Uvod naftni sokovi ekonomski[enomen. CU · Peti deo donosi fundamentalne cinjenice 0 najskorijim turbulencijama na svetskom trzistu nafte, nazvanim cetvrtim naftnim sokorn, uzrocima

PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str. 167-190

UDC 338.22[338.45.665.6Pregledni rad

Marko Klasnja*

MAKROEKONOMSKA POLITIKA U USLOVIMANAFTNIH SOKOVA

1

Uvod

Moglo bi se sa sigurnoscu tvrditi da se nafta, kao najbitniji energent a time ijedan od nejvaznijih inputa, prosiva kroz celokupan drustveni sistem - ne sarnoekonomski. Kolebanja cene nafte tokom poslednjih nekoliko decenija izazivala suintenzivne tehnoloske cikluse, burne politicke porernecaje, cak i radanje novihprincipa u medunarodnirn odnosima. Dakle, niti jedan drugi proizvod ne zadiretoliko u svaku poru sveukupnog drustvenog sistema - opet, ne samo ekonomskog.Takva jedinstvena osobina nafte svakako je bila jedan od motiva da odaberem temukojorn cu se u radu baviti. Ipak, naftni sokovi - neocekivani i snazni porernecaji uceni nafte izazvani strukturnim potresima na svetskom trzistu ovog energenta - zbogneizbeznog i neizostavnog uticaja na performanse ekonornskog sistema svakezemlje, prevashodno su ekonomski [enomen. Kako se radi 0 vrsti eksternog soka ukojima "mirnodopske" markoekonomske politike nisu davale zeljene rezultate,donosioci ekonornskih odluka i ekonomski teoreticari morali su da tragaju za novimresenjirna, Tako se iznova javljala jedna Terra Incognita, uzbudljivo novo podrucjeteorijskih istrazivanja i prakse, i upravo je zelja da se 0 njoj sazna nesto vise bilaosnovni motiv prilikom odabira teme koju CU razraditi. Ovaj ce rad, stoga, nastojaceda ekiekticki i netehnicki ispita vezu izrnedu naftnih sokova i markoekonomskihpolitika, odnosno osvetli manevarski prostor policy-makers-e.

Prvi deo pruza koncizan pregled najznacajnijih teorijskih napora, dorneta ikontroverzi, prezentovan hronoloski, odnosno onako kako je nauka pratila praksu unastojanju da je obuhvati, ponudi validna objasnjenja. Drugi deo predstavlja sesazetirn pane!om u kome se izlazu osnovni kanali prodora naftnog soka uekonomiju, na temelju validnih zakljucaka iz prethodnog poglavlja. Treci deo nudi

" School or International Service, American University, Washington DCMA candidate in International Politics, expo [email protected] . Rad je primljcn oktobra 2005.I Rcvidirana i skraccna verzija Diplomskog rada, uradenog pod mentorstvorn prof. dr Koste

Josifidisa u okviru predrneta Makrockonornija na Ekonomskom Fakultetu Subotica, Odeljenje uNovom Sadu, maja 2005. godine.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

osvrt na inicijalne ekonomske uslove u pojedinim zemljama i vaznijim ekonomskimintegracijama koji su prethodili sokovima, a sve u sklopu sire analize istorijskogkonteksta koji je i pretpostavka, a delimicno i ishodiste istrazivanja u ovom radu.Cetvrti deo daje istorijski pregled odgovora makroekoenomskih politika (monetarnihi fiskalnih, kao i dijagnozu monetarno-fiskalnog miksa) odabranih zemalja. Takode,bice reci i 0 jednoj specificnoj, i zasad, pojavi bez istorijskog presedana: negativnomsoku. Peti deo donosi fundamentalne cinjenice 0 najskorijim turbulencijama nasvetskom trzistu nafte, nazvanim cetvrtim naftnim sokorn, uzrocima i reperkusijamatih tendencija, reakcijama tekucih ekonomskih politika, kao i projekcije kretanjacene nafte u blizoj i daljoj buducnosti. Razmatranje sadasnjih reakcija ekonomskihpolitika ujedno predstavlja uvod u zakljucak rada, u smislu ispitivanja stepenakorespondencije teorije i prakse, odnosno koliko su se donosioci ekonomskih odlukapridrzavali preporuka nauke, i koliko su preporuke realno utemeljene, time isvrsishodne.

1.Teorijske kontroverze

Tokom poslednjih trideset godina, koincidentnost sokova i usporavanjaekonomske aktivnosti bila je suvise ocigledna da bi je naucna javnost zanemarila,narocito zato sto su prva dva soka, pratile recesije uz opstajanje inflacije", Stoga,isprva su mnogi ekonomisti, narocito sa pozicija donosilaca odluka, bili skloni danaftne sokove bezuslovno "optuze" za pratece ekonomske nedace.

U meduvrernenu su, medutirn, mnoge kontroverze - ne bez razloga - iskrsle, pai letimican pogled na teoriju koja se bavi ovom problematikom ukazuje na to damedu istraiivacima ne postoji ni trunka jednoglasnosti u pogledu nacina i jacineuticaja naftnog soka na performanse ekonomskog sistema. Prema tome, naucnestudije su od pojave naftnih sokova na ovamo neprekidno pucale u pokretnu metu.No, krenimo redom.

2 Pretpostavljena stagflacija nastala kao posledica naftnog soka izvire na mikro-nivou.Rastom eerie nafte, krajnji, industrijski i drzavni potrosaci dozivljavaju pad kupovne mocirespcktivnih dohodaka, cirne se traznja kontrahuje. Medutim, ukoliko intlacioni efekti visih ccnanafte i drugih cnergenata prevazilaze deflacionc cfckte koji poticu od redukovanc traznje,ekonomija cc uci u stagflaciju. Uzrok pomcnutoj pojavi mogli bi se naci u cinjenici da jc traznja zanaftorn visoko neclasticna u kratkom roku, odnosno da jc rast cena kvantitavno veci od padatraznjc. Izvori: [19]; PI, [19]

Ova postavka, nastala krajcm sedamdcsctih godina proslog veka, mcdutim, zasniva se napretpostavci da su inflacioni efekti naftnog soka vcoma izrazeni, Kao sto cemo vidcti, datapretpostavka podlozna je preispitivanju i inhercntno jc kontroverzna.

168

BROJ 3-4 MAKROEKONOMSKA POLITIKA U USLOVIMA NAFTNIH SOKOVA

Hronoloski pregled teorijskih napora

Prvobitne teorije - permanentni sok

Jedna od inicijalnih pretpostavki utemeljenih u prvim naucnim pokusajirna da seobjasni dejstvo naftnog soka bila je da ce visa cena nafte postati permanentnosvojstvo svetske ekonomske realnosti, buduci da se verovalo da je ona posledicastruktumih, fundamentalnih promena na trzistu energenata i prirodnih resursauopste. Posledicno, temom od prvorazrednog interesa je postalo pitanje: kako ce seekonomski sistem prilagoditi novim okolnostima? Dakle, usvojen je pristupusmeren na agregatnu proizvodnu [unkciju, i [okus na kretanje potencijalnog(dugorocnog iii autputa na nivou pune zaposlenosti) autputa [18, strana 5.].Prvobitne teorije zauzele su u sustini mikroekonomsko stanoviste. BDP jepredstavljen kao funkcija osnovnih proizvodnih faktora, u koje je bila ukljucena ienergija. Vecina modela bazirala se na Cobb-Douglas proizvodnoj funkciji, saradom, privatnii javnim kapitalom i relativnim cenama energije kao osnovnimfaktorima [18, strana 19.].

Osnova koncepta prvobitnih teorija bila je da u uslovima permanentnog soka, iur pretpostavku fiksnog budietskog ogranicenja, vise cene nafte suzavaju"proizvodni poligon", tj. proizvodne mogucnosti, odnosno suzavaju strukturu inputaproizvodnje u smislu cenovne elasticnosti. Ukoliko ne dolazi ni do kakvihprilagodavanja, odnosno ekonornija nastavlja da funkcionise na nivou punezaposlenosti tokom citavog perioda trajanja sob, snizenje gomje granicepotencijalnog autputa, tj. smanjivanje gepa izmedu potencijalnog i realnog BDP-ananiie je jedini gubitak, i to u duzin i trajanja rezima visih cena nafte [18].

Medutim, inherentno mikroekonomski, pristupi bazirani na proizvodnoj funkcijiabstrahovali su sve moguce mehanizme prilagodavanja sa makroekonomskogstanovista koja su u datim okolnostima moguca [18, strana 8.].

Prelazak sa mikroekonomskog na makroekonomskifokus

Makroekonomsko prilagodavanje javlja se, pre svega, na trzistu rada: ugovornofiksirane nominalne nadnice, odnosno njihova net1eksibilnost na dole vodi vecojnezaposlenosti; zatim, na trzistu drugih faktora proizvodnje: izmena investicionihplanova zbog manje vrednosti fiksne aktive; kao i na strani traznje: promene, kako upolitici zaliha preduzeca i njihove traznje za poluproizvodima, tako i u traznjikrajnjih potrosaca [19]. Prvobitne teorije zasnovane na konceptu proizvodnefunkcije pruzale su inforrnacije 0 kratkorocnoj i/ili dugorocnoj substitutivnostiizmedu faktora, ali ne i 0 navedenim mehanizmima prilagodavanja. No, tehnickasupstitutivnost i kornplementarnost faktora proizvodnje u proizvodnoj funkciji sarnosu jedna kornponenta supsitutivnosti na nivou citave ekonomije [18].

169


Dakle, fokus koji je do tada bio usrneren ria gubitke u potencijalnorn BDP-L1preusmeren je na koncepte rigidnosti, faktorske nezaposlenosti i druge mehanirmecenovnog prilagodavanja. Pristupilo se izradi velikih ekonomterijskih modelasimulacije, cijorn primenorn se nastojao sirnulirati makroekonornski uticaj naftnogsoka. Samirn tim, simulacioni modeli predstavljali SLI i rudimentarne pokusajepronalaska kanala propagacije rasta cene nafte u ekonorniju.

Akcenat je u modelima stavljen na prilagodavanja na triistu rada. Dvepretpostavke suprotstavljane su jedna drugoj: a) odsustvo prilagodavanja time sto sekontinuelno odrzava aktivnost na nivou pune zaposlenosti, nasuprot b)prilagoc1avanju zasnovanorn na konceptu rane Filipsove krive'. Ova istrazivanjauglavnom SLI zavrsavala nalazirna koji SLI upucivala na to su dva glavna kanalaprodora naftnog soka strana traznje, LI smislu pada uposlenosti rada i drugihproduktivnih faktora, i uslovi trgovine, u smislu pada kupovne moci drustvenogproizvoda jedne zemlje. Takode, u okviru gubitaka u BDP-u, simulacioni modeli sugeneralno dosli do zakljucka da gubitak u potencijalnorn, tj. autputu na nivou punezaposlenosti predstavlja sarno manji deo ukupnih BDP gubitaka, dok najveci deoodlazi na "ciklitne gubitke", gde je realni autput smanjen vile nego potencijalni[18, strana 9.].

Modeli realnili poslovnili ciklusa

Gotovo deset godina radilo se na pokusajima da se naftni sokovi uspesno iverodostojno inkorporiraju i predstave u makroekonomskim modelima pre nego stoje iskrsla jedna produktivna sinergija izrnedu, tada dominantnih, modela realnihposlovnih ciklusa (tzv. RBC - Real Business Cycle Models) i rasta cena nafte. Naftnisok ispostavljao se kao veoma privlacan i upecatljiv rnehanizam koji se na prvipogled odlicno uklapao u osnovne pretpostavke na kojirna se zasnivao ovaj korpusmodela4. Fokus se, dakle, pornera sa strane trainje na fenomene na strani ponude[18].

3 Buduci da su modeli simulacijc bili dorninantni pocetkorn osarndesetih godina pros log veka,moze se reci da se radi 0 koneeptu rane Filipsove krivc, kao sto je izlozeno u [19, pp 332-341.].Medutim, razvijenc zernljc rasle su sredinom osamdesctih uz veorna nisku inflaeiju, cirne seprvobitni koncept FiJipsove krive pokazao diskutabilnim, Takodc, u uslovima izncnadniheksternih, supply-side sokova, kakav je i naftni sok, javljaju se inflacioni pritisci i na straniponude, nezavisno od pritisaka na strani traznjc, sto je rnoglo dodatno doprineti nestabilnostikoncepta. Prerna [19/, strana 338.

4 Jedna od fundamentalnih pretpostavki RBC model a je da uzrok skretanja BDP-a odravnotcznog nivoa treba rruziti u irnpulsivnim supply-side sokovima, koji vode tehnoloskimpromenama, Varijaeija stope tchnoloskih promena, zauzvrat, posledira u prorncni ponude rada ipotrosnje racionalnih ekonomskih aktcra, tako da je poslovni ciklus prirodan i cfikasan odgovorekonomije na prornene u raspolozivoj proizvodnoj tehnologiji. Vuzno je dodati i da je stanoviste

170

BROJ 3-4 MAKROEKONOMSKA POLITIKA U USLOVIMA NAFTNIH SOKOV A

Sa aspekta slozenosti i obuhvata, RBC modeli predstavljali su napredak uodnosu na prethodne teorije. Usloznjavanjern modela, dijagnostifikovanje vezeizmedu naftnih sokova i ekonomije postajalo je preciznije te je ustanovljeno dapostoji statisticki signifikantna veza iemedu cena nafte i relevantnih pokazatelja zamerenje poslovne aktivnosti: BDP-a, stopa nezaposlenosti, kamatnih stopa.

Svrsishodno je napomenuti da je uvodenje RBC modela unekoliko znacilo ipromenu nekih fundamentalnih pretpostavki na kojima su se zasnivali predasnjiteorijski napori. Pored napomenutih u vezi sa napustanjern monetarnih sokova, RBCmodeli nisu se temeljili na konceptu rigidnosti nominalnih najarnnina, vee suzaposlenost tezili da objasne samoregulisanjem ravnoteze kroz promene u odnosuponude i traznje za radom u kratkom roku. Nairne, prilagodavanje ravnoteze natrzistu rada posledica je, po ovoj grupi teorija, nepredvidenih uticaja sokova ponudena agregatnu proizvodnu funkciju, cirne dolazi do neanticipiranih promena u traznjiza radom i kapitalom od strane firmi.

Tcza 0 asimetricnom uticaju rasta i pada cene nafte

Pojavorn negativnog soka koji nije bio pracen znacajnijirn pozitivnim stopamarasta kao sto se ocekivalo, postavlja se logicno pitanje: da Ii je teza 0 asirnetricnostiteorijski odrziva, iii je ona posledica preuvelicavanja uticaja pozitivnih sokovasedamdesetih na ekonomiju, u smislu da je uzrok recesiji u necern drugom [13]?Vrlo je interesantno da su u tom istorijskorn trenutku dye veoma divergentne naucnestruje ukrstile puteve, odnosno nasle se na istom teorijskom proplanku. Dok su seteoreticari skole realnih poslovnih ciklusa nasl] na podrucju asimetrije jer nisu moglinedvomisleno da potvrde pretpostavku 0 naftnorn soku kao uzrocniku poslovnihciklusa u oba smera, na istom mestu nasla se i grupa teoreticara [2] sa suprotnogpola, koja je smatrala da teza 0 asimetriji stoji savrseno u liniji njihovih tvrdnji da suekonomske, a pre svih monetarne, politike osnovni uzrok recesijama, i da naftni sokne raspolaie potrebnim arsenalom da hi se nasao krivim.

Hipotera dispcrzije et al.

Vredno pomena je i sledece: pristalice RBC modela uocili su da egzogeniporemacaji dovode do znacajnih realokacija specijalizovanog rada i kapitalaizmedu sektora unutar jedne ekonomije. Modeliranjern, utvrdili su da u slucajukada se cene nafte i drugih energenata drze nepromenjenim, postojeca nezaposlenost

RBC modela da makrockonomski menadzrnent, narocito monctarna politika, nernaju nikakvuulogu u inicaranju ciklusa, tc su .rnonetami sokovi" kao mogucc objasnjcnje u potpunostiapstrahovani i zamenjeni tehnoloskim, odnosno ccnovnim sokovima. Na osnovu: [19], pp, 143153.

171


nije prevashodno posledica realokacije rada izmedu sektora, sto je upravo slucajkada cene nafte visoko variraju. U naftnim sokovirna, viden je, dakle, realokativni[ok. To je sustina hipoteze 0 disperziji. Nairne, izucavajuci nezaposlenost kao kanaltransmisije, ekonomisti su dosli do zakljucka da eksterni sokovi na strani ponudeuticu signifikantno na promene traznje za radom po sektorima, inducirajuciinterindustrijsku realokaciju, za koju je potrebno vreme. Ono u cernu se, medutim,sadrzao novi obrt poticao je ad toga sto se ova hipoteza kosila sa tada veeprihvacenorn tezom a asimetriji utoliko sto je negirala da su i velicina i pravac sokabitni. Hipoteza sugerise da pravac soka nije relevantan, jer i pozitivni i negativni[okovi povecavaju stepen realokacije rada izrnedu sektora u odnosu na ravnoteznostanje. Iduci i dalje, u Iiniji rezonovanja RBC skole, hipoteza implicira datradicionalne mere demand-side politika imaju veoma ograniceno dejstvo uuslovima egzogenih porernecaja [18]. Pored hipoteze 0 disperziji, vredni pomena sui rezultati koji ukazuju na to da naftni sok utice ne samo direktno na industrijskuproizvodnju putern realokacije rada i inputa, vee i posredno, podizuci rizik upogledu povracaja na fiksne investicije. Recenim, RBC skola napusta ortodoksiju,odnosno priznaje odredene monetarne uticaje i legitmnost tvrdnji druge grupenaucnika. Medutim, u potrazi sa pojedinacnirn eksternim sokorn koji preko tihmehanizama transmisije izaziva poslovne cikluse, naftni sokovi nisu pokazalizadovoljavajucu ubedljivost. Time je u prvi plan izbio problem atribucije.

Problem atribucije - alternativna objasnjenja uzroka post-shock recesija

Vodeci se linijorn rezonovanja uspostvaljenorn RBC modelima, za post-shockrecesije bi se mogla ponuditi dva osnovna, konkurentna resenja. IIi su naftni sokoviuzrocnici usporavanja ekonomske aktivnosti, iIi su u pitanju neke druge vrste soka,ne nuzno eksternog, niti na strani ponude. Medu drugim tipovima sokova monetarnim, tehnoloskirn, potrosackirn, itd. - monetarni sokovi su predstavljalinajozbiljnije kandidate. I zaista, brojne su analize tvrdile, sa razlicitim stepenomubedenja, da velicine, a narocito trenuci izbijanja recesija tokom sedamdesetih nemogu biti prevashodno pripisani naftnim sokovima: 12], [IS], 118], 121]. To jedovelo do teorijske izolacije najmanje dva faktora pored naftnog soka: a) stavfiskalnih, i narocito monetarnih vlasti, pogotovo kao odgovor na novo stanjenastalo prelaskom na rezirn plivajucih deviznih kurseva nakon kraha BretonVudskog sistema fiksnih kurseva; i b) vremenska koincidencija ukidanja programakontrole nadnica i cena energenata u nekoliko zernalja i pojave naftnog sokakrajem 1973. godine.

172


Da li naftni sokovi maskiraju uticaj ekonomskili politika?

Sudeci prema [2, pp.I-3], osnovni razlozi za sumnju da su naftni sokovi biliuzrok recesijama koje su usledile mogu se naci u sledecern: a) udeo nafte u BDP-urazvijenih zernalja tokom sedamdesetih bio je isuvise mali da bi izazvaoprilagodavanja velicine onih u periodu 1973-1976, odnosno 1979-1981 ; b)iznenadnost recesija, buduci da se volumen i miks inputa u proizvodnji (u koje spadai energija) ne menjaju znacajno u kratkom roku; c) asimetricnost, odnosno odsustvoburna nakon kolapsa cene nafte 1986. godine; i d) nedostatak ubedljivihdisagregisanih dokaza na nivou pojedinih industrijskih sektora da je doslo dosignifikantne realokacije u kratkorn roku.

Monetarna politika kao nulta hipoteza, tj. kao glavni krivac

Na tragu prethodnih tvrdnji nalaze se i [9J, [lOJ, [II], [13], [14], [24J. Autoriprevashodno urrok recesijama vide u krajnje neodgovarajucem ponasanjumonetarnili vlasti u vecini razvijenih zemalja nakon prvog, a delirnicno i nakondrugog soka, Monetarne politike pokazale su se prilagodljivim posebno nakon prvogsoka, kada je kontrakcija u susret jacim intlacionim pritiscima pre soka zamenjenamonetarnim ekspanzijarna nakon soka, u nastojanju da se ublazi pretpostavljeninegativni uticaj naftnih turbulencija na autput, uz malo iii nimalo paznje posveceneintlaciji.

Povecanje stope rasta novcane mase irna dva efekta [II, strana 7.]. Dodatnalikvidnost, odnosno umeren rast novcane mase snizava nominalnu kamatnu stopu,dok ce brza rnonetarna ekspanzija voditi rastu nominalne kamatne stope, usledpovecanog rizika. U slucaju skromne (i nepredvidene) monetarne ekspanzije, prvitip efekta uglavnorn prevlada, sto autori smatraju da bi bio slucaj da naftnom sokunije prethodilo generisanje vee ozbiljnih inflatornih pritisaka. Kontroverze, pak,nastaju II pogledu toga koliko veliki pad nominalne karnatne stope centralna banka(u ovom slucaju FED) moze da postigne kroz monetarnu ekspanziju, i koliko dugomoze da drzi kamatnu stopu nisko pre nego sto inflacija ubrza, izazvavsi pojavudrugog efekta. Sudeci po zakljuccirna autora, cak i kada bi/FED bio u mogucnosti daspreci rast kamatne stope, takav potez imao bi malo uticaja na autput, dok bi vrloznacajno deterrninisao dalje kretanje, tj. ubrzanje inflacije. Umesto da targetirajuinflaciju, autori misle, monetarne vlasti ciljale su na ublaiavanje pada autputa, teje lista prioriteta sa aspektra monetarnog menadimenta bila pogresna.

Ovde je svrsishodno napraviti digresiju u pogledu razlicitih pokazatelja inflacije,njihovog inherentnog kvaliteta odnosno sustinskih mana u smislu adekvatnogevidentiranja uzroka rasta cena, kao i nacina na koji se ponasaju u slucaju naftnogsoka, Nairne, standardni cenovni indeksi su nesavrseni pokazatelji inflacije buducida ne mogu da razlikuju uzroke opiteg porasta cena, odnosno da Ii inflacija potice

173

PRIVREONA IZGRAONJA GODINA XLVII

od preteranog rasta novcane mase, cenovnih sokova iii recirno usled veceg poreskogopterecenja. Posledicno, centralna banka koja ne interpretira ispravno promene uovirn indeksirna rnoze da preduzrne neadekvatne poteze, te relativno benignicenovni sok pretvori u dublji i dugotrajniji proces ekonornskog prilagodavanja [14,strana 2.]. I zaista, mnogi ekonornisti tvrde [21, npr.] da su zablude monetarnihvlasti u pogleclu toga sta vuce cene na gore ocligrale kljucnu ulogu u stvaranjurecesionog arnbijenta tokorn sedarndesetih. Stanclardna merila core inflacije mogusamo donekle da rese problem, buduci da cene nebaznih elernenata, kao sto jeenergija, mogu cia prodru u cene core kornponenti. Postavlja se, dakle, pitanje, kojiocl baznih cenovnih indeksa se ponasa najbolje, te cije targetiranje je najsigurnijevrsiti u uslovima naftnog soka. Sudeci prerna rezultatirna dobijenirn u [14], i [21]'),monetarno targetiranje bazirano na BDP deflatoru pokazuje se kao inferiornastrategija u uslovima fluktuacija nafte (i na gore i na do!e('). U stabilnirn uslovirna,pak, vecih razlika izrnedu cenovnih indeksa nerna.

Jedan od istrajnih izvora kontroverzi medu ekonomistirna u pogleelu uticajanaftnog soka na makroekonornska kretanja je postojanje clokaza 0 strukturnomlomu izmedu cena nafte i makroekonomskih varijabli na pocetku osamdesetih [14,strana 3.]. Pre 10111a, cini se da je izrnedu cena i autputa postojala Grejndierovakauzalnost (oelnosno da su prornene u cenarna prethodile prornenarna u autputu,mada se drugo nije neophodno objasnjavalo prvirn), clok nakon Iorna izgleda su cenenafte bile endogene, i cia je njihov odnos prema realnoj ekonorniji bio mnogo manjejasan. Pornenuta tvrdnja crpi objasnjenje iz dye postavke. Po jeclnoj [24], uzrocilornu claju se naci u ponasanju samin cena nafte. Do pocetka osarndesetih, cene suse general no kretale u jednom smeru. Usled gotovo monopolistickog trzista(regulasanih cena i fiksiranih kolicina), cene su norninalno retko padale, i kretanja suuglavnorn bila skoncentrisana u naglim skokovirna. Medutirn, nakon drugog soka, anarocito sredinorn osarndesetih, cene su opadale, ako izuzmerno treci naftni sok.Nakon toga pa sve do danas, cene su znacajno fluktuirale. No, promene u ponasanjucena nafte mogle su cia stvore 10m samo poel uslovorn da je pretpostavka 0

simtericnosti uticaja pozitivnih i negativnih sokova tacna. Drugo objasnjenje nalazi

') Modclirunje je vrscno za cctiri razlicit» cenovna indeksa: CPI, core CPI, GOP deflator i

PCE, tj. Deflatorfor Personal Consumption. Za metodologiju obracuna, pogledati: [14], pp 1-7;[21], pp. 4-6.

6 CDP deflator ne uzirna u obracun troskovc uvezenih inputa. Tako, u uslovima fluktuacija

ccna naftc, CDP deflator moze da navcdc na pogrcsnc zukljuckc. Uzrnimo za primer znacajan pad

cenc nattc. Ukoliko bi nize ccne naftc bile "propustcnc" do finalnih potrosaca, GOP deflatorzemlje koja uvozi svu svoju naftu ne bi bio dircktno umanjen na osnovu same cinjcnicc da je ccna

naltc opala. Cak, u slucaju da proizvodaci nc dozvole prodor pada ccna do krajnjih potrosaca veenize troskove inputa prctocc u vecc profitne marzc, CDP deflator te zcmljc cc i porasti. Suprotno

tome, zemlja izvoznica nafte rcgistrovacc veci pad GOP deflatoru nego sto je istinski pad ukupnc

dornace traznjc zbog toga sto nalta u toj zemlji ima vceu tezinu u proizvodnji ncgo u domaeojtraznji. Na osnovu: [28J, No. 39, July 1986.

174

BRO] 3-4 MAKROEKONOMSKA POLlTIKA U USLOVIMA NAFTNIH SOKOVA

se u ponasanju monetamib vlasti u odnosu na sam sok. Sudeci prerna r13], eksternisok ima veoma mali direktan uticaj na nivo cena, i to sarno na headline intlaciju, aod reakcije centralne banke zavisi da Ii ce doci do propagacije efekata i u coreinflaciju. Sokovi iz sedarndesetih dogodili su se u vrerne inflatornih pritisaka. Prernatome, centralne banke vecinorn su iIi vee sprovodile rnonetarnu kontrakciju umornentu nastupanja soka (1973.), iIi je monetarna kontrakcija nastupila kaoreakcija na sok (1979). Medutim, autor smatra, kardinalna greska nakon prvog sokabila je promena monetarnog stava kao izraz prilagodavanja soku, te je krozmonetarnu ekspanziju doslo do pogresnog vezivanja inflacionih ocekivanja zakretanje cene nafte, a time i do prodora naftnog soka do bazne inflacije.Prilagodavanja nakon drugog soka nije bilo, cirne se stvaraju uslovi za nastanakstrukturnog lorna, buduci da inflaciona ocekivanja vise nisu bila vezana zafluktuacije u cenama energije.

Gde je konsenzus?

Sa jedne strane, postojan je neuspeh RBC modela da nedvosmisleno dokazu dasu naftni sokovi sedamdesetih bili osnovni uzrok nastupajucirn recesijama,Medutim, jednako su jasni i uterneljeni rezultati istog korpusa teorija da su naftnisokovi zaista i izazvali realna prilagodavanja, faktorsku intersektorsku realokaciju ipogorsanje glavnih pokazatelja poslovnih ciklusa. Sa druge strane, pak, teorije kojetvrde da su rnonetarne vlasti glavni uzrocnik post-shock recesija nastupaju sa jakirnargumentima potkrepljenim istorijskim cinjenicarna delirnicno prezentovanim i uovom radu. Takode, moglo bi se delom tvrditi i da je usporavanje bilo, zacelo,artifact pogresno interpretiranih kretanja pokazatelja koji inherentno sadrze u sebipredrasude, cirne su tvrdnje druge grupe teoreticara unekoliko ojacane, aliistovrerneno i oslabljene. Najzad, sasvim je moguce da bi se deo realnogprilagodavanja mogao pripisati i posledicarna ukidanja prograrna kontrolc cena inadnica u nekoliko razvijenih zernalja sredinorn sedamdesetih godina proslog veka,u prvorn redu u SAD, ali nismo nasli zadovoljavajuce literature koja se eventualnobavila ovorn ternorn.

175

PRIVREDNA IZGRADNJA

2.Uticaj naftnog soka na ekonorniju

GODINA XLVII

Medu kanalima kroz koje se ocituje utieaj visoke eene nafte na performanseekonomskog sistema jedne zemlje, najvazniji su sledeci: uslovi trgovine (terms oftrade), domace cene i inflacija, domaca trainja, i domaca ponuda.

Efekat na uslove trgovine (Terms of Trade)

Prvi, i najbitniji utieaj naftnog soka na ekonomsku aktivnost potice od promenau kupovnoj snazi zemalja neto uvoznica, odnosno neto izvoznica nafte.Razumljivo, sa povecanjern eene nafte prva grupa zernalja trpece smanjenje kupovnesnage, dok ce druga grupa uzivati povecanje. Drugim recima, dolazi dopreraspodele realnog svetskog dohotka izrnedu dvaju grupa drzava. Uprosceno,stepen u kom ce neto uvoznice doziveti odliv realnog dohotka zavisi prevashodno odnaftne, odnosno energetske intenzivnosti proizvodnog sektora i elasticnosti ukupnetraznje u odnosu na cenu nafte u toj zemlji. Sto je veca naftna intenzivnost ililirnanja cenovna elasticnost traznje, pad kupovne rnoci bice izrazeniji. Sa drugestrane, neto izvoznice tako i tako imace vece prilive po osnovu povecanja vrednostisvog naftnog izvoza, ali ce visina priliva zavisiti prevashodno od velicine udelanaftnog sektora u izvoznoj ponudi, raspolozivih nepopunjenih kapaciteta koji semogu momentalno uposliti u slucaju dodatnog rasta traznje kao i visine trzisnogucesca, te snage date zemlje na svetskom trzistu nafte.

Uticaj soka na traznju/trgovinu na svetskom nivou zavisi od stepena i brzine ukom ce neto izvoznice povecane izvozne prihode pretociti u vece uvozne rashode.Misli se na tzv. Respending Ratio, odnosno pokazatelj stepena "reeikliranja"povecanog dohotka. Kako je sklonost potrosnji u zemljama koje dozivljavaju odlivdohotka po pravilu visa od iste u zemljama koje su na dobitku, svetska traznjaobicno trpi kontrakciju. Nairne, u proslosti, zernlje dobitnice pokazale su stidljivostu recikliranju povecanih prihoda, dernonstrirajuci ekspanziju uvozne traznje tekpostepeno: oko 25-30% od povecanih izvoznih priliva nakon jedne godine,narastajuci na oko 75% nakon tri godine, posmatrano kao prosek za dosadasnja trisoka (1973,1978,1991.).

Ovde je pozeljno uvesti i distinkciju izrnedu zemalja neto izvoznica sa visokim i

niskim apsorpcionim kapacitetom. Visoki apsorpiconi kapacitet imaju one izvoznicenafte ciji je BDP po glavi stanovnika i/ili naftni prihod po glavi stanovnika relativnonizak, cija infrastruktura je nerazvijena, koje imaju relativno visok spoljni dug,veliku populaciju ilili visoku stopu prirodnog prirastaja, tezak javni sektor,neodgovorne fiskalne vlasti, iii bilo koji drugi segment koji doprinosi tome da svekomponente domace traznje imaju prostora za znacajnu ekspanziju u kratkom roku,

7 Izvori: [28], razliciti brojcvi; [15], [17], [19]; PI, [9]

BROJ 3-4 MAKROEKONOMSKA POLITIKA U USLOVIMA NAFTNlH SOKOVA

sa iIi bez jakih inflatornih pritisaka. Zemlje sa niskim apsorpcionim kapacitetomodlikuju se uglavnom karakteristikama suprotnim od prethodno navedenih, uz tododatak da im je takode razvijeniji privatni sektor te ciklusi investicija nedozivljavaju znatne oscilacije prevashodno pod uticajem eksternih sokova, kao uslucaju prve grupe zernalja".

Efekat na dornace cene i inflaciju

Pojednostavljeno, rast uvozne cene nafte utice na ubrzanje inflacije tako stopovecava udeo komponenti energije u okviru potrosackih i veleprodajnih cenovnihindeksa, buduci da se nafta koristi i kao finalni proizvod (npr. kao benzin iIi grejnogorivo) i kao input u procesu proizvodnje (npr. za dobijanje elektricne energije iIikao pogonsko gorivo). Pored toga, cene domace proizvedene i preradene nafteprilagodavaju se trendu uvoznih cena, osim u slucaju administrativne kontrole odstrane vlasti. Nadalje, cene konkurentnih energenata, u prvom redu gasa i uglja,takode dozivljavaju korekciju na gore, ali uz izvesno kasnjenje. Navedenim jeobuhvacen takozvani primarni efekat rasta cena na inflaciju.

No, da li ce ili ne inicijalni efekat soka na cene prodreti do core inflacije zavisiod velicine sekundarnog efekta. Ova druga runda efekta, pak, zavisi odfleksiblinosti nominalnih plata i proizvodackih cena. Drugim recima, u kojoj meri cepovisene cene nafte dospeti do cena koje tvore bazni CPl, zavisi od toga koliko jedozvoljeno radnicirna i/ili preduzecima da pad dohotka prouzrokovanog naftnimsokorn kompenzuju kroz realni rastplata i proizvodackih cena, sto, zauzvrat,prevashodno zavisi od rezima tekuce monetarne politike. Naravno, veca rigidnostplata i cena vodi jacern sekundarnom efektu i vice versa. Vredno je spomenuti dajerigidnost nadnica i proizvodackih cena od pocetka osamdesetih na ovamo urazvijenim zemljama izrazeno opala, sto je odigralo znacajnu ulogu u tome da naftnisokovi postanu manje inflacioni, sa narocito oslabljenim uticajem na core inflaciju usrednjem roku.

Uticaj na domacu traznju: ko trpi gubitak u dohotku?

Pad dohotka prouzrokovan rastom cena nafte svalice se na ramena krajnjibpotrosaca utoliko vise sto je traznja za sirovom naftorn i derivatima, ali i naftnointenzivnim proizvodima za koje postoji mala cenovna elasticnost traznje uslednepostojanja suspstituta, manje elasticna u kratkom roku. Takav je, recimo, slucaj sa

8 Prcrna gore navcdenim karaktcristikama, medu zernlje sa visokim apsorpcionim kapacitetommogle bi se ubrojati sledece: Indonezija, Nigcrija, Alzir, Iran, lrak, Vencuela, pa cak i Rusija.Grupi zernalja sa niskim apsorpcionim kapacitetom, pak, pripadale bi: Saudijska Arabija, Libija,Kuvajt, Katar, Abu Dabi. Izvor: [28], No. 74, December 2003.

177

PRIVREDNA IZGRADNJA C;ODINA XLVII

razlicitim tipovirna benzina. Medutirn, gde je nafta input u proizvodnji dobara savisokorn suspstitutivnoscu, te visokorn cenovnom elasticnoscu traznje, negativnecfctke trpece, pre svih, proizvodaci, buduci da na konkurentnom trzisnr nece biti umogucnosti da povisene troskove prevale na prodajne cene. Posto je nafta input uproizvodnje veorna raznovrsne palete proizvoda, sva je prilika da ce biti pogodeni iporrosaci i proizvodaci, U stepenu u korn su pogodeni drugi, profitne marze i stopeprinosa na ulozeni kapital opasce, sto ce se odraziti na alokaciju kapitala. Iako jekapital najfleksiblniji i najmobilniji od faktora proizvodnje u dugorn roku, inastojace u uslovirna soka da .Iiezi" iz energetski-intenzivnih sektora u one sa visornstoporn povracaja, u kratkorn roku, kapital ulozen u energetski sektor, a narocito uteske industrije koje su po prirodi stvari energetski-intenzivne, je nefleksibilan, te ceovi sektori trpeti znacajne gubitke, a investicije ce u srednjern i dugorn roku, ceterisparibus, izrazeno opasti.

Potencijalni uticaj soka na agregatnu traznju na nivou jednog ekonomskogsistema zavisi i od nacina na koji se efektuira transfer kupovne moci izmedu triosnovna sektora: domacinstva, korporativnog i driavnog sektora. Ako postojeznacajne razlike u granicnoj sklonosti potrosnji izrnedu ovih celina, tada transferdohotka unutar ekonomije moze takode da bude faktor od vaznog uticaja na tempo iputanju kretanja domace traznje. Zaista, elasticni privatni sektor odrzace zivuinvesticionu aktivnost uz adekvatnu podrsku monetarno-fiskalnog miksa i urnanjiitinegativan efekat na nivo traznje.

Implikacije na strani ponudc: kretanje autputa i zaposlcnosti

Uopsteno, efekat soka na strani ponude odreden je relativnirn odgovorima rada ikapitala kao osnovnih faktora u okviru proizvodne funkcije. U smislu agregatnogautputa, energijaje komplementami faktor i radu i realnom kapitalu (ukljucujuci iostale prirodne resurse). Bilo usled prekida fizickog dotoka nafte, iIi racionalizacijepotrosnje kao odgovora na vise cene, naftni sok elirninise u kratkorn roku izvesnukolicinu ovog energenta sa jednog trzista. Posrnatrano kroz prizrnu proizvodnefunkcije, takvo srnanjenje raspolozivosti energetskirn/naftnim stokom uz povecanjenjegove ekonornske cene dovodi do sniiavanja granicne produktivnosti ostalihfuktora, odnosno rada i kapitala. Koliko ce to opadanje produktivnosti zaista bitizavisi od nekoliko faktora, u prvorn redu od (ne)fleksibilnosti realnih plata,proizvodackih cena odnosno ponasanja profitnih marzi u uslovima padaprofitabilnosti, kao i ocekivanja ponudaca rada i kapitala 0 dugotrajnosti iposledicarna naftnog soka. Sa padom u produktivnosti rada, uz usporavanjeekonornske aktivnosti, opada i traznja za radom. U uslovima rigidnosti, realnenadnice nece se smanjivati u srazmeri sa padorn produktivnosti i traznje, sto cenarusiti ravnoteznu zaposlenost na nivou ekonornije. Posledicno, nezaposlenostraste. Isti rezultat dobija se u slucaju kada ponudaci rada smatraju da je sok

BROJ 3-4

prolaznog karaktera, odnosno da nece imati suvise nepovoljne posledice na sadasnjeekonornske perforrnanse, a narocito u pogledu oporavka u srednjern roku. Tada jerigidnost nadnica delimicno uzrok, a delimicno i posledica pada zaposlenosti, buducida radnici nisu radi da prihvate nize plate od onih koje ocekuju po brzornaniticipiranorn oporavku, vee pre prihvataju .xlokolicu", tj. privrernenunezaposlcnost.

Vise cene nafte implicite guraju troskove inputa proizvodnje na gore, suzavajuciprostor za ostvarivanje profita. Redukovana profitabilnost, odnosno produktivnostkapitala, vodi smanjenju traznje za ovirn faktororn, te se ravnotezna investicionaaktivnost, s obzirom na postojeci nivo stednje, usporava, vodeci kontrakciji autputa,Stavise, ukoliko vlasnici kapitala irnaju ista ocekivanja u pogledu trajanja i posledicasob kao i radnici u prethodnom slucaju, preferirace neuposlenost kapaciteta u

kratkom roku umesto nizih stopa povracaja, te i vise stope depresijacije kapitala,smatrajuci da ce neiskoriscene kapacitete moci upotpunosti utilizovati po brzomoporavku privrede.

3 Odgovori ekonomskih politika

Pregled teorijskih kontroverzi pokrenuo je pitanje odgovornosti ekonornskihpolitika 1I uslovima naftnih sokova za pogorsanje ekonomskih prilika u razvijenimzernljarna. U nastavku ee, dakle, hronoloski, ukratko biti ispraceno reagovanjernonetarnih i fiskalnih politika pojedinih zernalja na turbulencije na svetskorn trzistunafte. Ne srne se, medutim, izgubiti iz vida da vrlo vazan aspekt ponasanja

ekonornskih politika po izbijanju naftnog soka predstavljaju i inicijalni ekonomskiuslovi 1I kojima su se ekonomije nalazile pre rasta cena nafte, Drugim recima, uticajsob zavisi i od sinhronizovanosti [aza privrednog ciklusa u kojima se nalazepojedine zernlje, pre svega vazni trgovinski partneri. Ako su partneri slicnog.zdravlja" (recirno u fazi pregrejavanja, kao sto je bio slucaj 1973. godine), naftnisok ce preko trgovinskog multiplikatora siriti inflaciju i pad autputa kao groznicu.Suprotno tome, kada se partneri ne nalaze u istoj fazi privrednog ciklusa, ekonomijeslabijeg zdravlja apsorbuju recesioni uticaj bez suvise jakih pritisaka na inflaciju,cirne je internacionalna transrnisija negativnih efekata umanjena",

Jedna poteskoca 1I identifikovanju i poredenju odgovora ekonornskih politika nasokove narasta iz cinjenice da SlI se sarni sokovi razlikovali u "tajmingu",intenzitetu i duiini trajanja. Za prvi sok bi se moglo reci da je bio jednokratan (oneo!1' event), za razliku od drugog gde se rast cena sastojao iz nekoliko uzastopnih

'! Uoc: trcccg soka. stanjc privrcda unutar OEeD zone bilo jc mnogo manje uniformno nego

uoci clrugog. kadn jc uzlazuom putanjom isla vccina razvijenih, iii uoci 1973. gocline kada jesilaznom putanjom taman zakoracila - opct vccina. U poredcnju sa 1978. ovo je pornoglo cia se

ubla/.e inflatorni pritisci, a u porcdcnju sa 1973. cia sc ublaze kontrakcioni pritisci na autput. lzvor:1281. No. 49, July 1991.

179

PRlVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

skokova'". Treci, krecuci sa inicijalno niskog nivoa realnih cena, bio je jednokratanali se od prvog razlikovao po tome sto su cene realno splasle cak i ispod nivoa presoka u veoma kratkom periodu. Svejedno, uprkos razlikama, neke opste tendencije ineke ocigledne kontraste moguce je jasno uociti.

Monetarno-fiskalni miks (Policy-mix) II

Nakon prvog soka, ekonomske vlasti u velikoj meri lutale su u pogledumonetarno-fiskalnog miksa. U tom Iutanju, cak, donosioci odluka sedamnajrazvijenih pokazali su zavidnu uniformnost. Vecina zemalja usvojila je pre sokarestriktivnu monetarnu politiku radi obuzdavanja inflatornih pritisaka. Nominalnirast novcane rnase .ie, posledicno, signifikantno usporio. No, irnajuci u vidu naftnimsokorn induciranu (neocekivanu) inflaciju, realna stopa rasta ponude novca jos jeostrije pala. Sa daljim zidanjem inflacije, ali i sa restriktivnim fiskalnirn profilorn,kamatne stope nastavile su da padaju, usavsi u zonu negativnih vrednosti. Fiskalneekspanzije usmerene na podupiranje autputa, rnedutirn, prekasno su implernentirane.Stoga, glavna smetnja oporavku zasnovanom na investicijama (tzv. investement-ledrecovery) bila je visoka inflacija i nemoc monetarno-fiskalnog miksa da obezbedepozitivne realne stope i kapacitet za relativno br; oporavak autputa.

U poredenju sa navedenorn tendencijorn nakon prvog naftnog soka, realnekarnatne stope 12 u GEeD zemljama sunakon drugog skoka cena nafte bile znatnovise. Visoke norninalne kamatne stope, narocito u SAD, javile su se pocetkornosamdesetih svugde gde su restriktivni ciljevi u pogledu ponude novca bili podrivanipermanetnim inflacionim pritiscima i visokim budzetskirn izdacima. Takvo stanje je,pak, generisalo relativno visoke realne kamatne stope u onim zernljarna II kojima sudeficiti tekuceg bilansa, produbljeni i usled povisenih cena nafte, ucinili njihovevalute ranjivim s obzirom na tokove spekulativnog medunarodnog kapitala, cak i uekonomijama u kojima su antiinflacioni programi bili uspesni. Dakle, u mnogimzemljama realne kamatne stope su ovaj put bile osetno iznad nivoa smatranog saaspekta dornace traznje pozeljnim, odnosno instrumentalnim za sprovcdenjeoporavka baziranog na investicijama. Tadasnji policy-mix, prema tome, bio jenaglaseno destimulativni sa aspekta trainje, i generisao previsoki pritisak nakamatne stope i valute pojedinib zemalja, otezavajuci - ponovo - oporavak

III Za vrlo detaljan pregled kretanja eene nafte i glavnih faktoru uticaja poglcdati PI [5J,Petroleum Chronology of Events, 1970-2003

II Izvori: [28], No. 29, July 1981, strane 30-32 i No. 49, July 1991, strane 56-57; [19j,poglavlja VIII (iv), X, Xl

12 Za detuljan komparativni pregled kretanja nominalnih i realnih kamatnih stopa,nczaposlcnosti, autputa, realnih investiclja, povrenja potrosaca i ciklicno prilagodenog budzetskogdeficits za G-7 zemlje u periodu od jednog kvartala pre svakog od sokova, tokorn samih sokova ijednog kvartala nakon, pogledati [15].

180


privatnih investicija. Dvafaktora smatrana su .Jaivim" za nepozeljno visoke nivoekamatnih stopa. Prvo, i pored restriktivnosti fiskalnih politika usvojenih sirorn zone,budietski deficiti su i dalje bili visoki usled rezistencije pojedinih vlada, narocitoone u SAD, da sprovedu redukcije svoje potrosnje u saglasnosti sa monetarnomkontrakcijom, te je nekompatibilnost dvaju ciljeva posledirala u jakim pritiscirna nakamatne stope. Drugi, mozda vazniji razlog lezao je u tome sto su zemlje koje sunakon prvog soka iskusile slabljenje svoje valute zbog deficita na tekucern racunu izavisnosti od uvoza nafte, nastojale da ovaj put zastite svoje monete podizanjemkamatnin stopa, stirnulisuci na taj nacin priliv karnatno-osetljivog kapitala ipopravljajuci sliku kapitalnog bilansa. Dakle, osnovna razlika izmedu policy-mix-a spocetka osarndesetih i istog nakon prvog soka bila je u vecem akcentu nanepopustljivosti i monetarne i fiskalne politike nakon drugog soka, kao i u vecemotporu prema depresijaciji domacin valuta kao posledice pogorsanja uslovatrgovine (deteriorating terms oftrades.

Uprkos tome sto su fiskalne politike bile restriktivne, i sto je krivica za .fraljavi"oporavak svaljivana na suvise kontrakcione monetarne politike, ekonomisti GECD-anaglasavali su da fiskalne politike, posmatrano relativno prerna stavu monetarnihvlasti, zapravo nisu bile dovoljno restriktivne. Naime, sugerisano je da je uzernljama sa jakorn valutorn jos strozija fiskalna politika mogla doprineti padukamatnih stopa time sto bi veca zahvatanja kornbinovana sa smanjenim drzavnimizdacirna obezbedila kriticnu kontrakciju traznje, To je, zauzvrat, moglo voditijenjavanju pritisaka na kamatne stope u onim zernljarna koje su imale niskuinflaciju, ali znacajne deficite tekuceg bilansa, cime bi se obezbedio brzi oporavakprivatnih investicija a time i eliminisala iIi ublazila potreba za depresijacijorndornace valute. Takva strategija mogla bi biti uspesna, u smislu autputa na nivoucelokupne GECD regije, samo u slucaju kada bi gubitak autputa usled fiskalnekontrakcije u zemljarna sa jakorn valutorn bio manji od povecanja investicijaosetljivih na karnatne stope u zemljarna sa platno-bilansnim problemima. Padautputa usled stezanja fiskalnog kaisa u prvoj grupi zernalja bio bi, nadalje, utolikomanji sto je izrazeniji tzv. financial crowding out efekat. U idealnorn slucaju, padjayne potrosnje bio bi kompenzovan u potpunosti rastom privatne potrosnje pa bidohodak po tom osnovu ostao doslovce nepromenjen. U isto vreme, rast autputa udrugoj grupi zernalja bio bi utoliko veci sto su investicije vise osetljive na pad,makar i minirnalan, karnatnih stopa.

No, protokom vrernena i nizom kratkih, ali mucnih recesija, postignut je cvrstkonsenzus u pogledu srnestanja kursa fiskalne politike na srednji rok sa osnovnimciljem redukcije naraslih budzetskih deficita i smanjenja "teiine" javnog sektora.Budietski deficiti sirorn zone zaista su pretili da se otrgnu kontroli, buduci da seobrtanjem ciklusa pokazalo da nisu bili ciklicnog karaktera, kako se verovalo, te iocekivalo da dode do njihovog smanjivanja saobrazno rastu, vee strukturnogkaraktera. Tako, u nekim zernljama zacarani krug poceo je da se nazire: rastuci

181


javni dug, veci rashodi po osnovu kamata na taj dug, ipak, sve veci dug, pa prematome i pritisak na karnatne stope da rastu.

Osnovna odlika monetarno-fiskalnog rniksa u velikoj vecini razvijenih zernaljanakon treceg soka hila je neprilagodljivost. Ekonomske vlasti odluke su donosileuzimajuci u obzir prevashodno, ako ne i iskljucivo, projektovane ciljeve i faktoreciklicne prirode, odnosno one koji su poticali od faze privrednog ciklusa u korne suse ekonomije nalazile. Vrlo je vazna cinjenica, medutirn, da su triiita proizvoda irada pretrpela znacajne strukturne reforme tokom osamdesetih i pocetkorndevedesetih godina, sto upornirn i stabilnim stavorn monetarnih i fiskalnih politika,sto doslednorn legislativom, postavsi znatno fleksibilnija, u srnislu da cenovnepolitike i ponasanje nadnica nisu bili tako rigidni II uslovirna pada stvarnog prernapotencijalnorn autputu. Na taj nacin, prilagodavanja su mogla biti brza i manjeskupa.

~ Skorasnja kretanja cena nafte - cetvrtl naftni sok? IJ

Pocev od kraja 2003. godine, prosecna cena nafte na svetskom triistupokazala je gotovo permanentan rast, dostizuci realno nivo slican onom nakonprvog naftnog soka, ali ipak jos uvek daleko nizi od nivoa nakon drugog velikogskoka cenc, krajern 1979. godine. No, sadasnje ponasanje cena nafte razlikuje se odsokova iz proslosti iz nekoliko razloga.

Prvo, osnovni uzrok rasur cene ne lezi Ll nedovoljnoj ponudi kao u prethodnirnepizodarna, vee u eskalaciji trainje. Iako je ponuda Ll 2004. porasla za 4% Ll oclnosuna prosek iz prethodne godine, traznja je rasla jos dramaticnije. Pritorn, Kina i SADpokazuju najveci inkrementalni rast trainje.

Drugo, nciskorisceni kapaciteti OPEC-a, procenjeni krajern maja 2005. nasvega oko milion barela dnevno, na najniiem su nivou jos od ranili devedesetihgodina proslog veka. Uz to, proizvodnja van OPEC-a je Ll opadanju svugde izuzevRusije, Angole, Cacla i Kazahstana. Prerna tome, sposobnost strane ponude cianesrnetano odgovori na neocekivane porernecaje na trzistu veorna je smanjena, te Sll

premije za rizik, koje Sll inkorporirane u cenu nafte, osetno vise. Osnovni razlogslabosti ponucle je u nedovoljnim investicijama u nove ekstraktivne kapacitete, kao izbog dugog perioda kornpletiranja i aktivizacije postojecih kapitalnih ulaganja,posebno II arapskim zemljarna OPEC-a. Takode, ogranicenja II pogledu direktnihstranih investicija i krajnje ogranicene uloge privatnog sektora u finansiranjuenergetskih projekata II vecini clanica OPEC-a irnaju svoj udeo II trenutnoj,nepovoljnoj situaciji.

Nadalje, ukupne zalihe nafte na kriticno su niskom nivou, Nastojeci cia bucluefikasnije i raspolazu vecim kapitalom, privatne kompanije SLl se izlozilc vecem

13 Izvori podataka: II J, [8], [16] April 2004, [28] No, 76, December 2004; PI: [2/, [4], [5], [8]

182

BROJ 3-4 MAKROEKONOMSKA POLIT1KA lJ USLOVIMA NAFTNIH SOKOYA

riziku ocl iznenaclnih prekicla II snabclevanju. Talas integracija u prethodnoj clecenijismanjio je i broj kompanija koje drze zalihe. Takotle, OPEC se drii jedne"trZisnije" politike, tj. pristupa redukciji ponucle u vreme sezonskog smanjenjatraznje kako ne bi dozvolio gornilanje jeftine nafte. Otucla, visoke cene na spottrzistu ucinile su da rafinerije kupuju u poslednjern trenutku sto je i sarno po sebiuticalo na smanjenje zaliha.

Cetvrto, cini se cia uska grla Il transportu, kako sirove nafte, tako i derivata,takodc vrse pritisak na cene. Tesan prevozni arsenal delorn je posledica neocekivanojake traznje, a delirnicno i promena u globalnoj kompoziciji ponude i traznje, gde jepotrebno vise tankera .rlugoprugasa" cia bi se zadovoljile potrebe prevashodnoazijskih giganata, Japana i Kine. Ulaganja u izgradnju nove .flote" trenutno suveorna visoka, ali se ti tankeri sigurno nece pojaviti u transportu nareclnih tri docetiri godine.

Peto, geopoliticke tenzije na Srednjem Istoku, ceste sabotaze naftnihpostrojenja u Iraku, kao i nemiri u Nigeriji nisu mogli cia ne ostave svog traga,podizuci prerniju rizika u okviru cene nafte.

Ipak, treba imati Il vidu da jedan deo rasta cene nafte zapravo predstavljasanto korekciju prethodnog dramaticnog pada. Nairne, cena se sada krece urasponu ocl 54 do 65 dolara za barel, sto je oko 120% vise od 28 clolara po barelu pokojoj se nafta prodavala septembra 2003. No, sest meseci pre toga, cena je variralaoko 36 dolara za barel, tako cia je sadasnja gornja granica ovog raspona cena sarnooko 50% visa od one koja je prevladavala pre nesto vise od goclinu i po dana. Slicnekorekcije desile su se i 1987. i 1994. bez vecih ekonomskih talasanja. Suprotnodanasnjoj situaciji, prethodna tri soka podrazurnevala su ne korekcije prethodnihpadova, vee "nove visine". Ne treba iz vida izgubiti ni cinjenicu da je cenadelimicno porasla i usled deprecijacije dolara J4

.

Kakogocl, oclolevanje cenc na danasnjern visokorn nivou verovatno ce presudnozavisiti ocl toga pokazu Ii se sadasnji strahovi od manjkova opravdanirn iii nelS. Akobi se, recimo, naslo trajno resenje za trenutne geopoliticke problerne, realno jeocekivati da ce spot cene osetno pasti. Brzina pada u tom bi slucaju zavisila od gepaizrnedu postojecih i zeljenih zaliha. Ukoliko se, pak, postojece stanje nesigurnostizadrzi, relativno visoke spot cene, a prema tome i visoka nestabilnost mogu itekakopotrajati. Zaista, da prognoze cia ce se spot cene zadrzati na visokorn nivou piju vodupokazuju i visoke vrednosti dugorocnih fjucers ugovora, tj. ugovora na period odsest do osarn goclina. Stavise, rast cena akcija naftnih kornpanija na svetskirnberzarna reflektuje reevaluaciju njihove aktive, sto je konzistentno sa srednjorocnomprojekcijom rasta prosecne svetske cene nafte ocl oko 5 dolara za barel.

[,I Poslednjc raspolozivc informacijc 0 krctanju ccna najvaznijih tipova naftc na svctskirn

bcrzurna mouu sc naci na intcrnet stranici www.oilrnarketrcporLorg[5 Za d;taljnc projckcije krctanja ccnc nal"tc do 2030. godinc, poglcdati npr. Pl, 1131 Oil pricc

sccnarios to 2030.

PRIVREDNA IZGRADNJA

4.1. Ekonomski efekti l 6

GODINA XLVII

Kao sto je izlozeno u poglavlju 2, veza izmedu naftnog [oka i ekonomskogsistema je umnogome kompleksna, ali se cini da je "osiromasila" sa protokomvremena i akumulacijom iskustva, narocito u razvijenim zemljama, i to iz nekolikoosnovnih razloga.

Pre svega, naftni sok danas sa sobom nosi slabije inflatorne pritiske negonjegovi prethodnici, zbog toga sto je "tdina" nafte i naftnih derivata u cenovnimindeksima opala, u saglasnosti sa promenom institucionalnog okvira u kom operisumonetarne vlasti, te povecanjem energetske efikasnosti privreda razvijenih zemalja.

Drugo, struktura cene nafte, u smislu opterecenosti iste specificnim taksama,odnosno akcizama, predstavlja siroki poligon na kome vlasti imaju prostora zamanipulaciju intenzitetom prodora povisene uvozne cene do finalnilt potrosaca,pre svega kroz cene naftnih derivata za krajnje korisnike. Nairne, sto je veci udeotaksi i/ili akciza u ceni derivata, to je veca mogucnost (fiskalnih) vlasti dapreraspodelom strukture, odnosno promenom specificnih taksi, umanje negativniuticaj rasta inputne cene sirove nafte, iii da, pak, omoguce nesmetan prodor dofinalnih potrosaca ukoliko je takav cilj pozeljan sa aspekta tekuce monetarnepolitike. Logicno, sto je opterecenje cene nametima manje i manevarski prostor zaupravljanje uticajem rasta cena nafte je suzeniji. Stvarni utica] rasta cena nafte nainflaciju, razume se, zavisio je i od citavog niza drugih faktora, u prvom redu stavamonetarnih politika, kretanja deviznih kurseva, sto je u direktnoj korelaciji saprethodnim, kclicine uvezene nafte, "solidarnog" kretanja cena drugih energenataitd.

Treci uzrok cinjenici da je poslednji naftni sok slabijeg inflatornog karaktera Ieziu tome da je ponasanje nominalnih zarada, odnosno proces formiranja plata, kao iocekivanja povezanih sa time, manje prilagodljiv fluktuacijama u ceni nafte.Strukturne reforme trzista rada, sprovedene tokom osamdesetih i prve polovinedevedesetih godina proslog veka nacinile su realne nadnice manje rigidnim, cime jeu neku ruku kreiran svojvrsni zatvoreni krug: naftni sokovi istorijski pokazujuslabiji sekundarni efekat, odnosno prodor u core intlaciju sto ima za posledicu ielirninaciju iii slabljenje potrebe za korekcijom realnih plata, a sa druge strane,fleksibilniji sistemi indeksiranja i formiranja zarada uticali su na jenjavanjesekundarnog uticaja naftnog soka.

Najzad, redukovani efekat fluktuacija u ceni nafte na baznu inflaciju uticao jepovoljno na dinamiku i prirodu inflacionih ocekivanja.

Naredna bitna je da, generalno, negativni uticaj na autput u kratkom rokuznacajno smanjen. Treba, takode napomenuti da je vrlo znacajan faktor i stepen.recikiiranja" povecanih izvoznib prihoda neto izvoznica u razvijenim zemljama

16 Izvori: [16], February, March, April 2005, [28], No. 76, December 2004; PI: [4], [6], [14],[16]

184

BRO.l3-4 MAKROEKONOMSKA POLlTIKA U USLOVIMA NAFTNIH SOKOVA

kroz intenzivniju uvoznu traznju. Nairne, prema projekcijama ekonomista OECD-a,OPEC ce dye trecine inkrementalnog povecanja dohotka usled visih cena naftereciklirati vee nakon dye godine, odnosno do kraja 2006. Takode, ocekuje se da ceostatak biti plasiran kroz kapitalna trzista do prve polovine 2008, ceteris paribus.

Zakljucni komentar

Iskustva sa prethodnim naftnim sokovima ukazala su da izrazen rast cena nafte,narocito kada se pokaze trajnim, moze znatno da poveca inflatorne pritiske nasvetskom nivou i posledira u srnanjenju globalne traznje i kontrakciji svetskogautputa u kratkorn roku. Tokorn vremena, kraktorocne posledice blede jer seproizvodnja i potrosnja nafte prilagodavaju nOVOm nivou cena, odnosno pronalazenovi ekvilibrijum. Medutirn, global no, gubitak u kapitalu usled visih cena inputa iprateceg rasta cena drugih energenata tdi da se zadrzi i u srednjern, a u zavisnostiod konstelacija faktora pobrojanih nize, kao i jos nekih cije dijagnotifikovanje nijebilo predmet ovog rada, i u dugom roku.

U pojedinacnirn ekonomskim sisternima, pak, posledicni porernecaji zavise odcitavog niza elemenata, krecuci se od faze privrednog ciklusa u kojoj se dataekonomija nalazi, spoljnotrgovinskog polozaja i uskladenosti zdravlja ekonomija uekonornsko-politickim integracijama i trgovinskim interakcijskirn sistemima uopste,preko uvozne zavisnosti i strategije snabdevanja naftorn, nivoa autohtoneproizvodnje, enegretske efikasnosti privrednog sistema i istrazivacke aktivnosti napolju koriscenja alternativnih enegretskih izvora, pa sve do odgovora monetarne ifiskalne politike i stepena fleksibilnosti privredne strukture, odnosno (ne)feksibilnosti zarada i cena.

5to se tice policy-makers-a, kljucne lekcije bi se mogle sazeti u sledecern:

Monetarna politika mora ostati "neprilagod/jiva". To znaci da preciznimmonetarnim targetiranjern i politikom jasne komunikacije sa javnoscu, u prvom redusa finansijskim trzistima, centralne banke moraju nastojati da ogranice uticaj naftnogsoka na tzv. headline inflaciju, tj. na jednokratnu korekciju cena na gore, i to presvih onih cena cije je kretanje direktno i znacajno opredeljeno kretanjern cene nafte.Centralne monetarne vlasti moraju obezbediti takav okvir u korne nece doci doprodora visih cena nafte do core inflacije, iz tog razloga sto na taj nacin opsti porastceria vodi ustolicenju nepozeljnih inflacionih ocekivanja;

Fiskalna politika generalno treba da prati neutralnu putanju. Prilagodavanjenaftnorn soku kroz fiskalnu ekspanziju, odnosno rast strukturnog fiskalnog deficitaprouzrokuje u srednjern roku slicne negativne posledice kao i prilagodljiv staymonetarne politike. Ipak, autornatskim stabilizatorirna pozeljno je dozvoliti dadeluju, ali samo do gran ice preko koje bi oni igrali prociklicnu ulogu sa aspektafiskalnog deficita. Konacno, za zemlje koje adrninistrativno kontrolisu cene nafte injenih derivata, kao sto je slucaj kod nas, preporucljivo je da dopuste prodor visih

185


svetskih cena na dornace finalno trziste pre nego da dozvole rast fiskalnog deficita,utoliko vise sto je disbalans u platnom bilansu date zemlje izrazeniji i/ili pristupinostranim, povoljnim izvorima finansiranja budzetskog deficita ogranicen;

Veca fleksibilnost triista rada i proizvoda. Nefleksibilnosti na strani ponude,odnosno neelasticnosri zaposlenosti i auputa u uslovima eksternog soka posledira ukontrakciji na strani traznje u kratkom roku. Insistiranje trzista rada naprilagodavanju realnih nadnica, odnosno proizvodaca na zadrzavanju profitnihmarzi, kao i nefleksibilna i nemobilna radna snaga, odnosno neelasticna proizvodnastruktura sa aspekta inputne konfiguracije, elasticnosti traznje za finalnimproizvodima, polozaja na (meetunarodnim) trzistirna nabavke i prodaje, te energetskeintenzivnosti, znace i da ce efekti naftnog soka biti izrazenije negativni. Razume se,od vaznog uticaja su i stepen otvorenosti ekonomskog sistema kao celine, ali iintenzitet konkurencije u pojedinirn njegovim segrnentima, u ovom slucaju natrzistima rada i proizvoda;

Makroekonomski stimulansi nisu adekvatna zamena realnom prilagodavanju.Imajuci u vidu uobicajeni leg u dejstvu, diskrecione mere makroekonomske politikemozda sarno daju dodatni prociklicni (prorecesioni) impuls

Cini se da su razvijene zemlje pomenute Iekcije uglavnom naucile i prirnenile,postavsi time znatno otpornije na nepovoljne tendencije na svetskom trzistu naftenego sto su to bile pre vise od 30 godina. Saobrazno tome, procene su MMF-a da bisadasnja cena nafte morala da dostigne realni nivo od najmanje 100 dolara po bareluda bi izazvale negativne efekte na globalni ekonomski sistem srazmerne onirn nakonprvog naftnog soka [17, strana 46].

Literatura

[I] Biznis Dodatak, dnevne novine .Danas", razliciti brojevi[2] Bohi, D. R, "Energy Price Shocks and Macroeconomic Performance"

Washington, D.C.: Resources for the Future, 1989.[3] Cook, P. L., Surrey, AJ., "Energy Policy: Strategies for Uncertainty"

London, Martin Robertson, 1977.[4] European Central Bank, ECB Monthly Bulletin, January, February, March,

April 2005, W~\)IL~fJ2jnJ

[5] Energy Information Administration, International Energy Outlook 2004,www.eia.doe.gov

[6] Energy Information Administration, International Energy Annual 2001,DOE/EL,\-0219 (200 I), www.eia.doe.gov

[7] Fabritius, F.R., Jan, and Petersen, Ettrup Christian, "OPEC Respending andthe Economic Impact of an Increase in the Price of Oil", McGraw-Hili, 1983.

[8] Hamilton, D. James, "Causes and Consequences of The Oil Shock of 2004",August 2004, http://webeLucsd.edu/-jhamilto/OijAug04.htm

186

BROJ 3-4 MAKROEKONOMSKA POLlTIKA U USLOVIMA NAFTNIH SOKOVA

[9] Hamilton, D. James, "This Is What Happened to the OilPrice/Macroeconomy Relation", Journal of Monetary Economics, Oct. 1996,http://webcr.ucsd.edu/~ihamiJto

[IOj Hamilton, D. James, "What Is an Oil Shock?" Journal of Econometrics,vol. 113, pp. 363-398, April 2003. http://wcber.ucsd.edu/-jhamilto

[11] Hamilton, D. James, and Herrera, Maria Ana, "Oil Shocks and AggregateMacroeconomic Behavior: The role of Monetary Policy", Journal of Money,Credit, and Banking, vol. 36, pp. 265-286, April 2004,http://weber.ucsd.edu/~ihamilto

[12] Hawdon, David, "The Changing Structure of the World Oil Industry",London, Croom Helm, 1985.

[13] Hooker, A. Mark, "Are Oil Shocks Inflationary? Asymmetric andNonlinear Specifications versus Changes in Regime" Federal Reserve Board, 2003.

[14] Humpage, Owen, and Pelz, Eduard, "Do Enery-Price Shocks Affect CorePrice Measures?", Federal Reserve Bank of Clevland, Working Paper 02-15,2002.

[15] Hutchinson, M. Michael, "Aggregate Demand, Uncertainty and Oil Prices:The 1990 Oil shock in Comparative Perspective", BIS Economic Papers, No 31,1992.

[16] International Energy Agency, lEA, Monthly Oil Market Report, razlicitibrojevi, 2003, 2004; www.oilmarkctreporLorg

[17] IMF Research Department: Robinson, David, Bayoumi, Tamim, Kumar, S.Manmohan, lsard, Peter, MacFarlan, Maitland, Edison, Hali, Rourke, Blair, Hunt,Benjamin, and Cheetham, Ximena, "The Impact of Higher Oil Prices on the GlobalEconomy", 2000.

[18] Jones, W. Donald, and Leiby, N. Paul, "The Macroeconomic Impacts of OilPrice Shocks: a Review of Literature and Issues", Oak Bridge National Laboratoryfor the U.S. Department of Energy, 1996.

119] Josifidis, Kosta, .Makroekonornija: principi, teorije, politike" Beograd,Vedes, 2004.

[20] Josifidis, Kosta, Dukic, Borde, .Makroekonomija", 3. izdanje, Novi Sad,Futura, 1998.

[21] Kamps, Christophe, and Pierdzioch, Christian, "Monetary Policy Rulesand Oil Price Shocks" Keil Institute of World Economics, Working Paper 1090,January 2002.

[22] Leiby, N. Paul, "Oil Shocks and Stretegic Oil Shocks - Economics of EnergySecurity Policy", USAEE Policy Simposium Follow-up, Cambridge, MIT, 2003.

[231 Mattheissen, Lars, "The Impact of Rising Oil Prices on the WorldEconomy", London, The Macmillan Press, 1982.

[24] Morehouse, F. David, "The Intricate Puzzle of Oil and Gas «ReservesGrowth»", Energy Information Administration, Natural Gas Monthly, July 1997.

[25] Mory, J. F, "Oil Prices and Economic Activity: Is the RelationshipSymmetric?" Energy Journal No 4, February 1993.


[26] Newman, Sheila, "The Growth Lobby & Its Absence - Appendix 3: Energyand Oil Shocks", 2002. www.sustainability.dpc.wa.gov.au

[27] OECD Annual Report, 2002, 2003, 2004, www.occd.org[28J OECD Economic Outlook, razliciti brojevi[29] Rasche, R. H., and J. A. Tatom, "The Effects of the New Energy Regime on

Economic Capacity, Production, and Prices", Federal Reserve Bank of St. Louis, ]977.[30] Sirnurdic, Biljana, .Englesko-srpski ekonornsko-finansijski recnik",

Europanon Consulting, Novi Sad, 2000.[31] Ye, Michael, Zyren, John, and Shore, Joanne, "Elasticity of Demand for

Relative Petroleum Inventory in the Short Run", The Atlantic Economic Journal,March 2003.

Prilog 1

U radu su korisceni sajtovi na sledecim internet adresama:

[I] http://en.wikipedia.org, Wikipedia Online Encyclopedia[2] bJ.Wjifw;ur~s.!.Gl~ijJ}g~hart;;.:fg!I!, World Energy Web Portal[3] www.bp.com.British Petroleum[4J www.economist.com. The Economist[5J 'y{.»'\J{.e\.a.(!Q.~.g9_Y_, Energy Information Administration[6J www,eiu.c.olIl, Economist Intelligence Unit[7J www.encarta.com. Encarta Online Encyclopedia[8] ~WV'Lft.G..onl, The Financial Times[9] www.iea.org, International Energy Agency[10] www.imLorg, The International Monetary Fund[II] w\VVI~~.mQ_~n.~Eg9vj!l!, Ministarstvo Energetike Rudarstva, Vlada

RepubIike Srbije[12] www.nbs.yu. Narodna Banka Srbije[13J l\.:.w\v.oecd.Q.f.g, Organization for Economic Co-operation and Development[14J .»'ww.oecdobserver.org, OECD Observer[15] www.oilmarketrcport.org, lEA Monthly Oil Market Reports116] _~Y_!Y:.~.0'(QI.!.9J2!.!.!]J5..:Q.Ig, The World Bank[171 www.worldenergyoutlook.org, The World Energy Outlook[18] www.worldgamcofeconomics.com. The World Game of Economics[19] www.wtrgs..QJI!, WTRG Economics

188


Apstrakt

Ovaj rad predstavlja pokusaj da se netehnicki obuhvate i prezentuju osnovneicleje, izazovi, problemi i zakljucci korpusa teorija koje su usrnerene na istrazivanjesprege izrnedu makreokonomske politike i naftnih sokova, kornbinujuci teorijskeargumente sa empirijskirn/istorijskim dokumentovanjern koje bi sarno po sebitrebalo da podupre ali i testira naucne postavke. Rezultati polukovekovnihistrazivackih napora i zivopisne prakse mogli bi se sazeti u sledecem:

• veza izmedu rasta cene nafte na svetskorn trzistu i perforrnansi ekonomskog sistema, u prvom redu inflacionog bilansa, oslabila je tokomvremena, urnnogorne zahvaljujuci tome sto je makorekonomska politikapostala daleko rnanje "prilagodljiva", odnosno monetarne i fiskalnevlasti prestale su da posezu za policy instrumentima kao odgovirma nasam sok:

• poligon za implementiranje makroekonomske politike u uslovima eksternog soka tokom godina je svesno i znacajno suzen buduci da je praksapokazala da makroekonomski stimulansi nisu adekvatna zamena realnom prilaodavanju;

• redefinisanje institucionalnog ambijenta, konsolidovanje svetskog monetarnog sistema te vidljivi rezultati programa ustede energije, koriscenja alternativnih energetskih izvora i smanjenja uvozne zavisnosti razvijenih zernalja doprineli su tome da naftni sok ostvaruje slabiji negativni prodor u otvorene ekonomije;

• strukturne prornene na samorn svetskom trzistu nafte u smislu slabljenjakartelske pozicije OPEC-a i razvoja sofisticiranih trgovinskih instrumenata posledirale su u diverzifikaciji rizika, te i umanjenim turbulencijama u pogledu cene nafte.

Kljucne reel: naftni sok, rnonetarna politika, fiskalna politika, prilagoclljivost

189

PRIVREDNA IZGRADNJA

Summary

GODINA XLVII

This paper represents a non-technical and eclectic attempt at synthesizing andpresenting fundamental features, challenges and conclusions of the niche ofeconomic theory focusing on the relationship between macroeconomic policy andoil shocks. Results of more than five-decade long research and vivid practice canbe summarized in the following:

• Relationship between an oil price shock and economic performance, mostnotably inflationary record, has weakened over time. This is predominantly dueto the fact that macroeconomic management has become less accommodative"of the oil price, i.e. monetary and fiscal authorities have stopped using policyinstruments as a direct response the shock;

• Polygon for exercising macroeconomic policy during and after the oil pricehikes has been consciously and considerably narrowed since the practice hasshown that macroeconomic stimuli are not an adequate replacement for realadjustment;

• Redefining of institutional ambient, reshaping of the global monetary order,implementation of programs for energy-conservation and alternative fuelsutilization, as well as a decrease in dependence on imported oil on the part ofdeveloped countries, have together resulted in oil shocks being less penetrativein the open economy;

• Structural changes in the world oil market, most notably diminishing strengthof OPEC and the introduction of sophisticated trade instruments, havecontributed to risk diversification, whereby oil price instability has beensomewhat reduced.

Key words: oil shock, monetary policy, fiscal policy, accommodation

190

Documents

Uvod naftni sokovi ekonomski[enomen. CU · Peti deo donosi fundamentalne cinjenice 0 najskorijim turbulencijama na svetskom trzistu nafte, nazvanim cetvrtim naftnim sokorn, uzrocima