1

Uvodne napomene

Projektni tim, sačinjen od predstavnika Udruţenja građana PLANT iz Niša i Komisije za rodnu ravnopravnost gradske opštine Pantelej Niš, izvršio je istraţivanje poloţaja ţena u ovoj opštini putem ankete na uzorku od 300 ispitanica. Istraţivanje je obavljeno u okviru projekta ’’Izrada akcionog plana za poboljšanje poloţaja ţena i unapreĎenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej’’, koji je podrţan od strane Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije kroz ’’Program za implementaciju prve faze aktivnosti nacionalnog akcionog plana za poboljšanje poloţaja ţena’’ finansiranog od strane Švedske agencije za meĎunarodni razvoj i saradnju (SIDA) u saradnji sa International Management Group (IMG). Cilj ovog projekta je poboljšanje ekonomskog poloţaja ţena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti na teritoriji GO Pantelej.

Cilj ovog istraţivanja je dobijanje podataka koji će biti iskorišćeni za izradu akcionog plana za poboljšanje poloţaja ţena i unapredjenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej, kao i publikovanje podataka kako bi se šira javnost upoznala sa trenutnom situacijom.

Predmet istraţivanja je, sa jedne strane, ekonomska situacija ţena starosne dobi 20-35 godina, a sa druge strane, utvrdjivanje stepena njihove rodne ravnopravnosti u okruţenju i njihove svesti o ovom pitanju.

Ciljna grupa. Predstavnici projektnog tima su uz pomoć volontera anketirali 300 ţena sa teritorije opštine Pantelej, starosne dobi 20-35 godina i to: 125 ispitanica u gradu i 175 u selu. Od tog broja, 54 anketiranih je starosne dobi 20-25 godina, 111 anketiranih je starosne dobi 25-30 godina i 135 anketiranih je starosne dobi 30-35 godina.

Vremenski okvir. Istraţivanje je ralizovano tokom februara i prve polovine matra 2012.godine.

Sadrţaj i izgled upitnika. Upitnik se sastoji od tri kategorije pitanja – jedna se odnosi na utvrdjivanje kategorije kojoj ispitanica pripada, druga grupa se odnosi na rodnu ravnopravnost i treća grupa pitanja se odnosi na ekonomski status ispitanica.

Kao tehnika prikupljanja podataka primenjen je individualni intervju.

Način obrade podataka. Podaci su obradjivani u nekoliko etapa/koraka. Prvo se pristupilo selekciji podataka iz upitnika, grupisanje informacija po kategorijama i formiranje odgovarajućih tabela, a zatim je vršeno njihovo grafičko prikazivanje i deskriptivna analiza dobijenih podataka. Podaci iz upitnika su grupisani i analizirani za svaku kategoriju ispitanica prema starosnoj dobi i grupno, kao i prema mestu stanovanja – selo ili grad.

Članovi projektnog tima:

dr Dragana Vukadinović, Projekt menadţer, Udruţenje graĎana Plant Niš Sladjana Ilić, Projekt asistent, Gradska opština Pantelej Niš Slavka Vojinović, Projekt koordinator, Udruţenje graĎana Plant Niš Jelena Stefanović, predsednik Komisije za rodnu ravnopravnost Mirjana Savić, član Komisije za rodnu ravnopravnost Marija Petković, član Komisije za rodnu ravnopravnost Maja Delibašić, predstavnik Udruţenja ţena opštine Pantelej

2

3

Rezultati istraţivanja

4

5

1. Gde ţivite? a) U selu b) U gradu

Grad Selo Ukupno

Ukupan broj 125 175 300

Anketom je obuhvaćeno 125 ţena iz grada, odnosno 42% i 175 ţena iz seoskih naselja, odnosno 58% ispitanica.

2. Koliko godina imate? a) 20-25 b) 25-30 c) 30-35

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Ukupan broj

28 43 54 26 68 81 300

Od ukupnog broja ispitanica 18% pripada starosnoj dobi od 20-25 godina, 37% pripada starosnoj dobi 25-30 godina i 45% ima 30-35 godina.

6

3. Bračni status? a) Udata b) Neudata c) Ostalo (razvedena,udovica...)

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Udate 24 38 4 51 79 196

Neudate 28 16 11 22 17 94

Ostalo 3 5 2 10

Od ukupnog broja ispitanica, najveći broj njih su udate i to 65%. Ukoliko posmatramo razlike izmedju ispitanica u gradu i selu, primećuje se da u gradu nema udatih osoba u kategoriji 20-25 godina, odnosno u seoskoj sredini nema neudatih osoba u kategoriji 30-35 godina. Takodje, broj razvedenih osoba je veći u gradskoj u odnosu na seosku sredinu.

7

4. Da li imate zdravstveno osiguranje? a) Ne b) Da

Ako je odgovor da – preko koga ste osigurani? ______________________

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Nema ZO 4 5 7 3 10 7 36

Ima ZO 24 38 47 23 58 74 264

-Preko roditelja

19 2 17 7 45

-Preko supruga

21 6 33 25 85

-Preko socijalnog

1 9 5 2 9 30 56

-Lično 4 6 36 4 9 19 78

Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, 12% ispitanica nije zdravstveno osigurano i to veći broj njih u selu, a manji u gradu. Od onih koje imaju zdravstveno osiguranje, 32% je osigurano preko supruga, 30% ima lično osiguranje, 21% je prijavljeno na trţište rada pa ima osiguranje preko socijalnog i 17% je osigurano preko roditelja.Ovaj podatak pokazuje potrebu za boljom informisanošću ţena iz seoskih sredina o pravima i načinu dobijanja zdravstvenog osiguranja kao i potrebu za informisanjem ovih ţena o značaju zdravstvenog osiguranja i merama zdravstvene zaštite, kao mogućnosti za preventivne preglede, lečenje i unapredjenje nivoa zdravlja ovih ţena.

8

5. Da li mislite da muškarci lakše dolaze do posla u odnosu na ţene?

a) Ne b) Ponekad c) Da

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Ne 5 24 23 5 19 12 88

Ponekad 16 10 18 12 24 32 112

Da 7 9 13 9 25 37 100

Stav o favorizovanju muškaraca pri zapošljavanju je različit kod ispitanica, ali ipak većina misli da muškarci lakše dolaze do posla. Stav ţena u gradu je da muškarci ne dolaze lakše do posla i to misli 42% ispitanih, a 23% ima stav da lakše dolaze do posla. U seoskoj sredini, 41% ispitanica ima stav da lakše dolaze do posla, a 20% njih da ne dolaze lakše do posla. Isti je odnos i po starosnim grupama ispitanica.

9

6. Prema vasem mišljenju, koje mere treba preduzeti za smanjivanje jaza izmedju muškaraca i ţena? (moţete zaokuţiti više odgovora)

a) Stimulisati zapošljavanje ţena b) Veće učešće ţena u organima vlasti c) Ne deliti poslove na muške i ţenske

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Stimulisati zapošljavanje ţena 17 23 34 16 41 45 176

Veće učešće ţena u organima vlasti

13 12 28 10 23 26 112

Ne deliti poslove ma muške i ţenske

8 10 23 3 19 38 101

Kada je reč o stavovima koji se odnose na to šta treba preduzeti da bi se smanjio jaz izmedju muškaraca i ţena, data je mogućnost odgovora na više pitanja. Od ukupnog broja ispitanica, 59% ţena je odgovorio da treba stimulisati zapošljavanje ţena, 37% da je potrebno veće učešće ţena u organima vlasti i 34% da ne treba deliti poslove na muške i ţense. Ista proporcija odgovora je kod obe grupe ţena, onih koje ţive u selu i onih koje ţive u gradu, kao i po starosnoj strukturi. Treba stvoriti uslove za aktivnije angaţovanje ţena u javnom i političkom ţivotu i stvoriti mehanizme za stimulisanje zapošljavanje ţena.

10

7. Sa kojim od sledećih navoda se slaţete? (moţete zaokuţiti više odgovora) a) Ţene koje ne rade su izolovane od sveta? b) Otac ima veća primanja od majke? c) Ţene odustaju od karijere da bi brinule o deci? d) Muškarci manje učestvuju u kućnim poslovima od ţena?

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Ţene koje ne rade su izolovane od sveta

16 12 33 9 33 34 137

Otac ima veća primanja od majke

1 10 9 1 6 15 42

Ţene odustaju od karijere da bi brinule o deci

17 16 33 9 39 53 167

Muškarci manje učestvuju u kućnim poslovima od ţena

18 19 36 16 33 46 168

Stavovi o temama koja se odnose na rodnu ravnopravnost su rangirani na sledeći način: 33 anketiranih ima stav da muškarci manje učestvuju u kućnim poslovima od ţena, 32% ispitanica ima stav da ţene odustaju od karijere da bi brinule o deci, 27% ispitanica ima stav da su ţene koje nisu zaposlene izolovane od sveta i 8% ispitanica ima stav da otac ima veća primanja od majke. Ovakvo gledište imaju i ţene iz seoskih sredina i iz grada, kao i po starosnim kategorijama.

11

8. Šta je za vas rodna ravnopravnost?

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Postizanje demokratskog i humanog društva

1 25 3 3 6 5 43

Ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentima društva

23 9 30 21 33 38 154

Uvaţavanje različitih potreba oba pola

5 5 22 3 13 21 69

Jednake mogućnosti izbora 9 5 14 1 21 23 73

Drugo 1 0 2 0 0 0 3

Na pitanje o tome šta rodna ravnopravnost predstavlja za njih, najveći broj ispitanica, njih 45% je odgovorilo da je to ravnopravnost polova i jednakost u svim segmetnima društva, zatim 21% je odgovorio da su to jednake mogućnosti izbora, 20% se odlučilo za odgovor da je to uvaţavanje različitih potreba oba pola. Prema kategorijama ispitanica, najveći broj njih iz gradske sredine se odlučio za odgovor – postizanje demokratskog i humanog društva, dok su u svim ostalim kategorijama zastupljeni isti stavovi.

12

9. U poslednje 3 godine, da li ste bili ţrtva rodne diskriminacije ili svedok diskriminacije? a) Ne b) Da

Ako je odgovor da, u kojim oblastima?

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 23 32 35 18 36 53 197

DA 5 11 19 8 32 28 103

U oblasti obrazovanja

1 3 3 5 6 18

U oblasti zapošljavanja

4 8 12 5 23 18 70

U oblasti zdravstva 5 2 3 10

U drugim oblastima 2 2 2 6

Od ukupnog broja ispitanica 66% je odgovorilo da nije bila ţrtva ili svedok rodne diskriminacije. Ostalih 34% je odgovorilo pozitivno, pri čemu je utvrdjena najveća rodna diskriminacija u oblasti zapošljavanja, zatim u oblasti obrazovanja, a onda u oblasti zdravstva i drugim oblastima. Po kategorijama ispitanica odnos je uglavnom isti.

13

10. Kako se informišete o ravnopravnosti polova?

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Čitam članke u novinama 2 14 18 2 23 20 79

Čitam u knjigama 6 3 4 3 7 23

Putem Interneta 17 12 55 12 24 22 142

Preko medija 14 13 27 15 31 48 148

Što se tiče načina informisanja o rodnoj ravnopravnosti, evidentno je prisustvo medija u načinu informisanja anketiranih. Od ukupnog broja 38% ispitanica se inforiše putem medija, 36% putem internet, a najmanji broj čitanjem knjiga. Posmatrano po kategorijama, ispitanice iz grada se češće informišu putem Interneta, njih 46%, dok se u seoskim sredinama češće informišu putem medija, njih 45%.

14

11. Prema vašem mišljenju, kako moţe da se unapredi poloţaj ţena? (moţete zaokuţiti više odgovora)

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Stvaranjem centara za ţensko preduzetništvo

3 18 24 3 25 27 100

Kreditnim programima za podsticanje ţen.preduz.

11 19 24 9 26 23 112

Podsticanjem udruţivanja 6 3 10 1 3 18 41

Ekonomskim opismenjavanjem 11 6 20 7 16 17 77

Uvodjenjem mera pozitivne akcije za manje zastupljeni pol

9 6 22 9 35 26 107

Povećanjem broja elektronski opismenjenih ţena

12 6 26 9 25 23 101

Na pitanje kako unaprediti poloţaj ţena, najveći broj ispitanica, njih 21% smatra da treba davati kredite za podsticanje ţenskog preduzetništva, 20% smatra da treba uvoditi mere pozitivne akcije za ţene, dok skoro isti broj ispitanica smatra da treba otvarati centre za ţensko preduzetništvo i povećati broj elektronski opismenjenih ţena. Po kategorijama ovi stavovi su takodje zastupljeni u istom odnosu.Podaci sugerišu da je neophodno uspostaviti stimulativne mere ili formirati fondove kojima će se finansirati ţensko preduzteništvo.

15

12. Da li ste ravnopravni u svojoj porodici u podeli kućnog rada i ekonomskom odlučivanju sa

pripadnicima muškog pola? a) Ne b) Da

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 5 10 24 11 19 28 97

DA 23 33 30 15 49 53 203

Kada posmatramo ravnopravnost anketiranih u porodičnom okruţenju pri podeli kućnog rada i ekonomskom odlučivanju sa pripadnicima muškog pola 68% ispitanica se izjasnlo da je ravnopravno. Po kategorijama anketiranih, u gradskoj sredini 31% ispitanica je neravnopravno, a u seoskoj 33% ispitanica. Po starosnim kategorijama, najveća neravnopravnost je u kategoriji ţena od 30-35 godina i to 38%, zatim u kategoriji 20-25 godina je 30% i najmanja u kategoriji 25-30 godina i iznosi 26%. Podaci ukazuju na postojanje stereotipa i tradicionalnu ulogu ţene koja se brine o kući i porodici i da je neophodno raditi na značaju ravnopravnosti za celokupni razvoj društva, a takodje stvoriti i mehanizme koji bi to podsticali.

16

13. Vaša stručna sprema?

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NKV 6 5 6 17

SSS 14 21 25 12 49 65 186

VŠS 2 8 12 7 6 7 42

VSS 12 14 11 7 7 3 54

MR/DR 1 1

Najveći broj anketiranih ţena je sa srednjom stručnom spremom, njih 62%. Od ukupnog broja, 6% anketiranih nema kvalifikacije, pri čemu je više takvih osoba u seoskim sredinama u odnosu na grad.

17

14. Da li ste zaposleni? a) Ne

Ako je odgovor ne – ko vas izdrţava? ____________________________ b) Da

Ako je odgovor da – da li ste prijavljeni na socijalno osiguranje? _______ Ako je odgovor da – koliko godina radnog staţa imate? _______________

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Nezaposlena 26 27 17 26 32 43 171

Izdrţavana od strane porodice

25 7 6 24 9 5 76

Izdrţavana od strane supruga

11 6 15 17 49

Socijalno 1 9 5 2 8 21 46

Zaposlena 2 16 37 36 38 129

Ima socijalno 2 6 34 25 34 101

Nema socijalno 10 3 11 4 28

Od ukupnog broja anketiranih ţena 57% njih je nezaposleno. Od tog broja, 44% je izdrţavano od strane porodice, 29% od strane supruga i 27% je prijavljeno na trţište rada. U kategoriji zaposlenih 22% ispitanica nema socijalno osiguranje, odnosno radi na crno. Posmatrano po starosnim kategorijama, samo 1,5% anketiranih ispod 25 godina starosti je zaposleno, što je zabrinjavajući podatak. Što se tiče godina radnog staţa, brojevi se kreću od jedne do 14 godina radnog staţa.

18

15. Da li ste pohadjali neke dodatne profesionalne obuke? a) Ne b) Da

Ako je odgovor da – koju vrstu obuke ste imali? _____________________

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Bez obuka 24 31 32 19 53 68 227

Dodatne obuke

4 12 22 7 15 13 73

U ukupnom broju anketiranih, 76% ţena nije imalo prilike da pohadja dodatne obuke. Dodatne obuke je pohadjalo samo 24% anketiranih i to više onih iz gradske sredine, 30% od ukupnog broja anketiranih sa gradskog područja, a manje onih iz seoskih sredina, odnosno 20% ukupno anketiranih iz ove sredine.

Kada se radi o vrstama obuka koje su anketirane pohadjale, najveći broj se odnosi na učenje stranog jezika (engleskog) i kurseve kompjutera, dok su pojedinačno nabrajani kursevi za frizere, knjigovodstvo, manikir, šivenje i samo jedna anketirana je navela kurs za početnike u biznisu. Podaci ukazuju da je neophodno uraditi analizu i plan o prekvalifikaciji i edukaciji o ţenskom preduzetništvu.

19

16. Da li koristite kompjuter?

a) Ne b) Da

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 1 5 5 18 20 23 72

DA 27 38 49 8 48 58 228

Kada se radi o zastupljenosti korišćenja kompjutera, 76% anektiranih se pozitivno izjasnilo. Posmatrano po kategorijama, u gradskoj sredini samo 4% anektiranih od ukupnog broja ne koristi kompjuter, dok je u seoskim sredinama taj broj znatno veći i to u svim starosnim kategorijama.

20

17. Da li biste otvorili firmu ako bi vam bile obezbedjene potrebne informacije, edukacije i pristup

finansijskim sredstavima? a) Ne b) Da

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 5 15 27 10 28 34 119

DA 23 28 27 16 40 47 181

Na pitanje anketiranima da li bi otvorile firmu ako bi im bile obezbedjene potrebne informacije, edukacije i pristup finansijskim sredstavima, 60% njih se izjasnilo da bi otvorilo firmu. Posmatrano po kategorijama 62% anketiranih iz gradske sredine bi otvorilo firmu i 59% anketiranih iz seoskih sredina. U kategoriji 30-35 godina u gradskoj sredini je isti broj onih koje bi otvorile firmu i onih koje ne bi, što se pripisuje većoj zaposlenosti ispitanih ţena iz grada.

21

18. Da li znate koje vrste podsticaja postoje za samozapošljavanje?

a) Ne b) Da

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 20 26 36 17 42 58 199

DA 8 17 18 9 26 23 101

Od ukupnog broja anketiranih ţena 66% ne zna kakve vrsta podsticaja za zapošljavanje postoje, što je vrlo visok procenat neinformisanosti. Stepen neinformisanosti je identičan i u seoskim i u gradskoj sredini. Ista slika se ponavlja i kada se posmatraju starosne kategorije anketiranih.

22

19. Rangirajte, prema prioritetu, činioce koji su po Vama bitni za pokretanje sopstvenog biznisa (1- najbitniji, 7- najmanje bitan):

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Finansijska sredstva

42 74 72 36 88 124 436

Adekvatne informacije

79 101 179 72 186 203 820

Edukacija 71 155 156 89 192 296 959

Informacije 102 103 233 92 230 339 1099

Stručna pomoć

89 189 211 112 210 330 1141

Odgovarajući prostor

135 196 210 88 245 402 1276

Drugo 196 301 371 175 469 525 2037

Obzirom da su činioci rangirani prema vaţnosti nizom od 1-7, to su niţi iznosi u zbirnoj koloni sa značajnijm uticajnim faktorom. Naime, finasijska sredstva su prema ispitanicama najvaţnija za početak biznisa i to duplo više od infomracija, edukacija i tri puta vaţnija od stučne pomoći i posedovanja prostora za početak biznisa. Informacije i edukacije su dakle na drugom mestu, a stručna pomoć i poslovni prostor na trećem mestu. Posmatrano po kategorijama, ţene iz grada i sela imaju isti stav, takodje i ako se posmatra po starosnim grupama. Broj kategorija označenih brojem 1 kao najvaţnijim činiocem

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Finansijska sredstva

19 22 25 12 36 46 160

Adekvatne informacije

4 5 7 3 12 8 39

Edukacija 5 7 7 3 7 7 36

Informacije 0 9 5 2 4 7 27

Stručna pomoć

0 0 7 3 4 7 21

Odgovarajući prostor

0 0 2 2 4 3 11

Drugo 0 0 1 1 1 3 6

23

Ako posmatramo i označavanje najvaţnijih činilaca brojem jedan, kao najznačajnijim činiocem, dobija se isti rezultat, odnosno da su finansijska sredstva najvaţnija za pokretanje sopstvenog biznisa.

24

20. Broj članova Vašeg domaćinstva je:

Broj članova

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

2 3 12 5 4 5 1 30

3 4 8 13 7 21 7 60

4 16 14 24 7 19 46 126

5 3 9 10 6 14 19 61

Više 2 0 2 2 9 8 23

Što se tiče veličine porodica, najveći broj otpada na četvoročlana domaćinstva 42%. Sledeća kategorija su tročlana i petočlana domaćinstva zastupljena u istom pocentu od 20%. Samo 8% je iz domaćinstava koja imaju više od 5 članova i uglavnom su zastupljena u seoskim sredinama. Broj dvočlanih domaćinstava je duplo veći u gradu nego u selu i to kod mladjih ispitanica.

25

21. Broj zaposlenih članova Vašeg domaćinstva:

a) Ţene ____ b) Muškarci____

Pol Grad Selo

Ukupno 20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Muškarci 26 31 41 15 46 60 219

Ţene 18 17 40 14 33 39 161

U ukupnom broju domaćinstava u kojima ispitanice ţive zaposleno je ukupno 380 osoba, od toga 58% otpada na muškarce i 42% na ţene. Ako posmatramo po kategorijama, u gradskoj sredini je 56% zaposlenih muškaraca, a u seoskoj 58% zaposlenih muškaraca.

26

22. Ukupna mesečna primanja Vašeg domaćinstva su oko___________

Iznos Grad Selo

Ukupno 20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

Manje od 20.000 din.

1 9 4 8 12 26 60

20-50.000 23 29 42 17 49 52 212

Preko 50.000 din.

4 5 8 1 7 3 28

Najveći broj domaćinstava, njih 71% ima mesečna primanja u rasponu od 20-50 hiljada dinara mesečno. Od ukupnog broja, 20% domaćinstava ima mesčna primanja manja od 20 hiljada dinara i ona su uglavnom skoncentrisana u seoskim sredinama. U gradu je više onih domaćinstava koja imaju primanja preko 50 hiljada dinara mesečno.

27

23. Da li ţelite da učestvujete na 5-o dnevnom treningu za pokretanje sopstvenog biznisa koji će tokom maja i juna biti odrţan u GO Pantelej?

a) Ne b) Da

Ako je odgovor DA – Vaše ime i broj telefona ______________________

Grad Selo Ukupno

20-25 25-30 30-35 20-25 25-30 30-35

NE 25 38 40 23 59 61 246

DA 3 5 14 3 9 20 54

Na ovo pitanje je pozitivno odgovorilo 18% ispitanica i 54 njih je ostavilo svoje podatke za kontakt, od toga 32 osobe iz sela i 22 iz grada.

28

Zaključak Istraţivanje o poloţaju ţena u Gradskoj opštini Pantelej je radjeno na ispitanicima mladje populacije ţena, tj. u kategoriji od 20-35 godina starosti što predstavlja kategoriju populacije koja je radno najangaţovanija kada je u pitanju obrazovanje, karijera, zaposlenje, stvaranje porodice. Prikupljeni podaci sugerišu da se ţene u gradu kasnije udaju, a podatak da u kategoriji od 30-35 godina nema neudate osobe na selu ukazuje na stereotip ţene koji je prisutan na selu - gde se neguje tradicionalna uloga ţene koja se brine o kući i porodici što ukazuje na neophodnost podsticanja eliminacije stereotipa i prepreka na kojima se temelji nejendakost u pogledu statusa i poloţaja ţena i koji dovode do nejednakog vrednovanja uloga ţena i muškarca u političkom, društvenom i kulturnom smislu. Istraţivanje pokazuje da je najveći problem nezaposlenost koja je najizraţenija u kategoriji od 20-25 godina i stopa zaposlenih u ovoj kategoriji iznosi svega 1.5% što je alarmantni podatak i ukazuje na hitnost rešavanja ovog problema, a pogotovu što su ispitanice navele najveću rodnu diskriminaciju u oblasti zapošljavanja. U tom kontekstu, preko 76% ispitanica nije imalo nikakvu vrstu dodatne obuke niti edukacije, naročito na teme preduzetništva, samozapošljavanja, izvora finansiranja, šanse koje postoje, itd. Kao najveću prepreku za otvaranje sopstvenog biznisa, najveći broj ispitanica, preko 60% navelo je nedostatak finansijskih sredstava, ali je takodje najveći deo ispitanica neinformisan o načinima i izvorima finansiranja, što ukazuje na neophodnost veće informisanosti ţena o ovim temama. Informacije i edukacije su dakle na drugom mestu, a stručna pomoć i poslovni prostor na trećem mestu po podacima ispitanica. To takodje ukazuje na apsolutno pogrešno razmišljanje i neophodnost informisanja na ove teme i edukacije jer je iskustvo pokazalo da samo finansijsaka sredstva bez neophodnog znanja i veština koje su neophodne za sopstveno vodjenje biznisa nisu dovoljni, niti ikakva garancija za uspešno polsovanje. Nasuprot, iskustvo pokazuje da su edukacije, znanja i veštine primarni faktori za uspešno i odrţivo poslovanje.

Na pitanje kako unaprediti poloţaj ţena, najveći broj ispitanica, njih 21% smatra da treba davati kredite za podsticanje ţenskog preduzetništva, 20% smatra da treba uvoditi mere pozitivne akcije za ţene, dok skoro isti broj ispitanica smatra da treba otvarati centre za ţensko preduzetništvo i povećati broj elektronski opismenjenih ţena. Ovo pokazuje da je neophodno uspostaviti stimulativne mere ili formirati fondove kojima će se finansirati ţensko preduzteništvo, ili doneti odluke o rasporedjivanju sredstava za unapredjenje rodne ravnopravnosti.

Istraţivanje je takodje pokazalo da je neophodna bolja informisanost ţena iz seoskih sredina o pravima i načinu dobijanja zdravstvenog osiguranja kao i potrebu za informisanjem ovih ţena o značaju zdravstvenog osiguranja i merama zdravstvene zaštite. Ţene su dobro informisane o rodnoj ravnopravnosti i to uglavnom preko medija i više od 37% smatra da je neophodno stvoriti uslove za aktivnije angaţovanje ţena u javnom i političkom ţivotu i da više budu integrisane u kreiranju javnih politika, a to potvrdjuje i Povelja o rodnoj ravnopravnosti na loklanom nivou Evropske Unije po kojoj bez “aktivnog učešća ţena u procesu izgradnje našeg društva kao modernog, evropski profilisanog i demokratskog, nije moguće ostvarivanje demokratije, ravnopravnosti i napretka društva.” Kako bi se ostvario ovaj cilj neophodno je stvoriti preduslove, kako zakonske tako i finansijske, na lokalnom nivou i definisati jačanje rodne ravnopravnosti kroz finansijske mehanizme, kao što je rodno budţetiranje.

29

Dodatak

Upitnik Poštovane, UG PLANT i GO Pantelej realizuju projekat ‘’IZRADA AKCIONOG PLANA ZA POBOLJŠANJE

POLOŢAJA ŢENA I UNAPREĐENJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI U OPŠTINI PANTELEJ’’. Upitnik ima dva dela – jedan o aspektima rodne ravnopravnosti i drugi o ekonomskom poloţaju ţena. Molimo Vas da ovom prilikom popunite anketu istinitim podacima kako bi istraţivanje bilo što validnije. Unapred hvala na saradnji!

1. Gde ţivite? b) U selu b) U gradu

2. Koliko godina imate? b) 20-25 b) 25-30 c) 30-35

3. Bračni status? b) Udata b) Neudata c) Ostalo (razvedena,udovica...)

4. Da li imate zdravstveno osiguranje? b) Ne b) Da

Ako je odgovor da – preko koga ste osigurani? ______________________

5. Da li mislite da muškarci lakše dolaze do posla u odnosu na ţene? b) Ne b) Ponekad c) Da

6. Prema vasem mišljenju, koje mere treba preduzeti za smanjivanje jaza izmedju muškaraca i ţena? (moţete zaokuţiti više odgovora)

d) Stimulisati zapošljavanje ţena e) Veće učešće ţena u organima vlasti f) Ne deliti poslove na muške i ţenske

7. Sa kojim od sledećih navoda se slaţete? (moţete zaokuţiti više odgovora) e) Ţene koje ne rade su izolovane od sveta? f) Otac ima veća primanja od majke? g) Ţene odustaju od karijere da bi brinule o deci? h) Muškarci manje učestvuju u kućnim poslovima od ţena?

30

8. Šta je za vas rodna ravnopravnost? a) Postizanje demokratskog i humanog društva b) Ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentima društva c) Uvaţavanje različitih potreba oba pola d) Jednake mogućnosti izbora e) Drugo

9. U poslednje 3 godine, da li ste bili ţrtva rodne diskriminacije ili svedok diskriminacije? a) Ne b) Da

Ako je odgovor da, u kojim oblastima?

a) U oblasti obrazovanja b) U oblasti zapošljavanja c) U oblasti zdravstva d) U drugim oblastima_______________________

10. Kako se informišete o ravnopravnosti polova? a) Čitam članke u novinama b) Čitam u knjigama c) Putem Interneta d) Preko medija

11. Prema vašem mišljenju, kako moţe da se unapredi poloţaj ţena? (moţete zaokuţiti više

odgovora) a) Stvaranjem centara za ţensko preduzetništvo b) Kreditnim programima za podsticanje ţenskog preduzetništva c) Podsticanjem zadrugarstva/udruţivanja u svim oblastima d) Ekonomskim opismenjavanjem ţena (trţišna privreda, trţište novca i hartija od vrednosti,

poreski sistem, preduzetništvo i dr.) e) UvoĎenjem mera pozitivne akcije za manje zastupljeni pol (konkursi, stipendije, kvote,

kampanje i dr.). f) Povećanjem broja elektronski opismenjenih ţena (E-centri, obuke, programi, fondovi,

kampanje)

12. Da li ste ravnopravni u svojoj porodici u podeli kućnog rada i ekonomskom odlučivanju sa pripadnicima muškog pola?

b) Ne b) Da

13. Vaša stručna sprema? a) NKV d) VSS

b) SSS e) Mr.sc ili dr.sc.

c) VŠS

31

14. Da li ste zaposleni? c) Ne

Ako je odgovor ne – ko vas izdrţava? ____________________________

d) Da Ako je odgovor da – da li ste prijavljeni na socijalno osiguranje? _______

Ako je odgovor da – koliko godina radnog staţa imate? _______________

15. Da li ste pohadjali neke dodatne profesionalne obuke? c) Ne d) Da

Ako je odgovor da – koju vrstu obuke ste imali? _____________________

16. Da li koristite kompjuter? b) Ne b) Da

17. Da li biste otvorili firmu ako bi vam bile obezbedjene potrebne informacije, edukacije i pristup finansijskim sredstavima?

b) Ne b) Da

18. Da li znate koje vrste podsticaja postoje za samozapošljavanje? b) Ne b) Da

19. Rangirajte, prema prioritetu, činioce koji su po Vama bitni za pokretanje sopstvenog biznisa (1- najbitniji, 7- najmanje bitan):

a) Finansijska sredstva ___ b) Adekvatne informacije____ c) Edukacija___ d) Informacije ____ e) Stručna pomoć ____ f) Odgovarajući prostor ____ g) Drugo ______

20. Broj članova Vašeg domaćinstva je __________

21. Broj zaposlenih članova Vašeg domaćinstva: b) Ţene ____ b) Muškarci____

22. Ukupna mesečna primanja Vašeg domaćinstva su oko___________

32

23. Da li ţelite da učestvujete na 5-o dnevnom treningu za pokretanje sopstvenog biznisa koji će tokom maja i juna biti odrţan u GO Pantelej?

c) Ne d) Da

Ako je odgovor DA – Vaše ime i broj telefona ______________________

HVALA NA SARADNJI!