biznis, ali bih volela da se u buduće bavim ovim poslom.”

Nadgradnja srednjoškolskog znanja

Najmlađa polaznica je dvadesetdvogodišnja Anasta-sija Ber. Anastasija je završila Srednju frizersku školu u Somboru. Ova obuka je samo način da nadgradi i oživi svoja srednjoškolska znanja,

s obzirom na to da se nažalost nije bavila, nego je radila kao trgovac.

„Kula je relativno malo mesto. Frizerskih salona nema dovoljno u odnosu na kadar koji se obrazovao za to. Nakon srednje škole bilo mi je jako teško da nađem posao u struci. Bila sam prinuđena od odustanem od potrage i zapo-slim se kao trgovac. Međutim, negde u dubini duše ja sam i dalje ostala verna svom pozivu. Kada sam čula za ovu obuku prijavila sam bez razmišljanja. Nadam se da ću ovaj put imati više sreće u pronalasku željenog posla. Volela bih da jednog dana i sama budem ta koja će obuča-vati svoje sunarodnice. ”

Nastavak obrazovanja

Kovač Gabrijela prekinula je Srednju trgovačku školu zbog udaje. Obuku za frizera

NOVI FRIZERI I ZIDARI

Zapošljavanje

Projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” beleži nove rezultate. Obuke za frizere u Kuli, Odžacima i Inđiji i obuka za zidare u Odžacima uspešno su privedene kraju. Na završnom ispitu 19. oktobra polaznici su pokazali znanje iz ovih oblasti i stekli sertifikate koji će im biti neophodni pri zaposlenju.

Vešte ruke Kovač Gabrijele

Vešte ruke Kovač Gabrijele

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


upisala je kako bi nadoknadila propušteno. Sa druge strane, ovaj poziv prema njenim rečima odgovara njenom senzi-bilitetu. U toku trajanja obuke trudila se da sve naučeno spro-vede u praksu. U tome su joj u mnogome kažu pomogli članovi njene porodice i prija-telji koji su imali poverenje u njene ruke.

„Danas se i visokoobrazo-vani ljudi teško zaposle. Zami-slite onda kakve su šanse nekom ko ima završenu samo osnovnu školu. Šanse ne postoje. Kada sam čula za ovu obuku, to je zaista obradovalo. Bila je to šansa koru nisam smela da propustim. ”

FRIZERI I FRIZERKE IZ ODŽAKA

Obuku za frizere u Odža-cima za dve Romkinje i dva Roma držala je Valentina Anđelković u svom frizerskom salonu. Obuka je obuhvatila 164 školska časa, a polaznici su u salon dolazili ponedeljkom, sredom i petkom.

Mlada i nasmejana grupa

Valentina kaže da je sa pola-znicima imala sjajnu saradnju,

da su bili aktivni i spremni da uvaže svaku kritiku.

„Naša grupa je bila mlada i nasmejana. Što se mene tiče to su idealni uslovi za rad. Nije bilo nikakvih tenzija. Jako sam zadovoljna kakvo su znanje pokazali na ispitu, ali i koliko su napredovali. Predstoji im još mnogo rada, ali s obzirom na to koliko su napredovali u ovom kratkom periodu, bez sumnje, smeši im se sjajna budućnost u ovom poslu.”

Sjajna šansa za mlade Romkinje

Jelena Mišković i Dragana Bogdan iz Sonte predstavljaju ženski deo grupe. O obuci su se informisale na tribini, koji je u Opštini Odžaci održala Kancelarija za inkluziju Roma. Složile su se u tome da je ovo sjajan način da se mladim Romima i Romkinjama pruži šansa da se dodatno obrazuju i tako ostavare veću mogućnost za zapošljavanje.

„Posao frizera je za mene oduvek bio posao iz snova. Obuka mi je pružila priliku da ostvarim taj svoj san. Trudila

sam se i pazila da što više toga naučim, kako bi što pre mogla da započen sopstveni biznis” rekla je Jelena.

Dragana se, sa ovim pozivom upoznala u tetkinom frizerskom salonu.

„Gledajući nju kako radi, želja se u meni stvorila i rasla. Nikad međutim nisam ništa sama pokušala. Pomagala joj jesam u nekim pomoćnim poslovima, ali kao da sam

Zapošljavanje

Vešte ruke Jelene Mišković

Na feniranju kod Denisa Petrovića

Vešte ruke Jelene MiškovićFo

to: M

. Kar

adži

ć

Foto: M. KaradžićFo

to: M

. Kar

adži

ć


imala neku prepreku, strah da i sama nešto pokušam. Samo sam je posmatrala. Obuka mi je pomogla da taj strah preva-ziđem. Tako ću sada tetki biti od mnogo veće pomoći. Sa druge strane rad u njenom salonu pomoćiće mi da svoje znanje učvrstim i nadogradim”

Drugarskim snagama do uspeha

Muški deo ekipe čine Čonkić Ivan i Denis Petrović

Ivan se prijavio za obuku jer se već time bavi. Vrši uslužno šišanje svojih sugrađana po kućama.

„Volim taj posao. Već četiri godine ga radim. Istina samouk sam. Obuka mi pruža sertifikat, ali i dodatna znanja i veštine. Nadam se da ću uspeti da proširim svoj posao. To je ono što mi je trenutno u planu.”

Ivan je o obuci obavestio svog druga Denisa. Iako se ovim poslom nikada do sada nije bavio, Denis bi nakon ove obuke voleo da to postane njegov životni poziv. Svestan je toga da još mora puno da nauči da bi uspeo u ovom poslu, ali kaže da je potpuno spreman na to.

„Iskren da budem na ovu obuku me nagovorio Ivan. Možda malo grubo zvuči ovo nagovorio, ali bilo je tako. Ja sam se nećkao s obzirom na to da se Ivan već neko vreme bavi ovim poslom, a ja sam apsolutni početnik. Međutim, malo po malo, i uspeo da se uklopim u ovu priču. Naravno da sam tek na početku puta, ali nadam se da ću napredovati u ovom poslu. Sada je sve na meni. Trudiću se da poverenje koje sam dobio

opravdam. Naravno uz Ivanovu pomoć, zajedničkim, drugar-skim snagama stićićemo lakše i brže do uspeha.”

FRIZERKE IZ INĐIJE

Šest Romkinja pohađalo je obuku za frizere u Inđiji. Obuku im je držala Zorica Golić u

svom frizerskom salonu. Obuka je trajala šest meseci, a odvijala se svakim radnim danom od 8 do 10 sati. Prema Zoričinim rečima grupa je bila vredna i radna. Nije bilo nikakvih većih

problema. „Već na početku smo se

dogovorile da sve svoje lične probleme ostave ispred salona i da se tih dva sata dnevno maksi-malno posvete obuci. I one su se toga zaista pridržavale. Zahtevala sam da ukoliko neka od njih ne može da dođe, da

javi ranije i da ima dobro opra-vdanje za izostanak. U početku su negodovale zbog toga, ali su se ubrzo navikle. Mislim da će salon sada kada su one završile biti nekako prazan. Navikla sam na njih.”

Još jedno radno iskustvo

Katarina Jovanović se prijavila na ovu obuku kako bi stekla još jedno radno isku-stvo. Iako se nikad do sada nije bavila ničim sličnim, frizersko zanimanje joj se oduvek činilo zanimljivim. Bavila se novinar-stvom i bila aktivista u okviru nevladinog sektora.

„Na obuku sam se prijavila jer sam trenutno nezaposlena. Pored obuke za frizere bila je

Zapošljavanje

Opuštanje pred ispit

Ponavljanje pred ispit

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Zapošljavanjeponuđena i obuka za kuvare. S obzirom na to da sam žensko, kuvarstvo je nešto što mi je obaveza, a sve što je obaveza često u čoveku stvori izvesnu odbojnost. Tako da sam se odlu-čila za ovu obuku. Volela bih da se u budućnosti stvori prilika da se bavim ovim poslom i da ću biti uspešna u njemu.”

Srednjoškolka na obuci

Ljiljana Jovanović je sredn-joškolka. Ide u Srednju školu „Đorđe Natošević” u Inđiji, smer tehničar i modelar odeće. Pored zanimanja koje određuje njeno obrazovanje Ljiljana od malih nogu gaji interesovanje prema frizerskom pozivu. Ova obuka nudi joj mogućnost da proširi svoje kvalifikacije.

ZIDARI IZ ODŽAKA

Sedam Roma pohađalo je obuku za zidare u Opštini Odžaci. Obuka se održavala u

Mesnoj zajednici u Bogojevu, s obzirom na to da su svi pola-znici iz ovog mesta.

Predavač Dragi Pavlović držao je polaznicima i časove teorije i prakse. Kaže da je veoma zadovoljan grupom.

„Većina njih se već i bave ovim poslom, tako da je njima

trebala samo teorijska osnova. Redovno su dolazili na obuku, ispunjavali svoje obaveze, što je rezultiralo i danas, uspešno položenim završnim ispitom.”

Braća zajedno na obuci

Braća Mihal i Dalibor Mišković zajedno su poha-đali ovu obuku. Mihal je po povratku sa služenja vojnog roka 2002. godine počeo da se bavi ovim poslom. Ovo je prvi put da pohađa obuku iz ove oblasti. Desetogodišnja praksa i ova obuka doneće mu nada se još bolje poslovne aranžmane i uspehe. Dalibor je mlađi Mihalov brat, ovim poslom se bavi osam godina i takođe sada prvi put pohađa obuku iz ove oblasti. Mihal i Dalibor bave se ovim poslom u okviru svoje male porodične zadruge, ali se nadaju da će uskoro imati priliku da otvore svoju firmu i prošire svoj posao.

I otac i sin na obuci

Balog Josip se već duže bavi ovim poslom, u okviru sezonskih radova. Kaže da je sam sagradio svoju kuću. Nada se da će mu ova obuka pružiti šansu da se zaposli, kako bi mogao da svojoj porodici obezbedi pristojan život.

Njegov sin Balog Zdravko završio je samo osnovnu školu. Upisao je Srednju saobra-ćajnu, smer tehničar drumskog saobraćaja, ali je zbog finsijske situacije morao da je napusti. Od tada zajedno sa ocem bavi se teškim fizičkim poslovima, kako bi preživeli.

„Nadam se da će ova obuka pomoći da se završi ovaj težak život koji smo do sada živeli.

Od rada i posla nikada nismo bežali, ali zarada s obzirom na trud koji smo uložili bila je ispod svakog nivoa. I to nije slučaj samo sa nama, nego sa ljudima koji su na ovoj obuci, ali i sa većinom Roma. Nadam se da će stanje promeniti.”

Dragana Rajić

Mihal Mišković sa skriptom za ispit

Na ispitu

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Na konferenciji su dodeljena i priznanja za 17 lokalnih samo-uprava za najbolje prakse u ovoj oblasti. Među nagrađenima je i opština Apatin, kao jedna od 13 opština iz Srbije predstavljenih na konferenciji. Detaljne studije slučaja za 13 opština iz Srbije istražio je ekspertski tim Udru-ženja “Centar za proizvodnju znanja i veština”.

Konferenciji su prisustvo-vali predstavnici lokalnih samo-uprava iz država članica Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i predstavnici nevladinih i među-narodnih organizacija koje reali-zuju programe i projekte inklu-zije Roma.

U predstojećem periodu, MERI mreža će se fokusirati na promociju integracije Roma na lokalnom nivou, kroz identifi-kaciju i razmenu dobrih praksi, te podsticanje saradnje između lokalnih samouprava na regio-nalnom i EU nivou. Osim toga, kroz program jačanja lokalnih

kapaciteta, MERI mreža će biti usmerena na veće korišćenje EU fondova od strane lokalnih samo-uprava. Mreža će stvoriti prostor za lokalne vlasti da razmenjuju ideje o inkluziji Roma, i pružati podršku u implementaciji nacio-nalnih strategija za integraciju Roma.

Program Fondacije za otvoreno društvo pod nazivom Najbolja iskorišćenost fondova EU za potrebe Roma (eng. MtM) pokreće novu inicija-tivu za uspostavljanje evropske mreže lokalnih vlasti koje su realizovale (ili imaju u planu da realizuju) programe za podršku integracije i inkluzije ranjivih socijalnih grupa sa naglaskom na Rome. Mreža gradonačel-nika koji najviše doprinose kori-šćenju fondova EU za inkluziju Roma (eng. MERI) promovisaće socijalnu inkluziju i integraciju Roma kroz razmenu iskustava iz prakse i učenje širom zemalja Evrope i istaći će rezultate na

lokalnom nivou. Takođe, kroz unapređenje

lokalnih opštinskih kapaciteta, mreža MERI ima u planu da privuče veći broj fondova EU na lokalnim nivoima. Filozo-fija koja stoji iza mreže je da se stvori prostor za lokalne vlasti da

Opština Apatin

Opština Apatin po -država razvoj svoje romske zajednice kroz implemen-taciju lokalnih akcionih planova za Rome (2010-2015) uz pomoć Koordi-natora za romska pitanja. Opština je dala veliki doprinos poboljšanju obra-zovnog nivoa Roma i mogućnosti njihovog zapo-šljavanja. Najveći posao je završen u oblasti stano-vanja, gde je jedno romsko naselje dobilo status zva -nične mesne zajednice. Opština Apatin je siste-matizovala radno mesto koordinatora za romska pitanja, koji predstavlja vezu između romske zajed-nice i opštinskih institucija. Njegov posao je da dopri-nese poboljšanju kvali-teta života Roma i smanji potrebu za socijalnom po -moći. Oko 3000 Roma je sada povezano sa vodo-vodnom, kanalizacionom i strujnom mrežom.

EVROPSKI GRADONAČELNICI U INKLUZIJI ROMA

U organizaciji Evropske komisije i Fonda za otvoreno društvo Budimpešta, održana je prva Konferencija Mreže gradonačelnika za bolji pristup EU fondovima za inkluziju Roma (MERI), od 11/12.oktobra, u Budimpešti. Konferencija je bila posvećena prezentaciji iskustava u korišćenju fondova EU za inkluziju Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Dodela nagrade predsedniku Opštine Apatin Živoradu Smiljaniću

Foto

: red

akci

ja


razmenjuju svoje programe inklu-zije Roma, da promoviše prostor za učenje i platformu vidljivosti za opštine koje sprovode nacio-nalne strategije za inkluziju Roma. Od 2009 – 2011. godine, MtM je pomogla romskim zajed-nicama i opštinskim vlastima u zemljama u kojima se spro-vodi Dekada Roma da ostvare programe inkluzije Roma i da privuku više fondova EU.

MtM Project Generation Facilities (PgFs) – partnerstvo između opština, nevladinih orga-nizacija i romskih aktivista – promovišu interese Roma i čine

inkluziju vidljivom za mnoge lokalne vlasti iustanove na regionalnom nivou. Kroz PgFs, MtM je sakupio 19.918.297 evra u strukturalnim fondovima EU za 114 projekata u Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Takođe, u Slovačkoj je razvijeno 30 lokalnih stra-tegija za sveobuhvatni pristup strategijama inkluzije Roma, od čega su 24 odobrile nacionalne vlasti; 8 regionalnih strategija je razvijeno i predato na odobrenje regionalnim vlastima u Češkoj, a lokalne vlasti u Rumuniji su usvojile 8 strategija lokalne soci-

jalne inkluzije. Međutim, postalo je sasvim

očigledno da je u mnogim slučaje-vima lokalnim vlastima potrebna podrška u smislu veština i znanja neophodnih za planiranje inte-grisanih lokalnih strategija i za pružanje usluga u romskih zajed-nicama u nepovoljnom polo-žaju. Takođe, lokalnim vlastima često treba podrška da na pravi način uključe romske korisnike u svoje strategije, i uopšte, jača politička posvećenost da postave inkluziju Roma kao svoje priori-tete. MtM ima za cilj rešavanje ovih problema kroz mreže MERI programa.

Isto tako, mreža MERI ima u planu da pozove opštine iz svih zemalja EU koje se bave inklu-zijom i Romima, kao i fondo-vima EU, kako bi bile kanalisane za programe integracije Roma. Svrha ovoga je da se napravi evropska platforma gde će se stvoriti i ojačati mogućnosti za saradnju, zajedničke programe za podršku EU i razmene za reša-vanje izazovnih problema. Plat-forma će biti istovremeno prilika za učenje i zagovaranje.

Dragana Rajić

Mreža MERI će biti evropska mreža opština koje će biti domaćini članova sledećih država: • zemlje u kojima je MtM razvio projekte u poslednje tri godine kroz svoj projekat Project

Generation Facilities (PGF) – Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka i Češka;• zemlje Zapadnog Balkana u kojima MtM trenutno uspostavlja partnerstvo – Hrvatska, Srbija,

Makedonija, Crna Gora, AlbanijaU navedenim zemljama, MERI će podržati razvoj kapaciteta i program stručne podrške na

lokalnim nivoima kroz donacije i stručnost i pomoć članovima u organizaciji razmene sa ostalim članovima programa MERI.

• Sve zainteresovane opštine i gradonačelnici iz bilo koje zemlje članice EU koji se bave inklu-zijom i pitanjima Roma i koji žele da se pridruže mreži. Ove opštine će biti umrežene i imaće pristup informacijama drugih članova MERI mreže, moći će da se pobratime, imaće pristup namenskom sajtu, biće pozivane na regionalna i godišnja okupljanja i imaće pravo na nagradu za posvećenost i postignuća u inkluziji i programima za Rome.

• MERI će sarađivati sa drugim evropskim inicijativama kao što su projekat URBACT RomaNet i Forum gradonačelnika za inkluziju Roma u Višegradu, kao i sa Savetom Evrope Savez gradova i regiona za inkluziju Roma i Eurocities Roma Inclusion Task Force za razvoj programa razmene, obuka i zajedničke stručne podrške.

Izložba promotivnog materijala učesnika konferencije

Foto

: red

akci

ja


Međunarodni Dan starih, 1. oktobar uspostavljen je rezo-lucijom Generalne skupštine UN 1990. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 1991.godine. Organizacije Crvenog krsta imaju veliku ulogu u obeležavanju ovog datuma i skretanju pažnje na položaj starijih, na stvaranju pozitivne slike o starijim sugrađanima i na razvijanje međugeneracijske solidarnosi na lokalnom nivou.

Aktivno starenje

U poruci povodom proglašenja 2012. za godinu aktivnog starenja i medjugen-eracijske solidarnosti se navodi da aktivno starenje može dati ljudima priliku da:

- ostanu u radnoj snazi i dele svoja iskustva;

- nastave imati aktivnu ulogu u društvu;

- žive što je moguće više

zdravije i ispunjenije.Aktivno starenje se smatra

ključnim za održavanje soli-darnosti između generacija, pogotovo u društvima s naglim porastom broja starijih osoba. Starenje stanovništva pred-stavlja i poseban izazov za političare i vlade, kako bi se poboljšale mogućnosti za aktivno starenje i samostalno življenje u različitim oblastima, poput zapošljavanja, zdravst-

Socijalna zaštita

2012. GODINA AKTIVNOG STARENJA I MEDJUGENERACIJSKE SARADNJE

Starenje stanovništva predstavlja jedan od najvećih izazova i postavlja pred države sve veće ekonomske i socijalne zahteve. Kako se procenjuje, 2050. godine broj osoba starijih od 60 godina premašiće dve milijarde, a 2000. taj broj je iznosio 600 miliona.

Evropska komisija je, svesna neophodnosti drugačijeg društvenog odnosa prema starijim osobama, 6. septembra 2010. godine odlučila da 2012. godinu proglasi Evropskom godinom akti-vnog starenja i međugeneracijske solidarnosti.


vene zaštite, socijalnih usluga, obrazovanja odraslih, stano-vanja i slično.

Cilj je u 2012. podići svest o problemima i najboljim načinima njihovog rešavanja , ali se takodje nastoje promovi-sati različiti ciljevi i mere koje bi trebalo ispuniti kako bi se zaista trenutno stanje unapre-dilo.

Obeležen Međunarodni dan starih lica

U okviru obeležаvаnjа Međunаrodnog dаnа stаrih, u ponedeljаk 1. oktobrа 2012. godine u orgаnizаciji

Gerontološkog centrа Bаčkа Pаlаnkа i Omlаdinskog klubа Bаčkа Pаlаnkа, а uz podršku lokаlne sаmouprаve Skupštine Opštine Bаčkа Pаlаnkа i Kаncelаrije zа mlаde Opštine Bаčkа Pаlаnkа orgаnizovаna je Konferencijа pod nаzivom „Sunčаnа jesen životа“.

Učesnici i gosti konferen-cije imаli su mogućnost dа čuju eminentne stručnjаke iz oblаsti socijаlne zаštite i obrаzovаnjа odrаslih, kаo i izlаgаnjа o odlikаmа stаrenjа i stаrosti, аktivnom stаrenju iz perspek-tive mlаdih i smernicаmа zа dаlji rаd sа stаrimа. Iskustvа

u rаdu sа stаrimа predstаvili su sаrаdnici iz Novog Sаdа i Beogrаdа, kroz primere dobre prаkse, а među gostimа su se nаšli predstаvnici lokаlnih i pokrаjinskih vlаsti, kаo i brojni pаrtneri i sаrаdnici iz regionа. Pokrajinski zavod za soci-jalnu zaštitu je učestvovao u Konferenciji i govorili smo na temu Preporuka za unapređenje stručnog rada u institucionalnoj zaštiti starih lica u AP Vojvo-dini. Nа teritoriji AP Vojvo-dine uslugu smeštаjа zа stаre pružа 16 gerontoloških centаrа/domovа zа stаre u jаvnom sektoru i 6 registrovаnih domovа u privаtnom vlаsništvu.

Tokom trаjаnjа konferen-cije izloženi su rаdovi stаrih licа, stаnаrа Gerontološkog centrа Bаčkа Pаlаnkа, kаo i posluženje nаših bаkа iz kuhinjа udruženjа ženа Srbа, Nemаcа, Mаđаrа i Slovаkа. Konferenciju je upotpunio kulturno umetnički progrаm horа Gerontološkog centrа Bаčkа Pаlаnkа i pevаčke grupe pri CTKU „Kostа Abrаšević“.

Ivana Koprivica

Socijalna zaštitaFo

to: M

. Kar

adži

ćFo

to: i

z ar

hive

reda

kcije


ZdravstvoMedijatorka Sonja Jovanović

NA POČETKU U 21.VEKU

Kažemo da smo nezadovoljni, mala nam je plata, hoćemo šporet sa ravnom pločom u našim kuhinjama, ne sviđa nam se dezen patika, hoćemo firmiranu torbu... A onomad reče Kristijano (Kristi-jano Ronaldo – fudbaler Real Madrida): „Tužan sam, ne poštuju me, hoću povećanje primanja”. Momak od dvadeset i kusur godina koji zarađuje milion evra mesečno, zdrav, u okruženju porodice... On je nesrećan i nezadovoljan!? Naravno, u čovekovoj psihi je da teži ka višem, boljem... Ali osvrnite se oko sebe, srešćete vaše komšije koji nemaju šta da jedu, žive pod šatorima, njihova deca idu bosa, njihovu decu su ujeli glodari za obraz, oni su žedni... Žedni jer nemaju vode! Da! To se dešava oko nas, to je naša svakodnevnica. Da li su oni nezadovoljni, da li neko brine o njima... Ili su to samo Romi? Rom znači čovek!

*Kada je počeo Vaš radni staž romskog zdravstvenog medijatora ?

-Moj radni staž staž kao romske zdravstvene medi-jatorke je počeo pre od prilike dve godine, tačnije u decembru 2012. god. će biti tačno dve godine.

Sama inicijativa je potekla od strane Romskog Naciona-lnog Saveta i uz njihovu prepo-ruku napravljen je prvi korak i kontakt sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, i zapravo to je bio sam početak. Raditi kao zdravstveni medi-jator uopšte nije lako. Pored ogromne odgovornosti koju imate, susrećete se sa brojnim problemima koje imaju Romi, zapravo ponekad se čini da ih je nemoguće prevazići. Naravno, uz maksimalan trud, zalaganje i uz saradnju sa insti-tucijama pronalazimo rešenja i pomažemo našim Romima. Posle dve godine mogu da kažem da Romi sada znaju šta je romski zdravstveni medi-jator i koja je svrha postojanja medijatora. Došli smo do faze da se Romi sami javljaju kada se pojavi problem, iako na početku nisu bili raspoloženi za saradnju. Početak je bio

težak za mene, iako sam imala iskustva u radu na unapređenju položaja Roma kroz rad sa različitim NVO. Upoznavanje sa pozivom medijatora, rad sa patronažnom službom, saradnja sa dečijim dispanzerom, kao i još mnogo toga, sve su to bile novine za mene, ali uz pomoć i podršku zdravstvenih radnika u Domu zdravlja Ruma uspela sam da napravim dobru osnovu za dalji rad, koji uzimajući u obzir rezultate za dve godine se pokazao kao značajan i veoma merljiv, što je za mene lično veoma važno.

*Kako ocenjujete trenutno stanje, a kako je to bilo pre Vašeg postavljenja, uzimajući u obzir koliko je mali broj Roma sa zdravstvenom knjižicom, onih koji posećuju lekara, ginekologa, pedijatra i mali broj vakcinisane dece ?

-Zaista je bilo teško na samom početku. U rumskoj opštini živi oko 3.000 Roma, jedan značajan deo živi u nehigi-jenskim naseljima. Romsko nehigijensko naselje „Rupe” predstavlja najveći problem. Više od 300 ljudi živi bez vode, struje i putne infrastukture, zarasli u korov i šiblje. Nepos-

tojanje elementarnih uslova za život tih ljudi ne dozvoljava bilo kakvu diskusiju, traži rad i angažovanje na unapređenju trenutnog stanja odmah. Pored naselja „Rupe” postoji još neko-liko romskih naselja u rumskoj opštini u kojima je bilo teško raditi na početku.Uglavnom, Romi koji žive u nehigijenskim naseljima nikada nisu pose-dovali zdravstvenu knjižicu, iako su neki od njih prešli četvrtu deceniju života. Pojedini nisu bili čak ni upisani u Matičnu knjigu rođenih, deca nisu bila redovno vakcinisana, pojedina nisu bila uopšte vakcinisana, pojedini roditelji nisu znali kada su im deca rođena. Mogu da kažem da se zapravo krenulo od početka i to je ono što je bilo najteže. Velika očekivanja, a problemi još veći.

Romkinje nisu imale svest o važnosti posete ginekologu, o važnosti preventivnog delo-vanja, kao ni o važnosti odlaska kod doktora čak ni kada osećaju određene tegobe.

Takođe, na poteškoće se nailazilo dok i u samom Domu zdravlja nisu uvideli i prepoznali važnost postojanja romskog zdravstvenog medi-jatora.


Zdravstvo

Posle početnih teškoća i strpljivog rada na terenu i u sara-dnji sa Domom zdravlja Ruma, rezultati su počeli da dolaze, a problemi da se rešavaju. Danas sva romska deca imaju zdravstvene knjižice,upisana su u matičnu knjigu rođenih, redovno su vakcinisana,odrasli poseduju lične karte. Imamo konkretan rezultat da je u toku dve godine rada urađeno preko 200 zdravstvenih knjižica za Rome koji ih nisu posedovali. Urađeno je više od 100 ličnih karti, a sve je to preduslov za ono što se zove normalan život i ostvarivanje prava na zdravst-venu zaštitu. Primetno je da posle imenovanja romskog zdravstvenog medijatora broj Roma koji posećuju zdravstvene ustanove konstantno raste, i to je nešto što nam daje snagu da nastavimo još jače da se borimo. Naši napori idu do te mere da se Romi obraćaju meni kao medi-jatorki i insistiraju da im ja zaka-zujem zdravstvene preglede u njihovim matičnim ambulan-tama ili Domu zdravlja. Pored napora koji se tiču pribavljanja lične dokumentacije, radom na terenu animiramo romsku decu da pohađaju školu, podižemo

svest roditelja o važnosti obra-zovanja. Ono što me lično čini zadovoljnom je da od početaka, kada je bila vidna skepsa kod Roma prema pozivu Romskog zdravstvenog medijatora, danas imamo situaciju da upravo ti isti Romi prepoznaju važnost medi-jatora, daju podršku, i dolaze u prostorije patronažne službe u okviru koji radim i traže pomoć u ostvarivanju svojih prava u oblasti zdravstvene zaštite.

*Recite nam kako izgleda jedan Vaš dan na terenu ?

-Na posao dolazim u 7h. Od 7h do 9h imamo u patronažnoj službi evidenciju predhodno urađenog, a potom i planiranje radnog dana.

Od 9h krećem na teren i u obilazak naselja. Rad na terenu je najčešće u romskom nehigi-jenskom naselju „Rupe” gde živi oko 300 Roma. Trudim se da obiđem što više porodica i sagledam što više problema kako bi se mere za prevazilaženje što pre pronašle. Obaveza medi-jatora je da u toku radnog dana obiđe 5 porodica i utvrdi da li poseduju zdravstvene knjižice, da li su deca vakcinisana, utvrđivanje socijalnog statusa

porodice, da li imaju svi članovi porodice izabranog lekara, da li ostvaruju pravo na dečiji dodatak itd. Na samom početku pri obilasku porodica predstav-ljala sam pojam, svrhu i ulogu medijatora, komentari su bili različiti na samom početku, danas su svi usaglašeni - medi-jator je važan faktor za romsku zajednicu.

Radno vreme traje do 14h, ali kada se obilaze naselja van grada desi se neretko da ostanem i do kasnih večernjih sati. Takođe, ono što jeste problem je ne postojanje službenog vozila zdravstvene ustanove, nego na teren van grada putujem auto-buskim prevozom i to ume da bude otežavajuća okolnost s obzirom na udaljenost romskih naselja od pojedinih naseljenih mesta. Sada poznavajući teren i naselja stižem sve radne zadatke da obavim dok na početku nije bilo tako.

*Opišite Vaš najteži slučaj na poslu ?

-Ako govorimo o teškoćama i neprijatnim situaci-jama na terenu - bilo ih je zaista mnogo. Od smrzavanja dece u naseljima u toku zimskog perioda do pojave tuberkoloze u naselju „Rupe”. Ono što je na mene zapravo ostavilo najveći utisak je pojava glodara i zmija u ogromnom broju u jednom trenutku u naselju „Rupe”. Blizina ogromne deponije smeća, nehumani uslovi za život, bez struje, bez vode, barake zarasle u korov i šiblje, jedan su od razloga pojave glodara i zmija. I onda u trenutku dok pokušavate a shvatite ko je čije dete, dok objašnjavate da im niko neće oduzeti decu, da

Foto

: arh

iva

DZ

Rum

a


ste vi tu da pomognte... onda okrenete glavu na drugu stranu i ugledate malu decu kako u prašini stoje, a glodar prolazi tik pored njih a pritom je veći od njihovog stopala. To nikada neću zaboraviti, i ta slika će mi uvek davati snagu da se trudim još više, da zapravo nikada ne odustanem od toga da se borim da mojim sunarodnicima bude bolje. Naravno konkretne mere su preduzete istog dana na suzbijanju pojave glodara i zmija.

*Opišite Vaš najlepši dan na poslu ?

-Najlepše dane na poslu vezujem baš za ovaj neki period kada se najmlađi upisuju u predškolske ustanove i škole. Dodela školskog pribora, svi nasmejani, veseli, zajedno sa torbama na ramenima koračaju ka školskom dvorištu... Nepro-cenjiva slika života. To je ono što motiviše i daje snagu za nastavak rada i što sve naše napore čini opravdanima.

*Kako te se odlučili da obavljate poziv romskog zdravstvenog medijatora ?

-Motivi su jednostavni. Kao romkinja znam sa kojim prob-lemima se susreću moji sunar-odnici, kroz različite akcije i realizacije projekata u saradnji sa reginalnom Kancelarijom za Sremski okrug Romskog nacionalnog Saveta sam radila na poboljšanju položaja Roma. Ovo je samo način da nastavim da radim ono što želim, a to je da dam svoj doprinos u unapređenju položaja Roma. Romska zajednica teško živi, susreću se sa najrazličitijim oblicima diskriminacije, ne

mogu da ostvare elementarna prava, i želela sam da uzmem učešće u institucionalnom rešavanju problema Roma, kao jedinim ispravnim načinom za to, a to kroz poziv romskog zdravstvenog medijatora upravo mogu.

Ja sam majka, nisam bila zaposlena, i naravno ako gledamo sa ličnog aspekta upravo ovo radno mesto mi je pružilo izvor egzistencije ze mene i moju decu.

*Recite nam Vaše rezultate posle dve godine rada i koje ste akcije sproveli ?

-Ono što mene čini zado-voljnom ako govorimo rezul-tatima rada u toku dve godine je što su ti rezultati merljivi i vidljivi. Mi danas imamo više od 200 Roma sa teritorije Rumske opštine koji poseduje zdravstvenu knjižicu a pre toga je nisu posedovali, pojedini čak i nikada do tada. Urađeno je preko 100 ličnih karti za Rome koji je nisu posedovali ili im je istekla. Veliki broj Roma sada ima izabranog lekara, a do tada to nije bio slučaj. Preko dve hiljade kućnih

poseta sam obavila u toku dve godine rada. Prvom posetom vi zapravo evidentirate prob-leme adrugom posetom ih rešavate, jer značajan broj poje-dinaca nema sredstva da dođe do Rume da ukaže ili reši svoj problem. U patronažnoj službi Doma zdravlja Ruma u okviru koje radim u proseku se obrati 10 Roma dnevno i zatraži neku vrstu pomoći. To je nešto što je od izuzetnog značaja ako se uzme u obzir činjenica da Romi iz romskih naselja skoro uopšte nisu posećivali doktora. Održavane su radionice, predavanja, skupovi.Teme su bile različite, od važnosti ginekoloških pregleda kod žena, značaju vakcinisanja i posledi-cama nevakcinisanja dece, radi-onice o važnosti učešća dece u obrazovnom procesu, važnosti uređenja životne sredine kao i moge druge akcije. Partneri pri realizaciji ovakvih aktivnost su bili Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,Oebs,Opština Ruma, Romski Nacionalni Savet, regionalna Kancelarija Romskog Nacionalnog Saveta Srema, kao i mnogi drugi.

Ninoslav Jovanović

Zdravstvo

Foto

: arh

iva

DZ

Rum

a


IZVEŠTAJ O RADU UDRUŽENJA ČIRIKLJI

Ministarstvo prosvete i Fond za obrazovanje Roma (REF) iz Budimpešte su, u ukviru programa DILS, pokrenuli projekat „Obrazovna inkluzija Roma“ koji se odnosi na unapređenje, jačanje kapa-citeta lokalnih samouprava i ostalih lokalnih javnih institucija kao davaoca usluga.

Cilj projekta je da se opšti-nama pruži neophodna podrška kako bi, na nivou opština, lokalnih škola i predškolskih ustanova, uspešno razvile i realizovale planove i projekte usmerene na kvalitetnu obra-zovnu inkluziju Roma.

Partneri na projektu su: PU „Včielka“ Bački Petrovac, OŠ „Jan Čajak“ - Bački Petrovac, OŠ „Jan Amos Komenski“ - Kulpin, Udruženje građana „Čiriklji“ - Bački Petrovac.

Olasti delovanja: izrada i usvajanje lokalnog akcionog plana za obrazovanje Roma, potpun obuhvat romske dece – uključivanje romske dece u obra-zovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju, jednak kvalitet obrazovanja, smanjeno osipanje romske dece iz obrazovnih institucija, dese-gregacija i unapređivanje inklu-zije romske dece, ukidanje svih oblika diskriminacija i unapre-đenje tolerancije, negovanje kulturnog identiteta Roma…

Ostvareni rezultati

Izrađen je lokalni akcioni plan za obrazovanje Roma, održan jedan akreditovan seminar za trideset zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustano-vama, održan seminar za zapo-slene u PU i OŠ na temu „Isto-rija,kultura i tradicija Roma“, angažovana dva mentora za podršku deci u učenju, u okviru dodatne/produžene nastave.

Obezbeđena je nabavka didaktičkih sredstava za PU i OŠ.

Održana su dva jednod-nevna seminara za roditelje romske i druge dece sa ciljem razbijanja predrasuda o Romima u dve OŠ.

Održane su dve radionice za romsku i neromsku decu u školama sa ciljem razbijanja predrasuda o Romima, dve radionice za roditelje školske dece, održana četiri sastanka sa roditeljima trideset i troje dece škoskog uzrasta.

Seminar “Istorija, kultura i tradicija Roma”

Seminar „Istorija,kultura i tradicija Roma“ je po prvi put održan u opštini Bački Petrovac. Ovim seminarom je edukovano stotinu Roma i neroma.

Zahvaljujući održanom seminaru, sprovedena je anketu među učenicima oko uvođenja romskog jezika u redovnu nastavu.

Danijela Bogdanović

NVO

Najmlađi polaznici na seminaru

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: iz

arhi

ve u

druž

enja


„BOLJI SMO ZAJEDNO“

Ovogodišnja manifestacija „Dečija nedelja“, u trajanju od 1. do 7. oktobra 2012. godine, kao deo šire nacionalne kampanje pod sloganom „Bolji smo zajedno“. Posebna pažnja posvećuje se inkluziji i pravima dece sa smetnjama u psihofizičkom razvoju.

TRADICIJA

Tradicija obeležavanja „Dečije nedelje“ u svetu i kod nas veoma je duga. Na inicijativu orga-nizacije Prijatelji dece Srbije, koja je dugogodišnji akter ove mani-festacije, definisana je Zakonom o društvenoj brizi o deci. „Dečija

nedelja“ se tradicionalno održava u prvoj sedmici oktobra, u cilju skretanja pažnje javnosti na decu i mlade, kao i na potrebe i prava dece u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, ali i na njihova prava da odrastaju u što boljim uslovima, sa jednakim šansama na razvoj i ostvarenje svih svojih potencijala.

PODRŠKA U REALIZACIJI

Zahvaljujući podršci i pokro-viteljstvu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, podršci mnogih vladinih institucija i nevladinog sektora, opštinskih organizacija Prijatelja dece, škola i drugih institucija i lokalnih vlasti širom Srbije „Dečija nedelja“ je vidljivo i prepoznatljivo usmerena na aktuelna pitanja. Ona definiše potrebu integrisanog savremenog nacionalnog sistema za promo-cijom i zaštitom dečijih prava.

Na taj način podstiče se stva-ranje uslova za dalje unapređenje položaja dece u društvu i pruža podršku u finansijskom, soci-jalnom, zdravstvenom, kulturnom i obrazovanom smislu.

Program aktivnosti „Dečije nedelje“ čini niz akcija na repu-

bličkom i lokalnom nivou širom Republike Srbije, uz punu parti-cipaciju dece i omladine. Zajed-nička odgovornost i zadatak koji program „Dečije nedelje“ posebno promoviše jeste da se deci iz osetl-jivih grupa (sa sela, iz manjinskih grupa, romskoj deci i deci sa smetnjama u razvoju) obezbedi kvalitetno obrazovanje i moguć-nost ostvarivanja njihovih prava, poštujući relativna međunarodna i nacionalna dokumenta i pozitivne propise.

CILJEVI DEČIJE NEDELJE

• skretanje pažnje najšire javnosti na potrebe i prava dece;

• ukazivanje na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti i ostva-rivanju prava dece;

• prezentacija postignutih rezul-tata;

• ukazivanje na primere dobre prakse i probleme u ostvarivanju prava dece;

• podsticanje interresorne i inter-sektorne saradnje u stvaranju uslova za poštovanje prava i optimalni razvoj svakog deteta;

• promocija aktivnog uešća dece u donošenju odluka koje se njih tiču;

• pokretanje novih inicijativa i akcija koje će doprinositi pobol-jšanju položaja dece u Srbiji i ostvarivanju njihovih prava.

Otvaranje „Dečija nedelje” u Beočinu

Prvog oktobarskog dana u Kultrnom centru u Beočinu multi-medijalnom priredbom otvorena je „Dečija nedelja”. Priredba je plod međusobne saradnje strukovnog vaspitača Maje Familić i direk-torke Kulturnog centra Opštine Beočin, Biljane Cvjetković Andrić. Učesnici priredbe i animatori bili su učenici Osnovne škole „Jovan Grčić Milenko“.

Priredbu je činila izložba likovnih radova kombinovane tehnike (suvi pastel, tempera, ugljen crtačka tehnika, akvarel), kaširanih maski, vitraža-bojenih staklenih tegli, ramova za fotogra-fije, kreativne dekoracije kolažom i prirodnim materijalom. Osim izložbe priredba je podrazumevala i dramski prikaz (skečeve zaba-vnog karaktera), muzičku inter-pretaciju, recitacije na srpskom i romskom jeziku, narodnu folk-lornu igru i interaktivnu zabava u društvu animatora.

Maja Familić

Kultura


Uspešni Romi

OPTIMIZAM I VERA U BOLJE SUTRASlobodan Stojković posle završene osnovne škole „Laza Kostić” u Kovilju i prirodno-matema-

tičkog smera Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu upisao je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, odsek fizika. Danas je kako kaže „na pragu penzije”. Svoj profesorski staž završiće u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić” u Titelu, gde radi kao stalno zaposlen od 2006. godine. Da opet ima priliku da bira, sve bi isto izabrao.

Nastavnik fizike, Slobodan Stojković

*Kada ste zapravo znali čime želite da se bavite?

-To je bilo još u ranom detinjstvu. Bio sam izuzetan đak, „odlikaš” kako se to u Kovilju govorilo. Posebno sam voleo matematiku. Moj učitelj bio je zaista vrstan pedagog. On nas je delio u grupe. Svaka grupa imala je svog grupovođu, koji je imao zadatak da pomaže učenicima sa slabijim uspehom. Ja sam bio određen za jednog od grupovođa. To mi se dopalo i već tada sam rekao svojim roditeljima „Ja želim da postanem nastavnik”. U to vreme sam želeo da postanem nastavnik matematike, jer mi je to dobro išlo. Kasnije, kako sam sticao neka nova znanja i poglede, ipak sam se odlučio za fiziku, jer sam u njoj našao i matematiku, ali i neka primen-

ljiva znanja. Mislim, da kada bih ponovo birao, opet bih izabrao fiziku, jer mi je ona od velike pomoći u svakodnevnom životu. Meni majstori nisu potrebni ni u kući, pa čak i sve popravke oko mog automobila obavljam sam.

*Kako je Vaša okolina reagovala na Vaš izbor?

-Moji škoski uspesi su se naravno dopadali mojim roditeljima, posebno mojoj majci, koja je volela da ide na roditeljske sastanke, što nije tako često, ja to sad znam i iz svoje pedagoške prakse. Prijale su joj pohvale, koje su njenom detetu, upućivali najpre učitelj, a potom i razredne starešine. Tada bi, kako je ona govorila „svi roditelji pogledali u nju, a njoj bi bilo srce puno”.

Moj pokojni otac, bio je muzičar po profesiji. Svirao je violinu. Ja sam oduvek voleo muziku i dan danas je tako, verovatno da je to genetski predodređeno. Međutim, otac je uporno odbijao da me nauči da sviram, govoreći „Ako ti ja dam instrument u ruke, ti ćeš bataliti školu. Otići ćeš u kafanu.” Prema njegovim rečima posao kafanskog muzičara u tom periodu nije bio lak. Odnos gostiju prema muzičarima nije bio blagon-aklon. „Dođu pijani i bahati, ne zato da slušaju tu lepu, divnu vojvođansku svirku, nego da se iživljavaju, da demonstriraju moć”, govorio je otac. Muzičari su po njihovim naređenjima započinjali i zaustavljali svirku, penjali se na sto. Sve to našlo je svoje mesto čak i u filmovima. Navešću samo jedan primer. Film u kome je muzičarima naređeno da se popnu na orah i da odatle sviraju, dok taj koji im je naredio i njegovi kolege bahatnici seku taj orah. Sva ta očeva priča na mene je ostavila zaista jak utisak. Tako da me je otac ubedio da se, kako je on govorio, „Manem tog ćoravog posla”, da se okrenem školi i da to “guram”.

Otac me je prepoznavši u meni potencijal, upisao u Gimnaziju „Jovan Jovanović

Foto

: M. K

arad

žić


Zmaj” u Novom Sadu, koja je bila jedna od elitnih gimnazija i koja je i sada na dobrom glasu u našem obrazovanju.

Dakle, imao sam tu sreću da su moji roditelji znali i umeli da shvate mene i moja interes-ovanja i da su me pravilno usmerili.

*Kako je izgledao Vaš radni vek?

-Moje prvo službovanje bilo je u Bosni, u Velikoj Kladuši.

To su, kako ja volim da kažem, bile moje najlepše godine. Šest godina sam tamo radio. Posle toga sam se vratio u svoje rodne Gardinovce, sa kojima me vežu neke sudbinske veze, siguran sam u to. Naime, ja sam u Gardinovcima rođen. Moji su se tamo doselili iz okoline Šapca. Živeli su tu tri godine. Kad sam se ja rodio ubrzo smo se preselili u Kovilj, tako da se ja iz ovog “gardinovačkog” perioda, ničega ni se sećam. Međutim, kada sam se vratio iz Bosne, po preporuci mojih nastavnika iz Kovilja ja dobijam posao upravo u svom rodnom mestu. Inače u Gardinovcima je

odeljenje osnovne škole u kojoj ja danas radim.

Nakon toga nastupa prekid u smislu profesorskog rada, ali nastupa isto tako značajan period u mom životu. U to vreme sam bio tri puta biran u Gardinovcima za odbornika i kao odbornik bio sam član Veća. Nekad je to bilo Izvršno veće, a danas je Opštinsko veće. I u to vreme bio sam okrenut obrazo-vanju, jer sam ispred Opštinskih vlasti bio koordinator za obra-

zovanje, kako bi novinari rekli „član opštinskog veća zadužen za obrazovanje”.

Godine 2006. primljen sam kao pomoćnik direktora u osnovnoj školi u kojoj i danas radim. Pred kraj mog mandata, profesor fizike seli se u svoj rodni Perlez, gde dobija posao. Tako da ja dolazim na njegovo mesto.

Sada sam na pragu penzije. Ostalo mi je još tri godine do penzije. Mislim da moj primer treba da bude veliko ohrabrenje za moje Rome. I to je ono što me čini zaista srećnim.

Biran sam i za predsed-nika Saveza udruženja Roma

Vojvodine(SURV). Ideja je bila da se okupe sva romska udruženja, kako bismo bili jači i kako bismo zajedničkim naporima rešavali naše prob-leme i uticali na institucije da nam pomognu. Međutim, to nije zaživelo i ta priča, na moju veliku žalost, sada stagnira. Nadam se da će se situacija, u što kraćem roku promeniti.

*Da li Vam je boja kože ikad bila teret?

Još kao detetu, a i kasnije kroz ceo moj život muči me to što deca već u najranijem uzrastu imaju negativan odnos prema Romima. To je posledica načina na koji roditelji vaspi-tavaju decu. Deca se od malih nogu zastrašuju Ciganima: „Ako ne budeš dobar doći će Cigani da te odvedu!”, „Evo idu Cigani perjari sada će te odvesti!”. Sve to oslikava loš odnos roditelja. Deca se još u tom najranijem uzrastu uče negativnom odnosu prema Romima i nije čudo što se takav odnos zadrži i kasnije, jer zapravo pređe u naviku. Često ćete čuti izraze kao što su „Ma pusti ih, ciganska posla!”, „Vidi ih, svađaju se kao Cigani!”. I uvek smo mi ti koji se pomin-jemo u negativnom kontekstu.

Mnogo puta sam kao dete bio žrtva diskriminacije od strane svojih školskih drugova, ali i nekih nastavnika i profe-sora. Sada kada kao nastavnik primetim takav slučaj ja odmah reagujem, sasvim otvoreno, bez okolišanja. Često se učenici iznenade kada im kažem da sam i ja Rom, jer je njima gotovo neshvatljivo da im jedan Rom bude nastavnik. Ja im tada objasnim da je biti Rom isto

Uspešni RomiFo

to: M

. Kar

adži

ć


što i biti Srbin ili Mađar, a da je najbitnije biti čovek.

Često i nastavnici imaju negativan odnos. Rome stav-ljaju u poslednje klupe, da sede sami. Razumem ja, da je njihova higijena često loša. Kad primetim takve slučajeve ja takođe reagujem. Pozovem majku Romkinju i skrenem joj pažnju na to. Ni meni nije lako kada čujem komentare kao „Nastavniče, ali on smrdi”. Pogode me te reči i sve slične situacije.

Zato je važno da od malih nogu roditelji uče decu pozi-tivnom i tolerantnom odnosu prema drugom i drugačijem, da ih ne opterećuju podelama, prema nacionalnosti, veri i boji kože. Pored roditelja važnu ulogu u tom procesu igraju i učitelji i nastavnici.

Ono što me raduje i što sam primetio, to je da je na višim nivoima obrazovanja, u sred-njoj školi i dalje na fakultetu, ovakvih slučajeva sve manje i da se između Roma i neroma ostvaruju prava prijateljstva.

Osim škole veliku ulogu u tom procesu imaju i mediji, novine i televizija. Filmovi koji

se snimaju treba da imaju afir-mativni odnos prema Romima i svima onima koji su drugačiji. Jedino svi zajedno možemo promeniti sliku.

*Koje probleme vidite kao goruće kada je u pitanju romska populacija? Kako ih rešavati?

Mislim da smo zaista mnogo napredovali. Vlast i država počeli su da obraćaju veću pažnju na nas. Verujem da će se takva praksa i nastaviti. Prema Romima sada imaju bolji, humaniji, nadasve ljud-skiji odnos. To je ono što su Romi oduvek i tražili, i želeli. Da se prema njima odnose sa poštovanjem, da im daju šansu. Jasno je da i mi sami jednako moramo učestvovati u traženju šanse i ostvarivanju prava na nju.

Moja koncepcija napretka Roma podrazumeva dvojnu, paralelnu edukaciju. Kako Romi moraju da budu edukovani, tako moraju i neromi. U tom procesu obe strane moraju biti uključene i obe odgovorne. Ono što prvo treba izmeniti jeste negativan odnos prema našim ćerkama. Jako se protivim tome što se

naša ženska dece ne školuju, što se rano udaju, a često se njima i trguje i u opticaju su zaista veliki iznosi. Pri tome ne vodi se računa o njihovoj fizičkoj i psihičkoj zrelosti. One često ni ne upoznaju tog momka. I to je zaista strašno.

Mislim da se sada kada je u pitanju romska priča dešava nešto loše. Interes pojedinaca stavlja se ispred interesa romske zajednice. Pojedinci su spremni da gaze sve pred sobom samo zbog svog ličnog interesa, ne vodeći pri tome računa da pomognu našim Romima koji žive u mahalama, koji su u potpunoj getoizaciji, gurnuti i bačeni na periferiju naseljenih mesta i žive u zaista neživotnim uslovima. Mnogo je takvih slučajeva. Ja sam samo jedan od retkih Roma koji je ušao u svet neroma.

Danas u meni postoji opti-mizam, jer vidim mlade viso-koobrazovne Rome, koji su shvatili da je obrazovanje, osnova svih osnova. Ja uvek poručujem našim Romima da mi možemo i da je osnovno da učimo školu, da se obrazu-jemo, jer na taj način bićemo jači i sigurniji u sebe, ljudi će nas bolje prihvatati, biće nam otvorena vrata gde god da zaku-camo, lakše ćemo se nositi sa tim teškim tradicionalizmom, odnosno odnosom neroma prema nama Romima. Tako da bismo na neki način otklonili skepsu prema nama da mi smo građani nekog drugog, trećeg reda.

Dragana Dimitrov

Uspešni RomiFo

to: M

. Kar

adži

ć


Documents

UVODNA REČ Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 21/srpski.pdf · Jelovnik je propisalo Ministarstvo prosvete i nauke. Međutim, komisija koja redovno dolazi da nas obilazi