Uputstvo za korišćenje carinskog magacina Sadržaj: 1. Uvod 2. Podešavanja 3. Dokumenti

Prijem, nalog za carinjenje, nalog za reeksport, kontrolnik uvoza, izvoza i reeksporta, magacinska knjiga, stanje neocarinjene robe !

Pregledi pred štampu – povezani izveštaji 4. Tok dokumenata pri ulazu u carinski magacin 5. Uprosečavanje, kad postoji carinski magacin 6. Prenosnice između carinskih magacina ne postoje! Nego izlaz, pa prijem robe! 1. Uvod Carinski magacin se koristi u firmama koje žele da dopreme robu iz inostranstva do svog skladišta, ali da je ne ocarine. Razlog je ušteda troškova. Ako se roba uvozi, mora da se plati carina i ulazni PDV, a ako se tako neocarinjena proda u inostranstvo (kažemo još, roba se reeksportuje) tih troškova nema. Carinski magacin je pod kontrolom carinskih inspektora i organa. Specifično kod ovog načina vođenja magacina je to što se on ne vodi klasičan lager samo po šifri artikla, nego po šifri ali i po prijemnom dokumentu. To znači da se za svaki prijem u carinski magacin mora pratiti ulazna, izlazna količina i stanje. Jedinice mere praćenja su valuta (najčešće EUR) i bruto masa. Roba u carinskom magacinu ne sme da stoji po Zakonu večno. Nakon nekog vremena (npr 60 dana) roba se sa carinskog magacina mora izdati – ili će se uvoziti, ili će se reeksportovati. 2. Podešavanja za rad sa carinskim magacinom 1. Otvara se posebna radna jedinica za promet u carinskom magacinu 2. Otvara se poseban magacin, koji pripada gornjoj radnoj jedinici. Konto je neki sa klase 131. Ostala

podešavanja kao i za sve veleprodajne magacine. Carinski magacin se vodi po prosečnoj nabavnoj ceni 2. 95 Sifra carinskog magacina – podesiti osnovni carinski magacin 3. 96 Radna jedinica carinskog magacina – podesiti osnovnu carinsku radnu jedinicu U mnogim firmama ovde su podaci prazni. Ako su podaci popunjeni, omogućeni su neki specifični delovi knjiženja naloga za carinjenje i prijema robe u carinski magacin

3. Dokumenti za rad sa carinskim magacinom Prijem robe u carinski magacin Ovaj dokument se realizuje kroz dokument VP kalkulacije, ali postoji posebna stavka menija za unos. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Prijem robe.

Specifična polja u zaglavlju dokumenta : 1. Bruto težina. Ovaj podatak se unosi zbog toga što se carinski magacin vodi i po težini. 2. Car. Ispostava. Podatak bitan zbog kontrolnika uvoza. To je mesto prijema robe. Specifična polja u stavkama dokumenta : 1. Broj ulazne fakture. Broj fakture ino dobavljača. Na istom prijemu u carinski magacin može postojati više

različitih faktura ino dobavljača. 2. Broj dokumenta. Broj dokumenta po kom je roba primljena . Obično je ovo broj neke Sažete deklaracije (na

dalje SD) 3. Nedelja prometa u okviru godine. Ovo nije obavezan podatak, ali neke firme imaju obavezu praćenja prometa

u carinskom magacinu po nedeljama. Nakon unosa može se odštampati poseban povezani izveštaj dokumenta VP kalkulacija pod nazivom “Prijem u car. Magacin” Posledice knjiženja: Robno: Roba se smešta na stanje carinskog magacina, tj. povećava se zaliha artikala i popunjavaju se magacinske kartice sa ukupnom ulaznom količinom Finansijski: Pravi se jedan finansijski nalog sa kontima 131/434 po nabavnoj vrednosti u osnovnoj valuti (dinari). KPR: pošto ovo nije promet u republici, nema računa u KPR. Kontrolnici (specifičnost!!): Popunjava se kontrolnik uvoza, i to tab nabavka, za kontrolnik tog ino-dobavljača sa prijema. Knjiženje neće uspeti dok ne otvorite kontrolnik uvoza za tekuću poslovnu godinu za datog ino dobavljača. Nalog za reeksport Ovaj dokument se realizuje kroz dokument VP faktura, ali postoji posebna stavka menija. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Nalog za reeksport.

Specifična polja u zaglavlju dokumenta : Nema Specifična polja u stavkama dokumenta : 1. Broj ulazne fakture. Broj fakture ino dobavljača. Na istom nalogu za reeksport može postojati više različitih

ulaznih faktura ino dobavljača. Pošto se carinski magacin vodi po prijemnom dokumentu, jedino na ovaj način se obezbeđuje mogućnost da se zna kad je koji artikal razdužen po kom prijemnom dokumentu.

2. Broj dokumenta. Broj dokumenta po kom je roba primljena. 3. Nedelja prometa u okviru godine. Ovo nije obavezan podatak, ali neke firme imaju obavezu praćenja prometa

u carinskom magacinu po nedeljama. Nakon unosa može se odštampati poseban povezani izveštaj VP fakture pod nazivom “Nalog za reeksport” Posledice knjiženja: Robno: Roba se skida sa stanja carinskog magacina, smanjuje se zaliha artikala, a popunjavaju se magacinske kartice sa ukupnom izlaznom količinom Finansijski: Pravi se jedan finansijski nalog sa kontima 203/603 po prodajnoj i 501/131 po nabavnoj vrednosti u osnovnoj valuti (dinari). KIR: pošto ovo nije promet u republici, ne bi trebalo da se ništa upisuje, ali država je u februaru 2010. godine propisala kako treba da izgleda elektronski KIR, koji podrazumeva i ove stavke, te se savetuje da se ipak ovaj promet beleži u KIR, odabirom posebne vrste evidencije – 19 reeksport. Kontrolnici (specifičnost!!): Popunjava se kontrolnik uvoza, i to tab reeksport, na kontrolnicima svih ino-dobavljača sa ulaznih dokumenata koji su navedeni u polju broj ulazne fakture. Knjiženje neće uspeti dok ne otvorite kontrolnik uvoza za tekuću poslovnu godinu za datog ino dobavljača. Popunjava se i kontrolnik izvoza za ino kupca sa tog naloga za reeksport, i to tab reeksport. Knjiženje neće uspeti dok ne otvorite kontrolnik izvoza za tekuću poslovnu godinu za datog ino kupca. Nalog za carinjenje Ovaj dokument se realizuje kroz dokument VP Izlaz, ali postoji posebna stavka menija. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Nalog za carinjenje.

Specifična polja u zaglavlju dokumenta : 1. Veza: broj kontrolnika uvoza po kom se vrši carinjenje

Specifična polja u stavkama dokumenta : 1. Broj ulazne fakture. Broj fakture ino dobavljača. Na istom nalogu za carinjenje može postojati više različitih

ulaznih faktura ino dobavljača. Pošto se carinski magacin vodi po prijemnom dokumentu, jedino na ovaj način se obezbeđuje mogućnost da se zna kad je koji artikal razdužen po kom prijemnom dokumentu.

2. Broj dokumenta. Broj dokumenta po kom je roba primljena. 3. Nedelja prometa u okviru godine. Ovo nije obavezan podatak, ali neke firme imaju obavezu praćenja prometa

u carinskom magacinu po nedeljama. 4. Masa. Bruto masa artikla. Potrebna je da bi se automatski na ulaznom dokumentu popunila ista masa i

olakšao obračun ekološke takse 5. Šifra eko takse. Potrebna je zbog obračuna ekološke takse. Nakon unosa može se odštampati poseban povezani izveštaj VP izlaza pod nazivom “Nalog za carinjenje” Posledice knjiženja: Robno: Roba se skida sa stanja carinskog magacina, smanjuje se zaliha artikala, a popunjavaju se magacinske kartice sa ukupnom izlaznom količinom. Paralelno sa tim, ako su izvršena podešavanja u Osobinama programa (šifre 95 i 96), pravi se i jedna VP kalkulacija, pod osovnom radnom jedinicom (to je navedeno u Osobinama programa 78 i sa osnovnom šifrom VP magacina (to je navedeno u Osobinama programa 44). Specifičnost !!: U toj VP kalkulaciji, prosečna cena sa naloga za carinjenje se prepisuje u polje cena_prenos. Ta cena_prenos služi kao osnov za obračun zavisnih troškova, i knjiži se na konto 131 pri finansijkom knjiženju VP kalkulacije (umesto ino dobavljača tj konta 434). Na taj način se obezbeđuje da se zaista ispoštuje da je razdužena prosečna nabavna cena sa carinskog magacina, ali tek pri ovom knjiženju. Svaki nalog za carinjenje mora imati paralelnu VP kalkulaciju. Prosečna nabavna cena kog naloga za carinjenje mora biti jednaka vrednosti cena_prenos iz paralelne VP kalkulacije. Finansijski: Nalog za carinjenje nema finansijski nalog, jer roba se samo premešta iz neocarinjene u ocarinjenu robu (premešta se preko ograde u okviru magacina) KIR: pošto se ovaj dokument ne smatra prometom u Republici, nego prenosom iz magacina u magacin, nema KIR-a (Ali zato, ona paralelna VP kalkulacija će ući u KPR, jer to jeste promet u Republici) Kontrolnici (specifičnost!!): Popunjava se kontrolnik uvoza, i to tab Uvoz, na kontrolnicima svih ino-dobavljača sa ulaznih dokumenata koji su navedeni u polju broj ulazne fakture. Knjiženje neće uspeti dok ne otvorite kontrolnik uvoza za tekuću poslovnu godinu za datog ino dobavljača. Kontrolnik uvoza Kontrolnik uvoza je dokument koji služi da se vodi evidencija koliko je robe ubačeno na teritoriju republike, koliko je od toga reeksportovano, koliko stvarno uveženo i kad je to plaćeno. Vodi se po komitentu i po broju dokumenta. Ovaj dokument je specifičan i po tome da ima više tabeli u stavkama, razvrstanih po tab-ovima.

Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Kontrolnik uvoza

Specifična polja u zaglavlju dokumenta : 1. Datum: Datum otvaranja kontrolnika 2. Komitent: ino- dobavljač, isporučilac robe ili usluga 3. Način plaćanja: polje od kojeg ništa ne zavisi Specifična polja u stavkama dokumenta : Stavke plaćanja: 1. Šifra plaćanja: 2. Plaćeno: iznos uplaćen po dokumentu 3. Valuta: šifra valute (uglavnom EUR ili USD), 4. Datum plaćanja: 5. Broj naloga banke: broj naloga prilikom plaćanja 6. Šifra banke: sa koje je izvršeno plaćanje 7. Asignacija: slobodan tekst do 50 karaktera, ne utiče ni na šta 8. Asignatar: slobodan tekst do 50 karaktera, ne utiče ni na šta Stavke nabavke: 1. Vrsta robe: fiksno 1 2. Broj prijema: broj prijema u carinski magacin 3. Broj fakture: broj ino-fakture dobavljača 4. Broj sm.dokumenta: broj smeštajnog dokumenta, obično broj Sažete deklaracije 5. Nedelja: nedelja u kojoj je promet izvršen 6. Iznos: iznos ino-fakture Stavke uvoza: Ova tabela se popunjava automatski činom knjiženja naloga za carinjenje. Može se i ručno ažurirati. 1. Stavka: redni broj 2. Vrsta: fiksno 1 3. Broj jci: broj jedinstvene carinske isporuke (C4 ili UV4) 4. Iznos jci: u stranoj valuti 5. Datum jci:

6. Carinska ispostava: sifra carinarnice gde se roba smšta 7. Količina: 8. Broj izlaza: broj naloga za carinjenje 9. Broj ul. Fakt: broj fakture po kojoj je napravljen prijem u carinski magacin 10. Broj sm. Dok: broj smeštajnog dokumenta po kom je napravljen prijem u carinski magacin 11. Kontrolnik: broj kontrolnika izvoza/reeksporta Stavke reeksporta: Sve se analogno popunjava kao i kod stavki uvoza, sem što je 1. Vrsta: fiksno 2

Kontrolnik izvoza/reeksporta Kontrolnik izvoza/reeksporta je dokument koji služi da se vodi evidencija koliko je robe izveženo ili reeksportovano iz republike, kad je to plaćeno i na koji način su iznosi plaćanja povezani. Vodi se po komitentu i po broju izvoznog dokumenta. Ovaj dokument je specifičan i po tome da ima više tabeli u stavkama, razvrstanih po tab-ovima. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Kontrolnik izvoza

Specifična polja u zaglavlju dokumenta : Datum: datum otvaranja kontrolnika, Komitent: ino- dobavljač Način plaćanja: slobodan tekst, ni na šta ne utiče Uslovi ugovora: slobodan tekst, ni na šta ne utiče Specifična polja u stavkama dokumenta : Stavke plaćanja: 1. Šifra plaćanja: 2. Plaćeno: iznos uplaćen po dokumentu 3. Dev: šifra valute (uglavnom EUR ili USD), 4. Datum plaćanja: 5. Nalog: Broj naloga banke prilikom plaćanja 6. Šifra banke: sa ko Stavke raspored sredstava: U ovoj tabeli se vodi evidencija na koji način su uplate od naših ino kupaca raspoređene po fakturama za reeksport. Kao neka vrsta zatvaranja tj. Povezivanja stavki, ali ručna. Stavke reeksporta: 1. Stavka: redni broj 2. Broj dok jci: broj JCI za izvoz 3. Datum jci: 4. Iznos: iznos u stranoj valuti 5. Količina: količina u koletima 6. Car. Ispostava: šifra carinske ispostave 7. Vrsta robe: opisna vrsta robe Stavke izvoza:

Sve se analogno popunjava kao i kod stavki uvoza, sem što se ovaj deo kontrolnika popunjava kod izvoznih faktura, a ne kod reeksportnih. Magacinska knjiga Ovaj dokument služi da se po svakom smeštajnom dokumentu vodi evidencija o bruto težinama, količinama i vrednosti u stranoj valuti koje su primljene i izdate iz carinskog magacina. Dokument se deli na tri dela: 1. Podaci o skladištenju, 2. Podaci o razduženjima 3. nerazdužena težina i vrednost. Nakon nekog vremena nerazdužena vrednost mora da bude jednaka 0 za svaki smeštajni dokument. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Magacinska knjiga Specifična polja u zaglavlju dokumenta : Datum: datum smeštajnog dokument Serija: zamišljeno polje da postoji više brojčanih serija za isti dokument. Za sada je fiksno 0 Dokument: broj smeštajnog dokumenta, najčešće broj SD Status: otvoren / zatvoren Specifična polja u stavkama dokumenta : Stavke skladištenja:

1. Stavka: redni broj (za svaki redni broj može najviše 1 SD/UV7) 2. Broj dokumenta: broj ino fakture dobavljača 3. Broj prijema: broj prijema u carinski magacin 4. Nedelja: nedelja prijema u carinski magacin 5. Vrsta robe: slobodan opis 6. Količina: u koletima 7. Bruto težina: primljene robe u KG 8. Vrednost: u stranoj valuti Stavke razduženja:

1. Stavka: redni broj 2. Nalog: broj naloga (za reeksport ili za carinjenje) 3. Tip: da li je u pitanju nalog za reeksport ili nalog za carinjenje 4. Broj dokumenta: broj ino fakture kupca 5. Nedelja: nedelja izdavanja robe iz carinskog magacina 6. Datum razduženja: iz carinskog magacina 7. Broj jci: vezanog za reeksport/carinjenje 8. Količina: u koletima 9. Bruto težina: izdate robe u KG 10. Vrednost: u stranoj valuti Stavke nerazdužene težine:

1. Količina: preostala količina u koletima 2. Težina: preostala težina u KG 3. Vrednost: preostala vrednost za carinjenje u stranoj valuti Stanje magacina neocarinjene robe (Lager po dokumentu) Ovaj dokument daje stanje zaliha na carinskom magacinu, grupisano po šifri i prijemnom dokumentu. Stavka menija: Veleprodaja/Carinski dokumenti/Stanje neocarinjene robe

Datum: datum prijema u carinski magacin Komitent: šifra ino-dobavljača Država: porekla robe Broj: broj prijema u carinski magacin Br. Dok: broj kontrolnika uvoza Nedelja: nedelja u godini

Broj ul. Fakture: broj Broj smeštajnog dokumenta: broj SD ili UV7 Šifra: artikla Kat. šifra: artikla Naziv: artikla Ulaz: zaprimljena količina Cena: u stranoj valuti Vrednost: ulaz*cena u stranoj valuti Ocarinjeno: količina koja je ocarinjena nalogom za carinjenje Reeksport: količina koja je reeksportovana nalogom za reeksport Ukupan izlaz: zbir ocarinjeno + reeksport Nerazduženo: količina koja je ostala neocarinjena po prijemnom dokumentu Posle nekog vremena, polje nerazduženo mora da bude jednako 0 za svaku stavku!!!

4. Tok dokumenata (I) NARUČIVANJE ROBE Prvo se naruči roba od ino dobavljača. Tada se popunjavaju narudžbenice (II) PLAĆANJE ROBE INO DOBAVLJAČU Zatim se uglavnom avansno plati roba ino dobavljaču. Tada se popunjava: (1) Kontrolnik uvoza, i to sledeće tabele: stavke plaćanja (šifra, plaćeno, datum plaćanja, broj naloga banke, šifra

banke) (2) Unosi se sutradan devizni izvod, koji se za sada ručno unosi. Kasnije možemo pisati doradu programa da se

knjiženjem deviznog izvoda popunjava Kontrolnik uvoza automatski ili mozda obrnuto. (III) PRIJEM ROBE U CARINSKI MAGACIN Kad stigne u carinski magacin roba od ino dobavljača, napravi se prijem robe kroz dokument Prijem robe u carinski magacin. Prijem robe u carinski magacin se obavezno radi sa radnom jedinicom carinskog magacina, da bi se posebno kreirao brojač dokumenta, i da se ovi prijemi ne bi mešali sa prijemom robe u običan VP magacin. Taj dokument sem nedelje i broja fakture u stavci prijemnice i eventualno broja koleta, bruto težine u KG u zaglavlju ne treba da sadrži nijednu više novu kolonu. Kad se taj dokument proknjiži, tom prilikom treba da se ažurira: (1) kontrolnik uvoza, i to sledeće tabele: stavke uvoza (vrsta robe, broj fakture, iznos, nedelja) (2) stanje lagera, grupisano po gore navedenim kriterijumima. (3) Stanje magacinske knjige. sve kolone iz odeljka Podaci o skladištenju (4) stanje običnog lagera (5) stanje običnih magacinskih kartica (6) Glavna knjiga: Napravi se jedan finansijski nalog sa stavovima: 13100/43400 po dinarskim cenama u

protivvrednosti kursa valute u kojoj je nabavljeno na datum dokumenta. (7) Ovaj dokument se ne knjizi u KPR, jer jos nije stvorena obaveza za PDV u nalogu koji je gore opisan.

(IV) PRODAJA ROBE IZ CARINSKOG MAGACINA Zatim se roba prodaje. Tada se prave ili nalog za carinjenje (ako se roba prodaje domaćem kupcu) ili nalog za reeksport (ako se roba prodaje stranom kupcu). Zatim se obično sačeka plaćanje ili bar deo avansnog plaćanja vezanog za tu prodaju. Tada se popunjava: (1) Kontrolnik reeksporta, samo ako je u pitanju reeksport i to kolone vezane za stavke plaćanja. (2) Devizni izvod, samo ako je u pitanju reeksport (IV-a) PRODAJA ROBE NA DOMAĆEM TRZISTU– NALOG ZA CARINJENJE Kad se roba carini, treba da se napravi Nalog za carinjenje, što se čini dokumentom VP izlaz robe. U tom dokumentu treba svakako u stavkama dodati broj fakture, broj nedelje u stavke i bankarsku garanciju u zaglavlje. Prilikom knjiženja ovog dokumenta će se popuniti dokumenta: (1) Kontrolnik uvoza, stavke vezane za razduženje robe po carinjenju (2) magacinska knjiga, stavke vezane za razduženje robe (3) stanje lagera po dokumentu, umanjiće se za ono što je ocarinjeno. (4) obično stanje lagera, umanjiće se za stavke koje su ocarinjene. (5) obične magacinske kartice, popuniće se redovi kao i obično. (6) Prilikom potvrde naloga za carinjenje generiše se ulazna kalkulacija u VP magacin, koja ima isti broj

stavki kao i izlaz robe, iste količine i iste devizne cene koje su navedene na dokumentu izlaz robe. (7) Ne treba da se generiše nikakav nalog za glavnu knjigu, jer se knjiženje ove promene vidi na VP kalkulaciji,

prilikom uvoza robe iz carinskog magacina. (IV-b) PRODAJA ROBE NA INO TRZISTU– NALOG ZA REEXPORT Kad se roba reexportuje, treba da se napravi Nalog za reexport, što se čini dokumentom VP faktura, ali iz radne jedinice carinskog magacina. Ta radna jedinica i postoji zato što je bitno da se ino fakture odvoje od domaćih faktura po brojaču. Takođe, utvrđeno je da se jedan nalog za reexport slika u jednu ino fakturu i da se slaže po šiframa, količinama i deviznim cenama. U tom dokumentu treba svakako u dodati broj fakture i broj nedelje, i još broj garancije u zaglavlju. Prilikom knjiženja ovog dokumenta će se popuniti dokumenta: (1) Kontrolnik uvoza, stavke vezane za razduženje robe po carinjenju (2) magacinsku knjigu, stavke vezane za razduženje robe (3) stanje lagera po dokumentu, umanjiće se za ono što je ocarinjeno. (4) obično stanje lagera, umanjće se za stavke koje su ocarinjene. (5) obične magacinske kartice, popuniće se redovi kao i obično Tada imamo carinske papire JCI i tada možemo da ažuriramo: (6) kontrolnik izvoza, stavke vezane za reeksport (broj fakture, broj jci, datum jci, iznos jci, broj jci uv7, iznos jci

uv7, carinska ispostava, kolicina, vrsta robe).

(7) Kreiraće se i jedan nalog glavne knjige sa kontima za ino fakturu. Šema kontiranja za to je već definisana: 2030/6130 za prodajnu vrednost u dinarima 5130/1310 za nabavnu vrednost u dinarima (8) KIR se ne bi trebalo da e popunjava, jer ovde nema PDV-a, ali zbog izmena potrebnih evidencija u 2010. Godini promet po reeksportu popunjava se posebnom vrstom evidencije u KIR. Obezbeđen je i ručni unos u dokumente magacinska knjiga, kontrolnik uvoza, izvoza/reexporta, zbog toga što je ovo priručna, a ne knjigovodstvena evidencija, a takođe, neki podaci kao što su broj koleta, bruto težina nisu izračunljivi nego se moraju prepisati sa carinske dokumentacije.

4. Uprosečavanje, kad postoji carinski magacin Proces uprosečavanja nabavnih cena, u slučaju kad postoji bar jedan carinski magacin, teče ovako: 1. Uprosečiti cene za svaki carinski magacin posebno. 2. Pustiti proceduru za korekciju ulaznih cena sa carinskog magacina 3. Uprosečiti cene za svaki vp magacin posebno.

1. Uprosečavanje cena za svaki carinski magacin posebno -Stavka menija Veleprodaja/Pregledi/Robna nartica -Klik na opciju: dodatne kontrole. Pojaviće se dugme uproseči sve cene -Odabrati magacin iz padajuće liste -Klik na dugme: Uproseči sve cene. Pojaviće se poruka: da li ste sigurni? Klik na Yes. Upozorenje: akcija uprosečavanja može potrajati 2. Procedura za korekciju ulaznih cena sa carinskog magacina -Stavka menija Administracija/Kontrola podataka/Povremene obrade -Odabrati kategoriju: povremene obrade, a zatim dugme Pregled -Duplo kliknuti na red sa natpisom: Korekcije za finansijske iznose na kontima i dokumentima. Otvoriće se maska za obradu korekcija -U polju vrsta kor. Odaberite: 11 Korekcija ulaznih cena prenetih sa carinskog magacina -Kliknite na dugme: Koriguj. Upozorenje: Ova akcija može potrajati Rezultat: prosečne izlazne cene sa carinskog magacina su prepisane kao cena_prenos na paralelne VP kalkulacije u vp magacinu. Nakon ove akcije vrednost svih Naloga za carinjenje mora biti jednaka vrednosti svih cena_prenos na vp kalkulacijama. To se da proveriti na sledeći način: -Veleprodaja/Izlaz/Listanje -Pregled -Filter po radnoj jedinici carinskog magacina -Suma kolone izlaz je suma1 Dalje, -Veleprodaja/Kalkulacija/Listanje -Pregled -Filter izuzev selekcije za radnu jedinicu carinskog magacina -Suma u koloni prenos vred je suma2 Suma1 mora da bude jednaka suma2! Zašto? Zato što je čin carinjenja u stvari prenosnica iz carinskog u vp magacin, i preneta vrednost mora biti jednaka. Zašto automatski uvek nije jednaka? Zato što se nakon knjiženja naloga za carinjenje (koji je u stvari izlaz robe) poremeti prosečna dinarska cena u carinskom magacinu. Uprosečavanje cena u carinskom magacinu promeni podatak o prosečnoj ceni u carinskom magacinu, a procedura za korekciju prekopira te podatke u VP magacin. 3. Uprosečavanje cena za svaki vp magacin posebno Ista procedura kao i pod 1.

5. Prenosnice između carinskih magacina Kod carinskog magacina, prenosnice ne postoje!. Postoje samo izlazi/ pa prijemi. Tj, prenos između 2 carinska magacina se vrši pravljenjem naloga za carinjenje, pa pravljenjem prijema robe. Razlog za ovo je što se pri svakom prijemu po carinskoj ispostavi prave posebni, novi smeštajni doumenti.