belgrade.icro.ir · UVOD 2/3 Iran, kolevka islamske filozofije U I I 5 Novim putem u buduænost; intervju sa S. M. Hatemijem, predsednikom I. R. Iran / dr Johans Hartke Majer KULTURA

UVOD2/3 Iran, kolevka islamske filozofije

U �I�I5 Novim putem u buduænost; intervju

sa S. M. Hatemijem, predsednikomI. R. Iran / dr Johans Hartke Majer

KULTURA I DRUŠTVO12 Kultura nagosti i nagost kulture

Gholam Ali Hadad’adel19 Intervju: Jašar Red�epagiæ

Aleksandar Dragoviæ26 Orijentalizam danas / Edvard Said44 Mala planeta 3095 Omer Hajjam

Dejan Maksimoviæ

FILOZOFIJA I GNOZA47 Uticaj grèke filozofije na islamski svet

Jegane Šajegan61 Anri Korben: njegovo delo i uticaj67 Šiizam i proroèka filozofija

Anri Korben73 Osvrt na �ivot i delo

Šejha Šihabuddina SuhravardijaMansure Hossaini

76 Predstavljanje Mesnevije i gnostièkepoezije / Abu’l-Kasim Isma’ilpur

KNJI�EVNOST88 Ðulistan90 Omer Hajjam i njegove Rubaije

Dušan Simeonoviæ

VERSKE TEME94 Od verske tolerancije do uzajamne

saradnje / Marko P. Ðuriæ108 Èovek i njegova sudbina

Morteza Motahari117 Fatima je Fatima / Ali Šeriati126 Staza reèitosti – govor 221129 Traèak tajni namaza

Mohsen Ghera’ati

S ÈITAOCIMA132 Putopis: Put u mistiku i stvarnost

Had�i-Ivan V. Alviroviæ od Loznice145 Èovek, raj i pakao

Gholamreza Tahernejad

ÈASOPIS ZA KULTURUI ISLAMSKE TEME

Glavni i odgovorni urednikGholam Vafai

UrednikAleksandar Dragoviæ

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragoviæ

Èasopis izlazi tromeseènou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana

Mišljenja i gledišta iznetau objavljenim èlancima

ovog èasopisa ne morajuda predstavljaju gledišta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana

Objavljivanje èlanaka iilustracija dozvoljeno je sa

obaveznim navoðenjem izvora.NUR toplo doèekuje mišljenja

i gledišta svojih èitalaca

Adresa redakcijeÈasopis NUR

Poštanski fah 43111001 Beograd, Jugoslavija

Tel: 011/367-1416011/367-2564

Fax: 011/367-1417E-mail: [email protected]

MEÐURELIGIJSKI DIJALOG

MESNEVIJA I GNOSTIÈKAPOEZIJA

RUBAIJE OMERA HAJJAMA

PUTOPIS IZ IRANA

Iran, kolevka islamske filozofije

Tri su stvari koje su tokom istorije neprestano zaokupljale ljudski um. To su čo-vek, Bog i beskrajni nebeski svod. Filozofija je nauka koja nastoji da objasni po-stojanje i pronađe racionalne i ubedljive odgovore na pitanja među koja spadajui pomenuta tri. Šta je realnost ljudskog bića, postoji li Bog i šta je svrha stva-ranja plavog nebeskog svoda iznad naših glava, predstavljaju teme o kojima seraspravlja u filozofiji. Predislamski proroci Irana, poput Zaratustre i Manija, usvojim humanističkim učenjima o putevima dolaska do blagostanja i sreće, nas-tojali su, takođe, da na filozofski način daju odgovore na pitanja savremenika.Dolaskom islama, način sučeljavanja Iranaca sa mnogobrojnim umnim pitanji-ma postao je dublji i racionalniji. U prvom i drugom veku po hidžri, muslimanisu se kroz prevode upoznali sa filozofskom literaturom stare Grčke, i tako su kor-pusu filozofskih pitanja tog vremena pridodali i nova. To je period koji se spravom naziva „prevodilački“. Međutim, duboko racionalističko i filozofskorasuđivanje svoje korene ima u nebeskoj i svetoj knjizi muslimana, ČasnomKur’anu. Da nije postojalo jedno takvo uporište, povećala bi se mogućnost kon-frontacije između verskih zakona i intelektualnih pitanja što bi, prirodno, odvelou dekadenciju i prekinulo razvoj intelektualnih aktivnosti. Iako se Kur’an nemože nazvati čisto filozofskom knjigom, muslimani su se tragom njegovih učen-ja smatrali pozvanim da promiču filozofske diskusije. Kur’an sadrži mnogobrojne ajete koji muslimane pozivaju na promišljanje i ra-suđivanje o stvarnosti postojanja. Kur’an razvrstava učene ljude od onih koji tonisu; on prvima poklanja veliki značaj. Kada poslanik islama (S) poziva vernikeda skupljaju znanje, makar ono bilo u Kini, jasno je da će intelektualci u islam-skom društvu pokloniti najveću pažnju sticanju i prenošenju znanja.Filozofsku misao iranskog neba krase blistave zvezde. U raznim epohama iran-ske istorije živeli su slavni filozofi čije su škole i sada predmet proučavanja um-nih ljudi širom sveta. Ovden ćemo pomenuti Farabija, poznatog po klasifikacijifilozofskih tema, koji je u svetu filozofije zaslužio ime „Drugi učitelj“, zatim IbnSinu, koje je bio zbir znanja svoje epohe, šejha Šihabudina Suhravardija,utemeljivača filozofije svetlosti, i Mula Sadraa Širazija, koji je živeo u jedanaes-tom veku nakon hidžre i sa svojom transcedentnom teozofijom i teorijom sup-stancijalnog kretanja rešio mnoga složena filozofska pitanja. Nadamo se da će se,uz saradnju predstavnika intelektualne javnosti prijateljske Jugoslavije, kao ifilozofskih centara u ovoj zemlji, steći prilika za obostrano upoznavanje ljubitel-ja filozofije u Iranu i Jugoslaviji.

Gholam Vafaei

ataše za kulturu I.R. Irana u Beogradu

DDDDoktor Johans Hartke Majer, di-rektor Visoke škole u Auzenbur-gu (Nemačka), istaknuti nemač-

ki intelektualac, nedavno je vodio razgo-vor sa predsednikom Islamske RepublikeIrana, gospodinom Muhamedom Hate-mijem u kome se bavio pitanjem izazovameđucivilizacijskog dijaloga. GospodinHatemi, čija je ideja međucivilizacijskogdijaloga je postala univerzalna tema, go-vori o pitanjima koja su se tragom doga-đaja od 11. septembra prošle godineurezala u svest intelektualaca i poborni-ka ideje dijaloga. Hatemi smatra da jetragedija od 11. septembra rezultat ne-dostatka međureligijskog i međuciviliza-cijskog dijaloga, pa je zato kratkovido ineprimereno govoriti o njegovom kraju.Po njegovom mišljenju, u svim domeni-ma i područjima potrebno je podsticati iosnažiti dijalog.

Gospodine predsedniče, 1998. godinepredložili ste u Ujedinjenim Nacijamada se 2001. godina proglasi godinomdijaloga među civilizacijama. Prošlo-godišnji napadi na Ameriku, kao i onošto je usledilo u politici, poremetili suopštu situaciju za realizaciju dijaloga, apored ostalog i između islama i Zapada.Da li je, po Vašem mišljenju, završenproces dijaloga?

Za mene je bilo veoma neprijatno štoje upravo u godini dijaloga došlo do jed-nog takvog nemilosrdnog terorističkognapada. Smatram da je ova tragedija re-zultat nepostojanja dijaloga među razli-čitim kulturama i verama, i da je, zbogtoga, kratkovido i neprimereno govoritio kraju dijalogu. Po mom mišljenju, po-trebno je osnažiti i podstaći dijalog nasvim nivoima i u svim oblastima i ako jemoguće u njega uključiti sve.

Godine 1999. Vi ste u Teheranu ina-ugurisali Centar za međucivilizacijskidijalog. Šta je, zapravo po Vašem mi-šljenju dijalog?

S jedne strane, dijalog je star koliko iljudska kultura i civilizaciju uopšte, a sdruge, opet, u neku ruku je novina; pomom mišljenju, usled postojećih oštrihprotivurečnosti i sukoba, dijalog je po-stao nužan i neophodan način ponaša-nja. Dijalog nema informativno znače-nje praćeno pompom, to je način kakopoimamo velike konflikte naše epohe itemelji se na saznanju da smo potrebnijedni drugima. Poboljšanje međusobnekomunikacije predstavlja najveći iza-zov koji nas zaokuplja. Po mom uvere-nju, smisao povezivanja u potpunosti ina opipljiv način može se izraziti samokada se uspostavi ravnoteža između

Nº 34, leto 2002. godine 5

intervju: sejjid Muhamed Hatemi

NNNNoooovvvviiiimmmm ppppuuuutttteeeemmmm uuuu bbbbuuuudddduuuuæææænnnnoooosssstttt

U �I�I

Osnovni aspekti dijaloga su kreativ-ni razgovor i konstruktivno slušanje.Kakvu ulogu u procesu dijaloga imasamo suočenje?

Posmatranje drugog upotpunjuje čo-vekovu predstavu, što određuje i poja-šnjava poziciju sagovornika. To je onapočetna tačka koja se imenuje sa «ja».Ono što treba da se nauči i čemu treba da

se obrati paž-nja jeste svetkome on pri-pada i iz čijedubine govori.Kroz percepi-ranje govora islušanja u vre-me dijaloga,otvara se per-spektiva sadve ili čak vi-še dimenzijajedne stvarikoju možemonazvati «isti-nom» ili u naj-manju rukuznačajnim raz-umevanjem.Treba imati naumu da dija-log nije kom-patibilan saskepticizmom.Riznice dijalo-ga otkrivaju sesamo onimakoji su sprem-ni da sa drugi-ma krenu na

zajedničko istraživačko putovanje.

Kakva je uloga nauke, a posebnoislamskih nauka, u pospešivanju među-sobnog razumevanja?

Islamski istok se u orijentalistici višeuzima u razmatranje kao tema proučava-nja, nego kao učesnik, kao jedna strana udijalogu. Međutim, ja želim da podstak-


«pričanja» i «slušanja». U istinskomslušanju je veliko umeće koje shvata sa-mo nekolicina. Da bi to naučili, potreb-na je stalna vežba, koja je rezultat pri-stupa velikom moralnom i intelektual-nom bogatstvu. U slušanju druge strane,na kraju, nema ničega ponižavajućeg. Utom procesu dolazi do novog stvaranjau kome iz početka nastaje, otkriva se iopaža svet govornika. Dijalog bez ak-tivnog slušanja unapred je osuđen naneuspeh.

Pod kojim uslovima se odvija jedantakav dijalog? Da li su ti uslovi ono štoodređuje sam dijalog?

Da, svaka-ko. Treba rećida su u tomprocesu zna-čajni unutra-šnji i spoljašnjiuslovi, i da sedijalog vodi naosnovu jedna-kosti svih nje-govih učesni-ka, tako da jepotpuno sve-jedno da li suučesnici koji ga čine pojedinci ili čitavinarodi. Takav dijalog biće moguć samoonda kada drugoj strani iskažemo pošto-vanje kakvo očekujemo da se iskaže inama. Dalje, ništa manje su važni uslovipod kojima se razgovara sa drugom stra-nom, i u kojoj sferi njegovog univerzu-ma se razgovara. Nauka, mora se prizna-ti, nije svet dijaloga, nauka se sastoji izumnog napora u cilju shvatanja odnosa

među stvarima, i zato naučni razgovorine dovode do promene u svesti, dok suoblasti poput umetnosti ili religije pod-ručja koja se odnose na nas.

Kur’an i Biblija su, po Vašem mišlje-nju, oblasti iz kojih se ulazi u humanisvet i uz dijalog se može naći put kojivodi do njih?

Naravno! Čovek se može uspeti napoložaj ličnosti i to postati samo ako pri-hvati zov nebeskih knjiga; ličnost je eti-mološki istog korena kao i «persona»(maska), odnosno maska koju glumacnavlači na svoje lice kada izlazi na sce-nu. Međutim, još je važnije to što se čo-

vek pomoćuvere predsta-vlja na jednomopštem i uni-verzalnom ni-vou, a ne uz po-moć posebnihučenja koja seodnose na teo-logiju, ili aps-traktnih učenja.Ono što u me-đureligijskomdijalogu zaslu-

žuje da se iznese, jesu njegova istinska,unutrašnja i pojedinačna priroda i sušti-na. Dakle, sadržaji koji postoje u veramau načelu se međusobno suštinski ne raz-likuju; razlike i neslaganja nastaju kadase primene verska pravila i zakoni kojivladaju u društvenoj i pravnoj sferi ljud-skog života. Prema tome, trebalo bi dasami sebe upitamo, ko je ličnost s kojomrazgovoram?

Nº 34, leto 2002. godine6

Smatram da je tragedija od 11.

septembra 2001. rezultat nepostoja-

nja dijaloga među različitim kultu-

rama i verama, i da je, zbog toga,

kratkovido i neprimereno govoriti o

kraju dijalogu.

surovosti u tim vladajućim strukturamanije bila ograničena samo na njenu eks-panzionističku prirodu, već i na to dasvet treba da bude podeljen na «vlada-re» i «potlačene». Društveno-političkaistorija Evrope definisana je kao koloni-jalizam prema zamisli da čovek vladaprirodom i da prirodne nauke vladajučovekom.

Koje ideje i putokazi se u svrhu dija-logu mogu pozajmiti iz istorije?

Ako pažljivo pogledamo u istoriju vi-dećemo da su religijski principi i vero-vanja pretrpeli transformaciju. Različitetradicije, shva-tanja, religije iogranci glav-nih religija po-kazuju da nikoneće tek takoprihvatiti samoono što mi ime-nujemo kaostvarnost. Pri-mera radi, kojiislam podrazu-mevamo kadagovorimo o is-lamu? IslamAbu Dhara iliislam Abu Ali Sine (Avicena, prim. prev.),islam Gazalija ili možda islam Ibn ‘Ara-bija i vrstu islama koji je svojstven sufi-jama i pesnicima? Svi ovi aspekti otkri-vaju i pokazuju ograničenost čovekovemoći shvatanja, čak i na planu religije.Ovde je dovoljno razmisliti o intelektu-alnoj različitosti između nas samih i na-ših roditelja.

Postoje mišljenja da ispravna verskaučenja, ukoliko skrenu u dogmatizam,mogu biti prepreka dijalogu, dok ima ionih koji smatraju da religija ima moćda osvoji srca kroz iznošenje suptilnihtema.

Po mom uverenju, jedini pouzdaninačin da se spozna i shvati UzvišeniBog jeste put koji je put srca. Spoznajanije moguća ni kroz rasuđivanje nitium, ona je stvar iskustva. Kako razummože biti sredstvo za spoznaju Boga,ako su nam poznata sva njegova ogra-ničenja i manjkavosti? Istina, verova-nje, promišljanje i misao su podložni

promenama ie v o l u i r a j u .Shvatanje iopažanje sasto-je se od umnognastojanja, ukojem se uzpomoć spozna-tih pojmovapokušava doćido shvatanja ipoimanja jed-nog nespozna-tog pojma, bu-dući da je uslo-

vljeno od polo-žaja same osobe i faktora vremena iprostora, što znači da je relativno. Onošto je presudno u posedovanju vere jeto da se mora preći put srca kako bi sestiglo do Boga, a to je put koji svako odnas mora proći samostalno.

Kakva ulogu ima dogmatizam u od-nosu na dijalog?


nem evropsku kulturu kako ne bi zanema-rili bilo kakav napor kada je reč o stizanjudo novih iskustava i istinske svesti o soci-jalizaciji i međusobnom druženju. Ovde setreba podsetiti da se evropska kultura kri-tički konfrontirala sa skoro svim njoj ne-poznatim područjima. Međutim, ja sma-tram da je Evropa napravila pomak u tompogledu, da shvati i spozna druge, i dakroz prizmu drugih osmotri i samu sebe.

Ove reči, naravno, ne treba shvatitikao jednostrani poziv, jer sam i sam sve-stan da i mi kao Iranci, muslimani i Azi-jati, isto tako, treba da napravimo velikikorak u tom pravcu, kako bi mogli dadođemo da relevantnih saznanja i svestiu odnosu na Zapad.

Zapad neretko optužuje svet islamaza ekspanziju i grubost. Ove predrasu-de prema islamu još su oštrije nakon11. septembra. Može li to biti jedna po-tencijalna smetnja za vođenje dijaloga?

Stoleće surovosti, ratova, terora i ra-zaranja ostavili smo iza nas, a islam ni-je imao bilo kakvog aktivnog učešće niu jednom od njih, naprotiv, često je isam bio žrtva i rata i agresije. Drugisvetski rat bio je najkrvaviji sukob uistoriji ljudske civilizacije čiji su glavniprotagonisti bile zapadne države. Zapadje pokorio Aziju, Afriku i Južnu Ameri-ku tokom sukoba koji su često vođenipod imenom verskih ratova. Dimenzija


S jedne strane, dijalog je star ko-

liko i ljudska kultura i civilizaciju

uopšte, a s druge, opet, u neku ruku

je novina; po mom mišljenju, usled

postojećih oštrih protivurečnosti i

sukoba, dijalog je postao nužan i

neophodan način ponašanja.

da te razlike ne postanu povod za razmiri-ce, sukobe, pa i ratove.

S druge strane, veru ne treba tumačitikao nešto što je protivno razumu i slobo-dama. Po mom mišljenju, islamski gnosti-cizam sa svojim shvatanjem čoveka i poi-manjem jedinstva, kao intelektualni izvor,može biti od koristi u dijalogu. Ukoliko jenaša saradnja u ekonomskoj i političkojsferi na dobrom putu, treba da razmislimošta je to što je u stanju i da ljudska srca pri-bliži jedna drugima, to jest, treba da izme-đu misaonih univerzuma podignemo mo-stove. Mi treba da razgovaramo o svemušto se tiče nas; šta je smisao i značenje ži-vota? šta je sreća? šta je smrt? Naravno, netreba očekivati da ćemo imati brze rezul-tate, ali je dovoljno da razmislimo o ne-stalnosti ekonomskih i političkih sporazu-

ma, u slučaju kada ne postoje temelji ioslonci u kulturi.

U cilju realizacije naših razgovora, trebada uzmemo u razmatranje one oslonce istandarde koji su od značaja. Dijalog trebada odigra značajnu ulogu na polju kulture iobrazovanja. Naš cilj je da stignemo dograđanskog društva koje se temelji na de-mokratiji. Što se tiče smisla dijaloga i prak-tičnog dometa potrebno je obaviti istraživa-nje, što je dužnost jedne međunarodne or-ganizacije poput UNESCO-a, koja će podr-žati realizaciju takvih istraživanja, a svojezaključke predočiti javnosti, u svrhu posti-zanja miroljubive saradnje na svetskom ni-vou, tj. širom naše zajedničke planete.

preveoAleksandar Dragović


Dogmatizam predstavlja najveću pre-preku za ulazak u jednu zajedničku i hu-manu budućnost, jer je logika koja proizi-lazi iz njega mnogo destruktivnija od idejai shvatanja protivnika. Druga negativnastrana toga je što se dogmatizam upotre-bljava pod plaštom verskog legitimizma.Imam Homeini (r.a.), koji je na Zapadu po-grešno nazivan dogmatom, nebrojeno putaje ukazao na opasnosti dogmatizma.

Kao razlozi za opstrukciju napretka uislamu najčešće se pominje to što on nijeimao svoju renesansu, i što nije izvršenproces laicizacije države, kao i verska do-stignuća proistekla iz građanske klase.

Glavne parole Francuske revolucije bi-le su sloboda, pravda i civilizacija. Među-tim, one su ubrzo postale oruđe u rukamanove buržoazije, uperene protiv plemstva,kako bi prikrila neograničene prohtevesvoje vlasti. Takođe, postoji mogućnost damoderni intelektualci i naučnici dobiju na-rodnu garanciju, intelektualne zahteve iprofiliraju kao društvena elita. Koliko godpominjali to da nam je zapadna civilizaci-ja poklonila dostignuća kao što su moder-na nauka, tehnologija, sloboda izražavanjai demokratija, s druge strane ne možemo ada ne govorimo o zlokobnim posledicamakoje je ostavila era kolonizacije; od kori-šćenja sirovina i uništenja životne sredinepa do poluistina, laži i oportunizma čiji jesponzor Zapad. Sve su to posledice koloni-jalizma. Ponekad se čini da Zapad ne pod-nosi društvo koje se razlikuje od njegovog,osim ukoliko je pogodno za lične interese iza iskorišćavanje. Znamo da je ekonom-ska, politička i vojna moć Zapada sofistici-ranija od onoga što smo o njoj znali ranije.

Da li su kroz istoriju postojali mosto-vi razumevanja preko kojih je poteklomeđusobno upoznavanje i ideje uzdržlji-vosti i popuštanja?

Islamska kultura je više puta oplodilakulturu Zapada; navešću kao primer po-sredničku ulogu islamske civilizacije uprenošenju helenizma. Možemo pomenutii Dantea na koga je snažno uticao Ibn‘Arabi. Italija i Vizantija našle su se poduticajem islama, kada su u periodu nakonkrstaških ratova putem komunikacije sasvetom islama u Italiju prodrle ideje tole-rancije i popuštanja. Istorijska je ironija tošto Evropljani govore kako u islamu nematoga. Nemački dramaturg i kritičar Lesingje temu za svog Laokona preuzeo iz itali-janskih izvora. Sada, ako je današnji Zapadogledalo Istoka, i ako je islam u ne tako da-lekoj prošlosti bio ogledalo Zapada, mismo danas susedi, a susedi se ne biraju i netraže. Dakle, treba da tražimo novi put ubudućnost. Isto kao što smo u prošlosti bi-li upućeni jedni na druge, bićemo i u bu-dućnosti. Po mom mišljenju, dijalog nijeslučajan izbor, već nužnost.

Šta danas treba praktično uraditi ka-ko bi se poboljšali uslovi za jedan plo-dan dijalog?

Da bi se smanjile razlike, potrebno jeda mi muslimani napredujemo u raznimoblastima. Na primer, ljudi se razlikuju uverskom pravosuđu, kulturi i značenju re-či, a još više u tumačenja, objašnjenju ishvatanju. Dakle, moramo se potruditi dase postigne veća usaglašenost. Naš glavniproblem nije u tome što se naši načini raz-mišljanja međusobno razlikuju, važno je


Nº 34, leto 2002. godine 13Nº 34, leto 2002. godine12

Šta može čovek da uradi u jednoj takvojkulturi u kojoj ga nakon smrti ne očekujenovo sutra, niti ga bilo kakav raj poziva se-bi? Jedina prilika „da bude“ jeste taj kratakvremenski period između rođenja i smrti,tako da je on, koji osim te prilike za svojepostojanje i življenje nema druge, primoranda, pre nego što zvižduk koji najavljuje do-lazak smrti označi kraj igre, sakupi što ve-ći broj poena kako bi mogao da iskoristisva zadovoljstva i užitke koje priroda pru-ža. Vrednost i značaj svih stvari u ovoj ci-vilizaciji meri se zadovoljstvom koje onepružaju čoveku, koji je u suštini samo jed-na materijalna životinja, a jedna od stvarikoja može da mu pruži zadovoljstvo je „čo-vekovo telo“.

Ova promena koja je u zapadnoj kulturinastupila zajedno sa renesansom, odvojivšije od Božanskih i duhovnih vrednosti,uticala je namnoge as-pekte ljud-skog dosto-janstva u za-padnom svetu. Sa renesan-som, nastao je novi pravac uevropskoj književnosti i umet-nosti, u kome je čovek bio izvor, su-ština i centar svega, ali ne onaj čovekkoji u sebi nosi nebeske istine, već zemalj-ski, prizeman i čovek suštinski okrenut ma-terijalnim i ovosvetskim vrednostima. Ovohumanocentrično shvatanje koje se pojav-ljuje u tom periodu, posebno u okviru litera-ture i umetnosti, predstavljeno kao posebanpravac pod imenom „humanizam“, pre sve-ga dolazi do izražaja u slikarstvu i vajar-stvu.2

Predmet vajarstva, koje gleda na čovekakao na potpuno zemaljsko biće sačinjeno od

krvi i mesa, je ljudsko telo. Pod dletima re-nesansnih vajara iznenada su se pojavile na-ge skulpture koje, pre svega, posmatračužele da saopšte i sugerišu činjenicu da je čo-vek samo telo, i da umetnik treba njime i dase bavi. Ima mnogo primera ovakvih skulp-tura, ali je možda najpoznatija od svih Mi-kelanđelov „David“. To je skulptura kojaprikazuje mladog, kao od majke rođenog,nagog čoveka u cvatu lepote i raskoši, čijisu mišići glave, grudi, ruku i nogu, pa čak idetalji donjih organa pažljivo isklesani. Ovastatua predstavlja jasan primer promene uevropskoj kulturi i pokazuje koje su misli ikakva kultura je nakon renesanse dominira-la umetnikovom svešću i rukovodila njego-vom rukom i perom.

Jasna razlika između dela nastalih uovom periodu i onih koja su stvorena u pret-

hodnim, uočava se i u slikarstvu. Raz-liku između novog i starog shvatanja

najbolje možemo sa-gledati ako uporedi-

mo likove SveteMarije naslikaneprema mašti sli-kara. Na slika-ma pre rene-

sanse, Marija jepredstavljena kao žena

za koju se ne bi reklo da pri-pada običnoj vrsti žena sa uli-ce ili pijace. Sa njenog lica

zrače čednost i stidljivost, daju-ći mu produhovljen i svetačkiizraz. Slikar je nastojao da jeprikaže tako da ne bude sličnasvim lepim ženama koje sva-

kodnevno susreće, i upotrebiosav svoj talenat da joj da duhov-

nu lepotu. Međutim, u periodu

SSSSada je trenutak da se upitamo: kakvaveza postoji između tesne i kratkeodeće na savremenom Zapadu, i

kulture i zapadnog pogleda na svet? Načinodevanja je nešto čime se čovek ponosi,zbog toga je oblačenje u svakoj civilizacijidirektno povezano sa suštinom čoveka i na-činom kako ga ona definiše. Šta predstavljačovek u savremenoj zapadnoj civilizaciji?Umesto odgovora, postavljamo pitanje: šta,zapravo, može da bude čovek u jednoj civi-lizaciji koja je u svojoj biti materijalna? Previše od četiri veka, Bog je nestao iz dru-štvenog života Evrope i povukao se u cr-kvu. Duhovnost je ostala da tavori negde naperiferiji društvenog života, a struktura za-padne kulture i civilizacije postala je u pot-punosti materijalna. Istorija Zapada u po-slednja četiri veka istorija je negiranja du-hovnih i uzvišenih vrednosti; zapadna civi-lizacija je odraz života u kome kategorijeduhovnosti i svetosti više nisu primerne, ni-ti je čovek biće koje u sebi nosi „Božji duh“i koji može postati Božji namesnik na ze-mlji, budući da namesništvo odbačenogBoga, Koji je u zapadnoj civilizaciji većodavno izgubio svoje mesto i ugled, ne mo-že uživati poštovanje i poverenje. U ova-kvoj civilizaciji, čovek se ni suštinski, a niegzistencijalno ni po čemu ne razlikuje odživotinje. Naravno, svaka životinja ima ne-ku osobinu svojstvenu samo njoj; tako je

lav krvoločan, paun je lep, slon ima velikusnagu, dok čovek poseduje razum. Međuostalim izdancima prirode, jedan od njih poimenu čovek, slučajno razumniji od ostalih,potekao je iz vode i snagom svog uma sa-vladao nauku i tehnologiju i zagospodarioprirodom. Ali njegov početak i kraj se ni počemu ne razlikuju od ostalih životinja, i onpoput njih živi nekoliko godina u prirodi,zatim umire i ništa više.

Da, ovo je dominantni način razmišljanjau savremenoj zapadnoj kulturi, onoj kulturičiju istinu treba čuti samo od predstavnikaeksperimentalne nauke, a neki od tih nauč-nika su zatvorili krug istine rečima: „DokBoga ne vidim ispod svog operacionog no-ža, neću prihvatiti Njegovo postajanje“. Na-ravno, uz ovo dominantno mišljenje provla-čila su se mnoga slabašna strujanja duhov-nih misli, a bilo je i pisaca i mislilaca koji sudrugačje razmišljali, no, današnji Zapad ipored toga prolazi kroz mračnu bezbožnič-ku noć, pa su ovi mislioci daleke, rasutezvezde slabe svetlosti, koje i pored svegsvog žara i brige ne uspevaju da tu mračnunoć preobrate u svetao dan1. Oni nisu ti ko-ji su izgradili Zapad i koji ga sada grade,Zapad je na raspolaganju onog sistema kojimateriju stavlja na prvo mesto, a svaku dru-gu, nadmaterijalnu vrednost, smatra kao ne-naučnu i ubraja u imaginaciju, fantaziju inadgradnju.

KULTURA I DRUŠTVO

KKKKuuuullll ttttuuuurrrraaaa nnnnaaaaggggoooosssstttt iiii iiii nnnnaaaaggggoooosssstttt kkkkuuuullll ttttuuuurrrreeeeGholam Ali Hadad’ Adel

Veza izmeðu odeæe i kulture na Zapadu

ja seksa je to što određuje model odeće, za-pravo, kreatori nove mode stalno regulišuodnos između otkrivenih i pokrivenih delo-va tela, da bi nekim svojim kreacijama po-stigli maksimalnu privlačnost i privukli pa-žnju, a nekim drugim probudili pojačanuželju. Ne zavisi samo ženska odeća od ve-ze „očiju i tela“, isti je slučaj i sa muškomodećom. Nije slučajno to što je muško ode-lo sa Zapada, koje svi mi danas nosimo,slepljeno uz telo, ili, kako se kaže, kalup zatelo. I to dolazi sa Zapada i proizilazi upra-vo iz vrste seksualnosti shvaćene na Zapa-du. U pitanju je želja da se pokaže telo, paje zato i odeća muškaraca tesna i pripijenauz telo.

Naèin odevanja i kapitalizam

Međutim, problem se ne završava naovom mestu. Materijalističko i profanoshvatanje Zapada, čiji vidici ne prelaze do-men čulnog - jelo, san, bes i strasti - stvo-rilo je i njemu adekvatan ekonomski pore-dak uz čiju pomoć primorava čitav svet isve što je u njemu - prirodu, životinje i čo-veka, na što veću potrošnju, kapitalizam,ekonomski sistem ispražnjenih duhovnihvrednosti. Ovaj poredak koji se temelji na„umnožavanju“ i težnji ka uvećanju, poputmašine za isisavanje sveta, koristi sve snagei mogućnosti, kao i sve prirodne i ljudskepotencijale da što više razvije tržišnu pri-vredu, pa je tako i „seks“, kao prirodnaenergija u čoveku, stavljen u službu ovogproždrljivog poretkakoji teži izobilju. Sadaje jasnije sve onošto je rečeno ra-nije. Sada je ja-sno kako su seks ipolne razlike između žena i mu-

škaraca, koji u kulturama sa duhovnimvrednostima predstavljaju znamenja Božijedobrote i mudrosti3, postali mamac za kup-ce i uzrok blagostanja dućana kapitalističkeekonomije. Ono što je u duhovnoj kuluturiislama poznato kao izvor mira i spokojstva(...da se uz njih smirite...), u rukama profa-nih ljudi postaje sredstvo za što jače potpa-ljivanje vatre prohteva.

U društvu koje je osuđeno na takav eko-nomski poredak, žena je samo sredstvo ko-je mora da bude i potrošač i roba. Zapadnaekonomija, lišena duhovnosti, ne priznajeništa osim ove dve reči. Žena koja je tekmaterija i telo, treba da bude i potrošač ipredmet potrošnje, i ovo „treba“ je ono što

određuje izgled njeneodeće. Žena je najpo-

tlačenija žrtvazapadnjačkog

kapitalizma i,i s t o v r e m e n o ,

n a j e f i k a s n i j eoružje u rukamatog istog kapitali-

zma.Č o v e k o v i

zahtevi ne po-znaju granice, i

zbog toga, njegovotraganje nema kraja.

To je istina kojusu prihvatili ka-ko ideolozi ma-

terijalizma tako ivernici. Ekonomi-ja Zapada, kojastalno zahteva vi-

še, u toj potro-šačkoj trci sta-vila je pod


renesanse i kasnije, slikar spušta Mariju saneba na zemlju, a model za njen lik tra-ži u lepim ženama koje srećena ulici ili bazaru. Na licuovosvetske Marije višenema onog izraza sti-dljivosti svetice, ikada se pogleda,pre nego što će gapodsetiti na svoje duhov-ne vrednosti, ono će pogledposmatrača privući svojom lepotom.Čak i vrednost same Marije u dobakada je vrednost čoveka u njego-vom telu, zavisila je od njene spolj-ne lepote.

Ovaj čovek je morao, u što većojmeri, da zadovoljava svoje prirodne itelesne instinkte, a zašto i ne bi? Šta biga u tome sprečavalo? U ime čega bi se-be ograničavao u svojim telesnim zado-voljstvima? Šta to uistinu postoji u nje-govom životu i društvu veće od prirode ičula, i kojoj drugoj istini bi trebalo da te-ži? U principu, čovek je slobodan, i kadaga društveni život ne bi sputavao u njego-voj slobodi, tada ne bi postojala nikakvasila na svetu da tu slobodu ograniči i odredijoj obim i granice. Čovek nije ništa više od„tela“, a to „telo“ je jedan od najvažnijih iz-vora njegovih zadovoljstava. Zato on mora,u vremenskom periodu koji je ograničennjegovom smrću, da uživa u svim tim zado-voljstvima od kojih je jedno opisano kao„pustinja i leto i sveža voda i stalna žeđ“.

Radi se o tome da telesni instinkti u ova-kvom društvu prizivaju, a žena je roba čijavrednost zavisi od zadovoljstva koje pruža.Žena više nije ono biće koje u sebi nosi Bo-žanski polog, i koje može da se uzdigne dovisina svog Tvorca; ona je samo „telo“, pa

je i njena vred-nost onoli-ka ko-

l i -ko vredi

njeno telo.Šta njoj zapravo,

preostaje, ako u ova-kvoj civilizaciji i ova-

kvom društvu ne izložisvoje telo? U čemu je njena

druga vrednost, ako ne bude viđena?Čitav njen život i postojanje sasto-je se u tome da je vide i da očimakupca izvrše procenu. Ako je De-

kart pre četiri stotine godina rekao„Mislim, dakle postojim“ onda žena usavremenom zapadnom društvu, kao idrugim savremenim društvima koja supod njegovim uticajem, svakako trebada kaže: „Vide me, dakle postojim!!“Žena je „telo“, a muškarac spram nje sesav pretvorio u „oko“. Žena je roba ko-ju muškarac svojim očima, neprestano,kao na nekoj vagi, odmerava i određujejoj cenu.

Kakvo može da bude njegovo odelo utakvoj kulturi, u kojoj je čovek ispražnjen ibeznačajan, lišen duhovnih vrednosti i taj-ne pohranjene u suštini njegovog bića, kojeje svedeno na telo i čula, ruke i oči? Ispo-stavlja se da odelo nije sredstvo za pokriva-nje, već za ulepšavanje tela. U uslovimakada ličnost žene zavisi od izgleda njenogtela, njena odeća mora biti uska, poput tan-ke opne prevučene preko kože, tako da nesakrije njene telesne kvalitete, ali i kratkakako bi pokrila što manji deo tela! Odećanije stan za njeno telo kao njegova „drugakoža“. Ona oblači odeću da bi neke delovetela „istakla“, a neke „uramila“! Psihologi-



Slikarstvo, muzika, film, pozorište, časo-pisi, knjige, fotografije i posteri, uvlače že-nu na „tržište“, ali to nije kraj priče o indu-striji zasnovanoj na seksu. Dve druge velikeekonomske grane za pljačkanje bacile suoko na žene. To su proizvođači sredstava zaulepšavanje i modni kreatori. Šta bi se do-godilo sa njihovim vlasnicima ako bi jed-nog dana duhovna kultura zauzela mestomaterijalističke civilizacije, a žena kao lič-nost više ne bi zavisila od svog izgleda i te-la? Time se opet vraćamo na pitanje odeće.Žena na Zapadu i pod uticajem Zapada, nesamo što mora da nosi odeću koja pokazujei ističe njeno telo, već pod uticajem modemora neprestano da menja svoju odeću, ka-ko bi tržište modnih kreatora, prodavacatkanina, tekstilne industrije i krojača bilo ustalnom pokretu, jer, šta bi okretalo točakove industrije da odeća nije sredstvo za sa-moprikazivanje? Tragičnije je to što ženanije samo sredstvo za potrošnju i potro-šač, već i sredstvo za što veću po-trošnju svega ostalog. Da bi segume za traktore prodavale štobolje, potrebno je da pored njegastoji slika polunage žene, sve pro-davačice u velikim robnim kućamatreba da budu mlade žene, pa čaki u propagandnoj izbornoj kam-panji za zakonodavanu skupšti-nu, seks i žena služe kao sredstvoza promociju kandidata.

Istorijsko zaleðe i nauèni i filozofski pravci

Osim lakomosti i pohlepe kapi-talista, koji su bili glavni uzročnicipretvaranja žene u robu, i drugifaktori su uticali na rasplamsava-nje tržišta seksa i nagosti, a to su

istorijsko zaleđe i naučne i filozofske teori-je. Možda je odnos crkve prema braku zakoju on nije bio duhovna institucija i koje susveci i sveštenici trebali da se klone, izazvaoovakvu reakciju koja se inače ne bi pojavilau savremenoj civilizaciji. Možda do ovakvereakcije u zapadnoj civilizaciji ne bi ni došloda crkva nije smatrala instituciju braka pro-tivnu duhovnosti, a sveštenstvo i sveci, zanešto čega se treba kloniti. Mora se prihvati-ti da se svako rasipanje izaziva preteriva-njem. Da u ime vere, sveci poput svetog Je-ronima (ili Žeroma) nisu propagirali: „Seki-rom nevinosti sasecite stablo braka4“, danasna Zapadu u ime bezvernosti „ne bi sekirombrakolomstva udarali po stablu braka“.

Dodatna pomoć stigla je iz područja psi-hologije od kojih je najupečatljivija bila froj-dizam. Nije slučajno što se uz ovako živo tr-žište odeće, sredstava za ulepšavanje i doteri-vanje, pod plaštom nauke, pojavio pravac ko-

ji je seksualne instinkte uzeo za osnovi suštinu čovekove ličnost, izvorsvih njegovih unutrašnjih vero-vanja i očekivanja od sveta. Ka-

ko svi problemi nastaju usledpotiskivanja seksualnih prohte-

va, pronađen je razlog da se is-pred tog „neukrotivog konja“

uklone sve prepreke i zabrane, ka-ko bi se čovek, možda, oslobodio

seksualnih kompleksa, i pronašaosvoj mir. „Seks“ je tako našao sebi za-

štitu i pokriće u nauci i psihologiji.Uz ovu psihologiju idu i filo-

zofije koje ovoj bestidnosti irazuzdanosti

daju afir-mativnip e č a t .U egzi-

svoje čovekovu težnju da neprestano želiviše, zauzdala ga i kao po kakvom konju ši-ba po njegovim seksualnim instiktima, stal-no povećavajući brzinu te životinje, koja jepo svojoj prirodi ćudljiva i neposlušna.

Nemar ljudi spram njihovog duhovnogidentiteta doveo je do katastrofe, a celokupnobiće žene svedeno na njeno telo, pa su lakomeoči sladokusaca od žene stvorili plen, oda-bravši je kao mamac za kupce, čime je ona po-stala žrtva za „mlaćenje“ novca. Tako je lju-bav, ta duhovna nežnost, koja je bila ispunje-na tajnama, prepustila svoje mesto „seksu“,koji se zatim stavio u službu ekonomije, pro-izveo na stotine privrednih grana i pokrenuobrojna tržista. Na već uobičajen način, i pro-paganda je otvorila put ovom naletu seksa.Umetnost se u toj meri uprljala seksom, da suu toj „gladnoj godini“ svi ljubavnici zaboravi-li na ljubav i to da je umetnost nekada bilaprozor otvoren kasvetu istine i duha.

Umetnost, ko-ja je bila tumačsveta „smisla“ sa-da je postalaogledalo sveta„slike“, u kojemje film, koji je do-bio ime sedmeumetnosti, postaoogledalo svih tri-vijalnih aspekata,a kapitalisti Zapa-da su film tako povezali sa seksom, da se či-nilo da je najnormalnija namena objektivafilmskih kamera da ne snimaju ništa osimovih scena. Televizija, a nešto kasnije i po-zorište, svake večeri je svakoj kući pokloni-la po film, a ishod svega bio je taj da je ovajdžin potpuno pobesneo i podivljao, pa je

predstava postala sama golotinja, a scene te-lesnog sjedinjavanja su u gledalištima posta-le obična stvar.

One koji sve razlike između Istoka i Zapa-da vide kroz industrijsku razvijenost Zapadai zaostalost Istoka, treba upitati kakva vezapostoji između nauke i industrijske razvije-nosti i golotinje? U ovom trenutku, nagost irazgolićenost su na Zapadu zauzeli mesto le-pote, a seks mesto ljubavi, dok su trivijalnosti telesno izazivanje preuzeli ime umetnosti.Šteta je što se u ovoj civilizaciji i kulturi, ko-ja sve druge kulture i civilizacije posmatra savisine, na ženu gleda kao na životinju čije te-lo treba iskoristiti bez ikakvih obzira i grani-ca. Ova „životinja“ čije se uzde nalaze u ru-kama požudnih pomodara, i sama u rukamadrži uzde muškaraca, a te uzde su pogledi ko-ji ih tako nepromišljene teraju da kao robovijure za ženama. Pa, ako život žene zavisi od

toga da joj upuću-ju poglede, i mu-škarac živi da bigledao ženu, a od„pogleda“ do„greha“ je kratakput, rastojanje iz-među to dvojekraće je čak i odrazlike izmeđuove dve reči, jerveć „pogled“ (ne-gah) zapravo je„greh“ (gonah).

Prema tome, najmanje trećinu časopisa na te-zgama prodavaca novina na Zapadu čine„novine za oči“, pa su tiraž i prihod od ovihčasopisa znatno veći u odnosu na sve ostalepublikacije. Stvar je otišla dotle da proizvod-nja ove vrste časopisa ima značajan udeo uekonomiji zapadnih zemalja.

U ovom trenutku, nagost i razgoli-ćenost su na Zapadu zauzeli mesto le-pote, a seks mesto ljubavi, dok su trivi-jalnost i telesno izazivanje preuzeli imeumetnosti....

Tragičnije je to što žena nije samosredstvo za potrošnju i potrošač, već isredstvo za što veću potrošnju svega os-talog.


Sa Jašarom Redžepagićem, potpredsednikomANUK (Akademija nauka i umetnosti Koso-va) i autorom knjiga „Iranološka istraživanjai najistaknutiji iranolozi na teritoriji prethod-ne Jugoslavije“ i „Persijski jezik i kultura napodručju Jugoslavije“, razgovarali smo opoložaju orijentalističkih proučavanja, derviš-kih redova i uopšte islamske kulture na Kosovu.

Kažite nam, za početak,nešto o sebi?

Rođen sam u Plavu 1929.i ovde učio osnovnu školu,gimnaziju u Beranama iPeći. Studirao sam pedago-šku grupu predmeta na Filo-zofskom fakultetu u Zagre-bu. Diplomirao 1953; dok-torirao (takođe u Zagrebu)1965. godine. Na Filozof-skom fakultetu u Prištini biou zvanju redovnog profesora. Redovni samčlan Akademije nauka i umetnosti Kosova injen potpredsednik.

U toku profesionalne delatnosti bavio samse istorijom pedagogije (opštom i nacional-nom), problemima teorijske i komparativnepedagogije i metodologijom pedagoških i al-banoloških istraživanja. Zanimala su me i ne-ka susedna područja, npr. neki fundamentalniproblemi iz psihologije, književnosti za decu isl., a poodavno i islamsko-persijska kultura. Unovije vreme više sam se bavio iranološkim

istraživanjima na ovom delu Balkana. Privla-čila me poezija i književna kritika.

Autor sam dvadesetak knjiga i više od 360naučnih i stručnih radova. Najznačajnija dela(monografije i studije): Savremene pedagošketeme (1966), Razvoj prosvete i školstva alban-ske narodnosti na teritoriji današnje Jugosla-vije do 1918. (1968), Velika medresa u Skop-

lju 1925-1941. (1968, 1969-70).Studija objavljena i na arap-skom (1977), Pedagogija ra-dne škole (1972), Školstvo iprosveta na Kosovu od krajaXVIII stoleća do 1918. god.(1974), Uvod u metodologi-ju naučnoistraživačkog radaI (1975, na albanskom), Pe-dagoška misao SvetozaraMarkovića (osnove, znače-nje i uticaj, 1979), Pedago-ški pogledi G. V. Hegela(1980), Kriza škole i svetu i

kod nas (1981), Od građanske do marksi-stičke pedagogije (1987), Razvoj i obeležjaturskih škola na teritoriji današnje Jugosla-vije do 1912. godine (1987, na turskom), Eti-ka nastavnika danas (1989), Sami Frashëri ipedagogija nacionalnog preporoda u nas(1996), Pedagoške i psihološke ideje u delimaMuhameda Abdagića i Ćamila Sijarića (1997),Iranološka istraživanja i najistaknutiji irano-lozi na teritoriji prethodne Jugoslavije (2001,knjiga objavljena i na persijskom), Izabrane isavremene pedagoške teme (2001, alb.) itd...

Intervju: Jašar Red�epagiæ

IIIInnnntttteeeelllleeeekkkkttttuuuuaaaallllnnnnaaaa zzzznnnnaaaatttt iiii��eeeellll jjjjaaaa kkkkaaaaoooo ssssmmmmiiiissssaaaaoooo ppppoooossssttttoooojjjjaaaannnnjjjjaaaa

stencijalizmu se pojavljuju pravci koji izme-đu svih naučnih realnosti i svih istina koje seodnose na čoveka, razmišljaju isključivo onjegovoj „slobodi“, i sva pravila i zakone ra-zuma, morala, vere i običaja stavljaju na stra-nu i negiraju ih iz razloga što predstavljajusmetnju slobodi ličnosti a na kraju se nadju uništavnosti i nihilizmu. U okrilju egzistencija-lizma nastaju pravci koji između svih istina irealnosti, koje se odnose na čoveka, brinu is-ključivo o njegovoj slobodi i odbacuju i zane-maruju sva intelektualna, etička, verska i obi-čajna pravila i zakone iz razloga što smetajuličnim slobodama, a završavaju se u ništav-nosti i nihilizmu.

Navodi se poznata misao Dostojevskog:„Sve je dozvoljeno onde gde nema Boga“, ate filozofije čine dozvoljenim sve što čovekpoželi. U laičkoj filozofiji, čovek radi svešto poželi; takav čovek želi i određenu filo-zofiju, a ova filozofija je ona koja odgovaranjegovom ukusu. Filozofija koja u ime „slo-bode“ ostavlja čoveka usred noći bez svetlai pustinje bez kraja. Pustinje u kojoj se da-nju ne može naići na preveliko gradsko zna-nje niti noću na nebu sija zvezda vodilja.Idealan primer ličnosti ovakve filozofijemože se videti u liku junaka Kamijevog de-la „Stranac”. Žan Pol Sartr je predstavljaju-ći ovu filozofsku priču napisao:

„Buđenje i ustajanje, tramvaj, četiri sata ra-da u kancelariji ili fabrici, ručak, tramvaj četi-ri sata rada, večera i spavanje, pa ponedeljak,pa utorak, pa sreda, pa četvrtak, pa petak, pasubota pod istim uslovima i na isti način...

Svet nije ništa drugo do opšti metež i ha-os. Jedna večita ravnoteža rodjena iz haosa.Kad čovek umre više nikakvo sutra ne po-stoji. U svetu koji je inzenada lišen svakogsanjarenja i svake svetlosti čovek se osećakao stranac... ništavan čovek, svoje postoja-

nje potvrdjuje kroz pobunu i revolt...taj svetovakvog čoveka, ‘zauvek oslobodjenog od-govornosti’ sebe vidi kao biće osudjeno nasmrt. Njemu je sve dozvoljeno jer Bog nepostoji a čovek će umreti.“

Ovako Sartr opisuje junaka „Stranca”:„Sutradan po majčinoj smrti kupa se u mo-ru, stupa sa jednom ženom u nezakonitu ve-zu i da bi sebe nasmejao, ide da gleda nekismešan film, a jednog Arapina ubija ‘poduticajem sunca’, a uveče nastavlja, da sepravi, da bude ‘raspoložen a i dalje će bitiveseo’, a istoveremeno želi da broj posma-trača oko njegovih vešala bude što veći i da„mu izadju u susret svojim gnevnim i razbe-snelim povicima5“.

Jasno je od kakvog je značaja pitanjeodeće, čednost i pokrivenosti za čoveka saovakvom filozofijom.

******

1 „A onaj kome Allah ne da svjetlo neće

svjetla ni imati”. Kur’an, XXIV, 40.

2 Humanizam se kasnije do te mere razvio i

proširio da je postao jedan od stubova zapadne

misli. Pojavu humanizma u pravcima literature

ili umetnosti treba smatrati za prvi oblik jednog

novog pogleda na svet.

3 „i jedan od dokaza Njegovih je to što za

vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smi-

rite, i što između vas uspostavlja ljubav i sami-

lost” Kur’an, XXX: 21.

4 Brak i etika, B.Rasel, str. 30, prema navo-

du iz Seksualna etika u islamu i na Zapadu, M.

Motahari.

5 Čitat iz članka „Tumačenje Stranca“ Žan

Pol Sartra, iz predgovora Stranca Abera Kamia,

prevod Djalal Ahmad Ali Asghar Hebrezade.

prevela Milena Rojai

danas deluje na desetine tekija sa’dijskogreda, kao i nekoliko tekija drugih tarikata.

To pokazuje da su derviški redovi su jošuvek aktivni i da nisu iščezli bez obzira nazabrane tokom istorije. Koja mesta, odnos-no centre možete izdvojiti u tom pogledu?

Osim Đakovice, u kojoj nalazimo tekijei članove mnogih derviških redova (kadiri-je, sa’dije, bektkašije, šahzelije i druge), iz-dvajaju se i ostali centri dervištva, kao Pri-zren, Skoplje, Mitrovica, Tetovo, Sarajevo,Mostar, Travnik i drugi. Ovo ne znači da suu najnovijem periodu i u tim sredinama ra-vnomerno zastupljeni i uticajni razni der-viški redovi i tekije. Tako npr. istraživanjapokazuju da je tekija i uopšte derviša naj-manje na teritoriji Drenice, a najviše, kadje reč o seoskim sredinama, u selima Hasa.

I ta problematika zaslužuje posebno razma-tranje.

Kakvu ulogu ti redovi igraju u društve-nom životu, i postoje li u tom pogledu nekespecifičnosti koje su vezane za svaki redponaosob?

Nesumnjiva je zasluga derviša, a poseb-no pojedinih redova, za razne oblastiduhovnog života. Dokazali smo da suzaslužni za islamsku teologiju i njene fun-damentalne discipline, za domen kulture ipismenosti, za filozofsku misao, sociologijui etiku, za psihologiju, osobito psihologijuodnosa članova reda, za razvoj orijentalnihi nacionalnih književnosti, za negovanjemuzike, plesa i drugih vidova umetnosti, zaoblast obrazovanja, za persijski jezik i kultu-ru, za razvitak albanskog i bosanskog jezika


Učestvovao sam na brojnim naučnim istručnim skupovima i na nekoliko međunar-odnih naučnih konferencija (u Pragu,Moskvi, Sarajevu, Novom Sadu, u dva na-vrata u Teheranu i dr.) Neki moji radoviobjavljeni su na albanskom, arapskom,francuskom, mađarskom, makedonskom,persijskom, slovenačkom i turskom jeziku.

Autor sam četiri knjige pjesama: Rukana ruci (1985), Rukosani (1991), Svitanice(1994), i Boje u kapima kiše (1997). PetaSanjari zelenih straža pripremljena je zaštampu (poezija namenjena deci).

Živim u Prištini.

Kada ste se po prvi put susreli sa persij-skom, odnosno istočnjačkom kulturom;koje je to delo, zapravo autor?

Od ranije sam se interesovao za persijskui šire istočnu kulturu, posebice na ovimprostorima. Prva dela koja sam kao gimnaz-ijalac, a više kao student u Sveučilišnoj bib-lioteci u Zagrebu čitao, pre svega iz redapersijskih klasika (npr. od Hajjama, Sadija),kao i fragmente iz islamsko-persijske filo-zofije, podsticala su u meni sve dubljeintelektualno interesovanje. Kasnije sam jošintenzivnije čitao mnoge radove iz oveoblasti. Takve knjige su naročito u toku zad-njih četrdesetak godina u nas štampane uprevodu ili, pojedine, uporedo u originalu iprevodu. Ovih je najviše objavljeno uSarajevu.

Drugi izvor podsticaja je govorna baštinau našem muslimanskom svetu, a delom inemuslimanskom, naročito u krajevima kojisu do kasno (1912) bili pod osmanskomvlašću. Jezik i govor (posebice bosanski,albanski i turski) sadrže mnoge reči i izrazekoji potiču iz persijskog jezika. U mojim

delima navedeni su brojni primeri toga uti-caja, npr. u bošnjačkim i albanskim govor-nim zonama.

Vi ste pisali o derviškim redovima naprostoru Kosova, odnosno širem područjuBalkana. Šta se može reći o derviškimredovima danas na ovim prostorima?

Već nekoliko godina istražujem (empi-rijski, teorijski, razvojno-istorijski i sastanovišta savremenosti) problem derviša itekija na Kosovu, u Sandžaku i drugim su-sednim religijama Balkana. S tim u vezi jei nastanak i razvoj derviških tarikata, kojihje na ovim prostorima bilo najviše na Ko-sovu, u Bosni i Hercegovini, Makedoniji iAlbaniji, a bilo je tih redova i njihovih tek-ija do Drugog svetskog rata i u Sandžaku inekim delovima Crne Gore, a na tlu užeSrbije i Vojvodine do sredine XIX stoleća,naročito u Beogradu, Užicu, Nišu, Vranju iLeskovcu.

Danas se na osnovu terensko-anali-tičkog, dakle konkretnog proučavanja der-viša na ovim prostorima, može konstato-vati da je tih redova i njihovih ustanova(tekija, turbeta) najviše na Kosovu, zatimu Albaniji, u nekim delovima Makedonije,i da već postoje derviški centri u pojedi-nim krajevima Bosne i Hercegovine. Doksu derviški redovi i tekije u nekim regija-ma, pre svega u Albaniji, ali i u Bosni iHercegovini, bili donedavno svim merama,pa i zakonskim odredbama strogo zabra-njeni, i tek u novije vreme i u tim kraje-vima počeli da deluju, dotle je na Kosovudelatnost redova derviša i njihovih ogra-naka i pojedinih tekija, i pored pokušajanjihovog uklanjanja, bila permanentna i urazmahu. Samo u jednom gradu, Đakovici,


filozofski karakter, a pojedinci su inaglašavali razlike između arapskih sufija,koji su se uglavnom verno držali islama, ipersijskih, čiji je sufizam bio slobodoumni-ji. Da je ovde dominirao uticaj persijskogsufizma potkrepljuje literatura kojom su seslužili u razvijenjim tekijama u prošlosti,naročito u bektaijskoj, halvetijskoj idrugim. Nije slučajno što je i na Kosovu i umnogim delovima Bosne bio veoma cenjenDželaludin Rumi, kod kojeg je mističkamisao dostigla vrhunac. Rumijeva Mesne-vija je čitana, prepisivana i komentarisana,a i kod nas postala veoma popularna. U tojknjizi zapravo je sadržana svojevrsna encik-lopedija sufizma. Osnovane su i prve škole,kružoci i katedre za izučavanje i predavanjeRumijeve Mesnevije.

U našim krajevima dva su bitna izvoranastanka i razvoja derviša i širenja sufizma,odnosno persijskog i šire islamskog misti-cizma. Prvi je onaj izvorni sufizam koji sevrlo rano (u 8. i 9. stoleću) pojavio u kul-turnim središtima Iraka i Persije, da bi sekasnije (od 11. stoleća) razvio u narodnipokret i religiju masa. Vremenom, sufizamse razgranao na niz njegovih mističkihredova (tarikata). Opšte je poznato da jekolevka ne malog broja derviških redovaHorasan. Takođe, niz novih tarikata razvićese na tlu Anadolije. Tokom stoleća prenosi-la su se ista takva iskustva i kod nas. Bilo bipogrešno misliti da su mistička misao izAnadolije i njeni tarikati bili isključivipobornici tzv. osmanskog sufizma. Naprimeru odnosa šiija i sunita to se najboljemože ilustrovati. Čak u istoj zemlji ilinjenoj oblasti, u zavisnosti od odnosa premaodređenim derviškim redovima, uočljive suveće ili manje razlike. U Anadoliji npr.Turci su u većini opredeljeni za šiizam, ili

ga više simpatišu, dok su Kurdi, u toj istojturskoj oblasti, suniti. Da navedem i primerda je u prošlim stolećima na Kosovu, umnogim mestima preovladavao bektašizam,dok su nakšibendije imale više pobornika uBosni i Hercegovini. U mojoj rukopisnojstudiji ta su pitanja detaljnije rasvetljena, tebi možda bilo od šireg naučnog interesa danjena sadržina i rezultati budu dostupniširoj javnosti i, po uzoru na «Iranološkaistraživanja», delo objavljeno na oba jezika.

U čemu se sastoji rad derviških redova,da li je cilj njihovog okupljanja samo ritu-al zvani zikr?

Delimično je dat odgovor na ovo pitanje.Dodao bih da ni one manje razvijene tekije,koje poznajem, svoju deltanost ne svode najednu vrstu rituala, pa bio to i zikr. U neki-ma se npr. usred iznenadnog preseljenjašejha ili iz nekog drugog razloga, mestozikra organizuju drugi obredi. Derviši poš-tuju norme svoje tekije i reda kome pri-padaju i u najvećem procentu paze namoralni ugled. Mnogi od njihovih šejhova iživotno su opredeljeni za etički humanizam,istinu i pravdu. Šejh Muhamed iz Užica, tajučitelj siromašnih, 1750. godine pogubljenje u Belotićima (kod Rožaja). Bio je poznatkao pobožan, učen i slobodouman čovek,koji je kao ugledna ličnost u svojim poslani-cama osuđivao mesne činovnike i janičare isve nepravde i nasilje koje se vršilo utadašnjoj turskoj državi.

Derviši i njihovi redovi potiču iz različi-tih društvenih sredina, u slobodno vremebave se raznim profesijama kao i drugigrađani i uvek pružaju malom čoveku unevolji «sve ono što nije nalazio u ortodok-snom islamu». Taj skromni, povučeni,


i književnosti i nastanak bejtadžijske litera-ture. U mom delu (u rukopisu) takođe jeobjašnjeno da dervišima, njihovim redovimane pripada neznatna niti efermna uloga udruštvenom životu. I u najtežim trenucima,naročito u ratnim vihorima i istorijskimprekretnicama, tekije su bile na strani obe-spravljenih, zapostavljenih i onih koji su odstrane vladajućih režima bili izloženi progo-nima i šikaniranju. Naročito su bektašije imelanije podržavale i pomagale nacionalnepokrete i prosperitet (verski, kulturni,društveni) sredine u kojoj su delovale.Zaslužni su i za razvoj i formiranje gradskihnaselja i podizanje higijensko-socijalnih,verskih, kulturnih i drugih objekata. Uprošlosti je skoro svaka tekija, pored drugihobjekata, imala imaret ili musafirhanu zaprenoćišta i ishranu ne samo derviša već igostiju i putnika-namernika. PutopisacEvlija Čelebi opisuje dobro uređene imareteu Skoplju, Novom Pazaru, Užicu, Beogradui drugim mestima. Pri tome, šejhovi i drugoosoblje tekije i imareta bili su gostoljubivi ihumani prema namerniku, pa bio bogat ilisiromah, ni ne pitajući ga za ime i verois-povest. Nažalost, danas su te ustanove – mu-safirhane i imareti gotovo sasvim nestale, alisu se zadržali stari, dobri običaji da tekijesaputnika i gosta i dalje dočekuju ljubazno iprijateljski.

Kako se na njih gleda, kako gleda zva-nična politika, a kako zvanična Islamskazajednica?

Današnje gledanje zvanične politike naderviše, derviške redove i njihove tekije ucelini je nešto tolerantnije i snošljivije, upoređenju sa prethodnim periodom kada seraznim merama – i propisima, i pretnjom i

zabranom, i potcenjivačkim odnosom nas-tojalo onemogućiti njihovo funkcionisanjepa i opstanak. Nekoliko decenija unazad,negde oko 1925. godine, kada su u Turskojdoneti propisi o zabrani rada derviša, a to seponovilo nakon 1945. i na prostorimaondašnje Jugoslavije, derviški pokret jeograničavan, njegova uloga slabila, te je sveviše poprimao oznake hermetičnosti i dejst-va skromnijih razmera, ali je u novijemperiodu u nekim od tih sredina, kao što jebosanska, donekle intenziviran rad derviša.

Pitanje odnosa Islamske zajednice idervištva prirodno pretpostavlja da razluči-mo dva momenta – istorijski, kada jeuglavnom do početka XX stoleća bilo višesaglasja i međuosbnog uvažavanja, dok su unovijem razdoblju, naročito nakon 1945. tiodnosi uglavnom išli na štetu rada i ugledaderviša. Ovo nikako ne znači da su za ele-mente podozrivosti, pa i netrpeljivostiprema tekiji, šejhu i dervišima krivi jedinopredstavnici pojedinih islamskih zajdnica.Bilo je ishitrenih poteza i podsticaja odva-janja i iz reda pojedinih šejhova, pa bi nanjihovom međusobnom usklađivanju imogućoj saradnji valjalo ozbiljnije poraditi.

Šta možete reći o sufizmu na prostoruKosova, da li je po sadržaju primio veći uti-caj persijskog ili osmanskog sufizma?

Na teritoriji Kosova sufije su u svojimustanovama (zaviji i tekiji, hanikasa nijebilo) provodili vreme obavljajući obrede,vodili razgovore i bili usredsređeni naduhovni život. Ovde se sufizam razviopreko halvetija, bektašija, rifaija, melamija idrugih tarikata. Mnogi ovdašnji obrazo-vaniji šejhovi su rano uvideli da je upravokod Persijanaca sufijski pravac porpimio


gubitak za nauku uopšte, posebno na ovomdelu Balkana, što sem pomenutih odseka, iFakulteta za islamske znanosti u Prištini, nepostoji i poseban odsek za persijski jezik iknjiževnost ili bar da se taj jezik uči kaoposeban predmet pri postojećim odsecima.

Šta možete reći o položaju bošnjačkekulture na Kosovu; kakva je uloga bošn-jačkih odgojno-obrazovnih institucija?

O položaju Bošnjaka i bošnjačke kulturena Kosovu i u Sandžaku, pa i o ulozi vaspit-no-obrazovnih institucija za učenike i stu-dente ovog etničkog kolektiviteta, podneosam naučno saopštenje na međunarodnojnaučnoj konferenciji u Sarajevu, održanojmaja 1997. godine. Prilog je objavljen ureviji „Selam“ (Prizren, br. 10, 1997, na str.1-5). Teškoće su ne male u pogledu organi-zovanja nastave na svim nivoima na bosan-skom jeziku, a razlozi su jer se približno50% Bošnjaka u godinama rata (1998-99) inakon rata iselio. Ima i teškoća drugeprirode (nedostatak odgovarajućeg nas-tavnog kadra, prostorni uslovi, u pojedinimodeljenjima mali broj učenika, još manjestudenata i sl). Mora se istaći da je pokad-kad prisutno i nedovoljno razumevanjezvaničnih organa za ovu nastavu i obrazo-vanje dece na njihovom maternjem jeziku.

Postoje li časopisi i uopšte literatura nabošnjačkom jeziku koja se bavi musliman-skom kulturom i posebno kulturom i du-hovnim nasleđem Bošnjaka na tom delu?

Malo je literature na bosanskom jeziku,jer dela koja se štampaju u Bosni iHercegovini još uvek nisu (izuzev neštoudžbeničke literature) dostupna bošnjačkom

detetu i odraslim čitaocima koji žive naKosovu. Odranije, od periodike u Prizrenuizlazi revija za kulturu, veru i nauku «Selam»(revija izlazi od februara 1885), a od nedavnau Prištini, takođe, revija pod naslovom«Alim». Obe revije su već do sada opravdalesvoje postojanje i nasušna su duhovna potre-ba ovdašnjem muslimanskom stanovništvu.

Kako vidite u perspektivi položaj islam-ske, odnosno bošnjačke kulture na ovomdelu Balkana?

U vezi s položajem islamske i posebnobošnjačke kulture na ovom delu Balkananeophodna su ozbiljna, multidimenzionalna,pre svega, istorijska, etnološko-sociološka,kulturološka, komparativna i druga istraži-vanja, koja bi dala pravu sliku stanja, a imoguća i najcelishodnija ishodišta. Dubokoverujem da bi to doprinelo sadržajnom obo-gaćivanju i progresivnom razvoju te kulture,koja ne bi bila na štetu drugih naroda kojitakođe žive na ovim prostorima.

Nur želi da napišete još knjiga. Na kra-ju, i pitanje, koje su Vaše druge motivacijenaučne prirode, i eventualno, poetske ins-piracije?

Zahvaljujem se redakciji Nura na pros-toru i na tim plemenitim željama. Zaintelektualnog radnika su čitanje i pisanje,ona intelektualna znatiželja i, koliko god jemoguće, organizovan istraživački rad –najveći sadržaj i neuporediva vrednosnakategorija s kojom, uz druge ciljeve i težnje,vezujemo i smisao postojanja.

razgovoraoAleksandar Dragović


pobožni čovek, taj «siromah», odnosno pri-padnik derviškog reda, nizom svojih osobi-na i svojim delovanjem predstavlja svo-jevrstan socijalno-kulturni, istorijski i reli-giozno-mistički fenomen.

U «Pend-nami» koja je zapravo apologi-ja dervištva, sufijski pesnik Feridudin Atarje zabeležio čak ove stihove:

Ako imaš pameti i znanja derviš budi i s njime se druži.U zavisnosti od nivoa obrazovanja

šejhova (najbolje bi rešenje bilo da imajufakultetsko obrazovanje, kao što to predlažeZIDRA, odnosno Zajednica islamskihderviških redova Alije, osnovana 1974. uPrizrenu), u tekiji se, osim verskih i drugihobreda, vode slobodni razgovori, razmenjujuiskustva, ponegde čitaju i komentarišu pojed-ina dela i stalno razmišlja o pomoći ljudima unevolji i nemaštini. Nije nepoznato da su sederviši u raznim periodima isticali i kaopropovednici socijalnih reformi i verske to-lerancije između muslimana i hrišćana.Ukratko, njihovu delatnost ne bismo smeliograničavati na zikr, koji se po svojoj organi-zovanosti i sadržini na Kosovu i danasnajviše neguje pri prizrenskoj rifaijskoj tekiji,ali i u tekijama drugih redova. Ovim nikakone gubimo iz vida i poteškoće i složenosti udelovanju derviša i njihovih tekija.

Kako je danas baviti se naučnim radomu Prištini?

U uslovima niza kriznih situacija (kul-turnih, moralnih, političkih i posebnoekonomskih) nije lako ni jednostavno bavitise naučnim radom u bilo kojem gradu, a ni usamoj Prištini. Rezultati bilo koje naučneustanove i ma kojeg naučnog poslenika bili bievidentniji ako npr. ne bi bilo ni saobraćajnih

ni drugih ograda među našim kulturnim inaučnim centrima uopšte. I u tim uslovima,ipak, strpljivim naučnim radom, zavisno odtoga koliko smo zaokupljeni problemom i ukojoj je meri tematika kojom se želimo bavi-ti neistražena i pristupačna za istraživanje,mogu se postići određeni rezultati. U tokuradnog veka više puta sam proučavaopodručje i teme koje su značajne za kosovskui susedne sredine, ali sam se uporedo i sveviše bavio i složenijim teorijskim istraživanji-ma iz pedagogije, kao i nekim fenomenima izdrugih društveno-istorijskih nauka.

Problemi koji su neistraženi ili premaloproučavani, a i teorijski i praktično veomaznačajni, više motivišu na rad i imaju golemteorijski i istorijski značaj, a oni iz domenaobrazovanja i vaspitanja i dalekosežnepedagoške i druge konsekvence.

U kakvom se stanju danas nalazi ira-nološka i uopšte orijentalna proučavanjana prostoru Kosova; koje institucije sebave orijentalnom kulturom i u čemu sesastoji njihov rad?

Za iranološka i šire orijentalna prouča-vanja na Kosovu značajno je to što danas uPrištini postoje odseci za orijentalistiku i zaturkologiju pri Filološkom fakultetu uPrištini. Profesori i nekoliko diplomiranihorijentalista (arabista i turkologa) sve višese bave naučnim i prevodilačkim radom. UPrištini, Prizrenu, Đakovici, Orahovcu, Pećii drugim mestima sačuvan je priličan brojstarih knjiga i rukopisa, među ovima i rado-va na persijskom jeziku. Neki rezultati ira-noloških saznanja i nastojanja i na Kosovuveć su sadržani u mojoj knjizi o iranološkimistraživanjima na teritoriji prethodneJugoslavije. Šteta je, zapravo, neocenjiv


gestu prezrenog poraza. Eto šta je Arapin po-stao. Od ovlašno ocrtanog stereotipa nomadakoji jaše kamilu do prihvaćene karikature kojapredstvlja otelovljenje nekompentencije i la-kog poraza: Arapinu je dat taj samospektar.

No, posle rata 1973. lik Arapina dobija vi-še preteće značenje. Karikature na kojima jearapski šeik stajao iza naftne pumpe mogle suse sresti na svakom koraku. Ti Arapi su, me-đutim, bili jasno „semitski“: njihovi oštro za-krivljeni nosevi, zao brkati pogled na njihovimlicima, jasno su podsećali (velikim delomnesemitsko stanovništvo) da su „Semiti“ uosnovi svih „naših“ nevolja, u tom slučajupre svega – nedostatka naf-te. Prenošenje popularneanti-semitske predrasude sajevre j skena arapskumetu oba-vljeno je glatko,jer je figura bilau suštini ista.

Tako Ara-pin možda izauzima do-voljno mestada bi mu seposvetila pa-žnja, ali kaon e g a t i v n av r e d n o s t .Shvataju gakao razbijača eg-zistencije Izraela iZapada, ili, na druginačin, ali u istom duhu,kao ogromnu prepreku stva-ranju Izraela 1948. Ako taj Arapinima ikakvu istoriju, to je istorija koju mu je da-la (ili oduzela, razlika je neznatna) orientali-

stička, a kasnije cionistička tradicija. Lamartini rani cionisti shvatali su Palestinu kao praznupustinju koja čeka da počne da cveta; njeni sta-novnici morali su biti nestalni nomadi koji neposeduju nikakvo stvarno pravo na zemlju, pazato ni kulturološku ili nacionalnu realnost. Za-to se Arapin od sada shvata kao senka koja ustopu prati Jevrejina. U tu senku se može – po-što su Arapi i Jevreji orijentalni Semiti – sme-stiti svako tradicionalno, latentno nepoverenjekoje zapadnjak oseća prema orijentalcu. Jer,

Jevrejin iz prenacisitčke Evrope se razra-čvao: sada imamo jevrejskog heroja, kon-struisanog od rekonstruisanog kulta avantu-

rističko-pionirskog orijen-taliste (Barton, Lejn Re-

nan) i njegovu puzavu, mi-s ter ioznopreplašenu

senku, Arapi-na orijentalca.Izolovan od

svega, izuzevprošlosti koju

za njega kre-ira orijenta-listička po-l e m i k a ,Arapin jevezan zasudbinu ko-ja mu ne da

da mrdne iosuđuje ga na

niz reakcija, perio-dično podsticanih

onim čemu BarbaraTačmen daje teološko ime

„užasno brzi mač Izraela“.Na stranu njegov anticionizam, Arapin je

snabdevač naftom. To je još jedna negativna


Edvard V. Said (Edward W. Said, 1935,Jerusalim) profesor je engleske i komparativeknjiževnosti na Univerzitetu Kolumbija uNjujorku, književni i muzički kritičar, kultur-olog i angažovani borac za prava Pale-stinaca. Veoma plodan autor, Said je objavioveliki broj knjiga.

Najpoznatije Saidovo delo, „Orijentali-zam“, koje je objavljeno 1977. godine preve-deno je i štampano na srpski jezik 2000.godine u izdanju Biblioteke XX vek / Čigojaštampa.

Uz saglasnost izdavača časopis Nur uovom broju objavljuje poslednje delove zad-njeg poglavlje ove antologijske knjige.

Orijentalizam danas

OOOOd Drugog svetskog rata, a još višeposle svakog arapsko-izraelskog ra-ta, arapski musliman sve više posta-

je figura američke pop-kulture. Čak su i aka-demski svet političkih planera i svet biznisapočeli ozbiljno da obraćaju pažnju na Arape.To simbolizuje bitnu promenu u međunarod-noj konfiguraciji sanga. Franacuska i Britanijaviše ne stoje u središtu pozornice svetske poli-tike; izmestila ih je američka imperija.Ogromna mreža interesa danas povezuje svedelove nekada kolonijalnog sveta sa Sjedinje-nim Američkim Državama, baš kao što umno-žavanje užih akademskih specijalnosti deli (aipak povezuje) sve pređašnje filološke disci-pline koje su potekle iz Evrope, poput orijen-talizma. Oblasni specijalista, kako se on sadazove, polaže pravo na regionalnu ekspertizu

koja se stavlja na raspolaganje vladi, ili bizni-su, ili oboma. Masivno, kvazi-materijalno zna-nje, pohranjeno u analima modernog evrop-skog orijentalizma – kakvo je zabeleženo, re-cimo, u dnevniku Žila Mola u devetnaestomveku – razminulo se i pretopilo u nove oblike.Sada kroz kulturu tumara mnoštvo raznolikihhibridnih reprezentacija Orijenta. Japan, Indo-kina, Kina, Pakistan: reprezentacije ovih pod-ručija imale su i imaju širok uticaj i, iz očigled-nih razloga, predmet su rasprave na mnogimmestima. Islam i Arapi, takođe, imaju svoje re-prezentacije i mi ćemo ih ovde razmatrati unjihovoj fragmentaroj – ali ideološki veomakoherentnoj – postojanosti, o kojoj se raspra-vlja daleko ređe, a u koju se, u SjedinjenimAmeričkim Državama, pretopio tradicionalnievropski orijentalizam.

Popularne slike i reprezentacijeu socijalnim naukama

Evo nekoliko primera kako se danas čestoreprezentuje Arapin. Obratimo pažnju sa koli-kom se spremnošću „Arapin“, reklo bi se, pri-lagođava transformacijama i redukcijama – asve imaju tendencioznu osnovu – u koje ga ne-prestano guraju. Kostim za desetogodišnjicusticanja diplome na Prinstonu, godine 1967,planiran je pre Junskog rata. Motiv je – jer, po-grešno bi bilo opisati kostim drugačije do kaosirovo sugestivan – trebalo da bude arapski:odora, povez za glavu, sandale. Neposrednoposle rata, kad je arapski motiv nezgodan, planproslave je promenjen. U kostimima kakvi suprvobitno planirani, generacija je sad trebaloda prođe u procesiji s rukama iznad glave, u


OOOOrrrr iiii jjjjeeeennnnttttaaaallll iiii zzzzaaaammmm ddddaaaannnnaaaassssEdvard Said

primer izveštaj koji je 1967. podneo MoroBerger, profesor sociologije i bliskoistočnihstudija na Prinstonu, po nalogu Odeljenja zazdravlje, obrazovanje i razvoj; u to vreme, onje bio predsednik Asocijacije za proučavanjeSrednjeg istoka (Middle East Studies Associ-ation, MESA), profesionalne asocijacije na-učnika koji se bave svim aspektima Bliskogistoka, „primarno od pojave islama.3 i sa sta-novišta socijalnih nauka i humanističkih di-sciplina“, a osnovane 1967. Nazvao je svojčlanak „Srednjoistočne i severnoafričke studi-je: razvoj i potrebe“ („Middle Eastern andNorth African Studies: Developments andNeeds“) i objavio ga je u drugom broju ME-SA biltena. Pošto je proučio strateški, eko-nomski i politički značaj regiona za Sjedinje-ne Američke Države i prihvatio različite vla-dine projekte i projekte privatnih fondacija zapodršku programima na univerzitetima – Akto obrazovanju za nacionalnu odbranu iz 1958.(inicijativa direktno podstaknuta Sputnji-kom), ustanovljenje veza između Saveta za is-traživanje u socijalnim naukama i srednjoi-stočnih studija, i tako dalje – Berger je došaodo sledećeg zaključka:

„Moderni Srednji istok i Severna Arfikanisu središte velikih kulturoloških dostignuća,niti je verovatno da će to postati u bliskoj bu-dućnosti. Stoga, kad je reč o modernoj kulturi,proučavanje regiona ili njegove književnostinije nagrada sama po sebi.

Naš region nije središte velike političke si-le, niti ima potencijal da to postane... Srednjiistok (manje je to slučaj sa Severnom Afri-kom) ima sve manji značaj za Sjedinjene Dr-žave (pa čak i kao „novinska vest“ ili „neprili-ka“) u poređenju sa Afrikom, LatinskomAmerikom i Dalekim istokom.

Savremeni Srednji istok zato samo u ne-znatnom stepenu ima svojstva za koja bi se

reklo da su važna za privlačenje pažnje nauč-nika. To ne umanjuje validnost i intelektualnuvrednost proučavanja ove oblasti, niti utiče nakvalitet rada koji joj naučnik posvećuje. No, iztoga proizlaze ograničenja koja se tiču moguć-nosti razvoja ove oblasti u pogledu broja onihkoji predaju i koji studiraju, i tih ograničenjatreba da budemo svesni.”4 .

Kao proročanstvo, ovo je, dakako, veomažalosno; a još je žalosnije jer je Berger bio an-gažovan ne samo zbog toga što je stručnjak zamoderni Bliski istok, nego – kako se vidi iz za-ključka ovog izveštaja – i zato što se pretposta-vljalo da je u dobrom položaju da predvidi nje-govu budućnost i buduću politiku. To što jepromašio da primeti da je Srednji istok od ve-likog političkog značaja i potencijalno velikapolitička snaga, nije, čini mi se, slučajna gre-ška u prosuđivanju. Dve glavne Bergerovegreške rezultat su prvog i poslednjeg pasusa,čija genealogija leži u istoriji orijentalizma ka-kvu smo ovde proučavali. Kad govori o odsu-stvu velikih kulturoloških dostignuća i kad iz-vodi zaključke o budućnosti proučavanja –tvrdeći da Srednji istok zbog svojih intrinsič-nih slbosti ne privlači pažnju naučnika – ongotovo doslovno ponavlja kanonsko orijentali-stičko mišljenje da Semiti nikada nisu stvoriliveliku kulturu i da je, kao što je često govorioRenan, semitski svet suviše siromašan da biprivukao univerzalnu pažnju. Štaviše, dajući teantikvarne sudove i ostajući potpuno slep zaono što mu je pred očima – na kraju krajeva,Berger nije pisao pre pedeset godina, nego uvreme kada su Sjedinjene Države već uvozileoko 10 procenata svoje nafte sa Srednjeg isto-ka i kad su strateške i ekonomske investicije utom području bile ogromne – Berger je sebikao orijentalisti obezbeđivao središnju pozici-ju. Jer, on je, u stvari, hteo da kaže da bi bezljudi kao što je on Srednji istok bio zanemaren;


karakteristika, jer najveći broj izveštaja o arap-skoj nafti izjednačava naftni bojkot iz1973–1974. (koji je, u načelu, išao na ruku za-padnim naftnim kompanijama i maloj vladaju-ćoj arapskoj eliti) sa odsustvom bilo kakvemoralne opremljenosti Arapa za posedovanjetako ogromnih naftnih rezervi. Bez uobičaje-nih eufemizama, najčešće je postavljano pita-nje otkud ljudima kao što su Arapi pravo dadrže u šaci razvijeni (slobodni, demokratski,moralni) svet. Ovakva pitanja daju povoda če-stom podsticaju da marinci izvrše invaziju naarapska naftna polja.

Na filmu i televiziji, Arapi se povezuju sarazvratom ili krvožednim nepoštenjem. LikArapina je preterano seksualizovani degene-rik, sposoban – istina je – za promućurnu, pod-muklu intrigu, ali u osnovi sadista, lažov, po-dlac. Trgovac robljem, vodič kamila, menjačnovca, pitoreskna hulja: to su tradicionalnearapske uloge u filmu. Arapski vođe (pljačka-ša, pirata, „domaćih” pobunjenika) često sečuju kako reže na zarobljenog zapadnog hero-ja i plavokosu devojku (oboje pucaju od zdra-vlja), „Moji ljudi će te ubiti, ali – najpre će ma-lo da se zabave“. On sugestivno namiguje dokrazgovara: to je snishodljivost Valentinovogšeika. U filmskom žurnalu ili na novinskim fo-tografijama, Arapi se uvek prikazuju u ogrom-nom broju. Nema individualnosti, nema ličnekarakteristike, niti iskustva.Većina slika prika-zuje masovni gnev i bedu, ili iracionalne (pazato beznadežno ekscentrične) gestove. Izasvih tih slika vreba pretnja džihadom. Posledi-ca: strah da će muslimani (ili Arapi) zavladatisvetom.

Redovno se štampaju knjige i članci o isla-mu i Arapima, koji se ni najmanje ne razliku-ju od otrovnih antiislamskih polemika iz sred-njeg veka i renesanse. Ni o kojoj drugoj etnič-koj ili religijskoj grupi ne može se reći ili na-

pisati šta se god hoće, bez ikakvog osporava-nja i prigovora. Vodič kroz nastavu, kojeg su1975. studenti koledža Kolumbija sastavili po-vodom kursa arapskog jezika, kaže da se sva-ka druga reč ovog jezika odnosi na nasilje i daje arapski duh, kako ga „odslikava“ jezik, ne-popustljivo bombastičan. Nedavni članakEmeta Tirela u časopisu Harpers još je oskud-niji i i još više rasistički; on obrazlaže da suArapi u osnovi ubice i da su nasilje i obmanau arapskim genima.1

Istraživanje pod naslovom Arapi u američ-kim udžbenicima otkriva zapanjujuću dezin-formaciju, ili pre, najneosetljivije reprezenta-cije jedne etničko-religijske grupe. Jedna knji-ga tvrdi da „malo ljudi iz tih (arapskih) oblastičak i zna da postoji bolji način života“, a ondapostavlja razoružavajuće pitanje: „Šta povezu-je ljude na Bliskom istoku?“ Odgovor, dat bezoklevanja, glasi: „Krajnja spona je arapsko ne-prijateljstvo – mržnja – prema Jevrejima i izra-elskoj naciji”. Uporedo s pričom o ljudima,razvija se, u drugoj knjizi, priča o islamu:„Muslimanska religija, zvana islam, počela jeu sedmom veku. Osnovao ju je bogati bizni-smen iz Arabije, po imenu Muhamed. Tvrdioje da je prorok. Našao je sledbenike među dru-gim Arapima. Rekao im je da su izabrani davladaju svetom.“ Ovo bogato znanje praćenoje i sledećim, jednako tačnim: „Kratko vremeposle Muhamedove smrti, njegova učenja za-pisana su u knjizi po imenu Koran. Ona je po-stala svetska islamska knjiga.“2.

Ovim neotesanim idejama pružaju podr-šku, umesto otpor, pripadnici akademskogsveta, čiji je posao da proučavaju arapski Bli-ski istok. (Vredno je pažnje da se prinstonskadogodovština, o kojoj sam govorio napred, od-igrala na univerzitetu koji je ponosan na svojukatedru za proučavanje Bliskog istoka, osno-vanu 1927, najstariju u zemlji.) Uzimimo za


književnost. Možetečitati stranice i strani-ce stručnih tekstova omodernom Bliskomistoku, a da nigde nenaiđete ni na jednu re-ferencu na književ-nost. Regionalnistručnjak, izgleda, da-leko više drži do „či-njenica“, koje knji-ževni tekst možda re-meti. Rezultat ovogznačajnog propusta umedernoj američkojsvesti o arapsko-islamskom Orijentusastoji se u tome da seregion i ljudi u njemupojmovno kastriraju,svedu na „stavove“,„trendove“, statistiku:ukratko, da se dehu-manizuju. Pošto arap-ski pesnik ili romansi-jer – a njih je mnogo –piše o svojim iskustvi-ma, vrednostima, svo-joj ljudskosti (ma ka-ko čudnovata ona bi-la), on remeti različitesheme (slike, klišee,apstrakcije) kojima sereprezentuje Orijent.Književni tekst govorimanje ili više direktnoo živoj realnosti. Nje-gova snaga nije u to-me što je arapski, ilifrancuski, ili engleski;njegova je snaga u

moći i vitalnosti rečikoje, da uvedem me-taforu iz FloberovogIskušenja svetog An-tonija, izbacuju idoleiz naručja orijentali-sta, pa ovi ispuštaju tuveliku paralitičnu de-cu - svoje ideje o Ori-jentu - koja bi htela dase izdaju za Orijent.

Odsustvo književ-nosti i relativno slabpoložaj filologije usavremenim američ-kim proučavanjimaBliskog istoka ilustru-ju jednu novu ekscen-tričnost orijentalizma;pri tom je moja uptre-ba same reči ‘orijen-talizam’ nedovoljna.Jer u načinu na koji seakademski stručnjacidanas bave Bliskimistokom malo šta ličina tradicionalni ori-jentalizam one vrstekoja se završila saDžibom i Masinjo-nom; reprodukuju se,kao što sam rekao, presvega kulturalno ne-prijateljstvo i oseća-nje zasnovano ne toli-ko na filologiji kolikona „ekspertizi“. Ge-nealoški rečeno, mo-derni američki orijen-talizam proizlazi izvojnih škola za učenje


da bez njega u ulozi posrednika i tumača ne bibio ni shvaćen, delimično zato što je ono ma-lo stvari koje treba razumeti prilično čudnova-to, a delom zato što samo orijentalist može dainterpretira Orijent, pošto je sam Orijent pot-puno nesposoban da tumači sam sebe.

Činjenica da Berger, kad je ovo pisao, nijebio pre svega klasični orijentalista, koliko pro-fesionalni sociolog, ne umanjuje veličinu nje-govog duga orijentalizmu i orijentalističkimidejama. Među tim idejama je posebno legiti-mizovana antipatija prema građi – i omalova-žavanje građe – koja čini osnovni temelj njego-vog proučavanja. To je kod Bergera toliko jakoda baca u senku aktuelnosti pred njegovim oči-ma. A što je još impresivnije, pomaže mu dasebi ne postavi pitanje zašto bi, ako Srednji is-tok „nije središte velikog kulturološkog dostig-nuća“, preporučivao bilo kome da svoj život,kao što je on sam to učinio, posveti proučava-nju njegove kulture. Naučnici – više nego, re-cimo, lekari – proučavaju ono što im se dopa-da i što ih zanima; samo preterano osećanje du-žnosti za kulturu tera naučnika da proučava ne-što o čemu ne misli dobro. No, upravo je ori-jentalizam stvorio takvo osećanje dužnosti, jerje kultura generacijama postavljala orijentali-stu na barikade, na kojima se u svom profesio-nalnom radu suočavao s Istokom – njegovimvarvarstvom, ekscentričnostima, neobuzdano-šću – i držao ga na margini, u korist Zapada.

Pomenuo sam Bergera kao primer akadem-skog stava u odnosu na islamski Orijent, kaoprimer kako naučna perspektiva može da podr-ži karikature koje podržava popularna kultura.No, Berger reprezentuje i najnoviju transfor-maciju koja je zahvatila orijentalizam: njegovukonverziju od fundamentalno filološke disci-pline i neodređeno opšteg shvatanja Orijenta, uspecijalnost nauke o društvu. Orijentalist višene pokušava da na prvom mestu ovlada ezote-

ričnim jezicima Orijenta; umesto toga, on po-činje kao uvežbani socijalni naučnik i „prime-njuje“ svoju nauku na Orijent, ili na bilo kojidrugi kraj. To je specifično američki doprinosistoriji orijentalizma; on počinje otprilike ne-posredno posle Drugog svetskog rata, kad su seSjedinjene Države našle u položaju koji sukratko pre toga upraznile Britanija i Francuska.Američko iskustvo na Orijentu pre ovog izu-zetnog trenutka bilo je ograničeno. Marginalciiz oblasti kulture, kao Melvil, zanimali su se zanjega. Cinici, kao Mark Tven, posećivali su gai opisivali. Američki transcendentalisti nalazilisu sličnosti između indijske misli i svoje sop-stvene. Malobrojni teolozi i proučavaoci Bibli-je proučavali su biblijske orijentalne jezike; bi-lo je povremenih diplomatskih i vojnih susretas piratima Berberima i sličnima, čudnovatihpomorskih ekspedicija na Daleki istok, a daka-ko i sveprisutnih misionarskih pohoda na Ori-jent. Ali nije bilo dubokog investiranja u tradi-ciju orijentalizma, pa zbog toga u SjedinjenimDržavama znanje o Orijentu, za razliku odEvrope, nikada nije prošlo kroz proces proči-šćavanja, premrežavanja i rekonstrukcije, čijipočetak leži u filološkim studijama. Štaviše,nikada nije načinjena ni investicija imaginaci-je, možda zato što je američka granica, ona ko-ja se računala, bila zapadna. Neposredno posleDrugog svetskog rata Orijent je postao admini-strativna tema, stvar politike, a ne široko kato-lička tema, kakva je bio stolećima u Evropi. Nascenu ulazi socijalni naučnik i novi ekspert, načija malo preuska ramena sad pada kaput ori-jentalizma. Kako ćemo videti, ta ramena su sasvoje strane napravila takve promene da se ori-jentalizam jedva mogao prepoznati. U svakomslučaju, novi orijentalista preuzeo je, i zadržao,stav kulturološkog neprijateljstva.

Upadljivo je koliko američka socijalna na-uka u svom bavljenju Orijentom izbegava lepu


baš kao što je proučavnje stranog regiona ka-kav je Orijent pretvoreno u program kontroleputem pogađanja.

No, takvi programi uvek moraju da imajuliberalnu oplatu i obično se ostavlja naučnici-ma, ljudima dobre volje, entuzijastima da po-vedu računa o tome. Ohrabruje se ideja da„mi“ proučavajući orijentalce, muslimane, iliArape, možemo da upoznamo druge ljude, nji-hov način života, mišljenja i tako dalje. U tomcilju, uvek je bolje pustiti ih da govore sami zasebe, da sebe reprezentuju (iako ispod te fikci-je stoji Marksova rečenica – s kojom se Lasvelslaže – o Luju Napoleonu: „Oni sebe ne moguzastupati. Njih mora da zastupa neko drugi.“).Ali, samo do jedne tačke i na poseban način.Godine 1973, tokom napetih dana oktobarskogarapsko-izraelskog rata, New York Times Ma-gazine doneo je dva članka. Jedan koji je pred-stavljao izraelsku i drugi koji je predstavljaoarapsku stranu u sukobu. Izraelsku stranu za-stupao je jedan izraelski advokat; arapsku –bivši američki ambasador u jednoj arapskoj ze-mlji, koji nije imao formalno obrazovanje uoblasti orijentalnih studija. Ukoliko nećemo dasmesta donesemo prost zaključak da se verova-lo kako su Arapi nesposobni da predstavljajusami sebe, dobro bismo učinili da zapamtimoda su i Arapi i Jevreji u tom primeru Semiti (uokviru široke kulturološke oznake o kojoj samraspravljao) i da su jedni i drugi napravljeni dabudu reprezentovani zapadnoj publici. Naovom mestu vredno je setiti se jednog Prusto-vog odlomka, u kojem se iznenadna pojavajednog Jevrejina u aristokratskom salonu ova-ko opisuje: „Rumuni, Egipćani, Turci mogumrzeti Jevreje. Ali u jednom francuskom salo-nu razlike između tih naroda nisu toliko uočlji-ve, pa kad se neki Izraelićanin pojavi u njemukao da dolazi pravo iz pustinje, pognut napredkao hijena, s nakrivljenom glavom i duboko

klanjajući ‘selam’ na sve strane, on time savr-šeno zadovoljava izvesnu naklonost koju nekiosećaju prema svemu istočnjačkom.”7 .

Politika kulturoloških odnosa

Iako je tačno reći da Sjedinjene Države za-pravo nisu postale svetska imperija sve do dva-desetog veka, takođe je tačno da su one tokomdevetnaestog veka bile zainteresovane za Ori-jent na način koji je predstavljao pripremu zanjihovo kasnije, očigledno imperijalno intere-sovanje. Ostavljajući po strani kampanju protivpirata Berbera 1801. i 1815, razmotrićemoosnivanje Američkog orijentalnog društva1842. godine. Na prvom godišnjem sastanku1843. predsednik Društva, Džon Pikering ja-sno je rekao da Amerika namerava da prouča-va Orijent kako bi sledila primer imperijalnihevropskih snaga. Pikeringova poruka bila je daje okvir orijentalističkih studija – onda kao i sa-da – politički, a ne tek akademski, naučni. La-ko ćemo primetiti kako u rezimeu koji sledi ar-gumentacija u prilog orijentalizmu ostavljamalo prostora za sumnju u pogledu njihove na-mere:

Na prvom godišnjem sastanku AmeričkogDruštva 1843. godine, predsednik Pikering za-počeo je upečatljivu skicu područja koje jepredloženo za predmet bavljenja, skrećući pa-žnju na postojeće posebno povoljne uslove, namir koji svuda vlada, slobodniji pristup orijen-talnim zemljama i veće mogućnosti komunika-cije. U vreme Meterniha i Luja Filipa, izgleda-lo je da na Zemlji vlada mir. Ugovor iz Nan-kinga otvorio je vrata kineskih luka. U okean-skim plovnim objektima prihvaćen je propeler:Morze je dovršio svoj telegraf i već je predla-gao da se postavi transatlantski kabl. CiljeviDruštva bili su da se neguje izučavanje azij-skih, afričkih i polinezijskih jezika, a da se usvemu što se tiče Orijenta kreira ukus za ori-


stranih jezika, ustanovljenih tokom i posleDrugog svetskog rata, iz iznenadnog upravnogi korporativnog zanimanja za nezapadni svettokom posleratnog perioda, hladnoratovskekompeticije sa Sovetskim Savezom i rezidual-nog stava prema onim orijentalcima za koje sesmatra da su zreli za refomrme i reedukaciju.Nefilološko izučavanje ezoteričnih orijentalnihjezika korisno je iz očigledno rudimentarnostrateških razloga; ali, i zbog toga što dajepečat autoriteta, gotovo veo misterije, „struč-njacima“ koji zahvaljujući tome izgledaju spo-sobni da se uz pomoć prvorazredne veštine ba-ve beznadežno opskurnim materijalom.

U poretku stvari kakav vlada u društvenimnaukama, proučavanje jezika samo je sredstvoza ostvarivanje viših ciljeva, a sigurno ne za či-tanje književnih tekstova. Godine 1958, reci-mo, Institut za Srednji istok – kvazi-vladino te-lo, osnovano da nadgleda i sponzoriše istraži-vačke interese na Srednjem istoku – načinio jeIzveštaj o tekućem istraživanju (Report on Cur-rent research). Prilog „Sadašnje arapske studi-je u Sjedinjenim Državama“ (napisao ga je, za-nimljivo je primetiti, profesor hebrejskog) po-činje epigrafom koji obznanjuje da „poznava-nje stranih jezika, recimo, više nije isključivooblast naučnika iz humanističkih disciplina.Ono je operativno oruđe inženjera, ekonomi-sta, onih koji se bave društvenim naukama imnogih drugih specijalista.“ Čitav izveštaj na-glašava značaj arapskog za izvršne službe naft-nih kompanija, za tehničare i vojna lica. Aliglavna tačka izveštaja je ovaj rečenični trio:„Ruski univerziteti danas proizvode ljude kojitečno govore arapski. Rusija je shvatila kolikoje važno da se obraća ljudima kroz njihov duh,služeći se stvaranjem sopstvenog programastranih jezika.“5.

Dakle, ti orijentalni jezici su – kao što suuvek i bili – deo nekog političkog cilja, ili traj-

nih propagandnih napora. U oba ova cilja, pro-učavanje orijentalnih jezika postaje instrumentkoji ostvaruje tezu Harolda Lasvela o propa-gandi, za koju nije bitno ono što ljudi jesu ilimisle, nego ono u šta mogu biti pretvoreni i štomogu misliti.

Propagandistički pogled zapravo kombinu-je poštovanje prema individualnosti sa nezain-teresovanošću za formalnu demokratiju. Pošto-vanje prema individualnosti proizlazi otuda štooperacije širokih razmera zavise od podrškemasa i od iskustva sa raznolikošću ljudskihpreferencija... To obraćanje pažnje na ljude umasi ne oslanja se na demokratski dogmatizamkoji kaže da su ljudi najbolje sudije vlastitoginteresa. Moderni propagandista, kao i moder-ni psiholog, shvata da su ljudi često slabe sudi-je vlstitih interesa, da se bez stvarnog razlogakolebju od jedne alternative do druge, ili semalodušno drže fragmenata neke mahovinomobrasle stene iz pradavnih vremena. Za prora-čunavanje koliki su izgledi da se obezbedi ne-prestana promena navika i vrednosti potrebnoje mnogo više od procene ljudskih preferencijageneralno. Tu je neophodno uzimati u obzirtkanje odnosa u koje su ljudi umreženi, tragatiza znacima preferencije, koji mogu da ne odsli-kavaju bilo kakvu nameru, i usmeravati pro-gram prema rešenju koje se uklapa u činjeni-ce... Uzimajući u obzir ova prilagođavanja ko-ja zahtevaju masovnu akciju, zadatak propa-gandiste je da iznalazi simbole cilja, koji služedvostrukoj funkciji – prihvatanju i prilagođa-vanju. Simboli moraju da spontano uvode pri-hvatanje. Odatle proizlazi da je ideal upravlja-nja – kontrola situacije ne nametanjem negopogađanjem. Propagandist uzima zdravo zagotovo da je svet u celosti uzrokovan, ali da jesamo delimično predvidljiv...6

Učenje stranog jezika je zato pretvoreno ujedan vid diskretnog nasilja nad populacijom,


normalizovana, domesticirana i popularizova-na u njima, koliko je predstavljala hranu zanjih; i (b) do koje je mere evropska tradicijapodstakla da se u Sjedinjenim Državama razvi-je koherentan stav me-đu većinom naučnika,institucija, stilova dis-kursa i orijentacija,uprkos savrmenoj ra-finiranosti, koliko ikorišćenju (opet) veo-ma sofisticiranih teh-nika društvenih nauka.Već sam raspravljao oDžibovim idejama;treba, međutim, istaćida je on pedesetih go-dina postao direktorHarvardskog centra zaproučavanje Srednjegistoka i da su, zahva-ljujući njegovom po-ložaju, njegove ideje istil mogli da vrše zna-čajan uticaj. Džibovoprisustvo u Sjedinje-nim Državama razli-kovalo

Documents

belgrade.icro.ir · UVOD 2/3 Iran, kolevka islamske filozofije U I I 5 Novim putem u buduænost; intervju sa S. M. Hatemijem, predsednikom I. R. Iran / dr Johans Hartke Majer KULTURA