Slavko Momčilovic, dipl. inž. Mirjana Milojević-Turina, dipl. inž.

MOLERSKI, FARBARSKI I TAPETARSKI RADOVI

PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji žele da u sopstvenoj režiji adaptiraju stan, ili finalno obrade unutrašnje i spoljašnje površine novosagrađene porodične ili vikend kuće po sistemu "uradi sam".

Materija je izložena tako da izvođače radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobinama, tehnološkom postupku za iz vođenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode. Imajući u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, mašine i pribor.

Za svaku vrstu radova izložen je način merenja i obračun izvedenih radova, na osnovu čega se vrši nabavka materijala i izračunava potrebno vreme za izvođenje radova.

Tekst knjige je sistematizovan u četiri poglavlja:

— molerski radovi.

—farbarski radovi

— tapetarski radovi i

— skele (za završne radove).

Knjiga može korisno poslužiti i zanatlijama za proširivanje stručnog znanja i učenicima srednjeg obrazovanja građevinske struke.

Autori

1

MOLERSKI RADOVI

K V A L I T E T P O D L O G E

Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloga mora biti očišćena od prašine i drugih prljavština, kao što su: smola, ulje, mast, rđa, cementni malter. Sad, gar, bitumen i si.

Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni za podlogu treba skinuti odgovarajućim postupkom, kao što je: struganje, pranje, brušenje i si.

Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka.

Nedostaci podloge su:

- malter koji sadrži razne aktivne soli, neugašene čestice kreča (kokice), čestice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;

- mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;

- trošan, smrznut, pregašen, raspucan ili vlažan malter;

- beton ili cementni malter na koji dolazi disperziona ili uljana boja, ili bilo koja prevlaka sintetičkog materijala, a koji nije dovoljno suv, očišćen od ulja i masti i pogodan za takve premaze;

- podloga koja je zaprljana smolom, cementnim mallerom, plastičnom masom ili d r u g i m p r l j a v š t i n a m a koje se t e š k o skidaju;

- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lošim premazom.

Podaci o raznim vrstama maltera i njihovoj pogodnosti za odgovarajuću molersko-farbarsku obradu dati su u tabeli.

Osnovni premazi moraju odgovarati karakteristikama podloge.

Sredstva za osnovne premaze moraju se tako obraditi da su podesna za sledećc premaze.

Vrsta maltera (zidovi i tavanice)

Doziranje, razmera,

volumenski

Maksimalna dopuštena vlažnost maltera u zavisnosti od vrste površina (%) Vrsta maltera (zidovi i tavanice)

Doziranje, razmera,

volumenski Vrsta boje. premaza ili prevlake Vrsta maltera

(zidovi i tavanice)

Doziranje, razmera,

volumenski Početna vlažnost maltera

Uljana boja

l'osna boja

Krečna boja

limulziona boja

Silikatna boja Tapete

Krcč i pesak 1:3 24,5 4,0 6,0 10,0 3,J 3,0 1,5

Kreč. gips, pesak 1:0.3:3 25,5 4,0 6,0 10.0 3,5 3,0 1,5

Cement i pesak 1:3 15,0 4,0 6.0 10,0 3,5 3,0 1,5

7

O T P O R N O S T P R E M A Z A O B R A Đ E N I H P O V R Š I N A

Premazi na malterisanim zidnim površinama su:

- otporni na otiranje (ako prema uput-stvima proizvođača posle roka vezivanja mogu da se brišu boje malim trljanjem nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na posne, krečnc i emulzione boje);

- postojani na pranje (ako prema uput-stvima proizvođača posle roka za vezivanje mogu da se peru mekim sunderom i vodom sa malim dodatkom (1%) neutralnog sredstva za pranje, a da se pri tom voda ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc boje);

- postojani na ribanje (ako prema uput-stvima proizvođača posle roka za vezivanje mogu da se ribaju mekanom četkom i vodom sa dodatkom neutralnih sredstava za pranje, a da se pri tom voda ne oboji -ovo se odnosi na boje na bazi sintetičkih smola) i

- postojani na atmosferske promenc (ako pri normalnim vremenskim uticajima posle 2 godine nema nikakvih promena u tonu i veznoj strukturi).

FIZIČKA SVOJSTVA BOJA

R A Z L A G A N J E I S L A G A N J E B O J A

Boje su fabrička mešavina prirodnih ili veštačkih pigmenata postojanih na sve-tlost, punila, veziva, razredivač i sikativc (sredstva za sušenje).

Osnovna podela boja je na tople i hladne.

Ako sunčevu svctlost propustimo kroz ravnostranu trostranu prizmu, ona će se razložiti na spektar boja. U ovom spektru

57. /. / — Tople boje. 1 — bež. 2 — oker, 3 — žiiio-zelena. 4 — braon

1

Fl 2

Fl 2

1 SI. 1.2— Hladne boje. 1 —sveilo-zelcna, 2 — lainno-zele-

na, 3 — zelena

su zastupljene sve osnovne boje, od crvene preko narandžaste, žute, zelene, plave do ljubičaste.

U dvanaestodelnom krugu boja polazi se od boja prvog reda: žute, crvene i plave.

Ove boje su predstavljene u ravnostra-nom trouglu, tako da je svaka boja u jed n o m deki t rougla. Ž u t a u gornjem, crvena u donjem levom uglu, a plava u donjem desnom uglu. Ako oko trougla opišemo krug i u njega ucrtamo šestouga-onik, dobiće se tri trougla van osnovnog trougla, u koje unosimo boje koje dobijemo mešanjem dveju boja prvog reda. Do-bijene boje drugog reda su:

8

SI. 1.3 — Boje dvanaestodebiog kruga. 1 — žutu, 2 — crvena, .i — plava. 4 — narandžasta, 5 — zelena, 6 — ljubičasta, 7 —iuto-narandiasta, 8 — iuio-zeicna, 9 — crveno-narandžasta, 10— crvcno-ljubičasta, 11 —plavo-zelena, 12—plavo-

Ijubičasta

- narandžasta od žute i crvene - zelena od žute i plave i - ljubičasta od crvene i plave Boje se moraju mešati precizno, kako

narandžasta ne bi bila ni jako crvena ni jako žuta; zelena ni jako žuta ni jako plava, a ljubičasta ni jako crvena ni jako plava.

Na određenom rastojanju od prve linije kruga opišemo drugi krug, i tako dobijemo

kružni prsten koji podelimo na dvanaest jednakih delova. U kružni prsten na određena mesla, unosimo boje prvog reda i boje drugog reda, tako da između dva segmenta unesene boje ostane jedan prazan segment. U taj prazan dco unosimo boje trećeg reda, koje dobijamo mešanjem jedne boje prvog reda sa jednom bojom drugog reda. Tako dobijamo od:

9

žute i narandžaste= žuto-narandžastu, žute i zelene = žuto-zelenu c r v e n e i n a r a n d ž a s t e = crveno-na-

randžastu crvene i ljubičaste = crveno-ljubičastu plave i zelene — plavo-zclcnu i plave i ljubičastc= plavo-ljubičastu. Na ovaj način je dobijen dvanaestodelni

krug boja. Boje idu istim redosledom kao i u spektru. Boje koje se nalaze jedna naspram druge u dvanaestodclnom krugu boja komplementarne su.

K O N T R A S T I B O J A

Posmatranjem stvari oko sebe kažemo da je neka boja svetla ili tamna, topla ili hladna, tek pošto ih uporedimo sa nekom drugom bojom. Kada se jasno zapažaju razlike između dva utiska koja se porede, onda se to naziva kontrastom.

Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma različiti, kao što su:

- kontrast boje prema boji, - kontrast svctlo-tamnog, - kontrast toplo-hladnog, - komplementarni kontrast, - simultani kontrast, - kontrast kvaliteta, - kontrast kvantiteta. Boje se mogu mešati na 4 načina: - jedna čista boja može se oslabiti belom

bojom, pri čemu ona dobija hladniji ton; - svaka se boja može mešati sa crnom,

čime se na neki način "umrtvi"; - tonovi manjeg intenziteta od tona čiste

boje mogu se dobiti mešanjem sa sivom bojom i

- čiste boje mogu se zamutiti mešanjem sa odgovarajućim komplementarnim bojama (žuta-ljubičasta).

Izmešanim komplementarnim bojama (dve komplementarne boje) može se dodati bela boja da bi se dobili izuzetni tono

vi. Elekat zamucenosti, odnosno jednakosti jedne boje je relativan, jer svaka boja može izgledati intenzivna pored drugog zamućenog tona, a i sama delovati zamućeno pored drugog do nje intenzivnog tona.

Kontrast kvantiteta je odnos između dve (ili više) obojene površine. Kada govorimo o utisku koji na nas ostavlja jedna boja, možemo reći da su tu bitna dva činioca: intenzitet boje i njena površinska zastupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne vrednosti pojedinih boja su različite. Za komplementarne parove boja su sledeće vrednosti:

žuto : ljubičasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4 narandžasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3

: 1/3 i crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 . Da bi komplementarne boje dale har

moničnu površinu treba ih uzimali u recipročnom odnosu, pa je odnos površina sleđeći:

žuto : zeleno = 1/4 : 3/4 narandžasto : plavo = 1/3 : 2/3 i crveno : zeleno = 1/2 : 1/2. Žuta boja pokriva 1/4 površine a ljubi

časta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne površine.

Narandžasta boja, čija je svctlosna vre-dnost jača, zastupljena je na 1/3 površine, a plava na 2/3 površine.

Crveno i zeleno, boje podjednakog intenziteta, pokrivaju 1/2 date površine.

Ovako dobijene površine stvaraju utisak ravnoteže, pod uslovom da su boje date u svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u protivnom ravnoteža između površina menja.

S L A G A N J E B O J A

Složiti boje, znači sastaviti dve ili više boje - jednu pored druge, tako da zajednički stvaraju jednu harmoničnu cei inu.

10

Boje u jednoj prostoriji se mogu usklađivati na 3 osnovna načina:

- jednotonskom harmonijom boja, - "rođačkom" harmonijom boja i - konlrastnom harmonijom boja. Jednotonska harmonija boja je upotre

ba samo jedne boje sa dvanaestodelnog kruga boja u svim njenim nijansama. Da ova harmonija ne bi postala zamorna treba koristiti više različitih vrednosti i jačina jedne iste boje (ali to mora biti jedna osnovna boja).

Rođačka harmonija boja je upotreba boja koje leže neposredno jedna do druge ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-

SL 1.4 — Harmonija zelene boje. 1 — lainnv-zclcna, 2 — svetio zelena, 3 — zelena

SL 1.5 — Harmonija tule boje. 1 — sveilo-bež, 2 — bež, 3 — tamno-bež

ja. Na primer, podesna je kombinacija čisto žute, zelene i zeleno-žutc boje. Prilikom rođačkih harmonija boja, boje treba da budu različitih vrednosti i jačina. Teško je uskladiti susedne boje koje se nalaze na obe strane jedne od osnovnih boja, npr.: crveno-ljubičasta sa crveno-narandžas-tom, plavo-ljubičasta sa plavo-zelenom i žuto-narandžasta sa žutoze lenom.

kontras t m- harmonije boja se dobijaju kada se primene boje koje su suprotne u prirodnom krugu boja, tj. komplementarne boje, npr.:

crvena i zelena, žuta i ljubičasta i narandžasta i plava. Kontrastnih kombinacija boja ima više

vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna harmonija boja. Ona se dobija kada kom-binujemo dve direktne susedne boje sa njihovim suprotnim bojama - komplementarnim bojama. Možemo kombinovati ljubičastu i crveno-ljubičastu sa žutom i žuto-zelenom. Pri tome, boje treba da budu različitih vrednosti i jačina. Boja koja pokriva površinu treba da bude najzamu-ćenija, a ona koja je zastupljena u manjim kombinacijama treba da bude intenzivnija.

BOJE U UNUTRAŠNJEM PROSTORU

S obzirom da smo upoznali svojstva boja, možemo "popraviti" neke nedostatke stana u odnosu na strane sveta, klimatske uslove, veličinu i oblik prostorije.

Prostorije okrenute prema severu ili sc-veroistoku imaju malo sunčeve svetlosti, pa je u takvim prostorijama uvek hladno. Topla boja zidova, npr. svetložuta, ublaži-će ovaj utisak. Prostorije okrenute prema jugu ili jugozapadu obasjane su sunčevom svetlošću, pa je za njih, naročito zbog le-

11

SL l.o — Boje za stanove okrenute prema severu. 1 —sve-tlo-bel, 2 — limun, 3 — oker

1

1 . . . 2 1

R 1

3 57. 1.7 — Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 — iam-

no-zelcna, 2 — plavu-zelena, 3 —plavo-ljubičasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i plave tonove.

Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije boja za obe vrste stanova.

Mnogi stanovi imaju dugačke, uske hodnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih hodnika možemo lako optički izmeniti. Jedan ili oba čeona zida moramo obojiti jako narandžastom bojom, a ostale zidove neutralnom bojom. Na taj način će se prostor optički skratiti, jer se narandžaste površine naizgled približuju.

Ako bi čeone zidove obojili crno ili tam-no-modro, ta bi površina izgledala kao rupa i još bi se optički više udaljila.

Mali, uski i kratki hodnik može se "proširiti" bojenjem svih površina svetlozele-nom bojom. Ta boja "proširuje" prostor u svim smerovima. Male prostorije se ne bi smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi moglo dovesti do osećaja "gušenja", jer crvena boja optički skuplja i smanjuje prostor.

\ W 3

C 1

•\ SI. 1.8— Visoke prostorije: gornji

deo zidova u visini od 20 cm obojiti istom bojom kao i plafon. 1 — bra-

on, 2 — žuta, 3 — žuto-zelena

SI. 1.9 — Narandžasia boja približava zid (idealno za dugačke pro

storije i hodnik). 1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 — narandžasia, 4 —

svetlo-plava

SI. 1.10 — Crni čeoni zid deluje kao rupa, (produžuje prostorije — hod

nik) 1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 — crna, 4 — svetlo-plava

1 2

SI. 1.11—Svetio

SI. 1.12 —Prostorije obojene crvenom bojom daju utisak

stešnjenosti. 1 — crveno-na-

randiasta, 2 — crvena, 3 — bela

Ako je prostorija isuviše visoka, plafon se može obojiti tamnijom bojom od boje poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom kao stoje plafon. Tako će se plafon optički spustiti.

Bojom možete optički promeniti prostorije, što je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, 1.11, i 1.12.

Najbolje se osećamo ako nam u stanu sve odgovara i ako je sve usklađeno: name-

Sl. 1.13 — Tamno obojen plafon čini nisku prostoriju još nižom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 —žuto-zelena. 2

— svetlo-žuta, 3 — svetlo-plava

štaj, veličina prostorija i njihov izgled (boje zidova, podova i plafona).

Ako prostorije nisu onakve kakve želimo, bojama ih možemo optički izmeniti. Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od boje zidova. Doduše, bitnu ulogu imaju i kvalitet i svojstva nosioca boje (boja može biti i te kako topla ako materijal deluje "hladno" - preovladivaće taj utisak). Pri ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se za-pažaju zidovi, podovi i visina prostorije.

IZBOR ODGOVARAJUĆE B O J E ZA P R O S T O R I J U

Određena boja u prostoriji stvara određenu atmosferu. Stoga se mogu postaviti neka pravila koja se odnose na boje određenih prostorija u stanu. Međutim, ta su pravila samo određene smernice, jer su ukusi različiti.

Za prostorije u kojima najviše boravite (dnevni boravak) upotrebljavaju se slede-će boje: bela, žuta, svetlosmeda i crveno-smeda. To su mirne i prijatne boje.

Za spavaće sobe se najčešće upotrebljavaju mirne i "opuštene" boje: zelena i plava i svi tonovi smeđe boje.

13

-S7. 1.14 — Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 — plavo-zeleria, 2 — žuto-zelena, 3 — cn-eno-ljubičasta

Ružičasta boja, oker, svetlozclcna i zelena (kao trava) pobuđuju apetit i podstiču društvenost, pa se koriste za trpezarije.

Za radne prostorije preporučuju se sle-dećc boje: sunčano-zlatni zidovi sa crvenim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je da te boje podstiču duševni rad.

Stepeništa su "vedrija" i zrače "dobrodošlicom" ako su obojena svetložutim, sve-tlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama.

Iste boje su prikladne za dečije sobe i sobe za igru.

Pošto su kuhinje obično male, treba ih bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi delovale veće. Osim toga, bela i svetlopla-va boja stvaraju utisak svežinc i prohla-dnosti.

I Z V O Đ E N J E M O L E R S K I H RADOVA

K R E Č E N J E P O V R Š I N A

Po završetku građevinskih radova pristupa se obradi spoljašnjih i unutrašnjih zidova i plafona molersko-farbarskim radovima. Površine koje se obraduju moraju biti ravne, oble (ako je to projektom predviđeno), suve, čiste i slobodne za obradu.

Površine na kojima se izvode molerski radova mogu biti:

1 1

SI 1.15 — l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho ja. 1 — svctlo-hita, 2 — žuta, 3 — hun-narandžasta

a - malter i sane produžnim krečnim malterom,

b - malterisane produžnim gipsanim malterom,

c - gletovane čistim gipsom, d - betonske površine, d - površine od iverice, f - površine od cementnoazbestnih i gip-

skartonskih ploča Spoljašnji i unutrašnji zidovi i plafoni

mogu se obrađivati: a - krečenjem, b - krečenjem u boji c - posnim (zemljanim) bojama, d - emulzionim bojama, e - disperzionim bojama, d - bojama na bazi sintetičkih smola ras

tvorenih u organskim rastvorima i f - plastičnim malterima (fabrička meša-

vina sintetičkih smola, kamenog agregata i pigmenata - boja).

Krečenje novomalterisanih zidova i plafona

Krečenje se izvodi, uglavnom, gašenim krečom. Kreč se gasi tako što se pečenom (živom) kreču dodaje potrebna količina vode (na 1 kg pečenog kreča oko 5 1 vode). Gašenje se vrši u drvenom koritu, uzstalno

14

mešanje "čakijom", sve dok se agregat pečenog kreča ne raspadne i rastopi. Ugašeni krcč mora odslojati najmanje tri do četiri neđelje, a poželjno je i do četiri meseca. Od 1 kg pečenog kreča dobija se oko 4 kg gašenog kreča.

Kreč se za krečenje priprema tako što se gašenom kreču doda oko 2/3 čiste vode i dobro promeša (gašeni kreč razmuti). Krečno mleko se pre krečenja procedi kroz gusto sito da bi se odstranila ncuga-šena zrnca p e č e n o g kreča ( k r e č n o g kamena).

Ovako pripremljeno krečno mleko nanosi se na omalterisane površine ručno -četkom (šajbnom), prvi premaz. Kada se ovaj premaz osuši, udubljenja na malteri-sanim površinama gipsaju se glet-masom napravljenom od gipsa, kreča i vode. Zatim se zidovi i plafon brušc daščicom i čisti prašina. Posle ovoga se još jednom kreči (drugi put) ručno - četkom (šajbnom), sa nešto redim krečnim mlckom nego prilikom prvog krečenja.

Kada se površine posle drugog krečenja potpuno osuše, prskaju (špricaju) se mo-lerskom pumpom. Špricaju se dva puta, s tim što se drugi put špricaju kada se površine posle prvog špricanja osuše. Prilikom krečenja bilo četkom ili molerskom pumpom, krečno mleko povremeno treba promešali da se krcč ne bi taložio (odvojio od vode).

Za krečenje novomalterisanih zidova i plafona potreban je sledeći materijal:

- gašeni kreč 0.55 kg/m ,̂ - gips 0,03 kg/m2, - voda za spravljanje kreča i pranje alata

0,95 l/m2

Pored ručnog molerskog alata, potrebne su dvokrakc merdevinc visine 4-10 stepenica, zavisno od visine prostorije.

Za 8 sati jedan radnik kompletno može okrečiti oko 35-40 m 2 .

Krečenje starih unutrašnjih zidova i plafona

Stari zidovi i plafoni se kreče slično kao i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome što se stare okrečene površine prethodno pripreme za krečenje.

Priprema starih površina sastoji se u slc-dećem: stari potkorušeni sloj kreča ostrugat i š p a h l a m a d o z d r a v e p o d l o g e (maltera), zatim se pristupi brušenju i čišćenju. Brusi se grubim brusnim papirom koji se stavi preko daščice, da bi se odstranili ostaci starog kreča. Pukotine i rupe na o s t r u g a n i m p o v r š i n a m a gipsira ju s e spremljenom smešom od gipsa, kreča i vode.

Ovako pripremljene površine dva puta se ručno kreče četkom (šajbnom) i dva do tri puta prskaju krečnim mlekom pomoću molerske pumpe (istim postupkom kao kod novomalterisanih površina).

Za izvođenje navedenih radnji potreban je sledeći materijal:

- gips 0,06 kg/m" - gašeni kreč 0,02 kg/m2

- brusni papir 0,002 tab/m2

- voda 0,25 l/m2

Krečenje u boji novih zidova i plafona

Bojenje novomalterisanih površina krečnom bojom sastoji se iz sledećih operacija:

Površine se ručno - četkom (šajbnom) okreče krečnim mlekom prvi put. Kada se osuše, grubo se izbruse neravnine (ispup-čenja) daščicom, i izgipsaju oštećenja (udubljenja) mešavinom eipsa, kreča i vode.

Zatim se površine kreče ručno - četkom (šajbnom) drugi put. Osušene površine

15

SI. 1.16 — Postupak nanošenja emulzionog kita na mahcrisane površine, a — zahvatanje kita iz posude i stavljanje na nerdajuću glethoblu, b — nanošenje kita glethoblom, c — razvlačenje viška materijala (kita) sa ravnih površina na udu-

bljenja na zidu, d — zaglađivanjepovršine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gipsaju manja udubljenja mešavinom gipsa, krcča i vode. Ovako obrađene površine boje se krečnom bojom dva puta ručno -četkom (šajbnom) i dva puta prskaju krečnom bojom pomoću molerske pumpe.

Bojenje ručno ili prskanje molerskom pumpom vrši se kada se površina od prethodnog bojenja potpuno osuši.

Krečna boja se priprema tako što se prethodno u manjoj posudi boja u prahu dobro razmuti u retkom krečnom mleku. Razmućena boja postepeno se sipa u veću posudu (otvoreno plastično bure) uz stalno mešanje drvenom letvom, sve dok se ne postigne ujednačen ton. Tokom bojenja pripremljenu krečnu boju p o v r e m e n o promešati, da ne bi došlo do taloženja boje i kreča (odvajanje boje i kreča od vode).

16

Za bojenje krečnom bojom novomalte-risanih površina potreban je sledeći materijal:

- gašeni kreč 0,550 kg/m2

- gips 0,050 kg/m2

- brusni papir 0,002 tab./m2

- zemljana boja u prahu 0,025 kg/m2

- vode oko 1 l/m2

Za osam sati jedan radnik krečnom bojom može okrečiti oko 25-30 m 2 '

P R I P R E M A - G L E T O V A N J E P O V R Š I N A

Gletovanje enmlzinnim kitom (patent-kit)

Gletovanje finomalterisanih površina emulzionim kitom

Prljave površine su prvo izbruse papirom za brušenje (brusni papir) sitnozrne strukture i očiste četkom pajalicom od prašine.

Nakon brušenja i čišćenja zidovi i plafoni se okreče pripremljenim krečnim mle-kom od gašenog kreča. Oštećenja na zidovima i plafonima (manja oštećenja i pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastc-rom. Ovako pripremljene površine gletuju sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se emulzionim kilom drugi put kada se površine potpuno osuše od prvog gletovanja. Ovako gletovanje površine spremne su za bojenje posnom bojom i bojenje disperzi-onim bojama.

Za gletovanje je potreban sledeći materijal.:

- gaženi kreč 0,2 kg, - gips 0,03 kg, - emulzioni kit 0,6 kg, - emulziono vezivo 0,012 kg, - voda 0,250 1.

SI. 1.17 — Nanošenje kit-inase na ostruganu površinu, a — kitovanjc oštećenja i pukotina, b —gletovanje ostniganih

površina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put

Za osam časova jedan radnik može 2

izgletovali 20 do 25 m .

Gletovanje grubo malterisanih površina emulzionim kitom (patent-kit)

Gletovanje grubo malterisanih površina je isto kao i gletovanje fino malterisanih površina. Razlika je u lome stoje potrebna veća količina materijala (za 20 do 25%).

Za osam časova jedan radnik može izgletovati od 15 do 20 m 2 .

Kitovanjc i gletovanje emulzionim kitom ostrugane podloge

Oslrugana površina izbrusi se brusnim papirom (šmirgl-papirom) i očisti prašina četkom pajalicom. Zatim se impregnira ostrugana površina i kituju manja oštećenja i pukotine.

Ovako pripremljene površine kituju se i gletuju emulzionim kitom (dvaput).

Za izvršenje ovog posla potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,005 tab., - gips 0,05 kg/m2

- gašeni kreč 0,08 kg/m ,

- emulzioni kit 0,50 kg/m , - voda 0,25 1. Za osam sati jedan radnik može uraditi

oko 25 m 2 , zavisno od kvaliteta ostruganc površine.

Gletovanje disperzivnim kitom

Gletovanje disperzivnim kitom fino malterisanih površina

Površine zidova i plafona se izbruse bru-snim papirom (šmirgl-papir) i očiste od prašine četkom pajalicom. Suve i dobro očišćene površine neulrališu se disperzi-onim sredstvom za neutralizaciju. Disper-z iona s r e d s t v a za n e u t r a l i z a c i j u primenjuju se prema uputstvima proizvođača. Sredstvo za neutralizaciju, impregnaciju, đisperzioni kit i disperziona boja treba da budu od istog proizvođača. Ove materijale proizvodi više proizvođača pod raznim komercijalnim nazivima, ali su, uglavnom, od istih sirovina i napravljene istim tehnološkim postupkom.

Posle izvršene neutralizacije oštećena mesta (gnezda i p u k o t i n e ) kituju se gipsom.

Zidne i plafonske površine impregnišu se disperzionim sredstvima za impregnaciju.

Na ovako pripremljenu podlogu nanosi se đisperzioni kit dvaput. Nanosi se metalnim ili plastičnim gleterom (glcthoblom). Debljina nanetih slojeva treba da bude od 1 do 3 mm.

Temperatura zidnih površina i vazduha tokom rada mora biti od +5°C do + 40°C.

Potreban je sledeći materija - sredstvo za neutralizaciju - gips - dispcrzivno vezivo za

impregnaciju - disperzivni kit

0,015 kg, 0,03 kg,

0,02 kg, 1,20 kg.

Za osam časova jedan radnik može izgletovati od 20 do 25 m 2 .

Posle prekida rada ambalažu zatvorili, da ne bi materijal isparavao, alat dobro oprati vodom ili ga potopiti u vodu.

Gletovanje disperzivnim kitom grubo malterisanih površina (brdski ili morski pesak)

Grubo malterisani zidovi se gletuju isto kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u količini utrošenog materijala i potrebnog vremena (zbog grubljih površina).

Za grubo malterisanje potreban je sledeći materijal:

-sredstvo za neutralizaciju malterisanih površina 0,015 kg/m2.

-gips 0,10 kg/mz

SI. 1.18 — Posle brušenja, čišćenja i neutralizacije površina vrši sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vrši gletovanje kilom prvi put (b) i završno fino gletovanje drugi put (c)

18

-dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m2 i

-disperzivni kit 1,70 kg/m2

Za osam časova jedan radnik može izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od finoće mallcrisanc površine.

Napomena: Kod visokih temperatura, neposredno prc nanošenja disperzivnog kita, površine zidova i plafona treba dobro navlažiti da bi se sprečilo brzo sušenje (gubitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne navlaže dovoljno može doći do pucanja disperzivnog kita.

G letova nje disperzivnim kitom betonskih površina (montažni betonski elementi i betonske površine izvedene klizajućom oplatom)

Kod betonskih površina vidne delove betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima i platonskim pločama treba premazati an-tikorozivnim sredstvima (osnovna boja za metal, nitrolak, minijum i dr.) radi sprečavanja izbijanja fleka.

Oštećenja na betonskim površinama -gnezda (neravnine nastale zbog segregacije betonske mase) kituju se disperzivnim kitom. Posle kitovanja impregniraju sedis-perzionim vezivom.

Na impregniranim betonskim površinama nanose se dva sloja disperzivnog kita. Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj potpuno suv.

Za gletovanje disperzivnim kitom, potreban je sledeći materijal:

- uljani minijum 0,05 kg/m2, - disperzivno vezivo za

impregniranje 0 ,03 kg/m2, - disperzivni kit 2,5 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može glc-

tovati 20 do 25 m2

Gletovanje betonskih površina disperzivnim kitom (beton liven na licu mesta)

Gletovanje betonskih površina livenih od betonske mase u oplati na licu mesta je slično kao i gletovanje montažnih elemenata (betonski elementi liveni u fabrici betona). Razlika je u tome što su betonske površine livene na licu mesta grublje, pa je utrošak materijala i vremena veći.

Zbog grublje betonske površine disper-zioni kit se nanosi tri puta. Ukupna debljina sva tri sloja ne srne biti veća od 5 mm. Važno je da se svaki sledeći sloj disperzi-onog kita nanosi na suvu površinu i da sloj nije deblji od 2 mm.

Za gletovanje betonskih površina potreban je sledeći materijal:

- uljani minijum 0,06 kg/m2, - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m"

- disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m" zavisno od betonske površine.

Za osam časova jedan radnik može izgletovati 12-15 m .

B O J E N J E P O S N O M B O J O M

Bojenje posnom bojom novomalterisanih zidova i plafona

Ciste i suvc malterisanc površine okreče se pripremljenim krečnim mlekom od ga-šenog kreča (prvi put). Posle krečenja gip-suju se oštećena mesta i pukotine gipsom alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana mesta brusnim papirom i očisti prašina četkom pajalicom. Posle čišćenja zidovi se kreče krečnim mlekom od gašenog kreča (drugi put). Na okrečene površine nanosi se sloj rastvorenog kaolina i krede (pred-bojenje posnom bojom).

19

Posle predbojenja impregniraju se površine rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun) -molerskom četkom. Ovo su pripremne radnje za izvođenje posnog bojenja posnim bojama zidova i plafona.

Pripremljene površine boje se posnom bojom pomoću molerske četke dvaput. Četkom obojene površine prskaju se (špricaju) posnom bojom pomoću prskalice -molerske pumpe.

Posna boja priprema se od krede i kaolina rastvorenih u vodi i paste u boji za toniranjc (ton po želji vlasnika). Ovom rastvoru dodaje se i koštano tutkalo, koje služi za vezivanje boje (sprečava otiranje posne boje sa zidnih površina).

Za bojenje posnom bojom potreban jc sledeći materijal:

0,35 kg/m2, 0,030 kg/rri ,

0,200 kg/m i 0,010 kg/rri ,

0,006 kg/m2, 0,013 kg/m2,

1 l/m2.

- gašeni krcč - gips - kaolin i kreda - molerski (mazivi) sapun - ton-pasta - lutkalo - voda Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 25 m2 zidnih i platonskih površina.

Bojenje posnom bojom površina gletovanih emulz ionim kitom

Površine izgletovane emulzionim kilom fino izbrusiti sitnozrnim papirom i očistili od prašine. Impregnirati ih molerskim (mazivim) sapunom. Na impregnirane površine naneti sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenjc).

Posle završenog predbojenja, neravnine ispraviti emulzionim kitom (kilovati).

Nakon ovih predradnji, površine obojiti posnom bojom (gotovom bojom), bojom pripremljenom za bojenje.

Završno bojenje se obavlja tri puta i to četkom dvaput, treći sloj može se naneti

molerskom četkom, prskanjem molerskom pumpom ili vlaknastim valjkom.

Za izvođenje ovih radova potreban jc sledeći materijal:

0,010 kg/m2, 0,040 kg/irr,

- molerski sapun - kaolin i kreda - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^, - gotova boja (pripremljena boja)

0,200 kg/m2, 0,008 kg/m2, i

0,400 l/m2. celulozno vezivo voda

Za osam sali jedan radnik može da oboji oko 35 do 40 m 2

Bojenje posnom bojom površina gletovanih disperzivnim kitom

Izgletovane površine izbruse se sitnozrnim brusnim papirom i očiste od površine. Zatim se izvrši sapunisanjc (prvi put rastvorenim mazivim sapunom - molerskim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e površine prcđboje sc pripremljenim rastvorom kaolina i krede. Manje neravnine gletovanih površina gipsaju sc gipsom alabasterom, da bi sc dobila potpuno ravna površina. Gipsovane i predbojene površine sapuni-šu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi put).

Ovako obrađene površine boje sc pripremljenom posnom bojom dva puta.

Prvo se molerskom četkom (šajbnom) površine oboje pripremljenom posnom bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osuši, boji sc drugi put (završno bojenje) - prskanje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m (prskalicom).

Za bojenje posnom bojom već izgleto-vanih površina potreban jc sledeći materijal:

0,015 tab/m2, 0,030 kg/m2, 0,010 kg/m2, 0,120 kg/m2, 0,100 kg/m2, 0,(X)6 kg/m2,

- brusni papir - gips alabastcr - mazivi (molerski) sapun - kreda (štricla) - kaolin (ton) - pasta za toniranjc

20

- tutkalo 0,013 kg/rri , - voda 1,4 l/m". Jedan radnik za 8 časova može obojiti

oko 40 do 50 m 2

Bojenje novih gipsanih površina -gipsarski gletovane gipsom alabasterom

Prilikom bojenja gipsarski gletovanih površina čistim gipsom, treba biti posebno pažljiv i stručan, da se prilikom rada gips ne bi oštetio (brazdanje, ostavljanje tragova četke kod predbojenja i osnovnog bojenja). Poželjno je da gipsane površine boji s t r u č a n m o l e r . P o s t u p a k bojenja j e sledeći:

Površine se izbruse najfinijim brusnim papirom (pažljivo). Vodenim rastvorom stipse (alauna) impregniraju se gipsane površine. Impregnisane površine predboje se finim rastvorom pripremljene boje (dvaput cedene kroz gustu najlon mrežicu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon kalij umovim mazivim sapunom (molerski sapun). Eventualna sitna oštećenja gipsu-ju se gipsom alabasterom. Ovako pripremljene površine boje se osnovnom bojom -moler skom če tkom. Z a v r š n o bojenje obavlja se molerskom pumpom - prskanjem (špricanjem) dva puta. Svaki sledeći sloj nanosi se kada je prethodni potpuno suv.

Za bojenje gipsanih površina potreban je sledeći materijal:

-brusni papir (sitnozrne strukture)

molerski sapun stipsa (alaun) gips voda ton cinkvajs tutkalo boja za svetle tonove

0,010 tab./nT, 0,010 kg/m2, 0,015 kg/m2, 0,010 kg'm2,

0,950 l/m2, 0,130 kg/m2, 0,025 kg/m2, 0,012 kg/m2, 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 25 m 2 .

Bojenje novih gipsanih površina sa srednjom ornament ikom

Prilikom bojenja ornamentisanih površina tehnološki postupak rada je identičan kao i prethodni, razlika je samo u utrošku materijala i vremena (zbog kom-plikovanijih površina).

Za kompletno bojenje ornamentisanih gipsanih površina potreban je sledeći materijal:

- brusni papir (sitnozrne strukture) 0,015 tab./m2,

- molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m", - stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, - gips 0,012 kg/m2, - voda 1,00 I/m2, -ton 0,120 kg/m2, - cinkvajs 0,025 kg/m2, - tutkalo 0,012 kg/m2

- boje 0,016 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 15 m 2 .

B O J E N J E D I S P E R Z I V N I M B O J A M A

Disperzivne boje izrađene su na bazi sintetičkih smola raspršenih u vodi, sa dodatkom pigmenta (boja), punila i dr.

Fabrički se proizvode i zavisno od specijalnih dodataka mogu se upotrebiti za bojenje unutrašnjih zidova i plafona, spoljnih zidova i plafona (fasada) i građevinske stolarije.

Gotove disperzivne boje ne zahtevaju posebnu pripremu i mogu se odmah upotrebiti.

Priprema boje sastoji se samo u tome da se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za toniranje, da bi se dobila određena nijansa.

21

Bojenje disperzivnim bojama Predbojenje površina vrši se razrede-unutrašnjih površina bez obrade nom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc podloge (na gletovanoj površini) fabrički proizvedenom disperziv-

nom specijalnom smcšom za predbojenje.

Posle predbojenja površine ispraviti to-Gletovane površine izbrusiti brusnim niranim disperzivnim kitom. Ovako obra-

papirom i očistiti od prašine. Očišćene gle- dene površine pripremljene su za završno tovane površine impregnirati disperzivnim bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta), vezivom (sredstvo za impregnaciju). Ma- Bojiti se može četkom, pumpom za šprica-nja oštećenja kilovati disperzivnim kitom, nje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 — Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a — vuneni valjak pažljivo umočiti u boju i sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b — valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko rešetke da bi se ravnomemo natopio bo

jom

SI. 1.20 — Nanošenje boje valjkom vrši se valjanjem odozdo nagore ujednačenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cik-cak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednačeni potezi valjkom odozgo nadale

22

Za bojenje unutrašnjih zidova i plafona potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,015 tab./m2, - gips 0,020 kg/m2

- disperzivno vezivo 0,020 kg/m , - disperzivni kit 0,040 kg/m2, - disperzivna boja 0,310 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam časova jedan radnik može obo

jiti 20 do 25 m 2 . Pre upotrebe fabrički pakovane disper-

zivne boje, boju treba dobro promešati. Prilikom prekida rada, alat odmah oprati vodom. Temperatura uskladištenja dis-perzivnih boja u suvim prostorijama je od +5 do +30°C.

Bojenje disperzivnom bojom negletovanih površina

Bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih površina bez. gletovanja

Fino malterisane površine izbruse se brusnim papirom i očiste od prašine. Manje oštećena mesta i pukotine gipsaju se gipsom alabasterom.

Malterisane i gipsane površine se neu-tralizuju s reds tvom za neutral izaci ju (olovni fluat), da bi se uklonilo i sprečilo cvetanje soli u malteru (sprečila pojava kokica). Ncutralisane površine impregni-šu se sredstvom za impregnaciju (disperzivno vezivo) - fabrički pripremljenim.

Na impregnirane površine molerskom četkom ili vunenim valjkom nanosi se osnovna pokrivna disperzivna boja - pred-bojenje.

Neravnine na zidovima i plafonima ispravljaju se toniranim disperzivnim kitom. Ovako pripremljene površine boje se disperzivnom bojom dvaput (prvi sloj - po-krivno bojenje i drugi sloj - završno bojenje) - vunenim valjkom.

.S7. 1.21 — Bojenje valjkom vntbo malterisanih površina

Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal:

9

- brusni papir 0,015 tab./m"\ - gips 0,030 kg/m2, - disperzivni kit 0,035 kg/m2, - disperzivna boja 0,360 kg/m2, - voda 0,2 l/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 22 m 2 .

Bojenje disperzivnim bojama grubo malterisanih površina bez. gletovanja

Postupak rada potpuno je isti kao i kod fino malterisanih površina. Zbog grubljeg mallcra utrošak materijala (disperzivnog kita i disperzivne boje) veći je za 10% po m 2 .

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 20 m 2 .

Bojenje disperzivnom bojom iverice

Uljanim minijumom premazuju se ekse-ri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim se površine na tope uljanim firnajzom. Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (dalje od vatre) pomešati sa uljanim razredi-vačem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo uljanog razredivača) i natopiti dvaput. Kada se prvi sloj dobro osuši - nanosi se drugi sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge na sastavima ploča od iverica.

Iskitovane ploče od iverice predboje sa disperzivnom bojom (prvi put). Fine neravnine i pukotine kituju se toniranim kitom - površina je spremna za završno bojenje.

Završno bojenje disperzivnom bojom obavlja se u dva sloja (drugi put i treći put). Boji se vlaknastim valjkom, a može i četkom (ako se želi drugačiji površinski izgled).

Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal:

- uljani minijum - firnajz - uljani razređivač - disperzivni kit - disperzivna boja - pasta za toniranjc - voda

0,040 kg/m", 0,090 kg/m2, 0,030 lit/m2, 0,140 kg/m2, 0,470 kg/m2, 0,013 kg/m2,

0,300 l/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 18 m 2 .

R U S T I Č N O ( R E L J E F N O ) K I T O V A N J E G L E T O V A N I H P O V R Š I N A D I S P E R Z I V N I M K I T O M

Za postizanje potrebnih efekata (reljefa) koristi se specijalnim postupkom disperzivni kit.

Izgletovane površine disperzivnim kitom izbruse se brusnim papirom i očiste od

prašine. Izbrušene površine impregnišu sc disperzivnim vezivom. Pretkitujc (ispravljaju neravnine) se disperzivnim kitom. Kada sc kit osuši (pretkitovanjc) pristupa se ručnoj rustičnoj reljefnoj obradi završnog sloja bojenogdisperzivnog kita išpa-hlom i drugim alatkama (noževima za kitovanjc), zavisno od rustičnosti obrade površine.

Kada se završna obrada kitom osuši impregnira se reljefna površina disperzivnim vezivom.

Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal:

- papir za brušenje 0,010 tab./m2

- dispcrzivno vezivo - disperzivni kit - bojeni disperzivni kit za izradu

reljefa - pasta za toniranje

0,080 kg/iri , 0,060 kg/m2,

1,300 kg/m2 i 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može kitovati oko 18 m 2 .

R A D O V I U E N T E R I J E R U -R E N O V I R A N J E S T A R I H Z I D O V A

Kvašenje i struganje starih boja

Struganje stare krečne boje lopaticom -špaldom

Potkorušenc i ispucane krečne boje na zidnim površinama (koje se ne mogu mes-timično popraviti) potpuno se ostružu od maltera.

Krcčna boja struže se lopaticama, a čvrsta mesta boje prethodno se nakvasc vodom.

Za obavljanje ovog posla potrebno je samo 0,150 do 0,200 l/m2 vode:

Za osam sati jedan radnik može ostrugati (zavisno od dotrajalosti krečne boje) oko 50 m 2

24

Struganje stare posne (zemljane) boje

Stara potkorušena boja skida sc metalnom lopaticom. Mesta na kojima je stara boja čvrsto vezana na zid prethodno se nakvasc vodom.

Od materijala potrebno je samo 0,200 l/m2 vode.

Struganje i pranje disperzivne boje

Stare disperzivne boje se po celoj površini nakvasc rastvorom lužine ili deterdženta u vodi. Kada omekšaju, metalnom lopaticom struže sc stara boja do maltera. Ako jc disperzivni kit meslimično ispucao ili se potkorušio, do maltera se struže i sloj disperzivnog kita.

Zavisno od stepena struganja (da li samo disperzivna boja ili i disperzivni kit) potrebna jc sledeća količina materijala:

-voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i - lužina ili deterdžent

od 0,040 do 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može sastru

gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne boje i disperzivnog kita) od 18 m2 do 40 m 2

Bojenje posnom bojom ostrugane podloge

O s t r u g a n e površine od s tare posne (zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom i molerskom četkom očistiti od prašine.

Ciste površine okrečiti odležanim gašc-nim krečom. Posle krečenja manje neravn i n e i p u k o t i n e izgipsat i g ipsom alabasterom.

Okrečcnc površine impregnirati rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun).

Impregnisane površine obojiti osnovnom bojom (rastvor krede i kaolina). Nakon osnovnog bojenja površine gipsovati

dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pripremljene površine pokrivno bojiti posnom bojom.

Obojene površine prskaju sc molerskom pumpom zemljanom bojom dva puta. Svaki sledeći sloj nanosit i kada je prethodni potpuno suv.

Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal:

0,005 tab./m i 0,080 kg/nT,

brusni papir gašeni kreč gips alabaster 0,050 kg/m^, molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2,

0,20 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranjc - tutkalo za vezivanje - voda za pripremanje Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 25 do 30 m 2

0,006 kg/m, 0,013 kg/m2,

0,550 l/m2.

Bojenje disperzivnom bojom ostrugane podloge

Ostruganu podlogu sa čije je površine skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim papirom i četkom pajalicom očistiti od prašine. Izbrušenu i potpuno očišćenu površi-nu p r e d i m p r e g n i r a t i fabr ički proizvedenim sredstvom (disperzivna impregnacija).

Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se molerskom četkom. Mala oštećenja i pukotine kituju sc disperzivnim kitom - špa-hlom (strugalicom).

Nakon kitovanja vrši se kitovanje - presvlačenje celokupne površine emulzionim kitom pomoću gletarice (glethobla), da bi sc dobila potpuno ravna i glatka površina.

Kitovane površine izbruse se finim brusnim papirom (sitnozrni papir) i impregni-raju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u -disperzivna impregnacija.

Impregnisane površine bojiti osnovnom pripremljenom (toniranom) disperzivnom bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno

25

obojenim površinama ispraviti manja oštećenja disperzivnim kitom.

Ovako pripremljene površine boje se dva puta toniranim disperzivnim bojama -vlaknastim valjkom.

Za izvođenje kompletnih radova potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,005 tab./m2

- disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, - disperzivni kit 0,550 kg/m", - disperzivna boja 0,330 kg/m2, - disperzivna pasta 0,030 kg/m2, - voda 0,350 l/m2. Za osam časova jedan radnik može kom

pletno obojiti oko 15 m 2 .

Bojenje preko stare boje

Bojenje krečnom bojom preko postojeće stare krečne boje

Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se brusnim papirom i očiste od prašine četkom pajalicom. Oštećena mesta i pukotine gipsovati mešavinom gipsa, gašenog kreča i vode. Čiste izgipsovane površine okrečiti krečnim mlekom - četkom (šajbnom). Okrečene površine obojiti krečnom bojom (četkom) dva puta.

Svaki sledeći sloj krečne boje nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Suvc kre-čom obojene površine prskati krečnom bojom (špricati) - molerskom pumpom, dva puta.

Za kompletno bojenje starih obojenih površina krečnom bojom potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,005 tab./m2, - gips alabaster 0,020 kg/m2, - gašeni kreč 0,350 kg/m2, - boja u prahu 0,030 kg/m% i - voda za pripremanje i pranje alata

0,450 l/m2.

Za osam časova jedan radnik može obojiti oko 40 m 2 .

Bojenje posnom (zemljanom) bojom preko postojeće stare posne boje

Stare obojene površine izbrusiti sitno-zrnim brusnim papirom. Oštećena mesta i pukotine gipsovati gipsom alabasterom. Izgipsovane površine okrečiti krečnim mlekom molerskom četkom. Kada se osuše impregnirali ih. Impregnacija se vrši rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun). Pripremljenom posnom bojom (od krede, kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode) obojiti ih molerskom četkom (prvi put). Kada se prvi sloj osuši obojili površine posnom bojom molerskom četkom (drugi put).

Bojenje molerskom četkom u dva sloja je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno priprema površina za završno bojenje.

Završno bojenje posnom bojom obavlja se prskanjem pripremljenom posnom bojom - molerskom pumpom.

Za kompletno bojenje posnom bojom starih obojenih površina potreban je sledeći materijal:

gašeni kreč 0,050 kg/m' gips alabaster 0,030 kg/m , mazivi sapun 0,015 kg/m2,

0,180 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranje - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m", - voda za pripremanje boje i pranje

0,006 kg/m^,

alata 0,500 l/mz

Za osam časova jedan stručni radnik može obojiti oko 35 m 2

•

R A Z N I M O L E R S K I R A D O V I

Izvlačenje linija

Kada se žele postići određeni estetski efekti prilikom obrade unutrašnjih zidova i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i plafoni boje se različitim bojama.

26

Često se plafon boji jednom bojom, zidovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida i zida i plafona trećom bojom (obično be-lom bojom). Uglovi između zidova i zida i plafona obično su širine od 15 do 20 cm. Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlače se horizontalne i vertikalne linije u jačem tonu.

Širina ovih linija kreće sc od 5 do 12 mm. Ove linije izvlače se pomoću lenjira i specijalno napravljenih ravnjača od alumini-juma ili drveta i male (uzane) specijalne molerske četke (napravljene posebno za izvlačenje linija).

Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj površini posnom bojom širine 5 -12 mm

Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc određena količina ton-paste. Količina ton-paste i njena boja zavise od želje vlasnika.

Posna boja sprema se u manjim posudama, zavisno od dužine linije.

Za jedan metar dužne linije potrebno je 0,020 kg p o s n e b o j e p o s e b n o pripremljene.

Za osam sati jedan radnik može izvući oko 150 do 200 m.

Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj površini disperzivnom bojom širine 5 do 12 m

Disperzivna boja za izvlačenje horizontalnih i vertikalnih linija priprema se tako što se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje određena količina ton-paste. Količina ton-paste zavisi od želje investitora. Za izvlačenje jednog metra linije pot rebno je 0,020 kg/m2. Boja se sprema u posebnim

manjim posudama. Način rađa isti je kao i kod izvlačenja posnom bojom.

Za osam časova jedan radnik može izvući oko 150 do 200 m.

Prekrivanje - izolovanje fleka

Na novomalterisanim površinama mogu se pojaviti fleke i mrlje od rđe, ulja, kreozi-ta, salitre i dr. Na starim zidovima i plafonima mogu se pojaviti mrlje i fleke od nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.

Pre obrade isflekanih površina moraju se izolovati mrlje ("lcčenje" fleka i mrlja). U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se odgovarajuće sredstvo za "lcčenje" fleka (izolovanje).

Važno je fleke izolovati prc početka završne obrade zidova i plafona, da sc kasnije ne bi pojavile na finalno obojenim zidovima i plafonima.

Izolovanje isflekanog maltera (žute fleke)

Žute fleke nastaju od rđe, ulja, dima, vode ili kreozita Ove fleke sc obično pojavljuju u kuhinjama, restoranima i drugim prostorijama.

Isflekana mesta ili površine dobro se izbruse brusnim papirom i očiste od prašine. Očišćene površine premazu se alki-dnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc prvi sloj osuši premaze se istom bojom drugi put (završno).

Za premazivanjc površina alkidnom bojom (u dva sloja) za 1 m 2, potrebno je 0,010 tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne boje.

Za osam časova jedan radnik može urediti oko 40 m 2 .

27

Ociscenc površine dvaput premazati fluatom. Drugi put sc premazuje kada je prvi sloj suv. Ovako izolovanc površine spremne su za bojenje.

Za izolovanje površina potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m", - fluat 0,080 kg/m2 i - voda 0,200 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može izolova-

ti oko 40 m 2 .

O B R A D A U N U T R A Š N J I H Z I D O V A PLASTIČNIM M A L T E R O M ( R E L J E F N I M A L T E R )

Plastični malter jc izrađen od polimcr-nih emulzija, punila i posebnih pigmenata.

Može se nabaviti u trgovinama građevinskog materijala (potpuno spreman za upotrebu) . Pre nanošenja smesu treba promešati radi potpune homogenizacije.

Glavne karakteristike plastičnog mal-tera su:

- odlikuje se dobrom prionljivošću za podlogu, pokrivnošću i brzo se suši,

- nema neugodan miris i nije zapaljiv i - pogodan za upotrebu.

Izolovanje mrlja od anilina

Prvo se brusnim papirom izbruse i očiste površine od prašine. Očišćene površine premazu se dva puta še-lakom.

Drugo premazivanje sc obavlja kada jc prvi sloj potpuno suv. Ako su mrlje jake, premazuje se tri puta.

Prvi premaz (kao predradnja) vrši se še-lakom rastvorenim u alkoholu (špiritus).

Za izolovanje je potreban sledeći materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m2 i - še-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može izo-

lovati oko 60 m 2 .

Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, katrana i si.

Prljave površine dobro izbrusiti brusnim papirom i očistiti od prašine.

Ove mrlje su najteže za izolovanje, pa je neophodno pretpremazati ih sintetičkom bojom i rastvaračem (razmere 70% : 30%) radi bolje penetracije (prodiranje rastvora u podlogu).

Kada sc osuše (brzo se suše zbog brze isparljivosti) premazati ih sintetičkom bojom (prvi put). Kada se prvi premaz potpuno osuši premazati ih drugi put (završni premaz) - četkom.

Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc sledeći materijal:

- brusni papir 0,010 tab./m2, - sintetička boja 0,270 kg/m^i - rastvarač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može izolova-

ti oko 26 m 2 .

Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si.

Površine dobro izbrusiti brusnim papirom i očistiti od prašine.

SI. 1.22 — Nanošenje plastičnog maha u metalnom glet hoblom na zid

28

SL 1.23— Aa\ršna obrada valjkom od jagnjećeg krzna "ro loplasf

SI. 1.2-1 — Završna obrada pcrfortranim sundcrasiim valjkom

Plastični malter prianja na sve čvrste podloge i malter, beton, salonit, lesonit, gipsane ploče itd. Pakuje se u plastičnim kantama, kantama od nerdajućeg lima ili u plastičnim kesama.

SI. 1.25 — Površinska obrada nazubljcnotn lopaticom — špahlom (a) i izgled urađenog plastičnog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4 mm, zavisno od granulacijc punila plastičnog maltera i od površinske obrade. Prc nanošenja površina sc očisti od prljavštinc, mrlja i prašine i impregnišc sredstvom za impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plastični malter i od istog proizvođača.

Malter za reljefnu obradu se nanosi plastičnim ili čeličnom nerdajućom ho-blom na zid, odozdo prema gore, nakon čega sc vrši površ inska d e k o r a t i v n a obrada.

Postoji više površinskih obrada, nave-šćemo najčešće.

1. Tehnika valjanja - nanesena plastična masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom (valjak od jagnjećeg krzna). Od vrste valjka zavisi struktura površine. Može se valjati i perforiranim sunderastim valjkom.

29

SI. 1.26 — Po\ršinska obrada plastičnog maltcra ravnom lopaticom — špahlom

SI. 1.27 — Tehnika završne obrade plastičnog maltcra po moću četke

SL 1.28 — Tehnika površinske obrade plastičnog maltcra mistrijom

2. Tehnika češljanja - Naneseni plastični malter metalnom glethoblom ostrugati čeličnom lopaticom (špahlom sa zupcima) - dobija se struktura hrastove kore.

3. Posebna tehnika površinske obrade ravnom lopaticom (špahlom).

4. Obrada pomoću četke nanesenog plastičnog maltera glethoblom i izvaljanog vunenim valjkom. Postupak izvođenja dekorativnih efekata.

5. Površinska obrada nanesenog plastičnog maltcra pomoću mistrijc.

Utrošak materijala zavisi od debljine sloja i načina površinske obrade (kreće se od 2 kg/m2 za valjani plastični malter do 4 kg/m2 za grublje strukture maltera) i debljine površinskih slojeva.

Za osam sati jedan moler može naneti i izvaljati oko 15 m 2 . Za druge površinske obrade učinak je znatno manji od 8 m2/8 h, a za dekoraciju četkom do 12 m2/8 h i imitaciju hrastove kore.

M O L E R S K O - F A R B A R S K I R A D O V I N A S P O L J N I M P O V R Š I N A M A ( F A S A D A M A )

Pod molersko-farbarskim radovima na fasadama podrazumeva se obrada fasa-dnih površina fasadnim bojama i plastičnim m a l t e r i m a , u cilju z a š t i t e od atmosferskih padavina i plastičnim malterima, u cilju zaštite od atmosferskih padavina i odvođenja atmosferskog taloga u difuzne pore. Dobrim izborom tona fasa-dne boje i tona i strukture plastičnog maltera fasadama se daje lep izgled.

Na tržištu postoji veliki izbor boja i plastičnih maltera, tako da projektanti po želji investitora mogu pravili najrazličitije kombinacije i time postići visok estetski izgled fasade. Proizvode se uglavnom disperziv-ne fasadne boje, fasadne boje od sintetičkih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m rastvaračima i fasadne boje čije je vezivo na bazi silikata. Disperzivne boje proizvode se na bazi sintetskih smola raspršenih u

vodi i na bazi akrilnih smola raspršenih u vodi. Zavisno od proizvođača, na tržištu se pojavljuju pod različitim komercijalnim nazivima.

Važno je pravilo da se fasadne boje i plastični mallcri različitih proizvođača međusobno ne mešaju, mogu sc samo pojedine cele površine na objektu raditi sa materijalima različitih proizvođača.

Plastični malteri se proizvode različitih struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasa-dnih boja - na bazi sintetičkih smola, akrilnih smola i silikata.

Završni radovi na fasadama ne smeju sc izvoditi po lošem vremenu, jer bi mogli uticati na kvalitet radova, a to su:

a - padavinc (kiša, sneg, grad), b - jaka magla i zasićen vazduh, c - vetar jačine preko 30 km/h, d - temperatura vazduha ispod +5°C za

plastične maltere i ispod -10°C za fasadne boje sa razredivačima kao i temperature iznad + 30°C za sve materijale.

Posebno treba biti oprezan prilikom rada sa fasadnim bojama od sintetičkih smola rastvorenih u organskim rastvaračima (brzo ispare) jer su zapaljive.

Pre početka izvođenja molersko-farbar-skih radova na fasadama moraju bili izvedeni svi pre thodni radovi, kao što su: skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, po-krivački i izolaterski.

Bojenje fasadnih površina disperzivnim bojama

Disperzivne boje su fabrički proizvedene boje u različitim tonovima. Osnovna boja jc bela, a može sc tonirati disperzivnim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge boje vrši sc u dve faze:

a) U manju količinu boje najprc se istisne određena količina ton-paste i dobro promeša.

b) Obojena smeša dodaje se preostaloj količini disperzivne boje uz stalno mešanjc do potpune homogenizacije. Jedna tuba ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do 15 kg disperzivne boje svetlog tona.

Obojene osušene fasadne površine otporne su na atmosferske uticaje, koroziju, pranje vodom i svctlost.

Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fasade malterisane cementnim i produžnim malterom, fasade od betona, salonita i kamena.

Bojenje ravnih novomalterisanih fasada disperzivnom bojom

Novomaltcrisanu fasadnu površinu naj-pre očistiti od nečistoće i prašine (četkom pajalicom). Ako jc malterisana produžnim malterom, premazati jc fluatom ili rastvorom fluapila, a zatim oprati čistom vodom.

Oštećena mesta (neravnine) izravnati disperzivnim kitom. Ovo nije neophodno s obzirom da se fasada ne posmatra sa odstojanja 1-2 m, već sa veće udaljenosti, pa sc male neravnine ne mogu zapaziti.

Kada se osuši, fasadnu površinu premazati disperzivnom impregnacijom. Tako pripremljenu površinu obojiti dispcrzivnom bojom (vunenim valjkom ako su površ ine ravne ili č e t k o m i m o l e r s k o m pumpom ako je fasada izvedena u ornamentici).

Kada se osnovni sloj osuši, vrši se pokriv-no bojenje disperzivnom bojom, a zatim završno bojenje. (Postupak je isti kao i kod osnovnog bojenja).

Fasade izložene jakom suncu treba zaštititi od brzog gubitka vode zastirkom od jute. Kada se završi rad, alat oprati vodom.

Za bojenje fasadnih površina disperzivnom bojom potreban je sledeći materijal:

- fluat ili fluatol 0,020 kg/m2, - disperzivni kit 0,040 kg/m2,

31

SL 1.29 — Postupak bojenja fusadnih površina disperzivnom bojom pomoću valjka

- disperzivna impregnacija 0,030 kg/m , - disperzivna boja 0,380 kg/m2 i - voda 0,4(K) kg/m2.

Za osam časova jedan radnik može obojiti oko 1 5 - 2 0 m 2 .

Pored malterisanih površina disperzivnim bojama mogu se bojiti i površine od:

kamena, salonita i betona. Postupak bojenja kamena i salonita je isti kao i kod malterisanih površina, samo sc kod salonita prc početka bojenja sastavi salonitnih tabli (spojevi - fuge) fuguju trajno elastičnim kitom, da bi se sprečio prodor vode kroz fasadni zid.

Betonske površine pre početka bojenja neophodno jc pripremiti za bojenje. Betonske površine se prvo očiste od nečistoće i praš ine i p r e m a z u sredstvom za disperzionu impregnaciju. Metalni delovi koji sc nalaze na fasadi premazuju se anti-korozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre impregnacije. Na impregnisanim površinama metalnom gletaricom (glethoblom) navlači sc disperzivni kit dva puta. Maksimalna debljina prvog i drugog sloja jc 5 mm. Kod grubljih površina betona, prvi sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postiže potpuno ravna površina.

Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do 15 različitih tonova. Ako se želi dobiti ton približan tonu za završnu obradu disperzivnom bojom, disperzivnom kitu se dodaje tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.

SL 1.30 — Postupak nanošenja disperzivnog kita na beton ske površine

SI. 1.31 — Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova zidanih ćelijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko

vima)

32

Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi sloj potpuno osuši (u protivnom, na izgle-tovanoj površini pojavile bi se pukotine).

Ovako pripremljene površine direktno se završno boje (dva puta) vunenim valjkom (može i četkom ili prskalicom).

Za pripremu srednje grubih betonskih površina potreban jc sledeći materijal:

- antikorozivno sredstvo (minijum) 0,60 kg/m2,

- disperzivna impregnacija (vezivo) 0,030 kg/m2,

- tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2, - za toniranjc kita - disperzivna pasta

0,050 kg/m2, - za pripremanje - voda 0,200 lit/m2

Za osam časova jedan radnik može obojiti oko 15 m 2 .

Bojenje ravnih novomalterisanih fasada sintetičkim bojama (sintetičke smole rastvorene u organskim rastvaračima)

Prc početka bojenja, plastičnom folijom treba zaštititi stolariju, bravariju, limariju i mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali bojom, jer se boja brzo suši i teško čisti). Površine se prvo očiste od prašine četkom pajalicom, a manje neravnine isprave specijalnim plastičnim kitom. Zatim se premazu sredstvom za impregnaciju, koje je proizvedeno na bazi organskih rastvarača. Impregnirane površine oboje sc sintetičkom bojom dva puta - vunenim valjkom ili četkorr.

S obzirom da se brzo suše (isparavaju), posle prvog odmah se može naneti i drugi sloj.

Sintetičke boje (s obzirom na njihova svojstva: sa njima se može raditi i na niskim temperaturama, na - 10°C i niže, brzo se suše) su najkvalitetnije boje za fasadu. Vrlo su otporne i po;tojane na spoljne

uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i oprez pri radu zbog zapaljivosti.

Za bojenje fasadnih površina sintetičkim bojama potreban je sledeći materijal:

- polivinil folija 0,030 kg/m2, - plastični kit 0,080 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m , - fasadna sintetička boja 0,580 kg/m2

Za osam sati jedan radnik može obojili oko 15 m 2 .

R A D O V I N A SPOLJNIM P O V R Š I N A M A ( F A S A D E ) -R E N O V I R A N J E

Struganje - čišćenje starih fasada s ornament ima (likorezački radovi) i popravka oštećenih mesta

Najprc sc vrši čišćenje aplika (konzola, kapitela, cvetova, medaljona, kartuša, likova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmc-nata), struganje naslage šrica i premaza boja uz obilno kvašenje, šmirglanje (brušenje) i pajanje četkom.

Po čišćenju sc vrši popravka-retuširanje ornament-e lemenata, oštećenih mesta, ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi se pokazalo daje bolje popravke oštećenih elemenata na fasadi vršiti specijalnim malterom spravljenim na gradilištu od starog ugašenog kreča, cementa, cementnog lcp-ka (cementno lepilo za keramičke pločice) i peska ("dunavac"). Specijalni malter sprema se u manjim posudama i manjim količinama u razmeri cementni lepak: cement: gašeni krcč: sitan pesak 1:3:2:9.

Gašeni kreč se dodaje da bi se usporilo vezivanje i poboljšala ugradivost, a cementno lepilo poboljšava viskozitet maltera.

Prc nanošenja spravljenog maltera, oštećena mesta nakvase se vodom, a kad upiju vodu pačakiraju (premazu) razmućenim cementnim lepilom u vodi (razmerc

33

1:5). Malter se nanosi mistrijom i špahlom na ornamentnim elementima, a na vcnci-ma mistrijom i šablonom koji je prethodno (prema profilu venca) izrađen od lima i drveta.

Retuširanc elemente i oštećena mesta na vencima dva do tri dana pokriti mokrom jutom i zaštititi od jakog sunca, da ne bi naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i došlo do ljuštenja).

Ove radove izvode visokostručni majstori, mogu i amateri ako su pedantni i strpljivi pri radu. Utrošak materijala zavisi od komplikovanosti i oštećcnosti (dotraja-losti) fasade i uglavnom je mali i ekonomski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno dosta vremena (vreme za 1 m ortogonal-nc projekcije fasade može proceniti samo stručnjak koji se godinama bavio ovim poslovima).

Bojenje krečnom bojom na ostruganoj i pripremljenoj podlozi -starim gašenim krečom

Impregniraju se stare fasadne površine krečnim mlekom uz dodatak lanenog fir-najza. Impregnirane površine sc zatim boje krečnom bojom - osnovni premaz. Kada se prvi sloj osuši, vrši se takozvano pokriv-no bojenje krečnom bojom (četkom). Završno bojenje izvodi sc dva puta krečnom bojom (molerskom četkom). Drugi sloj se može izvesti i prskanjem molerskom pumpom. Posle svakog bojenja, osušena površina se pomoću molerske pumpe poprska čistom vodom (malo ovlaži). Ovo prskanje omogućava bolje vezivanje sle-dećeg sloja bojenja za prethodni.

Za bojenje stilskih fasada krečnom bojom potreban je sledeći materijal:

- laneni firnajz 0,015 kg/m2. - gašeni kreč 0,500 kg/m2, - za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2,

- za pripremanje - voda 0,850 l/m2. Stilske fasade boje se u više tonova (naj

češće u dva, a može i u tri tona). Osnovna površina boji sc u jednoj, a ornamenti i venci u drugoj boji (radi lepšeg izgleda).

Za osam sali j e d a n radnik može obojiti od 25 do 30 m , zavisno od komplikovanosti fasade i broja tonova kojima sc fasada boji.

Bojenje disperzivnom bojom ostrugane i pripremljene podloge stilskih fasada

Pripremljene površine stilskih fasada premazu sc sredstvom za impregnaciju -disperzivnim vezivom. Imprcgnisane površine premazu se pripremljenom disperzivnom bojom (jednom - osnovno bojenje) - molerskom četkom. Kada se osnovni sloj osuši vrši se pokrivno bojenje disperzivnom bojom.

Završno bojenje disperzivnom bojom (treći sloj) vrši se četkom ili prskanjem molerskom pumpom. Ako se završni sloj izvodi prskanjem a fasada sc boji u više tonova, neophodna je potpuna zaštita ranije obojenih površina u drugom tonu (drvenim ramovima ili šablonima i polivinil folijom).

Stilske fasade se uglavnom boje četkama raznih oblika i veličina.

Za bojenje stilskih fasada disperzivnom bojom potreban jc sledeći materijal:

- sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno vezivo 0,040 kg/m2.

- disperzivna boja 0.400 kg/m", - za toniranje - disperzivna pasta

0,035 kg/m2. - voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2. - polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m2, - letve i daske za šablone 0,005 m/in 2.

Za osam sa'ti jedan radnik može obojiti od 20 do 25 m 2 .

34

Bojenje fasadnom bojom sa rastvaračima pripremljenih (struganih) stilskih fasada

Stilske fasadne površine najpre se im-pregnišu sredstvom za impregnaciju (na bazi organskih rastvarača). Impregnaci-onim rastvorima može se dodati fasadna sintetička boja (oko 25%) da bi završno bojenje bolje pokrilo površinu. Pre bojenja, stolariju, limariju, mermerne solbankc i bravariju zaštititi polivinil folijom (boja sc vrlo teško čisti ako se nezaštićeni delovi prilikom rada zamažu a brzo i isparava). Prvo sc boje osnovne površine stilske fasade četkom dva puta. Posle prvog sloja može se odmah bojiti drugi put, jer dok sc oboji cela površina prvi put, površine odakle je početo bojenje već su suvc i mogu primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i stubovi, i na kraju ornament-elementi. Pošto se stilske fasade boje u više tonova, obavezno treba zaštititi obojene površine polivinil folijom (na drvenim ramovima i šablonima). Boji se, uglavnom, četkama raznih veličina i oblika, nije preporučljivo špricanje pumpom, jer zbog raspršivanja boja naglo isparava i može se zapaliti.

Boje su fabrički pripremljene, a tonovi se biraju iz ton-kartc proizvođača, pa na

SI. 1.32 — Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bojom "fasadeks"

objektu nije potrebno posebno toniranje. Boje različitih tonova po želji sc mogu međusobno mešati.

Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi sintetičkih smola rastvorenih u organskim rastvaračima (fasadeks, sintefos, fasakril itd.) potreban je sledeći materijal:

- letve i daske za ramove i šablone 0,005 m3/m2,

- polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m", - sredstvo za impregnaciju

od 0,150 do 0,200 kg/m2, - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2, - specijalni razredivač za razredivanje i

pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2. Potreban materijal je dat po m 2 ortogo-

nalnc projekcije fasade, a količina materijala zavisi od komplikovanost i stilske fasade.

Za osam sali jedan radnik može obojili oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od komplikovanosti stilske fasade.

S P R E Č A V A N J E P R O D O R A A T M O S F E R S K I H U T I C A J A K R O Z F A S A D N I Z I D O D F U G O V A N E F A S A D N E O P E K E

Često prilikom jakih kiša praćenih ve-trom dolazi do prodora vlage (vode) kroz fasadni zid od fugovane opeke.

Da bi se ovo sprečilo, fuge (spojnice) između opeke treba dobro isfugovati, za-gladiti). Fuge moraju biti bez rupica, šupljina i pukotina.

Dobro isfugovani zid (potpuno suv) premazuje se specijalnim sredstvom proizved e n i m n a bazi s i l i k o n s k i h s m o l a rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil i dr. Tečnost je bezbojna, pa fasadne površine ne menjaju boju i izgled, vodoot-porne su (zanemarljiva je poropropus-tljivost).

35

Premazuju se samo vertikalne površine i površine većeg nagiba od 70°, a nikada horizontalne. U prvih 48 sati delovanja vode smanjeno je upijanje za 90 do 95%. Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva i nesmrznuta površina. Vreme sušenja jednog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi sloj nanosi se pre nego što sc prethodni sloj potpuno osušio. Površine premazane sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc naknadno malterisati.

Tcčnost se na zid od opeke nanosi uglavnom četkama (raznih veličina), a tuge se pažljivo premazuju uzanim (malim) četkama. Radna temperatura je od 0 do 30°C. Dubina penetracije na zidu od fasadne opeke je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od poroznosti opeke.

Utrošak materijala po m2 za jedan sloj je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg.

Materijal treba držati što dalje od vatre i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne smeju vršiti zavarivanja i lemljcnja.

Pored hidrofobiranja zidova od opeke, na efikasan način se može sprečiti prodor vode i kod fasadnih površina od kamena, salonita, maltera i betona, uz uslov da su čvrste (da se ne krune), suve i bez rupa, šupljina i pukotina, jer ih premaz neće moći premostili.

O B R A Đ I V A N J E -P R E S V L A Č E N J E N O V I H R A V N I H F A S A D N I H P O V R Š I N A P L A S T I Č N I M M A L T E R O M ( F A S A P A O S T , T E R A P A O S T , K E R A - M I N E R A L I SL.)

Plastični malteri namenjeni su za završnu obradu, uglavnom, ravnih površina na novosagrađenim objektima. Ukoliko se žele postići određeni dekorativni efekti, malteri se mogu uspešno primeniti za

obradu enterijera (pojedini delovi, detalji i si.). Na fasadama se nanose na omalteri-sane isperdašene površine, produžnim i cementnim malterima, a mogu se uspešno nanositi i na površinama od salonita i od fino livenih betonskih elemenata.

Površine od salonita i betona neophodno jc ncutralizovati fluatom i oprati vodom.

Površina na koju sc nanosi plastični malter mora biti stabilna (čvrsta - "zdrava"), suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine -stara najmanje 28 dana (završen proces vezivanja).

Plastični malteri su fabrička mešavina sintetičke smole, pigmenta i kamenog agregata različite granulacije.

Sintetička smola, kao nosilac osnovnog svojstva plastičnog maltera, omogućuje:

- dobru prionljivost na fasadnu površinu, - veliku elastičnost i - brzo sušenje (na 20°C suši se 2 do 3

sata). Razni organski i anorganski pigmenti

daju plastičnim malterima trajne tonove. Kod gletovanog plastičnog maltera kameni agregat (okrugla zrnca) je iste veličine, a krupnoća zavisi od želje investitora (naručioca, vlasnika objekta).

Materijal se pakuje u plastičnim kantama ili polivinilskim vrećama i limenim kantama, da ne bi oksidirao.

Preporučuje se da se pojedine fasadne površine obrade malterom iz iste šarže, koje su na ambalaži obeležene brojevima.

S obzirom na veličinu zrna i granulome-trijski sastav kamenog agregata, plastič n o s t m a l t e r a ( g u s t i n a ) i p o s t u p a k nanošenja (raznim alatkama), proizvodi se više tipova plastičnih maltera. Prema načinu nanošenja postoje sledeći osnovni tipovi:

- gletovani (zaglađeni) plastični malter, - prskani (šoricani) plastični malter,

36

- strugani (zaribani) plastični malteri -imitacija travertina i

- valjani (rolovani) plastični malter.

Obrađivanje - presvlačenje fasade gletovanim plastičnim malterom

Prc nanošenja maltera, polivinil folijom zaštitili stolariju, bravariju, limariju i mer-mer i očistiti prašinu sa fasade molerskom četkom. Očiščena površina premazuje sa fabrički proizvedenim sredstvom za penetraciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom četkom. Već posle 8 h na grundiranu površinu može se nanositi plastični malter najkasnije u roku od 24 h.

Plastični malter se pre nanošenja mora promešati bez razredivanja.

Plastični malter stavlja sc pomoću lopatice ili veće špahle na metalnu gletaricu kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlači odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2 do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog agregata) i zagladuje vertikalnim pokretima gletarice (glethobla). Fasada sc obraduje od vrha fasade prema skeli. Poželjno je da na svakoj radnoj platformi skele radi po jedan radnik, da se ne bi primećivali nastavci. Neophodno jc da se u horizontalnom pravcu završi površina od ivice do ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u vertikalnom pravcu prekid rada neophodan, na fasadnoj površini sc nalepi horizontalno lcpljiva traka, da se prilikom nastavljanja rada sledećeg dana nastavak ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom vremenu. Svcž, još nc stabilizovan malter, ne bi smeo u toku sledećih 12 časova da pokisne.

Prilikom rada na temperatur i iznad 25°C, neophodno jc da se pri radu sveže naneti malter zaštiti odgovarajućim fasa-dnim zavesama od sunca.

SI. l.JJ — Detalj nanošenja gfeiovanog plastičnog maltera

Utrošak plastičnog maltera zavisi od veličine kamenog zrna (krupnoća), a veličina može biti 1,2 i 2,5 mm.

Za obradu fasade gletovanim plastičnim malterom potreban je sledeći materijal:

- polivinil folija 0,30 kg/m2. - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m" - plastični malter 3,5 - 4,50 kg/m ,̂ - voda za pranje alata 0.200 l/m". Za osam sati jedan radnik može uraditi

od 10 do 12,5 m .

Obrada malterisanih fasada prskanim (špricanim) plastičnim malterom

Prskani plastični malter je mešavina veziva, mineralnog agregata i pigmenata.

37

Kod fabrički mcsanog maltcra (gotov fabrički proizvod), vezivo može biti sintetička s m o l a ili v o d e n a d i sperz i ja polivinilacetata. Ako se malter priprema na gradilištu vezivo jc mineralnog porekla ili na bazi silikata. Koje će sc vezivo upo-trebiti za pripremu maltera zavisi od proizvođača.

Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za proizvodnju maltera su mineralno punilo (granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti postojani na svctlost.

Postupak nanošenja plastičnog maltera prskanjem jc sledeći:

P r e t h o d n o izvedene radove potpuno zaštititi polivinil folijom, a fasadne površine očistiti od nečistoće i prašine. Radi bolje prionl j ivost i m a l t e r a za podlogu, podloga se penetriše sredstvom za penetraciju i izolaciju (izolir-grund).

Plastični malter sc nanosi u dva sloja, ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomoću ježa ili pištolja i kompresora. Prskanje ježom izvodi se ručnim okretanjem "ježa" u kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa odstojanja od 20 do 30 cm.

Prilikom prskanja kompresorom bitan jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro podešen pritisak. Pištolj za vreme rada mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm (ako proizvođač pištolja nije preporučio drugačije).

Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj se nanosi kad se prvi sloj prosušio - posle 24 h.

Plastični malter se šprica pod istim vremenskim uslovima kao i gletovani plastični malter. Pre špricanja, malter dobro pro-mešati - do potpune homogenizacije.

Za obradu fasada plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal:

- polivinil folija 0,30 kg/m2

- sredstvo za penetraciju (izolir-grund) 0,200 kg/m2

- gotov plastični malter (fabrički spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m2 i

- voda za pranje i čišćenje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik kompletno

može da uradi oko 20 m 2 .

Obrada novomalterisanih fasadnih površina struganim (zaribanim) plastičnim malterom - imitacija travertina

I strugani malter jc gotova fabrička mc-šavina veziva (sintetička smola, vodena disperzija poliakrilata) kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je mešavina kamenog zrna različitih veličina, krupnoće od 2 do 3 mm. Kvalitet malterisane i isperdašene podloge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plastičnih maltcra. Na isti način sc št i te i prethodno izvedeni radovi.

Pre nanošenja maltcra, fasada sc premazuje sredstvom za penetraciju - molerskom četkom. Penetraciono sredstvo, fabrički proizvedeno, nanosi sc nerazredc-no ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 : 1 do 1 : 4, zavisno od proizvođača (na ambalaži proizvođač daje upulstvo za pripremu). Osam sati posle izvršene penetracije nanosi se malter. Malter se nanosi metalnom nerđajućom gladilicom (glethoblom) - jedan sloj, debljine najvećeg zrna agregata (3 mm). Plastični malter sc stavlja molerskom lopaticom ili većom špahlom na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.

Strugani plastični malter se razvlači odozdo na gore, ili horizontalno, može i kružno, zavisno od toga kakve se šare žele. Prilikom struganja odozdo prema gore, najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku šara - vertikalnih malih brazdica. Razvlačenjem i struganjem u horizontalnom pravcu

38

SI. 1.34 — Tehnika nanošenja SOVganog (zaribonog) jila-Stičnog maltera sa horizontalnim brazdama

SI. 1.35 — Nanošenje struganogplastičnog maltera sa kružnim brazdama

postiže sc šara sa horizontalnim brazdica-ma. Radi bržeg oticanja vode sa fasade (kod jakih kiša) praktičnije jc da su brazdi-ce vertikalne.

Kružnim pokretanjem glethoble postižu se posebni efekti - kružne brazdice različitih dužina i poluprečnika (vidi sliku). Tokom rada glethoblu povremeno umakati u vodu, a malter promešati da nc bi došlo do

segregacije kamenog agregata. Nancti malter sc suši od 2 do 4 sata, zavisno od temperature vazduha, a potpuno očvršća-va za 4 do 6 dana.

Može se raditi na temperaturi od 5°C do 30°C, a optimalna temperatura je 25°C, bez direktnog udara sunčeve svetlosti. Malter sc nc srne nanositi za vreme atmosferskih nepogoda (kiša, grad, sneg).

Nakon upotrebe alat oprati vodom, a ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti. Materijal nije zapaljiv. Kod rada na temperaturi iznad 25°C i pod direktnim udarom sunčeve svetlosti, neophodno je da se prilikom rada sveže nancti malter zaštiti odgovarajućim fasadnim zavesama.

Za obradu fasade slruganim plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal:

- polivinil folija 0,300 kg/m", - sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2, - plastični malter 4,0 - 4,50 kg/m2, - voda za pranje alala i čišćenje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik može uradili

od 10 do 12 m 2

Obrada novomalterisanih fasada valjanim (rolovanim) plastičnim malterom

Plastični malter za valjanje je takode fabrička mešavina veziva, kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Podloga na koju sc nanosi malter mora biti stabilna, čvrsta, zdrava, suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine. Sveže (nove) podloge izvedene od produžnog i cementnog maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana (završen proces vezivanja).

Kod ponovljenih nabavki materijala moguća su odstupanja u nijansama, a preporučuje sc da sc nabavi dovoljna količina za celu fasadu. Takode sc preporučuje pojedine fasadne površine obrađivati materi-

39

jalom iz iste sarze (broj jc označen na ambalaži). Fasadne površine sc obraduju u dva radna postupka, i to penetracijom i nanošenjem završnog sloja. Penetracija se izvodi fabrički proizvedenim sredstvima za penetraciju, po uputslvu proizvođača (ra-zmera razredivanja vodom). Ugradnja se vrši molerskom četkom, prvi sloj (penetracija). Završni sloj plastičnog maltera nanosi se metalnom nerdajućom glcthoblom (jedan sloj) a nakon toga površina sc prede sunderastim valjkom ili valjkom od jagnječe kože. Najbolje je ako plastični matici nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi radnik posle njega razvlači valjkom.

Debljina valjanog plastičnog maltera kreće sc od 1,5 do 2 mm.

Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipanje materijala.

Izvaljani malter suši sc od 2 do 4 sata, a potpunu čvrstoću postiže za 4 do 6 dana. Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste plastičnih maltera (vreme, temperatura, ild.). Tokom rada materijal povremeno promešati, a prilikom prekida rada, alat, pribor i posude oprati vodom.

Za obradu fasade valjanim plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal:

- polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m". - plastični malter 2 - 2,200 kg/m" i - voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik može uraditi

oko 20 m . Kod svih vrsta plastičnih maltera ista

knuto jc kakva mora biti površina fasa-dnog zida na koju sc malter nanosi. No, i pored kvalitetne podloge, može doći do neželjenih pojava, ljuštcnja i klobučenja plastičnog maltera. Zbog loše termičke izolacije, difuzna pora iz unutrašnjosti zgrada na svom putu prema hladnim fasa-dnim zidovima prelazi zonu orošenja, gde sc kondenzuje (zimi sc može smrznuti).

.V/. 1.36— Tehnika nanošenja plastičnog maltera gletho Mom i vunenim valjkom — valjani (rolovani) plastični

malter

SI. 1.37 — Nanošenje plastičnog maltera perj'oriranim sunderastim valjkom (gmblja struktura)

Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasa-dnim zidovima plastični malter, koji sc klo-

40

bući i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcn-zionisani i termički izolovani da ovakvih kondenzacija ne dolazi.

M E R E N J E I N A Č I N O B R A Č U N A R A D O V A

2 Izvršeni radovi se obračunavaju po 1 m

ili po komadu. Za radove koji sc obračunavaju po ko

madu sa naznačenim dimenzijama, odstupanje do ± 5 cm, od jedne mere'navedene u opisu ne uzima sc u obzir.

Za veća odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir; mera sc menja procentualno u odnosu na promenu određene površine.

Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepeništa, dvorane i si.) i radovi u prostorijama višim od 4 m obračunavaju sc posebno. Takvi radovi treba da su u opisu posebno navedeni.

Način uzimanja mere i obračunavanje

Bojenje krečnim emulzionim i posnim bojama, kao i priprema površina (gletovanje svim materijalima, struganje, špahlova-nje i si.) mere sc i obračunavaju na načine kako sledi:

Vodoravni plafoni - po m . Bočne površine podvlaka greda i površine zidnih pojasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona, ako su obrađeni u istoj tehnici.

Kosi plafoni, nodgledi stepenišnih krakova i si. - po m prema stvarnoj površini.

Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda ili gornjeg ruba podnožja do gornje granice zida.

Ako je podnožje sokla izrađeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici

bojenja, visini zidne površine iznad podnožja dodaje se 20% visine podnožja (sokle).

Ukoliko jc visina podnožja koje jc izvedeno od drugog materijala manja od 25 cm, ona se meri od poda do gornje granice zida.

Svodovi - po m . Za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla vodoravna površina između zidova, a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona svoda, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim što sc za obračun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično) obračunavaju se posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.

Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija mere se u celoj visini od najnižeg nivoa poda do najviše granice plafona (zida) ako podnožje zida nije više od 25 cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnožje obrađeno od drugog materijala, visine veće od 25 cm, od ukupne visine zidova odbija se zbir visina podnožja, umanjen za 20%.

Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog maltera (sadre - strukture) obojeni bojom na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere se i obračunavaju u tri dela, ako nije u opisu drugačije dato i to:

- gipsanje glatke površine (bez ukrasnih elemenata) - po m ;

- gipsanje plastike (štukature) sa glatko izvučenim i profilisanim vencima i pojasima po m 2, s tim što se izračunatoj površini doda 50%;

- gipsanje plastike (štukature) sa profilisanim vencima i ukrasnom ornamentikom

2 . v . - po m , s tim sto se izračunatoj površini doda 100%.

Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obračunava sc paušalom, po komadu.

41

Pri bojenju opisanom u prethodnim tac-kama, ovori veličine do 3 m2 sa špaletnama i bez nje odbijaju se od izmerene površine.

Za veće otvore odbija sc razlika veća od 3 m 2 . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, otvori za ugrađene i neugrađene ormane, pregrade (gde ima đeo zida) i slično.

Pri bojenju disperzionim bojama, bojama sa rastvaračima i obradi plastičnim mal-ter ima na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u unutrašnjosti zgrade meri sc i obračunava obrađena površina po m 2 . Pri tom sc otvori veličine do 1 m2 nc odbijaju. Za veće otvore odbija se razlika veća od 1 m 2 .

Ispadi i udubljcnja obračunavaju sc posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.

Izmene normiranih vrednosti za molerske radove

Kada se radi u prostorijama sa visinom većom od 4 m, gde jc potrebna skela, utrošak radnog vremena se povećava:

- za visine od 4 do 6 m - 10% - za visine od 6 do 8 m -15% - za visine preko 8 m - 20% i obračunavaše na ukupnu površinu pla

fona i zidova prostorije.

Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi u više boja ili tonova, ako to nije u opisu posebno navedeno, utrošak radnog vremena za svaki dalji ton se povećava za 10% i obračunava na ukupnu površinu prostorije ili fasade.

42

ALATI, M A Š I N E I OSTALA P O M O Ć N A SREDSTVA ZA I Z V O Đ E N J E M O L E R S K I H RADOVA

44

45

KOMPRESORSKI APARAT SA RAZNIM

PIŠTOLJIMA ZA PRSKANJE

46

2

FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi se obavljaju na unutrašnjim mallerisanim zidovima, drvenim pod o v i m a , s t e p e n i c a m a , u n u t r a š n j o j i spoljašnjoj stolariji, rolctnama, bravariji, limariji, radijatorima, ccvima i uređajima centralnog grejanja.

U zavisnosti od vrste podloge koja se obraduje, farbarski radovi se izvode na:

a - malterisanim i betonskim površinama,

b - stolariji i drugim podlogama od drvc-ta i drvenih prefabrikata,

c - drvenim podlogama i lamperijama od drveta,

d - radijatorima, ccvima i uređajima centralnog grejanja,

e - bravariji i f - limariji. Radovi se mogu izvoditi: a - osnovnim premazima fabričke proi

zvodnje (bezuljna sredstva) b - uljanim bojama, c - specijalnim disperzivnim bojama, d - sintetičkim bojama, e - uljanim sintetičkim, nitro-lakovima,

v i š c k o m p o n c n l n i m i b i tumenskim la-kovima.

U pogledu otpornosti fabrički radovi moraju biti izvedeni tako da su ofarbane površine otporne na:

a - pranje, b - svctlost (postojanost na svctlost), c - temperaturu.

d - razna hemijska i slabije mehaničke uticaje,

e - atmosferske uticaje (kiša, sneg, mraz itd.).

MATERIJALI ZA FARBARSKE RADOVE

Materijali koji sc koriste za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima JUS--a. Materijali sc mogu primenjivali samo na onim površinama za koje su prema svojim fizičko-mehaničkim i hemijskim osobinama namenjeni.

Prema svojoj nameni i ređosledu izvođenja materijali za farbarske radove dele sc na:

1 - materijale za osnovne premaze, 2 - materijale za kitovanje i presvlačenje, 3 - materijale za farbanje, 4 - materijale za lakiranje (lakovi i lak-

boje) i 5 - sredstva za skidanje starih premaza.

M A T E R I J A L I Z A O S N O V N E P R E M A Z E D R V E T A , M A L T E R A I L E S O N I T A

Firnajz od lanenog ulja

Firnajz od lanenog ulja služi za natapanje (impregniranje) podloge spoljašnjc i

unutrašnje stolarije, podova od drveta, lamperija i ostalih elemenata izrađenih od drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja za masne premaze. Kao sredstvo za natapanje (impregniranje) podloge, firnajzu od lanenog ulja može se, po potrebi, dodati određena količina uljanog razredivača ili terpentinskog ulja.

Firnajz mora biti fabrički proizveden od lanenog ulja i ne srne sadržati primese mineralnih ulja.

Bezuljna sredstva za osnovne premaze

Bezuljna sredstva za osnovne premaze su specijalni fabrički proizvodi, koji sc pri-menjuju po uputstvu proizvođača. Ova se sredstva mogu primenjivati ako to dopušta podloga i predmet koji sc obraduje, kao i dalji radovi materijalima koje proizvođač preporučuje za kompletan sistem obrade (farbanja).

Osnovni premazi za drvo

Osnovni premazi za drvo imaju fungici-dno, insekticidno i protivpožarno dejstvo, sprečavaju stvaranje plesni, moraju biti specijalno fabrički proizvedeni i ne smeju štetno delovati na sledeći premaz (sloj).

M A T E R I J A L I Z A O S N O V N E P R E M A Z E M E T A L A

Osim toga što služe za zaštitu metala od korozije (rdc), osnovni premazi moraju stvarati čvrstu i elastičnu podlogu. Oni moraju dobro prianjati na podlogu i osiguravati trajnu osnovu pokrivnom premazu.

Osnovne boje s antikorozivnim pigmentima standardne fabričke proizvodnje za određene podloge i premazne sisteme pri-

menjuju sc prema uputstvu proizvođača koje sc nalazi na ambalaži ili prospektu. Za osnovne premaze metala primenjuju se olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda i olovni-silikatni hromat.

Olovni minijum po s t a n d a r d u J U S H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnaj-zom od lanenog ulja ili drugim odgovarajućim vezivom fabričke proizvodnje.

I cinkov hromat po s tandardu J U S H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnaj-zom od lanenog ulja ili drugim odgovarajućim vezivom fabričke proizvodnje.

Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sintetičkim vezivima.

M A T E R I J A L I ZA K I T O V A N J E I P R E S V L A Č E N J E

Materijali za kitovanje i presvlačenje mogu sc nanositi samo na podlogu imprc-gnisanu na odgovarajući način. U zavisnosti od vrste impregnacionog sredstva i materijala za bojenje, kitovanjc i presvlačenje može sc izvoditi uljanim kitom i disperzivnim kitom.

Uljani kit za podloge od drveta, lesonita, metala i maltcra sastoji sc od punila pigmenata, veziva i razredivača. Uljani kit mora biti standardne fabričke proizvodnje. On mora stvarati čvrstu prevlaku koja ispunjava sva uđubljcnja i pukotine podloge, a mora osigurati dobar osnov za pokrivne premaze.

Emulzioni kit, kao podloga zidnih površina od maltcra, lesonita i betona, sastoji se od punila pigmenata emulzionog veziva i razredivača. Punila, pigmenti i uljana emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.

Emulzioni kit mora dati čvrstu (podlogu) presvlaku, koja ćc ispuniti sva uđubljcnja i pukotine na podlozi i osigurati dobar

50

osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kito-vanje i presvlačenje pri temperaturi ispod + 5°C.

Disperzivni kit mora biti izrađen na bazi alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se kasnija obrada vrši disperzivnim bojama za podloge od maltcra, drveta i iverice.

Disperzivni kit se sastoji od: punila, pigmenata, disperzivnog veziva i vode. Punila, pigmenti i disperzivna emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja se obraduje.

Disperzivni kit mora dati čvrstu prevlaku, koja će ispuniti udubljcnja i pukotine podloge i osigurati dobar osnov za pokriv-ne premaze.

M A T E R I J A L I Z A B O J E N J E R A Z N I H V R S T A P O D L O G E

Uljane bele i tonirane boje

Ove boje standardne fabričke proizvodnje moraju biti u skladu sa jugosloven-skim standardima. Uljane boje se sastoje od: pigmenata, punila, veziva, razredivača i sikativa (sredstvo za sušenje).

Pigmenti za uljane boje moraju biti postojani na svetlost, moraju imati odgovarajuća pokrivna svojstva i biti otporni na atmosferske uticaje. Mešati sc mogu samo oni pigmenti koji se međusobno podnose.

Punila za uljane boje moraju biti neutralna prema vezivu i pigmentima, nesme-ju menjat i ton i smanjivati pokr ivna svojstva boje.

Vezivo za uljane boje mora posedovati svojstva koja omogućuju vrlo dobru prion-ljivost boje za podlogu i trajnu povezanost sa pigmentima i punilima, a mora biti i postojano na atmosferske uticaje. Ne srne sc upotrebiti na podlozi koja je impregni-

sana bezuljnim sredstvom za osnovni premaz. Količina vezivnog sredstva određuje sc prema upijanju podloge i potrebi pigmenata za uljem.

Razredivač za uljane boje mora odgovarati vezivu i srne sc primenjivati samo u utvrđenim količinama.

Sikativi za uljane boje su dodaci koji ubrzavaju sušenje premaza.

Specijalna disperzivna boja

Specijalna disperzivna boja za bojenje unutrašnje stolarije i sličnih unutrašnjih podloga fabrički je proizvod i primenjuje se samo u sklopu sistema premaza prema uputstvu proizvođača.

Sastoji se od pigmenata, punila, specijalnog veziva i vode. Ukoliko nije drugačije utvrđeno, specijalna disperzivna boja može se nanositi samo na odgovarajuću im-p r e g n i s a n u p o d l o g u k a o p o k r i v n i medupremaz na koji dolazi odgovarajući završni premaz.

MATERIJALI Z A L A K I R A N J E ( L A K O V I I LAK-BOJE)

Lakovi i lak-boje su fabrički proizvedena premazna sredstva (raznih vrsta i kvaliteta) za završnu površinsku obradu drveta, iverice, lesonita, gvozda, čelika i maltera.

Materijali za lakiranje sastoje se od:

a - rastvora raznih prirodnih i sintetičkih smola, ugušćenih sušivih ulja i nitroce-luloze,

b - isparivih organskih rastvora i razredivača (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, alkohol, esteri, ketoni i si.),

c - sredstava za ubrzavanje procesa sušenja (sikativi i dr.),

d - organskih i anogranskih pigmenata (za lak-boje).

51

Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film koji čvrsto prianja na podlogu i koji jc otporan na mehaničke, hemijske i atmosferske uticaje.

Kao standardni fabrički proizvodi, lakovi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema uputstvu proizvođača. U zavisnosti od vrste radova (spoljni i unutrašnji radovi) treba primenjivati sledeće lakovc i lak-boje:

- uljane bezbojne lakovc za spoljne i unutrašnje radove, kad sc želi sačuvati prir o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a drveta);

- uljane ili sintetičke lak-boje za unutrašnje radove (unutrašnja građevinska stolarija, plakari, nameštaj i si.);

-uljane ili sintetičke lak-boje za spolja-šnje radove (fasadna stolarija);

- nitro lak-bojc za unutrašnje i spoljašnjc radove (građevinska stolarija, nameštaj, vrtni nameštaj, vozila i si.);

- dvokomponentne lakovc i lak-bojc za unutrašnje i spoljne radove kad su potrebni posebno otporni premazi, i

- bitumenske lak-bojc (razne vrste) za premaze na metalu, betonu, salonitu, grubo obrađenom drvetu i si.

S R E D S T V A Z A S K I D A N J E S T A R I H P R E M A Z A

Sredstva za skidanje starih premaza (sopstvene ili fabričke proizvodnje) treba primenjivati u zavisnosti od vrste starog premaza i podloge, kao i od stepena de-lovanja.

Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidrok-

sid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kali-jev sapun, krcč i dr. (pojedinačno ili kombinovano),

- rastvori: razni acetoni, kctoni, aromati, a lkohol i i dr. ( p o j e d i n a č n o i kombinovano);

- fabrički proizvedena sredstva za skidanje starih premaza (primenjuje se prema uputstvu proizvođača).

KVALITET P O D L O G E Z A F A R B A R S K E R A D O V E

Od kvaliteta podloge i njene pripremljenosti zavisi kvalitet izvedenih farbarskih radova i njihova trajnost. Za sve vrste farbarskih radova podloga, po pravilu, mora biti očiščena od prašine i drugih prljavšti-na: smole, ulja, masti, rdc, čađi, gareži, bitumena i si.

Ako sc nanose pokrivni premazi, čvorovi u drvetu moraju sc pri nanošenju osnovnog premaza preći rastvorom še-laka.

Posle premazivanja osnovnim premazom, rupice od eksera i zavrtnja moraju sc zakitovati.

Prc nanošenja svakog sledećeg premaza mora sc izvršiti brušenje.

Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni kao podloga treba skinuti na odgovarajući način; struganjem, pranjem, brušenjem i si.

Dozvoljeno jc farbati suvu i pripremljenu podlogu bez nedostataka. Nedostaci podloge su:

- cementni malter ili beton na koji dolazi uljana boja ili bilo koja prevlaka sintetičkog materijala, a koji nije dovoljno suv i pogodan za takve premaze;

- podloge zaprljane sodom, plastičnom masom ili drugim prljavštinama koje sc teško skidaju;

- drvo čija je vlažnost veća od 12% (moreno aparatom za merenje vlage u drvetu);

- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lošim premazom;

- oštećena, loše obrađena, ispucana, nedovoljno povezana (lcpljcna), kao i trula i plesniva drva;

52

- metal zaštićen osnovnim premazom nanesenim na neočišćenu i zarđalu podlogu, i

- metali čiji sastavi elemenata (zavari) nisu obrađeni (nebrušeni).

B O J E N J E G R A Đ E V I N S K E STOLARIJE ULJANIM BOJAMA

B O J E N J E N O V E S T O L A R I J E U L J A N I M B O J A M A

Drvo od kojeg se proizvode elementi građevinske stolarije mora biti prvoklasno, bez pukotina i ispadajućih čvorova. Lcpila kojima sc lepc sklapajući elementi prozora i vrata moraju biti otporna na atmosferske uticaje. U fabrici sc vrši impregnacija nakon sklapanja elemenata prozora i vrata impregnacionim premazom pomoću četke ili kratkotrajnim utapanjem u korita u kojima sc nalazi impregnaciono sredstvo. Ovako zaštićena stolarija (od uticaja vlage iz vazduha, od delovanja mikroorganizama, gljivica i insekata) isporučuje se kupcu i skladišti u suvom prostoru - spremna jc za ugradnju. Prilikom ugradnje stolarije na štokovima koji sc pričvršćuju za zid prikuca se terpapir ili deblja folija da prilikom malterisanja vlaga iz svežeg maltera ne bi vlažila okvir ugrađenog elementa. Nakon ugrađivanja stolarije, malterisanja zidova i plafona ili gletovanja disperzivnim kitom, postavljanjem podne obloge (parketa), moleraja i fasada, pristupa sc bojenju stolarije na objektu:

Bojenje sc može izvoditi (po želji) sa više ili manje operacija, i to:

- dvostruko bojenje masnom uljanom bojom,

- dvostruko bojenje masnom uljanom bojom i jednostruko emajliranje (lakiranje) - prvorazredna izrada i

- bojenje drvene lamperije.

Dvostruko bojenje m a s n o m uljanom bojom

Radovi se izvode sledećim redosledom.

Prvo sc očiste štokovi (dovratnici), krila prozora i vrata od maltera, prašine i druge prljavštine brusnim papirom (staklasta hartija) i skinu krila prozora i vrata.

Očišćene površine impregnišu se uljanim firnajzom (premazati jedan sloj). Dobro natopljena stolarija uljanim firnajzom (slika 2.2.) ima duži vek trajanja. Kod nedovoljno impregnisane stolarije (posne) usled spoljnih uticaja divo, "radi" i dolazi do pucanja i ljuštenja farbe. U praksi sc pokazalo da se bolja impregnacija postiže ako se natapanje razredenim firnajzom vrši u dva sloja. Razređivanjc firnajza od lanenog ulja vrši sc pomoću uljanog razredivača (razmera: tri dela firnajza i jedan deo razredivača). Ovako pripremljen fir-

Sl. 2.1 —Brušenje brusnim papirom (staklenac) i čišćenje četkom pajalicom

53

SI 2.2 — Natapanje stolarije uljanim ftmajzom — impregnacija i kitovanje rupa i pukotina uljanim kitom (pretkito-

vanje)

najz dublje prodire u podlogu i automatski vrši bolju impregnaciju.

Impregnisane površine izbruse se brusnim papirom i očiste molerskom četkom od sitnih otpadaka od drveta. Nakon brušenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom, pomoću špahle, tako da se sve rupice i mala udubljenja popune kitom.

Ako je okov stolarije od gvozda, izvrši se antikorozivna zaštita okova premazom jednim od antikorozivnih sredstava (minijum ili si.).

Ovako pripremljena stolarija boji se masnom uljanom bojom, koja je fabrički pripremljena u raznim tonovima. Najčešće se kao osnov koristi bela boja, koja se po želji može tonirati dodavanjem različitih uljanih tonova. Prilikom pripremanja boje vrlo je važno ton sipati u malim količinama i stalno mešati. Boju mešali sve dok cela smeša ne dobije ujcciiiačer. r.eljeni ton i dok ne dode do potpune homogenizacije.

Pripremljena boja nanosi (slika 2.3) se iz posude farbarskom četkom i premazuje

uzduž i popreko dok se potpuno ne razlije. Četku optimalno umakati u posudu sa bojom, jer ako se previše boje nanese na štokove, boja može da curi. Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje postavljaju sc horizontalno na specijalne stolove ili nogare i prvi put farbaju isto kao i štokovi. Sveže ofarbani elementi slažu se na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada sc

.boja potpuno osuši (nc lepe se prsti prilikom dodira) ponovo sc brusi finim brusnim papirom i natkitujc uljanim kitom. Nakon sušenja kita vrši se završno bojenje uljanorn bojom (drugo bojenje) isto kao i u prethodnom postupku).

Posle postupnog sušenja, krila prozora i vrata se kače na svoja mesta. Neosušeni elementi se ne smeju okačiti, jer prilikom zatvaranja prozora i vrata može doći do slepljivanja i do oštećenja boje.

Za dvostruko bojenje masnom uljanom bojom potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,025 tab/m2,

SI. 2.3 — Bojenje stolarije uljanom bojom prvi i drugi put

54

- firnajz od lanenog ulja 0,100 kg/m", - uljani razredivač 0,050 kg/m2, - uljani minijum (zaštita okova)

0,015 kg/m2, - uljani kit 0,050 kg/m2, - uljana boja 0,330 kg/m2. Za osam sali jedan radnik može komple

tno obojiti 6 do 6,5 m 2 .

Dvostruko bojenje m a s n o m uljanom bojom i jednostruko lakiranje -prvorazredna obrada.

Najprc sc brusnim papirom očiste što-kovi prozora i vrata, krila prozora i vrata (od maltera, prašine i druge prljavštine), a zatim sc skinu.

Očišćene površine impregnišu sc uljanim firnajzom (premaze se jedan sloj) ili razredeni firnajz (dva sloja). Impregnisane površine četkom sc očiste od brusnog otpada i prašine.

Nakon brušenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom pomoću špahle, tako da se sve rupice i mala udubljenja p o p u n e kitom.

Ako jc okov stolarije od gvozda, izvrši se antikorozivna zaštita okova premazom je

dnim od antikorozivnih sredstava (minijum ili si.).

Iskitovanc površine sc kompletno presvlače uljanim kitom jednom (kit fabričke proizvodnje), pomoću dve špahle, tako što se većom špahlom zahvata kit iz posude, a drugom sc (srednje veličine) sa veće špahle nanosi na drvenu površinu. Razvlačenjem kita p o p u n j a v a j u sc na jmanja udubljenja između godova na drvetu, lako da sc dobija ravna i glatka površina sa oštrim ivicama. Nakon sušenja prvog nanesenog sloja uljanog kita, vrši se brušenje i na isti način nanosi drugi sloj (presvlačenje uljanim kitom drugi put - ibercigova-njc). Naneseni drugi sloj (ibercigovanje) brusi sc najfinijim brusnim papirom i najmanje neravnine ponovo kituju, čime jc stolarija potpuno pripremljena za bojenje

Uljana boja nanosi sc iz posude farbar-skom četkom na površinu i razvlači uzduž i popreko dok sc potpuno ne razlije

Prilikom zahvatanja boje četku optimalno umakati u posudu sa bojom (ako se previše boje nanese na štokovc, boja može da curi). Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje postavljaju se horizontalno na specijalne stolove ili nogarc

SI. 2.4— Vrata (plotovi) se ne lakiraju u jednom potezu, već površinu treba podeliti i raditi u etapama, a — lakbujase obilno nanese u dva uzdužna poteza i grubo poprečno razvuće, b — po celoj površini trake lak boja se razvuče poprečnim potezima (potezi četkom treba da se preklapaju za dva 2 cm ). c — po celoj površini trake lak boja se razvlači blagim uz

dužnim potezima d — sledeća traka vrata lakira se na isti način, a pri razvlačenju lak boje prethodna traka preklapa se za oko 2 cm

55

sa podmetačima na uglovima plota. Sveže obojeni plotovi sa obe strane slažu se na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada se boja potpuno osuši (bojenje prvi put), vrata se izbruse plovučcem (morska pena) i boje se predlak-kitom (drugi sloj). Kada se osuši drugi sloj plotovi se fino izbruse i n a j m a n j e n e r a v n i n e ispravl jaju cmajl-kitom.

Završna operacija je emajliranje (lakiranje), nanošenjem lak-boje farbarskom četkom na obojenu površinu razvlačenjem uzduž i popreko do potpunog razlivanja.

U prostoriji u kojoj sc vrši lakiranje ne srne biti prašine i promaje, da prašina ne bi padala na sveže lakirane površine.

Za kompletno dvostruko bojenje i lakiranje potreban jc sledeći materijal:

0,030 tab/m2, - brusni papir - firnajz od lanenog ulja - uljani razredivač - uljani minijum - uljani kit - plovučac (morska pena) - uljana boja - lak-boja Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 4,5 m 2 .

0,100 kg/m", 0,055 kg/m2, 0,015 kg/m2, 0,330 kg/m2, 0,040 kg/m2, 0,220 kg/m2, 0,150 kg/m2

Bojenje uljanom bojom drvene lamperije, iverice, lesonita i si.

Površine očistiti od maltera, prljavštine i prašine pomoću špahle i brusnog papira i natopiti (premazati) uljanim firnajzom. Pukotine, udubljenja i neravnine iskitova-ti uljanim kitom. Iskitovana mesta izbrusiti brusnim papirom i fino kitovati manja udubljenja uljanim kitom. Ovako pripremljene površine boje sc uljanom bojom tona po izboru, farbarskom četkom (prvi put istim postupkom kao i kod građevinske stolarije). Kada se prvi sloj potpuno osuši, površine se boje uljanom bojom drugi put,

.V/. 2.> —Dciulj bojenju ihveiie lamperije uljanom bojom

farbarskom četkom (završno bojenje). Za kompletno bojenje, zavisno od vrste podloge, potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,010 tab/m", - firnajz od lanenog ulja

0,070 do 0,100 kg/m2, - uljani kil 0,070 do 0,080 kg/m2, - uljana boja 0,250 kg/m2, - razredivač 0,035 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može uraditi

oko 8,5 m 2 .

B E Z B O J N O LAKIRANJE NOVE STOLARIJE

L A K I R A N J E B E Z B O J N I M L A K O M P R I R O D N O G D R V E T A H R A S T O V I N E , B O R O V I N E , B R E S T O V I N E I SL.

Kod objekata za specifične namene (vikendice, restorani, prodavnice, zanatske radnje i si.), ukoliko se želi zadržati prirodna boja drveta vrši sc bezbojno lakiranje.

56

Postupak zaštite stolarije je sledeći: - stolarija se izbrusi brusnim papirom i

očisti od prašine, - natopi se razrcdenim lanenim firnaj-

zom prvi put, - izbrusi i natopi firnajzom drugi put i - fino izbrusi i lakira bezbojnim lakom

(jedan sloj). Drvo sc lakira farbarskom četkom u oba

pravca (po dužini i širini), tako da lak zatvori sve pore na površini drveta. Bezbojni lak jc pogodan za individualne potrošače, koji po sistemu "uradi sam" jednostavno i lako postižu odgovarajuću zaštitu drveta i estetske efekte.

Za bezbojno lakiranje stolarije potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir 0,010 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,110 kg/m2,

0,050 kg/m, 0,180 kg/m2

Za osam sati jedan radnik može uraditi oko 10 m 2 .

razredivač uljani lak bezbojni

Impregniranje daščica eslinger roletni

Da bi sc daščice eslinger roletni zaštitile od atmosferskih uticaja (trulenja) vrši sc impregnacija. Daščice sc izbruse brusnim papirom da se odstrani prašina i nevezane sitne čestice drveta (ostale na površini prilikom obrade).

Očišćene daščice natapaju se razrcdenim firnajzom radi što bolje penetracije. Drugi put sc natapaju čistim firnajzom da bi se izvršila potpuna impregnacija (daščice dobijaju potrebnu masnoću koja sprečava upijanje vode i trulenja drveta).

Za impregnaciju daščica eslinger roletni potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir 0,005 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,260 kg/m", - uljani razredivač 0,090 kg/m2.

Bojenje drvenih podova, stepenica i si.

Kod restauriranja starih objekata koji su pod zaštitom, (npr. spomenici kulture, gde sc želi sačuvati ambijent), izvode sc farbar-ski radovi koji su u današnje vreme vrlo retki. Drveni podovi i stepeništa boje sc specijalnim lak-bojama za podove, koje su o t p o r n e na habanje, udare i koje su elastične.

Sam postupak bojenja sa svim predradnjama je sledeći: podne površine sc izbruse brusnim papirom, očiste od prašine i premazu (impregnišu) polufirnajzom. Nakon impregnacije kituju se spojevi dasaka, pukotine i čvorovi brusnim kitom. Kada sc kitovana mesta osuše, cela sc površina presvlači brusnim kitom pomoću špahli (kao kod ibercigovanja stolarije). Osušene površine presvučene kitom fino se izbruse brusnim papirom i mala udubljenja nalki-tuju. Ovako pripremljene podne površine boje sc sprecijalnom lak-bojom za podove u dva sloja. Drugi sloj nanosi se kada jc prethodni potpuno suv. Oba sloja sc nanose farbarskom četkom.

Za bojenje podnih površina od drveta potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir 0,025 tab = m2, - polufirnajz 0,080 kg/m2, - specijalni kit 0,200 kg/m2

- lak-boja za podove 0,240 kg/m2, - razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 7,5 m".

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M S T A R E G R A Đ E V I N S K E S T O L A R I J E

Skidanje stare boje otapanjem ili paljenjem stare boje

Stara boja sa stolarije skida sc otapanjem tako što se stara boja premaze sred-

57

stvom za rastvaranje, a zatim se četkom ili sunderom skida (obavezno jc korišćcnjc gumenih rukavica). Sredstva za rastvor i skidanje stare boje primenjuju se u zavisnosti od vrste raslvarača, a prema uputstvu p r o i z v o đ a č a . Pri radu se t r e b a pridržavati H T Z mera, jer su rastvarači zapaljivi.

Skidanje stare boje paljenjem vrši se pomoću let-lampc. Plamenom se zagreva i sagoreva stara boja, koja sc skida špahlom. Pri radu treba voditi računa da sc nc ošteti drvo (sagori) a to se postiže pomeranjem plamena lampe čim boja omekša i počne da sagoreva.

Brzina skidanja stare boje zavisi od toga koliko je boja ispucala i oljuštena, kao i od profilacija ispuna stolarije, i kreće se 2,5 -6 m2 za osam sati rada.

Bojenje uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja

Podloga sc izbrusi brusnim papirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i gareži i očisti od otpadaka i prašine). Očišćena površina sc premaze polumasnom uljanom bojom (bojom sa dodatkom lanenog firnajza i razredivača - osnovno bojenje). Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Ki-tovane površine kompletno se presvlače uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit potpuno osuši (veže za podlogu), vrši se fino brušenje plovučcem i kitovanje manjih neravnina (natkitovanjc). Ovako pripremljene površine boje se uljanom bojom u tri sloja (prvi sloj je polumasna uljana boja, a za dva sledeća sloja se koristi normalna masna uljana boja - fabrički proizvod). Boja sc nanosi farbarskom četkom i razvlači uzduž i popreko, dok se potpuno nc razlije. Svaki sledeći sloj boje se nanosi

SI. 2.6 — Zagrevanje (paljenje) nare boje i siniganje stare boje špahlom

kada se prethodni sloj potpuno osuši. Priprema boje i način slaganja plotova za sušenje su isti kao i kod bojenja nove stolarije.

Za bojenje uljanom bojom podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban je sledeći materijal:

- brusni papir - polumasna uljana boja - uljani kit - plovučac za brušenje - uljana boja - razređivač Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 5,5 m2 površine.

0,025 tab/mz, 0,090 kg/m2, 0,250 kg/m2, 0,025 kg/m2, 0,300 kg/m2, 0,050 kg/m2.

Bojenje i emajliranje (lakiranje) podloge sa koje je skinuta stara boja

Podloga se izbrusi grubljim brusnim papirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i

58

SI 2.7 — Brušenje brusnim papirom (a), zahvatanje kita špahlom (b), kitovanjc oštećenih mesta (c), presvlačenje kitom — ibercigovanje (d), bojenje uljanom bojom prvi i drugi put i lakiranje (e)

gareži i očisti od otpadaka i sagorele prašine). Očišćena površina se premaze polu-masnom uljanom bojom (osnovna boja). Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Ki-tovane površine kompletno sc presvlače uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit potpuno osuši (veže za podlogu), vrši sc Ono brušenje plovučcem (morska pena) i kitovanje manjih udubljenja i neravnina (natkitovanje). Ovako pripremljene površine boje se polumasnom uljanom bojom u dva sloja - farbarskom četkom. Boja se razvlači uzduž i popreko, dok se potpuno nc razlije.

Drugi sloj sc nanosi kad sc prvi sloj potpuno osuši. Posle sušenja drugog sloja vrši se fino brušenje plovučcem i ispravljanje najmanjih neravnina lak-kitom (Sl.2.7).

Kao završni sloj nanosi se lak-boja za emajliranje (lakiranje) farbarskom četkom. Premazivanje lak-boje vrši se istim

postupkom kao i premazivanje uljane boje. Slaganje plotova prilikom bojenja, laki-ranja i sušenja je isto kao kod nove stolarije.

Za bojenje i lakiranje podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir - uljani kit - plovučac za brušenje - polumasna uljana boja - lak-kit - lak-boja - razređivač Za osam sati jedan radnik može lakirati

oko 5 m 2 .

0,025 kg/m, 0,280 kg/m2, 0,040 kg/m2, 0,310 kg/m2, 0,020 kg/m2, 0,130 kg/m2, 0,050 kg/m2.

Bojenje uljanom bojom preko postojeće uljane boje

Obojena stolarija se izbrusi brusnim papirom i opere blagim rastvorom deterd ž e n t a . R u p i c e od e k s e r a , u d a r a i

59

pukotina kituju sc uljanim kitom (prelki-tovanje) i kompletna površina sc presvlači uljanim kitom (ibercigovanje). Ibereigova-nc površine sc izbruse brusnim papirom, a mala udubljenja ponovo kituju uljanim kilom (nalkitovanje). Ovako pripremljene površine boje se polumasnom uljanom bojom farbarskom četkom u dva sloja (boja se nanosi kao u prethodnom postupku). Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj potpuno suv.

Za bojenje uljanom bojom preko postojeće uljane boje potreban je sledeći materijal:

2

- brusni papir 0,010 tab/m, - deterdžent 0,020 kg/m2, - voda oko 3 l/m2, -uljani kit 0,180 kg/m2, - polumasna uljana boja 0,200 kg/m", - uljani razredivač 0,025 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 9,5 I T T .

sloj - emajliranje. Nanošenjem farbarskom četkom i razvlačenjem uzduž i popreko lak-boja (lak) sc potpuno razliva, čime se dobija potpuno glatka i sjajna površina.

Za bojenje i emajliranje preko postojeće stare boje potreban je sledeći materijal:

- brusni papir - uljani kit - plovučac za brušenje - polumasna uljana boja - lak kit - lak boja - uljani razredivač

0,020 tab/mz, 0,220 kg/m2, 0,040 kg/m2, 0,120 kg/m2, 0,030 kg/m2, 0,130 kg/m2, 0,050 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 5,5 m 2 .

B O J E N J E G R A Đ E V I N S K E STOLARIJE S P E C I J A L N I M D I S P E R Z I V N I M BOJAMA, SINTETIČKIM BOJAMA I LAK-BOJAMA

Bojenje i emajliranje (lakiranje) preko postojeće stare boje

Postojeća stara boja izbrusi se brusnim papirom, a površine očiste četkom od otpadaka i prašine. Uljanim kitom, pomoću špahli, zakituju sc oštećena mesta i pukotine i oboji polumasnom uljanom bojom (osnovno bojenje). Kada se osnovni sloj osuši, površine stolarije se boje uljanom bojom, a nakon sušenja bruse plovučccm. Lakirane površine (fino brušene) kompletno sc prevlače uljanim kitom (ibercigovanje), a zatim ponovo izbruse plovučccm i kituju mala udubljenja uljanim kitom (nat-kitovanje). Ovako obrađene površine boje sc uljanom bojom drugi put (pokrivno bojenje). Nakon sušenja drugog sloja (pokrivno bojenje) površine se fino brušc i najmanje neravnine ispravljaju lak-kitom, čime su površine pripremljene za završni

Rečeno je da sc građevinska stolarija može bojiti klasično masnim uljanim bojama i disperzivnim i sintetičkim bojama.

Disperzivne boje mogu se uspešno koristiti za bojenje unutrašnje slolarije, i to u dva premaza (sa potrebnim predradnjama) i za bojenje spoljne stolarije, u tri p remaza i zašt i tni p r e m a z lak-bojom (emajliranje). U našoj zemlji ima dosta proizvođača boja na bazi sintetičkih smola i disperzivnih boja koji na ambalaži daju uputstva za rad.

Odstupićemo od osnovnog principa nenavodenja komercijalnih naziva materijala i njihovog proizvođača. Ovdc će biti obrađeni sistemi bojenja građevinske stolarije proizvodima "KARBON" iz Zagreba, iz razloga što proizvođač u svakom svom uputstvu daje bojenje samo sintetičkim bojama i kombinaciju boja.

60

B O J E N J E N O V E S T O L A R I J E P O L I K O L O R O M D I L A K I R A N J E K A R B O L I N E M A J L O M S I S T E M "A"

Suvu (novu) građevinsku stolariju, elemente od drveta, iverice, šper-ploče, lcso-nita i si. očistiti od maltera i prašine špahlom, brusnim papirom i četkom.

Ciste površine natapaju se - impregnišu P O L I E R U N D O M D-farbarskom četkom ili valjkom. Polierund štiti drvo od fungici-dnih i insekticidnih razaranja, ističe teks turu d r v e t a , nije zapaljiv, sprečava prodiranje vode u drvo i stvrdnjava površinu drveta. Ako su okovi gvozdeni, vrši se antikorozivna zaštita (minijum ili si.).

Impregnisane površine sc izbruse brusnim papirom i očiste, a pukotine, oštećena mesta i udubljenja, kituju karbolin brusnim kitom. Ako su neravnine veće, bolje ih je kitovati u više tankih slojeva, i to kada je prethodni sloj suv (pretkitova-njc). Iskitovane i suvc površine se boje polikolorom D (disperzivna boja za bojenje građevinske stolarije) - prvi put farbarskom č e t k o m . Z a v e ć e p o v r š i n e s c preporučuje u p o t r e b a kompresorskog uređaja sa pištoljem za prskanje. Polikolor D je bele boje, a može se tonirati obojenim polikolorom D bojama ili ton-pastama.

Osušeni prvi (osnovni) sloj se brusi brusnim papirom, a preostale neravnine se kituju kitom (natkitovanje) pomoću dve špahle (jednom sc zahvata kit-masa iz posude, a drugom se sa prve uzima manja količina kita i nanosi na udubljenja i izravnava). Nakon sušenja natkitovanih površina boje sc prozori i vrata polikolorom D -farbarskom četkom, drugi put (drugi sloj). Kada sc drugi sloj osuši vrši se fino brušenje najsitnijim brusnim papirom i čišćenje prašine četkom (pajalicom).

>

f '-1

SI. 2.8 — Detalj bojenja nove stolarije "polikolorom !)"

Polikolor D dobro pokriva bojenu površinu, brzo se suši. nc gori (niti podržava gorenje), razreduje se vodom, lako se pri-menjuje i zato ga rado prihvataju profesionalni farbari i amateri. Obojena stolarija polikolorom D dva puta, emajlira sc karbolin emajlom koji sc nanosi farbarskom četkom. (SI. 2.8) Može da se nanosi u jednom sloju ili u dva sloja, prvi tanak, a drugi nešto deblji. Optimalna temperatura za vreme bojenja je od 15 °C do 30 °C. Za vreme rada i prekida rada ambalažu dobro zatvoriti zbog isparavanja, alat oprati u razredivaču "K". Vreme sušenja na dodir jc od 2 do 3 h, a potpuno sušenje jc nakon 24 do 36 h.

Potreban materijal za bojenje stolarije po sistemu "A" polikolorom D i karboli-nom je sledeći:

- razredivač - brusni papir

0,030 kg/m" 0,015 tab/m2

61

- polikolor D 0,250 kg/m2, - minijum za miniziranje okova

0,010 kg/m2, - brusni kit 0,040 kg/m2, - poligrund D 0,085 kg/m2, - karbolin - emajl 0,130 kg/m2, Za osam sati jedan radnik može komple

tno obojiti oko 8 m 2 .

B O J E N J E N O V E S T O L A R I J E K A R B O L I N O M ( O S N O V N A BOJA) I L A K I R A N J E K A R B O L I N - L A K O M (SISTEM "B")

Suvu ugrađenu (novu građevinsku) stolariju, elemente od drveta i si., očistiti od prašine špahlom, brusnim papirom i četkom. Potpuno čiste i izbrušenc površine stolarije natapaju se (grundiraju) karbolin - impregnacijom, koja je izrađena na bazi smeša organskih rastvarača biocidno-ak-tivnih i drugih specijalnih aditiva.

Opštc osobine karbolin-impregnacije su:

- štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja,

- dobro penetrira i tvrdo i meko drvo, - j e d n o m e r n o boji drvo žućkastom

bojom, - sprečava prodiranje vlage, - brzo se suši, - ističe teksturu drveta, - oplemenjuje ga (nema vodenih mrlja)

i - daje drvetu svilenkasti sjaj. Karbolin-impregnacija se premazuje

farbarskom četkom, prskanjem pomoću pumpe ili utapanjem u sud sa impregnacijom u radionici na gradilištu. Pre natapanja sadržaj impregnacije promešati radi bolje homogenizacije.

Ako su okovi stolarije od gvozda, izvrši sc antikorozivna zaštita jednim od antiko-

Sl. 2.9 — Bojenje nove stolarije

rozivnih sredstava (olovni minijum i si.). Impregnisanc površine izbruse sc brusnim papirom i očiste od otpadaka, a pukotine, oštećena mesta i udubljenja kituju bru-' snim kitom u jednom sloju. Ako su pukotine i udubljenja veća, kitujc sc u dva sloja. Sledeći sloj se nanosi kada je prethodni potpuno suv. Ovo je pretkitovanje, u stvari, kitovanjc pre prvog sloja bojenja.

Posle potpunog sušenja natkitovanih mesta pristupa sc osnovnom bojenju kar-bolinom KV prvi put (osnovno bojenje). Karbolin ima sledeća svojstva:

- trajnu elastičnost, - otpornost na atmosferske uticaje, - suši sc na dodir 5-6 sati.

62

- potpuno sušenje jc od 18-24 sata i - pošto je otporan na atmosferske utica

je može sc lakirati nakon godinu dana.

Fino brušenje i kitovanjc drugi put (nat-kitovanje) vrši sc 24 h posle osnovnog bojenja karbolinom KV (potpunog sušenja prvog sloja). Drugi sloj karbolina KV nanosi sc kada jc prethodni sloj potpuno suv i to farbarskom četkom, valjkom ili pištoljem. Ako sc boja nanosi četkom ili valjkom, n a n o s i sc o r i g i n a l boja bez razredivanja, a ako se nanosi pištoljem za špricanjc, onda se originalnoj boji dodaje zapreminski 1/5 (20%) razredivača. Optimalna temperatura za bojenje jc 15 °C - 25 °C, i tada sc postiže najbolji kvalitet bojenja i najveći učinak u radu.

Suve, dva puta obojene površine karbol i n o m KV emaj l i ra ju sc k a r b o l i n cmajl-Iakom farbarskom četkom, razvlačenjem uzduž i popreko do potpunog ra-zlivanja, rede se lak nanosi špricanjem (kada sc razreduje razredivačem).

Prc početka rada i tokom rada materijal za bojenje treba povremeno promešati. Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati vodom i deterdžentom. Optimalna temperatura pri radu sa ovim materijalom jc od 15 °C do 25 °C.

Za dvostruko bojenje karbolin osnovn o m b o j o m i e m a j l i r a n j e k a r b o l i n cmajl-lakom potreban jc sledeći materijal:

7

- brusni papir 0,020 tab/rn , - karbolin impregnacija 0,085 kg/m", -antikorozivno sredstvo (minijum)

0,010 kg/m2, - karbolin brusni kit 0,040 kg/m2, - karbolin osnovna boja 0,220 kg/m", - karbolin cmajl-lak - razrcdivač K

B O J E N J E N O V E S T O L A R I J E P O L I K O L O R O M D I L A K I R A N J E H I D R O K A R B O L I N - L A K O M ( S I S T E M O B R A D E "C")

Ovaj sistem bojenja stolarije, poznat kao "vodeni", sastoji sc od sledećih faza rada:

- priprema podloge, - bojenje polikolorom D i - lakiranje hidrokarbolinom.

Priprema podloge

Novu građevinsku stolariju, e lemente od drveta, iverice, špcr-ploče, lesonita i si., očistiti od maltera, prljavštinc i prašine špahlom, brusnim papirom i četkom.

Očišćene površine natapaju sc - imprc-grišu P O L I G R U N D O M " D " (nanoše-

0,130 kg/m% 0,030 kg/m2,

Jedan radnik za osam sali može obojili oko 6,5 m . SI 2.10 — Bojenje nove stolarije

63

njem premaza farbarskom četkom). Impregnisane površine bruse se brusnim papirom i očiste od otpadaka, a pukotine, oštećena mesta i udubljenja kituju karbo-lin kilom. Ako su pukotine i neravnine veće, bolje je kitovanje (prelkitovanje) vršiti u više tankih slojeva. Svako sledeće kitovanje izvodi sc kada jc prethodno su-vo, da nc bi došlo do pucanja kita. Sve metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a nalaze sc u sastavu građevinske stolarije i drugog građevinskog elementa, treba zaštititi antikorozivnim sredstvom ili olovnim minijumom. Građevinska stolarija koja sc boji ne srne imati veći procenat vlage od 15% (proveriti vlagomerom).

Bojenje polikolorom D

Polikolor D nanosi se na pripremljenu površinu četkom, za velike jednolične površine preporučuje se upotreba komprc-sorskog uređaja sa pištoljem za prskanje. Kada se prvi sloj (bojenje prvi put) potpuno osuši brusi se brusnim papirom i kiluje drugi put. Vreme sušenja boje (polikolora D) zavisi od temperature i relativne vlažnosti vazduha, i traje od 2 do 3 sata. Polikolor D sc jednostavno nanosi, brzo suši i pogodan jc za rad po sistemu "URADI SAM".

Lakiranje hidrokarbolinom

Hidrokarbolin emajl može sc nanositi u dva sloja (prvi tanak, a drugi nešto deblji) ili samo u jednom sloju. Preporučuje se da se lakiranje vrši u dva sloja, zbog bolje pokrivnosti, curenja laka (ako je jedan sloj deblji i dr.).

Za vreme prekida rada ambalažu treba dobro zatvoriti, a alat oprati vodom i de

terdžentom. Prc početka rada, a povremeno i u toku rada, materijal promešali.

Za dvostruko bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir 0,020 tab/2, - poligrund D - impregnacija 0,085 kg/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - polikolor D 0,250 kg/m2, - hidrokarbolin emajl 0,130 kg/m2.

B O J E N J E N O V E S T O L A R I J E H I D R O K A R B O L I N O M "V" ( O S N O V N A BOJA) I L A K I R A N J E H I D R O K A R B O L I N L A K O M (SISTEM O B R A D E "D")

Predloženi "D" sistem sastoji se od sle-dećih faza rada:

- priprema podloge, - bojenje hidrokarbolinom "V" i - lakiranje hidrokarbolinom.

Priprema podloge

Novu građevinsku stolariju, e lemente od drveta, iverice, špcr-pločc, lesonita i si., očistiti od piijavštine, maltera i prašine špahlom (strugalicom), brusnim papirom i četkom.

Oštećene površine natopiti hidrokarbolin impregnacijom, (premazati farbarskom četkom). Impregnisane površine izbrusiti papirom, a otpatke očistiti četkom. Pukotine, neravnine i oštećena mesta iskitovali karbolin kitom. Ako su pukotine i neravnine veće, kitovati u dva tanja sloja. Sve metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a ugrađeni su na građevinskoj stolariji, zaštititi antikorozivnim sredstvima ili olovnim minijumom. Građevinska stolarija koja sc boji nc srne imati veći procenat vlage od 15% (ispitati vlagomerom).

64

Bojenje hidrokarbolinom "V" -osnovnom bojom

Pre upotrebe boju dobro promešati. Na pripremljenu površinu boja se nanosi četkom. Boju za prvo bojenje razrediti vodom. Kad je prvi sloj potpuno suv, izbrusiti brusnim papirom i kitovati drugi put (nat-kitovanje). Nakon sušenja prvog sloja, stolarija se ponovo boji nerazredenom bojom (bojenje hidrokarbolinom "V" drugi put). Optimalna temperatura prilikom bojenja treba da bude 15 °C do 30 °C. Kada se prekine sa radom, ambalažu dobro zatvoriti, a alat i posude oprati vodom i deterd ž e n t o m . Kada se površ ine o b o j e n e

47. 2.11 — l i o j c n c nove stolarije

hidrokarbolinom potpuno osuše, emajliraju se (lakiraju) hidrokarbolin lakom.

Napomena: Boje hidrokarbolina i lakovi ne mogu sc mešati sa drugim bojama i lakovima, jer sc međusobno ne podnose.

Materijali hidrokarbolina su ne/apaljivi, lako sc nanose na površinu, brzo se suše i pogodni su za rad po sistemu "URADI SAM".

Za dvostruko bojenje hidrokarbolinom i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban je sledeći materijal:

- brusni papir 0,020 tab/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - hidrokarbolin impregnacija 0,085 kg/m2, - hidrokarbolin "V" 0,260 kg'm2, - hidrokarbolin lak 0,130 kg/m2,

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,5 m 2 .

B O J E N J E G R A Đ E V I N S K E STOLARIJE L A Z U R N I M BOJAMA (IMITIRANJE P L E M E N I T I H VRSTA DRVETA)

Premazivanjem nove građevinske stolarije i elemenata od drveta lazurnim bojama može sc imitirati izgled bora, oraha, pali-sanđera, svetlog hrasta, tikovine, mahagonija, abonosa i druge vrste drveta.

Lazurna boja jc dekorativno i zaštitno sredstvo za građevinsku stolariju i ostale elemente od drveta. Proizvedena je na bazi specijalnih sintetskih smola, postojanih pigmenata i dodataka za fungicidnu i bak-tericidnu zaštitu. Prodire duboko u drvo i štiti ga od truleži i vremenskih uticaja. La-zurr.e boje se proizvode u više različitih tonova svetlijc nijanse postižu se mešanjem osnovnih tonova sa bezbojnom lazu-rom. Lazurna boja jc namenjena za zaštitu un jtrašnje i spoljašnjc stolarije, lasade od drvela, zidne i plafonske lamperije i dr.

65

SL i.x2 — Pranje niirorazredivaćem drveta koje .\a<h:i smolu (a), brušenje brusnim papirom i čišćenje prašine (b), premaz lazumom bojom prvi put (c), premaz lazur-

nom bojom drugi put (d)

Boja se nanosi četkom u 2 do 3 sloja; za unutrašnju zaštitu dovoljna su dva sloja. Lazurna boja je fabrički pripremljena za upotrebu i nije potrebno da sc razredujc.

Napomena: Pre upotrebe, a i u toku rada, materijal obavezno promešati radi bolje homogenizacije.

Alat, posude i ruke očistiti razredivačem ili benzinom.

Kada se prekine sa radom ambalažu dobro zatvoriti zbog isparljivosti, a alat očistiti.

Materijal je zapaljiv i spada u 1/2 grupu. Ne bojiti u blizini plamena ili mesta gde se vrši zavarivanje.

Postupak rada

Novu građevinsku stolariju (masivno drvo i furnir) treba kvalitetno izbrusiti po dužini teksture drveta. Preporučljivo je brušenje sledećom krupnoćom brusnih papira:

I brušenje brusnim papirom N°60 - 80, II brušenje brusnim papirom N° 100- 120 i III brušenje brusnim papirom N°15() - 220. Nakon brušenja četkom odstraniti najsi

tniju prašinu. Drvo bogato smolom, pre prvog bojenja

oprati nitrorazredivačem. Kod drvenih površina koje su ranije premazivane firnajzom ili bezbojnim bikovima, površinski sloj treba potpuno ukloniti, izbrusili i očistiti od prašine.

Kada su površine pripremljene (fino izbrušenc sa tri vrste brusnog papira i očišćene od prašine), boji se u tri sloja (prvi, drugi i treći put) lazumom bojom. Lazurna boja se nanosi četkom nakon 12 do 18 sati. kada jc prethodni sloj potpuno suv.

Za bojenje nove stolarije lazurnom bojom u tri sloja potreban je sledeći materijal:

66

- brusni papir N° 60 -80 0,010 tab/m, - brusni papir N° 100 - 120 0,005 tab/m2, - brusni papir N° 150 - 220 0,005 tab/m2, -razredivač - nitro 0,010 kg/m2 i -Iazurna boja (za tri sloja) 0,600 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) mo

že obojiti oko 10 do 12 m 2 . Rad sa ovim materijalom je vrlo je

dnostavan.

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M NA N O V O M K R E Č N O M MALTERU

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M

Novomalterisanc zidove krečnim malterom okrečiti gašenim krečom. Okrcčene zidove izgletovati krečnim gletom ili dis-perzionim kitom. Kada se glet potpuno osuši, izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom i suvom četkom (šajbnom) i dobro očistiti od prašine. Suvi i čisti zidovi impregniraju se (premazuju) polufirnajzom ili razredenim firnajzom uljanim razrediva-čem u odnosu 50 : 50. Impregnirani zidovi suše se 24 sata. Suvi zidovi sc provlače pripremljenim kitom optimalne konzistencije (gustinc). Nakon 24 sata kitovane površine se bruse sitnozrnim brusnim papirom, čiste i mestimično kituju uljanim kitom (natkitovanje). Ovako obrađene površine su spremne za bojenje pripremljenom (toniranom) uljanom bojom. Boje se u dva sloja (prvi i drugi put), u razmaku od 24 sata. Za prvi premaz uljanu boju malo razrediti smešom firnajza i uljanog razredivača (70% firnajza i 30% uljanog razredivača). Pripremljena boja, radi boljeg razredivanja, nanosi se specijalnom četkom (fetraberom). Rastcrivanje boje na zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizontalnom pravcu, (da ne bi došlo do curenja), sve dok se potpuno ne razlije i prione za zid.

Drugi sloj pripremljene (tonirane) boje nanosi sc na osušeni prvi sloj (četkom -fetraberom) unakrsno (u vertikalnom i horizontalnom pravcu), sve dok se potpuno ne razlije i veže za prvi obojeni sloj. Za bojenje uljanom bojom osnovna je bela boja, koja se po želji tonira uljanim bojama drugih tonova. Toniranjc sc izvodi tako što se ton dodaje postepeno, uz stalno meša-njc osnovne boje mikserom ili pogodnom drvenom lopaticom, sve dok nc dodc do potpune homogenizacije.

Za bojenje zidova na novom krečnom malteru potreban jc sledeći materijal:

- za osnovno krečenje - gašeni kreč 0,230 kg/m2,

- za gipsanje oštećenja - git 0,030 kg/m2, - za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m , - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za brušenje - brusni papir 0,040 tab/m2, - za impregniranje - polufirnajz

0,095 kg/m2, - za bojenje u dva sloja - uljana boja

0,210 kg/m2, - za razredivanje - razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 7m 2 .

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M I E M A J L I R A N J E

Zidove malterisane krečnim malterom najpre okrečiti (četkom-šajbnom) odleža-nim gašenim krečom. Oštećena mesta (gnezda i udubljenja) zagipsovati gipsom. Okrcčene zidove izgletovati krečnim gletom (gašeni kreč sa dodatkom gita) ili disperzivnim kitom, nerdajućim metalnim glet-hoblom. Kada se glet potpuno osuši, površine izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom, dobro očistiti suvom četkom (šajbnom) od prašine.

Zatim se zidovi impregniraju (premazuju polufirnajzom ili razredenim lanenim firnajzom i uljanim razredivačem - 50 :50) .

67

Imprcgnisani zidovi sc suše oko 24 sata. Impregnisane površine presvući kitom. Kada se kit dobro osuši, izbrusiti sitno-

57. .?. 13 — Gletovanje zidova krt Inim gletom ili dispenh ni papirom Ih), impregi ,\ -ja obrušenih površina firnajzom (c),

papirom (ej\ mestunično kitovanje Ijj i b>

zrnim papirom a male neravnine kitovati uljanim kitom (natk i tovan je) . Ovako obrađene površine spremne su za bojenje pripremljenom (toniranom) uljanom bojom. Boji se u dva sloja (bojenje prvi put i bojenje drugi put), u vremenskom razmaku od 24 sata. Za prvi premaz boju malo razrediti mešavinom firnajza i uljanog razredivača (70% firnajza i 30% razredivača). Pripremljena uljana boja nanosi sc na zid specijalnom četkom (fetraberom).

"f kilom ia). brušenjegletovanih zidovasiutozrtiim brusnim presvlačenje zidova kitom (d). fino bruienje zidova brusnim >\- nje uljanom bojom prvi i drugi put (g)

68

Rasterivanje (razvlačenje) boje po zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizontalnom pravcu ( da boja ne bi curila), sve dok se potpuno ravnomerno nc razlije i prione na zid. Drugi sloj (bojenje drugi put) sc nanosi na isti način kao i prvi sloj.

Potpuno suvi zidovi obojeni uljanom bojom bruse se najfinijim brusnim papirom (sitnozrni papir) i lakiraju. Prilikom nanošenja laka, važno je da lak nc curi, da je proceden, a četka mora biti oštra i potpuno čisla. Prilikom lakiranja jc, takode, važno da sc radi bez prekidanja dok se jedna celina nc završi, jer sc lak brzo suši, pa se poznaju spojevi (nastavci).

Prilikom nanošenja laka (četkom) na zid, lak razvlačiti unakrsno (vertikalno i horizontalno) po celoj površini, dok se potpuno ravnomerno ne razlije i veže za osnovni sloj (uljanu boju). Sloj laka ne srne biti suviše tanak, jer sc u tom slučaju površina neujednačeno oboji.

Zidovi sc boje uljanim bojama i emajliraju u školama, zdravstvenim ustanovama, obdaništima, kasarnama i si.

Za bojenje uljanom bojom i emajliranje na novom krečnom malteru potreban je sledeći materijal:

- za krečenje - gašeni kreč 0,230 kg/m". - za gipsanje oštećenja i gletovanje - gips

0,110 kg/m2, - za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m". - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za brušenje - brusni papir 0,045 tab/m". - za impregniranje - polufirnajz

0,095 kg/m2, za kitovanjc i presvlačenje - kit

0,200 kg/m2, - za dvostruko bojenje - uljana boja

0,180 kg/m2. - za emajliranje - lak-boja 0,120 kg/m2, - za razredivanje - uljani razrcdivač

0,030 kg/m2.

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M STARIH ZIDOVA

S K I D A N J E S T A R E B O J E F A B R I Č K I M R A S T V A R A Č I M A

Staroj stolariji (naročito spoljnoj) ko^ i je više puta bojena, pa je boja ispucala i Ijušlila sc, obavezno treba skinuti stare slojeve boje. Ovo se postiže specijalnim hemijskim sredstvima - omekšivačima i rastvaračima. Od vrste starog premaza i podloge zavisi i izbor sredstava za skidanje stare boje.

Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidrok-

sid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev sapun i dr.

- rastvori: razni acetoni, alkoholi i dr. Stara stolarija se najpre premazuje ras-

tvaračem (omekšivačem boja) posle izve-snog vremena, kada stara boja omekša, čisti se specijalnim rastvaračem i špahlom. Posle skidanja stare omekšane boje, stolarija sc pere deterdžentom i ispira čistom vodom.

SI. 2.14 — Skidanje siare boje rasivaratima

69

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 5 do 6 m 2 .

Za skidanje stare boje fabričkim rastva-račima, potreban je sledeći materijal:

- rastvarač - omekšivač boja 0,600 kg/m2, - specijalni rastvarač 0,100 kg/m2, - deterdžent 0,050 kg/m2, -voda 11/m". Stara boja sc može skidati paljenjem let-

lampom (pomoću: plina, propana, butana ili benzina), špahlom i brušenjem granit-papirom. Prilikom paljenja boje let-lam-pom, lampu treba držati na odstojanju od 15 do 20 cm, zavisno od jačine i dužine plamena, da pri radu nc bi sagoreli površinu drveta.

B O J E N J E M A S N O M U U A N O M B O J O M P O D L O G E S A K O J E J E S K I N U T A S T A R A B O J A

Stolariju sa koje se skinuta stara boja raslvaračima ili paljenjem, dobro izbrusiti grubljim brusnim papirom (radi skidanja gareži ili mestimičnih ostataka stare boje). Stolariju očistili od otpadaka i prašine četkom pajalicom. Veća oštećenja i pukotine zagipsati gipsom. Zatim, stolariju dobro natopiti polufirnajzom ili razredenim firnajzom (impregnirati). Kada jc drvo upilo firnajz, kilovati oštećena mesta uljanim kitom pomoću špahle (pretkitovanjc). Kada sc kit potpuno osuši, preostale neravnine kitovati i kompletnu površinu stolarije presvući uljanim kitom (ibercigovanje). Nakon 24 sata (kada sc kit potpuno osuši) fino izbrusiti sitnozrnim papirom i preostale neravnine kitovati (natkilovanje). Ovako obrađene površine pripremljene su za bojenje.

Pripremljena boja nanosi se iz posude farbarskom četkom na površinu i razvlači uzduž i popreko (unakrsno) sve dok se ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi

0,020 tab/iri , 0,050 kg/m2, 0,065 kg/m2, 0,250 kg/m2, 0,230 kg/m2,

drugi sloj (bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku).

Sveže obojeni elementi - plotovi (prozori i vrata) slažu se na držače (vešaljke) radi sušenja.

Za bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja potreban je sledeći materijal:

- grublji brusni papir 0,020 tab/m2

- sitniji brusni papir -gips - polul'irnajz - uljani kit - uljana boja - razredivač 0,025 kg/m", Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 6,5-7m2.

B O J E N J E I E M A J L I R A N J E P O D L O G E S A K O J E J E S K I N U T A S T A R A B O J A

Građevinsku stolariju, plakarc i ostale elemente od drveta, sa kojih je skinuta stara boja (rastvaračima ili paljenjem) dobro izbrusiti grubljim brusnim papirom i četkom pajalicom skinuli garež i ostatke stare boje. Veća oštećenja i pukotine na stolariji zagipsovati gipsom.

Zaštite radi, stolariju dobro natopili za-grejanim polufirnajzom ili razredenim firnajzom ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog razredivača). Polufirnajz se nanosi iz posude farbarskom četkom po celoj površini stolarskog elementa. Poželjno je da se čelo drveta premaze dva puta, jer sporije upija polufirnajz. Kada jc drvo potpuno upilo firnajz, kitovati oštećena mesta uljanim kilom pomoću špahli (pretkitovanjc). Kada se naneti kit (pretkitovanje) osuši, preostale neravnine kitovati i kompletnu površinu s to lar i j e p resvuć i ul janim ki tom (ibercigovanje). Kitovanje i presvlačenje kompletne podloge uljanim kitom obavlja

70

sc pomoću dve špahle, većom špahlom se zahvata kit iz posude, a manjom se sa veće uzima potrebna količina kita i nanosi na podlogu. Nakon 24 sata, kada se kit potpuno osuši, fino izbrusiti sitno-zrnim papirom i najmanje neravnine ponovo kitovati (natkitovanjc). Ovako obrađene površine pripremljene su za bojenje masnom uljanom bojom.

Pripremljena boja se iz posude nanosi farbarskom četkom na podlogu i razvlači uzduž i popreko (unakrsno), sve dok sc ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi drugi sloj - bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku.

Kada se obojena stolarija potpuno osuši (najmanje 24 sata na temperaturi iznad 20 °C) lakira sc. Temperatura prilikom lakira nj a lak-bojama treba da bude iznad 20 °C; ako je niža lak se ne razliva, pa se dobijaju deblji slojevi koji će sc prilikom sušenja smežurati - naborati. Plotovi stolarije (prozori, vrata, žaluzine, kapci, vrata plakara i si.) prilikom lakiranja moraju stajati horizontalno na nogarama i specijalnim s t o l o v i m a . L a k sc p r e m a z u j e lak-čclkom uzduž i popreko elementa (unakrsno) više puta, dok sc ravnomerno nc razlije. Lakirani plotovi slažu se horizontalno na specijalne nogarc sa držačima i suše se dva do tri dana.

Za bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja potreban je sledeći materijal:

0,020 tab/m2, - grublji brusni papir - sitniji brusni papir - gips - polul'irnajz - uljani kit - uljana boja - lak-boja za emajliranje - razrcdivač Za osam sati jedan radnik može obojiti

5 - 5,5 m 2

0,020 tab/m", 0,050 kg/m2. 0,065 kg/m", 0,280 kg/m2, 0,200 kg/m2, 0,120 kg/m2,

0,030 kg/m2,

B O J E N J E Z I D O V A U L J A N O M B O J O M N A P O S T O J E Ć U U L J A N U B O J U

Sa starih zidova obojenih uljanom bojom odstrani sc potkorušena boja, a celi zid spere 5% rastvorom deterdženta u vodi. Kada se zid osuši, izbrusi se srednje-zrnim brusnim papirom, a oštećena mesta i pukotine iskituju uljanim kitom. Nakon 24 sata (kada sc kit osuši) iskitovana mesta se ponovno bruse sitnozrnim brusnim papirom i vrši predbojenje kitovanih površina uljanom bojom pripremljenog tona. Posle sušenja (od 24 sata) vrši sc natkitovanjc najmanjih neravnina uljanim kitom. Ovako pripremljena površina zida dva puta sc boji pripremljenom uljanom bojom.

Drugi (završni) sloj sc nanosi na prethodni kada se ovaj potpuno osuši (posle 1 do 2 dana). Uljana boja nanosi se na zid farbarskom četkom, premazivanje unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se ravnomerno ne razlije. Boja se zahvata iz posude farbarskom četkom u optimalnoj količini, jer ako se zahvati previše boje i nanese na zid, boja curi.

Opštc je pravilo da sc u jednom postupku oboji cela površina od ugla do ugla ili od otvora do otvora (da sc prilikom prekida kasnije nc poznaju nastavci). Prilikom pripremanja boje, toniranja, koristi se samo boja na uljanoj bazi.

Za predbojenje kitovanih površina boja sc može malo razrediti uljanim kitom i uljanim razredivačem.

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat sprati uljanim razredivačem.

Za bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boj'u potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir srednje krupnoće (zrnavosti) 0,010 tab/m'

71

- brusni papir sitne krupnoće (zrnavosti) 0,015 tab/m2, - deterdžent 0,020 kg/m2, -uljani kit 0,130 kg/m2, - uljana boja za predbojenje i dvostruko bojenje 0,270 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti od 10 do 12 m 2 .

B O J E N J E I E M A J L I R A N J E Z I D O V A P R E K O S T A R E E M A J L I R A N E B O J E

Staru podlogu obojenu uljanom bojom i emajliranu oprati 5% rastvorom deterdženta u vodi. Odstraniti potkorušenu staru boju špahlom i očistiti zid od prašine. Kompletnu zidnu površinu izbrusiti brusnim papirom. Oštećena mesta i pukotine kitovati uljanim kitom (pretkitovanjc). Kada se kit osuši, oboje se kitovana mesta ("flanovanjuju"). Posle 24 sata ponovo se kituje. Ibercigovane površine suše sc 1-2 dana, a zatim se bruse brusnim papirom i neravnine ponovo kituju (natkitovanjc) uljanim kitom. Ibercigovane površine boje se prvi put pripremljenom bojom farbarskom četkom, tako što se boja iz posude nanosi na zidnu površinu namazom i razvlači unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se ravnomerno nc razlije.

Drugo bojenje izvodi se na isti način kao i prvo bojenje. Drugo bojenje izvodi se kada sc prvi sloj potpuno osuši - posle 24 sata.

Završni sloj jc emajliranje - lakiranje lak-bojom. Lak-boja nanosi sc pravouga-onom, čistom i čvrstom lak-četkom. Lak-boja se zahvala iz posude u optimalnim količinama i nanosi na zid razvlačenjem unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se potpuno ne razlije. Na zidu se ne smeju pojavljivati mlaznice (boja ne srne da curi). Posuda iz koje se zahvata lak

mora biti čista, obično je od plastike ili nerdajućeg lima. Optimalna radna temperatura za vreme lakiranja je od 18 do 24°C. Ako je temperatura niža - lak se slabo razliva, a pri visokim temperaturama - brzo se suši. Ako sc radi pri niskim temperaturama, lak treba mlako zagrejati da bi se moglo normalno lakirati.

Kada se sa radom prekine ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat dobro očistiti (oprati uljanim razredivačem).

Opštc jc pravilo da se kada sc radi sa uljanim bojama i lak-bojama koristi uljani razredivač, nikako nitro-razredivač.

Za bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje potreban je sledeći materijal:

- brusni papir srednje krupnoće (zrnavosti) 0,010 tab/m2,

- deterdžent za pranje 0,020 kg/m2, - brusni papir sitne krupnoće (zrnavosti) 0,025 tab/m2, - uljani kit za pretkitovanjc 0,060 kg/m2, - uljani kit za presvlačenje -ibercigovanje 0,150 kg/m2, - uljana boja za predbojenje i dvostruko bojenje 0,290 kg/m2, - lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m2, - razredivač za razredivanjc i pranje alata 0,035 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

i emajlirati oko 5,5 do 6,5 m 2 .

P O V L A Č E N J E C R T A U L J A N O M B O J O M ( U L J A N A L I N I J A ) N A O B O J E N O J P O V R Š I N I

Uljanom bojom sc boje delovi zidova soklc u školama, zdravstvenim ustanovama, dečjim vrtićima, kasarnama - visine 150 do 200 cm od poda. Preostali deo zidova (do plafona) boji se drugim materijalima ( k r e č e n j e , p o s e b n o b o j e n j e , emulzivne boje i si.). Da bi sc odvojile boje

72

ovako obojenih zidova izvlače sc linije uljanom bojom u nekom drugom tonu. Širina linije zavisi od visine sokle i od visine prostorije.

Izvlačenje linije širine od 5 do 10 mm

Linije se izvlače ili crtaju uljanom bojom, pomoču drvenog ili metalnog lenjira uzanim (specijalnim) četkama za izvlačenje linija. Na zidu se prvo olovkom izmeri visina i nacrta horizontalna linija, pored koje se postavlja lenjir. Pored lenjira se uzanom četkom pažljivo u istoj širini povlači četka sa zahvaćenom bojom.

Za izvlačenje linije uljanom bojom širine od 5 do 10 mm potrebna je uljana boja, i to 0,006 kg za 1 m linija.

Za osam sati jedan radnik može da izvuče oko 100 m linije.

Izvlačenje linije širine od 12 do 15 m m

Postupak izvlačenja linija uljanom bojom širine 12-15 mm isti jc kao prethodni. Razlika jc samo u tome što jc potrebno nešto više materijala i radnog vremena.

Za izvlačenje linija uljanom bojom širine od 12 do 15 mm potrebna jc uljana boja, i to 0,012 kg/m linije.

Za osam sati jedan radnik može izvući oko 60 do 65 m linija.

B O J E N J E NOVE GRAĐEVINSKE BRAVARIJE I LIMARIJE

Čelik, gvožđe i lim podložni su rdanju (koroziji), pa jc neophodno da se zaštite od korozije. Površine koje su izložene atmosferskim uticajima treba pripremiti za bojenje. Treba ih očistiti od korozije (rde) hemijskim ili mehaničkim putem.

57. 2/5 — Izvlačenje linija uljanom bojom

Ako su površine zamašćene (masti, ulja, bitumen ili katran), obavezno ih treba odmastiti pre antikorozivne zaštite.

Odmašćivanjc sc vrši raznim rastvaračima ili benzinom. Bitumen je lako rastvor-ljiv u svinjskoj masti, a mast se lako odmašćujc razredivačima.

57. 2.16 — Bojenje građevinske bravarije

73

B O J E N J E U L J A N O M ILI A L K I D N O M B O J O M M E T A L N I H P R O Z O R A , VRATA, P R E G R A D N I H Z I D O V A I SL.

Metalne elemente detaljno očistiti brusnim papirom za metal od rdc, a po potrebi i čeličnim četkama. Rda se mora skinuti do površine metala. Iako jc ta operacija jednostavna (obavlja jc nekvalifikovani radnik), vrlo jc važna, jer na mestimasa kojih nije skinuta rda, posle zaštite i bojenja dolazi do pucanja i ljuštenja boje, a korozija se proširuje. Očišćene površine mini-ziraju se (premazuju) uljanim minijumom. Minizirane površine bruse sc sitnozrnim brusnim papirom za metal (treba voditi računa da se minijum nc ošteti). Nakon brušenja, neravnine na spojevima metalnih elemenata i oštećena mesta se kituju (pretkilovanje) a cela površina kitujc uljanim kitom. Kada sc kit osuši (24 sata) ponovno sc brusi brusnim papirom i boji uljanom lak-bojom (prvi put). Kada sc prvi sloj potpuno osušio (posle 24 sata), drugi put se boji uljanom bojom ili alkidnom bojom.

Na kraju sc farbarskom četkom nanosi specijalna lak-boja (bojenje treći put).

Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i razmazuje sc unakrsno (vertikalno i horizontalno), dok se potpuno ne razlije (da nc curi lak-boja).

Kada sc prekine sa radom ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprali razredivačem.

Za bojenje uljanom bojom prozora, vrata, metalnih pregrada i si. potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir za metal - uljani minijum - uljani kit - uljana boja - specijalna lak-boja - razrcdivač

0,030 tabmr, 0,150 kg/m2, 0,100 kg/m2, 0,220 kg/m2, 1,066 kg/m2 i 0,030 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik moze obojiti oko 7,0 do 7,5 m .

Postupak izvođenja pojedinih operacija jc jednostavan, pa sc radovi mogu izvesti po sistemu "URADI SAM"

B O J E N J E U L J A N O M B O J O M G V O Z D E N I H O G R A D A , REŠETKI I SL.

Gvozdena ograda sc detaljno očisti od rdc brusnim papirom za metal i premaze (minizira uljanim minijumom). Kad se minijum osuši, boji sc uljanom bojom (prvi put).

SI. 2.17 — Bojenje ograde

74

Boja sc nanosi kao u prethodnom postupku. Kada jc prvi sloj potpuno suv (nakon 24 sata), boji sc uljanom ili alkidnom bojom (drugi put). Završno bojenje specijalnom lak-bojom (bojenje treći put) obavlja se kada je drugi sloj potpuno suv. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i razvlači unakrsno (vertikalno i horizontalno), dok se specijalna lak-boja ravnomerno ne razlije.

Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivačem.

Za bojenje gvozdenih ograda, rešetaka i slično potreban je sledeći materijal:

- brusni papir za metal - uljani minijum - uljana lak-boja - specijalna lak-boja - razrcdivač za razred.

0,015 tab/iri , 0,150 kg/m2, 0,220 kg/m2,

0,836 kg/m2 i 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 9 do 9,5 m .

Postupak jc vrlo jednostavan, a može se raditi po sistemu "URADI SAM".

B O J E N J E A N T I K O R O Z I V N O M B O J O M L I M E N E K R O V N E P O V R Š I N E

Priprema (čišćenje) krovnog lima zavisi od toga da li je lim nabavljen iz fabrike (potpuno nov - zamašćen) ili sa skladišta građevinskog materijala (gde jc dugo stajao i počeo da korodira). Ako jc lim zamašćen, pre nego što se počne sa bojenjem obavezno ga treba odmastiti benzinom (benzinom sc premaze površina krovnog lima). Ako je, pak, ugrađeni lim korodirao, rda se skida brusnim papirom, a prašina očisti četkom pajalicom. Kada sc lim očisti površina lima sc premaze, penetrira pljosnatom farbarskom četkom reaktivnom bojom (vaš prajmer).

Reaktivna boja omogućuje bolje prianjanje antikorozivno boje za limenu površinu.

Samo bojenje sastoji se iz osnovnog bojenja i završnog bojenja. Osnovno bojenje izvodi sc unakrsnim mazanjem antikoro-zivne boje pljosnatom farbarskom četkom (FAUST-čctka) na površinu lima (razvlačenje u oba pravca), da bi sc boja potpuno razlila i nancti sloj boje bio iste debljine. Osnovno bojenje sastoji se iz dva bojenja (prvo i drugo bojenje).

Završno bojenje izvodi sc nanošenjem alkidne boje u dva sloja (prvo i drugo bojenje). Postupak bojenja isti je kao i kod osnovnog bojenja. Kompletno bojenje za potpunu antikorozivnu zaštitu sastoji se iz pet premaza (pet slojeva). Osnovno pravilo je da se svaki sledeći sloj nanosi na prethodni kada je prethodni potpuno suv.

Postoji više načina antikorozivne zaštite limenih krovova. Ovde je izložen najčešći način zaštite (standardni), koji zadovoljava jugoslovcnskc standarde.

Bojenje jc jednostavno, može ga izvesti amater po sistemu " U R A D I SAM".

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvorili, a alat oprati razredivačem.

Za bojenje limene krovne oplate (limenih krovova) potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir za metal 0,010 tab/m2, - benzin za odmašćivanjc 0,050 kg/m2, - reaktivna boja (vaš prajmer) 0,150 kg/m2, - antikorozivna boja (osnovno bojenje) 0,250 kg/m", -alkidna boja (pokrivno bojenje)

0,280 kg/m2 i - razrcdivač za pranje alata 0,015 kg/m2.

75

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,0 do 6,5 m 2 .

B O J E N J E A N T I K O R O Z I V N O M B O J O M Ž L E B O V A ( U V A L A , IKSNI, O L U K A , O L U Č N I H CEVI I SL.) O P Š I V E N I H L I M O M

Limeni delovi (elementi), bilo da su zahvaćeni korozijom ili zamašćeni, čiste se istim sredstvima i istim postupkom kao i limene korvne površine. Očišćene limene površine boje se reaktivnom bojom (vaš prajmer) - penetracija.

Osnovno bojenje antikorozivnom bojom vrši se dva puta, kao i kod limenih krovova.

Završno bojenje alkidnom bojom tako-de se vrši pljosnatom farbarskom četkom ( F A U S T - č e t k o m ) , razvlačenjem boje unakrsno, sve dok se boja ravnomerno ne razlije, da ne bi curila, naročito kod olu-čnih cevi. I ovo bojenje se obavlja dva puta.

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razrc-divačem.

Za bojenje antikorozivnom bojom limenih žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.) potreban je sledeći materijal:

2 - brusni papir za metal 0,012 tab/m , - benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2, - reaktivna boja (vaš prajmer) 0,160 kg/m2, - antikorozivna boja (osnovno

bojenje) 0,265 kg/m2, -alkidna boja (pokrivno bojenje)

0,295 kg/m2 i - razredivač za pranje alata 0,015 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 3,5 do 4,0 m2 limarskih elemenata.

B O J E N J E STAROG METALNOG NAMEŠTAJA LAK-BOJAMA

Korodirana mesta na starom nameštaju izbrusiti brusnim papirom za metal i očis

titi prašinu. Nakon brušenja, celokupnu površinu premazati benzinom (radi odma-šćivanja).

Očišćen nameštaj obojiti osnovnom bojom za metal (farbarskom četkom). Kada se osnovni premaz osuši, površinu presvući uljanim kitom za metal. Kad se kit osuši (posle 24 sata) izbrusiti nameštaj vodoot-pornim brusnim papirom (fino brušenje). Izbrušene površine obojiti lak-bojom za nameštaj (prvi put). Veličina i oblik farbarske četke zavise od oblika nameštaja. Boja se razmazuje sve dok se ravnomerno ne razlije (ne curi). Kada se prvi sloj osuši (posle 1 - 2 dana), obojiti nameštaj lak-bojom (drugi put), isto kao i kod prvog bojenja.

Drugi put sc boji jedna celina (deo celi-ne) bez prekida, da se ne bi poznavali nastavci. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati (očistiti) razredivačem.

Za bojenje starog metalnog nameštaja potreban je sledeći materijal:

- brusni papir za brušenje 0,015 tab/m2, - benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2, -osnovna boja za premaz metala

0,100 kg/m2, - uljani kit za metal za presvlačenje

0,120 kg/m2, - vodootporni brusni papir za fino brušenje 0,020 tab/m2, - lak-boja - za bojenje prvi put 0,150 kg/m2

- specijalna lak-boja za bojenje drugi put 1,85 kg/m^i - razredivač 0,150 kg/m".

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 4,50 m 2 starog metalnog nameštaja.

76

B O J E N J E S T A R E B R A V A R I J E I

L I M A R I J E

S K I D A N J E S T A R E B O J E S T R U G A N J E M I B R U Š E N J E M

Stara boja sa limarije i bravarije sc struže i brusi specijalnim granat-papirom (do metalne površine).

Za struganje boje sa jednostranih, ravnih i glatkih površina potrebno jc 0,050 TAB/m 2 granat-brusnog papira.

Za osmočasovno radno vreme jedan radnik (amater) može skinuti oko 10 m2 stare boje.

Za skidanje stare boje sa čeličnih roletni i radijatora potrebno je 0,080 lab/m2 granat-brusnog papira, a za osmočasovno radno vreme može se skinuti oko 8 m stare boje.

Za skidanje stare boje sa profilisane bravarije potrebno je 0,120 tab/m2 granat-brusnog papira, a za osmočasovno radno vreme jedan radnik može skinuti oko 6,5 m stare boje.

S K I D A N J E S T A R E B O J E R A S T V A R A N J E M O B O J E N E M E T A L N E P O V R Š I N E .

Obojeni metal se premaze hemijskim sredstvom za omekšavanje s tare boje (omckšivač boje). Kada stara boja omekša skida se i čisti specijalnim rastvaračima.

Za skidamo stare boje omekšivačem s jednostranih, ravnih i glatkih površina potreban jc sledeći materijal:

2 - omckšivač bojo 0,600 kg/m i

specijalni rastvarač 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik (amater) na

ovaj način može skinuti oko 10 m2 s'are boje.

Za skidanje stare boje omekšivačem sa čeličnih roletni, radijatora i cevi za radijatore potreban je sledeći materijal:

- omckšivač boje 0,800 kg/m2oi

- specijalni rastvarač 0,100 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) na

ovaj način može skinuti oko 8 m2 stare boje.

Za skidanje stare boje na profilisanoj bravariji omekšivačem potreban jc sledeći materijal:

- omckšivač boje 0,950 kg/m" i - specijalni rastvarač 0,120 kg/m2

Za osam sati jedan radnik (amater) može skinuti oko 6,5 m stare boje.

B O J E N J E G V O Z D E N I H VRATA, P R O Z O R A , P R E G R A D A I SL. SA KOJIH JE S K I N U T A S T A R A B O J A

Površine elemenata izbruse sc brusnim papirom i očiste od prašine. Zatim sc zaštite od korodiranja i premazu sc uljanim minijumom (farbarskom četkom).

Kada sc minijum osuši, površine se kituju i presvlače kitom za metal. Posle 24 sata izbruse se staklenim papirom (staklcnac). Izbrušene i oči" :cnc površine se prvi put boje uljanom bojom ili alkidnom bojom (farbarskom četkom). Boja se razmazuje unakrsno (uzduž i popreko) do potpunog razlivanja. Razlivena boja je glatka, a naneti sloj boje ima istu debljinu. Kada se P'-vi sloj osuši ( 1 - 2 dana), boji se drugi put uljanom ili alkidnom bojom (postupak je sličan kao i kod prvog bojenja).

Za bojenje gvozdenih vrata, prozora i pregrada sa kojih je skinula stara boja potreban je sledeći materijal:

- brusni papir /.a brušenje 0 050 tab/m", - uljani minijum za minizL anje 0,150 - ki: za metal za kitovanje i presvlačenje 0,200

11

- staklasti papir (slaklcnac) za brušenje 0,010 TAB/m2, - uljana ili alkidna boja za bojenje (I i 11 put) 0,250 kg/m2 i - razrcdivač za razredivanje i pranje alata 0,050 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 6,5 do 7 m 2 . Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivačem. Prilikom miniziranja posudu sa minijumom povremeno promc-šati radi homogenizacije.

B O J E N J E S T A R I H M E T A L N I H P R O Z O R A , V R A T A I SL. P R E K O S T A R E B O J E

Staru boju izbrusiti staklcnccm (brusni papir za metal) i očistiti od prašine. Oljuštena mesta sa kojih jc otpala stara boja minizirati uljanim minijumom. Oštećena mesta koja su prethodno minizirana kito-vati kitom za metal. Kada sc kit osuši izbrusiti s taklenccm - brusnim papirom za metal.

Ovako sređenu bravariju obojiti uljanom ili alkidnom bojom dva puta. Drugi put se boji kada je prvi sloj potpuno suv (posle jedan do dva dana). Boja sc iz posude zahvata farbarskom četkom (flah-č e t k o m ) i r a z m a z u j e u n a k r s n o na bravarski element (uzduž i popreko) do potpunog razlivanja.

Za bojenje starih metalnih prozora, vrata, pregrada i si. uljanom ili alkidnom bojom potreban jc sledeći materijal:

- staklenasti papir (staklcnac) za brušenje 0,030 tab/m2, - uljani minijum za popravke 0,040 kg/m2, - kit za metal - za kitovanjc oštećenih mesta 0,060 kg/m2, uljana ili alkidna boja za bojenje

0,220 kg/m2 i - razredivač - za razredivanje i pranje alata 0,030 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 7,00 m 2 .

B O J E N J E S T A R E L I M A R I J E S A K O J E J E S K I N U T A S T A R A B O J A

Korodirana limarija sc dobro izbrusi brusnim papirom i očisti četkom od prašine. Očišćena limarija se premaze uljanim minijumom (farbarskom četkom).

Pre početka miniziranja i povremeno tokom rada minijum promešati. Kada sc minijum osuši, limarija se boji uljanom ili alkidnom bojom (prvi put). Boja sc iz posude farbarskom četkom (flah-četka) nanosi na lim i razmazuje unakrsno (uzduž i popreko) radi boljeg razlivanja.

Drugi put se boji uljanom ili alkalnom bojom kada sc prvi sloj osušio (nakon jednog do dva dana).

Drugi sloj se nanosi isto kao i prvi sloj. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati uljanim razredivačem.

Za bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja potreban je sledeći materijal:

- brusni papir - za brušenje 0,020 tab/m2, uljani minijum - za miniziranje

0,200 kg/m2, - uljana ili alkidna boja za bojenje (dva puta) 0,250 kg/m2 i - razredivač - razredivanje i pranje alata 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti

oko 8 do 8.5 m .

B O J E N J E S T A R E L I M A R I J E P R E K O S T A R E B O J E

Stara limarija se izbrusi staklastim papirom ( s t a k l c n a c ) i očistiti č e t k o m od prašine.

78

Mesta sa kojih jc otpala stara boja mini-ziraju sc uljanim minijumom.

Pokrivno bojenje (prvi put) vrši se uljanom ili alkidnom bojom. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom (flax-čet-ka) iz posude na limenu površinu i razmazuje. Kada se prvi sloj osušio (posle jednog do dva dana) vrši se bojenje uljanom ili alkidnom bojom istim postupkom.

Za bojenje stare limarije preko stare boje potreban je sledeći materijal:

- staklasti papir (staklcnac) 0,020 tab/m2, - uljani minijum 0,040 kg/m2, - uljana ili alkidna boja 0,220 kg/m2 i - uljani razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati j edan radnik može obojiti

oko 10 do 11 m" stare limarije preko stare boje.

B O J E N J E NOVIH RADIJATORA, CEVI I UREĐAJA CENTRALNOG GREJANJA

Radijatori se proizvode od livenog gvozda i od čeličnog lima. Kupljeni radijatori mogu bili zamašćeni od ulja ili zaprljani bitumenom ili drugim materijalom. Pre ugradnje, radijatore treba odmastiti odgovarajućim razredivačem ili benzinom.

Radijatori sc od korozije mogu čistiti mehaničkim putem (korund-papirom i čeličnim četkama) i hemijskim putem (kiselinama)

B O J E N J E R A D I J A T O R A O D L I V E N O G G V O Z D A I Č E L I Č N O G LIMA

Posle izvedenih radova instalacije centralnog grejanja i izvršene hladne probe, ispusti sc voda iz instalacije i radijatori (grejna tela) demontiraju.

Radijatori sc boje u zagrejanoj prostoriji, posle izvedenih molerskih i tapetarskih radova, da bi se mogla obraditi površina zida iza radijatora.

Radijatori se istružu čeličnim četkama (ako je potrebno) i bruse staklenim brusnim papirom (staklenac). Korodivni otpaci i p r a š i n a o d s t r a n j u j u sc četkom-pajal icom. Očišćeni radijatori premazuju se osnovnom (temeljnom) bojom - osnovno bojenje pomoću specijalnih četki za bojenje radijatora (četke sa povijenom krivom drškom). Kada se osnovna boja osuši (obično posle 24 sata) radijatori sc boje lak-bojom (prvi put). Radijator sc

SI. ZJ8 — Bojenje radijatora, a — brušenje radijatora staklenim brusnim papirom (staklenac), b — čišćenje radijatoru od prljavštine čeličnom četkom i krpom ili četkom pajalicom, c — osnovno bojenje radijatora lak bojom prvi i drugi put čet

kom sa povijenom drškom

79

postavi na dva podmetača (daščice) tako da gornja strana radijatora ("glava radijatora") stoji na podmetačima. Četkom za bojenje nanosi se lak boja na donju stranu (donja sirana namonliranog radijatora) i razmazuje po celoj površini (donja strana, bočne strane, lice i naličje radijatora). Zatim se radijator okrene, postavi na daščice i boji gornja strana ("glava radijatora"). Ovakav način postavljanja radijatora je neophodan da radijator lak-boja ne bi curila i stvarala kapljice na donjoj strani radijatora.

Kada sc radijator lak-boja osuši (posle jedan do dva dana) radijator se drugi put boji radijator-lak bojom (završno bojenje).

Radijator lak-boja jc bela, a možemo je po želji tonirati radijator lak-bojom za to-niranjc ("tecopal lak" istog je sastava kao radijator-lak, a može se nabaviti u pakova-njima od 250 g). Radijalor-lak-boja se ra-zredu je speci ja lnim r a z r e d i v a č e m ili terpentinom.

Radijator lak-boja može izdržati temperaturu do 1S0°C a da nc promeni boju.

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti, a alat oprati •razredivačem.

Za bojenje novih radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima potreban je sledeći materijal:

- staklasti papir (slaklcnac) 0,020 tab/m2, - osnovna boja 0,130 kg/m2, - radijator lak-boja za dvostruko bojenje 0,200 kg/m2 i

- specijalni razrcdivač 0,060 kg/m . Za osam sati jedan radnik (amater) mo

že obojiti oko 12 do 15 m .

Napomena: Radijatori sc na velikim gradilištima mogu bojiti špricanjem pomoću kompresora, utapanjem radijatora u lim e n a k o r i t a n a p u n j e n a r a d i j a t o r lak-bojom i specijalnim vunenim valjcima sa kiivom ručicom.

B O J E N J E G V O Z D E N I H C E V I C E N T R A L N O G G R E J A N J A I D R Ž A Č A R A D I J A T O R A

Gvozdene cevi izbrusiti staklastim brusnim papirom (odstraniti idu, malter, kreč, kit i boju) i četkom očistiti od prašine. Očišćene cevi premazati osnovnom (temeljnom) bojom (koristiti manje pljosnate radijalor-čclkc). Kada sc osnovni sloj, boja osuši, cevi obojiti radijator lak bojom po istom postupku kao i radijatore. Kada sc prvi sloj potpuno osuši (posle jedan do dva dana) cevi sc boje drugi put radijator lak -bojom.

Za bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora potreban jc sledeći materijal:

-staklasti brusni papir (staklenacj 0,020 tab/m2,

- osnovna boja 0,130 kg/m", - radijator lak boja - dvost. bojenje

0,220 kg/m2 i - razrcdivač 0,050 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik (amater) može obojiti oko 5 do 5,50 m .

B O J E N J E I Z O L I R A N E P O V R Š I N E N A C E V I M A

Izolirane površine na cevima centralnog grejanja izbruse se staklastim brusnim papirom (staklenac) i očiste od prašine. Očišćene površine impregnišu sc premazom -polufirnajzom. Kada sc impregnacija osuši i penetrira za podlogu, obojiti cevi (prvi put) specijalnom izolacionom bojom. Izo-la« iona boja nanosi sc farbarskom četkom. Pu. počelka rada. a povremeno i tokom i ada izolacionu boju promešati. Kada se prvi sloj osuši cevi se boje izolacionom bojom (bojenje drugi put;. Boja se farbar-

80

skom četkom razmazuje uzduž i popreko da bi se razlila i dobro pokrila površinu.

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razre-divačem.

Za bojenje površine izolacije na ccvima centralnog grejanja potreban je sledeći materijal:

-staklasti brusni papir (staklenac) 0,010 tab/m2,

- polul'irnajz za impregnaciju 0,095 kg/m". - izolaciona boja - za bojenje I i II put

0,200 kg/m2 i - razredivač za razredivanje i pranje

alata 0,050 kg/m2. Za osam sati jedan radnik (amater) mo

že obojiti oko 9,50 do 10 m 2 .

RAZNI FARBARSKI RADOVI

L A K I R A N J E P A R K E T A B E Z B O J N I M D V O K O M P O N E N T N I M L A K O M

Prc lakiranja, novopostavljcni parket (klasični, lamclni, ornament-parket i specijalni parket) se obavezno hobluje (struže) mašinom za hoblovanjc parketa dva puta. Prvo hoblovanjc parketa vrši se kru-pno-zrnim korund papirom oznake br. 40 - 60, a drugo hoblovanjc sitnozrnim korund papirom oznake br. 80 - 120. Ostru-gana p o v r š i n a d e t a l j n o se očist i od najsitnije prašine četkom za parket, još bolje usisivačem. Očišćeni parket se lakira tri puta dvokomponentnim lakom (komp o n e n t a "A" - lak, k o m p o n e n t a "B" očvršćivač).

Komponente "A" i "B" mešaju sc u ra-zmeri 1:1, a priprema sc količina kojaćc sc utrošiti u roku od 4 do 8 sati.

Komponente se mogu nabaviti u pro-davnicama boja i bikova samo kao garnitura (jedan dco laka i jedan deo očvršćivača).

SI. 219 —Detalj lakiranja klasičnog parketa dvokomponentnim parket-lakom

u bocama od 1 litra ili limenim pocinkova-nim kantama (veća pakovanja).

Lak se na parket premazuje ravnim pra-vougaonim gustim četkama, a počinje sc lakirati od najudaljenije tačke od ulaznih vrata u prostoriju prema vratima. U lakiranu prostoriju se ne srne ulaziti 24 sata, dok sc lak potpuno ne osuši. Prostorija koja sc lakira mora biti prazna.

Sledeći sloj laka nanosi sc na prethodni kada jc on potpuno suv (posle 24 sata).

Kada se prekine sa radom ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti. Tokom lakiranja prostorije obavezno provetravati jer lak brzo isparava, pa može doći do eksplozije i trovanja radnika, pogotovu ako se lakira velika površina.

Za 8 sati jedan radnik može izlakirali (jedan sloj) oko 60 do 75 m .

Za struganje parketa mašinom i lakiranje bezbojnim dvokomponentnim lakom potreban je sledeći materijal i energija:

- brusni papir N° 40 - 60 0,02 m2/m2, - brusni papir N° 80 - 12- 0,02 m2/m2

- električna energija 0,33 kw/m , - lak-komponcnta "A" 0,150 l/m2, - očvršćivač komponenta "B" 0,150 l/m2 i

81

2 a) Dvostruki prozori i prozori krilo na krilo se mere sa unutrašnje strane zgrade, od maltera do maltera: širina x visina x koeficijent 2,90; u izračunatoj površini uračunat jc doprozornik dubine do 15 cm i prozorska daska dubine do 15 cm.

b) Jednostruki prozori - se mere sa unutrašnje strane, kao i dvostruki, s tim što sc širina x visina množi koeficijentom 1,60; u ovu površinu uračunat jc doprozornik dubine do 8 cm i prozorska daska dubine do 8 cm.

c) Razlika površine iznad 15 cm dubine doprozornika i prozorske daske dvostrukih prozora, kao i razlika površine iznad 8 cm dubine doprozornika i prozorske daske jednostrukih prozora, obračunava se prema obojenoj površini.

d) Jednostruki prozori bez doprozornika mere sc tako što sc širina pomnoži visinom i koeficijentom 1,45.

e) Prozori građeni sa polukružnim gornjim đclom i kružni prozori obračunavaju se prema stvarnoj vertikalnoj površini.

Prečke na k r i l i m a p r o z o r a i prečke na d o p r o z o r n i k u (stupci i srednjaci), ako se nalaze u jednom pravcu, bilo vodoravnom ili uspravnom na celoj širini ili visini prozora, obračunavaju se na sledeći način:

- za dvostruke prozore sa prečkama na spoljnim i unutarnjim krilima dodaje se za svaku prečku na spoljnim i unutrašnjim krilima po 5% na već izračunatu vertikalnu površinu, bez uvećanja koeficijenta;

- za dvostruke prozore sa prečkama samo na spoljnim ili samo na unutrašnjim krilima dodaje se za svaku prečku 5% na izračunatu površinu, bez koeficijenta;

- za jednostruke prozore dodaje se za svaku prečku 5% na izračunatu površinu, bez koeficijenta;

- stupci i srednjaci na jednostrukim i dvostrukim prozorima obračunavaju se ta-

82

- razrcdivač za pranje alata 0,030 kg/m . Jedan radnik može kompletno izlakirati

(tri puta) od 20 do 25 m 2 .

M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA RADOVA

Merenje i obračun se vrši po m ili komadu. Za novogradnju, adaptacije i održavanje uzima se mera na licu mesta.

Za radove koji se obračunavaju po komadu sa naznačenim dimenzijama, odstupanje ±5 cm od jedne merc navedene u tehničkom opisu ne uzima se u obzir. Za veća odstupanja, makar i jedne dimenzije, tolerancija se ne uzima u obzir i obračun se menja procentualno u odnosu na pramenu obrađene površine.

Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepeništa, dvorana i si.) i radovi u prostorijama višim od 4 m obračunavaju se posebno. Takvi radovi treba da budu u tehničkom opisu posebno navedeni.

Za merenje otvora (vrata, prozori, pla-kari i si.) uzima se arhitektonska svetla mera (od maltera do maltera).

N A Č I N U Z I M A N J A M E R A I O B R A Č U N A V A N J E

Bojenje građevinske stolarije

Građevinska stolarija (kao što su: prozori, vrata, pregradni zidovi, obložena podnožja, ugrađeni ormari i drugi elementi standardne izrade) obračunava se po m2 ili po komadu prema, tehničkom opisu i planovima.

P r o z o r i s a s t a v l j e n i h i l i r a s t a v l j e n i h k r i l a , bez obzira na gradu, broj i sistem krila:

ko što se dodaje 5% na izračunatu površinu, bez koeficijenta;

- za široke prozore u kojima sc nalaze uspravni nepokretni stupci na razmaku od 120 cm i više, ne dodaje sc za takve stupce nikakav procenat, jer se oni nalaze u obračunatoj površini sa koeficijentom;

- ako se prečka nalazi samo u jednom delu prozora, procenat sc obračunava samo za taj deo, i

- oplate, opšavi, parapeti i kutije za ro-letne obračunavaju se prema obojenoj površini.

V r a t a puna, glatka i sa do dve ispune: a) Jednostruka puna vrata mere se i

obračunavaju od maltcra do maltera sa obe strane - širina x visina x 2, i toj površini sc dodaje unutrašnja površina dovratnika ili postave.

b) Dvostruka puna vrata mere se i obračunavaju od maltera do maltera, posebno spoljna, a posebno unutrašnja strana i zbir tih površina dovratnika ili postave.

c) Puna vrata sa više od dve ispune ili sa rebrastom oplatom merc se kao i u prethodnim slučajevima, s tim što se dodaje procenat za povećanu površinu, i to:

- za vrata sa jednostavnim ispunama za svaku dalju ispunu (iznad dve ispune) na izračunatu površinu dodaje se 5%;

- za vrata sa rebrastom oplatom ili rebrastom ispunom na izračunatu površinu dodaje se 2 5 % od rebraste površine.

Izračunatoj površini vrata dodaje se površina debljine vrata.

Z a s t a k l j e n a v r a t a čije puno podnožje ne p r e l a z i v i s i n u od 25 em:

a) Jednostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju sc množenjem jedne vertikalne površine sa koeficijentom 1,5 (širina x visina x 1,5). Dobijenoj površini se dodaje unutrašn ja površina dovratn ika ili postave.

b) Dvostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju sc množenjem jedne vertikalne površine koeficijentom 3,0 (širina x visina x 3,00). Tome se dodaje unutrašnja površina dovratnika ili postave.

c) Vrata delom zastakljena a delom puna, mere se tako da se zastakljeni deo obračunava kao zastakljena vrata, a puni deo kao puna vrata. Puni deo meri se do prvog ruba stakla.

d) Vrata koje imaju zastakljeni deo površine stakla manje od 0,1 m2 po obojenoj strani, obračunavaju se kao puna vrata.

e) Vrata sa polukružnim gornjim delom merc se i obračunavaju kao i u prethodnim slučajevima

f) Prečke na zastakljenim vratima obračunavaju sc na isti način kao i kod prozora, s tim što sc odnosni procenat za prečku dodaje samo na površinu zastakljenog de-la.

P r e g r a d n i z idovi mere se i obračunavaju na sledeći način:

a) Pregradni zidovi sa punom glatkom oplatom ili sa jednostavnim ispunama kao puna vrata.

b) Zastakljeni pregradni zidovi na isti način kao zastakljena vrata.

c) Prečke na zastakljenim pregradnim zidovima na isti način kao i kod prozora, s tim što se odnosni procenat za prečku dodaje samo na površinu zastakljenog dela.

D r v e n i kapei mere se i obračunavaju na sledeći način:

a) Puni i glatko obrađeni drveni kapci, od kraja do kraja obojene površine - širina x visina x 2, osnosno za svaku obojenu siranu x 1.

b) Drveni kapci sa ugrađenim - pomoćnim ili ukrućenim daščicama (lamelama) - žaluzijc i zavojni kapci (eslinger roletne), od kraja do kraja obojene strane - širina x

visina x 3 - za obc strane, odnosno za svaku obojenu stranu x 1,5.

D r v e n e oplate, obloge ( l a m p e r i j a ) , pod-gledi, podovi i s i . mere se i obračunavaju na sledeći način:

- Oplate i obloge zidova, plafona i si. u projekciji po m .

- Za sve glatko obrađene površine uzima sc širina x visina x 1 ili širina x dužina x 1.

- Za rebraste ili grubo obrađene površine primenjuje se koeficijent 1,25.

- Kosi plafoni, podgledi, oplate, krovni ispusti (strehe), zabatne oplate i si. - prema položaju kao glatke ili rebraste površine.

- Plafonske grede, zidne i podne letve, ograde, rešetke, plotovi od letava i razmaknutih dasaka, stubovi i si. - prema obojenoj površini po m 2, s tim da se na površinu dodaje 25%.

- Drveni podovi (brodskipod, pod od običnih dasaka i si.) - po m , s tim da se površina ispod peći i si. do 0,75 m ne odbija, a površina pragova, podnožnih letvica i si. dodaje se površini poda.

- Parket (hrastov, bukov, jasenov i si.) po m 2 , s tim što se površina ispod peći i slično do 0,45 m2 ne odbija, a površina pragova, podnožnih letvica i slično dodaje se površini poda.

D r v e n i n a m e š t a j s t a n d a r d n e i z r a d e m e r i se i obračunava na sledeći način:

- Nameštaj punih i glatko obrađenih površina, prema obrađenoj površini - po m2 ili komadu.

- Nameštaj punih i jednostavno profili-sanih površina, po komadu ili po m 2, za površine koje se razvijanjem povećavaju za više od 10% primenjuje se koeficijent 1,5.

- Nameštaj sa zastakljenim delovima tako što se zastakhcni delovi sa staklom veličine do 0,1 m obračunavaju kao pune površine, a zastakljeni delovi sa staklom

veličine preko 0,1 m obračunavaju sa koeficijentom 0,75 za svaku obojenu stranu.

Bojenje građevinske bravarije

Metalna vrata, prozori, pregradni zidovi i drugi e lementi građevinske bravarije standardne izrade obračunavaju sc po m 2

ili po komadu prema tehničkom opisu i planovima.

Metalna vrata

a) Metalna jednostruka puna vrata glatke oplate mere se od kraja do kraja obojene površine (od mal tera do maltera) unutar zgrade, (širina x visina x 1) za svaku obojenu stranu. Tome se dodaje unutrašnja obojena površina dovralnika i spoljna površina okvira vrata.

b) Metalna jednostruka puna vrata sa rebrastom oplatom ili rebrastim ispunama mere sc kao i puna glatko obrađena vrata, s tim što se za rebrastu površinu dodaje 2 5 % od rebraste površine za svaku obojenu stranu.

c) Metalna jednostruka zastakljena vrata, čije puno podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, mere sc od kraja obojene površine i obračunavaju sa koeficijentom 1,5 za obe obojene strane (ili 0,75 za svaku obojenu stranu). Tome se dodaje unutrašnja obojena površina dovratnika i spoljna površina okvira vrata.

d) Metalna jednostruka vrata, delom zastakljena, a delom puna, sa ispunom ili oplatom, obračunavaju se tako što se zastakljeni deo meri i obračunava kao zastakljena vrata, a puni deo kao puna vrata, Puni deo vrata meri se od prvog ruba stakla.

84

e) Metalna vrata na kojima zastakljena površina nc prelazi 0,10 m2 po obojenoj strani, obračunavaju sc kao puna vrata.

1) Metalna vrata sa polukružnim gornjim delom obračunavaju se kao i vrata opisana u prethodnim stavkama, s tim što se visina vrata meri do najviše gornje granice polukruga.

g) Prečke na metalnim zastakljenim vratima obračunavaju sc kao i kod drvenih zastakljenih vrata.

Metalni pregradni zidovi

a) Metalni pregradni zidovi sa punom oplatom ili ispunama mere se kao puna metalna vrata.

b) Metalni pregradni zidovi, čije puno podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, merc se i obračunavaju kao metalna zastakljena vrata.

c) Metalni pregradni zidovi, delom zastakljeni, a delom puni, sa oplatom ili ispunama, mere se i obračunavaju kao metalna vrata.

d) Metalni pregradni zidovi na kojima zastakljena površina ne prelazi 0,10 m po obojenoj strani obračunavaju sc kao puna vrata.

c) Metalni pregradni zidovi sa polukružnim gornjim delom obračunavaju se kao odgovarajuća metalna vrata.

f) Prečke na metalnim pregradnim zidovima obračunavaju sc kao i kod drvenih pregradnih zidova.

Metalni prozori

a) Metalni prozori jednostruki, standardne izrade, mere se i obračunavaju kao i drveni jednostruki prozori.

b) Metalni prozori jednostruki, izrađeni od prozorskog profilisanog lima, sa više

uspravnih i vodoravnih prečki - fabrički prozori, mere se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju sc koeficijentom 1,25 za svaku obojenu stranu ili se uzima širina x visina x 2,5 za obe obojene strane. Prečke sc nc obračunavaju posebno.

c) Metalni prozori dvostruki, standardne izrade, mere se i obračunavaju kao drveni dvostruki prozori.

d) Metalni prozori građeni sa polukružnim gornjim delom i kružni metalni prozori mere sc i obračunavaju kao drveni polukružni i kružni prozori.

c) Metalni kružni prozori merc se i obračunavaj u kao drveni kružni prozori.

Metalne ograde, rešetke i čel ične roletne

a) Metalne rešetke i ograde, kao što su ograde stepenica, balkona, terasa, zemljišta i dr. mere se po m2 ili se obračunavaju po komadu - prema tehničkom opisu i planovima.

b) Metalne rešetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipka-ma, mere se kao jednostruka površina (širina x visina x 1 ili dužina x visina x 1) za obe obojene strane (do 10 cm rastojanja sipki x 1,5 a preko 10 cm x 1).

c) Metalne rešetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipka-ma i mestimičnim ukrasnim elementima, merc se kao i prethodne, a obračunavaju se sa koeficijentom 3 za obe obojene strane.

d) Metalne rešetke i ograde bogatije izrade, sa stilizovanim ukrasnim elementima, mere se kao i prethodne i obračunavaju sa koeficijentom 3 (širina x visina x 3).

e) Ograde od pletene žice sa okancima veličine do 4 cm mere se i obračunavaju kao trostruka površina (širina x visina x 3).

85

f) Ograde od pletene žice sa okancima većim od 4 cm mere se i obračunavaju kao dvostruka površina (širina x visina x 2).

g) Rešetke sklopive (škaraste rešetke), zavojite čelične rešetke, ventilacione rešetke i sitni rešetkasti elementi mere se i obračunavaju kao trostruka površina (širina x visina x 3).

h) Čelične roletne (puni zavojiti kapci) mere sc prema veličini metalnog okvira (vodilice) i obračunavaju koeficijentom 1,5 (širina x visina x 1,5) za svaku obojenu stranu, odnosno koeficijentom 3 (širina x visina x 3) za obe obojene strane.

Čelični cevovodi, vodilice i sitni predmeti

a) Čelični cevovodi, rukohvati, ugaonici i si. mere se i obračunavaju prema površini (dužina x razvijena širina). Obračunavaju sc po m .

b) Metalne vodilice i izbočnice eslinger-roletni i metalne poluge otvarača-zatvara-ča p r o z o r a ( s i s t e m v e n t u s i d r ) obračunavaju se po m ili po m 2, s tim da se cd 1 m računa 0,1 m 2 .

c) Za obiačun po komadu (za jedan otvor) u tehničkom opisu treba da bude navedena dimenzija vodilice, izbočine i poluge.

d) Spoljne površine sanitarnih uređaja, kao što su: kade, šolje, bojleri, vodokotlići i dr. obračunavaju se prema obojenoj površini ili po komadu.

Bojenje limarije

Delovi od lima mere se i obračunavaju na sledeći način:

a) Krovni pokrivač od ravnog lima - prema obojenoj površini - po m2 s tim što se

primenjuje obračunski kochcijent 1,25 za svaku obojenu siranu.

b) Krovni žlebovi, odvodne cevi i opšav-ni limovi, prema obojenoj površini - po m ili po m, uz naznaku razvijene širine cevi ili žleba. Metalni delovi držača žleba, kuka i si. obračunavaju se po komadu uz naznaku dimenzije.

Bojenje radijatora i uređaja za centralno grejanje

Radijatori i uređaji centralnog grejanja mere se i obračunavaju na sledeći način:

a) Radijatori od čeličnog lima ili livenog gvozda, prema zagrevnoj površini na osnovu podataka proizvođača za odnosnu konstrukciju ( t ip) . Za konzole (nosače) i pričvrsnice dodaje se 5% na zagrevnu površinu radijatora.

b) Ako nema podataka o zagrevnoj površini (koeficijentu zagrevne površine), kao što jc kod starih radijatora, površina sc obračunava tako što se širina i visina članka pomnoži sa 2 i sa brojem članaka, pa se dobijenoj površini dodaje 2 5 % za profila-ciju (širina x visina članka x 2 x broj članka + 25%). Ventili, konzole i priključnice obračunavaju se posebno po komadu.

c) Cevi za centralno grejanje, izolacije cevovoda, peći, kotlovi, ekspanzione posude, ventilacioni i klimatizacioni uređaj, pogonski uređaj, bojleri i si. obračunavaju se prema obojenoj površini, s tim što se za prirubnice i zakovice dodaje 5%.

Bojenje betonskih prozora i drugih betonskih i malterisanih površina

Betonski prozori standardne izrade mere se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju po m2 i to na sledeći način:

86

a) Betonski prozori veličine stakla do 0,10 m 2, obračunavaju se za površinu: širina x visina x koeficijent 2,5.

b) Betonski prozori veličine stakla do 0,33 m 2, obračunavaju se za površinu: širina x visina x 2.

c) Betonski prozori veličine stakla iznad 0,33 m 2, obračunavaju se za površinu: širina x visina x 1,5.

Bojenje glatko malterisanih, betonskih i drugih gletovanih površina obračunava se po m 2, i to na sledeći način:

a) Bojenje na grubom malleru, neravnom betonu i drugim neravnim površinama obračunava sc po m 2 uz dodatak 25%.

b) Otvori na ovim površinama veličine do 1 m2 ne odbijaju se, a za veće otvore odbija se razlika veća od 1 m 2 . Obojena površina ispada i udubina dodaje sc ukupnoj površini.

Bojenje u više boja ili tonova

Kada se stolarija, bravarija, iverica, beton, malter i si. boji u više boja ili tonova, utrošak radnog vremena, bez obzira na razlike u vrsti premaza ili tehniku obrade - ako to nije u tehničkom opisu posebno navedeno, povećava za svaki dalji ton ili boju za 10%.

87

POSUDA SA T E R P E N T I N O M

Č E T K E ZA IZVLAČENJE LINIJA I RAD SA ŠABLONOM SANDUK ZA Č E T K E

88

89

ČETKE I ALATKE ZA IMITIRANJE ŠARA PRIRODNOG DRVETA I MERMERA

90

91

3

TAPETARSKI RADOVI

P R E D N O S T I K O R I Š Ć E N J A G O T O V I H P R O I Z V O D A Z A O B L A G A N J E Z I D N I H I P L A F O N S K I H P O V R Š I N A

Pod tapctarskim radovima podrazumc-va se oblaganje zidnih i plafonskih površina dekorativnim proizvodima, u vidu traka ili ploča - lepljenjem za podlogu, ili tkaninama - zatezanjem ("španovanjem"), bez lepljenja.

Ovi radovi su jednostavni, pa ih možete sami obavljati. Primcnom ovih materijala možete postići iste ili bolje efekte nego bojenjem površina.

Da bi se stan održavao uredno, potrebno je obnoviti zidove i plafone svake čet v r t e g o d i n e . N a r a v n o , i p r o m e n a nameštaja, podnih obloga ili zavesa u stanu su dovoljan razlog da se odlučite za kupovinu novih tapeta i uz malo truda i spretnosti jednostavno obnovite stan. Tapete može postaviti svaki amater.

Samostalno izvođenje ovih radova pored zadovoljstva doneće i veliku uštedu novca!

Prednost tapeta u odnosu na boju (boja zahteva dobro poznavanje materijala, dobru pripremu podloge, posebne tehnološke postupke nanošenja, odgovarajuću pripremu prostorije u kojoj se radi, kao i

strah da se nc postigne željeni ton), je u tome što sc uzorak tapete može odmah uporediti sa bojom podnih obloga, presvlakama na nameštaju, zavesama i name-štajem, a mogu se postavljali u bilo koje godišnje doba, ne mora se kupovati poseban alat i materijal za zaštitu poda i nameštaja.

I Z B O R T A P E T A P R E M A N A M E N I I VELIČINI P R O S T O R I J E I N A M E Š T A J A

U zavisnosti od oblika i veličine prostorije pravilnim izborom tapela mogu se postići u s p e š n e o p t i č k e p r o m e n e , k r o z odgovarajuću boju, oblik, veličinu i pravac pružanja dekorativne obrade na tapeti. Na primer, prostoriju možemo optički smanjiti ili povećati, učiniti je užom ili širom, (si. 3.1a, b, c).

Utisak toplog ili hladnog prostora postiže se pravilnim izborom boja tapeta. Prostorije više osvetljene zahtevaju tamnije tonove tapeta, i obrnuto.

Prilikom izbora tapeta treba voditi računa da dekorativnost i bogatstvo boja na malom uzorku tapete izgleda dobro, a na velikoj površini ne mora da ima iste

Može se nazvati šarom, mustrom, dezenom.

93

SI. 3.1 — Različiii načini primate tapeta za optičku korekciju prostora: a — tamniji plafon čini prostoriju nižom nego što jeste, b — horizontalan pravac linije čini prostoriju

širom, ali i nižom, c — vertikalne linije, čine prostoriju višom, ali manjom

cfektc.U prostoriji sa nameštajem jednostavnih linija i svctlih tonova, površine zidova mogu biti sa izraženijim šarama. Izraženije šare na tapetama mogu biti i u velikim prostorijama i u prostorijama sa dosta slobodnog prostora.

Ako u sobi ima puno nameštaja i slika ili su zavese i tepisi sa velikim šarama, moraju se odabrati tapete sa manjim šarama, diskretnih tonova, a ponekad i jednobojne. U

manjim prostorijama lepiti tapete sa malim šarama da bi izgledale veće.

MATERIJALI ZA TAPETARSKE RADOVE

Materijali koji se koriste za izvođenje tapetarskih radova mogu biti:

- materijali za pripremu podloge, - za oblaganje i - završnu obradu.

M A T E R I J A L I Z A P O D L O G U

Materijali koji sc koriste za obradu podloge na koje se stavljaju tapete ne smeju biti podložni raspadanju, trulenju, nc smeju menjati osobine ni podloge niti tapeta i ne smeju odavati bilo kakav miris. Moraju biti dovoljno čvrsti, otporni prema insekti-ma i gljivama, posedovati dobru prionlji-vost za lepilo i nc smeju na njega delovati štetno.

Materijali za pripremu zidnih i platonskih površina pre postavljanja tapeta su:

- Mase za izravnanje, materijali koji se industrijski proizvode od odgovarajućih veziva i punila (emulzivni i disperzivni kit).

- Papir za podlogu, koji mora biti lcpljiv i upijajući. Štampani papir se ne srne upotrebljavati!

- Izolacioni materijal, sintetičkog porekla, u vidu traka ili ploča, penaste strukture, ujednačene debljine (tolerancija ± 0,2" mm), kasiran na podlogu ili ne. Predviđa se kao termo-zvučni izolator.

P O D E L A T A P E T A P R E M A VRSTI M A T E R I J A L A

Za oblaganje zidnih i plafonskih površina mogu se koristiti tapete od materijala različitog porekla. Podela se može izvršiti

94

prema sastavu gornje površine tapete, i to na nekoliko osnovnih grupa:

- papirnate, - od sintetičkih materijala (PVC), - tekstila, - na bazi drveta (pluta, furniri), - od metalnih folija, - foto-tapete (zidna slika). Ove grupe tapeta se mogu deliti na pod-

grupe, u zavisnosti od osnovnog materijala.

Papirnate tapete

Papirnate tapete se izrađuju isključivo u vidu traka, širine od 40 do 70 cm, dužina od 7 do 12 m. Uobičajene dimenzije papirnate trake su: širina 53 ili 56 cm (sa obe sirane po 1,5 cm za preklop ili odsecanje), dužina 10,05 m.

Tapete mogu biti: - jednoslojnc i - dvoslojne. Tapete mogu imati dekorativnu obradu

ili imitaciju nekog prirodnog materijala. Papir od koga se tapete prave može bili impregniran, tako da sc mogu čistiti vlažnim sunderom ili krpom.

Dvoslojne papirnate tapete sc proizvode sa plitkim ili visokim reljefom, obrada može biti ornamentalna ili kao rustikalno malterska imitacija. Tapete sa plitkim reljefom ("raufasa") se mogu naknadno bojiti, nekoliko puta. (si. 3-2)

Sintetičke tapete

Sintetičke tapete se dobijaju nanošenjem PVC plastisola na papirnatu podlogu (širine 0.45-0.86 cm) ili ekspandiranjem* samog sintetičkog materijala na određenoj

* ekspandiranje - širenje materijala.

57. 3.2 — Papirnate tapete

temperaturi uz dodavanje određenih sastojaka, stvarajući penastu strukturu materijala po ćelom preseku (debljine od 2.5-3 mm, širine 1.0 m).

95

Obrada vidne površine postiže se: - Sa plitkim reljefom, utiskivanjem me

talnog graviranog valjka u topli PVC nanos, koji se nalazi na papirnatoj podlozi sa gumenim protivvaljkom. Prednost ovih tapeta jc u tome što sc gornji sloj može skinuti, papirnata podloga ostaje na zidu preko koje sc može postaviti nova tapeta (si. 3.3a).

SI. 3.3 — Sintetičke trake, a — na papirnatoj podlozi, b —

- Sa izraženim visokim reljefom (visine nekoliko milimetara), zbog čega ih čestu nazivaju i trodimenzionalnim tapetama. To su tapete penaste strukture od ekspandiranog PVC-a. Izrazito visok reljef daje tapeti prirodan izgled (si. 3.3b).

- Sa slojem ekspandiranog PVC-a na određenim mestima, čime se postiže uspe šna imitacija određenih materijala, npr..

znaste strukture po celoj površini, c — imitacija mozaika

96

keramičkih pločica. O n e sc mogu koristiti za oblaganje zidova kuhinja i kupatila (sl.3.3c).

Ova vrsta tapeta je trajno otporna na kidanje, postavlja se jednostavno i lako. Prednost ovih tapeta je što mogu pokriti i manje neravnine na podlozi. Tapeta ne puca ako lepak popusti ili se pojave prsline u malterskoj podlozi, jer jc dovoljno čvrsta i istegljiva. Cisti sc vodom i deterdžentom, 100% su perivc. Mogu delovati hladno, ali zadovoljavaju u funkcionalnom smislu.

R T

k

i i

f i f f i

» i i i i f\ l\

Km

i f T »

V «

Tekstilne tapete

Tekstilne tapete se prave na sledeći način:

- Lepljenjcm tekstilnih niti, od prirodnog i veštačkog vlakna na papirnu podlogu. Niti mogu biti raspoređene tako da sc postignu vrlo različiti efekti, različitih su boja i nijansi (od cvetnih dezena do imitacije određene vrste tkanja). Ove tapete se mogu postavljati na grublju podlogu i predstavljaju najprirodniju zidnu oblogu,

i p p w

41

57. 3.-*—- Tekstilne tapete: na podlozi (gore), dekorativni materijali (dole)

97

a služe i kao dobra zvučna i toplotna izolacija. Održavaju se teže, prašina se izvlači usisivačem, a peru se penom za tepihe. Skuplje su. (sl.3.4a).

- Od platna, svile ili specijalnih vrsta šlofova, različitih dimenzija, bez podloge. Ovi se uglavnom materijali postavljaju bez lepljenja zatezanjem, preko specijalnih traka, tako da je lako zameniti materijal bez oštećenja podloge. Uglavnom sc koriste za reprezentativne objekte, ali i u domaćinstvu. Dimenzije su znatno veće od uobičajenih tapetnih traka (si. 3.4.b).

Tapete na bazi drveta

Prirodni materijali koji se koriste za izradu tapeta su:

SI. 3.5 — Tapete na bazi drveta: od furnira (gore.

- furniri od plemenite vrste drveta i - pluta.

Ove tapete su lepe zbog raznovrsnosti prirodne strukture i boje, zrače toplinom, stvaraju prijatan ambijent. Dobar su zvučni i toplotni izolator, otporne na udare, truljenje i veoma su praktične za održavanje.

Proizvode se od: - drvenih furnira, dvoslojnc su; gornji

sloj jc od tankih furnirskih listova drveta, nalcpljcn na podlogu od platna ili hartije (si. 3.5a).

- presovane plute, koja je specijalno izrađena za ovu namenu; mogu sc koristiti iste ili različite veličine granulata plute sa odgovarajućim vezivnim sredstvom.

, tapetne trake (dole), e — tapetne ploče (gore, desno)

98

Tapete mogu biti od najtamnijih (crna auto-ekspandirana pluta do najsvetlijih tonova. I vezivni materijal može biti različite boje (si. 3.5b).

Postoje dve vrste plulanih tapeta: - u vidu traka i - ploča. Plutane tapetne trake sc sastoje od pa

pirnate podloge na koju jc nalepljcn sloj plute fine granulacije, dimenzija papirnate tapete.

Pored plutanih tapeta u vidu traka, sve više se koriste proizvodi od plutanih ploča. Dimenzije ploča su 30 x 30 cm ili 48 x 48 cm, debljine 3 - 5 mm ili 100 x 50 cm, debljine od 2-10 mm, pakovanjc jc l m 2 . Ivice ploča su ravne i glatke.

Metalizirane tapete

Tapete sa metaliziranom površinom dc-luju vrlo svečano i reprezentativno, ali os-

57. 3.6 — Metalizirane tapete

SI. 3.7 — Foto - tapete

tavljaju hladan utisak. Ove tapete su dvo-slojne, sa podlogom od papira na koju je kasirana metalna folija-aluminijumska. Teško su zapaljive i 100% perive (si. 3.6).

Foto-tapete

Ovo su samoiepljivc tapete sa veoma različitim motivima i velikim izborom dimenzija. Osim za zidne površine mogu se koristiti za oblaganje vrata ili delova nameštaja (si. 3.7).

Sve vrste tapeta moraju biti otporne na svetlost, postojanih boja, ujednačenih de-zena i tonova.

Ekspandirani granulaj plute se dobija prženjem gra-nulata plute na povišenoj temperaturi.

99

P O D E L A T A P E T A P R E M A O B R A D I G O R N J E P O V R Š I N E

Obrada gornjih površina tapc-la, bez obzira od kog su materijala, može biti:

- glatka, obrada koja jc primcnljiva za sve vrste materijala,

- r e l j e f n a , tapete koje mogu imati plitak ili visok reljef, sa imitacijom neke vrste materijala (keramičke pločice) ili tehnološkog postupka (grubo malterisan zid).

- mat, završna obrada tapetnih površina koja je i najčešća,

- s j a j n a obrada je karakteristična za sintetičke, metalne i foto-tapete.

P O D E L A T A P E T A P R E M A BOJI

Jednobojne tapete se proizvode bez izražene mustre, sa ili bez reljefa.

- Višebojne tapete su svetlih ili tamnih tonova i različitih boja.

- Tapete čiji izgled podražava s t r u k t u r u p r i r o d n i h m a t e r i j a l a (drve ta , o p e k e , kamena).

P O D E L A T A P E T A P R E M A U Z O R K U

- Cvetni s t i l i z o v a n i uzorci su veoma česti na tapetama. Postoje mali i veliki uzorci ili u kombinaciji jednih i drugih.

- G e o m e t r i j s k i uzorci mogu biti, takode mali i veliki, razl iči tog inspirat ivnog porekla.

- Tapeti sa užim i širim l i n i j a m a , na manjem ili većem razmaku.

- S t i l s k i dezen iz prethodnih epoha. Uzorci mogu biti nepravilno ili pravilno

raspoređeni u jednom ili oba pravca (si. 3.2, 3.3,3.4, 3.5, 3.6 i 3.7).

V R S T E L E P K A

Lepak mora da obezbedi trajnu i čvrstu vezu između tapete i podloge. Ne srne da deluje štetno na podlogu i oblogu, mora biti bez neprijatnog mirisa.

U zavisnosti od vrste tapete primenjuju se odgovarajuća lepila (za papirnate tapete, sintetske, tekstilne itd.). Vrsta lepila jc direktno vezana sa težinom tapete, i mes-tom gde sc te t a p e t e postavljaju (zid, plafon).

Lepila sc, uglavnom, proizvode:

- od celuloznih derivata, pa pripadaju prirodnim sirovinama, već pripremljena ili se rastvaraju u vodi prc upotrebe,

- za postavljanje tapeta od plute koriste se hladna neoprenska (sintetičkog porekla), lepila koja se razređuju nitro-razre-divačem.

Prilikom rada sa lepkom na bazi organskih rastvarača zbog zapaljivosti lepila treba strogo poštovati uputstvo proizvođača i propise o zaštitnim merama.

Proizvođač uz lepilo prilaže deklaraciju kojom potvrđuje da je lepilo pogodno za odgovara juću n a m e n u , a deklaraci ja sadrži:

- tip lepka, - vrstu podloge na koju se lepi, - vrstu obloge koja se lepi, - čvrstoću na odlepljivanje, - otpornost na vodu i sredstva za čišće

nje, - vremensku postojanost, - utrošak lepka po m 2 , - "otvoreno vreme"*.

* Vremenski period (za koji tapet premazan lepkom treba da odstoji) od momenta nanošenja lepka na tapet do momenta postavljanja tapete.

Z A V R Š N I E L E M E N T I

Završni dekorativni elementi (si. 3-8) su:

papirnate trake, sa utisnutim reljefom, jednobojne ili višebojne, nc smeju se rastezati, širine 2.5 cm, dužine 20 m, postavljaju se lcpljenjem.

- upletene, u vidu konopca, na bazi prirodnih i veštačkih vlakana, ukucavaju sc ili lepc.

- lajsne od drveta, različitih profilacija i širina od 1-2 cm, dužine od 1-3 m, ukucavaju sc malim ekscrima bez glave.

UPUTSTVO ZA K U P O V I N U TAPETA

Za izbor tapeta, možete koristiti knjige, sa uzorcima tapeta velikog formata, jer se na osnovu malog uzorka nc može pouzdano izabrati tapeta.

Bolji izbor možete izvršiti ako je izložen veči deo rolne (si. 3.9), a najbolje jc ako možete kod kuće isprobati i videti kako se tapete uklapaju u predviđen prostor.

O Z N A Č A V A N J E T A P E T A SI. 3.9 — Veta površina — lakši izbor tapete

Kada kupujete određenu vrstu tapeta, u katalogu potražite proizvodne brojeve tapeta za koju ste se odlučili. Moraju se poklapati sve oznake, osim internih kontrolnih, koje su uvek označene slovima (npr. B,H na si. 3.10). Na rolnama koje odaberete sve se oznake međusobno moraju poklapati, čak i interne kontrolne oznake.

Svaka rolna pored označenog broja za identifikaciju ima i druge oznake, pravac pružanja dezena, način nastavljanja, oznaku za otpornost na pranje, dodatnu ozna-

I

5 B 4 4 ? 2 > = H 3 4 5

SI. 3.10— Kontrolne oznake tapeta. 1 — interne oznake, 2 — oznake tapeta, 3 — nastavljanje uzorka, 4 — perive ta

pete, 5 — siner uzorka

ku koja obeležava nijansu boje itd. (si. 3.10).

101

Kvalitet vidne površine tapete

Tapete prema otpornosti na vodu mogu da se peru ili se ne smeju prati.

Evropske standardizovane oznake za kvalitet su date sledećim simbolima:

Tapete sa ovom oznakom su ot-porne na vodu, ali ne na pranje,

možete mokrim sunderom skidati još vlažan lepak, koji se zadržao na tapeti, bez straha da ćete je oštetiti.

Tapete sa ovom oznakom se mogu prati, ne samo kada sc skida

lepak, već se mogu prati manje zaprljane tapete. Peru se vlažnim sunderom ili vlažnom mekom krpom.

Tapete sa ovom oznakom se mogu prati sve dok su na zidu, bez

obzira koliko su puta prane i koliko je godina prošlo od njihovog postavljanja na zid.

Ovim simbolom su označene tapete koje su otporne na trljanje

četkom pa jc moguće i otklanjanje masnih fleka.

Najnovije dostignuće u industriji tapeta su tapete koje se mogu suvim postupkom skidati, nije potrebno vlaženje. Razlikuju se dva načina skidanja:

Simbol kojim je označen tapet 11 0 čije se skidanje obavlja bez os-

^ tatka na zidu. Tapete kod kojih se skida samo gornji deo, a donji deo ostaje na zidu i čini podlogu za nove tape

te. To su najčešće tapete na bazi sintetičkih materijala, tekstila ili metalnih folija.

Sve vrste tapeta moraju biti otporne na svetlost, ali se i po tome razlikuju.

Simbol označava da ove tapete neće požuteti pri normalnoj sun-

O čevoj svetlosti. Tapete ove kategorije su sa dobrom otpornošću na svetlost.

•-Ova oznaka znači da se lepak nanosi samo na tapet, ne na podlogu.

• Suvi sloj lepka na tapeti. Pre y f\\-t postavljanja tapete na zid trc-\ * ba prevući površinu lepka vla

žnom krpom ili cele tapete provući kroz vodu. a potom ih direktno postavljati na zid.

T Na poleđini tapete nalazi se simbol koji određuje pravac postavljanja, odnosno smer

uzorka. Strelica treba da bude usmerena prema plafonu.

• >|t Oznaka kod jednobojnih tapeta ili tapeta sa uzorkom ko-

^ I ji ne zahteva određen pravac postavljanja. Mogu se postavljati alternativno.

Na tapetama se često nalaze crteži različitih dužina. Oni se moraju poklapati kada se postave dve trake jedna pored druge. Crtež koji se ponavlja na tapeti nazivamo "raport" i prilikom kupovine morate voditi računa o njegovoj dužini. Prilikom krojenja tapete biće gubitaka.

Postoji više simbola kojima se označava nastavljanje uzorka.

0 Nastavak uzorka je ravan. Svi uzorci su simetrično otisnuti i prilikom krojenja treba vo

diti računa da se poklapaju.

I Nastavak uzorka sa pomicala njem. Prilikom krojenja ima

I ™ mnogo otpadaka, pa je potrebna veća količina tapeta od površine zida.

^ I J e d n o s t a v n o nastavl janje I uzorka. Ove tapete su naje-

konomičnije. Prilikom krojenja nc morate paziti na poklapanje uzorka, već samo na dužinu.

102

O B R A Č U N T A P E T A

Kada sc odlučite za kupovinu tapeta morate znati koju vrstu tapeta želite, boju, dezen i potrebnu količinu. Količina se izračunava prema dimenzijama prostorije i dimenzijama tapeta. Širine rolni su od 0.53 do 0.56 m, usvaja sc za obračun širina tapete približno 0.50 m, dužina rolni jc ista, bez obzira na širinu iznosi 10.05 m. Na svaki metar dužine zida, uključujući niše i ispuste u zidu, potrebne su dve trake širine 0.50 m.

Na primer, za prostoriju dimenzija 3.00 x 3.60, bez promena na zidu, obim jc 2 x 3.00 + 2 x 3.60 = 13.20 m. Broj potrebnih rolni traka za ovaj obim jc 13.20 x 2 = 26.40.

Ovaj broj treba pomnožiti sa visinom prostorije, npr. 26.402 x 2.60 m = 68.64 m i podeliti sa dužinom rolne 10.05 m, što daje ukupno 68.64 m : 10.05 = 6.8. Dobi-jeni broj predstavlja broj potrebnih rolni (može se kupiti 7 rolni).

Ako su površine rolne dimenzija 0.56 x 10.05 = 5.628 m 2, za predviđenu prostoriju bilo bi potrebno 5.628 m2 x 6.8 = 38.27 m 2 tapeta. Za tapete dimenzija 0.53 x 10.05 ukupna površina rolne jc 5.326 m 2 .

Od dobijene površine treba odbiti površinu prozora, vrata ili plakara. Međutim, potrebna količina se uvećava za 10%-15% radi ukrajanja za deo zida iznad vrata, ispod prozora ili za eventualne zamene ili popravke tapeta. Kako se ova dva računa (potebna za odbijanje i dodavanje) često izjednačavaju, može sc zadržati ukupna količina tapete bez korekcije.

Za obračun možete uzeti ukupnu kvadraturu svih površina za oblaganje, podeliti na pet, koliko iznosi približno površina jedne rolne, uvećano za 10%, što daje ukupan broj rolni!

U tabeli jc dat približan broj rolni širine 0.53 m i dužine 10.05 m za različite dimenzije prostorije; otvori nisu odbijeni.

Naravno, ovaj račun je dovoljan samo za jednobojne tapete prugaste ili sa sitnim dezenom. Ako jc dezen krupniji, prilikom rezanja otpada više materijala, jer tapete moraju biti zalcpljcnc tako da se dezeni nalaze na istoj visini. U tom slučaju se ne srne jednostavno šeći iz rolne, već se mora voditi računa o dužini uzorka-"raporta", tada sc mora odbaciti manji ili veći deo tapeta.

Potreban broj rolni

Obim prostorije u m Broj rolni za prostorije visine od

Obim prostorije u m 2.10-2.35 2.40-3.05 310-4.00

6 3 4 5

10 5 7 9

12 6 8 11

15 8 10 14

18 9 12 17

20 10 14 19

24 12 16 23

103

Sl.j.ll —Alat za pripremu podloge, u — lopatica, b — gladilica

A L A T I P R I B O R Z A I Z V O Đ E N J E

T A P E T A R S K I H R A D O V A

Ukoliko ne poscdujete tapctarski pribor, možete koristiti dva sastavljena stola, makaze za krojenje, molcrsku četku i staru četku za odclo za pritiskivanjc tapeta. Naravno, sa takvom opremom nećete moći lako da obavite posao. Odgovarajući alat će, u mnogome, olakšati posao.

U neophodan alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova spadaju:

L o p a t i c a (špahla) za skidanje starih premaza i ispunjavanje neravnina (si. 3.11a).

Gladi l ica (glethobla) za izravnavanje zidova za: nanošenje mase za izravnanjc na veće površine (si. 3.11b).

P o s u d a od plastične mase za r a s t v a r a nje lepka od sintetičke mase, da jc nc bi lepak nagrizao, nc srne da ima metalnu dršku (si. 3.12a).

S i t o može biti različite konstrukcije i oblika. Mrežasti deo obuhvata celo sito ili samo dno (si. 3.12b).

Četke za nanošenje lepka ("šajbne") su pravougaonog oblika. Najbolje su one koje su napravljene od sintetičke dlake. Dobro je da četka na dršci ima pričvršćen komad lima, radi lakšeg oslanjanja o ivicu kofe (si. 3.12c).

S t o služi za sečenje tapeta i nanošenje lepka. Sastoji sc od nogara i radne ploče (dužine oko 3 m). Širina stola - ploče je do 80 cm, ali mora biti najmanje za nekoliko sanlimetara veća od širine tapeta sa kojima sc radi. Visine je od 75 do 90 cm. Sto mora biti stabilan, radna površina sc nc srne ugibati pod pritiskom. Stolovi na rasklapanje su veoma pogodni za prenos. Gornja površina ploče jc iz delova povezanih šarka-ma (si. 3.13a). Donji deo (nogare), su od tankih aluminijumskih cevi koje se mogu veoma lako sklopiti.

Pored gotovih tapetarskih stolova radne ploče se mogu izraditi od pancl-ploča debljine 30 mm, dužine veće bar za 5 cm od visine prostorije.

Mogu poslužiti i ravna sobna vrata.

M e t a r koji se koristi može biti različitog oblika; od drveta koji se sklapa - stolarski ili od nerdajućeg čelika koji sc mehanizmom vraća u p r e d v i đ e n u kutiju (si. 3.13b).

Za sečenje tapeta koristi se nož, dužine oko 50 cm, sa širokom oštricom sa obe strane, ili nož "skalpel" koji se sastoji od čelične šine vodice i dela za sečenje.

Makaze su pogodne za lakše i pravilno sečenje i izrezivanje tapeta.

Specijalan alat za sečenje je sa kružnim sečivom "radlom" ili zupčastim lenjirom (si. 3.13c).

Četka za tapete je pljosnata, dužine oko 30 cm, širine 10 cm, nc previše tvrde i svetle dlake. Služi za pritiskivanjc tapeta. Umcsto četke i valjka možete upotrebiti čistu kuhinjsku krpu (si. 3.14a).

(•iimcni val jak za potiskivanje lepka i vazduha ispod tapeta, koristi sc naročito pri lepljcnju plastičnih tapeta. Obično jc

SI. 3.12 — Za pripremu i nanošenje lepka. a — kofa, b — silo, c — četke

SI. 3.13 — Pribor i alat za pripremu tapeta, a — sto, b — metar, c — alat za sećenje

od pune elastične gume, ne tako tvrde. Valjak za ivice je malog prečnika, manje pričvršćen preko viljuške na dršci (si. ili veće širine a služi za pritiskanje preklo-3.14b). pa ili spoja dve trake (si. 3.14c).

105

SI. 3.14 — A l a t za postavljanje tapeta, a -

Dvokrake lestve služe za stajanje prilikom lepljenja tapeta na zid ili tavanicu. Mogu sc koristiti sa nižim nogarama preko kojih se postavlja daska (min 3 cm).

Mogu sc koristiti i kućne merdevine! Olovka za označavanje potrebne dužine

tapeta i elektro - odvijač ("glimerica") za skidanje prekidača i utičnica spadaju u pomoćni pribor. U pomoćni pribor spadaju i visak i kanap.

Visak sc koristi za određivanje vcrtikal-nosti i sastoji se od kanapa dužine oko 2.60 m, na čijem kraju je zavezan konusni metalni elemenat ili neki drugi teži predmet.

Kanap (sa malom količinom zemljane boje - obično oker) koristi sc za obelcža-vanje horizontalnog i vertikalnog pravca.

Od alata za teško skidanje tapeta, koristi se ručna bušilica sa dodacima (si. 3.24 i 3.25).

četke, b —širi valjak, C — valjak za ii'ice

SAVETI Z A P R I P R E M U P O D L O G E

Da li će tapete biti dobro postavljene zavisi isključivo od pripremljene podloge.

Bez obzira na kvalitet tapeta i lepotu dezena, loša podloga se ne može pokriti!

Ako su stare papirnate tapete čvrsto vezane za podlogu, očuvane i glatke, na njih se mogu lepiti nove tapete. Spojevi ili preklopi se moraju izbrusiti (si. 3.15).

Pre početka postavljanja tapeta treba proveriti da li na zidu ima neravnina koje bi sc kasnije jako isticale. To možete proveriti prinošenjem džepne svetiljke, ako ima neravnina pojaviće se senke na zidu (si. 3.16).

Poželjno je da dve osobe postavljaju tapete, jedna kroji i sečc dok druga priprema zid. Prvo treba skinuti parketne lajsne i svaku obcicžiti brojevima kako bi ih po

SL 3.15 — Priprema podloge za postavljanje novih tapeta

završetku lcpljenja lako vratili na svoje mesto.

Treba skinuti i sve utične prekidače.

Na mestima gde bi ponovo trebalo ukucati ekser ili postaviti vijak, u otvor se stavi palidrvce koje će probiti (si. 3.17) tapet. Ne treba koristiti eksere, jer mogu ostaviti mrlje od rđe.

Pre nego što se počne sa postavljanjem tapeta, treba izravnati sva oštećenja na zidu, rupe i pukotine.

Podloga mora biti suva, čvrsta, čista i ravna. Podloga na koju se postavljaju tapete može biti nova i stara.

5/. 3.17 — Postavljanjem palidrvca tt otvor lakše nalazite položaj

N O V E P O D L O G E

Nove podloge (si. 3.18a, b, c, d) su:

- malter, - beton, - gipsane ploče i - lake ploče na bazi drveta (iverice).

Malterske površine u svome sastavu imaju peščana zrna, koja su veoma oštra, lako da sveže omalterisani zidovi nisu dobra podloga za lepljenje tapeta. Ovakvu podlogu treba dobro izbrusiti brusnim papirom sitnog zrna, a po mogućnosti i izgladiti smesom za gletovanje.

Savremena sredstva za premazivanje podloge omogućuju da se kasnije tapete skidaju lako.

57. 3.16 — Džepnom svcnljkom lako scproveravaju neravnine na zidu

SI. 3.18 — Različite \rste novih podloga, a — malter, b — beton, c — gipsana, d — na bazi drveta

107

Betonske površine, za razliku od omal-tcrisanih zidova, imaju veći broj rupica i neravnina koje treba popuniti gipsom. Neophodno je izravnati zidove kad su grubi, masom za izravnanje (polifiksom, plastofi-lom) (si. 3.21).

Gipsane ploče su veoma glatkih površina, samo ih treba obraditi na meslu spoja i na uglovima.

Iverica se lako ošteti na ivicama, pa takva mesta, kao i spoj dve ploče, treba izravnati masom za izravnanje.

P O D L O G A S A S T A R I M P R E M A Z I M A

Ako su zidovi bili jednom ili više puta bojeni posnim bojama, boju treba ukloniti ili pranjem ili struganjem, jer neće primiti lepilo. Kreda je vodoneotporan materijal, pa ne podnosi tapetno lepilo, u kontaktu sa njim počinje da bubri i odlepljuje se od zida.

Za skidanje starih premaza zid treba navlažiti vodom i zidarskom lopaticom ostrugati sve slojeve (si. 3.19).

Kada sc uklone stari premazi, zid se su-vom četkom očisti, staklastim papirom izbrusi (si. 3.20) i mešavinom gipsa i kreča ili posebnom masom za izravnanje zatvore sve eventualne pukotine i rupice (si. 3.21)

Ako je zid prethodno obrađen "poliko-lor" ili masnom bojom, treba utvrditi da li se sloj boje dobro vezao za malter, da li sc ljušti boja ili otpada. Sve pukotine iseći i popuniti. Posle ovih provera zidnu površinu dobro oprati sapunicom, kako bi se uklonila prljavština i masnoća, ili staklastom hartijom (N°000) celu površinu izbrusiti (si. 3.22).

Pomoću lepljive trake ("selotejpa") na jednostavan način se može proveriti čistoća podloge. Ako na traci nakon odvajanja

SI. J. 20 — brušenje podloge

SI. J.21 —Nanošenje sloja za izravnanje

od zida ostanu sitne čestice, podloga nije dovoljno čista.

108

kom za kosu i stvoriti izolacioni sloj, da bi se postavile nove tapete.

SI. 3.22 — Popravka podloge

Savršeno glatka podloga nije apsolutni zahtcv, posebno ne za plastične tapete.

Sposobnost podloge da upije lepilo je takode značajna, jer slaboupijajuća podloga ne veže dobro lepilo pa sc tapete mogu odlepiti.

Ako podloga previše upija ili je slabije čvrstoće, dan prc lcpljcnja tapeta zid treba premazati razredenim lepkom, što olakšava postavljanje, jer se tapete lakše pomc-raju po zidu t o k o m lepl jenja. T a k o pripremljena podloga će obezbediti da sc ne odlcpljuju rubovi tapete.

Za pretpremaz (prvo premazivanje lepkom) potrebno jc da se količina od 200 g lepka rastvori u 8-10 1 vode.

U K L A N J A N J E M R L J A

Na betonskim površinama često ostaju tragovi od premaza koji se koriste za premazivanje velikih površina.

Sa podloge sve masne mrlje treba otkloniti ili impregnisati jer se tapete mogu odlepiti ili masne mrlje mogu probiti kroz tapet. Da ne bi izbijala rda sa cevi u zidu, cevi treba izolovati lakom za izolaciju. Jednostavno, površinu mrlje poprskati la-

SAVETI ZA S K I D A N J E TAPETA

Oštećene tapete ili tapete koje nisu čvrsto zalcpljcne mogu se skidati različitim postupcima.

Skidanje tapeta samo pomoću vode i lopatice (špahle) jc težak posao, posebno ako sc skida više slojeva tapeta.

Danas se mogu kupiti dodaci za brže rastvaranje lepka koji sc dodaju vodi.

Da bi se tapete lakše skidale prethodno ih treba orapaviti žičanom četkom a zatim premazati otapalom. Sredstvo se nanosi sunderom ili četkom. Posle 10-20 minuta, u zavisnosti od vrste tapete, mogu se bez muke strugali lopaticom za struganje (si. 3.23).

Ako su prethodno bile postavljene vo-dootpornc tapete, skidanje je teže. Površinu morate orapaviti i izgrepsti pomoću brusne ploče ili kružne četke (si. 3.24). Za hrapavljenje debelih tapeta koristi se bru-sna ploča: laki:.', pritiskom brusiti odozdo nagore (si. 3.25), a zatim premazati otapalom. Ako se na pojedinim mestima traka ne može odlepiti, to mesto treba namočiti još jednom, a zatim strugati lopaticom.

109

Ako sc tapete ne mogu orapaviti potrebno je odvojiti jedan deo gornjeg ruba i pumpicom za ulje prskati između tapete i maltera.

Takozvani suvi postupak skidanja starih tapeta jeste mogućnost odvajanja gornjeg sloja od podloge, bez obzira na to kad je tapet zalcpljen.

P R I P R E M A L E P K A

Lepilo za postavljanje zidnih tapeta priprema se neposredno pre upotrebe, naravno to ponekada zavisi i od vrste lepka, pa je poželjno da se lepak pripremi dan ranije.

Uputstvo proizvođača za pripremu lepka morate poštovati!

Lepak se priprema u emajliranoj posudi ili posudi od sintetičke mase, nikako u posudi od pocinkovanog lima. Celulozna lepila rastvaraju se u hladnoj vodi. Ujednačeno dodavati lepak u vodu i polako i stalno mešati. Kod spravljanja lepka mora se voditi računa da rastvaranje u vodi bude što ravnomernije, sa što manje grudvica (nerastvorenog lepka). Prema uputstvu proizvođača ostavimo da stoji potrebno

vreme (od 20 minuta do nekoliko sati, 6-8 h).

Količina vode u kojoj se rastvara lepak zavisi od vrste i debljine tapeta. Ukoliko je potrebno, lepak procediti kroz sito, meša-jući četkom po situ.

Lepak koji ostane posle tapetiranja može se čuvati ograničeno vreme u zatvorenoj posudi, najbolje u staklenom sudu.

P R I P R E M A T A P E T A

Prilikom oblaganja zidnih površina u jednoj prostoriji, mogu se upotrebiti samo one rolne na kojima su iste oznake (si. 3.27). Pre krojenja tapeta neophodno jc uporediti nijanse na rolnama, i tek kada se

SI. 3.27 — Provera oznaka

110

utvrdi da nema odstupanja može sc otpočeti sa radom.

Visinu prostorije treba proveriti na više mesta, da se ustanovi najveća dužina (si. 3.28). Treba vodili računa da metar bude uspravno postavljen u odnosu na pod.

M E R E N J E

Tapeta mora biti nekoliko santimetara duža (5-10 cm) od visine između poda i tavanice. Dužina svake s ledeće t rake određuje sc prema prvoj traci. Posebno se mora voditi računa ako jc veliki dezen ("mustra"), da se uklopi (si. 3.29).

S E Č E N J E

Na naznačenom mestu presaviti tapetu upravno na ivice, (poklopiti ivice), pritisnuti snažno prcvoj, a zatim preseći nožem (si. 3.30a, b), makazama ili specijalnim ta-petarskim nožem.

Kada sc trake iz rolne seku, treba obe-lcžiti svaki svitak rednim brojem, kako bi sc tim redosledom tapete polagale na zid (si. 3.31).

SI. 3.30 — Priprema i sečenje tapeta a —

X m Y /

SI. 3.26 — l 'rovera visine prostorije

SI. 3.29 — Meri se na razvijenoj rolni

prethodnu savijanje, h —sečenje nožem

111

SI. 3.31 — Obeležavanje—numcrisanje Iraka

N A N O Š E N J E LEPILA

Kada su sve trake iskrojene i poredane u blizini stola, lepak se nanosi na poleđinu trake tapeta (jedna za drugom). Lepak sc nanosi ravnomerno, u tankom sloju, na celu površinu molerskom četkom (si. 3.32). Pažljivo premazati rubove tapeta.

P R E K L A P A N J E

Traku sa lepkom presavite tako da se lice tapete nade i sa jedne i sa druge strane, i to 2/3 gornjeg dela trake i 1/3 donjeg dela (si. 3.33).

O M E K Š A V A N J E

Da bi se tapete dobro zalepile lepak treba dovoljno da "odleži", odnosno da tapeta dobro upije lepilo i postane elastična. Teško je precizno odrediti koje jc vreme (5-10 min) potrebno da lepkom namazana tapeta odstoji. To se može proveriti tako

SI. 3.32 •— Nanošenje lepka na traku

što se vrh jednog ugla tapete presavije; ako se vrh vrati u prvobitan položaj znači da je hartija još uvek "žilava" i da je još rano da se tapeta stavlja na zid. Mora se sačekati da vrh tapete (koji smo savili) ostane savijen.

A7. 3.33 — Preklapanje premazane trake

112

P O S T A V L J A N J E T A P E T A N A Z I D

Tapete treba postavljati pri normalnoj, sobnoj temperaturi (18-20 °C) sa povoljnom vlažnoću vazduha. Promaja i visoke temperature nisu povoljne. Ako tapete lc-pile zimi, prostorija ne treba da bude previše zagrejana.

Pre nego se počne sa postavljanjem tapeta, mora sc proveriti da li jc zidna površina dovol jno suva, t a k o što se na pogodno mesto povuče linija masliljavom olovkom, ukoliko se ova crta u roku od 30 minuta nc raširi, znači da je zid dovoljno suv.

O D R E Đ I V A N J E V E R T I K A L N O S T I

Zidovi nikada nisu potpuno pravilni, pa treba odrediti i obeležiti početak lepjjenja tapete. Sa lcpljcnjcm trake treba početi na udaljenju od ugla bar za polovinu širine trake.

Pomoću viska i kanapa provučenog kroz oker u prahu određujemo početak lepljc-nja prve tapete, ravnajući se prema uspravnoj liniji, a ostale prema prvoj traci.

Polaganje tapeta uvek počinjemo od zida koji sc nalazi levo od prozora (si. 3.34) ili levo od zida na kome je prozorski otvor.

SI. 3.34 — l'učauk postavljanja tapeta

SI. 3.35 — Određivanje vertikalnosti za pivu Iraku

Da nc bi traku odlcpljivali prc polaganja treba precizno odrediti vcrlikalnost za prvu traku (si. 3.34).

Ako sc upotrebi tapeta sa "širokim" dc-zenom, mora se voditi računa o otvorima. Naime, u ovom slučaju, oblaganje zida na kojem sc nalazi otvor mora početi od osovine otvora (si. 3.35).

L E P L J E N J E T A P E T A

Navlaženu traku, pažljivo prihvatiti i popeti sc na merdevine. Namcstiti gornju ivicu uz tavanicu, a bočnu ivicu prema obe-ležcnoj liniji. Kada se obe ivice tapeta poravnaju i p o č n e sa polaganjem (dve trećine) tapeta, pritisnuti gornju ivicu trake (si. 3.36), a zatim sredinu trake blago lupkati četkom odozgo nadole i od sredine prema krajevima (si. 3.38). Zatim, otpustiti donji deo trake i ponoviti operaciju sa ostatkom tapetne trake (si. 3.37).

Kada jc traka po celoj visini pričvršćena, ponovo je treba lupkati četkom (nikako zatezati). Može se blagim trljanjem mekim sunderom ili pamučnom krpom, od sredine prema krajevima, istiskivati suvišan le-

113

pak ili zaostao vazduh (si. 3.38). Kad se na ovaj način polože dve, najviše tri trake, moraju se odmah oprati vodom (ako su pcrive) svi sastavi i ukloniti sav lepak koji se eventualno pojavio na vidnoj površini tapeta).

O B R A D A IVICA

Kada se postavi tapetna traka, ivica sc obraduje gumenim ili sintetičkim valjkom.

Nc srne sc jako pritiskati, da još neosušeno lepilo ne bi iscurilo (si. 3.39).

Reljefne tapete ne treba pritiskati valjkom na ivicama, da se ne bi oštetile!

Ako su podne lajsne skinute, tapete sc lepc do podne obloge. Ako nisu sklonjene letvice, tapeta treba da je pokrije za nekoliko santimetara. Utisnuti tapetu između zida i lajsne, vodeći računa da se tapeta ne ošteti, i tako odrediti pravac po kome treba šeći. Obično treba šeći na 5-8 mm dalje od označene linije (si. 3.40 i si. 3.41).

114

SI. 3.40— Utiskivanje tapete SI. 3.41 — Sečenje donje ivice

O B R A D A O T V O R A I R A Z V O D N I H KUTIJA

Tapctna traka sc između tavanice i zida ukraja tako što se blagim pritiskivanjem prstima obeleži ovaj spoj, pa skalpelom odseče višak tapete. Odlepljeni deo se zatim vrati na svoje mesto.

Ako su poklopci razvodnih kutija u ravni zida, mogu se pokriti tapetom, jer se nikad

ne otvaraju, a mogu se naći kucanjem na zid (si. 3.42).

Cesto poklopci razvodnih kutija nisu u ravni sa zidom, pa ih treba skinuti, prekriti tapetom, pa ponovo vratiti na mesta (si. 3.43a, b).

Za preciznu obradu ivica na delu otvora može se koristiti poseban pribor za ukra-janje tapete (si. 3.44).

5 7 . 3.43 — Preklopa razvodnih kutija nisu u istoj ravni, a — zasecanje ivica, b — obaranje ivica

SI 3.42 —Razvodne kutije u istoj ravni

115

SI. 3.44 — Pribor za obradu ivica tapeta

P O P R A V K A O Š T E Ć E N I H M E S T A

Vlažne tapete su osetljive na oštećenja. Ukoliko ih treba popraviti; preko oštećenog mesta postaviti komad tapete (ako su sa velikim uzorkom poklopit i ivice) i oštrim nožem iseći veći deo nego što je onaj koji treba zameniti. Oba sloja odvojiti od zida, donji deo tapete odbaciti, a gornji zalepiti na oštećeno mesto (si. 3.45a, b, c). Zamenu treba izvršiti dok su tapete nove, da ne bi bilo razlike u boji.

Kod reljefnih tapeta je lako popraviti oštećenja. Tapeta je dvoslojna i posle pre-mazivanja lepkom slojevi se lako odvajaju. Tanji gornji sloj se posle lepljenja ne pri-mećuje (si. 3.46a, b).

Prilikom postavljanja tapeta između tapeta i zida, često ostaje "zarobljen" vazduh

ili veća količina lepka. Tapetu treba raseci u obliku kista i krajeve ponovo zalepiti, ili probušiti iglom, ako je vazduh ispod tapete (si. 3.47).

Z A V R Š N I E L E M E N T I

Zbog smanjene visine prostorije dekorativni elementi se rede koriste (trake i lajsne). Trake i lajsne su različite širine što zavisi od vrste materijala. Mogu se postavljati neposredno ispod plafona ili u prostorijama većih visina (si. 3.48).

P O S T A V L J A N J E T A P E T A N A P L A F O N

Ukoliko se odlučite da ne bojite plafon, možete ga jednostavno obložiti tapetama. Za ovaj način oblaganja morate tražiti pomoć ukućana i obezbediti nešto širu i stabilniju podlogu sa koje biste lepili tapete.

P O S T A V L J A N J E T R A K A

Tapetne trake se postavljaju od obele-ženog pravca linije na plafonu (si. 3.34). Tapete se pripremaju za oblaganje plafona na isti način kao i za oblaganje zida, samo što tapetno lepilo mora da bude gušće, zbog položaja tapeta. Ukoliko nemate pomoćnika, može poslužiti četka sa dugačkom drškom za pridržavanje tapeta. Ivice se puštaju preko zidova i treba ih obraditi pažljivo (si. 3.49a, b).

Problem postavljanja tapeta sa uzorkom na plafon jc isti kao i kod zidova. Treba izvršiti probu položaja tapete, pa ako ostaje mala širina trake izvršiti korekciju položaja (si. 3.50). U zavisnosti od uzorka,

116

SI. 3.46 — Popravka dvostojne lapeic. a — odvajanje tapete, b — postavljanje gornjeg sloja s l 3 4 7 _ 0 l k l a l l j a n j e

neravnine

117

SI. 3.48— Postavljanje ukrasnih lajsni

SI 3.49 — Postavljanje tapetnih traka na plafon, a — pridržavanje, ukoliko nema pomoćnika, h — isecanje ivica

po obodu prostorije |^

o i o i o i o i o i o i o

i

Si 3.50 — Proba prema uzorku tapete

osa zida ili plafona

ostatak tapete

— ) • 4 —

/ \ pravilan raspored

korekcija može da bude u dva pravca (po dužini i po Širini prostorije). $L 3.51 —Proverapoložaja tapete, a — nepravilan, b -

pravilan

118

Ako ostane manja širina tapete, pomc-ranje tapete u odnosu na osu prostorije treba izvršiti tako da imamo dva ostatka tapete sa ujednačenom širinom (si. 3.51a, b).

P O S T A V L J A N J E T A P E T N I H P L O Č A

Postavljanje tapetnih, a i drugih platonskih dekorativnih ploča, može se vršiti na dva načina:

- paralelno sa zidom i - pod uglom od 45°.

57. 3.52 — Mogući naCini postavljanja ploča, a —paraki no sa zidom, b — pod uglom od 45°

Za početak radova mora se odrediti središte prostorije sa neophodnim probama položaja tapetnih ploča u oba pravca (si. 3.52a, b).

Središte jc najčešće, kod starijih objekata, na mestu planiranom za električni vod ili kuka na koju se kači svetiljka (si. 3.53a, b).

Ploče treba ukrajati uz zid. Zato je neophodno ploču postaviti preko poslednjeg

SI. 3.53 — Određivanje središta prostorije tankim konop cem. a — središte na mestu svetiljke, b — početak posta

vljanja

reda. Preko ploče koju pomeramo pored zida obeležavamo dužinu ukrajanja. Isečc-mo tapetu preko metalnog lenjira na tačno obeleženom mestu i premažemo lepkom. Deo koji smo iskrojili odgovara nepokrivenom mestu (si. 3.54a, b, c).

119

120

4

SKELE

Skele su pomoćna konstrukcija koja služi za izvođenje radova u građevinarstvu na visinama većim ođ 2,5 m od poda ili tla. Koriste sc uglavnom za fasade i javne objekte (gde se nc može raditi sa molcr-skih merdevina).

V R S T E F A S A D N I I I S K E L A

- Skele od d r v e n i h s t u b o v a ob log preseka.

- Skele od drvenih lestvica.

2 0 0 / 2 * mm

SI 4.1 — Skele ud drvenih stubova. a — presek, b — izgled

121

- Skele od čeličnih cevi kružnog preseka - cevaste skele.

- Etažne konzolne skele. - Zaštitne skele. - Vi seće ske le ( k o r p e na čeličnim

sajlama). - Nepokretne plafonske skele od čeli

čnih cevi i drveta. - Pokretne plafonske skele od čeličnih

cevi. - Skele na nogarima.

MATERIJALI ZA S K E L E I I Z V O Đ E N J E

L A K E F A S A D N E S K E L E O D D R V E N I H S T U B O V A

Ove skele se prave od kvalitetne oble grade maksimalne visine do 30 m. Srednji prečnik stubova za ovakve skele mora biti 18 cm. Najmanji prečnik na tanjem kraju mora biti veći od 15 cm. Stubovi sc postavljaju na razmaku od 2,5 - 3 m, zavisno od visine skele i opterećenja.

Spoljni stubovi nosioci ukopavaju se u zemlju od 0,8 do 1 m (si. 4.1) Stubovi se postavljaju tako da imaju blagi nagib prema objektu. Širina radne platforme nc sme biti manja od 70 cm, a mora biti izrađena od zravih dasaka debljine 48 mm, širine 250 - 300 mm.

Radi stabilnosti skele, moraju se postaviti košnici od skelskih dasaka debljine 24 mm, (upravno na fasadu) od gredica preseka 11/13 cm. Drveni elementi (stubova i kosnika i dr.) se vezuju ekscrima. klanfa-ma i karikama.

S obzirom na vreme koje je potrebno za montažu ovakve skele i cenu gradnje, ove skele su vrlo skupe i retko se upotrebljavaju.

Za izvođenje lake fasadne skele od oblih stubova potreban je sledeći materijal:

- tesana i obla grada 0,04 nr /m , - strugana grada i daske 0,04 m 3/m 2, -ekseri 0,10 kg/m2, - karbolinijum kg 0,10 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može namon-tirati 10,5 m2 skele mereno ortogonalno po površini fasade. Materijal se odnosi na

S K E L E O D D R V E N I H L E S T V I C A

Drvene lestvice su širine 80 cm. Najveća dužina skele je od 12do 18m. Prcsckstuba lestvica mora biti veći od 80 cm , a prečnik ne sme bili manji od 10 cm. Lestvice se izrađuju od drveta prve klase. Skele od drvenih lestvica grade sc do visine od 18 m. Kod nastavljanja lestvica preklop mora biti veći od 1,5 m, a nastavci se vezuju na najmanje dva mesta čeličnim sponama potrebnog preseka. Najveći razmak kod lestvica je 3 m.

Pošto su skele vrlo uske, moraju se osigurati od preturanja, tako što sc skele u vertikalnom i horizontalnom pravcu na svakih 4,5 m pričvršćuju za fasadni zid, a pri vrhu za krovnu konstrukciju. Prilikom montaže skele lestvice se postavljaju na podmetače od dasaka debljine 48 mm. Horizontalne prečage postavljaju se na razmaku od 2 m po visini, i to od gredica preseka 8x10 cm.

Na sredini visine između prečaga lestve se utežu čeličnim zategama od čelika 0 14 mm, koje sc zatežu maticama sa podmetačima (šajbnama). Radne platforme prave se od dasaka debljine 48 mm sa preklopom od 0,50 m, a zaštitne ograde od dasaka su debljine 24 mm. U podužnom smislu lestvice sc osiguravaju letvama postavljenim na razmaku od 3 m. Lestve ne dodiruju zid i postavljaju se na 20 cm od zida da bi omogućile nesmetan rad.

122

A \ i /A \

\

% 300 300

SL 4.2 — Skele od drvenih lcsivica. a —presek, b — izgled

Na lestvama sc postavlja jedna ili dve radne platforme, koje se po obavljenom poslu premeštaju odozgo nadole.

Potreban materijal za montažu skele od gotovih drvenih lestvica jc:

- lestve 0,04 m 3/m 2, 3 2

- strugana grada 0.04 m Im , - ekscri 0,02 kg/m i - klanfe 0,20 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može na-

montirati 10 m2 skele, mereno ortogonal-no na fasadi.

S K E L E OD Č E L I Č N I H CEVI -C E V N E S K E L E

Savremenc fasadne skele prave se od čeličnih elemenata (čeličnih cevi kružnog preseka). Dužina cevi je od 1,2 do 5 m.

Spoljni prečnik cevi je 48,30 mm, a debljina zida cevi 3,65 mm ili 3,50 mm.

Č e l i č n e cevi se p r a v e po J U S - u C.B.5021.

Čelične cevi i konstrukcija skele se povezuju nastavcima (umecima) i spojnicama. Nastavci, spojnice i ostali elementi za vezu izrađuju se od vrućih valjanih profila, a kvalitet čelika mora da odgovara JUS-u C.B.3021.

Skele se na podlogu oslanjaju preko podložnih ploča (papuča-stopa) kružnog ili kvadratnog preseka, debljine lima od 5 do 10 mm. a naležna površina mora biti veća od 250 cm 2 . Za izradu radnog poda (platforme) upotrebljavaju sc daske najmanjeg preseka 250 x 48 mm, ako su daske manje širine mora se povećati debljina daske, ta-

123

ko da jc otporni momcnat preseka veći od 67 c m .

Podloga na koju sc montira skela mora biti čvrsta i stabilna. Na podlogu se prvo postave talpe (drveni podmetači) debljine 4,8 cm, najmanje dužine 130 cm, preko kojih sc postavljaju podložne ploče. Na podložne ploče se montiraju stubovi na rastojanju od 2 do 3 m, što zavisi od visine skele i opterećenja.

Razmak stubova može biti i manji ako to statički uslovi zahtevaju. Posle postavljanja stubova postavljaju sc podužni nosa

či na razmaku od 2 m. Prvi red podužnih nosača postavlja se odmah iznad podložnih ploča, na visini od 30 cm od podloge. Poprečni nosači postavljaju se na razmaku od 2 m, oni nose radnu platformu i održavaju širinu skele. U podužnom smeru obav e z n a s u u k r u ć e n j a d i j a g o n a l n i m košnicama od podnožja do vrha skele, pod uglom od 45°. Na krajevima skele moraju se montirati dijagonale radi bočnog ukru-čenja. Ako je dužina skele veća, ukrućenja se na određenom razmaku postavljaju u polje. U krajevima gdc duvaju jaki vetrovi

SL 4.3 — Izgled ipreseci cevne fasadne skele sa razmakom stubova 3 rn, lipa B i površine 500 m2

124

Specifikacija potrebnog materijala za skelu sa razmakom stubova 3 m, površine 500 m~, visine 22 m i dužine 22,80 m.

Oznaka elementa

2 Skela površine 500 m

Oznaka dela elementa Oznaka

elementa Potreban broj elemenata

Dužina komada (m)

Ukupna dužina (m)

Dijagonala ukrućenja (duža) "1" 10 5,20 52,00

Dijagonala ukrućenja (kraća) "2" 4 3,30 13,20

Bočno ukrućenje "3" 14 3,30 46,20

Nosači (kraći) "4" 99 1,20 118.80

Nosači "5" 9 2,50 22,50

Košnici "6" 9 3,00 27,00

Horizontale "10" 96 5,00 480.00

Horizontale (kraće) "10a" 24 3,30 79,20

Stubovi "11" 90 4,00 360,00

Slubovi (kraći) "11a" 18 2,00 36,00

Ukupno šavnih cevi 0 48,3 mm, debljine zida cevi 3,65 mm 1234,90

Lestve za penjanje "7" 10 1,85

Kuke za vezivanje skele za zgradu "12" 36

Spojnice fiksne "13" 449

Spojnice obrtne "14" 76

Stope - postolja "15" 18

Umetak za nastavak cevi "16" 176

Ukupna težina svih metalnih elemenata (cevi. spojnica, postolja, umetaka i kuka) iznosi 6162,90 kg.

moraju se uraditi i horizontalna ukrućenja ispod radnih platformi.

Da ne bi došlo do proturanja, fasadne skele se moraju ankerovati za objekat. Razmak između ankera u horizontalnom i vertikalnom pravcu mora biti manji od 6 m. Iznad najvišeg ankera slobodna visina skele ne srne biti veća od 3 m.

Kada se montiraju fasadne cevaste skele visine do 25 m nije potreban statički proračun, treba sc samo pridržavati uputstva proizvođača skele u pogledu rasporeda i razmaka elemenata. Za montažu cevastih skela većih visina od 25 m neophodno je

uraditi projekat skele koji mora da sadrži statički proračun nosećih elemenata, vrste materijala, njihov kvalitet, dopušteno opterećenje, način ankerovanja skele za objekt, način oslanjanja skele na tlo, dimenzije skele, raspored nosećih elemenata i ostale potrebne detalje.

Za siguran i nesmetan rad fasadna skela mora da ispunjava i sledeće neophodne uslove:

1. Širina fasadne skele ne sme biti manja od 80 cm.

2. Razmak između fasadnog zida i ivice radne platforme ne sme biti veći od 20 cm.

125

P R E S E K A - A

SI. 4.4 — Izgled i preseei cevne fasadne skele sa razmakom stubova 2,5 m, lipa A i površine 100 m2

Ako je ovaj razmak veći onda se mora praviti ograda i sa unutrašnje strane skele.

3. Visina zaštitne ograde ne sme biti niža od 100 cm.

4. Razmak elementa zaštitne ograde ne sme biti veći od 35 cm.

5. U podnožju zaštitne ograde mora se postaviti zaštitna daska visine 20 cm.

6. Pod skele (radna platforma) mora biti postavljen po celoj širini skele i izrađen od zdravih dasaka.

7. Fasadne skele na objektima pored prometnih saobraćajnica moraju biti sa

spoljne strane po celoj površini prekrivene prekrivačima (trska, juta i dr.).

8. Svaka čelična skela mora biti uzcmljc-na, osigurana od udara groma.

9. Pre predaje na upotrebu, ovlašćeno stručno lice mora izvršiti pregled i prijem skele. Preklop dasaka d = 4 8 mm nc sme biti manji od 0,5 m.

Cevne fasadne skele nabavljaju se od proizvođača (isporučioca) u kompletu, sa svim potrebnim metalnim elementima. Jedan komplet iznosi 500 m2 fasadne skele, mereno od donje ivice stope do vrha skele (visina 22 m) i od osovine krajnjih vertikala

Specifikacija materijala za cevnu fasadnu skelu lipa "A" sa razmakom stubova od 2,50m,površine 100 m', visine 10,00 m i (lužine 10,00m.

Skela površine 500 m2

Oznaka dola elementa Oznaka

elementa Potreban broj

elemenata (komada)

Dužina komada (m)

Ukupna dužina (m)

Vertikalne noseće cevi (kraće) "1" 10 2,00 20,00

Vertikalne noseće cevi (duže) "2" 20 4,00 80,00

I Iorizontalne podužne cevi i cevi ograde "3" 32 5,00 160,01)

1 Iorizontalnc poprečne cevi i cevi ograde " 4 " 33 1,20 39.60

Cevi prednje dijagonale "5" 5 3,00 15,00

I'oprcč.poduž.kosnici i košnici galerije "6" 7 4,00 28,00

Poprečne dijagonale (košnici za ukrućenje) "7" 6 3,20 19,20

Košnici na čeonim stranama "8" 8 2,20 17,60

Ukupno cevi 0 48,3 x 3,5 mm 379,40

Lestvice "8" 4

Kuke za vezivanje skele " 9 " 6

Oslonci - stope (postolje) "10" 10

Krute spojnice (fiksne) "12" 180

Obrtne spojnice "13" 32

Umeci - nastavci "14" 36

Ključ za montažu 19-22 "15" 2

l Ikupna težina cevi i vezujućih elemenata iznosi 1960 kg.

(nosećih stubova - dužine 22,80 m). U prilogu je dat crtež univerzalne čelične cevne skele tipa "B" sa razmakom stubova (vertikalnih cevi) od 3 m površine 500 m 2 . Sa jednim kompletom od 500 m2 može sc kompletno zaskeliti porodična stambena zgrada osnove 10 x 10 m visine; prizemlje + sprat i potkrovlje sa nadzitkom do 0,80 m (si. 4.3).

Za fasadnu cevnu skelu površine 500 m potrebno je drvene grade daska (fosne) oko 10-12 m2 sledećih dimenzija: debljine 48 mm, širine 25()mm i dužine 4000 mm.

Za vikend kuću osnove 7,00 x 6,50 m, prizemlje i potkrovlje (sa nadzitkom do 0,80 m), sa kalkanima i soklom visine od 0,30 do 0,90 m. zavisno od nagiba terena, potrebno je oko 200 m 2 skele da se zaskeli ceo objekat. Iz praktičnih i ekonomskih razloga obično se zaskele dve susedne strane fasade za koje jc potrebno oko 100 m2 fasadne skele. Tehnološki jc izvodljivo, bez obzira kojim sc materijalom fasada obraduje, da se sa prvo završene strane fasade skela prenese na treću fasadnu stranu, a druga na četvrtu. Na ovaj način se sa

127

D E T A L J „ A "

SI. 4.5— Detalj "A" skele. 1 — vertikalne miseče cevi, 3 -horizontalne cevi, 4 — horizontalne poprečne cevi i cevi

ograde, 5 — prednja dijagonala — kosnik, 7—poprečna dijagonala, 12 knila spojnica, 13 okretna spojnica

D E T A L J „ B SI. 4.6—Detalj "II" skele (vezivanje skele za fasadu). 1 — vertikalne noseće cevi, 9 — laike za vezivanje skele za fasa

du, 12 — kruta spojnica

manje kvadrata fasadne skele uspešno i kvalitetno završi ceo objekat. Ovakav način montiranja, demontiranja i prenošenja skele, uglavnom se praklikujc.

Za fasadnu cevnu skelu površine 100 m2

potrebno je drvene grade - daske (fosne) oko 2 do 2,50 m", sledećih dimenzija: debljine 48 mm, širine 250 mm i dužine 4000 mm.

E T A Ž N E - K O N Z O L N E S K E L E

Koriste se za lake fasaderske radove. Nosači ovih skela moraju biti izrađeni od prvoklasnog, neoštećenog drveta ili metala. Za izradu ovih skela mora se uraditi statički proračun sa potrebnim detaljima veze elemenata i načinom pričvršćivanja konstrukcije skele za objekat. Radna platforma i zaštitne ograde, kao i kod drugih tipova skela, moraju odgovarat i propisima.

Potreban materijal za 1 m popatosanc skele jc sledeći:

- tesane grade 0,135 m 3/m 2, - strugane erađe, dasaka debljine 48 i 24

mm 0,075 m /m2, - eksera 0,25 kg/m i - klanfi 1,50 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može ura

diti 8 m2

m m r n m

, 3.00^,3.00 m •

3.00 T3.00 m m

5-8

m • m m

SI. 4.7 — Detalj etažne — konzvlne skele

128

Z A Š T I T N E S K E L E

Zaštitna nadstrešnica i zaštitne prihvatne skele štite ljude ispod skele od pada materijala i alata, a štite i radnike u slučaju pada.

Kod fasadnih skela sa spoljne strane površine skele, na visini od 4,5 m mora se uraditi zaštitni deo - nadstrešnica minimalne širine 2 m.

V I S E Ć E S K E L E

Viseće skele se najčešće koriste za špri-canje i bojenje fasada, popravku kao i za druge lakše radove. Nosači (konzole) za viseću skelu moraju bili izrađeni od kvalitetnog materijala, a postavljaju se pod približno pravim uglom na zid fasade.

Pričvršćivanje nosača (konzole) za konstrukciju objekta mora se izvršiti konstruktivno. Zabranjeno je koristiti materijal kao kontra-teg za ravnotežu sa skelom.

Radna platforma i zaštitna ograda moraju odgovarati propisima. Korpa viseće skele se veša pomoću dva nosača i dva sigurnosna čelična užeta istih preseka. Skela se spušta i diže pomoću čeličnih užadi i čekrka. Kočnice čekfka moraju biti takve, da omoguće držanje viseće skele opterećene radnicima, materijalom i alatom, a koeficijenat sigurnosti ne sme biti manji od 1,5.

N E P O K R E T N E P L A F O N S K E S K E L E

Ove skele se prave od drvene grade ili čeličnih cevi. Platforma skela mora se napraviti od zdravih dasaka položenih jedna

uz drugu bez razmaka. Razmak nosećih stubova ne sme biti veći od 3 m u oba pravca.

Ukrućivanje stubova vrši se pomoću kosih dijagonala. Za veće visine skela i veća opterećenja neophodno je uraditi statički proračun skele sa potrebnim detaljima.

Specifikacija potrebnog materijala i potrebna radna snaga za nepokretne skele za različite visine je:

Platonska skela visine do 4 m (površina platforme je 36 m 2 :

- tesana erađa 0,04 m /m , 3 2

- rezana građa i daske 0,072 irf/m , - ekseri 0,01 kg/m2, - klanfe 0,50 kg/m2 i - za osam sati jedan radnik može namon-

tirati 15 m2 skele. Plafonska skela visine do 8 ni:

3 2 - tesana grada 0,11 m'/m ,

H 1 \ . i i

j j i i

13

SI. 4.8 — Nepokretne plafonske skele različitih visina

129

3 2

- rezana grada i daske 0,079 m~ /m , -ekseri 0,011 kg/m2, - klanfe 1,00 kg/m2, i - za osam sati jedan radnik može namon-

tirati 7 m2 skele. Platonska skela visine do 12 m:

3 2 - tesana grada 0,17 m Im , - rezana grada i daske 0,086 m 3/m 2, - ekseri 0,02 kg/m2

- klanfe 1,50 kg/m2 i - za osam sati jedan radnik može namon-

tirati 5 m2 skele. Platonska skela visine do 16 m:

3 2 - tesana građa 0,23 m /m ,

3 2 - rezana grada i daske 0,093 m /m", - ekseri 0,03 kg/m2, - klanfe 1,75 kg/m2 i - za osam sati jedan radnik može namon-

tirati 3,5 m2 skele. Platonska skela visine do 20 m:

3 2 - tesana grada 0,29 m Im ,

3 2

- rezana grada i daske 0,100 m Im , - ekseri 0,035 kg/m2, - klanfe 2,00 kg/m2 i

- za osam sati jedan radnik može namon-tirati 3 m2 skele.

Specifikacija materijala i radne snage odnosi se na 1 m2 urađene nepokretne plafonske skele.

P O K R E T N E P L A F O N S K E S K E L E

Pokretne plafonske skele se prave od čeličnih cevi, a radna platforma od dasaka. Skela se pokreće pomoću točkova koji sc kreću preko ravne čvrste podloge ili preko šina (koloseka).

S K E L E N A N O G A R A M A

Ove skele prave se od drvenih nogara i dasaka. Osovinski razmak nogara ne sme biti veći od 2 m, a debljina dasaka ne sme biti manja od 4,8 cm. Nogare moraju biti postavljene na čvrstu i ravnu podlogu.

L I T E R A T U R A

1. Tehnički uslovi "ZAVRAJ" Beograd, 1983.

2. Završni grad. i instalaterski radovi, Gnipa autora, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1988.

3. Opis Verlag fiir Publizstik Gmbb, Gutersl-h Genehraigte Sonderavsgabe, 1987.

4 Prospekti proizvođača materijala: "Dinara" - Beograd, KGK Karlovac. JUB - Ljubljana i Karbon - Zagreb.

130

SADRŽAJ

PREDGOVOR 5

1. MOLERSKI RADOVI 7 Kvalitet podloge 7

Otpornost premaza obrađenih površina 8 Fizička svojstva boja 8

Razlaganje i slaganje boja 8 Kontrasti boja 10

Slaganje boja 10 Boje u unutrašnjem prostoru 11 Izbor odgovarajuće boje za prostoriju 13 Izvođenje molerskih radova 14

Krečenje površina 14 Priprema - gletovanje površina 17 Bojenje posnom bojom 19 Bojenje disperzivnim bojama 21 Rustično (reljefno) kitovanje gletovanih površina disperzivnim kitom 24 Radovi u enterijeru - renoviranje starih zidova 24 Razni molerski radovi 26 Obrada unutrašnjih zidova plastičnim malterom (reljefni malter) 28 Molcrsko-farbarski radovi na spoljnim površinama (fasadama) 30 Radovi na spoljnim površinama (fasade)-renoviranje 33 Sprečavanje prodora atmosferskih uticaja kroz fasadni zid od fugovane fasadne opeke 35 Obradivanje-presvlačenje novih ravnih fasadnih površina plastičnim malterom (fasapaost, terapaost, kera-mineral i si.) 36 Mcrenje i način obračuna radova 41

Alati, mašine i ostala pomoćna sredstva za izvođenje molerskih radova 43

2. FARBARSKI RADOVI 49 Materijali za farbarske radove 49

Materijali za osnovne premaze drveta, maltera i lesonita 49 Materijali za osnovne premaze metala 50 Materijali za kitovanje i presvlačenje 50 Materijali za bojenje raznih vrsta podloge 51 Materijali za lakiranje (lakovi i lak-boje) 51 Sredstva za skidanje starih premaza 52

131

Kvalitet podloge za farbarske radove 52 Bojenje građevinske stolarije uljanim bojama 53

Bojenje nove stolarije uljanim bojama 53 Bezbojno lakiranje nove stolarije 56

Lakiranje bezbojnim lakom prirodnog drveta hrastovine, borovine, brestovine i si 56 Bojenje uljanom bojom stare građevinske stolarije 57

Bojenje građevinske stolarije specijalnim disperzivnim bojama, sintetičkim bojama i lak-bojama 60

Bojenje nove stolarije polikolornom D i lakiranje karbolin emajlom sistem "A" .... 61 Bojenje nove stolarije karbolinom (osnovna boja) i lakiranje karbolin-lakom (sistem "B") 62 Bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje hidrokarbolin-lakom (sistem obrade "C") 63 Bojenje nove stolarije hidrokarbolinom "V" (osnovna boja) i lakiranje hidrokarbolin lakom (sistem obrade "D") 64

Bojenje građevinske stolarije lazurnim bojama (imitiranje plemenitih vrsta drveta) .... 65 Bojenje uljanom bojom na novom krečnom malteru 67

Bojenje uljanom bojom 67 Bojenje uljanom bojom i emajliranje 67

Bojenje uljanom bojom starih zidiva 69 Skidanje stare boje fabričkim rastvaračima 69 Bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja 70 Bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja 70 Bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boju 71 Bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje 72 Povlačenje crta uljanom bojom (uljana linija) na obojenoj površini 72

Bojenje nove građevinske bravarije i limarije 73 Bojenje uljanom ili alkidnom bojom metalnih prozora, vrata, pregradnih zidova i si 74 Bojenje uljanom bojom gvozdenih ograda, rešetki i si 74 Bojenje antikorozivnom bojom limene krovne površine 75 Bojenje antikorozivnom bojom žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.) opšivenih limom 76

Bojenje starog metalnog nameštaja lak-bojama 76 Bojcnej stare bravarije i limarije 77

Skidanje stare boje rastvaranjem obojene metalne površine 77 Bojenje gvozdenuh vrata, prozora, pregrada i si. sa kojih je skinuta stara boja 77 Bojenje starih metalnih prozora, vrata i si. preko stare boje 78 Bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja 78 Bojenje stare limarije preko stare boje 78

Bojenje novih radijatora, cevi i uređaja centralnog grejanja 79 Bojenje radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima 79 Bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora 80 Bojenje izolirane površine na cevima 80

Razni farbarski radovi 81 Lakiranje parketa bezbojnim dvokomponentnim lakom 81

Mcrenje i način obračuna radova 82

132

Način uzimanja mera i obračunavanje 82 Alati, pribor i mašine za larbarske radove 88

3, TAPETARSKI RADOVI 93 Prednost korišćenja gotovih proizvoda za oblaganje zidnih i plafonskih površina ... 93 Izbor tapeta prema namcni i veličini prostorije i namcštaja 93

Materijali za tapetarske radove 94 Materijali za podlogu 94 Podela tapeta prema vrsti materijala 94 Podela tapeta prema obradi gornje površine 100 Podela tapeta prema boji 100 Podela tapeta prema uzorku 100 Vrste lepka 100 Završni elementi 101

Uputstvo za kupovinu tapeta 101 Označavanje tapeta 101 Obračun tapeta 103

Alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova 104 Saveti za pripremu podloge 106

Nove podloge 107 Podloga sa starim premazima 108 Uklanjanje mrlja 109

Saveti za skidanje tapeta 109 Priprema lepka 110 Priprema tapeta 110

Merenje 111 Sečenje 111

. Nanošenje lepila 112 Preklapanje 112 Omekšavanje 112

Postavljanje tapeta na zid 113 Određivanje vertikalnosti 113 Lepljenje tapeta 113 Obrada ivica 114 Obrada otvora i razvodnih kutija 115 Popravka oštećenih mesta 116 Završni elementi 116

Postavljanje tapeta na plafon 116 Postavljanje traka 116 Postavljanje tapetnih ploča 119

4. SKELE 121 Vrste fasadnih skela 121 Materijali za skele i izvođenje 122

Lake fasadne skele od drvenih stubova 122 Skele od drvenih lestvica 122 Skele od Čeličnih cevi-cevne skele 123 Etažne-konzolne skele 128

133

Zaštitne skele 129 Viseće skele 129 Nepokretne plafonske skele 129 Pokretne plafonske skele 130 Skele na nogarima 130 Literatura 130

•

i

134