Uticaj hardverskih performansi na rad računara

Prof. mr. Nebojša Ivković Student: Jovana Mandić IN 4/12

S E M I N A R S K I R A D

Užice, februar 2013.

U V O DHardver (engl. hardware) je računarski pojam koji se odnosi na fizičke komponente jednog računarskog sistema -same računare i drugu opremu, obično telekomunikacionu, koja se s njima povezuje tako da postaje deo jednog računarskog sistema. Reč hardver je engleskog porekla koja u bukvalnom prevodu na srpski jezik glasi -tvrdi delovi. Mogućnosti računara u najvišoj meri zavise od hardvera i njegovog kvaliteta.

Hardverske komponente peronalnog računara su:• Unutrašnja periferija

- Matična ploča - Procesor- RAM memorija - ROM memorija- Grafička kartica - Zvučna kartica- Mrežna kartica - TV kartica- Modem - Napojna jedinica

• Uređaji za pohranjivanje podataka- Hard disk- Optički uređaji (CD uređaj, DVD uređaj, Blue-ray uređaj, HD DVD uređaj)- Flopi disk- Zip uređaj- Flash memorija

• Ulazno-izlazni uređaji - Monitor - Štampač - Miš - Tastatura - Skener - Veb kamera - Mikrofon - Zvučnik - Joystick - Projektor

Matična ploča

Matična ili osnovna ploča je najvažnija štampana ploča u računaru koja omogućava komunikaciju između ostalih hardverskih delova.

Praktično, matična ploča je dom za ostale komponente. Ona direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima njenog čipseta, socketa i kvaliteta ostalih delova na ploči. Matične ploče su mnogo uznapredovale, tako da je danas sasvim uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički čip, mrežni čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su floppy kontroleri već odavno uobičajeni, iako su pre i oni bili odvojeni.

Kako radi matična ploča?

Jedan od najvažnijih delova matične ploče je sabirnica. Preko sabirnice idu svi podaci, pa tako komponente međusobno komuniciraju. Brzina sabirnice se meri u MHz-ima (megahercima). Što je veća brzina to se više podataka istovremeno može preneti. Najbitnija sabirnica je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina može dramatično povećati performanse računara. Osim FSB-a, postoje i druge sabirnice:

• Memorijska sabirnica spaja Northbridge

sa memorijom • IDE sabirnica spaja Southbridge sa hard

diskovima ili CD/DVD uređajima • AGP sabirnica spaja grafičku kartu sa

memorijom i CPU • PCI sabirnica spaja PCI slotove sa

Southbridge-om, također PCI sabirnicu

koristi novi PCI Express (koji se nameće

kao zamena za PCI i AGP).

Delovi matične ploče

Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom naziva se čipset, i sastoji se iz dva dela:• NorthBridge: NorthBridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a što omogućava

brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke kartice. Od njega najviše zavise performanse matične ploče. Integrisan je na matičnu ploču što znači da se ne može menjati, ali njegova voltaža i performanse se mogu menjati kroz BIOS ili softverski.

• Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz procesor-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore itd.

Procesor

Procesor (mikroprocesor, µP) je elektronička komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu ( poluprovodničkom integralnom sklopu).

Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor (CPU) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).

Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, ali on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Prvi put tako nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip smeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo podsticaj za dalji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje električne energije.

Organizacija procesora

Centralni procesori obično sadrže:• Upravljačku jedinicu (engl. control unit), koja upravlja radom ostalih komponenti,

konkretno operacione jedinice. U ranim danima računarstva se funkcionalnost upravljačke jedinice mahom realizovala hardverski (ožičena realizacija), dok se danas tipično koristi mikroprogramska realizacija, gde se rad procesora, uključujući i njegov set instrukcija, implementira kroz mikroprogram.

• Operacionu jedinicu (engl. execution unit), koja tipično sadrži: – Aritmetičko-logičku jedinicu (engl. ALU - Arithmetic logic unit), koja vrši

aritmetičke i logičke operacije. – Registre, koji služe za privremeno skladištenje podataka pri izvršavanju

programa (registri opšte namene), kao i za čuvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvršava (programski brojač, pokazivač steka, prihvatni registar instrukcije, programska statusna reč i dr.)

• Podsistem za vezivanje sa memorijom i periferijama

Moderniji procesori imaju i jedinice za rad sa brojevima u pokretnom zarezu, brzu internu memoriju itd. Super-skalarni procesori imaju i po više operacionih jedinica. što im omogućava da izvršavaju nekoliko instrukcija istovremeno (kada one nisu međusobno zavisne).

Kako radi CPU?

Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:

• Pomoću ALU (eng. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.

• Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi • Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija.

Glavni delovi procesora su:• Artimetričko logička jedinica (ALU)- deo zadužen za svematematičke kalkulacije• Registri- egistri su jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih ima 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više. • Program counter- deo zadužen zabrojanje• Intrukcijski registar i dekoder- delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora

RAM memorija

RAM, skraćeno od engl. Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redosledu. RAM je još karakterističan po tome što se kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo čitati, već i zapisivati, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje se podaci mogu samo čitati. RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarnu pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. Međutim, postoje i neke vrste RAM uređaja koji se koriste za trajnu pohranu podataka.

U računarima je RAM zadužen za držanje podataka i programskog koda tokom njegovog izvršavanja.

Veoma važna karakteristika RAM-a je da se različitim memorijskim mestima gotovo uvek pristupa jednakom brzinom.

Prvi sistemi zasnovani na vakuumskim cevima ponašali su se kao moderni RAM iako je bilo mnogo grešaka u radu. Jezgrene memorije, sačinjene od žica omotanih oko malih feromagnetnih jezgara, imale su gotovo jednako vreme pristupa. Osnovna zamisao koja se nalazi iza cevnih i jezgrenih memorija još uvijek se primjenjuje kod savremenih RAM-ova izgrađenih od integralnih kola.

Mnoge vrste RAM-a su nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je računar isključen. Uobičajen način smještanja podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamički RAM) ili stanju flip-flopa (statički RAM).

U razvoju su različite vrste "stabilnih" RAM-ova koje mogu zadržati svoje podatke i kada im je prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, među ostalim, karbonske/ugljenične nano-cevi i efekat magnetskog tunela.

Zanimljivo je i deljenje RAM-a na particije, kao što se obično dele tvrdi diskovi, samo što u je slučaju RAM-a, particija kreirana na njemu mnogo brža od one na tvrdom disku. Često se naziva i ramdisk.

Vrste RAM memorije: - SDRAM - DDR - RDRAM - DDR 2 - DDR 3 Poznati proizvođači:

Corsair Memory, Kingston, Micron, Samsung, itd..

ROM memorija

ROM (engl. Read-Only Memory) je memorija koja se može samo „čitati“. Osnovna odlika ove vrste memorije je da ne gubi sadržaj po nestanku napajanja, a nemogućnost njegovog menjanja je posledica tehničkih ograničenja i/ili potrebe za zaštitom sadržaja. ROM se obično upotrebljava za firmver - instrukcije i/ili podatke koje su potrebne uređaju odmah po uključivanju i/ili bez mogućnosti da se dodatno učitaju iz nekog drugog izvora (npr. sekundarne memorije). Neki primeri:

– grafički izgled slova i znakova u grafičkom podsistemu, – prve instrukcije koje računar izvršava po uključivanju.

Današnji poluprovodnički ROM ima tipičan oblik integralnog kola, ono što običnozovemo "čip", a razlikujemo ga od ostalih "čipova" često samo po upisanimoznakama.

tipičan primer ROM čipa

Trenutno postoji tendencija smeštanja softvera na diskove umjesto na ROM. Ovo omogućava lakše izmene, a ni operativni sistemi se više gotovo uopšte ne smeštaju na ROM. Ipak, ROM je zadržao svoju primenu kod računara, npr. za smeštaj BIOS-a, ali i tu u svojoj modifikovanoj verziji - Flash-ROM.

Mobilni telefoni i neki drugi ručni elektronski uređaji koji barataju podacima takođe koriste ROM ili flash memoriju.

Jedan od razloga zbog kojih je ROM još uvek u upotrebi je brzina - magnetni diskovi su mnogo sporiji. Drugi je činjenica da se upravljački program potreban za rad diska ne može nalaziti na samom disku. Zato je BIOS još uvek na ROM-u. Uz ovo, mrežne i grafičke karte neke svoje osnovne funkcije implementiraju preko softvera pohranjenog na ROM-u. Dalje, u posebno teškim radnim uslovima (vibracije, veliko ubrzanje), gde su diskovi neprimjenljivi zbog svoje osetljivosti, ROM je nezamenljiv.

Umesto ROM memorija često se upotrebljavaju slične podvrste, kao na primer:• PROM (Programmable Read-Only Memory) - programabilan ROM (sadržaj se može

upisati samo jednom); • EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) - obrisiv programabilan ROM

(sadržaj se može upisivati više puta nakon kompletnog brisanja, obično eksternim metodama kao što je osvetljavanje EPROM integralnog kola ultraljubičastom svetlošću);

• EEPROM (Electronically Erasable Programmable Read-Only Memory) - elektronski obrisiv programabilan ROM (kao EPROM ali se sadržaj može jednostabno obrisati elektronskim putem);

• EAROM (Electronically Alterable Read-Only Memory) - elektronski izmenljiv ROM (sadržaj se, u stvari, može promeniti ali je proces relativno komplikovan ili spor).

ROM memorije ne moraju biti izrađene kao integralna kola:

• CD-ROM • DVD-ROM • Diodni ROM • Otpornički ROM • Kondezatorski ROM • Transformatorski ROM • Razne mehaničke memorije (metalne ili drvene ploče sa ugraviranim podacima, kao

npr. kod programatora starijih mašina za veš ili šivenje).

Grafička kartica

Grafička karta je komponenta računara namenjena za obradu i prikaz vizuelnih podataka na odgovarajućim izlaznim uređajima, npr. na monitoru. Grafički procesor (GPU) je glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevođenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao što je 3D računarska igra, šalje informacije grafičkom procesoru koji potom obrađuje dobijene informacije i šalje ih na monitor.

Grafička kartica se može koristiti i za obradu negrafičkih podataka, dok je u skorije vreme primetan trend da se na grafičke karte prebacuju poslovi koji su tradicionalno pripadali centralnim procesorima.

Za razliku od integrisanih grafičkih karti koje imaju mali kapacitet sopstvene memorije i obično koriste sistemsku memoriju, nove grafičke karte poseduju sopstvenu memoriju koja se koristi samo za grafiku, i koja je posebno modifikovana. Skoro sve matične ploče imaju opciju isključivanja integrisane grafičke karte i mogućnost da na sebi prime modernu grafičku kartu sa vrlo visokim performansama preko AGP, PCI i PCI-E magistrala.

Kako radi grafička kartica?

Moderne grafičke kartice su opremljene

snažnim grafičkim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmašuju glavne procesore. Grafički procesor obrađuje podatke koje dobija posredstvom neke sabirnice (najćešće AGP, PCI i PCI Express). Sama arhitektura čipa je najbitnija, što znači da njegove instrukcije i brzina izvođenja istih su glavne odlike jednog GPU-a.

Većina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smešta na memoriju koja se nalazi na grafičkoj kartici. Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada grafike, što na kraju daje veći broj slika u sekundi čineći grafičku scenu ljepšom i fluidnijom. Zbog toga proizvođači nastoje poboljšati brzinu RAM-a na kartici koja je davno prevazišla brzinu sistemskog RAM-a. Brzina memorije na grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice.

Komponente grafičke karte

Moderna grafička karta sastoji se od ploče na kojoj se nalaze sledeće komponente: - Grafički procesor ili grafička procesorska jedinica (GPU) je procesor specijalno

namenjen i optimizovan da proizvodi grafičke elemente. Ovaj procesor je specijalizovan da vrši kalkulacije u pokretnom zarezu, što je od fundamentalnog značaja za 3D grafičko renderovanje i 2D slikovno crtanje. Osnovni atributi grafičkog procesora su frekvencija jezgra koja varira od 250Mhz do 4Ghz, i broja cevovoda ili tzv. šedera, koji prevode 3D prikaz okarakterisan temenima i linijama u 2D prikaz formiran pikselima. - BIOS, odnosno, Video BIOS, sadrži osnovni program koji je obično skriven, koji upravlja operacijama grafičke karte i koji daje instrukcije koje dozvoljavaju hardveru i softveru da komuniciraju sa grafičkom kartom. Obično sadrži informacije vezane za pravovremenost rada memorije, operativnu brzinu i voltažu grafičkog procesora, kao i mnoge druge informacije. - Video memorija kod većine savremenih grafičkih karti varira od 128MB do 4GB. Kako video memoriji istovremeno moraju imati pristup i grafički procesor i prikazno kolo, često se koristi specijalna ekspresna ili višeportna memorija, kao što su VRAM, WRAM, SGRAM itd. Od 2003. godine video memorija se tipično bazira na DDR tehnologiji. U godinama koje su usledile proizvođači su prelazili redom na DDR2, DDR3, DDR4 i GDDR5. Brzina memorije na savremenim grafičkim kartama varira od 400Mhz do 3.8Ghz.- RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) pretvara digitalne signale u analogne signale za potrebe monitora koji koriste analogni ulaz, kao npr. CRT monitori. RAMDAC je vrsta RAM čipa koji reguliše funkcionalnost grafičke karte u smislu da podržava različite vrednosti tempa osvežavanja na CRT monitorima, za koje je optimalan broj od 75Hz. Ipak, svi savremeni LCD monitori, plazma monitori i televizori rade na digitalnim signalima i ne zahtevaju RAMDAC.

Konektori: - PCI- AGP - PCI Express

Izlazi:- VGA (Video Graphics Array) - DVI (Digital Visual Interface) - Video in/Video out (VIVO)

Glavni proizvođači grafičkih čipova: Intel, 3Dlabs, ATI Technologies, NVIDIA...

Zvučna kartica

Zvučna kartica je deo koji obezbeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne talase u digitalni signal (nule i jedinice). Zvučni čip se može nalaziti i na matičnoj ploči sa unapred integrisanim ulazila i izlazima na njoj.

Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarač. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji oslobađa CPU od procesiranja zvučnih signala (ako ga zvučna karta nema, onda to radi CPU), takođe zvučna kartica ima svoju memoriju. Komunikacija sa računarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.

Najpoznatiji i najbolji proizvođač zvučnih karti je Creative, a osim njega još i Terratec, C-Media, nVIDIA, Realtek, VIA itd.

Mrežna kartica

Mrežni adapter (engl. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za komunikaciju računara preko računarske mreže.

Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI ležište. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne kartice, obično se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti priključivanja više mrežnih uređaja (npr. ADSL modem, Ethernet), iako neke matične ploče dolaze i sa dva čipa, odnosno priključka.

Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 Mbit/s (Gigabit) izvedbama, što označava propusnost podataka koju može da obradi jedna mrežna kartica.

Poznati proizvođači: Cisco, 3Com, Novell, Intel, Broadcom, Realtek...

Napojna jedinica

Napojna jedinica je hardverski deo koji računaru obezbeđuje napon i struju. Napojna jedinica obezbeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu električne energije. Takođe, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u računaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlađenje. Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Električna snaga se meri u W (vatima). Najveći potrošači su grafička kartica, hard disk, matična ploča i optički CD/DVD uređaji.

Glavni naponski konektori su:• Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje matične ploče • 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahteva CPU-a u ATX ili EPS sistemima • 6-pinski konektor (za jače PCI Express ili AGP grafičke kartice) • 4-pinski hard disk, DVD, CD konektori • Floppy naponski konektor • SATA naponski konektori (novije napojne jedinice)

Kvalitetno napajanje je u novije vreme neophodno, jer je upravo taj deo često povezan sa otkazivanjem većine računarskih delova, a najčešći uzroci za otkazivanje napojne jedince su: prašina (koja onemogući daljnje okretanje hladnjaka gde dolazi do pregrejavanja), uticaj više sile (grom), nepravilno rukovanje korisnika itd.

Poznati proizvođači: Chieftec, Antec, Zalman, itd.

Hard diskHard disk (ili tvrdi disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Svaki računar danas ima barem jedan hard disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za pokretanje računara, kao npr. operativni sistem, pa on ustvari omogućava računaru da zapamti podatke i posle gašenja istog.

Sam hard disk je izumljen oko 1950-tih godina, kapaciteta od samo nekoliko megabajta danas su došli do mnogo većih brojki, danas se kapaciteti mere u stotinama gigabajta (GB), čak na nekim web serverima i u terabajtima (TB).

Glavni delovi hard diska• Magnetna ploča

• Glava za čitanje/pisanje

• Pobuđivačka kazaljka

• Pobuđivač

• Osovina

Kako radi hard disk?

Stvar je jednostavna, elektronički deo kontroliše čitanje i pisanje podataka, dok motor okreće ploče, naravno sve je to napravljeno jako precizno. Magnetna ploča je skoro najbitniji dio, i taj dio se okreće, danas najčešće brzine su 5400, 7200 i više rpm (rotacija po minuti), dok se kazaljka (ili ruka) kreće po ploči koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza.

Kako se zapisuju podaci?

Oni se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama. Sektor obično sadrži određeni broj bajtova (npr.128), i oni su u obliku zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku koncentričnih krugova. Postoje 2 vrste formatiranja, a to su Low-level i High-level formatiranja. Low-level formatiranje utvrđuje staze i sektore, dok High-level formatiranje je mnogo poznatije i korišćenije ( standardni format c: ) te ono obezbeđuje da disk može zapisivati datoteke.

Najpoznatiji proizvođači: Seagate, Maxtor, Hitachi, Western Digital, IBM, Samsung, Fujitsz, itd..

Optički uređaji

Spisak nekih od optičkih uređaja:• CD uređaj• DVD uređaj• Blu-ray uređaj• HD DVD uređaj

CD uređajCD (Compact Disc) uređaj služi za reprodukovanje sadržaja koji se nalaze na CD mediju. Neki mogu samo prikazivati sadržaj, dok imamo i uređaje koji su u mogućnosti i snimati nove podatke sa računara ili sa drugog CD medija. CD-ROM ("Compact Disc Read-only memory") je uređaj koji može čitati bilo koju vrstu CD medija. CD-ROM se obično spaja na IDE sabirnicu na matičnoj ploči koja služi za protok podataka, dok se ređe koristi SCSI interfejs. Prvobitna brzina CD uređaja je bila 150 kilobjata po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja CD medija je 52x odnosno 7.62 megabajta po sekundi. Pri ovakvim brzinama disk se u uređaju okreće 1000 puta u minuti.

Poznati proizviđači: LG, Samsung, Pioneer, Plextor, Sony/NEC...

DVD uređaj

DVD (engl. Digital Versatile Disc ili Digital Video Disc) uređaj služi za reprodukovanje sadržaja koji se nalaze na DVD medijumu. Neki mogu samo prikazivati sadržaj, dok postoje i uređaji koji su u mogućnosti i snimati nove podatke sa računara ili s drugog DVD medija. Ustaljena brzina snimanja i pisanja današnjih DVD medijuma je 21.13 MB/s, odnosno 16 puta (16x) brže od prvobitne brzine snimanja - 1.32 MB/s.

Nakon samog predstavljanja DVD medija i uređaja pojavio se problem kompatibilnosti između raznih formata. Danas su formati objedinjeni i obično ih svi noviji uređaji uredno čitaju, uključujući: DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM, te DVD-R i DVD+R.

Ulazno-izlazni uredjaji:

- monitor - miš- štampač - tastatura- skener - veb kamera- zvučnik - mikrofon

Računarski mišRačunarski miš je ulazni uređaj koji očitava pokrete koje korisnik pravi i pretvara ih u električki signal koji se potom šalje na računaru u razumljivom mašinskom kodu. Prvi put predstavljen 1984. od strane Apple-a zbog njihovog grafičkog interfejsa u operativnom sistemu MacOS. U PC svetu prihvaćen pojavom Windows 3.1 verzije operativnog sistema. Danas se miševi proizvode za PS/2 i USB priključak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim priključkom. U budućnosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom.Takođe, miševi sa kuglom su zastareli, tako da se danas najviše koriste optički miševi, dok se bežični i laserski miševi još uvijek probijaju na tržište običnih korisnika zbog još uvek relativne skupoće. Do danas postoji nekoliko vrsta miševa:

• Miš sa kuglom • Optički miš • Bežični miš

– RF miš – Bluetooth miš

• Laserski miš • Biometrički miš

Monitor

Monitor, displej ili prikaz je izlazni uređaj koji prikazuje računarske signale kao sliku koju korisnik vidi. Monitor je osnovni uređaj bez kojeg bi računar bio skoro neupotrebljiv.

Katodni monitor ili CRT monitor je grafički izlazni uređaj temeljen na katodnoj cevi koju je izumeo Karl Ferdinand Braun.Ovaj način prikazivanja se koristi u većini današnjih monitora, kao i što se katodna cev koristi u TV-u, osciloskopu i drugim uređajima. Karakteriše ih velika težina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potrošnja el.energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i oštrinu slike. Danas, katodni monitori gube primat koji preuzimaju LCD i plazma monitori.

LCD monitor (engl. liquid crystal display) je ravni, tanki monitor čiji je ekran sastavljen od određenog broja piksela koji su poređani ispred nekog svetlosnog izvora. LCD monitori rade na principu promene polarizacije svjetlosti pomoću tečnih kristala koji su pod određenim naponom. Troše vrlo malo električne energije i zauzimaju malo prostora, što je idealno za prenosive uređaje sa ekranima. Prvi put su proizvedeni 1971. godine od kompanije ILIXCO, a koja se danas naziva LDS Incorporated.

Tastatura

Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje računar izvršava.

Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U većini slučajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i držati više tastera istovremeno ili u određenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol već se oni koriste za određene operacije na samoj tastaturi.

Najčešći standard za tastature u zapadnim zemljama je tzv. QWERTY standard ili njemu slični francuski AZERTY i nemački QWERTZ. I ostali standardi u zemljama sa različitim azbukama po rasporedu tastera slični su ovima.

Skener

Pojam skenera slika se odnosi na optički ulazni uređej koji omogućava da se crtež, fotografija ili štampani, odnosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajući kompjuterski programi mogu da obrade, prikažu na ekranu ili odštampaju. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je postupak kojim se slika (dokument) pretvara u oblik pogodan za prenos, obradu i čuvanje u elektronskom formatu. U svakodnevnoj kućnoj ili kancelarijskoj upotrebi mogu se videti različite varijante skenera: ručni skener; položeni, stoni, desktop skener; prolazni skener; filmski skener...

Veb kameraWeb kamera (eng. web camera, webcam) je kamera koja prenosi slike u stvarnom vremenu koristeći se World Wide Web-om ili nekim drugim video calling programom. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na računar u svrhe prenošenja video signala preko interneta. Većinom se koristi za prenošenje video konferencija, te za uspostavu vizuelnog kontakta kod razgovora preko interneta, odnosno preko neke vrste instant messaging programa.

Štampač

Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa računara na papir. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se štampači koji ne koriste računar za ispisivanje slika, već je moguće odštampati sliku direktno iz memorije foto-aparata.Najčešće vrste štampača su:

• Laserski (engl. Laser) štampači štampaju na papir pomoću lasera. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo veće brzine od igličnih štampača (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski štampači u boji.

• Mlazni (engl. Inkjet) štampači (sa mastilom) štampaju tako što iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gađaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50.000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor štampu.

• Matrični (ili iglični - engl. Dot-Matrix) štampači štampaju pomoću iglica, koje preko trake s bojom udaraju u papir. Najefikasniji su za ispisivanje dokumenata u više kopija. Zbog sporosti i velike buke koju proizvode, ovi štampači se danas sve manje koriste.

• Štampači sa direktnim zagrevanjem štampaju tako što zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste štampača su telefaks uređaji.

Zvučnik

Računarski ili multimedijalni zvučnici su spoljašnji zvučnici opremljeni priključkom koji se uključuje na zvučnu karticu. Računarski zvučnici su obični pojednostavljeni stereo sistemi sa pojačavačem. Postoji mnogo različitih zvučnika, od najobičnijih stereo-zvučnika, preko 2.1 i 5.1 pa sve do 7.1 surround sistema sa naprednim opcijama. Najpoznatiji proizvođači: Altec Lansing,Genius, Hewlett-Packard, Logitech..

MikrofonMikrofon je električni pretvarač koji pretvara zvuk u električni

signal. Mikrofoni imaju višestruku primenu počevši od telefona, radio i televiziijskih studija, u računarima za VoIP programe i tako dalje. Postoji mnogo vrsta mikrofona ali svi imaju jednu zajedničku stvar. Svi mikrofoni imaju neku vrstu membrane koja hvata zvučne talase i stvara pomeranje pomoću neke tehnologije koja se koristi u mikrofonu da bi napravila električni signal. Zvučne vibracije uzrokuju vibracije mikrofonove membrana pa tako izazivaju električno kretanje.

Z A K LJ U Č A K

Iako svi nabrojani delovi nisu nužni za rad računara, bez većine bi rad na računaru

bio značajno otežan. Najočitiji je primer mogućnost računara da radi bez računarskog miša, koji je nezamjenljiv u današnjem grafičkom softveru i operativnim sistemima.

Najbitniji delovi u računaru, od kojih zavisi brzina i performanse istog, su brzina procesora (CPU), količina, tip i brzina RAM-a, vrsta čipseta, brzina FSB-a, brzina hard diska i GPU grafičke kartice. Snaga grafičkog čipa je bitna samo za aplikacije gde je potrebno prilično brzo iscrtavanje slika kao kod 3D računarskih igara, CAD softvera, itd. Takođe je bitna softverska podrška, odnosno drajveri. Bez njih mali broj hardvera funkcioniše svom snagom (CPU je izuzetak), i nezamislivo je imati brz računar bez odgovarajućih drajvera, posebno ako se radi o matičnoj ploči i grafičkoj kartici.