Uticaj nekih konzervanasa na histološku građu - pmf.ni.ac.rs · Usled neizbežnog prisustva aditiva u hrani, potrebno je ispitati njihovu potencijalnu toksičnost. Zbog toga, cilj

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Stojić B. Miroslav

Uticaj nekih konzervanasa na histološku građu

jetre i bubrega kod pacova soja Wistar

Master rad

Niš, 2016.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uticaj nekih konzervanasa na histološku građu

jetre i bubrega kod pacova soja Wistar

Master rad

Kandidat

Stojić B. Miroslav

Broj indeksa: 110

Mentor

Prof. dr Ljubiša B. Đorđević

Niš, 2016.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Impact of some preservatives on histology of liver

and kidney in Wistar rats

Master thesis

Candidate

Stojić B. Miroslav

No. of index: 110

Mentor

Prof. dr Ljubiša B. Đorđević

Niš, 2016.

Najsrdačnije se zahvaljujem mentoru prof. dr Ljubiši B. Đorđeviću na pomoći i

strpljenju tokom izrade ovog master rada.

Takođe želim da se zahvalim osoblju Vivarijuma Medicinskog fakulteta u Nišu koji su

omogućili realizaciju eksperimentalnog dela rada.

Sažetak

Usled neizbežnog prisustva aditiva u hrani, potrebno je ispitati njihovu potencijalnu toksičnost.

Zbog toga, cilj ovog rada jeste ispitivanje mogućih uticaja pojedinh konzervanasa (K-metabisulfit, Na-

benzoat i salicilna kiselina), koji su svakodnevno prisutni u hrani, na histološku građu jetre i bubrega,

kao i promenu pojedinih parametara seruma, kod pacova soja Wistar. Pacovi su tretirani osam dana,

oralno s po 1ml rastvora, i to: prva grupa pacova je tretirana smešom 0,2% vodenog rastvora Vinobran-

a (K-metabisulfit) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1; druga grupa smešom 0,2% vodenog rastvora

Konzervans-a (Na-benzoat) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1; treća grupa smešom 0,2% vodenog

rastvora Salicil-a (Salicilna kiselina) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1; i četvrta grupa smešom 0,2%

vodenog rastvora Vinobran-a, Konzervans-a i Salicil-a, i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1. Rezultati

pokazuju značajnu promenu telesne mase životinja iz grupe tretirane rastvorom Vinobran-a, dok kod

ostalih eksperimentalnih grupa nema značajne promene u odnosu na kontrolnu grupu. Na preparatima

jetre, uočeni su prvi znaci oštećenja u slučaju grupa tretiranih rastvorom Vinobran-a i rastvorom

Salicil-a, dok se kod ostalih grupa ne javljaju značajni znaci oštećenja. Na preparatima bubrega

tretiranih grupa se ne uočavaju značajne promene u odnosu na kontrolu. U serumu, kod grupe

Vinobran, bio je povišen nivo holesterola i triglicerida s nižim nivoom GGT. Životinjama tretiranih

Konzervans-om je znatno niži nivo ALT i AST u serumu.

Ključne reči: K-metabisulfit, Na-benzoat, salicilna kiselina, pacovi soja Wistar, serum, jetra,

bubreg.

Abstract

Due to unavoidable presence of additives in food, it’s necessary to examine their potential

toxicity. Because of that, the goal of this work is to examine the potential impacts of some

preservatives (K-metabisulfite, Na-benzoate and salicylic acid), that are everyday present in food, on

histology of liver and kidney, as well as changes of certain parameters of serum, in Wistar rats. Rats

were treated for eight days, orally with 1 ml of solution, as follows: the first group of rats was treated

with a mixture of 0.2% aqueous solution of Vinobran (K-metabisulfite) and a 9% acetic acid, in a ratio

of 4:1; the second group with a mixture of 0.2% aqueous solution of Konzervans (Na-benzoate) and a

9% acetic acid, in a ratio of 4:1; the third group with a mixture of 0.2% aqueous solution of Salicil

(salicylic acid) and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1; and the fourth group with a mixture of 0.2%

aqueous solution of Vinobran, Konzervans and Salicil and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1. The

results show significant change of body weight in the group treated with a solution of Vinobran, whilst

in the other experimental groups were no significant changes compared with the control group. In the

liver slides, there have been noticed the first signs of damage in cases of the groups treated with a

solution of Vinobran and a solution of Salicil, whilst in the other groups there were no significant signs

of damage. In the kidney slides of treated groups, there were no significant changes in comparison with

the control group. In serum in the group Vinobran there were increased levels of cholesterol and

triglycerides with lower levels of GGT. In Konzervans group there were significantly lower levels of

ALT and AST in serum.

Keywords: K-metabisulfite, Na-benzoate, salicylic acid, Wistar rats, serum, liver, kidney.

Sadržaj

1. Uvod ............................................................................................................................ 1

1.1. Toksično dejstvo ...................................................................................................... 1

1.2. Aditivi ..................................................................................................................... 1

1.2.1. Vinobran ........................................................................................................ 2

1.2.2. Konzervans .................................................................................................... 3

1.2.3. Salicil ............................................................................................................. 3

1.3. Jetra ......................................................................................................................... 4

1.4. Bubreg ..................................................................................................................... 5

1.5. Serum ...................................................................................................................... 6

1.6. Mehanizmi eliminacije toksina iz organizma ......................................................... 8

1.7. Pregled dosadašnjih istraživanja ............................................................................. 9

2. Cilj rada .................................................................................................................... 10

3. Materijal i metode ................................................................................................ 11

3.1. Materijal .................................................................................................................. 11

3.2. Metode ..................................................................................................................... 11

3.2.1. Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovuma .................. 11

3.2.2. Žrtvovanje tretiranih životinja ...................................................................... 14

3.2.3. Priprema tkiva i izrada trajnih preparata ....................................................... 14

3.2.4. Posmatranje trajnih preparata pod mikroskopom ......................................... 14

4. Rezultati i diskusije .............................................................................................. 15

4.1. Uticaji na telesnu masu ........................................................................................... 15

4.2. Uticaji na histološku građu jetru ............................................................................. 17

4.3. Uticaji na histološku građu bubreg ......................................................................... 22

4.4. Uticaji na parametre seruma ................................................................................... 24

5. Zaključak .................................................................................................................. 26

6. Literatura ................................................................................................................. 27

1

1. Uvod

1.1. Toksično dejstvo

Toksikologija može biti definisana kao grana nauke koja se bavi otrovima, a otrov kao bilo koja

supstanca koja uzrokuje štetne efekte kada je uneta u organizam. Toksičnost se retko može svesti na

jedan molekulski događaj. Naime, ovde se često misli na kaskadu događaja, počevši od apsorpcije,

distribucije i metabolizma, do samog interagovanja s ćelijskim makromolekulima (najčešće DNK i

proteinima). Definicija toksina ili otrova takođe obuhvata i kvalitativne biološke aspekte, jer jedinjenje

toksično jednoj vrsti, može biti bezopasno drugoj. Na kraju, možemo reći da glavno pitanje kojim se

bavi toksikologija je zašto i kako su određene supstance toksične (Hodgson, 2004).

Postoje razni faktori koji bitno mogu uticati na samo ispoljavanje toksičnosti određenog toksina

u organizmu. Naime, jedinjenje može biti toksično pod određenim uslovima, a pod drugim sasvim

bezopasno. Skoro svaka supstanca može biti štetna pri uvećanim dozama, a bezopasna u manjim

dozama. Između ovih granica, javljaju se nizovi različitih efekata (od duge hronične toksičnosti, do

trenutne letalnosti). Lekovi su jako dobar primer, jer iako imaju određenu terapeutsku ulogu, ne mogu

biti bez štetnih nuspojava, a čak pri velikim dozama, mogu biti i letalni (Hodgson, 2004).

Proučavanje toksičnosti može biti dosta kompleksno jer može varirati od jednog organa do

drugog, kao i s godinama, genetikom, polom, dijetom, fiziološkim uslovima, ili sa samim zdravstvenim

statusom organizma. Toksičnost određenih komponenti može varirati i na osnovu toga kako je

supstanca unešena u organizam, bilo preko digestivnog sistema, pluća ili kože. Suprotno s

eksperimentalnim životinjama, koje su genetski dosta slične, varijabilnost u genetskom materijalu

može biti bitan faktor (naročito kod čoveka). Nekad i najjednostavnija mera toksičnosti, LD50 (doza

potrebna da se usmrti 50% populacije datim toksinom) može varirati od laboratorije do laboratorije

(Hodgson, 2004).

Sama studija toksikologije služi društvu na više načina. S jedne strane štiti ljude i okolinu od

štetnih uticaja toksina, a s druge pomaže u selekciji i razvijanju toksina koji se mogu koristiti u lečenju

kancera, proizvodnji lekova i pesticida (Hodgson, 2004).

1.2. Aditivi

Raličita jedinjenja se već dugi period koriste kao dodatak raznim oblicima hrane. Naši preci su

koristili so kako bi sačuvali meso i ribu, dodavali bilje i začine kako bi poboljšali ukus hrani, čuvali

voće šećerom i krastavce u rastvoru sirćeta. Danas, konzumenti koriste i zahtevaju hranu koja je

ukusna, nutritivna, bezbedna, sigurna, dobre boje i priuštiva. Ovo se postiže uz pomoć raznovrsnih

aditiva i napredne tehnologije (http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditives

Ingredients/ucm094211.htm).

Postoje nekoliko razloga zbog čega se razni aditivi dodaju hrani. Jedan od razloga je održavanje

bezbednosti i svežine hrane konzervansima, jer usporavaju kvarenje uzrokovano gljivicama,

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditives%20Ingredients/ucm094211.htm

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditives%20Ingredients/ucm094211.htm

2

bakterijama i kvascima. Drugi razlog je poboljšanje i održanje nutritivnih vrednosi. Naime, tokom

obrade hrane pojedini vitamini i minerali se gube, što može voditi raznim problemima. Ovakvoj hrani

se zbog toga dodaju određeni aditivi čime se nadoknađuju izgubljeni nutrijenti. Takođe, aditivima se

vrši poboljšanje ukusa (začini i zaslađivači), teksture (emulgatori, stabilizatori i rastvarači) i izgleda

(boje) (http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.

htm).

Konzervansi generano spadaju u tri kategorije: oni koji sprečavaju bakterijski i gljivični rast,

oni koji sprečavaju oksidaciju (koja vodi diskoloraciji ili užeglosti) i oni koji održavaju prirodno

sazrevanje voća i povrća. Skoro da je nemoguće da hrana koja se konzumira bude bez konzervanasa

koje dodaju proizvođači, osim ako nije sveža ili pripremljena kod kuće (Foulke, 1993)

(http://www.sustainabletable.org/385/additives).

Potrebno je ipak reći da se danas aditivi najviše proučavaju nego ikada u istoriji, pa s tim u vezi,

supstanca koja se koristi kao aditiv, treba biti odobrena od strane javnih institucija. Međutim, zbog

ograničenosti nauke, nikada ne možemo biti apsolutno sigurni odsustva rizika štetnosti neke supstance

(http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.htm).

1.2.1. Vinobran (E224)

Kalijum metabisulfit (u narodu poznat kao ,,Vinobran”) je

so nastala od sumporaste kiseline. Dobija se tako što se sumpor

dioksidu dodaje odgovarajući alkaloid (kalijum) do nastajanja

kristala. Dakle, samo dobijanje je lako i jeftino. Nakon dodavanja

hrani, ova supstanca se konvertuje u jonske komponente,

uglavnom hidrogen sulfit i sulfitni jon (Emerton i Choi, 2008).

Sulfati su aditivi čija je upotreba od izuzetnog značaja.

Koristili su ih i stari Rimljani i Grci, a i bitni su dodaci određenoj tradicionalnoj hrani. Njihova

primarna uloga je antimikrobna kao i protiv hemijskog kvarenja, gde igraju jedinstvenu ulogu. Možda

najpoznatiju ulogu imaju u kontroli enzimskog tamnjenja šećera ili vitamina C, ukoliko je hrana

termalno obrađena ili skladištena. Kao antimikrobno sredstvo, sulfati se koriste i za čuvanje

fermentisanih i nefermentisanih napitaka (Emerton i Choi, 2008).

Sumpor dioksid i sulfati su odobreni za upotrebu pod određenim direktivama. Takođe, zna se da

su sulfati normalne komponente ljudskog metabolizma. Međutim, iako je ljudsko telo dobro sposobno

da metaboliše i detoksifikuje sulfate, ova jedinjenja mogu da izazovu pojedine reakcije kod malog

broja ljudi, pogotovu kod onih koji boluju od astme. Ovo se dešava jer se mala koncentracija ovog gasa

može javiti u visini glave onoga ko jede hranu s ovim aditivima. Takođe, postoji i zabrinutost da oni

ljudi koji konzumiraju previše vina ili ostale hrane sa sulfatima, mogu da prekorače prihvatljive dnevne

doze ovog aditiva. Međutim, nisu poznati neki veći štetni efekti pri uvećanom unosu. Poznato je i to da

Slika 1. Kalijum metabisulfit

(http://www.chemspider.com/Chemi

cal-Structure.26061.html)

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.%20htm

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.%20htm

http://www.sustainabletable.org/385/additives

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.htm

http://www.chemspider.com/Chemical-Structure.26061.html


3

ovaj aditiv uništava vitamin B1 u hrani, ali se još ne smatra da može ovako izazvati vitaminsku

deficijenciju. Na kraju, smatra se da su produkti reakcija, dobijenih iz sulfata, metabolički inertni i čak

bezopasni (Emerton i Choi, 2008).

1.2.2. Konzervans (E211)

Benzoati se koriste kao konzervansi protiv gljivica i buđi, još

od 1900. godine. Najpoznatiji benzoat je natrijum benzoat (u narodu

poznatiji i kao ,,Konzervans”). Razne direktive odobravaju upotrebu

benzoata sa specifičnim maksimalnim koncentracijama (Emerton i

Choi, 2008).

Benzoati se često koriste u kombinaciji s drugim

konzervansima, kao što su sorbati. Lako su rastvorljivi u vodi i lako

su dostupni. Koriste se i u kiselim produktima, gde se javljaju kao

benzenove kiseline koje su slabo rastvorljive u vodi (Emerton i Choi,

2008).

Iako razne direktive dozvoljavaju upotrebu benzoata, usled karakterističnog ukusa njihovo

korišćenje je ipak ograničeno. Takođe, ne mogu se koristiti u produktima koji su nastali nadimanjem

kvasaca, zbog toga što imaju sposobnost da ih inaktiviraju. Benzoati su još i najbitniji konzervansi

bezalkoholnih pića (Emerton i Choi, 2008).

1.2.3. Salicil

Salicilna kiselina (ili u narodu poznata i kao ,,Salicil”) je

jedinjenje dobijeno iz kore i zimzelenih listova bele vrbe (Salix alba).

Ima bakteriostatsko, fungicidno i keratolitičko dejstvo. Ova kiselina je

beta hidroksi kiselina koja se javlja prirodno u biljkama. Bez mirisa je

i belo do svetlo mrka supstanca. Tone i sporo se rastvara u vodi

(https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/338).

Salicil ima široku primenu. Koristi se za očuvanje hrane i kao

antiseptik u pasti za zube. Služu u kremama, gelovima i šamponima,

kao sredstvo protiv perutanja kose, ili kože kod psorijaze. Bitan je

sastojak mnogih produkata za negu kože, kao npr. za lečenje akni, jer

ubrzava otpadanje mrtvih ćelija kože. Salicilna kiselina reaguje sa sirćetnom kiselinom i gradi

acetilsalicilnu kiselinu, poznatiju kao aspirin (http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?

articlekey=25386).

Slika 2. Natrijum benzoat

(http://www.chemspider.com/C

hemical-Structure.10305.html)

Slika 3. Salicilna kiselina

(http://www.chemspider.com/C

hemical-Structure.331.html)

https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/338

http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?%20articlekey=25386

http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?%20articlekey=25386





4

1.3. Jetra

Jetra (hepar) je najveća žlezda pridodata digestivnom sistemu. Proizvodi žuč, koja je

neophodana za varenje hrane u tankom crevu. Takođe, obavlja niz metaboličkih procesa sinteze i

deponovanja proteina, lipida, glikogena, vitamina i gvožđa. Bitnu ulogu ima u detoksikaciji organizma,

kao i odbrambenu ulogu, preko svojih fagocita (Stefanović i sar., 2009).

Jetru grade stroma i parenhim, koji su spolja pokriveni seroznim omotačem (tunica serosa).

Stromu čine tanak podserozni sloj i fibrozni omotač, od kojeg polaze vezivno-tkivne pregrade.

Parenhim je sastavljen iz hepatičnih lobulusa (lobuli hepatis), koji su osnovne anatomske jedinice jetre,

preko kojih ona obavlja svoju funkciju. Sami lobulusi su sastavljeni iz hepatocita raspoređenih u tzv.

Remakove gredice, koje se protežu radijalno, od središta ka periferiji lobulusa. U centru samog

lobulusa se nalazi centralna vena (slika 4)

(Stefanović i sar., 2009).

Oblik i veličina hepatocita zavisi od

funkcionalnog stanja i okoline u kojoj se

nalaze. Na trajnom preparatu su više

poligonalne, a na nativnom više okruglaste.

Na uglovima svake ćelije se nalaze krvni

kapilari a na zidovima žučni kanali, što je od

važnosti za njihovu funkciju. Svaka ćelija

ima jedno, a nekad dva ili tri okrugla jedra s

razmerno malo hromatina. U citoplazmi se

ističu i razne deponovane materije (glikogen,

masti, proteini, pigmenti...) (Duančić, 1969).

Osim hepatocita, bitno je napomenuti

i Kupferove ćelije, koje se nalaze oko zidova

intralobularnih kapilara. Zbog svojih

fagocitarnih karakteristika i sposobnosti

ameboidnog kretanja, one su deo retikulatno-

endotelijalnog sistema. One preko kapilara,

iz krvi, uzimaju razne materije koje

prerađuju ili uništavaju (Duančić, 1969).

Jetra je zbog lokacije, strukture, funkcije i biohemije, veoma izložena potencijalnim toksičnim

supstancama. Uglavnom su to toksini dospeli ingestijom, jer nakog gastrointestinalnog trakta i krvi,

jetra je sledeći organ izložen toksinu. S tim u vezi, jetra je i dobro snabdevena krvlju: krv dolazi putem

hepatične arterije i portalne vene, prolazi kroz sinusoide i odlazi preko hepatične vene. Ovakvom

Slika 4. Histološka građa jetre (Hall, 2016).

5

organizacijom krvnih puteva, omogućeno je hepatocitima i Kupferovim ćelijama, da efikasno uzimaju

materije iz krvi, a samim tim, i strane toksične supstance (Timbrell, 2009).

Kao posledica izlaganju toksinima, primećuju se različita obeležja oštećenja i adaptivnih

promena jetre. Jedna od pojava je nagomilavanje triglicerida u hepatocitima (steatoza), zatim razne

degeneracije, neprogramirana ćelijska smrt (nekroza), inflamacija, fibroza, razni apscesi jetre i drugo

(Begić-Janeva, 2001).

1.4. Bubreg

Bubreg je osnovni tubularno žlezdani organ urinarnog sistema. Bubrezi se nalaze u

retroperitonealnom prostoru trbušne duplje. Važnu ulogu imaju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, kao

i u stvaranju i izlučivanju mokraće. Od posebnog je značaja i produkcija hormona (renin, eritropoetin,

angiotenzin) i njihova odgovarajuća regulacija krvnog pritiska, kao i metabolizma Ca+ i Mg

++


Na poprečnom preseku bubrega

razlikujemo koru (cortex) i srž (medulla). Koru

čine labirint i stubovi, dok srž čine piramide i

sržni zraci. Mikroskopski gledano, svaki bubreg

sadrži veliki broj osnovnih jedinica, tj. nefrona

(nephron). Svaki nefron se sastoji od bubrežnog

telašca i bubrežnih kanalića (slika 5). Veći broj

kanalića se uliva u jedan sabirni kanal, da bi se

više ovih kanala ulivali u jednu papilarnu cev,

koja se otvara na vrhu svake piramide


Bubrežno telašce ima loptast oblik,

ispunjava veći deo kore bubrega i sastoji se od

glomerula i čaure koja ga obavija. Glomerul čine

veći broj kapilarnih petlji, čiji su zidovi od vrlo

tankog endotela u kome se nalaze pore i fina

bazalna membrana. Proksimalni tubuli su jako izuvijani i građeni od jednog sloja cilindričnih i

piramidnih ćelija s loptastim jedrom i granularnom acidofilnom citoplazmom. Henle-ova petlja ima dva

kraka: silazni (koji je tanji) i uzlazni (koji je dvostruko deblji). Distalni tubuli su, u poređenju s

proksimalnim, znatno kraći i manje savijeni. Distalnim savijenim delom kanalića se završava nefron i

započinje se sistem odvodnih kanalića. Sistem odvodnih kanalića čine: sabirni kanalići, sabirne cevi i

najšira sabirna cev (ductus papilares) (Duančić, 1969).

Slika 5. Izgled i građa nefrona (Hall, 2016).

6

Zbog dobre prokrvljenosti, bubreg je, kao i jetra, ciljani organ toksičnosti. Naime, zbog svoje

uloge u filtriranju krvi, koncentrisanju i sintezi mokraće, pojedinih metaboličkih reakcija i aktivnog

transporta ćelija tubula, toksične supstance se mogu nagomilavati u bubregu i ispoljavati svoju

toksičnost (Timbrell, 2009).

1.5. Serum

Krv je tečno vezivno tkivo koje struji kroz zatvoreni sistem gde vrši svoju ulogu u transportu,

zaštiti, termoregulaciji i ulogu u humoralnoj integraciji. Krv kičmenjaka čine krvna plazma i uobličeni

krvni elementi koji lebde u njoj (eritrociti, leukociti i trombociti). Krvna plazma je bledožut, viskozan i

providan vodeni rastvor elektrolita i neelektrolita. Sačinjena je od oko 90% vode i oko 10% suve

supstance. Suvu supstancu čine proteini i neproteinska jedinjenja malih molekulskih masa (Štajn i

Žikić, 1990).

Među proteinima je i fibrinogen koji, tokom koagulacije, prelazi u fibrin. Plazma nastala

izdvajanjem fibrina je krvni serum, čiji se proteini nazivaju proteini seruma. Proteini seruma su proteini

različitih funkcija (enzimi), molekulskih masa i struktura (Štajn i Žikić, 1990).

Jedna od familija enzima koja se može naći u plazmi jeste familija aminotransferaza (ili

drugačije, transaminaza). Ovi enzimi su najvećim delom porekla iz citoplazme i mitohondrija ćelija

jetre i bubrega. Uloga ovih enzima je u procesu katabolizma većine aminokiselina. Preciznije, njihova

uloga je u transferu amino grupa s jednog ugljovodoničnog skeleta na drugi. U slučaju Alanin

aminotransferaze (ALT), amino grupa iz alanina se prevodi na α-ketoglutarat, čime alanin sada

podleže oksidaciji i daljem katabolizmu. Produkt ove reakcije su piruvat i glutamat. Aspartat

aminotransferaza (AST) je mali izuzetak u poređenju s ostalim aminotransferazama. Naime, AST

prevodi amino grupe s glutamata na oksalacetat, pri čemu nastaje aspartat. Dalje se aspartat koristi kao

izvor azota u urea ciklusu (Harvey i Ferrier, 2011).

Kao što je napomenuto, aminotransferaze su intracelularni enzimi, koji se normalno javljaju u

plazmi u malim koncentracijama, kao posledica normalne apoptoze ćelija. Međutim, uvećana

koncentracija aminotransferaza u krvnoj plazmi, direktno ukazuje na veću nekrozu ćelija, i to onih

ćelija koje su bogate ovim enzimima (jetre i bubrega) (Harvey i Ferrier, 2011). Iako je AST nešto više

specifičan za jetru, AST i ALT se, zbog pomenutog, smatraju za dva najbitnija testa oštećenja jetre

(https://labtestsonline.org/understanding/analytes/alt/tab/test/).

Pored aminotransferaza, u plazmi se može naći i γ-glutamil transferaza (GGT). Ovaj enzim,

koji je lociran najviše na membrani hepatocita, ima bitnu ulogu u γ-glutamil ciklusu, tačnije u

degradaciji glutationa. Naime, glutation se oslobađa iz hepatocita i reaguje, na ekstracelularnoj strani

membrane, s aktivnom jedinicom GGT enzima. U ovoj reakciji nastaju γ-glutamil amino kiselina i

cisteinil glicin, koji se specijalnim transportnim sistemom ubacuju natrag u ćeliju (Castellano i

Merlino, 2013).

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/alt/tab/test/

7

Kao što je već rečeno, ovaj membranski enzim se, u slučaju oštećenja membrana hepatocita,

oslobađa u krvotok. GGT test se zbog toga koristi za otkrivanje bolesti jetre i opstrukcije žučnih

puteva. Generalno, uvećani GGT nivoi ukazuju na oštećenje jetre, dok normalni i ispod normale

ukazuju na neoštećenu jetru. Treba napomenuti i da se ne može precizno, samo na osnovu ovog

parametra, odrediti uzrok oštećenja (https://labtestsonline.org/understanding/analytes/ggt/tab/test/).

Masti se u krvnoj plazmi nalaze fino dispergovani u malim količinama. Od lipida se javlja

holesterol. Holesterol je steroidna supstanca koja izgrađuje ćelijske membrane, ulazi u sastav žučnih

kiselina i služi za izgradnju određenih hormona (https://labtestsonline.org/understanding/analytes/

cholesterol/tab/sample/).

Nivo holesterola, u poređenju s drugim testovima, se ne koristi da bi se odredila dijagnoza ili za

praćenje bolesti, već za određivanje potencijalnog rizika od bolesti - tačnije bolesti srca. Visoki nivoi

holesterola su povezani s očvršćavanjem arterija (arteroskleroza), bolestima srca i srčanim udarima.

Nivo holesterola ispod normale, ili u granicama normale, se smatra poželjnim i ukazuje na mali rizik od

oboljenja. Suprotno, što je veće uvećanje holesterola, to je veći rizik od javljanja bolesti (https://lab

testsonline.org/understanding/analytes/cholesterol/tab/test/).

Trigliceridi su forme masti koje cirkulišu krvotokom, kao bitni izvori energije za telo i mišićni

rad. Nakon unošenja hrane, višak triglicerida se deponuje, a između obroka, usled nedostatka,

trigliceridi se iz rezervi izbacuju u krvotok za upotrebu. Testovi krvi na trigliceride su deo testa za

određivanje rizika od razvijanja bolesti srca (https://labtestsonline.org/understanding/analytes/

triglycerides).

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/ggt/tab/test/

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/%20cholesterol/tab/sample/

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/%20cholesterol/tab/sample/

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/cholesterol/tab/test/


https://labtestsonline.org/understanding/analytes/%20triglycerides

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/%20triglycerides

8

1.6. Mehanizmi eliminacije toksina iz organizma

Supstanca koja je unešena oralno, prolazi kroz gastrointestinalni trakt i putem krvotoka dospeva

prvo do jetre. Ova supstanca, koju organizam smatra ,,stranom”, dalje putuje kroz organizam i u

zavisnosti od svojih fizičko-hemijskih karakteristika, dospevaja i deponuje se u određene ćelije i tkiva.

Dalje se ova ,,strana” supstanca, pomoću specifičnih mehanizama u organizmu obrađuje, inaktivira i

ekskretuje iz organizma (Timbrell, 2009).

Metabolizam toksina je obično okarakterisan kroz dve faze. U prvoj fazi vrši se izmena ,,strane”

supstance, tako što joj se dodaje funkcionalna grupa koja se koristi u drugoj fazi. Ovde se obično

odvijaju oksidacija, redukcija ili hidroliza molekula. Prva faza se smatra kao uvod za drugu, ali

ponekad, ako je supstanca već pogona za sledeću fazu, prva faza je izostavljena. U drugoj fazi, odvija

se konjugacija pridodate funkcionalne grupe i konačno dobijanje molekula koji je pogodan za

ekskreciju (Timbrell, 2009).

U većini slučajeva, metabolišu se lipofilne supstance koje nisu pogodne za ekskreciju zbog toga

što bi se lako reapsorbovale u bubregu. Zbog toga, organizam teži da ove supstance prevede u više

polarne, koje bi se lakše ekskretovale. U suprotnom, pojedini toksini mogu ostati u organizmu

deponovani i dugi niz godina (Timbrell, 2009).

Eliminacija toksina iz organizma je očigledno važan proces i brže odstranjivanje je nužno.

Najbitniji putevi ekskrecije su preko bubrega, formiranjem urina. Drugi načini su putem sekrecije

toksina u žuč, sekrecija u gastrointestinalni trakt, preko pluća ekspiracijom, preko mleka, preko

pljuvačke, znoja... (Timbrell, 2009).

Mnoge nepoželjne supstance se odbaciju iz organizma pomoću bubrega. Naime, nefroni

bubrega filtriraju krv kroz pore glomerula. Taj filtrat prolazi kroz tubule, proksimalne i distalne, gde se

resorbuju materije koje su bitne organizmu, a odstranjuju one nepoželjne. Nastali urin se dalje

transportuje kroz sabirne kanaliće iz bubrega, gde se daljim putevima uspešno odstranjuje iz organizma

(Timbrell, 2009).

Drugi bitan put ekskrecije jeste putem žuči. Žuč se stvara u hepatocitima i transportuje do žučne

kese. Pražnjenjem ove kese, žuč se izbacije u gastrointestinalni trakt i zvanično izbacuje fecesom.

Pomoću žuči se odstranjuju veliki polarni molekuli čime čine ovaj put jedan od bitnijih za ekskreciju

ovakvih molekula (Timbrell, 2009).

9

1.7. Pregled dosadašnjih istraživanja

- U istraživanju s muškim pacovima soja F344, kojima je davano 2,4% rastvor konzervansa u

desetodnevnom tretmanu, relativna masa jetre i bubrega, nivoi albumina, ukupno proteina i γ-glutamil

transpeptidaza u serumu, su bili značajno uvećani. Kod muških miševa, kojima je davan 3% rastvor

konzervansa, masa jetre, serumski holesterol i fosfolipidna koncentracija, su bila uvećani (Fujitani,

1993).

- Pri koncentraciji 10 mmol/kg, konzervans značajno inhibira oksidaciju masnih kiselina, čime

je praćeno smanjenje koncentracije ATP-a, CoA i Acetil-CoA kod pacova (Kalbag i Palekar, 1988).

- Na-benzoat, pri koncentraciji od 9,5 mmola/kg telesne mase, izaziva povećanu smrtnost

pacova, pri čemu su pacovi, koji su bili na postu, bili manje senzitivni na toksičnost amonijaka, od onih

koji su normalno hranjeni. Pri koncentraciji od 2,5 mmol/kg telesne mase, primećeno je da benzoat štiti

životinje koje su bile na postu, od toksičnosti amonijaka (Maswoswe i sar., 2007).

- Kancerogenost 2% rastvora kalijum metabisulfita, je istraživana u ICR/JCL miševima, u

periodu od 24 meseci. Pokazano je da ne postoji pojava kancera kod ovih miševa (Tanaka i sar., 1979).

- Oralna administracija Na-benzoata smanjuje rast pacova, koji su bili na niskoproteinskoj dijeti

(White, 1941).

- Na-benzoat smanjuje nefrotoksičnost izazvanu davanjem d-serina, koji izaziva selektivnu

nekrozu renalnih proksimalnih tubula, kod muških pacova Adleri Park soja. Koncentracija koja im je

davana je bila 500 mg/kg telesne mase, i to jedan čas nakon davanja Na-benzoata u dozi od 125, 250,

500 ili 750 mg/kg telesne mase (Sodemoto i Enomoto, 1980).

- U finalnom izveštaju o bezbednosti kalijum metabisulfita i natrijum benzoata u kozmetici, se

navodi da ove supstance ne izazivaju teratogene posledice kod pacova, miševa i zečeva u dozi od 160

mg/kg, kao i da su ove supstance bezbedne za korišćenje u kozmetičkim fromulacijama (Nair i Elmore,

2003).

10

2. Cilj rada

Definisanje ciljeva istraživanja:

- Ispitati efekat osmodnevnog tretmana sa 1ml smeše 0,2% vodenog rastvora Vinobran-a

(kalijum metabisulfit) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1, na jetru, bubreg i serum kod pacova soja

Wistar.

- Ispitati efekat osmodnevnog tretmana sa 1ml smeše 0,2% vodenog rastvora Konzervans-a

(natrijum benzoat) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1, na jetru, bubreg i serum kod pacova soja

Wistar.

- Ispitati efekat osmodnevnog tretmana sa 1ml smeše 0,2% vodenog rastvora Salicil-a (salicilna

kiselina) i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1, na jetru, bubreg i serum kod pacova soja Wistar.

- Ispitati efekat osmodnevnog tretmana 1ml smeše 0,2% vodenog rastvora Vinobrana-a,

Konzervansa-a i Salicil-a, i 9% sirćetne kiseline, u odnosu 4:1, na jetru, bubreg i serum kod pacova

soja Wistar.

11

3. Materijal i metode

3.1. Materijal

U eksperimentu je korišćen sledeći materijal:

- Eksperimentalne životinje - pacovi soja Wistar, muškog pola, starosti 4 meseca i telesne mase

od 290g do 350g;

- Rastvori:

- Smeša 0,2% vodenog rastvora Vinobran-a i 9% sirćetne kiseline,

- Smeša 0,2% vodenog rastvora Konzervans-a i 9% sirćetne kiseline,

- Smeša 0,2% vodenog rastvora Salicil-a i 9% sirćetne kiseline,

- Smeša 0,2% vodenog rastvora Vinobran-a, Konzarvans-a i Salicil-a, i 9% sirćetne kiseline;

- Organi pacova - jetra i bubreg;

- Tečna vezivna tkiva - krv i serum.

3.2. Metode

Ceo eksperimentalni deo se može podeliti u više koraka:

1. Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima,

2. Žrtvovanje tretiranih životinja,

3. Priprema tkiva i izrada trajnih preparata, i

4. Posmatranje trajnih preparata pod mikroskopom.

3.2.1. Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima

U celom eksperimentu, korišćeno je 14 pacova soja Wistar, starosti od oko četiri meseca,

muškog pola i telesne mase od 290g do 350g. Pacovi su prvog dana, pre tretmana, mereni i markirani

vodootpornim bojama u cilju praćenja promena telesnih masa i mogućih promenama u ponašanju

jedinki. Soj je odabran zbog velikih sličnosti u fiziologiji tkiva pacova s tkivima čoveka.

Rastvori su pripremljeni prvog dana za sva osam tretmana. Ovi rastvori su davani pacovima

oralno uz pomoć sonde (per os) u periodu od osam dana, i to radim danima (osim subote i nedelje), u

jutarnjim časovim, u prostorijama vivarijuma Medicinskog fakulteta u Nišu, gde su životinje i odgajane

po propisanim uslovima. Pri samom tretiranju, pomoć u radu sa životinjama je dobijena od strane

stučnog osoblja zaposlenog u vivarijumu Medicinskog fakulteta u Nišu.

12

U eksperimentu je formirano pet eksperimentalnih grupa pacova:

Grupa ,,Vinobran”. Tri pacova tretirana smešom 0,2% vodenog rastvora Vinobran-a i 9%

sirćetne kiseline, u periodu od osam dana, oralno. Rastvor za ovu grupu je pripremljen tako što je u

19,2ml vode dodato 4,8ml 9% srićetne kiseline i 0,048g Vinobran-a. Dakle, svakom pacovu je dnevno

davano oko 1ml rastvora, od čega je oko 0,8ml vode, oko 0,2ml 9% sirćetne kiseline i oko 0,002g

Vinobran-a.

Grupa ,,Konzervans”. Tri pacova tretirana smešom 0,2% vodenog rastvora Konzervans-a i

9% sirćetne kiseline, u periodu od osam dana, oralno. Rastvor za ovu grupu je pripremljen tako što je u

19,2ml vode dodato 4,8ml 9% sirćetne kiseline i 0,048g Konzervansa-a. Dakle, svakom pacovu je

dnevno davano oko 1ml rastvora, od čega je oko 0,8ml vode, oko 0,2ml 9% sirćetne kiseline i oko

0,002g Konzervansa-a.

Grupa ,,Salicil”. Tri pacova tretirana smešom 0,2% vodenog rastvora Salicil-a i 9% sirćetne

kiseline, u periodu od osam dana, oralno. Rastvor za ovu grupu je pripremljen tako što je u 19,2ml vode

dodato 4,8ml 9% sirćetne kiseline i 0,048g Salicil-a. Dakle, svakom pacovu je dnevno davano oko 1ml

rastvora, od čega je oko 0,8ml vode, oko 0,2ml 9% sirćetne kiseline i oko 0,002g Salicil-a.

Grupa ,,VKS”. Tri pacova tretirana smešom 0,2% vodenog rastvora Vinobran-a, Konzervans-

a i Salicil-a, i 9% sirćetne kiseline, u periodu od osam dana, oralno. Rastvor za ovu grupu je

pripremljen tako što je u 19,2ml vode dodato 4,8ml 9% sirćetne kiseline; 0,048g Vinobran-a; 0,048g

Konzervans-a i 0,048 g Salicil-a. Dakle, svakom pacovu je dnevno davano oko 1ml rastvora, od čega je

oko 0,8ml vode, oko 0,2ml 9% sirćetne kiseline i oko 0,002g Vinobran-a; 0,002 g Konzervansa-a i

0,002 g Salicil-a.

Kontrola. Ova grupa je služila kao kontrolna i nju je činilo dva pacova, tretirana destilovanom

vodom, u periodu od osam dana, oralno.

13

Radi boljeg razumevanja eksperimenta, pogledati tabelu 1:

Broj

pacova Rastvor

Period

tretmana

Grupa

,,Vinobran” 3

Smeša vodenog rastvora Vinobran-a i

rastvora sirćetne kiseline 8 dana

Grupa

,,Konzervans” 3

Smeša vodenog rastvora Konzervans-a i


Grupa

,,Salicil” 3

Smeša vodenog rastvora Salicil-a i


Grupa ,,VKS” 3

Smeša vodenog rastvora Vinobran-a,

Konzarvans-a, Salicil-a i rastvora sirćetne

kiseline

8 dana

Kontrola 2 Destilovana voda 8 dana

Tabela 1. Pregled eksperimentalnih grupa

14

3.2.2. Žrtvovanje tretiranih životinja

Nakon osmodnevnog tretmana, sledi ponovno merenje telesnih masa i eutanazija životinja.

Eutanazija je vršena od strane stručnog osoblja vivarijuma Medicinskog fakulteta u Nišu u skladu s

propisima. Pre samog žrtvovanja, životinje su anestezirane.

Nakon žrtvovanja vršeno je uzorkovanje tkiva jetre i bubrega, kao i izdvajanje seruma iz krvi

centrifugiranjem. Uzorci tkiva su izdvajani u staklene bočice s gumenim zapušačima, u koje je doliven

formalin do oko 2/3 ukupne zapremine bočica, s tim da su celi uzorci tkiva bili potopljeni u formalin.

Sam formalin služi kao fiksativ tkiva, tj. za očuvanja što prirodnijih morfoloških karakteristika tkiva.

Iz seruma su naknadno očitani biohemijski parametri: Holesterol, Trigliceridi, ALT, AST i GGT.

3.2.3. Priprema tkiva i izrada trajnih preparata

Nakon dužeg perioda (nekoliko meseci) stajanja u formalinu, vršena je dalja priprema tkiva za

izradu trajnih preparata. Prethodno pripremljeno tkivo, se zatim kalupi u paraplastu, pomoću aparata za

kalupljenje i hladne ploče. Dobro ohlaćeni i ukalupljeni preparati se seku na mikrotomu i dobijaju

isečci do 5μm debljine. Dobijeni tanki isečci se pozicioniraju na predmetno staklo i odvajaju od

paraplasta u inkubatoru. Konačno, kada je preparat spreman za bojenje, vršeno je bojenje standardnim

tehnikama i to: jetra je bojena „HE” (Hematoksilin-Eozin), „PAS” (Periodic acid-Schiff) i Sudan blek

(Sudan Black) tehnikom, a bubreg samo „HE” tehnikom.

HE bojenjem se boji jedro i citoplazma ćelije (https://www.ihcworld.com/_protocols/

special_stains/h&e_ellis.htm), PAS bojenjem se boje polisaharidi (http://www.ihcworld.com/

_protocols/special_stains/pas.htm) dok se Sudan blek bojenjem uočavaju lipidne komponente ćelije

(http://www. scbt.com/datasheet-203760-sudan-black-b.html).

3.2.5. Posmatranje trajnih preparata pod mikroskopom

Trajni histološki preparati obojeni HE, PAS i Sudan Blek bojenjem, posmatrani su na

svetlosnom mikroskopu Leica DM2500. Takođe, preparati su slikani kamerom, koja je povezana s

kompijuterskim softverom, radi boljeg analiziranja.

https://www.ihcworld.com/_protocols/%20special_stains/h&e_ellis.htm

https://www.ihcworld.com/_protocols/%20special_stains/h&e_ellis.htm

http://www.ihcworld.com/%20_protocols/special_stains/pas.htm


http://www.scbt.com/datasheet-203760-sudan-black-b.html

15

4. Rezultati i diskusije

Posle završenog eksperimentalnog dela rada, vršena je analiza promene telesne mase životinja,

analiza trajnih histoloških preparata jetre i bubrega, i analiza parametara seruma.

4.1. Uticaji na telesnu masu

Posle osmodnevnog tretmana uočena je promena telesne mase životinja u eksperimentalnim

grupama (Tabela 2. i Histogram 2.). Obradom dobijenih rezultata, studentov-im t-test-om, u kome je

polazna nulta hipoteza (H0) glasila: ,,masa se statistički nije značajno promenila tokom tretmana”,

može se zaključiti da je u kontrolnoj grupi (p0,045)2 i grupi Vinobran (p0,007) došlo do značajnog

povećanja telesne mase životinja tokom eksperimenta. U eksperimentalnoj grupi Konzervans (p=0,26)

došlo je do smanjenja telesne mase životinja u odnosu na početnu, dok u grupi Salicil (p=0,06) i grupi

VKS (p=0,23) nema statistički značajnog povećana telesne mase životinja u odnosu na početnu.

Promena telesne mase (g):

Grupa: Kontrola Vinobran Konzervans Salicil VKS

Pre početka tretmana

(g±SD)1

340±14 292±9 311±20 290±20 276±32

Na kraju tretmana

(g±SD) 375±7 325±10 301±36 306±23 290±45

Tabela 2. Prikaz promena telesne mase pacova, pre i posle tretmana.

Histogram 1. Prikaz promena telesne mase pacova, pre i posle tretmana.

1 gram ± jedna standardna devijacija,

2 ukoliko je p<0.05, nulta hipoteza (H0) se odbacuje i zaključuje se da je došlo do promene u telesnim masama.

16

Iz ovoga možemo pretpostaviti da u odnosu na kontrolnu grupu pacova i grupu Vinobran, kod

kojih je došlo do značajnog povećanja telesne mase, u eksperimentalnim grupama Konzervans, Salicil i

VKS smanjenje telesne mase životinja može biti posledica smanjenog unosa hrane, poremećaja

resorpcije u digestivnom sistemu ili poremećaja metabolizma proteina i masti.

17

4.2. Uticaji na histološku građu jetre

Nakon izvršene pripreme trajnih preparata, na preparatima jetre bojenim HE, Sudan blek i PAS

tehnikama bojenja, uočena je promena morfoloških karakteristika samih ćelija u poređenju s

kontrolom.

Na preparatima kontrolne grupe uočavamo normalne hepatocite, s normalnim jedrom i

morfologijom. Isto tako, uočava se pravilnost sinusoida i Remakovih gredica (slike 6,7 i 8).

Slika 6. Kontrola (HE bojenje) - Histološki

presek jetre životinje iz kontrolne grupe

(uvećanje 400x)

Slika 7. Kontrola (PAS bojenje) - Histološki

presek jetre životinje iz kontrolne grupe

(uvećanje 400x)

Slika 8. Kontrola (Sudan blek bojenje) -

Histološki presek jetre životinje iz kontrolne

grupe (uvećanje 400x)

18

Na preparatima iz grupe Vinobran, uočavaju se prvi znaci oštećenja jetre: nakupina Kupferovih

ćelija kao i znaci poremećaja metabolizma masti u hepatocitima, koji se ogledaju u brojnim masnim

kapljicama (slike 9, 10 i 11).

Slika 9. Vinobran (HE bojenje) - Histološki

presek jetre životinje iz „Vinobran” grupe

(uvećanje 400x)

Slika 10. Vinobran (PAS bojenje) - Histološki


(uvećanje 400x)

Slika 11. Vinobran (Sudan blak bojenje) -

Histološki presek jetre životinje iz „Vinobran”


19

Analizom preparata iz grupe Konzervans, nisu uočene neke veće promene koje bi ukazivale na

neki veći hepatotoksičan efekat (slike 12, 13 i 14).

Slika 14. Konzervans (Sudan blek bojenje) -

Histološki presek jetre životinje iz „Vinobran”


Slika 12. Konzervans (HE bojenje) - Histološki


(uvećanje 400x)

Slika 13. Konzervans (PAS bojenje) - Histološki


(uvećanje 400x)

20

Kod eksperimentalne grupe Salicil na preparatima se jasno uočavaju ćelije s depoima masti, kao

i povećanje broja Kupferovih ćelija u tkivu, koje je intenzivnije u odnosu na grupu Vinobran. Ovo

ukazuje na nešto veću hepatotoksičnost ovog rastvora (slike 15, 16 i 17).

Slika 15. Salicil (HE bojenje) - Histološki presek

jetre životinje iz „Salicil” grupe (uvećanje 400x)

Slika 16. Salicil (Pas bojenje) - Histološki

presek jetre životinje iz „Salicil” grupe (uvećanje

400x)

Slika 17. Salicil (Sudan blek bojenje) -

Histološki presek jetre životinje iz „Salicil” grupe

(uvećanje 400x)

21

Na preparatima u grupi VKS uočavaju se blage promene na hepatocitima. Kupferovih ćelija je

nešto više, ali nema nekih znakova oštećenja tkiva i početnih faza reparacije tkiva.

Slika 18. VKS (HE bojenje) - Histološki presek

jetre životinje iz „VKS” grupe (uvećanje 400x)

Slika 19. VKS (PAS bojenje) - Histološki presek

jetre životinje iz „VKS” grupe (uvećanje 400x)

Slika 20. VKS (Sudan blek bojenje) - Histološki

presek jetre životinje iz „VKS” grupe (uvećanje

400x)

22

4.3. Uticaji na histološku građu bubrega

Na histološkim preparatima bubrega u kontrolnoj grupi životinja, uočavaju se normalni i

funkcionalni glomeruli, distalni i proksimalni tubuli normalnog izgleda (slika 21). Na preparatima

ostalih eksperimentalnih grupa nije uočena značajnija histološka promena bubrega u odnosu na

kontrolnu grupu životinja (slike 22, 23, 24 i 25). Na nekim preparatima se mogu sporadično uočiti

pojedina polja sa počecima oštećenja, ali nedovoljno značajna da ukažu na proces nefrotoksičnosti.

Slika 21. Kontrola (HE bojenje) -

Histološki presek srži bubrega životinje iz

kontrolne grupe (uvećanje 200x)

Slika 22. Vinobran (HE bojenje) -


„Vinobran” grupe (uvećanje 200x)

Slika 23. Konzervans (HE bojenje) -


„Konzervans” grupe (uvećanje 200x)

23

Slika 24. Salicl (H-E bojenje) - Histološki

presek srži bubrega životinje iz „Salicl” grupe

(uvećanje 200x)

Slika 25. VKS (H-E bojenje) - Histološki

presek srži bubrega životinje iz „VKS” grupe

(uvećanje 200x)

24

4.3. Uticaji na parametre seruma

Iz seruma kao parametri uzeti su holesterol i ukupni trigliceridi, a od enzima ALT, AST i GGT

(Tabela 3).

Holesterol Trigliceridi ALT AST GGT

Kontrola 1.71±0.02 0.40±0.29 55±0.71 186±4.24 4±0

Vinobran 1.87±0.02 1.06±0.12 68±14.85 174±77.78 1±0

Konzervans 1.72±0.01 0.43±0.03 47±0.71 130±7.07 5.5±2.12

Salicil 1.70±0.05 0.36±0.06 59±14.14 137±51.62 4±0

VKS 1.52±0.28 0.43±0.05 50±3.54 226±79.9 2.5±2.12

Tabela 3. Promene pojedinih parametara seruma (srednja vrednost ± standardna devijacija)

U serumu eksperimentalne grupe Vinobran došlo je do povećanja nivoa holesterola, triglicerida

i ALT, dok nivo AST i GGT je smanjen.

Kod eksperimentalne grupe Konzervans nivo holesterola, triglicerida i GGT je u granicama kao

kod kontrolne grupe životinja, dok nivo ALT i AST je znatno niži u odnosu na kontrolu.

Kod eksperimentalne grupe Salicil jedino aktivnost AST je snižena, dok ostali ispitivani

parametri bitno ne odstupaju od vrednosti kod kontrolne grupe životinja.

Eksperimentalnu grupu VKS, za razliku od ostalih grupa, karakteriše povećana aktivnost AST i

smanjena aktivnost GGT.

Poređenje dobijenih rezultata histološke analize jetre i bubrega sa jedne strane i serumskih

parametara sa druge strane ukazuje na različit način delovanja ispitivanih supstanci i njihov

metabolizam. Povećani nivo holesterola i triglicerida kod eksperimentalne grupe tretirane Vinobran-om

je u korelaciji sa histološkom slikom lipidne infiltracije jetre i značajnog povećanja telesne mase.

Snižen nivo GGT ukazuje da nije došlo do oštećenja hepatocita. Ovakvo stanje odgovara prirodnom

scenariju u strategiji odbrane organizma od toksičnih materija gde povećana produkcija i deponovanje

masti je način da se otrov demarkira i na taj način učini nedostupnim za organizam. Verovatno zbog

ovog „pakovanja u mastima” membrana hepatocita je ostala intaktna, te otuda nizak nivo GGT. U

eksperimentalnim grupama Konzervans, Salicil i VKS, za razliku od grupe Vinobran, nivo holesterola i

triglicerida je približno na nivou kontrolne grupe, ali nivo ALT i AST znatno odstupa što ukazuje na

poremećaj intermedijarnog metabolizma proteina. Ovo može biti razlog slabom porastu telesne mase

životinja iz ovih eksperimentalnih grupa. Ovakva slika ukazuje na to da organizam u procesu odbrane

homeostaze uključuje sve rezerve, u ovom slučaju proteine i aminokiseline kao izvor intermedijera za

sintezu masti i sa druge strane sintezu proteina za reparaciju oštećenih struktura ćelija i tkiva. Pri

25

koncentraciji 10 mmol/kg, konzervans značajno inhibira oksidaciju masnih kiselina, čime je praćeno

smanjenje koncentracije ATP-a, CoA i Acetil-CoA kod pacova (Kalbag i Palekar, 1988).

Odsustvo efekta ispitivanih supstanci na histološku građu bubrega može biti posledica gore

navedenih procesa intermedijernog metabolizma u kome je došlo do neutralizacije ili vezivanja ovih

materija od strane jetre, tako da one nisu stigle do bubrega. Neki istraživači pokazali su protektivne

efekte na bubreg većim dozama i dužim tretmanom. Na-benzoat smanjuje nefrotoksičnost izazvanu

davanjem d-serina, koji izaziva selektivnu nekrozu renalnih proksimalnih tubula, kod muških pacova

Adleri Park soja. Koncentracija koja im je davana je bila 500mg/kg telesne mase, i to jedan čas nakon

davanja Na-benzoata u dozi od 125, 250, 500 i 750 mg/kg telesne mase (Sodemoto i Enomoto, 1980).

Postojanje razlika naših rezultata u efekatima između pojedinačnog i kombinovanog

aplikovanja Vinobrana, Konzervansa i Salicila ukazuje na mogućnost sinergizma i antagonizma u

procesima njihovog metabolisanja što može biti povod za dalja dublja i detaljnija istraživanja.

26

5. Zaključak

Na osnovu iznetih rezultata našeg ispitivanja uticaja Vinobrana, Konzervansa i Salicila na jetru,

bubreg i serum pacova možemo izvesti sledeće zaključke:

- U grupi Vinobran, pacovi su značajno povećali telesnu masu, kao i u kontrolnoj grupi. Na

histološkim preparatima jetre, uočavaju se prvi znaci oštećenja, tj. nakupina Kupferovih ćelija i

poremećaj metabolizma masti u hepatocitima. Na histološkim preparatima bubrega se ne

uočavaju znaci nefrotoksičnosti. U serumu je došlo do povećanja nivoa holesterola i smanjenja

GGT enzima, dok se ostali parametri nisu promenili.

- U grupi Konzervans, pacovi su izgubili deo telesne mase, što je odstupanje od kontrole i drugih

eksperimentalnih grupa. Na histološkim preparatima jetre i bubrega nisu uočene začajnije

promene u odnosu na kontrolu. U serumu došlo je do smanjenja nivoa ALT i AST enzima.

- U grupi Salicil, pacovi nisu značajno povećali telesnu masu. Na histološkim preparatima jetre se

jasno uočavaju ćelije s depoima masti, kao i povećanje broja Kupferovih ćelija u tkivu, što

ukazuje na nešto veći hepatotoksičan efekat ovog rastvora. Na histološkim preparatima bubrega

nije uočena promena u odnosu na kontrolnu grupu. U serumu nije došlo do promena parametara,

u odnosu na kontrolu.

- U grupi VKS, pacovi nisu značajno povećali telesnu masu. Na histološkim preparatima jetre se

uočavaju nešto blaži znaci poremećaja metabolizma masti u hepatocitima, ali bez većih

značajnosti. Na histološkim preparatima bubrega se ne uočavaju promene, u odnosu na kontrolu.

- Na osnovu svega ovoga, kao i zbog ograničenosti primenjenih tehnika, ne možemo biti sa

sigurnošću uvereni da su ove supstance štetne pri datim koncentracijama, u datim rastvorima.

Može se pak reći da razloga za daljim, detaljnijim i drugačijim istraživanjima ipak postoji.

27

6. Literatura

Andrić, S., Kostić, T., Andrić, N., Zorić, S., 2006: Uporedna fiziologogija životinja: skripta za studente

biologije. - Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Novi Sad.

Anonymous, 2004: O kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za

aditive i njihove mešavine. - Sl. list SCG 56/2003, 4/2004, 5/2004, Beograd.

Begić-Janeva, A., 2001: Patologija hepatobilijarnog trakta. - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd.

Bolton, V. E., Leicht, C. H., Scanlon, T. S., 1989: Postpartum Seizure after Epidural Blood Patch and

Intravenous Caffeine Sodium Benzoate. - Anesthesiology 70(1): 146-148,

http://journals.lww.com/anesthesiology/Citation/1989/01000/Postpartum_Seizure

_after_Epidural_Blood_Patch_and.29.aspx (Zadnja poseta: 23. decembra 2014)

Brankovan, K., Tatić, V., 1982: Patologija za treći razred usmerenog obrazovanja zdravstvene struke. -

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Brahmachari, S., Jana, A., Pahan, K., 2009: Sodium Benzoate, a Metabolite of Cinnamon and a Food

Additive, Reduces Microglial and Astroglial Inflammatory Responses. - Journal of

Immunology (Baltimore, Md.: 1950) 183(9): 5917–5927,

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2862570/ (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Castellano, I., Merlino, A., 2013: Gamma-Glutamyl Transpeptidase: Structure and Function. -

Springer, Berlin.

Duančić, V., 1969: Osnovi histologije čovjeka. - Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb.

Davidson, P. M., Sofos, N. J., Branen, A. L., 2005: Antimicrobals in food. - Taylor & Friends, Boca

Raton,

http://books.google.rs/books?id=_L1c6rR-Mp4C&lpg (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Emerton, V., Choi, E., 2008: Essential guide to food additives. - Leatherhead Food International Ltd -

Leatherhead, UK.

Fujitani, T., 1993: Short-term effect of sodium benzoate in F344 rats and B6C3F1 mice. - Toxicology

Letters 69(2): 171-179,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0378427493901024 (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016)

Häberle, J., Boddaert, N., Burlina, A., Chakrapani, A., Dixon, M., Huemer, M., Karall,

D., Martinelli, D., Sanjurjo, P. C., Santer, R., Servais, A., Valayannopoulos V., Lindner, M.,

Rubio, V., Dionisi-Vici, C., 2012: Suggested guidelines for the diagnosis and management of

urea cycle disorders. - Orphanet Journal of Rare Diseases 7(32): 1750-1172,

http://www.ojrd.com/content/7/1/32 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Harvey, R., Ferrier, D., 2011: Biochemistry (Fifth edition). - Lippincott Williams & Wilkins,

Philadelphia, USA.

Hall, J., 2016: Guyton and Hall Textbook of Medical Physiology (Thirteenth edition). - Elsevier, Inc.

Philadelphia, USA.

Hodgson, E., 2004: A Textbook of Modern Toxicology (Third edition). - John Wiley & Sons, Inc.

Hoboken, New Jersey. 1 - 12,

http://elibrary.bsu.az/azad/new/2472.pdf (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Jana, A., Modi, K. K., Roy, A., Anderson, J. A., van Breemen, R. B., Pahan, K., 2013: Up-regulation of

neurotrophic factors by cinnamon and its metabolite sodium benzoate: Therapeutic implications

for neurodegenerative disorders. - Journal of Neuroimmune Pharmacology 8(3): 739–755,



http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2862570/

http://books.google.rs/books?id=_L1c6rR-Mp4C&lpg

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0378427493901024

http://www.ojrd.com/content/7/1/32

http://elibrary.bsu.az/azad/new/2472.pdf

28


Kalbag, S. S., Palekar, A. G., 1988: Sodium benzoate inhibits fatty acid oxidation in rat liver: Effect on

ammonia levels. - Biochemical Medicine and Metabolic Biology 40(2): 133-142,


oktobar 2016)

Khasnavis, S., Pahan, K., 2012: Sodium Benzoate, a Metabolite of Cinnamon and a Food Additive,

Upregulates Neuroprotective Parkinson Disease Protein DJ-1 in Astrocytes and Neurons. -

Journal of Neuroimmune Pharmacology 7(2): 424– 435,


Kubota, K., Ishizaki, T., 1991: Dose-dependent pharmacokinetics of benzoic acid following oral

administration of sodium benzoate to humans. - European Journal of Clinical Pharmacology

41(4): 363-368,

http://link.springer.com/article/10.1007/BF00314969#page-1 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Kvietys, P. R., Twohig, B., Danzell, J., Specian, R.D., 1990: Ethanol-induced injury to the rat gastric

mucosa. Role of neutrophils and xanthine oxidase-derived radicals. - Gastroenterology 98(4):

909-920,

http://europepmc.org/abstract/MED/2311875 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Labar, B., Hauptmann, E., 2007: Hematologija. - Školska knjiga, Zagreb.

Lester, M. R., 1995: Sulfite sensitivity: significance in human health. - Journal of the American

College of Nutrition 14(3): 229-232,

http://www.tandfonline.com/doi/ref/10.1080/07315724.1995.10718500 (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016)

Maswoswe, S. M., Cyr, D. M., Griffith, A. D., Tremblay, G. C., 2007: The effect of sodium benzoate

on ammonia toxicity in rats. - Biochemical and Biophysical Research Communications 138(1):

369-373,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0006291X86902901 (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016)

Milošević, P. M., 1983: Farmakologija za treći i četvrti razred usmerenog obrazovanja zdravstvene

struke. - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Misel, M. L., Gish, R. G., Patton, H., Mendler, M., 2013: Sodium Benzoate for Treatment of Hepatic

Encephalopathy. - Gastroenterology & Hepatology 9(4): 219–227,


Moses, J., Siddiqui, A., Silverman, P. B., 1996: Sodium benzoate differentially blocks circling

induced by d- and l-dopa in the hemi-parkinsonian rat. - Neuroscience Letters 218(3): 145-148,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0304394096131311 (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016)

Nair, B., 2001: Final report on the safety assessment of Benzyl Alcohol, Benzoic Acid, and Sodium

Benzoate. - International Journal of Toxicology 20(3): 23-50,

http://europepmc.org/abstract/MED/11766131 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016)

Nair, B., Elmore, A. R., 2003: Final report on the safety assessment of sodium sulfite, potassium

sulfite, ammonium sulfite, sodium bisulfite, ammonium bisulfite, sodium metabisulfite and

potassium metabisulfite. - International Journal of Toxicology 22(2): 63-88,

http://europepmc.org/abstract/MED/14555420 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Nater, J. P., 1968: Allergic Contact Dermatitis Caused by Potassium Metabisulfite. - Dermatologica

136(6): 477-478,

http://www.karger.com/Article/FullText/254143 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)




http://link.springer.com/article/10.1007/BF00314969#page-1

http://europepmc.org/abstract/MED/2311875

http://www.tandfonline.com/doi/ref/10.1080/07315724.1995.10718500

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0006291X86902901


http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0304394096131311



http://www.karger.com/Article/FullText/254143

29

Numajiri, S., Sakurai, H., Sugibayashi, K., Morimoto, Y., Omiya, H., Tekenaka, H., Akiyama, N.,

1993: Comparison of Depolarizing and Direct Current Systems on Iontophoretic Enhancement

of Transport of Sodium Benzoate Through Human and Hairless Rat Skin. - Journal of

Pharmacy and Pharmacology 45(7): 610-613,

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.2042-7158.1993.tb05662.x/abstract (Zadnja

poseta: 25. oktobar 2016.)

O'Connor, J. E., Ribelles, M., Grisolia, S., 1982: Potentiation of hyperammonemia by sodium benzoate

in animals. A note of caution. - European Journal of Pediatrics 138(2): 186-187,

http://link.springer.com/article/10.1007/BF00441151 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Pahan, K., 2011: Immunomodulation of experimental allergic encephalomyelitis by cinnamon

metabolite sodium benzoate. - Immunopharmacology and Immunotoxicology, 33(4): 586–593,

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3206174/ (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Petrović, M., 2009: Laboratorijska hematologija za studente farmacije. - Farmaceutski fakultet u

Beogradu, Beograd.

Ratnakumari, L., Qureshi, I. A., Butterworth, R. F., 1993: Effect of sodium benzoate on cerebral and

hepatic energy metabolites in spf mice with congenital hyperammonemia. - Biochemical

Pharmacology 45(1): 137-146,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/000629529390386B (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016.)

Rusov, Č., 1984: Osnovi hematologije životinja. - Naučna knjiga. Beograd.

Salgo, M. G., Bermúdez, E., Squadrito, G. L., Pryor, W. A., 1995: Peroxynitrite causes DNA damage

and oxidation of thiols in rat thymocytes. - Archives of Biochemistry and Biophysics 322(2):

500-505,


Sodemoto, Y., Enomoto, M., 1980: Report of carcinogenesis bioassay of sodium benzoate in rats:

absence of carcinogenicity of sodium benzoate in rats. - Journal of Environmental Pathology

and Toxicology 4(1): 87-95,


Stevenson, D. D., Simon, R. A., 1981: Sensitivity to ingested metabisulfites in asthmatic subjects. -

Journal of Allergy and Clinical Immunology 68(1): 26-32,


oktobar 2016.)

Stefanović, N., Antić, S., Vasović, Lj., Čukuranović, R., Pavlović, S., Arsić, S., 2009: Anatomija

čoveka za studente farmacije. - SVEN, Niš.

Stingeni, L., Bianchi, L., Lisi, P., 2009: Occupational airborne allergic contact dermatitis from

otassium metabisulfite. - Contact Dermatitis 60(1)

http://www.researchgate.net/publication/23760736_Occupational_airborne_allerg

(Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Sushma, S., Dasarathy, S., Tandon, K. R., Jain, S., Gupta, S., Bhist, M., 1992: Sodium benzoate in the

treatment of acute hepatic encephalopathy: A double-blind randomized trial. - Hepatology

16(1): 138-144,

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hep.1840160123/abstract (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016.)

Štajn, A., Žikić, R., 1990: Vežbe iz fiziologije životinja. - Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu,

Kragujevac.

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.2042-7158.1993.tb05662.x/abstract

http://link.springer.com/article/10.1007/BF00441151


http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/000629529390386B




http://www.researchgate.net/publication/23760736_Occupational_airborne_allerg

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hep.1840160123/abstract

30

Takahashi, M., Hasegawa, R., Furukawa, F., Toyoda, K., Sato, H., Hayashi, Y., 1986: Effects of

ethanol, potassium metabisulfite, formaldehyde and hydrogen peroxide on gastric

carcinogenesis in rats after initiation with N-methyl-N'-nitro-N-nitrosoguanidine. - Japanese

Journal of Cancer Research: Gann 77(2): 118-124,

http://europepmc.org/abstract/med/3082823 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Tanaka, T., Fujii, M., Mori, H., Hirono, I., 1979: Carcinogenicity test of potassium metabisulfite in

mice. - Ecotoxicology and Environmental Safety 3(4): 451-453,


oktobar 2016.)

Timbrell, J., 2009: Principles of Biochemical Toxicology. (Fourth edition) - Informa Healthcare, Inc.,

New York, USA.

Tsay, H. J., Wang, Y. H., Chen, W. L., Huang, M. Y., Chen, Y. H., 2007: Treatment with sodium

benzoate leads to malformation of zebrafish larvae. - Neurotoxicology and Teratology 29(5):

562-569,


Vena, G. A., Foti, C., Angelini, G., 1994: Sulfite contact allergy. - Contact Dermatitis 31(3):

172-175,

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1600-0536.1994.tb01959.x/abstract (Zadnja


Vučinić, M., Trailović, S., Nedeljković-Trailović, J., Todorović, Z., Vučković, S., Nešić, Z., Prostran,

M., Stojanović, R., Obradović, D., 2010: Eksperimentalne životinje i eksperimentalni modeli. -

Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Farmaceutrski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Walker, P. D., Shah, S. V., 1988: Evidence suggesting a role for hydroxyl radical in gentamicin-

induced acute renal failure in rats. - Journal of Clinical Investigation 81(2): 334–341,


White, A., 1941: Growth-Inhibition Produced in Rats by the Oral Administration of Sodium Benzoate:

Effects of Various Dietary Supplements. - The Yale Journal of Biology and Medicine 13(6):

759–768,


Williams, R. E., Lock, E. A., 2004: Sodium benzoate attenuates d-serine induced nephrotoxicity in the

rat. - Toxicology 207(1): 35-48,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0300483X0400469X (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016.)

Yang, W. H., Purchase, E. C. R., Rivington, R. N., 1986: Positive skin tests and Prausnitz-Küstner

reactions in metabisulfite-sensitive subjects. - Journal of Allergy and Clinical Immunology

78(3): 443-449,

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/009167498690031X (Zadnja poseta: 25.

oktobar 2016.)

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.htm (Zadnja


http://www.sustainabletable.org/385/additives (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

Slika 1.: http://www.chemspider.com/Chemical-Structure.26061.html (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)



https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/338 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

http://europepmc.org/abstract/med/3082823



http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1600-0536.1994.tb01959.x/abstract



http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0300483X0400469X

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/009167498690031X

http://www.fda.gov/Food/IngredientsPackagingLabeling/FoodAdditivesIngredients/ucm094211.htm

http://www.sustainabletable.org/385/additives




https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/338

31

http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?articlekey=25386 (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/alt/tab/test/ (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/ggt/tab/test/ (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/cholesterol/tab/sample/ (Zadnja poseta: 25. oktobar

2016.)

https://lab testsonline.org/understanding/analytes/cholesterol/tab/test/ (Zadnja poseta: 25. oktobar

2016.)

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/triglycerides (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

https://www.ihcworld.com/_protocols/special_stains/h&e_ellis.htm (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

http://www.ihcworld.com/ _protocols/special_stains/pas.htm (Zadnja poseta: 23. decembra 2014.)

http://www. scbt.com/datasheet-203760-sudan-black-b.html (Zadnja poseta: 25. oktobar 2016.)

http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?articlekey=25386

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/alt/tab/test/

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/ggt/tab/test/

https://labtestsonline.org/understanding/analytes/cholesterol/tab/sample/


https://labtestsonline.org/understanding/analytes/triglycerides

https://www.ihcworld.com/_protocols/special_stains/h&e_ellis.htm


http://www.scbt.com/datasheet-203760-sudan-black-b.html

32

Biografija

Miroslav B. Stojić je rođen u Nišu 19.05.1991. god., gde završava osnovnu školu ,,Car

Konstantin”, nakon koje upisuje gimnaziju ,,9.maj” u Nišu. Gimnaziju završava 2010. god. i upisuje

osnovne akademske studije Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, na odseku za biologiju i

ekologiju. Nakon završenih osnovnih studija, s prosečnom ocenom 8,53, upisuje master studije na

smeru Biologija. Master studije završava 2016. godine.

33

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Мирослав Стојић

Ментор, МН: Љубиша Ђорђевић

Наслов рада, НР: Утицај неких конзерванаса на хистолошку грађу јетре и бубрега код

пацова соја Вистар

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2016.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

41 стр.; 25 слика; 3 табеле; 1 хистограм.

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Физиологија животиња

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: К-метабисулфит, Na-бензоат, Салицилна киселина, пацови соје Вистар,

серум, јетра, бубрег.

УДК 678.048:591.8:[599.323.45+591.436/462

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Услед неизбежног присуства адитива у храни, потребно је испитати њихову потенцијалну токсичност. Због тога, циљ

овог рада јесте испитивање могућих утицаја појединх конзерванаса (K-метабисулфит, Na-бензоат и салицилна

киселина), који су свакодневно присутни у храни, на хистолошку грађу јетре и бубрега, као и промену појединих

параметара серума, код пацова соја Вистар. Пацови су третирани осам дана, орално с по 1мл раствора, и то: прва група

пацова је третирана смешом 0,2% воденог раствора Винобран-а (К-метабисулфит) и 9% сирћетне киселине, у односу

4:1; друга група смешом 0,2% воденог раствора Конзерванс-а (Na-бензоат) и 9% сирћетне киселине, у односу 4:1; трећа

група смешом 0,2% воденог раствора Салицил-а (салицилна киселина) и 9% сирћетне киселине, у односу 4:1; и четврта

група смешом 0,2% воденог раствора Винобран-а, Конзерванс-а и Салицил-а, и 9% сирћетне киселине, у односу 4:1.

Резултати показују значајну промену телесне масе животиња из групе третиране раствором Винобран-а, док код

осталих експерименталних група нема значајне промене у односу на контролну групу. На препаратима јетре, уочени су

први знаци оштећења у случају група третираних раствором Винобран-а и раствором Салицил-а, док се код осталих

група не јављају значајни знаци оштећења. На препаратима бубрега третираних група се не уочавају значајне промене

у односу на контролу. У серуму, код групе Винобран, био је повишен ниво холестерола и триглицерида с нижим

нивоом ГГТ. Животињама третираних Конзерванс-ом је знатно нижи ниво АЛТ и АСТ у серуму.

Датум прихватања теме, ДП: 18.05.2016

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Др Перица Васиљевић

Члан: Др Наташа Јоковић

Члан, ментор: Др Љубиша Ђорђевић

34

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Miroslav Stojić

Mentor, MN: Ljubiša Đorđević

Title, TI: Impact of some preservatives on histology of liver and kidney in Wistar rats

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2016

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

41 p.; 25 pictures; 3 tables; 1 histogram.

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: Physiology of animals

Subject/Key words, S/KW: K-metabisulfite, Na-benzoate, Salicylic acid, Wistar rats, serum, liver,

kidney.

UC 678.048:591.8:[599.323.45+591.436/462

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: Due to unavoidable presence of additives in food, it’s necessary to examine their potential toxicity. Because of that, the goal of

this work is to examine the potential impacts of some preservatives (K-metabisulfite, Na-benzoate and salicylic acid), that are

everyday present in food, on histology of liver and kidney, as well as changes of certain parameters of serum, in Wistar rats.

Rats were treated for eight days, orally with 1 ml of solution, as follows: the first group of rats was treated with a mixture of

0.2% aqueous solution of Vinobran (K-metabisulfite) and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1; the second group with a mixture

of 0.2% aqueous solution of Konzervans (Na-benzoate) and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1; the third group with a mixture

of 0.2% aqueous solution of Salicil (salicylic acid) and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1; and the fourth group with a mixture

of 0.2% aqueous solution of Vinobran, Konzervans and Salicil and a 9% acetic acid, in a ratio of 4:1. The results show

significant change of body weight in the group treated with a solution of Vinobran, whilst in the other experimental groups

were no significant changes compared with the control group. In the liver slides, there have been noticed the first signs of

damage in cases of the groups treated with a solution of Vinobran and a solution of Salicil, whilst in the other groups there

were no significant signs of damage. In the kidney slides of treated groups, there were no significant changes in comparison

with the control group. In serum in the group Vinobran there were increased levels of cholesterol and triglycerides with lower

levels of GGT. In Konzervans group there were significantly lower levels of ALT and AST in serum.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 18.05.2016

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Dr. Perica Vasiljević

Member: Dr. Nataša Joković

Member, Mentor: Dr. Ljubiša Đorđević

Documents

Uticaj nekih konzervanasa na histološku građu - pmf.ni.ac.rs · Usled neizbežnog prisustva aditiva u hrani, potrebno je ispitati njihovu potencijalnu toksičnost. Zbog toga, cilj