Oktobar 2010. godine Beograd Broj 15

(ISSN 1821-1879)

UUssppee{{nnoo oobbaavviillii

ttee`̀aakk zzaaddaattaakk

Str. 12 - 13 .

Posao policije je ne{to vi-

{e od zanimawa i Minis-

tarstvo unutra{wih poslova

posebno vodi ra~una o obrazo-

vawu kadra, istakao je minis-

tar Ivica Da~i} na sve~anosti

povodom Dana Kriminalisti~-

ko-policijske akademije, odr-

`ane 1. oktobra u Domu Naro-

dne skup{tine Srbije. Tako|e,

naglasio je da su obrazovani ka-

drovi, uz tehni~ko-tehnolo{-

ku podr{ku, preduslov za efi-

kasan policijski rad.

Ministar je obratio poseb-

nu pa`wu na ~iwenicu da je

delokrug rada policije izu-

zetno {irok i da uz kontinui-

rano delovawe i saradwu sa os-

talim ~iniocima sektora bez-

bednosti ona obezbe|uje mir i

sigurnost gra|anima i dr`avi.

Studentima koji su na ovoj

sve~anosti zvani~no promovi-

sani u diplomirane krimina-

liste, Ivica Da~i} ~estitao

je na uspe{nom zavr{etku

{kolovawa i na opredeqewu

za policijski poziv. Tom pri-

likom, zatra`io je od diplo-

miranih kriminalista da

obavqaju}i svoj posao dopri-

nesu izgradwi evropske, demo-

kratske Srbije i osiguraju

bezbednost gra|ana i dr`ave.

Najboqim diplomcima i

studentima, ministar unutra-

{wih poslova uru~io je na-

grade. V. ].

KABINET MINISTRA2

8. oktobra - Prvi potpredsednik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da-

~i} prisustvovao je ve`bi „Zdru`eni poduhvat 2010“ na

poligonu „Pasuqanske livade“.

11. oktobra - Zamenik premijera Ivica Da~i} posetio je

op{tinu Ra~a Kragujeva~ka i prisustvovao je sve~anoj sed-

nici Skup{tine op{tine povodom Dana te op{tine. Tom

prilikom, primio je nagradu u ime Vlade Republike Srbi-

je, za izuzetan doprinos razvoju ove op{tine. Ministar je

obi{ao Policijsku stanicu Ra~a, a potom je otvorio po~e-

tak radova na izgradwi gasovoda ~iji je zavr{etak planiran

do 2013. godine.

15.oktobra - Prvi potpredsednik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da-

~i} prisustvovao je uzorkovawu vode Dunava na kontrolnoj

ta~ki RHMZ u Zemunu. Posledwa merewa kvaliteta vode

pokazuju da su svi parametri u granicama normale.

18. oktobra - Ministar Ivica Da~i} prisustvovao je

promociji kwige Predraga Mari}a „Upravqawe vanrednim

situacijama“.

^estitke novoj generaciji studenata

Fakulteta politi~kih nauka

^estitaju}i bruco{i-

ma Fakulteta poli-

ti~kih nauka (FPN) u

Beogradu, po~etak studija u

{kolskoj 2010/2011. godini,

kao i upis na ovaj presti`ni

fakultet, prvi potpredsed-

nik Vlade - zamenik predsed-

nika Vlade i ministar unut-

ra{wih poslova Ivica Da-

~i} naglasio je da su svuda u

svetu fakulteti politi~kih

nauka najcewenije visokoob-

razovne ustanove koje {kolu-

ju studente za javne poslove.

Tako|e, istakao je da }e

mladi qudi koji `ele da se

bave javnim poslom, na ovom

fakultetu dobiti najboqe

mogu}e obrazovawe.

Kao jedan od biv{ih stude-

nata FPN, koji je diplomi-

rao sa prose~nom ocenom 10,

ministar Ivica Da~i} rekao

je bruco{ima da }e nezaobi-

lazni deo fakultetskog pro-

grama biti i izu~avawe poli-

ti~ke stranke, kampawe i po-

liti~ki marketing. V. ].

Bezbedno u

Vojvodini

Tre}oj sednici Pokrajin-

skog saveta za bezbednost

Skup{tine AP Vojvodine od-

r`anoj 1. oktobra u Novom

Sadu, prisustvovao je minis-

tar unutra{wih poslova

Ivica Da~i}. Tom prilikom,

istakao je da je situacija u

Vojvodini bezbedna i da je

opao broj incidenata na na-

cionalnoj ili verskoj osno-

vi. U prvih osam meseci ove

godine, broj takvih slu~ajeva

smawen je za ~etvrtinu, u od-

nosu na isti period pro{le

godine, naglasio je ministar.

Ukazao je na veoma dobru

saradwu MUP-a sa pokrajin-

skim institucijama i organi-

ma koja se odvija kroz pro-

gram „Policajac u lokalnoj

sredini“ i niz drugih akcija.

Da~i} je rekao da poziv po-

licajca treba u~initi jo{ at-

raktivnijim, ~ime bi bio

privla~an i za pripadnike na-

cionalnih mawina. Istakav-

{i da je u Vojvodini popuwe-

nost policijskog kadra 73

procenata, ministar je pozvao

sve pripadnike nacionalnih

mawina da se upi{u „u {kole

unutra{wih poslova i posta-

nu ~uvari reda u svojoj sredi-

ni“, u kojima }e im materwi

jezik biti od velike koristi.

Sa ocenom ministra unut-

ra{wih poslova, da su MUP

i pokrajinske institucije

ostvarile veoma dobru sara-

dwu, slo`io se predsednik

Skup{tine AP Vojvodine

[andor Egere{i. On je nag-

lasio da je ta saradwa izuzet-

no dobra u prevenciji i ra-

svetqavawu ne`eqenih poja-

va, posebno kada je re~ o in-

cidentima na nacionalnoj

ili verskoj osnovi. V. ].

Dan KPA

ME\UNARODNA SARADWA 3

Odgovor na globalizaciju kriminala

Drugog dana Konfere-

ncije „Ja~awe regio-

nalne i tra-

nsnacionalne saradwe kao

preduslov za uspe{nu borbu

protiv organizovanog krimi-

nala na podru~ju jugoisto~ne

Evrope“, 5. oktobra u Beogra-

du, otvorena je kancelarije

ILECUs (International Law En-

forcement Co-ordination Units)

- Zajedni~kog tela za unapre-

|ewe me|unarodne saradwe u

oblasti suzbijawa krimina-

la.

Uspostavqawem nacional-

nih jedinica za koordinaciju

me|unarodne saradwe u ob-

lasti sprovo|ewa zakona, u

svakoj zemqi postoja}e jedan

centar odnosno jedinica koja

}e sara|ivati sa me|unaro-

dnim organizacijama - Inter-

pol, Evropol, Eurojust, Fro-

ntex, SECI Center (SELEC),

OLAF, SIS ({engenski in-

formacioni sistem) i SIRE-

NE, oficiri za vezu (doma}i

i strani).

Planirano je da se realiza-

cija projekta odvija u dve fa-

ze. U prvoj fazi radi}e se na

definisawu izgleda ideal-

nog modela nacionalnih jedi-

nica za koordinaciju me|una-

rodne saradwe u oblasti

sprovo|ewa zakona u Repub-

lici Srbiji i u drugim zem-

qama. Ova faza obuhvata i

transfer znawa (know-how) u

smislu studijskih poseta, se-

minara, treninga, koji }e se

prvenstveno odnositi na po-

licijske slu`benike i slu`-

benike iz drugih institucija

koji aktivno u~estvuju u pro-

jektu, pravqewu pravnog ok-

vira i drugo.

Druga faza usmerena je na

samo formirawe nacional-

nih jedinica za koordinaciju

me|unarodne saradwe u ob-

lasti sprovo|ewa zakona.

U okviru projekta, 9. sep-

tembra 2009. godine, minis-

tri unutra{wih poslova ze-

maqa zapadnog Balkana, na

koje se ILECUs odnosi, pot-

pisali su Memorandum o sa-

radwi, ~ime je stvoren pra-

vni osnov za daqu saradwu.

Nakon usvajawa akcionog

plana i formirawa projek-

tnog tima za Republiku Sr-

biju, po~ela je realizacija

projekta.

Radi stvarawa pravnog ok-

vira neophodnog za formira-

we ILECUs-a pristupilo se

izradi sporazuma izme|u Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova, Ministarstva pravde i

Ministarstva finansija o

unapre|ewu me|unarodne sa-

radwe u oblasti suzbijawa

kriminala u Srbiji, potpi-

san 10. septembra 2010. godi-

ne.

U ciqu implementacije

odredbi sporazuma usvojena je

nova organizaciona struktu-

ra Ministarstva unutra-

{wih poslova, a Ministar-

stvo pravde i Ministarstvo

finansija odredili su pre-

dstavnike u zajedni~kom te-

lu, ~ime su stvorene pretpos-

tavke za po~etak rada ILE-

CUs-a.

U skladu sa odredbama spo-

razuma predvi|ena je mogu}-

nost da i drugi dr`avni orga-

ni mogu odrediti svoje pre-

dstavnike u zajedni~kom te-

lu. �

Kancelarija ILECUs

Ministarstvo pravde

i Ministarstvo

unutra{wih poslo-

va Republike Srbije organi-

zovali su dvodnevnu minis-

tarsku konferenciju „Ja~a-

we regionalne i tra-

nsnacionalne saradwe kao

preduslov za uspe{nu borbu

protiv organizovanog kri-

minala na podru~ju jugois-

to~ne Evrope“. Konfere-

ncija je odr`ana u Palati

Srbije u Beogradu, a prisus-

tvovali su ministri pravde

i unutra{wih poslova i jav-

ni tu`ioci zemaqa zapadnog

Balkana, kao i predstavnici

zemaqa Evropske Unije i

~lanovi Evropske komisije.

Prilikom otvarawa kon-

ferencije, predsednik Sr-

bije Boris Tadi} ocenio je

da Srbija ima pun institu-

cionalni kapacitet da se

izbori sa organizovanim

kriminalom, kao i da o~eku-

je od zemaqa regiona i Evro-

pske unije da se ukqu~e u in-

tenzivniju saradwu.

Ministar unutra{wih

poslova Republike Srbije

Ivica Da~i} pozvao je sve

dr`ave u regionu na formu-

lisawe zajedni~ke strategi-

je za delovawe kako bi se

oja~ala saradwa, a borba

protiv organizovanog kri-

minala u~inila efikasni-

jom.

- Konferencija potvr|uje

na{u spremnost da se nepo-

kolebqivo borimo protiv

jedne od najve}ih opasnosti

za na{e dru{tvo, koje nas

sve ugro`ava, rekao je on i

naglasio da borba protiv or-

ganizovanog kriminala pre-

dstavqa zajedni~ki ciq

svih dr`ava u regionu, kako

zbog odgovornosti prema

gra|anima, tako i zbog pri-

vr`enosti evropskim vre-

dnostima i po{tovawa gra-

|anskih sloboda i prava.

- Zajedni~ki zadatak dr-

`ava u regionu je da odgovo-

re na globalizaciju organi-

zovanog kriminala i po{a-

qu jasnu poruku da, bez obzi-

ra na to koliko je neko mo-

}an, bogat, opasan ili lukav,

da }e mu se adekvatno supro-

staviti, rekla je ministar

pravde Sne`ana Malovi} i

dodala da je wima mesto u

zatvoru, a wihova imovina,

ukoliko se doka`e krivica,

bi}e oduzeta i vra}ena gra-

|anima od kojih je oteta.

Ona je tako|e rekla da je ne-

ophodno iskoreniti dru-

{tvene uzroke koji taj kri-

minal ra|aju.

[ef delegacije EU u Sr-

biji Vensan De`er upozorio

je da organizovani kriminal

i korupcija predstavqaju

pretwu po stabilnost Za-

padnog Balkana i prepreku

za u~lawewe u EU.

S. K. i M. T. S.

Objediniti raspolo`iva sredstva

Ni jedna zemqa u regionu nema dovoqno kapaciteta da se

sama bori sa prirodnim i drugim katastrofama, zbog ~ega

je veoma zna~ajna i neophodna saradwa u ovoj oblasti, is-

takao ministar unutra{wih poslova Republike Srbije Ivica

Da~i}, prilikom potpisivawa Sporazuma o vanrednim situacija-

ma sa ministrom unutra{wih poslova Crne Gore Ivanom Brajo-

vi}em, 4. oktobra, u Beogradu.

Prema re~ima Da~i}a, Sporazumom }e biti objediwena sva ra-

spolo`iva sredstva koja imaju dva ministarstva, kako bi pomogli

gra|anima da posledice tih vanrednih sitacija budu {to mawe.

Ministar Ivan Brajovi} naglasio je da je potpisivawe Sporazu-

ma, samo pokazateq odli~ne saradwe i formalizovawe svega onoga

{to su dva ministarstva, do sada, ve} zajedno radila.

M. T. S

ME\UNARODNA SARADWA4

Sporazum Volgogradske policijske akademije i KPA

Susret poligrafskih

ispitiva~a

Dekan Kriminalisti~-

ko-policijske akade-

mije prof. dr Goran

Milo{evi} i prvi zamenik

na~elnika Volgogradske po-

licijske akademije Minis-

tarstva unutra{wih poslo-

va Ruske Federacije pukov-

nik ^i~erin Jurija Semeno-

vi~, potpisali su Sporazum

o saradwi dve visokoobra-

zovne ustanove 8. oktobra,

na KPA u Beogradu.

Ciq ovog sporazuma je

razvijawe saradwe u oblas-

ti obrazovawa i nauke, us-

postavqawe direktnih pos-

lovnih kontakata izme|u

obrazovnih ustanova i wi-

hovih organizacionih jedi-

nica, studenata i doktora-

nata.

Goran Milo{evi} zahva-

lio se Ministarstvu unut-

ra{wih poslova Republike

Srbije na sna`noj podr{ci,

kao i ambasadoru Rusije u

Beogradu Aleksandaru Ko-

nuzinu na pomo}i pru`enoj

na uspostavqawu saradwe sa

Volgogradskom policijskom

akademijom. On je naglasio

da }e saradwa, osim razmene

znawa i iskustava, zna~ajno

doprineti borbi protiv

svih oblika kriminaliteta,

a naro~ito organizovanog

kriminala. Tako|e, dekan je

istakao da je potpisivawe

Sporazuma sa eminentnom

visokoobrazovnom ustano-

vom u oblasti policijskog

obrazovawa, kao {to je Vol-

gogradska akademija, od ve-

likog zna~aja i za radnike i

za studente KPA.

Prema re~ima pukovnika

Semenovi~a, po~etak sara-

dwe dve akademije koje se

bave policijskim obrazova-

wem, istorijski je trenu-

tak. Ukazao je da }e zajed-

ni~ka saradwa biti usmere-

na u mnogim pravcima, od

nau~nih istra`ivawa, pre-

ko razmene kadrova i stude-

nata do rasvetqavawa najte-

`ih zlo~ina.

Semenovi~ je ocenio da je

sistem policijskog obrazo-

vawa na KPA dobar, kao i

kadar koji na woj radi. Pod-

setiv{i na to da ruski i sr-

pski narod imaju mnogo toga

zajedni~kog, zahvalio se na

podr{ci MUP Republike

Srbije i Ambasadi Rusije, a

KPA na gostoprimstvu i us-

postavqenoj saradwi.

V. ].

SSvveeoobbuuhhvvaattnnaa

rraazzmmeennaa iisskkuussttaavvaa

Sporazumom o saradwi Kriminalisti~ko-poli-

cijske akademije u Beogradu i Volgogradske poli-

cijske akademije Ministarstva unutra{wih pos-

lova Ruske Federacije, predvi|eno je ostvariva-

we razmene iskustava u oblasti obrazovawa, a

predvi|eno je i sprovo|ewe zajedni~kih nau~nih

istra`ivawa, izdavawe zajedni~kih nau~nih mo-

nografija i ~lanaka, kao i razra|ivawe nau~no-

tehni~kih i metodolo{kih projekata.

PPoosseettaa MMUUPP--uu

U okviru petodnevne posete Kriminalisti~-

ko-policijskoj akademiji (od 5. do 9. oktobra),

~lanovi delegacije Volgogradske policijske

akademije obi{li su Ministarstvo unutra{wih

poslova Republike Srbije i to Direkciju poli-

cije, Sekretarijat, Sektor za vanredne situaci-

je, Sektor za analitiku, telekomunikacione i

informacione tehnologije, Policijsku upravu

za grad Beograd, Specijalnu antiteroristi~ku

jedinicu, Centar za osnovnu policijsku obuku u

Srekskoj Kamenici itd.

Na poziv forenzi~kog

instituta rumunske

policije, rukovodilac

grupe za kriminalisti~ku

psihologiju i poligra-

fska ispitivawa Nacio-

nalnog kriminalisti~ko-

tehni~kog centra MUP

Srbije Mirko Mateji} i

kriminalisti~ki psiho-

log Goran Koji} bili su

u~esnici me|unarodnog

poligrafskog seminara.

Skup se odr`avan u Bu-

kure{tu, a ciq je bila ra-

zmena iskustava, naro~ito

u oblasti metodologije,

pravne regulative u vezi

sa ovom obla{}u, statusa

poligrafskog ispitivawa

u sistemu pravosu|a, kao i

poligrafskih nalaza u is-

tra`nom postupku.

Po re~ima u~esnika,

prezentacija predstavnika

MUP Srbije bila je najza-

pa`enija.

- Poligrafsko ispiti-

vawe se u Srbiji koristi

vi{e od tri decenije i

tradicija u na{oj zemqi

jedna je od najdu`ih i naj-

bogatijih u Evropi, rekao

je Mateji}.

Me|unarodni seminar

otvorio je direktor fore-

nzi~kog instituta Ciru

Gabriel. U~estvovali su

predstavnici Ameri~ke

poligrafske asocijacije,

koja je najbrojnija asocija-

cija poligrafskih ispiti-

va~a u SAD i ima vi{e hi-

qada ~lanova, Rumunije,

Izraela, Srbije, Poqske,

Belgije, Letonije, Estoni-

je i Litvanije. S. K.

ME\UNARODNA SARADWA 5

Na sastanku sa delegacijom Glavnog {taba UN, koju je pre-

dvodio direktor Odeqewa za Evropu i Latinsku Ameriku

Farid Zarifi, ministar Da~i} rekao je da je planirano u~e{-

}e u misijama EU i da su u pripremi aktivnosti koje pre-

dstavqaju pravni okvir za to. Zarifi je izrazio zadovoqstvo

dosada{wim anga`ovawem pripadnika MUP-a u mirovnim mi-

sija UN i pozdravio na{u spremnost da pove}amo u~e{}e.

Dosada{we anga`ovawe UN na Kosovu i Metohiji razmatra-

no je tokom sastanka, a istaknuta je nezamenqiva i statusno

neutralna uloga UNMIK-a. Nagla{eno je da UN `eli da do-

prinese boqem razumevawu Beograda i Pri{tine i da prati

aktivnosti EU na Kosovu i Metohiji, te }e wegovo prisustvo

i daqe biti relevantno.

Tako|e, UN podr`ava predstoje}i dijalog sa ciqem da se us-

postavi mir i stabilnost, {to je posebno zna~ajno s obzirom

na poverewe koje srpsko stanovni{tvo ima u UN. �

Planirano u~e{}e u misijama EU

Beli {engen za Srbiju

nije ugro`en, ali je po-

trebno informisati

gra|ane da }e svi oni koji u

zemqama EU zatra`e azil biti

vra}eni u Srbiju, poru~ili su

belgijski dr`avni sekretar za

azil i migracije Melkior Va-

tele i ministar unutra{wih

poslova Srbije Ivica Da~i}.

Nakon susreta sa Da~i}em, ko-

jem su prisustvovali i ambasa-

dori Belgije, [vedske i Ne-

ma~ke, Vatele je rekao da me|u

evropskim zvani~nicima nije

bilo re~i o ukidawu „belog

{engena“, po{to on funkcio-

ni{e normalno za veliku ve}i-

nu gra|ana Srbije.

- Treba da se suprotstavimo

onima koji to zloupotrebqava-

ju i na{ zajedni~ki interes je

da se to spre~i, rekao je on i

dodao da su gra|ani Srbije do-

brodo{li u EU kao turisti.

Vatele je naglasio da oni koji

iz ekonomskih razloga zatra`e

azil, ne}e ga dobiti i da }e mo-

rati da se vrate ku}i.

Da~i} je rekao da qude treba

informisati da radne migra-

cije i la`no prijavqivawe za

azil nisu opravdani. Ti qudi

}e biti vra}eni nazad i to ide

veoma brzo, jer imamo potpisa-

ne sporazume o readmisiji. On

je naveo da }e Vlada Srbije po-

krenuti kampawu obave{tava-

wa stanovni{tva da azil nije

mogu}e dobiti u zemqama EU, a

bi}e ispitane i turisti~ke

agencije da li zloupotrebqa-

vaju qude koji zbog toga odlaze

u Zapadnu Evropu.

Tako|e, vr{i}e se i poja~ane

kontrole na srpskim grani~ni-

ma prelazima za putovawa koja

organizuju agencije za turi-

sti~ke grupe. M. T. S. i S. K.

Spre~iti zloupotrebe Vizna liberalizacija ne

zna~i pravo na azil

Pohvala rada policije

Dr`avni sekretar SAD Hilari

Klinton odala je priznawe

hrabrosti srpske policije koja

je 10. oktobra u Beogradu osigurala

bezbednost u~esnika Parade ponosa.

Nakon susreta sa predsednikom Srbi-

je, na zajedni~koj konferenciji za

{tampu u Beogradu, Hilari Klinton

rekla je da je policija demonstrirala

podr{ku pravima svih.

Predsednik Srbije Boris Tadi} re-

kao je da je dr`ava tog dana pokazala

da deli evropske vrednosti za{tite

identiteta svakog pojedinca.

Dr`avni sekretar SAD-a izrazila

je zahvalnost Vladi Srbije {to je op-

redeqena za za{titu qudskih prava

svih gra|ana.

- Posebno bih pohvalila hrabrost

policije koja je obezbe|ivala red na

Paradi ponosa, rekla je Hilari Klin-

ton i dodala da to nije bilo lako.

Prema re~ima ministra Ivice Da-

~i}a, poseta Hilari Klinton Beogra-

du je prvorazredni doga|aj sa aspekta

bezbednosti. Tokom wene posete, u

Beogradu su bile na snazi mere obez-

be|ewa prvog stepena. Policija je na

taj zadatak bila spremna, a za obezbe-

|ivawe doga|aja bio je anga`ovan ve-

liki broj policajaca.

M. T. S. i S. K.

Dr`avni ministar ne-

ma~ke savezne pokraji-

ne Bavarske Emilija

Miler i ministar unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije Ivica Da~i} poru~ili su

u 21. oktobra u Beogradu gra-

|anima da ne tra`e uzalud po-

liti~ki azil u zemqama Evro-

pske unije.

- Mora se jasno re}i da ne}e

biti davawa politi~kih azi-

la, {to zna~i da je wihov put

nepotreban i da }e svi biti

vra}eni, rekao je Da~i} na

konferenciji za novinare

posle sastanka sa Emilijom

Miler u Palati Srbija. On je

rekao da je u re{avawu ovog

problema va`na saradwa vlas-

ti zemaqa EU, Srbije i lokal-

nih vlasti na jugu Srbije i u

Sanxaku, odakle dolazi najve-

}i broj gra|ana koji tra`e

azil.

Prema Da~i}evim re~ima,

najvi{e azilanata su Romi i

Albanci s juga Srbije, a ima

ih i iz Sanxaka, a da }e zajed-

ni~kim radom s lokalnim

vlastima biti stavqeno do

znawa da vizna liberalizacija

ne zna~i pravo na `ivot i rad

u tim zemqama, naro~ito ne

pravo na azil.

Emilija Miler je rekla da

Bavarska `eli da sara|uje u

spre~avawu zloupotreba veza-

nih za podno{ewe zahteva za

azil.

- @elimo da zajedni~ki nas-

tupimo protiv zloupotreba

koje se naj~e{}e de{avaju pri-

likom organizovanih autobus-

kih putovawa, na neki na~in

se radi o krijum~arewu qudi,

rekla je Emilija Miler.

Ona je poru~ila gra|anima

Srbije da ne dozvole da budu

namamqeni i zloupotrebqe-

ni, jer }e korist od putovawa

imati samo wihovi organiza-

tori. M. T. S. i S. K.

ME\UNARODNA SARADWA6

Srbija primer za zemqe u okru`ewu

UPalati Srbije, 19.

oktobra odr`an je

sastanak povodom re-

alizacije projekta „Sistem

upravqawa znawem u suzbija-

wu ilegalne trgovine hemij-

skim, biolo{kim, radiolo{-

kim i nuklearnim materija-

lima u Jugoisto~noj Evropi i

Kakvazu“. Sastanak je bio u

organizaciji MUP Republi-

ke Srbije, u ~ijoj je nadle`-

nosti sprovo|ewe i rukovo-

|ewe ovim projektom Me|u-

regionalnog instituta Uje-

diwenih nacija za istra`i-

vawe kriminala i pravosu|a

UNICRI, sa aktivnim u~e{-

}em Evropske komisije.

Ovom skupu prisustvovali

su predstavnici UNICRI, Ev-

ropske komisije, Misije

OEBS u Srbiji, pre-

dstavnici ambasada zemaqa

koje u~estvuju u ovom projek-

tu (Albanija, Bosna i Herce-

govina, Hrvatska, Makedoni-

ja, Crna Gora i Turska), ~la-

novi Nacionalnog tima za

implementaciju projekta u

Srbiji i drugi predstavnici

MUP-a.

Sastanak je otvorio pomo}-

nik ministra i na~elnik

Sektora za zajedni~ke poslo-

ve i qudske resurse @eqko

Koji}, koji je svim u~esnici-

ma po`eleo dobrodo{licu i

uspeh u radu.

- Srbija ima obaveze preu-

zete me|unarodnim ugovori-

ma da se organizuje u ciqu

o~uvawa bezbednosti i sna`-

no podr`ava sve aktivnosti

koje se ti~u poboq{awa bez-

bednosti, kako na unutra-

{wem, tako i na me|unaro-

dnom planu. Zato je ovaj pro-

jekat od izuzetnog zna~aja za

nas, istakao je Koji}.

Predstavnik UNICRI Fra-

n~esko Mareli prilikom

svog obra}awa prisutnima

rekao je da UNICRI i Evro-

pska komisija jako veruju u

me|unarodnu saradwu u ovoj

oblasti.

- Rizik od zloupotreba

ovih materija je sasvim rea-

lan, a mogu}e je da }e u budu}-

nosti biti jo{ ve}i, pogoto-

vo kada je re~ o zloupotrebi

od strane terorista. Posle-

dice mogu biti ogromne rekao

je Mareli, naglasiv{i da sr-

pski nacionalni tim ima veo-

ma zna~ajnu ulogu u projektu.

- Qudi su ti koji donose

promene. Va{e zalagawe i

posve}enost mogu da budu do-

bar primer za ostale, rekao

je predstavnik UNICRI.

Prezentacije su odr`ali

i Majkl Tornton iz Centra

za zajedni~ka istra`ivawa

Evropske komisije i koor-

dinator projekta UNICRI

Marian de Bruin, koja je

prikazala rad i rezultate

ovog tela tokom protekle

dve godine. Prezentaciju je

odr`ao i Marko Milivoje-

vi}, nacionalni koordina-

tor u MUP Srbije.

Svi u~esnici ovog sastan-

ka slo`ili su se da rad sr-

pskog Nacionalnog tima

predstavqa dobar primer i

da je Srbija postavila mo-

del po kome treba da deluju

i druge zemqe u~esnice

projekta. Na~iwen je osvrt

na sastav Nacionalnog ti-

ma, na wegovu strukturu i

konstatovana je wegova va`-

na uloga u mobilisawu sna-

ga da se napravi jedinstveni

sistem za bavqewe ovom

problematikom, koji bi se

realizovao kroz saradwu sa

relevantnim regionalnim

centrima.

U budu}nosti, zakqu~eno

je na sastanku, o~ekuje se da-

qa koordinacija na strate{-

kom i operativnom planu, uz

finansijsku pomo} Evro-

pske unije i UNICRI, dok se

na globalnom nivou o~ekuje

„ukrupwavawe“ i ujediwava-

we me|unarodnih tela u je-

dinstveno novo telo, kojim

bi rukovodila visoki pre-

dstavnik Evropske unije za

spoqnu politiku i bezbed-

nost Ketrin E{ton.

S. K.

Sastanak policija regiona- Neophodno je znati da ti

qudi ne}e dobiti azil, kao i

da se izla`u nepotrebnim

tro{kovima, jer }e svi biti

vra}eni u Srbiju po kratkom

postupku, po{to sa tim zem-

qama imamo potpisane spora-

zume o readmisiji, naglasio

je ministar Da~i}.

Tako|e, dogovoreno je da se

i daqe zala`emo za me|usob-

nu koordinaciju u oblasti

borbe protiv trgovine qudi-

ma, a prihva}ena je i inicija-

tiva o boqoj saradwi kada je

re~ o razmeni operativnih

podataka u vezi sa borbom

protiv terorizma.

U svim zakqu~cima, istak-

nuto je postojawe zajedni~-

kih ciqeva, koji povezuju sve

zemqe u regionu, a to je ovaj

region bude zona bezbednos-

ti u kojoj }e biti sa~uvan

stabilan javni red i mir. Po-

red toga, ciq je i zajedni~ka

borba protiv organizovanog

kriminala, korupcije i tero-

rizma.

U okviru konferencije,

odr`an je i 4. ministarski

Na Desetoj regionalnoj

ministarskoj konfe-

renciji o ilegalnim

migracijama, organizovanom

kriminalu, korupciji i tero-

rizmu, koja je odr`ana na Br-

du kod Krawa u Sloveniji, is-

taknuta je potreba da se nas-

tavi sa procesom ispuwewa

svih uslova za viznu libera-

lizaciju za sve zemqe koje se

nalaze na ovom prostoru. Tre-

ba nastaviti sa usagla{ava-

wem i uskla|ivawem na{ih

zakonodavstava i primene

svih zakona koji su bitni u

oblasti unutra{wih poslo-

va, kako bi se pokazalo da

vizna liberalizacija nije

bila samo poklon, ve} da smo,

kao dru{tvo i kao dr`ava, do-

veli do takvih standarda, ko-

ji podrazumevaju slobodno pu-

tovawe gra|ana u zemqe Ev-

ropske unije.

Na konferenciji se razgo-

voralo i o monitoringu pro-

cesa sprovo|ewa onog {to je

dogovoreno oko vizne libera-

lizacije i re{avawa proble-

ma, kao {to je problem la`-

nih azilanata. O tome je bilo

re~i na bilateralnom sastan-

ku sa direktorom EK Stefa-

nom Manservisiem. Razgova-

ralo se o na~inu kako spre~i-

ti pojavu la`nih azilanata.

sastanak zemaqa potpisnica

Konvencije o policijskoj sa-

radwi jugoisto~ne Evrope,

koja je potpisana uz podr{ku

austrijskog Ministarstva

unutra{wih poslova, a u fa-

zi je i realizacija sa @enev-

skim centrom kontrole nao-

ru`awa.

Potpisnice Konvencije su

zemqe sa prostora biv{ih

republika Jugoslavije, ali i

Albanija, Bugarska, Rumunija

i Moldavija, tako da je ova

Konvencija bila jedna od pr-

vih pravnih osnova za poli-

cijsku saradwu jugoisto~ne

Evrope.

Ministarski sastanak od-

r`ava se na svakih {est me-

seci. Trenutno predsedava

Makedonija, slede}a je Mol-

davija, a tema je unapre|ewe

policijske saradwe, naro~i-

to kada je re~ o za{titi poda-

taka i formirawu zajedni~-

kih istra`nih timova.

Sastanku je prisustvovao

i direktor Evropola Robert

Vejnrajt, {to je od izuzetnog

strate{kog zna~aja, imaju}i

u vidu da su sve ove zemqe

opredeqene za Evropsku

uniju.

S. K. i M. T. S.

ME\UNARODNA SARADWA 7

Napredak Srbije na putu ka EU

Evropski parlament

nastavi}e da podr`ava

Srbiju na putu ka Ev-

ropskoj uniji, ali ona mora da

u~ini dodatne napore u tom

ciqu, izjavili su zvani~nici

delegacije EP Eduard Kukan

i Jelko Kacin, 4. oktobra, u

Beogradu, na sastanku sa pr-

vim potpredsednikom Vlade -

zamenikom predsednika Vla-

de i ministrom unutra{wih

poslova Ivicom Da~i}em i

ministrom pravde Sne`anom

Malovi}. Kukan i Kacin poh-

valili su dva ministarstva,

za sve {to su do sada uradili

u procesu evropskih integra-

cija Srbije.

Ivica Da~i} ocenio je da

sastanak sa zvani~nicima

EP, predstavqa nastavak ra-

zgovora sa evropskim insti-

tucijama. Tako|e, naglasio je

da oblasti unutra{wih pos-

lova i pravosu|a spadaju u

najva`nije teme za Srbiju u

procesu evropskih integra-

cija. Te teme, prema wegovim

re~ima, bi}e aktuelne tokom

sve ve}eg pribli`avawa pu-

nopravnom ~lanstvu u Evro-

pskoj uniji, isto kao {to je

bilo i pri odobravawu vizne

liberalizacije za na{u zem-

qu.

Zamenik premijera istakao

je da je sa tog aspekta veoma

Prvi potpredsednik Vla-

de - zamenik predsedni-

ka Vlade i ministar

unutra{wih poslova Ivica Da-

~i} u~estvovao je u radu dvod-

nevnog Me|unarodnog susreta

visokih zvani~nika odgovor-

nih za pitawa bezbednosti, ko-

ji je odr`an u So~iju u organi-

zaciji Saveta bezbednosti Ru-

ske Federacije.

Na skupu su u~estvovali pre-

dstavnici 43 zemqe, me|u koji-

ma savetnik ameri~kog predsed-

nika za nacionalnu bezbednost,

kineski ministar javne bezbed-

nosti, francuski generalni se-

kretar za nacionalnu bezbed-

nost i odbranu, ju`noafri~ki

ministar dr`avne bezbednosti,

urugvajski ministar unutra-

{wih poslova, kao i visoki

predstavnici Brazila, Argen-

tine, Izraela, Indije, Indone-

zije, Kanade, Italije, Turske,

Al`ira, i direktor Kancela-

rije UN za drogu i kriminal.

Pouzdan partner u borbi protiv kriminalaTema susreta bila je tra-

nsnacionalni kriminal i po-

vezanosti wegovih najopasni-

jih oblika - terorizma, {verca

narkotika, ilegalnih migraci-

ja, nezakonitog prometa oru`ja

i radioaktivnih materija,

opasnost od prirodnih i tehno-

genih katastrofa, a u ciqu za-

jedni~kog delovawa u oblasti

bezbednosti.

U svom govoru, ministar

Ivica Da~i} istakao je da je

Srbija pouzdan partner u sara-

dwi u borbi protiv tra-

nsnacionalnog organizovanog

kriminala i da je postala li-

der u regionu po obimu sara-

dwe, rezultatima i inicijati-

vama koje je pokrenula. Tako|e,

rekao je da je u Srbiji detekto-

vano i procesurano 27 organi-

zovanih kriminalnih grupa sa

213 ~lanova i 452 saradnika, i

da je u pro{loj godini na na{oj

teritoriji uhap{eno preko 40

lica koja su bila na poternica-

ma drugih zemaqa. On je ista-

kao da ~iwenica da je Srbija je-

dina od svih zemaqa u regionu

pozvana na ovaj susret pre-

dstavqa veliko priznawe we-

nim rezultatima u borbi pro-

tiv kriminala.

Tokom konferencije, Da~i}

je imao i niz bilateralnih su-

sreta sa svojim kolegama iz Ru-

ske Federacije, SAD, Kine,

Ju`noafri~ke Republike,

Urugvaja i drugih zemaqa.

U~esnici konferencije u

So~iju obi{li su i objekte u

izgradwi namewene za odr`a-

vawe zimskih Olimpijskih

igara 2014. godine.

Na sastanku je pro~itana poz-

dravna poruka predsednika Ru-

ske Federacije Dmitrija Medve-

deva i generalnog sekretara UN

Ban Ki Muna. U centru pa`we

u~esnika susreta na{la su se pi-

tawa predupre|ivawa i smawe-

wa posledica prirodnih i teh-

nogenih katastrofa, saradwe u

borbi protiv transnacionalnog

kriminala u wegovim razli~i-

tim pojavnim oblicima - terori-

zma, narkotrafikinga, ilegal-

nih migracija, nezakonitog pro-

meta oru`ja i radioaktivnih ma-

terijala, a, tako|e, i me|unaro-

dne informacione bezbednosti

u uslovima formirawa global-

nog informacionog dru{tva.

Susret u So~iju je prvi va`an

korak na putu izgradwe {iroke

me|unarodne saradwe u sferi

me|unarodne bezbednosti. �

bitno da sve {to se preduzi-

ma u tom pravcu bude u skladu

sa evropskim standardima, a

to zna~i uspe{nu borbu pro-

tiv organizovanog krimina-

la, korupcije i terorizma, za

koju je neophodna dobra koor-

dinacija svih dr`avnih orga-

na koji su anga`ovani u toj

borbi.

Sne`ana Malovi} naglasi-

la je da su ministarstva pra-

vde i unutra{wih poslova

potpuno otvorena za svaki ra-

zgovor oko svih pitawa, navo-

de}i da su dva osnovna ciqa -

evropske integracije i borba

protiv organizovanog krimi-

nala i korupcije. Istakla je

da „na evropskim integraci-

jama ne}emo raditi zbog ispu-

wavawe obaveze ve} zbog kva-

litativnog podizawa nivoa

`ivota gra|ana Srbije“.

Edvard Kukan koji je pre-

dvodio delegaciju Evropskog

parlamenta, rekao je da je jas-

no da je Srbija u~inila na-

predak u pogledu reforme

pravosu|a i borbe protiv or-

ganizovanog kriminala i ko-

rupcije.

Dodao je da je sa zvani~ni-

cima na{e zemqe razgovarao

o pitawima koja se ti~u pri-

stupawa Srbije uniji i nagla-

sio da Evropski parlament

visoko ceni dobru regional-

nu saradwu policije i pravo-

su|a Srbije sa susednim zem-

qama. Prema wegovim re~i-

ma, Srbija treba da u~ini jo{

dodatnih koraka i napora ka-

ko bi ubrzala pristupawe

EU, isti~u}i da EP u potpu-

nosti podr`ava Srbiju na

tom putu.

Izvestilac EP za Srbiju

Jelko Kacin, naglasio je da se

mora ~estitati na svemu {to

je do sada napravqeno „pre

svega na koordinaciji napora

izme|u oba ministarstva,

{to je racionalno i efek-

tivno i {to ubrzava proces

pribli`avawa Srbije ka i u

EU“. Podseto je da je sprovo-

|ewe reformi pribli`ava-

wa EU u takozvanim dr`avot-

vornim i represivnim reso-

rima najosetqivije i da su to

„najte`a poglavqa u svakoj

zemqi koja ide ka EU“. Tako-

|e, Kacin je ukazao da je pro-

cesuirawe gra|ana za onog ko

procesuira „izuzetno oset-

qivo pitawe“ zbog ~ega

treba da se po{tuju osnovni

principi, „pre svega pri-

ncip pretpostavke nevinos-

ti“.

U~esnici sastanka slo`i-

li su se da je pro{le godine

Srbija ostvarila veliki na-

predak u procesu evropskih

integracija, izraziv{i o~e-

kivawe da }e sli~an rezultat

biti postignut i ove godine,

ali su napomenuli da na tom

putu predstoji jo{ mnogo pos-

la. V. ].

INTERVJU8

Dragan Bogosavac, na~elnik Uprave saobra}ajne policije PU za grad Beograd

Nastaviti pozitivne trendove, poboq{ati bezbednostPrioriteti saobra}ajne policije su smawewe broja saobra}ajnih nezgoda,

odr`avawe dobre proto~nosti saobra}aja na svim saobra}ajnicama, a poseban

akcenat stavqa se na bezbednost dece u saobra}aju i sprovo|ewe akcija

kojima }e se poboq{ati bezbednost pe{aka u saobra}aju, kao najugro`enije

kategorije

Koje lokacije u Beogradu su pokrive-

ne video-nadzorom?

Kamere za monitoring su postavqene na

slede}im lokacijama:

Kraqa Milana - Narodna skup{tina;

Kneza Milo{a - Kraqa Milana; Bulevar

Kraqa Aleksandra - Kneza Milo{a; Trg

Nikole Pa{i}a - dve kamere; Trg Slavija -

dve kamere; Nemawina - Kneza Milo{a;

@elezni~ka stanica - dve kamere; Trg Re-

publike - dve kamere; Terazije; Zeleni ve-

nac; Brankov most; Hajat; Bulevar Mihai-

la Pupina - Palata Srbije; Kru`ni tok -

Op{tina Novi Beograd; Takovska - 27. mar-

ta; Bulevar Despota Stefana - Cviji}eva;

Pan~eva~ki most; Kru`ni tok - Bogoslovi-

ja; Mije Kova~evi}a - ^arli ^aplina; Cvi-

ji}eva - Starine Novaka; Autobuska stani-

ca; Kara|or|eva - Pariska; Tadeu{a Ko{-

}u{ka - Cara Du{ana; Studentski trg - Va-

sina; Dom omladine; U{}e; Bulevar

Kraqa Aleksandra - Ruzveltova; Tre{win

cvet; Kara|or|ev trg; Zemun; Milentija

Popovi}a - Bulevar Zorana \in|i}a; OTC

Novi Beograd; Omladinskih brigada - Ju-

rija Gagarina; Autoput kod Geneksa; To{in

bunar - Studentska; Autoput kod Arene;

Most Gazela; Tramvajski most; Francuska -

Cara Du{ana; Francuska - Dunavska; Kneza

Milo{a - Vi{egradska; Mostarska petqa;

Prokop; Top~iderska zvezda; Muzej 25. maj;

Milutina Ivkovi}a - Bulevar kneza Alek-

sandra Kara|or|evi}a; Kru`ni tok kod TV

Pinka; Ra{ka - Crnotravska; Borska - Cr-

notravska; Tro{arina; Autokomanda;

Autoput kod Bulevara oslobo|ewa; Usta-

ni~ka - Specijalni sud; Ustani~ka - Vojis-

lava Ili}a; Vojislava Ili}a - Plavi most;

Bulevar Vojvode Mi{i}a - Sajam; Radni~-

ka - Ada Ciganlija.

Dragan Bogosavac

ro|en je 19. decembra

1969. godine u Zemunu.

Zavr{io je Zemunsku

gimnaziju, kurs za po-

licajca u Vu~itrnu

1992. godine, kurs za

kontrolu i regulisa-

we saobra}aja u Zemu-

nu 1993. godine i Poli-

cijsku akademiju (1.

klasa) 1997. godine.

Radio je kao policajac u ^eti za regulisawe i kontrolu

saobra}aja, ^eti za uvi|aje saobra}ajnih nezgoda Uprave

za bezbednost saobra}aja, pomo}nik komandira u PS Ze-

mun, zamenik komandira u PS Vra~ar i komandir PI PS

Novi Beograd.

Na mesto na~elnika Uprave saobra}ajne policije Dra-

gan Bogosavac postavqen je 15. oktobra 2007. godine.

Da li je poboq{ana

bezbednost saobra}aja

nakon stupawa na sna-

gu novog Zakona o bezbednos-

ti saobra}aja?

Od po~etka primene novog

Zakona o bezbednosti saobra-

}aja na putevima, ukupan broj

saobra}ajnih nezgoda je sma-

wen za 24,25%, broj saobra-

}ajnih nezgoda sa materijal-

nom {tetom za 26,01%, saob-

ra}ajnih nezgoda sa nastrada-

lim licima za 11,74%. Broj

nastradalih lica smawen je

za 11,06%, broj poginulih za

41,58%, a broj te{ko povre-

|enih za 21,32% i lako povre-

|enih lica za 6,71%.

Kakvo je trenutno stawe

bezbednosti saobra}aja u Be-

ogradu?

Stawe bezbednosti saobra-

}aja na podru~ju grada Beogra-

da mo`e se oceniti kao sta-

bilno i povoqno, uz nastav-

qawe trenda smawewa broja

lica koja stradaju u saobra}a-

ju (2007. godine u saobra}aj-

nim nezgodama je poginulo

199 lica, 2008. godine 170 li-

ca, 2009. godine 154).

Kakva je tehni~ko-tehno-

lo{ka opremqenost i obu~e-

nost sobra}ajne policije u

Beogradu? [ta treba poboq-

{ati?

Uprava saobra}ajne poli-

cije PU za grad Beograd je vr-

lo skromno opremqena vozi-

lima, motociklima, alkome-

trima, radarima i drugim ma-

terijalno tehni~kim sre-

dstvima. Oprema u posedu je

dosta stara i zbog konstantne

upotrebe nepouzdana.

Da li u Beogradu ima do-

voqno saobra}ajnih polica-

jaca?

Po va`e}oj sistematizaci-

ji, popuwenost jedinice je

oko 70 odsto uniformisa-

nog sastava, odnosno ne-

dostaje oko 270 saobra}aj-

nih policajaca. S obzi-

rom na trendove, razvoj

grada i intenzivno pove}awe

broja vozila koja u~estvuju u

saobra}aju, neophodno je po-

puwavawe jedinice.

Kako napreduje proces

pokrivawa video-nadzorom

beogradskih ulica i kakvi

su daqi planovi u toj ob-

lasti?

U skladu sa materijalno-

tehni~kim mogu}nostima

Ministarstva, izvr{eno je

postavqawe 60 kamera na

kqu~nim pozicijama u gradu

sa kojih se vr{i monitori-

ng. Trenutno je u funkciji

46 kamera. Tako|e, postav-

qeno je 14 kamera pomo}u

kojih }e se ot-

krivati prekr-

{aji prekora-

~ewa dozvoqe-

ne brzine kre-

tawa, prolaska

na crveno svet-

lo semafora i

nedozvoqenog

k o r i { } e w a

„`ute“ trake.

Planovi i

`eqe su da se

nastavi sa ra-

zvojem ovog sis-

tema uz postav-

qawe {to ve-

}eg broja kame-

ra. Gradska up-

rava grada Beograda pru`a

materijalnu podr{ku u ci-

qu razvijawa sistema koji

bi trebalo da znatno uti~e

na smawewe broja izvr{e-

nih prekr{aja i pove}a bez-

bednost.

Koji su naj~e{}i saobra-

}ajni prekr{aji koje voza~i

prave u na{em gradu?

Od po~etka primene novog

Zakona najzastupqeniji su

upravqawe vozilom pod dej-

stvom alkohola, prekora~ewe

dozvoqene brzine kretawa,

nepropisno preticawe ili

obila`ewe, nepo{tovawe

obaveza prema pe{acima, ne-

kori{}ewe sigurnosnog poja-

sa u toku vo`we, nepropisno

zaustavqawe i parkirawe,

nepostupawe po saobra}ajnim

znacima, kori{}ewe mobil-

nog telefona u toku vo`we,

nekori{}ewe svetala u toku

dnevne vo`we...

Da li je rad saobra}ajne

policije dovoqno medijski

zastupqen?

Rad saobra}ajne policije

nije dovoqno medijski zas-

tupqen. Postoji veliko in-

teresovawe medija za dnevno

interesantne doga|aje - saob-

ra}ajne nezgode sa nastrada-

lim licima, saobra}ajne nez-

gode u kojima su u~estvovala

lica iz javnog `ivota, odnos-

no za u~iwene prekr{aje li-

ca koja su javne li~nosti.

Mnogo mawe je zastupqeno

konstantno medijsko izve{-

tavawe koje se odnosi na edu-

kaciju i stvarawe op{teg

dru{tvenog trenda obavez-

nosti po{tovawa saobra}aj-

nih propisa.

[ta predstavqa probleme

u radu saobra}ajne policije?

Pored nepopuwenosti, naj-

ve}i problem je slaba mate-

rijalno-tehni~ka opremqe-

nost.

Koji su prioriteti u radu

saobra}ajne policije u nare-

dnom periodu?

Glavni prioriteti saobra-

}ajne policije su smawewe

broja saobra}ajnih nezgoda,

odr`avawe dobre proto~nos-

ti saobra}aja na svim saobra-

}ajnicama. Poseban akcenat

se stavqa na bezbednost dece

u saobra}aju i sprovo|ewe ak-

cija kojima }e se poboq{ati

bezbednost pe{aka u saobra-

}aju, kao najugro`enije kate-

gorije.

U narednom periodu, nasta-

vi}e se sa sprovo|ewem akci-

je „[kola“ i odr`avawem

predavawa u pred{kolskim i

{kolskim ustanovama. Spro-

vo|ewem niza centralnih i

lokalnih akcija, rad slu`be

}e biti usmeren na otkriva-

we i sankcionisawe najte-

`ih saobra}ajnih prekr{aja

koji su uzro~nici saobra}aj-

nih nezgoda sa najte`im pos-

ledicama. Nastavi}e se sara-

dwa sa svim institucijama

koje se bave pitawima bez-

bednosti saobra}aja.

M. T. S. i S. K.

AKTUELNO 9

Od septembra pro{le

godine, kada je Biro za sa-

radwu s medijima postao

deo revidiranog Memora-

nduma o razumevawu, pot-

pisanog izme|u Ministar-

stva unutra{wih poslova

i Misije OEBS, ura|ene

su Strategija komunika-

cije MUP-a i Akcioni

plan za ostvarivawe te

strategije, Istra`ivawe

javnog mwewa o reformi

policije, obuke za 27 po-

licijskih uprava u Srbiji

i wihove portparole i

na~elnike, tri seminara

na kojima su pored na~el-

nika policijskih uprava

i portparola, u~estvova-

li i novinari iz lokal-

nih medija, obuke u Puli i

Zagrebu koje su odr`ane u

ciqu poboq{awa sara-

dwe i razmene iskustva

sa predstavnicima poli-

cija u regionu, gde su

u~estvovale i kolege iz

MUP Slovenije, obuka u

[kotskoj i Engleskoj za

slu`benike Biroa za sa-

radwu s medijima i por-

tparole policijskih up-

rava, izrada Strategije

komunikacije (xepno iz-

dawe) i izrada postera za

promociju Strategije ko-

munikacije.

Donacija vredna dva miliona dinara

Boqi materijalni polo`aj policijeSa rukovodstvom repre-

zentativnih sindikata u

Ministarstvu unutra-

{wih poslova - Policijskim

sindikatom Srbije na ~elu sa

Veqkom Mijailovi}em i Neza-

visnim sindikatom policije sa

Velimirom Barbulovim, 3. ok-

tobra sastao se ministar Ivica

Da~i}.

Ministar Da~i} istakao je

da se on li~no, kao i rukovod-

stvo MUP-a, zala`u za poboq-

{awe materijalnog polo`aja

policijskih slu`benika i ve}e

uva`avawe statusa profesije

policajaca u dru{tvu.

Ministar na kongresu ASNS

Obra}aju}i se delegatima

Kongresa Asocijacije slobod-

nih i nezavisnih sindikata

(ASNS), 9. oktobra u Domu sin-

dikata u Beogradu, Ivica Da-

~i} naglasio je da bez stvarawa

socijalno pravednog dru{tva i

ravnomernog ekonomskog razvo-

ja Srbija ne mo`e u potpunosti

da bude demokratska dr`ava.

Prema wegovim re~ima, u Sr-

biji postoji veliki broj neus-

pe{nih privatizacija, zbog ~e-

ga je potrebno da se glas radni-

ka i sindikata ~uje mnogo glas-

nije, kako bi wihov polo`aj

bio popravqen.

Nije postojala svest o zna~aju

policijske slu`be

Jo{ jedan sastanak odr`an je

16. oktobra.

Predstavnici Sindikata

predo~ili su ministru svoje

zahteve koji se pre svega odnose

na pove}awe plata, izmene pos-

toje}eg posebnog kolektivnog

ugovora za dr`avne slu`beni-

ke, kao prelazno re{ewe i po-

~etak razgovora o izradi poseb-

nog kolektivnog ugovora za pri-

padnike MUP-a.

Prema oceni ministra Ivi-

ce Da~i}a, opravdan razlog za

protest policije je to {to du-

go nije postojala svest o zna~a-

ju policijske slu`be, koja se

shvatala kao oru|e u rukama

politike.

Takva situacija nasle|ena je

od prethodnika i objektivno,

policijski slu`benici nemaju

ista prava kao neki drugi slu`-

benici, smatra Da~i}. Tako|e,

ukazao je da ovde nije re~ o po-

ve}awu plata, ve} o izjedna~a-

vawu prava kao {to je naknada

za no}ni i prekovremeni rad.

Istog dana, odr`an je jo{ je-

dan sastanak kome su, pored mi-

nistra unutra{wih poslova i

predstavnika dva reprezenta-

tivna sindikata policije pri-

sustvovali i ministar rada i

socijalne politike Rasim Qa-

ji} i ministar za dr`avnu upra-

vu i lokalnu samoupravu Milan

Markovi}.

Tom prilikom, dogovoreno

je da se pregovorima sa Vladom

Srbije do|e do poboq{awa

statusnog, materijalnog i so-

cijalnog polo`aja policajaca.

U~esnici sastanka usaglasili

su se da se formira radna gru-

pa koja }e odmah po~eti prego-

vore o posebnom kolektivnom

ugovoru za zaposlene u MUP-u,

~ime bi bila re{ena isplata

no}nog i prekovremenog rada,

rada za dr`avni praznik, opre-

mawa policije.

Nagla{eno je da je postignu-

ta saglasnost o neophodnosti

nastavqawa pregovora o ostva-

rivawu prava radnika MUP-a,

koja su predvi|ena Zakonom o

policiji, ali se ne ispuwavaju

zbog kolizije sa drugim zakon-

skim re{ewima.

Da~i} je istakao da je dogovo-

reno je da se formira pregova-

ra~ki tim za kolektivno prego-

varawe, koji bi sa~iwavali

predstavnici ministarstva

unutra{wih poslova, finansi-

ja, dr`avne uprave i lokalne

samouprave i rada i socijalne

politike.

Dogovoreno je da se tra`i da

se kroz rebalans buxeta za ovu

godinu uti~e na ono na {ta po-

licija ima pravo u pogledu po-

boq{awa materijalnog polo-

`aja i opremawa. Obja{weno je

i da bi re{ewe vezano za reba-

lans buxeta bilo prelazno i da

bi va`ilo do dono{ewa buxeta

za narednu godinu.

Ministrima su se na izra`e-

noj voqi da se problemi radni-

ka MUP-a re{e zahvalili pre-

dstavnici oba sindikata.

Veqko Mijailovi}, predsed-

nik Policijskog sindikata Sr-

bije rekao je da ~lanovi ovog

sindikata nisu izlazili iz za-

konskih okvira tokom prethod-

nih akcija i organizovawa

{trajka upozorewa, kao i da je

`eqa sindikata da se svi pro-

blemi re{e za stolom, sa ~im

se slo`io i predstavnik Neza-

visnog sindikata policije Ve-

limir Barbulov. On je podse-

tio da je osnovni sindikalni

zahtev potpisivawe posebnog

kolektivnog ugovora za radni-

ke MUP-a zahvaliv{i se na po-

dr{ci i sindikalnim asocija-

cijama u policiji koje nisu re-

prezentativne. �

Predstavnici Misije

OEBS u Srbiji uru-

~ili su Birou za sa-

radwu s medijima MUP-a teh-

ni~ko-ra~unarsku opremu u

vrednosti od dva miliona di-

nara.

Ministar Da~i} i {ef

Misije OEBS-a u Srbiji am-

basador Dimitrios Kipreos

izrazili su zadovoqstvo sa-

radwom policije i ove orga-

nizacije i najavili wen uspe-

{an nastavak.

[ef Biroa za saradwu s

medijima MUP-a Suzana Va-

siqevi} rekla je da je

OEBS pomogao policiji u

unapre|ewu komunikacije i

da }e predstavnici ove

slu`be i ubudu}e raditi na

{to boqoj saradwi s gra|a-

nima i medijima.

Oprema koja, izme|u

ostalog, sadr`i i kom-

pjutere za 15 policij-

skih uprava u Srbiji,

nabavqena je uz finan-

sijsku podr{ku {ved-

ske Agencije za me|una-

rodnu saradwu, u ciqu

poboq{awa uslova rada

Biroa za saradwu s me-

dijima i policijskih

slu`benika zadu`enih

za odnose s javno{}u u

policijskim upravama.

- Ponosan sam na du-

gogodi{we partnerstvo

OEBS-a i MUP Srbije

i nadam se daqem zajed-

ni~kom radu na refor-

mi policije, posebno u

obezbe|ivawu javnosti

u wenom radu, koja je kqu~naza izgradwu poverewa gra|a-

na i policije, rekao je amba-

sador Misije OEBS-a

u Srbiji Dimitrios

Kipreos i dodao da je

OEBS veoma zadovo-

qan zbog hrabrosti i

profesionalizma koje

su pripadnici poli-

cije pokazali prili-

kom nereda uo~i i pos-

le odr`avawa Parade

ponosa.

Ivica Da~i} je re-

kao da nema stabilne

dr`ave bez uspe{ne

policije, i dodao da

policija ne mo`e bi-

ti uspe{na bez pove-

rewa gra|ana, zbog ~e-

ga je neophodno da ono {to

policija radi bude adekvatno

predstavqeno u javnosti. On

je naveo da je MUP do sada,

zbog prirode posla, bio zat-

voren sistem, i naglasio da

to mora da se promeni i da po-

licija mora biti otvorena,

ali tako da to ne ugro`ava

wen posao. Da~i} je tako|e

naglasio da }e policija i u

narednom periodu raditi na

otvarawu prema gra|anima i

javnosti i na ja~awu me|usob-

nog poverewa.

Suzana Vasiqevi} rekla je

da je u toku ove godine u

{tampanim i elektronskim

medijima objavqeno vi{e od

23.000 naslova o radu polici-

je i ministra Da~i}a. Od tog

broja ne{to vi{e od 14.000

odnosi se na rad policije,

dok je 9.000 o ministru Da-

~i}u. M. T. S.

AKTUELNO10

Uspostavqawe mre`e

`ena policajaca

jugoisto~ne Evrope

Uorganizaciji MUP

Srbije i Centra za

kontrolu lakog naoru-

`awa u jugoisto~noj i isto~-

noj Evropi (SEESAC), 7. ok-

tobra u Beogradu pre-

dstavqen je izve{taj „Uspos-

tavqawe mre`e `ena polica-

jaca jugoisto~ne Evrope - re-

zultati istra`ivawa“.

Prezentaciju izve{taja

otvorili su ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i},

stalni predstavnik UNDP-a

u Srbiji Vilijam Infante,

pomo}nik na~elnika Uprave

grani~ne policije Jelena Va-

siqevi} i pomo}nik na~el-

nika Uprave za stru~no obra-

zovawe, osposobqavawe, usav-

r{avawe i nauku MUP-a Sne-

`ana Novovi}.

Ministar Ivica Da~i} re-

kao je da su `ene jo{ uvek ne-

dovoqno zastupqene u poli-

ciji, kako u operativnom, ta-

ko i u rukovode}em kadru i da

je potrebno promeniti vi|e-

we policijskog posla kao

prete`no mu{kog.

Prema wegovoj oceni, po-

mak postoji, s obzirom na to

da je preokret postignut ti-

me {to su sva radna mesta

postala dostupna `enama uk-

qu~ujui}i i mogu}nost {ko-

lovawa za policijski poziv.

Tako|e, naveo je da je ranije

samo Vi{a {kola unutra-

{wih poslova primala `ene,

dok im je Policijska akade-

mija bila nedostupna do 2002.

godine, kao i Sredwa {kola

unutra{wih poslova sve do

transformacije u Centar za

osnovnu policijsku obuku

Da~i} je ukazao da su jedna-

ke po~etne mogu}nosti efi-

kasno oru`je za borbu protiv

predrasuda tamo gde one pos-

toje, kao i da svuda u svetu, pa

i u Srbiji, policiju opa`aju

kao mawe represivnu, od kada

je vi{e `ena policajaca u pa-

trolama.

Vilijam Infante naglasio

je da je u Srbiji do{lo do zna-

~ajnih promena na poqu eko-

nomije, primene zakona, bor-

be protiv organizovanog kri-

minala i pribli`avawa EU,

ali da su potrebne i promene

sistema vrednosti koje po-

drazumevaju postojawe tole-

rancije i rodne ravnopra-

vnosti. Ve}a zastupqenost

`ena doprine}e boqem radu

policije, ocenio je Infante,

navode}i da je praksa pokaza-

la da one mnogo boqe obavqa-

ju pojedine zadatke jer ~esto

`rtve, posebno `rtve nasiqa

u porodici, u wih imaju vi{e

poverewa.

Osim SEPCA-e i ministar-

stava unutra{wih poslova

zemaqa u regionu koje su

u~estvovale u istra`ivawu,

izuzetan doprinos dali su

Misija OEBS-a u Srbiji,

OEBS-ova Kancelarija za de-

mokratske institucije i

qudska prava (OSCE/ODIHR),

Program Ujediwenih nacija

za razvoj u Srbiji (UNDP),

Centra za kontrolu lakog na-

oru`awa u jugoisto~noj i is-

to~noj Evropi (SEESAC) i

@enevski centar za demokra-

tsku kontrolu oru`ja

(DCAF).

V. ].

Status i uloga `ena

Inicijativu za uspos-

tavqawe Mre`e `ena

policajaca jugoisto~-

ne Evrope (Mre`a) pokrenu-

la je 2008. godine Asocijaci-

ja {efova policija jugois-

to~ne Evrope (SEPCA). Ci-

qevi inicijative su promo-

visawe i primena principa

rodne ravnopravnosti i de-

mokrati~nosti u obavqawu

policijskih poslova u poli-

cijskim slu`bama.

Tokom 2009. godine odr`a-

no je nekoliko sastanaka ek-

spertske grupe zadu`ene za

pripremne aktivnosti uspos-

tavqawa mre`e.

Na prvom sastanku grupe, u

martu 2009. godine u Beogra-

du, dogovorene su osnovne

postavke funkcionisawa bu-

du}e mre`e: da `ene policaj-

ci ve}inu aktivnosti reali-

zuju sa mu{kim delom kolek-

tiva, jer je zajedni{tvo neop-

hodno za obezbe|ivawe uspe-

ha projekta, kao i da se kori-

sti iskustvo postoje}ih mre-

`a `ena policajaca sa tradi-

cijom, ali da se program re-

gionalne mre`e uskladi sa

specifi~nostima i poteba-

ma ministarstava regiona.

Organizovawe prvog regi-

onalnog sastanka planirano

je za kraj novembra

ove godine u Saraje-

vu.

Empirijsko istra-

`ivawe „Uspostav-

qawe mre`e `ena

policajaca jugois-

to~ne Evrope“ rea-

lizovano je od juna do

novembra 2009. godi-

ne, a

MUP Srbije je bio jedan

od kqu~nih nosilaca istra-

`ivawa.

Predmet istra`i-

vawa bio je status i

uloga `ena u polici-

jama regiona i o~eki-

vawa od budu}e mre-

`e. Istra`ivawem

je obuhva}eno 3.897

ispitanika iz osam

ministarstava - Al-

banije, Federacije

BiH, Republike Sr-

pske, Bugarske, Crne

Gore, Hrvatske, Makedonije

i Srbije. U uzorku, `ene po-

licajci ~ine 33,80% ispita-

nika, mu{karci policajci

38,57%, `ene rukovodioci

4,00% i mu{karci rukovodi-

oci 23,63%.

Ukoliko se posmatraju sa-

mo rukovodioci, me|u wima

je 14,48% `ena i 85,52%

mu{karaca.

Kqu~na pitawa obuhva}e-

na istra`ivawem odnose se

na regrutovawe i prijem `e-

na u policijsku slu`bu, se-

lekciju, obrazovawe i obuku,

razvoj karijere, rodna pita-

wa i policijske ve{tine,

normativnu regulativu, dis-

kriminaciju i ugro`avawe

na radnom mestu i udru`iva-

we kao mogu}nost istovreme-

nog unapre|ivawa i efikas-

nosti obavqawa policijskih

poslova i rodne ravnopra-

vnosti.

Jedan od bitnih zakqu~aka

istra`ivawa je da ukoliko su

`ene dobro selektovane i u

dovoqnoj meri stru~no ospo-

sobqene, mogu ravnopravno

sa mu{karcima da odgovore

izazovima profesije, onda

ostala pitawa rodne ravnop-

ravnosti postaju lak{e re-

{iva.

U tom smislu, preporu~uje

se da budu}a mre`a u okviru

svojih prioriteta aktivnos-

ti razmotri upravo navedena

pitawa selekcije i adekvat-

nosti obuka `ena policajaca.

Nosioci aktivnosti bile

bi nacionalne policije, od-

nosno ministarstva.

Interesnantni su podaci

istra`ivawa koji se odnose

na pitawe `enama policajci-

ma iz kojih su se izvora naj-

~e{}e informisale o speci-

fi~nostima, zahtevima, ri-

zicima i drugim karakteri-

stikama policijskog posla.

U ve}ini zemaqa regiona,

`ene su na prvom mestu nave-

le nezvani~ne izvore - poz-

nanike i ~lanove porodice,

pa tek onda izvore ministar-

stava i sredstava javnog in-

formisawa. ^etiri odsto

@ene unose novi kvalitet

Uuvodnom izlagawu, na

predstavqawu istra-

`ivawa „Rod i refor-

ma sektora bezbednosti u Sr-

biji“, 30. septembra, minis-

tar unutra{wih poslova pos-

lova Ivica Da~i} izjavio je

da je u anga`ovawu `ena u po-

liciji u~iwen pozitivan po-

mak i izrazio spremnost da se

sa tom praksom nastavi.

Tom prilikom, rekao je da

brojke govore o nedo-

voqnoj zastupqenos-

ti `ena u policiji,

ali da treba uzeti u

obzir da je wihovo

masovnije zapo{qa-

vawe u policiji po-

~elo tek 2002. godi-

ne. Prema wegovim

re~ima, istinski

preokret postignut

je time {to su sva ra-

dna mesta postala

dostupna `enama, uk-

qu~uju}i i mogu}-

nost {kolovawa za

policijski poziv.

Ministar Da~i}

ukazao je na statis-

ti~ke podatke koji

pokazuju da je u martu

AKTUELNO 11

PPooddrr{{kkaa

Televizijski film „Sestre“, zami{qen kao pilot

epizoda TV serije „Moderno ropstvo“ kroz koju bi bi-

li prikazani i drugi oblici trgovine qudima, reali-

zuje se uz podr{ku svih Vladinih i nevladinih orga-

nizacija koje se bave borbom protiv trgovine qudima.

Film je baziran na istinitim doga|ajima i usmeren ka

preventivnom delovawu, a snimawu prve scene pri-

sustvovali su premijer Mirko Cvetkovi}, ministar

unutra{wih poslova Ivica Da~i} i {ef delegacije

Evropske komisije u Srbije Vensan De`er.

Dan borbe protiv trgovine qudima

Ko n f e r e n c i j o m

„Borba protiv tr-

govine qudima u

Republici Srbiji“, koje je

odr`ana u Domu Narodne

Skup{tine, obele`en je

18. oktobar, evropski dan

borbe protiv trgovine qu-

dima.

To je prvi doga|aj posve-

}en borbi protiv trgovine

qudima u kom srpska skup-

{tina u~estvuje kao doma-

}in i koorganizator. Ciq

je unapre|ivawe i ja~awe

nacionalnih mehanizama

za borbu protiv trgovine

qudima u Srbiji, kao i po-

dizawe svesti i skretawe

pa`we kqu~nim kreatori-

ma politike na me|unaro-

dne obaveze koje je dr`ava

preuzela. U borbi protiv

trgovine qudima u Srbiji

ostvareni su zna~ajni re-

zultati, ali je potrebna

~vr{}a saradwa dr`avnih

organa i nevladinih organ-

zacija na regionalnom i

globalnom nivou.

Prema re~ima ministra

Ivice Da~i}a, policija je

prethodnih godina identi-

fikovala zna~ajan broj `r-

tava, {to je rezultat pro-

aktivnog pristupa polici-

je tom problemu i edukaci-

je kadrova u MUP-u, ali i u

pravosu|u. On je rekao da

su zna~ajnu ulogu u tom

procesu imale nevladine

me|unarodne organizacije

od kojih i sa kojima smo za-

jedno u~ili o trgovini qu-

dima i o ugro`enosti `r-

tava trafikinga.

- Zabriwavaju}i su poda-

ci da je gotovo polovina

`rtava tra-

fikinga mla-

|a od 18 godi-

na ili da tr-

govina qudi-

ma nema za

ciq samo sek-

sualnu, ve} i

radnu ekspo-

lataciju, pri-

nudu na pro-

sja~ewe ili

vr{ewe kri-

vi~nih dela,

rekao je Da-

~i} i dodao da

je Srbija u ra-

nije vreme bi-

la tranzitna

zemqa za trgo-

vinu qudima,

a u posledwem

periodu najve-

}e `rtve tr-

govine qudi-

ma su srpski

dr`avqani i

to uglavnom

mlade `ene, pa ~ak i deca.

- Trgovina qudima jedan

je od najgnusnijih zlo~ina

koji kr{i osnovna qudska

prava, prava deteta i qud-

sko dostojanstvo. Svake go-

dine u svetu 700.000 `ena i

dece postaju `rtve trgovi-

ne qudima, a ve}ina wih

ima izme|u 15 i 24 godine,

rekao je {ef Delegacije

EU u Srbiji Vensan De`er.

[ef Misije OEBS-a u

Srbiji Dimitrios Kipre-

os naglasio je da je Misija

OEBS bila posve}eni par-

tner Vladi u ovom dugom

procesu, tako {to je obez-

be|ivala obuku za policaj-

ce, sudije, tu`ioce i soci-

jalne radnike i pru`ala

efikasnu podr{ku `rtva-

ma trgovine qudima.

Predsednik Skup{tine

Srbije Slavica \uki}-De-

janovi} najavila je da }e

parlamentarci dobiti

Priru~nik o borbi protiv

trgovine qudima.

- Parlament je zna~ajan

partner u prevenciji trgo-

vine qudima, jer bez kon-

kretnih zakona nema us-

pe{nog procesuirawa onih

koji eksploati{u druge, ni

uspe{ne za{tite `rtava,

rekla je Slavica \uki} -

Dejanovi}.

Za krivi~no delo trgo-

vine qudima, policija je

tokom 2010. godine podne-

la 29 krivi~nih prijava,

protiv 68 izvr{ilaca, u

kojoj se 50 osoba pojavquju

kao o{te}eni.

S. K. i M. T. S.

u policiji`ena priznaje da je

bio neinformisan.

(Grafikon 1. -

Izvori informi-

sawao policijskom

poslu za `ene)

Kada je u pitawu

podr{ka `enama po-

licajcima i wihov

prijem od strane za-

poslenih kolega, najzanimqi-

vije su ocene rukovodilaca,

jer se one koje daju mu{karci

i `ene veoma razlikuju. Tako,

mu{karci rukovodioci najbo-

qe ocewuju podr{ku koju oni

sami pru`aju, ne{to slabije

ocewuju podr{ku koju daju

mu{karci policajci, a kao

najslabije - podr{ku `ena.

Ocene koje daju `ene ruko-

vodioci daleko su stro`e u

odnosu na prethodne. I one

saop{tavaju da se novopri-

mqenim `enama pru`a vi{e

podr{ke nego otpora.

Svuda u svetu, rezultati

istra`ivawa pokazuju da gra-

|ani rado vide `ene u poli-

cijskoj slu`bi, isto tako po-

liciju opa`aju kao mawe re-

presivnu ukoliko u svojim

redovima ima i `ena.

Jedan od rezultata ovog is-

tra`ivawa ukazuje na to da se

gra|ani sa kojima dolaze u

kontakt pri obavqawu posla,

prema `enama policajcima

ophode isto kao prema wiho-

vim mu{kim kolegama.

(Grafikon 3. Da li se gra-

|ani prema `enama policaj-

cima ophode druga~ije nego

prema wihovim kolegama?).

(Grafikon 4. - Da li se

prestupnici prema `enama

policajcima op-

hode druga~ije ne-

go prema wihovim

kolegama?).

Na pitawe „Da

li je status `ena

policajaca ra-

vnopravan u odno-

su na wihove ko-

lege - mu{kar-

ce?“ odgovor je da

je status u potpu-

nosti ili uglavnom ravnop-

ravan. Bilo bi veoma zanim-

qivo proveriti i dodatno

razmatrati sadr`aj koji sto-

ji iza „uglavnom nije ravnop-

ravan“ i „uop{te nije ra-

vnopravan“ statusa tj. pita-

we je da li postoje kvalita-

tivne razlike u percipira-

wu aktuelnog statusa `ena

od strane ispitanika ili je

samo re~ o wihovom stepenu

tolerancije.

(Grafikon 5. Ravnopra-

vnost statusa `ena u odnosu

na kolege - mu{karce). �

u policijsku slu`bu2001. godine u policiji bilo

zaposleno 16,98 odsto `ena, u

avgustu 2005. godine 19,68 od-

sto, dok je u novembru pro{le

godine taj procenat iznosio

20,64 odsto. Sa statusom ov-

la{}enog slu`benog lica u

Ministarstvu unutra{wih

poslova 2005. godine radilo

15,81 odsto `ena, a krajem

pro{le godine 19,95 odsto.

Ukazao na podatak da je 2005.

godine u uniformi bilo 6,6

odsto `ena, a sada ih je 7,49

odsto. Tako|e, podsetio je da

`ena rukovodi Policijskom

upravom u U`icu i da je jedna

pripadnica policije bila

komandant srpskog kontin-

genta u mirovnoj misiji na

Haitiju.

Zapo{qavawe `ena u po-

liciji nije samo pitawe qud-

skih prava, ve} ukazuje i na

neophodnost novog kvaliteta

koji `ene unose u policijsku

slu`bu, naglasio je Da~i} i

dodao da su re{avawe kon-

flikata nenasilnim sre-

dstvima i komunikativnost,

neki od atributa koji se pri-

pisuju `enama.

U~esnicima skupa obrati-

li su se predsednik Narodne

skup{tine Slavica \uki}-

Dejanovi} i na~elnik Uprave

za strategijsko planirawe

Ministarstva odbrane gene-

ral major Bo`idar Forca.

Direktor Beogradskog cen-

tra za bezbednosnu politiku

Sowa Stojanovi} i pomo}nik

direktora @enevskog centra

za demokratsku kontrolu oru-

`anih snaga Awa Abotner,

predstavile su glavne nalaze

istra`ivawa, a u radu skupa

u~estvovala je i predsednik

Beogradskog fonda za poli-

ti~ku izuzetnost Sowa Liht.

V. ].

AKTUELNO12

Uspe{no obavili

Parada ponosa pod na-

zivom „Da {etamo za-

jedno“ odr`ana je 10.

oktobra u centru Beograda uz

velike mere bezbednosti.

Predsedni{tvo Srbije od

ranih jutarwih sati bilo je

ogra|eno `ivim {titom po-

licije opremqene za razbija-

we demonstracija. Bili su

zatvoreni svi prilazi parku

Mawe`, a pre po~etka Para-

de prolaz je bio dozvoqen sa-

mo u~esnicima i gostima sa

specijalnim propusnicama.

[iri centar grada nadle-

tali su helikopteri, a u uli-

ci Kraqa Milana bila je po-

licijska kowica i policajci

sa psima. Posle 11 ~asova,

prilaz parku Mawe` bio je

zatvoren, a bila je zatvorena

i povorka tokom {etwe i

`urka u Studentskom

kulturnom centru, tako

da niko nije mogao nak-

nadno da se prikqu~i.

Posle okupqawa u

parku Mawe`, kolona, u

kojoj su bili i pre-

dstavnici evropskih i

me|unarodnih delega-

cija, pro{etali su

okolnim ulicama, na-

kon ~ega je u Studen-

tskom kulturnom cen-

tru odr`ana `urka.

Posle `urke, u~esnike

je do bezbednih lokaci-

ja prevozila policija.

Skup je otvorio {ef

delegacije Evropske

komisije u Srbiji Ven-

san De`er koji je rekao

Prilikom naru{avawa javnog reda tokom odr`avawa

Parade ponosa, prema izve{taju PU za grad Beograd od

13. oktobra, povre|ena su ukupno 173 policajca, od kojih

je {est zadobilo te{ke telesne povrede. O{te}eno je

ukupno 37 slu`benih vozila MUP-a, od ~ega je 30 slu`be-

nih vozila PU za grad Beograd, tri vozila podru~nih po-

licijskih uprava i po dva vozila @andarmerije i PTJ.

U slu`bene prostorije dovedeno je 259 lica (243 po

krivi~nom i 16 po prekr{ajnom osnovu), od kojih je 29

maloletnih sprovedeno de`urnom sudiji za malolet-

nike Vi{eg suda, a mera zadr`avawa primewena je pre-

ma 132 lica, od kojih je 114 sprovedeno de`urnom is-

tra`nom sudiji.

Od slu`bene opreme, o{-

te}eno je 37 {lemova, 41 vi-

zir za {lem, 107 za{titnih

maski, 50 cedila za za{tit-

nu masku, 241 {tit, 132

{titnika za noge, 51 {tit-

nik za ruke, pet futrola za

slu`beni pi{toq, pet

slu`benih palica, tri pa-

ra ~izama, jedan megafon,

zuher na slu`benoj kameri

i ne{to ostale opreme.

da je ovo dan na koji se ~ekalo

devet godina. U~esnicima pa-

rade pridru`ili su se i mi-

nistar za qudska i mawinska

prava Svetozar ^ipli} i am-

basador Sjediwenih Ameri~-

kih Dr`ava u Beogradu Meri

Vorlik, kao i predstavnici

OEBS-a i pojedinih poli-

ti~kih partija.

Oko 1.000 u~esnika skupa

pozvalo je na po{tovawe za-

AKTUELNO 13

te`ak zadatak

kona u borbi protiv diskri-

minacije.

U Beogradu je pre, za vreme

i posle parade, vi{e organi-

zovanih grupa izazivalo su-

kobe sa policijom.

U protestima na ulicama

Beograda povre|ena su 173

policajca, privedeno je 259

lica, a zadr`ano je 132 lica.

Ivica Da~i} i Milorad

Veqovi} su u Urgentnom cen-

tru obi{li pripadnike po-

licije koji su povre|eni u

neredima.

Ve~e nakon parade, Ivica

Da~i} posetio je glavni

{tab Direkcije policije

MUP-a iz koga je rukovo|eno

akcijom. On se sastao sa na-

~elnicima i komandantima

svih jedinica koje su u~estvo-

vale u obezbe|ivawu javnog

reda i mira na beogradskim

ulicama.

Tokom sastanka Da~i} se

radio vezom obratio i zahva-

lio svim policajcima koji su

bili anga`ovani tokom odr-

`avawa Parade ponosa.

- ^estitam svim policij-

skim slu`benicima i jedi-

nicama na uspe{no obavqe-

nom poslu, na zadacima koji

su, za policijske slu`beni-

ke, bili me|u najte`im. Po-

kazali ste visok nivo pri-

premqenosti, reaguju}i pro-

fesionalno na nasiqe na

ulicama. Sigurni smo tako|e

da, bez obzira {to ogromna

ve}ina policijskih slu`be-

nika ima pozitivan ili nega-

tivan stav o onome {to se da-

nas desilo u Beogradu, ispo-

qili ste visoku odgovornost

i pokazali da je policija u

svakom trenutku spremna da

Kafa sa beogradskim novinarima

Sa{a ^ordi},

policajac Poli-

cijske uprave

Stari grad, koji

je zbog snimka

gra|anina na ko-

me se vidi kako

jednom od huliga-

na koji sedi na

trotoaru obja{-

wava {ta misli

o neredima u gra-

du i re~enicom

„Moj Beograd si

do{ao da lo-

mi{“, postao je

hit na „Jutjubu“ i dobio svoje grupe na dru{tvenim

mre`ama.

O doga|aju po kome ga sada mnogi znaju, za na{ list,

^ordi} je rekao kratko - Bilo, ne ponovilo se.

- @elim samo da se povre|ene kolege {to pre opora-

ve, rekao je on. Iako, kako je ka`e, ovo nije bio najte`i

zadatak do sada, napomenuo je da uvek treba raditi u

skladu sa propisima, posebno zbog toga {to je u ovom

poslu linija izme|u opravdane i prekomerne upotrebe

ili primene sile veoma tanka.

Ministar Ivica Da~i} pozdravio je wegovu reakciju

tokom nereda koji su pratili nedeqnu Paradu ponosa

i istakao da je u tom obra}awu sublimirana poruka

svega {to se de{avalo. Ministar nije hteo da kritiku-

je ^ordi}a zbog psovki koje su pratile re~enicu „Moj

Beograd si do{ao da lo-

mi{“, ali ga je pozvao da

ih vi{e ne upotrebqava.

Na inicijativu nov-

inara beogradskih medi-

ja, ali i stranih dipisni-

ka, ministar Da~i} je

policajca Sa{u ^ordi}a

pozvao na kafu u beograd-

ski kafi} „Ice bar“, gde

su mu novinari uru~ili

mnogobrojne poklone.

reaguje. Akcija je trajala se-

dam sati, policija je reagova-

la samo u situacijama kada je

policajcu ugro`en `ivot.

Preko 120 policijskih

slu`benika je povre|eno.

Zahvaqujem se svima i `e-

lim da se ovako ne{to nikad

vi{e ne dogodi, rekao je Da-

~i} u obra}awu policijskim

slu`benicima.

Prema re~ima Milorada

Veqovi}a, priveden je i Mla-

den Obradovi}, vo|a organi-

zacije „Obraz“.

- Obradovi} je jedan od

glavnih organizatora nere-

da, kod kog smo na{li spisak

osoba koje bi trebalo da ru-

kovode neredima u Beogradu,

rekao je Veqovi}. On je nag-

lasio da su napadi na poli-

ciju pre, za vreme i posle

odr`avawa Parade ponosa

bili izuzetno organizovani

i sinhronizovani i da se ni-

su slu~ajno dogodili. O tome

svedo~i i podatak da je poli-

cija u parku „Mawe`“, kao i

na krovovima zgrada u oko-

lini trga Slavija na{la

oru`je, bode`e, no`eve, pa-

lice i kamenice.

M. T. S. i S. K.

AKTUELNO14

Uperiodu od 1. juna do

31. avgusta prijavqeno

je 528 lica, koja su nad

policijskim slu`benicima

izvr{ila ukupno 472 krivi~-

na dela. Tokom avgusta pove-

}an je broj izvr{enih kri-

vi~nih dela i to u odnosu na

jun za 38,8%, a u odnosu na jul

za 9,1%.

Najvi{e krivi~nih dela

nad policijskim slu`beni-

cima u ovom periodu izvr{e-

no je u Beogradu (99), zatim

Novom Sadu (47), Ni{u (33),

Kraqevu (26), Novom Pazaru

(24), U`icu i Vrawu (po 19),

Jagodini (18), [apcu (17),

Pan~evu i Kragujevcu (po 16),

a najmawe u Subotici (tri),

Prokupqu i Prijepoqu (po

pet). Od toga je najvi{e kri-

vi~nih dela izvr{eno prili-

kom uspostavqawa naru{enog

javnog reda. Do ometawa,

spre~avawa i napada, naj~e{-

}e dolazi u no}nim i ve~er-

wim satima, dok je najmawi

broj ovih krivi~nih dela iz-

vr{en u prepodnevnim sati-

ma. Prema danima u nedeqi,

najvi{e ih je izvr{eno u da-

nima vikenda.

Izvr{ioci ovih dela su ug-

lavnom mu{kog pola (preko

95%), a preko polovine ih je u

starosnoj dobi od 19 do 30 go-

dina. Maloletni izvr{ioci

~ine oko {est odsto od ukup-

nog broja prijavqenih lica.

U ovom periodu, od posle-

dica ometawa, spre~avawa i

napada prilikom vr{ewa

slu`bene du`nosti, dva po-

licijska slu`benika zadobi-

la su te{ke, a 107 lake teles-

ne povrede. Najvi{e povre|e-

nih je me|u policijskim

slu`benicima policije op-

{te nadle`nosti, gde su dva

zadobila te{ke, a 82 lake te-

lesne povrede, zatim saobra-

}ajne me|u kojima je 17 zado-

bilo lake telesne povrede, a

sedam lakih telesnih povre-

da pripadnika kriminalis-

ti~ke policije. Iz Uprave za

obezbe|ewe jedan policijski

slu`benik zadobio lake te-

lesne povrede.

Najvi{e povre|enih poli-

cajaca je iz PU za grad Beog-

rad, od kojih su dva zadobila

te{ke, a 18 lake telesne po-

vrede. Zatim iz PU Novi

lesnim povredama, a u poli-

cijskim upravama u Kragujev-

cu, Kraqevu, Po`arevcu i

Prokupqu, lake telesne po-

vrede zadobilo je po pet po-

licijskih slu`benika.

Policajcima su naj~e{}e

nano{ene povrede uz upotre-

bu fizi~ke snage, tako je na

ovaj na~in povre|eno 88 po-

licajaca, zatim devet usled

napada putni~kim vozilom, a

~etiri upotrebom kamena,

cigle ili komada betona. No-

`em ili drugim o{trim pre-

dmetima povre|ena su dva po-

licajca, drvenom ili metal-

nom palicom jedan, a ostalim

sredstvima {est policajaca.

Najvi{e, {ezdeset poli-

cijskih slu`benika, je povre-

|eno na ulici, {esnaest u

ugostiteqskim i jedanaest u

stambenim objektima. Na spo-

rtskim terenima povre|eno je

deset, u prevoznim sredstvima

tri i ostalim objektima devet

policajaca. M. T. S.

Sad, od kojih je 16 policajaca

zadobilo lake telesne povre-

de, PU ^a~ak devet sa lakim

telesnim povredama, PU

Smederevo {est sa lakim te-

Pregled krivi~nih dela nad policijskim slu`benicima

Opis karakteristi~nih

doga|aja

6. jula, na ulici u Sopo-

tu, Lazar Radenkovi} je

prilikom dovo|ewa u

slu`bene prostorije, po-

ku{ao da pobegne iz

slu`benog vozila. Kada

ga je sustigao policajac

op{te nadle`nosti Dejan

Slavkovi} iz PU za grad

Beograd, Radenkovi} ga je

fizi~ki napao i naneo mu

te{ke telesne povrede,

~ime je izvr{io krivi~-

no delo ometawe ovla{-

}enog slu`benog lica u

obavqawu poslova bez-

bednosti ili odr`avawu

javnog reda i mira.

3. avgusta na ulici u

Sur~inu, prilikom us-

postavqawa naru{enog

javnog reda, maloletni

M. B. je fizi~ki napao

policajca op{te nad-

le`nosti iz PU za grad

Beograd Aleksandra Ga-

cika i naneo mu te{ke

telesne povrede, ~ime je

izvr{io krivi~no delo

napad na slu`beno lice

u vr{ewu slu`bene du`-

nosti.

OBUKE 15

Zajedno protiv izazova

Nastavqaju}i uspe{nu

tradiciju zajedni~kog

obu~avawa i dru`ewa,

tre}u godinu zaredom u bazi

Specijalne antiteroristi~ke

jedinice MUP Republike Sr-

bije, u periodu od 27. septem-

bra do 1. oktobra ove godine

odr`an je me|unarodni semi-

nar „Borba protiv terorizma“.

U radu je u~estvovalo 37 u~es-

nika iz 19 specijalnih jedini-

ca policija 12 zemaqa: Austra-

lije, Italije, Gr~ke, SAD,

Francuske, Bugarske, Slove-

nije, Hrvatske, Bosne i Herce-

govine, Crne Gore, Makedoni-

je i Srbije. Svaka jedinica

imala je po dva predstavnika, a

Vojsku Srbije predstavqali su

pripadnici Specijalne briga-

de i bataqona „Kobre“.

Iz sastava MUP Republike

Srbije seminar su poha|ali

predstavnici @andarmerije,

PTJ, UKP i doma}ina SAJ.

pravde SAD, koji rade pri Am-

basadi SAD u Beogradu.

Zanimqivo predavawe od-

r`ao je i pukovnik Olivije

Ri{ardo, zamenik komandanta

specijalne jedinice RAID po-

licije Francuske. Izlo`io je

iskustva iz upotrebe wegove

jedinice u spre~avawu veli-

kih uli~nih nemira, pa su

u~esnici seminara imali pri-

liku da vide jedinistveni do-

kumentarni film o ovogodi{-

wim sukobima demonstranata i

uli~nih bandi sa policijom u

Grenoblu i Parizu, u kojima je

pucano na policiju i zapaqeno

vi{e od 60 automobila. Zna-

~ajno je napomenuti da su semi-

naru po prvi put prisustvova-

li i predstavnici Federalne

policije Australije (AFP),

kao i komandant specijalne je-

dinice N.O.C.S policije Ita-

lije, pukovnik Paolo Gropuzo

i dvojica operativaca ove re-

seminari poput ovog doprine-

ti da zajedni~ka saradwa bude

jo{ boqa i uspe{nija.

Osnovne teme seminara bile

su Standardne operativne pro-

cedure (SOP) za pripremu, pla-

nirawe i izvr{ewe zadatka,

kao i sadr`aji dokumenata koji

se izra|uju za svaku fazu po-

sebno. Akcenat je bio na pri-

premi i izvr{ewu zadatka re-

{avawa tala~ke situacije u

autobusu. U okviru ovog seg-

menta ra|ena je i studija slu-

~aja: analiza iskustava iz ne-

davne neuspe{ne akcije oslo-

ba|awa talaca iz autobusa u

Manili, u kojoj je zbog lo{e

isplanirane i izvedene akcije

SWAT tima policije poginulo

osam talaca, kineskih turista

i otmi~ar, otpu{teni polica-

jac Rolando Mendoza. Po~iwe-

no je mno{tvo gre{aka, kako u

na~inu vo|ewa pregovora sa

naoru`anim otmi~arom, koji

policajca i precizne upotrebe

oru`ja zavise `ivoti qudi i

uspe{nost zadatka.

Zavr{nog dana izvedena je

pokazna takti~ka ve`ba oslo-

ba|awa talaca iz otetog auto-

busa, koju su zajedni~ki izveli

u~esnici seminara. Ve`bi je

prisustvovao ministar unutra-

tom delovawu ne znaju za gra-

nice, tako i zajedni~ke aktiv-

nosti policija moraju biti do-

bro koordinisane i efikasne,

a ovakvi vidovi zajedni~ke

obuke tome zna~ajno doprino-

se, naglasio je ministar.

U~esnici su pokazali veli-

ko interesovawe za prezento-

Uokviru Programa obu-

ke za upravqawe u ka-

tastrofama DPPI SEE u

saradwi sa CADRI i MSB u

organizaciji Evropskog tre-

ning centra Republike Tur-

ske, u periodu od 2. do 8. sep-

tembra 2010. godine u Antali-

ji u Turskoj, odr`an je kurs

voima dr`avne uprave i organi-

zacija koje se bave ovim poslom

u regionu jugoisto~ne Evrope i

da poboq{a wihovu sposobnost

da shvate i upravqaju razli~i-

tim vanrednim situacijama sa

kojima se danas susre}emo u re-

gionu.

Anga`ovawe pripadnika

MUP Srbije u ovim aktivnos-

tima od izuzetnog je zna~aja u

ciqu reprezentativnog pre-

dstavqawa uloge Ministar-

stva unutra{wih poslova u ob-

lasti smawewa rizika od va-

nrednih situacija. Aktivno

u~e{}e na realizaciji ovog

kursa predstavqa potvrdu os-

posobqenosti radnika Sekto-

ra za vanredne situacije i Na-

cionalnog trening centra za

vanredne situacije za preno-

{ewe znawa i ve{tina iz ob-

lasti vanrednih situacija. �

„Smawewe rizika od katas-

trofa u jugoisto~noj Evro-

pi“.

Koncept realizovanog kursa

pru`a dubinsku orijentaciju i

smernice za smawewe rizika od

katastrofa i razumevawe kqu~-

nih aspekata i aktivnosti za

odziv i oporavak u skladu sa

Hjogo okvirom za akciju. Smer-

nice ukazuju na mogu}u primenu

postoje}eg znawa i iskustva

u~esnika za smawewe rizika od

katastrofa.

Na kursu je u~estvovalo ukup-

no 18 polaznika iz Albanije,

Bugarske, Makedonije, Rumuni-

je, Bosne i Hercegovine, Tur-

ske, Hrvatske, Moldavije i Sr-

bije. Predstavnici Sektora za

vanredne situacije bili su in-

struktor specijalisti~ke obu-

ke u Nacionalnom trening cen-

tru za vanredne situacije Nenad

Paunovi} i {ef Odseka u Up-

ravi za vanredne situacije u

Novom Sadu Bo{ko Tohoqevi}.

U sastavu tima fasilitato-

ra, iz Velike Britanije, Hr-

vatske, Turske, Bugarske anga-

`ovan je trener Sektora za va-

nredne situacije Dejan \ur|e-

vi}, organizator obuke za va-

trogasno-spasila~ke jedinice

i rukovo|ewe u Nacionalnom

trening centru za vanredne si-

tuacije.

Ciq kursa bio je da razvije

mogu}nosti smawewa rizika od

vanrednih situacija na svim ni-

Smawewe i upravqawe rizikom

Kao i prethodnih godina,

ovo okupqawe specijalaca or-

ganizovano je u saradwi SAJ i

Tima za spasavawe talaca ame-

ri~kog Federalnog istra`nog

biroa (FBI Hostage Rescue Te-

am). Nastavu i ve`be su izvo-

dila dvojica iskusnih instru-

ktora FBI HRT Xejms Tarasko

i Gregori Ferner, uz pomo}

stare{ina SAJ. Veliku pomo}

u organizaciji seminara i ovog

puta dali su predstavnici pro-

grama ICITAP Ministarstva

nomirane svetske antiterori-

sti~ke jedinice.

Seminar je otvorio dire-

ktor policije Milorad Veqo-

vi}, koji je istakao da ciqevi

petodnevnog dru`ewa i zajed-

ni~kog treninga predstavqa

razmenu iskustava, upoznavawe

i sticawe novih znawa. Poli-

cija Srbije u saradwi sa poli-

cijama zemaqa u regionu i {i-

re, ostvarila je veoma uspe{ne

rezultate u spre~avawu i ot-

krivawu kriminalnih i tero-

risti~kih aktivnosti, pa }e

je bio iskusni policajac, tako

i na~inu rukovo|ewa akcijom

i lo{om taktikom koju su pri-

menili policijski specijal-

ci.

Od ostalih sadr`aja iz pro-

grama rada, ve`bano je takti~-

ko ga|awe na bliskom odstoja-

wu iz pi{toqa i automata, uz

normirano vreme i brzu prome-

nu okvira za municiju na oru`-

ju. Ovakve ve`be, posebno kada

je u wima dodat i takmi~arski

karakter, uvek su korisne, jer

od brze i pravilne reakcije

{awih poslova Ivica Da~i},

koji je instruktorima i polaz-

nicima seminara uru~io dip-

lome i plakete. U obra}awu

prisutnima, ministar je rekao

da smatra izuzetnim uspehom

~iwenicu da je na seminaru

bio prisutan toliki broj u~es-

nika i jedinica iz 12 zemaqa i

zahvalio se instruktorima iz

FBI HRT i RAID na u~e{}u u

radu, a predstavnicima progra-

ma ICITAP na podr{ci.

- Kao {to kriminalci i te-

roristi u svom protivzakoni-

vane teme i svojim zalagawem

i razmenom mi{qewa dopri-

neli su da seminar u potpu-

nosti opravda svrhu organizo-

vawa. Svi su bili impresio-

nirani izgledom i izuzetnom

ure|eno{}u i opremqeno{}u

baze SAJ, koja raspola`e

svim neophodnim uslovima i

objektima za uspe{an rad i

obuku, kao i visokim profe-

sionalnim kvalitetima pri-

padnika SAJ i wihovom opre-

mom.

D. Xami}

OBUKA16

Br`e i efikasnije informisawe o strancima

Obuka za kori{}ewe

novog programskog

sistema „Odre|ene ka-

tegorije stranaca“ odr`ana je

od 7. do 14. oktobra, u prosto-

rijama kabineta za informa-

ti~ku obuku u zgradi SIV 2,

u Beogradu.

Uprava za informacione

tehnologije organizovala je

obuku, sa ciqem upoznavawa

korisnika sa funkcionisa-

wem novog programskog sis-

tema, kao i wegovim uvo|e-

wem u predprodukcijski

(testirawe programa od

strane korisnika), a zatim i

u produkcijski status (ak-

kolegama koji nisu prisus-

tvovali obuci po povratku u

policijsku upravu, dok je za-

datak pru`awa tehni~ke po-

dr{ke dobilo 33 policijska

slu`benika (vi{i organiza-

tori informisawa).

Novi programski sistem „Odre|ene kategorije stra-

naca“ ~ini skup evidencija koje, po novom Zakonu o

strancima koji je stupio na snagu 1. aprila 2009. godi-

ne, treba da vode kompletan upravni postupak vezan za

strane dr`avqane koji borave u na{oj zemqi du`e od

30 dana - dobijawe privremenog boravka, stalnog nas-

tawewa i li~nih karata za strance. Tako|e, omogu}ava

vo|ewe evidencija preduzetih mera prema stranim dr-

`avqanima u skladu sa novim Zakonom o strancima.

Novom evidencijom OKS obuhva}eni su i svi raspolo-

`ivi podaci o strancima od 1984. godine.

Evidencija „Odre|ene

kategorije stranaca“

(OKS) nastala je 1984. go-

dine kao potreba tada{-

weg Saveznog ministar-

stva unutra{wih poslo-

va, zbog evidentirawa

u~esnika Zimskih olim-

pijskih igara u Sarajevu.

Zbog toga se u wenoj bazi

nalaze podaci koji su

uno{eni u Ministar-

stvima unutra{wih pos-

lova biv{ih jugosloven-

skih republika. U staroj

aplikaciji OKS evide-

ntira se samo krajwi is-

hod upravnog postupka -

odobreni boravak bez

podataka o toku upra-

vnog postupka.

tivno kori{}ewe progra-

ma).

Obuku je poha|alo 116 po-

licijskih slu`benika, pode-

qenih u tri grupe. Za svaku

grupu obuka je trajala dva da-

na. Osamdeset tri policijska

slu`benika grani~ne poli-

cije dobili su zadatak da ste-

~eno znawe prenesu svojim

Prvog dana obuke, polazni-

ke su pozdravili na~elnik

Uprave za informacione teh-

nologije Predrag \ikanovi}

i pomo}nik na~elnika Upra-

ve grani~ne policije Vladi-

mir \ikanovi}.

Glavni organizator obuke

na~elnik Odeqewa za pro-

jektovawe i integraciju

Uprave za informacione

tehnologije Sla|ana Bogda-

novi} nagla{ava da za ra-

zliku od „starog“ progra-

mskog sistema, kojim se evi-

dentirao samo krajwi ishod

upravnog postupka, novi

omogu}ava evidentirawe

kompletnog upravnog pos-

tupka po novom Zakonu o

strancima, kao i elektro-

nsko vo|ewe kwiga. Na ovaj

na~in posti`e se brzo i

efikasno informisawe i

izve{tavawe o svim fazama

upravnog postupka kroz koji

prolazi stranac koji `eli

da ostvari svoja prava.

U realizaciji ovog progra-

mskog sistema, vode}u ulogu

imali su glavni projektanti

Mirjana Milo{evi} i Sne-

`ana [aki}-Bubalo iz Upra-

ve za informacione tehnolo-

gije u sedi{tu MUP-a, na-

~elnik Odeqewa za strance

Milo{ Zatezalo i {ef Od-

seka za statusna pitawa i

kontrolu kretawa i boravka

stranaca Zorica Vuli}, uz

podr{ku pomo}nika minis-

tra unutra{wih poslova, na-

~elnika Sektora za analiti-

ku, telekomunikacije i in-

formacione tehnologije

Slobodana Nedeqkovi}a, na-

~elnika Uprave za informa-

cione tehnologije Predraga

\ikanovi}a i na~elnika Up-

rave grani~ne policije Ne-

nada Banovi}a.

V. ].

Kurs za upravqa~e i rukovaoce motornim ~amcima

Uorganizaciji Uprave

za stru~no obrazova-

we, osposobqavawe,

usavr{avawe i nauku - Cen-

tra za specijalisti~ku obuku

i usavr{avawe policije, Po-

licijske uprave za grad Beog-

rad, Policijske ispostave za

bezbednost na rekama i poli-

cijskih uprava u Smederevu i

Novom Sadu, odr`an je Kurs

za upravqa~e i rukovaoce mo-

tornim ~amcima.

Ova obuka realizovana je za

dve grupe od po deset polaz-

nika iz PU Smederevo i No-

vi Sad, u Policijskoj ispos-

tavi za bezbednost na rekama.

Teorijski deo obuke od-

r`an je u objektu „Hangar“, a

prakti~ni na reci Savi. Ru-

kovodilac kursa bio je koman-

dir Policijske ispostave za

bezbednost na rekama Sa{a

Stefanovi}, wegov zamenik

Sre}ko Zimowi} iz Centra

za specijalisti~ku obuku i

usavr{avawe policije, a or-

ganizator obuke Sa{a Peja-

novi} iz Policijske isposta-

ve za bezbednost na rekama.

Obuku su sprovodili po-

licajci iz Policijske is-

postave za bezbednost na re-

kama i Sektora za vanredne

situacije. Polaznici su po-

lagali stru~ni ispit pred

komisijom koju je obrazova-

lo Ministarstvo za infra-

strukturu.

S. K.

U okviru Uprave za stru~no obrazovawe, osposobqa-

vawe, usavr{avawe i nauku nalazi se Centar za speci-

jalisti~ku obuku i usavr{avawe policije. Razli~iti

oblici specijalisti~kih obuka i usavr{avawa poli-

cijskih slu`benika realizuju se u nastavnim centrima

Avala, Maki{, Zvezdara, Jasenovo, Kula i Mitrovo po-

qe. U zavisnosti od obrazovnih potreba, obuke i kur-

sevi se realizuju i van nastavnih centara - na reci,

planini, odnosno u uslovima koji su neophodni za sti-

cawe odre|enih znawa i ve{tina, kao i za uspe{no

obavqawe odre|enih specijalisti~kih poslova. Cen-

tar, kao i Uprava, nalazi se u zgradi SIV 2, u Beogradu.

17OBUKE

Nastavak saradwe

u oblasti edukacija

Usklopu nastavka saradwe Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova i Misije OEBS-a u Sr-

biji, u oblasti edukacije u okviru

tematske oblasti „Rad policije i

qudska prava“ tokom oktobra i no-

vembra odr`ane su ukupno ~etiri

radionice pod nazivom „Bezbedniji

uslovi boravka i postupawe prema

licima li{enim slobode u prosto-

rijama za zadr`avawe“. Ove radioni-

ce organizuje Misija OEBS u Srbi-

ji za 60 policijskih slu`benika, ko-

ji rade na obezbe|ewu lica li{enih

slobode u prostorijama za zadr`ava-

we, kao i posebne radionice za 27

oficira iz podru~nih policijskih

uprava za kontakt sa Komisijom

MUP za pra}ewe sprovo|ewa Evro-

pske konvencije o spre~avawu mu~e-

wa, ne~ove~nih ili poni`avaju}ih

kazni ili postupaka, za pet inspek-

tora Sektora unutra{we kontrole

policije i ~etiri ~lana Komisije

MUP za spre~avawe mu~ewa.

Ciq radionica je da se predstave

savremeni standardi i dostignu}a

dobre prakse postupawa sa zadr`a-

nim licima. Ovakve obuke i strana

iskustva, obezbedi}e strate{ke i

operativne procedure koje ne samo

da }e podi}i standarde za{tite za-

dr`anih lica, ve} i poboq{ati pro-

fesionalne sposobnosti policajaca,

koji rade sa zadr`anim licima da

identifikuju znake upozorewa, us-

pe{no procene rizik, primene adek-

vatne mere kontrole i ograni~ava-

wa, a kada je potrebno i da se bave

razli~itim incidentima, koji se de-

{avaju u prostorijama za zadr`ava-

we.

Delegacija Misije OEBS u Srbiji

i policijski eksperti iz Velike

Britanije, prilikom slu`bene po-

sete Ministarstvu unutra{wih pos-

lova, odr`ali su sastanak sa Komi-

sijom MUP-a na temu pra}ewa spro-

vo|ewa Evropske konvencije o spre-

~avawu mu~ewa, a zatim su sa Neboj-

{om Panteli}em, predsednikom Ko-

misije, obi{li prostorije za zadr-

`avawe PU za grad Beograd i PU u

Vaqevu. �

Stru~no usavr{avawe

interventnih patrola

UInterventnoj jedinici 92

de`urne slu`be PU za grad

Beograd u toku je izvo|ewe

obuke policijskih slu`benika in-

terventnih patrola policijskih up-

rava, koju izvode instruktori iz ove

jedinice.

Planirano je da u periodu od 5. ju-

la do 14. novembra, obuku zavr{e po-

licajci interventnih patrola deset

policijskih uprava: Jagodina, Novi

Sad, U`ice, Po`arevac, Kragujevac,

Ni{, Sremska Mitrovica, [abac,

Pan~evo i Kru{evac.

Obuci je prethodilo sagledavawe

stawa u interventnim patrolama

svih policijskih uprava MUP Srbi-

je. Konstatovano je da ovaj vid eduka-

cije policajaca interventnih patro-

la nije vr{en od 2002. godine, a u me-

|uvremenu je u svim policijskim up-

ravama do{lo do izmena u wihovom

sastavu - godine starosti, promena

radnog mesta, odlazak u penziju. Zbog

utvr|enih potreba za sticawem spe-

cifi~nih ve{tina karakteristi~-

nih za poslove i zadatke ovih patro-

la i wihovog stru~nog usavr{avawa,

jula 2008. godine organizovana je

obuka za policajce interventnih pa-

trola PU Novi Pazar, a zatim u janu-

aru ove godine i PU Prokupqe. Sta-

re{ine ove dve policijske uprave

ocenile su da je rad policijskih

slu`benika po zavr{etku obuke

znatno kvalitetniji i profesional-

niji, posebno u delu koji se odnosi

na policijska ovla{}ewa.

Sve to uticalo je na konstataciju

da je obuku neophodno realizovati

za pripadnike interventnih patro-

la svih policijskih uprava.

Instruktor na obuci, pomo}nik

komandira Interventne jedinice

92 de`urne slu`be PU za grad Be-

ograd Bojan Milutinovi} ka`e da

je ona zasnovana na principu o~ig-

lednosti, tokom dana polaznici

uve`bavaju takti~ke radwe na po-

ligonima, a uve~e patroliraju sa

interventnim timovima. Obuka

traje sedam dana i poha|a je dvade-

set polaznika.

Milutinovi} isti~e

da su obuku uspe{no pro-

{li policajci PU Jago-

dina, Novi Sad, U`ice,

Po`arevac, Kragujevac,

Ni{ i Sremska Mitrovi-

ca. Po wegovim re~ima,

najboqi su bili polazni-

ci iz Po`arevca. Trenut-

no su na obuci kolege iz

PU [abac, a policajci

interventnih patrola

Pan~eva i Kru{evaca za-

vr{i}e je krajem oktobra

i po~etkom novembra. �

Razumevawe, saradwa, poverewe

UNi{u je od 13. do 15. oktobra

odr`ana radionica za portpa-

role i {efove podru~nih po-

licijskih uprava MUP-a pod nazivom

„Odnosi sa javno{}u unapre|uju razu-

mevawe, me|usobno poverewe i sara-

dwu s medijima i lokalnom zajedni-

com“.

Ovo je tre}a u nizu radionica koju

je organizovao OEBS u saradwi sa Bi-

room za saradwu s medijima MUP-a,

kojoj su ovog puta prisustvovali na-

~elnici i portparoli iz Ni{a, Pro-

kupqa, Vrawa, Zaje~ara, Bora i Piro-

ta. Wima su se kasnije pridru`ili

novinari i urednici regionalnih i

lokalnih medija, kao i lokalni do-

pisnici, sa kojima su razmewivali

iskustva, kako u davawu informacija,

tako i o izve{tavawu o temama u vezi

sa policijom na lokalnom nivou.

U~esnike su pozdravili Edvard

Kabina iz Odeqewa za sprovo|ewe

zakona (OEBS) i Suzana Vasiqevi},

{ef Biroa za saradwu s medijima

(MUP). T. B.

SA SVIH STRANA18

Izgradwa nove zgrade

vatrogasno-spasila~ke

jedinice u Lazarevcu

ULazarevcu je sve~a-

no polo`en kamen

temeqac nove va-

trogasne stanice. O zna~a-

ju ovog doga|aja svedo~i i

~iwenica da je posledwi

objekat ove namene na te-

ritoriji Beograda izgra-

|en jo{ davne 1980. godine

na Ko{utwaku.

Sada{wa vatrogasno-

spasila~ka stanica u La-

zarevcu ne zadovoqava ~ak

ni minimalne uslove za

sme{taj zaposlenih.

- Postoje}a zgrada va-

trogasno-spasila~ke jedi-

nice je veoma mala i neus-

lovna da primi qude, op-

remu i vozila, naglasio je

ministar Ivica Da~i} i

dodao da }e u novu zgradu

biti ulo`eno oko 70 mi-

liona dinara. On je rekao

da }e po~etak izgradwe

biti finansiran iz buxe-

ta MUP-a, Skup{tine

grada i raznih donacija, a

da je zavr{etak planiran

za decembar 2012. godine.

Izgradwa je

omogu}ena sara-

dwom op{tine,

lokalne privrede

i Ministarstva

unutra{wih pos-

lova.

- Na{ ciq je da

se na podru~ju La-

zarevca doprinese stva-

rawu boqih uslova za pre-

ventivno delovawe vatro-

gasno-spasila~kih jedini-

ca u slu~aju po`ara, pop-

lava, hemijsko-tehnolo{-

kih incidenata, rekao je

Da~i}.

Broj intervencija na po-

dru~ju Lazarevca se pos-

ledwih godina pove}ao i

na godi{wem nivou izno-

si od 260 do 320, a na po-

dru~ju koje pokriva ta je-

dinica nalazi se i te{ka

industrija, Rudarski ba-

sen Kolubara i Termoe-

lektrana Kolubara. �

Unapre|ewe bezbednosti saobra}aja

Povodom obele`avawa Dana saobra}ajne policije, na~el-

nik P~iwskog upravnog okruga Budimir Mihajlovi} priredio

je prijem za pripadnike rukovodstva saobra}ajne policije Po-

licijske uprave u Vrawu. Na prijemu je komandir Saobra}ajne

policijske ispostave Vrawe Igor @ivkovi} izneo da se pri-

padnici saobra}ajne policije maksimalno zala`u za unapre-

|ewe bezbednosti saobra}aja. Nakon prijema u zgradi Poli-

cijske uprave u Vrawu organizovana je sve~anost kojoj su pri-

sustvovali pripadnici saobra}ajne policije, drugih organi-

zacionih jedinica PU u Vrawu, predstavnici pravosudnih or-

gana, Vojske Srbije, BIA i lokalne samouprave.

J. Bojkovi}

Bezbednije

u Zemunu

Otvaraju}i monitoring sa-

lu u Policijskoj stanici

u Zemunu, 21. oktobra, minis-

tar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} istakao je da }e

ona zna~ajno doprineti ve}oj

bezbednosti zemunskih u~e-

nika, budu}i da }e se iz we,

uz pomo} video kamera, spro-

voditi video nadzor nad svim

{kolskim dvori{tima u ovoj

op{tini. Kamere }e tako|e

biti povezane sa monitoring

salom i postavqene na ve}im

raskrsnicama i javnim mesti-

ma u Zemunu.

Ministar je ukazao na poda-

tak da Beogradu nedostaje 2.000

policajaca i da u drugim ve}im

mestima u Srbiji nema dovoq-

no policijskih slu`benika.

Jedan od razloga su male plate

i te`ak posao policajca.

Dodao je da se najve}i deo

buxeta MUP-a tro{i za pla-

te, a sve mawe za kupovinu op-

reme i obuku policajaca.

Ministar je naveo da je ovogo-

di{wi buxet MUP-a, 5,5 pro-

cenata buxeta Srbije, pri ~emu

se 81 procenat buxeta ovog mi-

nistarstva potro{i na plate.

Ivica Da~i} prisustvovao

je i otvarawu Policijskog

odeqewa u Sur~inu. Tom pri-

likom, naglasio je da je inte-

res policije da se pribli`i

gra|anima, oceniv{i da }e se

otvarawem policijskog ode-

qewa pove}ati bezbednost u

Sur~inu. �

Humanost na deluPolicijska uprava Novi Sad u saradwi sa Zavodom za tra-

nsfuziju krvi u Novom Sadu tradicionalno organizuje akcije

dobrovoqnog davawa krvi policijskih slu`benika.

Akciji se odazvalo 77 policijskih slu`benika, a me|u wi-

ma je 25. put dao krv Branko Bates, pomo}nik komandira slu`-

be za stalna de`urstva i intervencije.

Jedanaesta akcija dobrovoqnog davawa krvi planirana je za

decembar ove godine. �

19SA SVIH STRANA

Prona|ena devoj~ica

Nakon vi{e~asovne potrage u

kojoj su u~estvovali i lovci i

me{tani, pripadnici odreda @an-

darmerije, Policijske uprave Po-

`arevac, 3. oktobra prona{li su

devoj~icu koja je prethodnog dana

nestala.

Devoj~ica je sa svojom bra}om

kod bake na sala{u, u mestu zvanom

„[iroki rt“, ~uvala ovce. Po{to

nisu uspeli da je prona|u, nestanak

deteta prijavili su policiji u Ku-

~evu. Slede}eg jutra devoj~ica je

prona|ena ~etiri kilometra od sa-

la{a.

U ku~evskom domu zdravqa de-

voj~ica je pregledana i konsta-

tovano je da je weno zdravstveno

stawe dobro.

Prema re~ima jednog od pri-

padnika @andarmerije koji je

u~estvovao u potrazi za devoj~i-

com, kada su je prona{li, le`a-

la je pored potoka, obu~ena u la-

gane pantalonice i tanku jaknu, a

na licu je imala ogrebotine. Dr-

htala je od hladno}e. Kolege su joj

lagano pri{le, uzele je u naru~je,

ali ona ni{ta nije pri~ala. Znali

su da je gladna, pa su izvadilu ~o-

koladu i keks i dali joj. Ona je od-

mah po~ela da jede.

Odneli su je do roditeqa i bra-

}e, a kada ih je ugledala, po~ela je

da se smeje. Ne zna se ko je bio sre-

}niji. �

Razvoj bezbednosne

kulture mladih

Od maja ove godine, u okviru saradwe sa upravama osnovnih

{kola na podru~ju Srema, Policijska uprava u Sremskoj

Mitrovici realizuje projekat „Bezbedno detiwstvo - razvoj

bezbednosne kulture mladih“. Kroz seriju predavawa i razgo-

vora, policajci upoznaju u~enike petog razreda osnovnih {ko-

la sa najva`nijim poslovima policije, prevencijom i oblici-

ma samoza{tite.

Do sada su predavawima obuhva}ene osnovne {kole u op{ti-

nama [id, Pe}inci i Stara Pazova, a u planu je i edukacija u~e-

nika na podru~jima Sremske Mitrovice, In|ije, Iriga i Rume.

Realizatori projekta, oficir policije Biqana Papi} i in-

spektor maloletni~ke delinkvencije Jasmina Raki}, isti~u

odli~nu saradwu sa upravama {kola na podru~ju Srema i izu-

zetnu zainteresovanost u~enika za teme. ^asovi ~esto traju i

du`e nego {to je predvi|eno, a predava~i se trude da u okviru

tema - upoznajmo policiju, spre~imo vr{wa~ko nasiqe, u za~a-

ranom krugu droge i alkohola i bezbedno u~e{}e dece u saob-

ra}aju, odgovore na sva postavqena pitawa.

Na wihov nesebi~an trud deca su uzvratila crte`ima, sasta-

vima, pesmicama... @. Avri}

Poklon Pravnog fakulteta

Dekan Pravnog fa-

kulteta Univerzi-

teta u Beogradu

Mirko Vasiqevi} uru~io

je 6. septembra u Novoj Va-

ro{i pet kompjutera na-

~elniku Policijske upra-

ve u Prijepoqu Sini{i

Cvijeti}u. Donacija je na-

mewena radnicima Poli-

cijske stanice Nova Va-

ro{.

Ovo je prvi put da Poli-

cijska uprava Prijepoqe

dobija donaciju od ustano-

ve ovog tipa. Ministar

Ivica Da~i} i dekan Mir-

ko Vasiqevi} potpisali

su sredinom 2009. godine

Protokol o saradwi. Do-

nacija, koja je deo ostvari-

vawa te saradwe, zna~ajan

je doprinos policijskoj

slu`bi u wihovom radu.

Ovo nije prvi put da Pra-

vni fakultet donira kom-

pjutersku opremu u ovom

delu Srbije, ali su do sada

to bile uglavnom obrazov-

ne ustanove.

Prisutnima se obratio

dekan Pravnog fakulteta

koji je istakao da su i ovaj

fakultet i policija Sr-

bije na istom zadatku, a to

je za{tita prava. Na~el-

nik Policijske uprave

Prijepoqe Sini{a Cvije-

ti} zahvalio se donatori-

ma i istakao da }e ovaj

poklon doprineti br`em

i kvalitetnijem radu u in-

teresu gra|ana.

A. Veqovi}

Informati~ka oprema na poklon

saobra}ajnoj policiji u Ra{ki

Predsednik op{tine Ra{ka

Radenko Cveti} i na~el-

nik Op{tinske uprave Kosta

Zdravkovi} poklonili su Po-

licijskoj stanici Ra{ka, Saob-

ra}ajnoj policijskoj ispostavi

tri kompjutera i {tampa~.

Poklon su uru~ili 9. sep-

tembra komandiru Saobra}ajne

policijske ispostave Sr|anu

Trboqevcu, u prisustvu na~el-

nika Policijske uprave Kra-

qevo Bogoquba @ivkovi}a, na-

~elnika Odeqewa za logistiku

Dragi{e Martinovi}a i ko-

mandira Policijske stanice

Ra{ka Gorana Todorovi}a.

Kako je zakonska obaveza op-

{tine da deo novca od napla}e-

nih kazni koji se sliva u buxet

ulo`i u podizawe nivoa bez-

bednosti saobra}aja na terito-

riji lokalne samouprave, Cve-

ti} je izrazio nadu da }e nova

kompjuterska oprema omogu}i-

ti efikasniji rad saobra}ajne

policije i uticati na jednos-

tavnije vo|ewe evidencija.

- Ovo je samo prvi korak, a

slede}i korak koji }e op{tina

sprovesti jeste ulagawe u vi-

deo-nadzor. Radi}e se parcijal-

no. Projekat je ura|en u dogovo-

ru sa Saobra}ajnom policij-

skom ispostavom i wihovom

stru~nom slu`bom. Krenu}emo

prema prioritetima, od onih

kqu~nih raskrsnica, prilaza

gradu, a sve u ciqu pove}awa

nivoa bezbednosti, pre svega

dece i naravno, svih ostalih

gra|ana, rekao je Cveti}.

Na~elnik Policijske upra-

ve Bogoqub @ivkovi}, zahva-

quju}i se predstavnicima lo-

kalne samouprave na informa-

ti~koj opremi, istakao je zna-

~aj i potrebu ovakve saradwe,

nagla{avaju}i da je saradwa lo-

kalne samouprave i policije

tradicionalno dobra. On je

potvrdio da }e kompjuterska

oprema svakako doprineti po-

ve}awu nivoa bezbednosti sa-

obra}aja na podru~ju Ra{ke.

Izrazio je i nadu da je ovo samo

po~etak izdvajawa sredstava iz

tog fonda, jer }e se ulagati i u

video-nadzor, a saglasno potre-

bama i procenama stru~nih

slu`bi, u vertikalnu i hori-

zontalnu signalizaciju.

K. Nikoli}

OBUKE20

Prvi na ultramaratonskoj trci

Na 14. beogradskom ultrama-

ratonu odr`anom 25. i 26.

septembra, prvo mesto u tr-

ci na dvanaest sati, osvojio je Mi-

lo{ Erdeqanovi} iz Policijske

brigade PU za grad Beograd. Up-

rkos povredi i lo{im vremenskim

uslovima, Milo{ je prvi put pobe-

dio na ultramaratonu i postigao

ku i aikido. Od 2007. godine tr~i

ultramaratone, a u me|uvremenu se

takmi~io na polumaratonima i ma-

ratonima. Svoju prvu maratonsku

trku istr~ao je u Negotinu 1995.

godine.

- Drug sa kojim sam trenirao uveo

me je u svet ultramaratona. Atmos-

fera i dru`ewe sa qudima koji tr-

li~ni rekorda pretr~av{i 94 ki-

lometra za dvanaest sati.

Trku je organizovao Atletski sa-

vez i Ultramaratonski savez Srbi-

je, na U{}u. Kru`na staza du`ine

~e tako duge staze i uvek su puni

optimizma, fascinirala me je. Od-

mah sam po`eleo da i ja tr~im ul-

tramaratone, ka`e Milo{ i obja{-

wava da je to samoprevazila`ewe

sebe i u psihi~kom i u fizi~kom

smislu.

Svoj prvi ultramaraton tr~ao je

u Subotici 2007. godine, kada je

sebi postavio ciq da istr~i 100

km, koje je savladao za osamnaest

sati. Bio iznena|en postignutim

rezultatom, {to ga je jo{ vi{e

motivisalo da nastavi da se tak-

mi~i u ovoj zahtevnoj atletskoj

disciplini.

tonske trke „Harmonije sveta“ (me-

|unarodna {tafetna trka koja je

ove godine pro{la kroz na{u zem-

qu) u kojoj je u~estvovao jula ove

godine. Tada je tr~ao {est dana

kroz Srbiju, od Subotice do grani-

ce sa Makedonijom. Sve vreme ul-

tramaratonci su na smenu nosili

bakqu - simbol mira i qubavi u

svetu. U svim mestima qudi su ih

do~ekivali i ispra}ali sa odu{ev-

qewem, ~esto im se pridru`uju}i u

tr~awu kra}ih deonica. Izuzetna

atmosfera sa puno nesebi~ne podr-

{ke, vladala je i me|u ultramara-

toncima ove trke.

- Treniram prose~no pet dana u

nedeqi, ali nema pravila, jer mi je

posao na prvom mestu. S obzirom na

to da radim u Brigadi policije, u

kojoj radno vreme nije fiksno od-

re|eno, odnosno zavisi od de{ava-

wa na terenu, uskla|ujem treninge

sa poslom. Tako, na primer, za vre-

me odr`avawa „Parade ponosa“ ra-

dio sam od tri sata ujutro do ve~er-

wih ~asova. Trudim se da treniram

u kontinuitetu, pa obavezno ura-

dim kondicioni trening pre odlas-

ka na posao, a tr~im kada se vratim.

Ne smem da dozvolim da me umor

savlada kada sa posla do|em ku}i i

sednem da pogledam televiziju ili

ne{to pro~itam, jer odmah zaspim

od umora. Zbog toga prvo idem da

tr~im, pri~a Milo{. Dodaje da u

Mladenovcu gde `ivi, trenira tr-

~e}i na betonskom terenu sredwe

tehni~ke {kole, {to nisu dobri

uslovi, ali uvek sebi ka`e „ja mo-

ram“ i tako, kao i na trkama, preva-

zilazi te{ko}e.

V. ].

Razumevawe

stare{ina

Milo{ Erdeqanovi} ra-

dnik je MUP-a od 2002. godi-

ne. Nakon zavr{enog kursa

za policajce u Klisi radio je u PS Zemun, a od 2004. godine je u Poli-

cijskoj brigadi PU za grad Beograd.

Nagla{ava da uvek na ultaramaratonskim trkama predstavqa MUP i

Policijsku brigadu. Mnogo mu zna~i podr{ka kolega, pre svega na~el-

nika Policijske uprave za grad Beograd glavnog policijskog savetni-

ka Stevana Bjeli}a i komandanta Policijske brigade Neboji{e Panti-

}a, kao i komandanta Prvog bataqona Nenada Mitrovi}a i komandira

Prvog voda Dragana Popovi}a. Isti~e da na ultramaratonske trke sa

wim povremeno ide i komandir ~ete Radoslav Repac, koji mu se i pri-

dru`i u tr~awu.

Ve} naredne godine na 12.

beogradskom ultramaratonu,

takmi~io se u kategoriji Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova i Vojske Srbije. Tada je

osvojio peto mesto u apsolut-

noj kategoriji i prvo mesto u

kategoriji MUP-a, u trci na

24 sata. Pret~ao je 132 km, os-

tvariv{i i svoj li~ni re-

kord. Novi li~ni rekord,

postavio je marta ove godine,

u ultramaratonskoj trci „Ma-

raton maratona“ na Adi Ci-

ganliji, pretr~av{i 102 km

za 12 sati.

Milo{ isti~e da posebne

impresije nosi sa ultramara-

dva kilometra, bila je klizava zbog

ki{e koja je padala sve vreme, a

takmi~arima je dodatno opter}ewe

pravila jaka ko{ava.

Milo{ Erdeqanovi} po~eo je sa

petnaest godina da trenira atleti-

Moskve, kroz Ma|arsku, Slo-

va~ku, Poqsku, Belorusiju i

Rusiju. Za {esnaest dana, sed-

morica ultramaratonaca we-

govog kluba i on pretr~ali su

2.450 kilometara. Dnevno su

naizmeni~no prevaqivali

153 kilometra. Povod za ovaj

ultramaraton bio je obele`a-

vawe {ezdeset godina pobede

nad fa{izmom. Krenuli su 21.

aprila sa platoa ispred hrama

Svetog Save, da bi 6. maja

stigli na krajwe odredi{te

ispred hrama Hrista Spasite-

qa u Moskvi, najve}eg pravos-

lavnog hrama na svetu.

Dragan isti~e da su tako,

tr~e}i simboli~no, povezali

dva najve}a pravoslavna hrama

i dve prijateqske zemqe, i da

su prisustvovali cen-

tralnoj svetskoj prosla-

vi pobede nad fa{iz-

mom u Moskvi. Ovim ul-

tramaratonom prikup-

qena je humanitarna po-

mo} za decu bez rodite-

qa Beslana i Kosova i

Metohije.

Dragan Petrovi} sa

svojim ultramaratonci-

ma ostvario je jo{ jedan

podvig 2006. godine. Za

sedam dana, pretr~ali

su 888 kilometara od

Beograda do Kajmak~a-

lana (vrha na makedon-

skoj planini Nixa, nadmor-

ske visine 2.521 metra). Ide-

ja vodiqa bila im je odavawe

po~asti i poklowewe palim

srpskim ratnicima na vrhu

Kajmak~alana, gde je nakon

dvogodi{we borbe i velikog

broja `rtava, pobedila

srpska vojska u proboju

Solunskog fronta.

Po wegovim re~ima,

sna`ne utiske na wega

ostavila je Spomen-

kosturnica i mermerna

urna sa srcem dr Ar~i-

bala Rajsa. Dragan doda-

je da je pretr~ao pos-

ledwu etapu od 35 kilo-

metara, pri velikom us-

ponu, po pra{wavom

planinskom putu, zbog

~ega su ose}awa bila

jo{ sna`nija. Tr~e}i

200 kilometara od Be-

ograda do Bratunca,

2007. godine, deset ma-

r a t o n a c a

me|u kojima

i Dragan,

odali su po-

~ast palim

srpskim `r-

tvama sre-

breni~kog

okruga.

V e l i k i

humanitar-

ni vidov-

danski ma-

raton od Be-

ograda do

Bawaluke, dug 400 kilometa-

ra, tr~ali su 2008. godine.

Ultramaraton povodom de-

setogodi{wice NATO bom-

bardovawa, od Beograda do

Hilandara, du`ine 880 km,

podr{ku na{ih ambasada, ka-

`e Dragan i dodaje da je inte-

resantno da su mu policajci

iz pratwe u svim dr`avama

kroz koje su tr~ali, kada saz-

naju da su kolege, davali pok-

Dragan i wegovi klupski dru-

govi, tr~ali su od 24. marta

do 2. aprila 2009. godine.

Ove godine tr~ali su {es-

todnevni maraton od 600 km,

povodom proboja Sremskog

fronta (Beograd - Vaqevo -

Kragujevac - Beograd - [id).

- Ose}aj da svakim pretr~a-

nim korakom poma`ete neko-

me daje neverovatnu mental-

nu i fizi~ku snagu da izdr-

`ite, jer dok prelazite svoju

etapu, sami ste. Tako|e i se-

}awa na one koji su dali `i-

vot ili su nevini nastradali

da bi nama bilo boqe, ideje

su vodiqe na{ih trka~kih

poduhvata. Tr~e}i, ~ovek bo-

qe mo`e da sagleda predele

kroz koje prolazi. Svuda smo

do~ekivani dobrodo{licom,

qudi su se prikqu~ivali i

tr~ali sa nama. Svuda smo

imali policijsku pratwu i

lone Ministarstva unutra-

{wih poslova.

Dragan Petrovi} je {esna-

est godina radnik MUP-a.

Nakon zavr{enog Kursa za

policajce, radio je u Poli-

cijskoj brigadi na Banovom

brdu, a 1999. godine pre{ao je

u Jedinicu za obezbe|ewe od-

re|enih li~nosti i objekata.

Od 2003. godine je u Odeqewu

za obezbe|ewe odre|enih

stranih li~nosti i delegaci-

ja Uprave za obezbe|ewe od-

re|enih li~nosti i objekata.

Pored svojih profesional-

nih obaveza, svakodnevno tr-

~i desetak kilometara da bi

odr`ao kondiciju za neke

slede}e ultramaratone, a u

{ali ka`e „Na pokretnoj

traci u teretani Uprave tr-

~im najvi{e do pet kilome-

tara, da bi druge kolege mog-

le da do|u na red i da se tra-

ka ne pokvari“. V. ].

21SPORT

Pomo} kao ideja vodiqa

Dragan Petrovi} iz Up-

rave za obezbe|ewe od-

re|enih li~nosti i

objekata, bavi se ekstremnim

sportom - ultramaratonom.

Iako je deset godina uspe{no

trenirao rukomet u RK „Prva

iskra Bari~“, a potom bori-

la~ke sportove, jedna televi-

zijska reporta`a o ultrama-

ratoncima, koji tr~e}i pri-

kupqaju humanitarnu pomo}

za decu Kosova i Metohije

bez roditeqa ostavila je po-

seban utisak na wega.

Sna`ne emocije i odli~na

fizi~ka spremnost doprine-

le su wegovoj odluci da se

prikqu~i maratoncima At-

letskog kluba „Plemenito

srce“ iz Beograda.

- Bez velikog razumevawa i

podr{ke stare{ina i kolega

ne bih uspeo, isti~e Dragan.

Ovim, sportom po~eo je da se

bavi 2003. godine, kada je is-

tr~ao svoj prvi ultramaraton

od Beograda do Svete gore.

Od tada, svake godine tr~i

ultramaratone i zajedno sa

svojim klupskim drugovima

posti`e neverovatne rezul-

tate.

Dragan obja{wava da se u

ovoj ekstremnoj maratonskoj

disciplini trka~i ne takmi-

~e me|usobno, ve} naizme-

ni~no tr~e odre|ene etape,

tako da svaki ~lan tima dnev-

no pretr~ava izme|u 50 i 60

kilometara. Dok tr~e prate

ih vozila, sa klupskim drugo-

vima - u~esnicima ultrama-

ratona, lekar i

fizioterapeut.

Svaka tura

unapred je os-

mi{qena i is-

planirana. Ta~-

no se zna kilo-

metra`a dnevne

mar{rute i ko-

liko koji mara-

tonac treba da

pretr~i. Pored

velike `eqe da

u~estvuju, samo

mentalno i fi-

zi~ki najspre-

mniji ~lanovi

kluba tr~e ul-

tramaratone.

Dragan isti-

~e da su svi ul-

t r a m a r a t o n i

h u m a n i t a r n e

prirode - novac

i pomo} donatora, osim najne-

ophodnijeg za u~esnike, name-

weni su prvenstveno deci bez

roditeqskog starawa, boles-

nima i starima.

Povodom dva veka srpske

dr`avnosti, 2004. godine,

Dragan Petrovi} tr~ao je sa

~lanovima svog atletskog

kluba 110 kilometara dug ma-

raton od Ora{ca {umadij-

skog do Ora{ca posavskog,

pod simboli~nim nazivom

„Vo`dovim stazama“.

Najdu`i i najbr`i ultra-

maraton Dragan je istr~ao

2005. godine, od Beograda do

Ultramaraton je svako tr~awe (po-

nekad i druge discipline), koje po-

drazumeva staze du`e od maratonske

staze - 42.195 metara. Najve}i broj ul-

tramaratona ima nestandardnu du`i-

nu staze. Naj~e{}e du`ine ultramara-

tona su 50 i 100 kilometara.

SPORT22

NNaa pprraaddeeddiinnoomm ggrroobbuu

Vo|a ekipe @andarmerije Radomir Pavlovi} je izme-

|u stotinak grobova prona{ao grob svog pradede, pri-

padnika Drinske divizije Tre}e armije u Prvom svets-

kom ratu, koji je pre{ao Albaniju, ali je kasnije stradao

na rati{tu. Na grobu pi{e „Redov Qubomir Pavlovi}

284“. Nedaleko od wega, obilaze}i humke i ~itaju}i nat-

pise, bra}a Dra{kovi} nai{li su na spomenik na kome

pi{e „@andarm Mata Qubi} 381“, gde su se okupili svi

~lanovi ekipe i odali po~ast u ime svih `andarma.

U Gr~koj je suorganizator u

sklopu ove manifestacije od-

r`ao revijalnu trku od Lari-

se do Velikog Trnovca, a na-

kon toga, u mestu Velika, ne-

daleko od Larise, odr`ana je

trka u du`ini od 9.900 meta-

ra, u kojoj su ~lanovi ekipe

@andarmerije osvojili sve

ti medaqe: prvo mesto i zlat-

nu medaqu osvojio je Danilo

Dra{kovi}, srebrna medaqa

pripala je wegovom bratu

\or|u, dok je Darko Anti}

osvojio tre}e mesto i bronza-

nu medaqu.

Pripadnici @andarmerije

jo{ jednom su pokazali ume}e,

smelost i izdr`qivost, dos-

tojno predstavili @andarme-

riju i MUP i sa napornih tr-

ka se vratili sa medaqama. �

Maraton mira

Ve} je poznato da pri-

padnici @andarmeri-

je, bra}a Dra{kovi},

ni`u uspeh za uspehom i po-

red redovnih obaveza posti`u

ne samo da u~estvuju na trka-

ma, ve} i da se u ve}ini slu~a-

jeva sa takmi~ewa vra}aju sa

medaqom oko vrata. Pored

wihovih ~esto se pomiwu

imena Ivana Ogwenovi}a,

Darka Anti}a, Gorana Mato-

vi}a i Neboj{e Stevi}a. Svi

oni zajedno su i ovoga puta ~i-

nili ekipu koja je u~estvova-

la na 12. me|unarodnom huma-

nitarnom maratonu za mir.

Maraton je trajao od 28. juna

do 12. jula, od Novog Sada do

Soluna i Larise, u organiza-

ciji atletskog kluba „Mara-

ton mira - Vidovdan“. Trka ko-

ja je po~ela u Novom Sadu pod

sloganom „ttr~imo za mir na

Balkanu i u spomen na `rtve

agresora“ okupila

je u~esnike iz vi-

{e balkanskih ze-

maqa - Gr~ke, Bu-

garske, Republike

Srpske i Srbije.

Tokom maratona,

u~esnici su obila-

zili kulturno-is-

torijske spomeni-

ke Srbije i Gr~ke.

U Novom Sadu,

obi{li su spomen-

obele`ja `rtvama

nacizma, a u Kragu-

jevcu u parku [u-

marice, pored spo-

menika streqanim

|acima odr`an je

pomen i trka naj-

mla|ih pred{kolaca, koji su

svojim u~e{}em ulep{ali

ovu manifestaciju.

U Kru{evcu, u~esnici su

posetili spomen-obele`je

kosovskim junacima, na mostu

u Varvarinu spomen-obele`je

stradalima tokom agresije

NATO, u Ni{u spomen obe-

le`je oslobodiocima ovog

grada. Na sva spomen-obele`-

ja polo`eni su venci i odr-

`an je pomen.

U~esnici su 5. jula stigli

u Solun, na srpsko vojni~ko

grobqe Zejtinlik, gde ih je

do~ekao \or|e Mihajlovi},

~uvar grobqa i potomak naj-

starijeg Mihajlovi}a koji je

sahrawivao umrle u bolnici

u Solunu i poginule na ra-

ti{tu. On je odr`ao ~as isto-

rije i upoznao sve u~esnike

sa zna~ajnim bitkama iz tog

perioda i sa vremenom u kome

je to grobqe nastalo.

Du{an Obradovi} iz

Uprave za obezbe|ewe

odre|enih li~nosti i

objekata jedan je od uspe{nih

sportista koji predstavqaju

MUP na takmi~ewima i osva-

jaju veliki broj medaqa.

- Po~eo sam aktivno da tr-

~im 1987. godine. Prethodno

sam se bavio borila~kim

ve{tinama, na kondicionim

treninzima „zarazio“ sam se

tr~awem. Nas nekoliko kole-

ga po~eli smo intenzivnije

da treniramo, ali se nismo

odmah takmi~ili. Prvi put

u~estvovao sam, na nagovor

jednog kolege, na „Beogra-

ru u~estvuje veliki broj pri-

padnika vojske i policije,

@andarmerije... Ima kolega

koji su veoma dobri atleti~a-

ri i brzo napreduju, isti~e

Du{an Obradovi}.

On svakodnevno trenira

dva do tri sata. - Svakoga da-

na imam razli~it program.

Treniram na Adi Ciganliji,

na Avali, u Vin~i, odakle

sam... Ipak, najboqi trening

je sama trka, ka`e Du{an i

dodaje da ovaj sport nije ni

najmawe lak i lagodan.

- Ponekad, u toku trke, ka-

da me sustignu umor i bol, pi-

tam se {ta mi sve to treba.

Me|utim, ~im pro|em kroz

ciq, sve prestane i ja ve}

razmi{qam o daqim trenin-

zima i novim trkama... S. K.

dskom maratonu“, u dis-

ciplini polumaraton,

bio sam me|u prvih pe-

deset. Prvu medaqu os-

vojio sam u Ni{u 1998.

godine, tako|e poluma-

raton u kategoriji voj-

ske i policije, osvojio

sam drugo mesto. Ta trka

mi je ostala u se}awu kao

izuzetno naporna, jer je

odr`ana po veoma vre-

lom danu, pri~a Du{an.

Usledio je veliki

broj medaqa i pehara,

prvih i drugih mesta...

Du{an Obradovi} izdvaja

2007. godinu, kada je bio pr-

vak Balkana u krosu. Vi{e

puta u~estvovao je u Vaqevu

na Memorijalnom turniru

„General \uki}“, na kome se

tr~i 10.500 metara u ~izmama

i uniformi.

- Jednom sam bio prvi, a vi-

{e puta osvojio sam drugo i

tre}e mesto. Na ovom turni-

Uspe{an sportista

23SPORT

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2,

11000 Beograd. Telefon: 011/3008205, faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs.

Priprema i {tampa: „[tamparija Borba“, Beograd, Kosovska 26. Tira`: 6.500, CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

POLICIJA danas, ISSN 1821 - 1879 - Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444.

Pehar za fudbalsku reprezentaciju MUP-a

Na me|unarodnom tur-

niru u malom fudbalu,

koji je u oktobru od-

r`an u holandskom gradu Aj-

bergenu, bilo je 2.300 u~esni-

ka iz 54 zemqe, a ekipa Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova Republike Srbije vra-

tila se sa peharom i osvoje-

nim devetim mestom.

Selektor i kapiten na{e

reprezentacije bili su po-

mo}nici direktora policije

Miroslav Kova~evi} i Sa{a

Mitrovi}, a u sastavu repre-

zentacije policijski slu`-

benici iz Kabineta minis-

tra, Direkcije policije, Up-

rave za obezbe|ewe odre|e-

nih li~nosti i objekata, Spe-

cijalne antiteroristi~ke je-

dinice i policijskih uprava

Kraqeva i Beograda.

Na 28. svetsko prvenstvo u

malom fudbalu, ekipa je poz-

vana kao prvak sveta iz 2003.

i u~esnik iz 2004. godine, sa

osvojenim petim mestom.

Na prvenstvu je bilo {est

grupa sa po devet timova, s

tim {to su na{i igra~i bili

u grupi starijih od 35 godina.

Do osmine finala srpski po-

licajci zabele`ili su {est

pobeda.

Ekipe biv{e SFRJ borile

su se me|usobno, uz zdu{nu

podr{ku sa tribina. Konku-

rencija je bila velika, po pr-

vi put su u~estvovale ekipe

iz SAD, Kuvajta i Brazila.

- Imali smo malo vremena

za uigravawe, tako da smo za-

dovoqni postignutim rezul-

tatom. Ta~no je da je moglo i

boqe, ali falilo je i malo

sre}e. Na{e je da se maksi-

malno potrudimo za slede}e

odmeravawe fudbalskih ve{-

tina, ka`u reprezentativci

i dodaju da je ve}ina polica-

jaca sada prvi put u~estvova-

la na ovom takmi~ewu i to je

izuzetan doga|aj.

- Predstavqati svoju zem-

qu, slu{ati svoju himnu i

nastupati pod svojom zasta-

vom je prelep, a verovatno i

neponovqiv ose}aj, rekli su

oni. �

[esta trka kroz istoriju

Policijski slu`benici @andarmerije

su, kao i mnogo puta do sada, pokazali

izuzetnu spremnost ostvariv{i izva-

nredne rezultate u [estoj trci kroz istori-

ju, koja je odr`ana 13. oktobra u Beogradu u or-

ganizaciji Beogradskog maratona.

U atletskoj trci du`ine 4.000 metara nas-

tupilo je deset ekipa, gde je ekipa MUP-a,

koju su ~inili sedmorica pripadnika @an-

darmerije, osvojila prvo mesto u ekipnoj

konkurenciji, ispred ekipa Vojske Srbije i

KPA.

U pojedina~noj konkurenciji, bra}a Dra{ko-

vi} osvojila su prvo mesto. Prvo mesto zauzeo

je Danilo, drugo je pripalo \or|u, a tre}e mes-

to osvojio je Igor Vukovi} iz Garde VS. �

Uokviru stacionar-

nog logorovawa, u

rejonu Fru{ke go-

re, 27-29. septembra odr-

`an je Drugi vi{eboj @an-

darmerije, u organizaciji

odreda @andarmerije u No-

vom Sadu. Ciq ovog vi{e-

boja bio je razvijawe tak-

mi~arskog, sportskog i ko-

lektivnog duha, kao i sag-

ledavawe nivoa obu~enos-

ti i osposobqenosti poli-

cijskih slu`benika u ori-

jentaciji i izvr{avawu

operativno-takti~kih i

vatrenih zadataka.

Otvarawu vi{eboja pri-

sustvovao je komandant

@andarmerije Bratislav

Diki}, komandanti odreda

i druge stare{ine ove

elitne jedinice.

Na takmi~ewu je u~es-

tvovalo osam ekipa. Wihov

zadatak bio je da pre|u sta-

zu za {to kra}e vreme, uz

re{avawe postavqenih za-

dataka na zadatoj mar{ru-

ti. Na svakoj kontrolnoj

ili radnoj ta~ki nalazio

se sudija-kontrolor. Ukup-

ni plasman odre|ivao se na

osnovu ukupno ostvarenog

vremena na stazi. Postig-

nuto vreme ekipe je vreme

koje je proteklo od starta

do ciqa, na koje su se doda-

vali ili oduzimali poeni

izra`eni u vremenu.

U~esnici su se takmi~i-

li u slede}im disciplina-

ma: orijentacija, preno{e-

we rawenika, savladavawe

vodene prepreke desantnim

~amcem, ga|awe slu`benim

pi{toqem kalibra 9mm,

situaciono ga|awe - ga|a-

we iz automatske pu{ke,

savladavawe prepreke ho-

rizontalnim i duplim

u`etom, bacawe bombe u

mestu, situaciono ga|awe

iz pu{ke sa~mare, savlada-

vawe kontaminiranog zem-

qi{ta, izvla~ewe vozila,

pewawe uz konopac, savla-

davawe `i~ane prepreke

puzawem, ga|awe automat-

skom pu{kom, situaciono

ga|awe iz slu`benog pi{-

toqa kalibra 9mm i ga|awe

no`em u mestu.

Prvo mesto na ovom vi-

{eboju osvojila je specija-

listi~ka ~eta odreda @an-

darmerije u Novom Sadu,

druga je bila ^eta op{te

namene odreda u Novom Sa-

du, dok su tre}i bili pri-

padnici Specijalisti~ke

~ete odreda @andarmerije

u Ni{u. Komandant @an-

darmerije Bratislav Di-

ki} uru~io je pehare i me-

daqe za tri prvoplasirane

ekipe na sve~anoj ceremo-

niji zatvarawa takmi~ewa,

na kome su pripadnici ove

jedinice pokazali zavidan

nivo osposobqenosti i

obu~enosti. �

Vi{eboj

@andarmerije

Fo

to

T

an

jug

Srbija, Beograd, 15. oktobar - Staford,

ina~e pas dobre naravi, u parku ispred

Doma Vojske Srbije zabavqa posetioce

i sebe i trenira u dru{tvu gazdarice.

Nema~ka, Berlin, 13. oktobar - Specijalno osvetqena Berlinska

katedrala. Bulevari, kule, raskrsnice, istorijske i moderne gra-

|evine posebno su osvetqene zbog festivala svetlosti u Berlinu. Turska, Istanbul, 18. septembra - Tur-

~in Sultan Kosen pozira sa Elif Koca-

man. Kosen je u{ao u Ginisovu kwigu re-

korda kao najvi{i ~ovek na svetu - vi-

sok je 246,5 centimetara, dok je Elif

progla{ena najni`om `enom na svetu -

visoka je samo 72,6 centimetara.

Kina, okrug Zepu - Pripadnici etni~ke

grupe Ujgur pripremaju ribqi ro{tiq.

BiH, Sarajevo, 29. septembra - Odr`ana je 1. Red Bull {inomo-

bil trka. Oko 10.000 gledalaca u`ivalo je u nesvakida{wem

spektaklu, gde su {inama najstarije operativne tramvajske

mre`e u Evropi jurila vozila, neka su stajala, ispadala iz

{ina, pa su voza~i morali da ih guraju do ciqa.

Kina, [angaj, 1. oktobar - Posetioci posmatraju muzi~ke

fontane u Svetskom Ekspo parku, u kome je odr`an ~itav

niz aktivnosti povodom kineskog nacionalnog praznika

- 61 godina od osnivawa Narodne Republike Kine.

Srbija, Jagodina, 19. oktobar - Zoolo{ki

vrt u Jagodini, jedini ju`no od Beograda,

dobio je nove stanovnike - dve lepe i ra-

doznale foke, koje su stigle iz jednog

Zoolo{kog vrta u Nema~koj.

Kina, Tibet, 6. oktobar - Mnogi kineski turisti

su iskoristili nacionalni praznik da posete

Tibet. Na fotografiji su wihove senke, kao i

senke wihovih automobila.

Kina, okrug Ningvu, 7. oktobar - Tri

miliona godina stara ledena pe}ina

postala je poznata turisti~ka desti-

nacija.

Kina, Ze|iang, 19. septembar - De~ak kori-

sti lubenice da napravi maketu broda na

takmi~ewu iz rezbarewa. Ukupno 20 lokal-

nih zanatlija i 30 u~enika prikazalo je

svoju ve{tinu na ovom takmi~ewu.