ŠKOLA BEZ NASILJA – UNICEF, 2008KORUGA DRAGANA

UPRAVLJANJE PONAŠANJEM U UČIONICI

TEORIJTEORIJSKSKAA PODLOGA PODLOGA

1. TEORIJE INTELIGENCIJE (Gardner, Kolb)

2. TEORIJE UČENJA

3. TEORIJE RAZVOJA

4. TEORIJE RAZVOJA MORALNOSTI

5. TEORIJE GRUPE/MASE (Bandura, Adler, From)

6. TEORIJE MENADŽMENTA (Maslow i Kotler)

7. TEORIJE DRUŠTVENE PRAVDE (Freira)

TEORIJETEORIJE UČENJAUČENJA SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM

PROCES UČENJA INTEGRIŠE UČENIKA SA SVIM NJEGOVIM IND. POTREBAMA I OSOBENOSTIMA

UČENIK UNOSI U OVAJ PROCES SVOJE POREKLO, KOMPLEKSNOST I MULTIDIMENZIONALNOST

Wertsch 1997

AKTIVNA vs RECEPTIVNE ULOGE UČENIKA –

NE REFLEKTUJE VEĆ KONSTRUIŠE RAZUMEVANJE , TRAGA ZA SMISLOM I ZNAČENJEM

MOTIVACIJA POČIVA NA NARASTAJUĆOJ KOMPETENTNOSTI - (ZNR-Vigotski)

Von Glasersfeld 1989

IMPLIKACIJE:IMPLIKACIJE:ULOGA NASTAVNIKAULOGA NASTAVNIKA

MODERATOR vs PREDAVAČ:

NE PRENOSI SVOJE ZNANJE

VEĆ POMAŽE UČENIKU DA GA STEKNE (Bauersfeld, 1995)

U FOKUSU JE UČENIK A NE PREDAVAČ I SADRŽAJGamoran, Secada, & Marrett, 1998

VEŠTINE Mvs P: PITA // PRIČA

DRŽI MONOLOG // VODI DIJALOG

PODUČAVA OD NAPRED // PODRŽAVA OD POZADI

DAJE ODGOVORE // OMOGUĆAVA TRAGANJE I ZAKLJUČIVANJE

Rhodes and Bellamy, 1999

ULOGA NASTAVNIKA ULOGA NASTAVNIKA - nastavak

NOVE VEŠTINE MODERATORA:PRILAGOĐAVA PROCES – POČINJE TAMO GDE JE

NAJAJČE INTERESOVANJE UČENIKAUREĐUJE SREDINU - DA BUDE PODRŽAVAJUĆA I

IZAZOVNAKRITIČNI CILJ JE RAZVOJ MIŠLJENJA KOD UČENIKA

NASTAVNIKE JE KONSULTANT I TRENERDi Vesta, 1987

VEŠTINE SOCIJALNE INTERAKCIJEVEŠTINE SOCIJALNE INTERAKCIJE1) Aktivno slušanje

2) Ekspresivna komunikacija - jasno izražavanje vlastitih misli i osjećanja

3) Saradnja, deljenje, uvažavanje

4) Pregovaranje - uzimanje u obzir svih aspekata konflikta i namera miroljubivog rešavanja sukoba, na zadovoljstvo svih

5) Sposobnost odbijanja i istrajavanja u tome

6) Traženje pomoći : prepoznavanje potrebe za podrškom i pristupanje dostupnim i odgovarajućim resursima

TEORIJE RAZVOJA - 3 aktuelne temeTEORIJE RAZVOJA - 3 aktuelne teme

I TEMA: AFEKTIVNA VEZANOST:

Lorenc, Špic, Harlov, Bolbi, Ajnsvort‘Popularni’ koncept svuda u svetu: deca se uspešno razvijaju

samo kada su u sigurnoj afektivnoj vezi i to sa svojom majkom.

Rien van Ijzendoorn Rien van Ijzendoorn Teorije afektivne vezanosti objašnjavaju samo 30%

problematičnog ponašanjaDruga pitanja: Multipla AV Oksitocin?

II TEMA:II TEMA:ELASTIČNOST/FLEKSIBILNOSTELASTIČNOST/FLEKSIBILNOSTKapacitet za samo-ispravljanje (longitudinalne studije)

Nove socijalne kompetencije (responsivnost, komunikacija, empatija, briga/care)

III TEMA: STADIJUMIIII TEMA: STADIJUMISigmund Frojd, Žan Pijaže, Erikson, Sudhir Kakar (dharma stad.), Maslov (Kieran Egan)

Faktori zaštite razvojaFaktori zaštite razvojaBrižni odnosiVisoka očekivanjaMogućnost

doprinosa/učestvovanja

To se primenjuje na:PorodicuŠkoluZajednicu

RAZVOJ-zaključci?

☺Biti i postajati ☺ Potrebe neodvojive - javljanje simultano ☺ Stadijumi se preklapaju ☺ CRC to uvažava!

TEORIJE O MORALUTEORIJE O MORALULorenc KolbergLorenc Kolberg – III nivoa i6 stadijuma razvoja moralnosti

I N - PREKONVENCIONALNI

I/1 POSLUŠNOST/IZBEGAVANJE KAZNE

I/2 LIČNA KORIST (šta tu ima za mene?)

II N – KONVENCIONALNI

II/1 INTERPERSONALIZAM/KONFORMIZAM

(dobar mamin dečko/ devojčica)

II/2 VIŠI AUTORITET/DRUŠTVENE NORME

(moralitet reda i zakona)

III N – POST-KONVENCIONALNI

III/1 DRUŠTVENI DOGOVOR (građanska svest)

III/2 UNIVERZALNI PRINCIPI (principijelna svest – CRC)

Karol Giligan Karol Giligan – moralnost kao brižnost (stadijumi)

I PREKONVENCIONALNI cilj je preživljavanjeII KONVENCIONALNI žrtvovanje je za opšte dobroIII POST- KONVENCIONALNI

princip nenasilja- ne povređuj (ni druge, ni sebe)

DISCIPLINA U UČIONICIDISCIPLINA U UČIONICINAMETNUTA DISCIPLINA vs. SAMODISCIPLINA

pravila postavljena spolaj vs. pravila postavljena za sebe

smisao - strah od kazne vs. smisao – samopoštovanje

kazna vs. restitucija

krivica vs. odgovornost

POZITIVNA DISCIPLINA - učenje pozitivnih oblika

ponašanjaRESTORATIVNA DISCIPLINA – popravljanje štete,

iskupljenje

Disciplinski kontinuumDisciplinski kontinuum

KAZNA – POSLEDICA – REŠENJE – POPRAVLJANJE

KAŽNJAVNJEKAŽNJAVNJEKAZNA I PONAŠANJE KOJE SE KAŽNJAVA NISU SMISLOM POVEZANI

SUOČAVANJE SA POSLEDICAMAPOSLEDICAMANEPRIHVATLJIVO PONAŠANJE POVEZUJE SA NASTALIM PRIRODNIM POSLEDICAMA

REŠAVANJE PROBLEMAREŠAVANJE PROBLEMAVIDI NEPOŽELJNO PONAŠANJE KAO PROBLEM KOJI TREBA REŠITI

U SVA 3 PRISTUPA ODRASLI BIRA NAČIN DISCIPLINOVANJA, U SVA 3 PRISTUPA ODRASLI BIRA NAČIN DISCIPLINOVANJA, BEZ UKLJUČIVANJA UČENIKA BEZ UKLJUČIVANJA UČENIKA

RESTORATIVNA DISCIPLINA:RESTORATIVNA DISCIPLINA:

- NEZADOVOLJENA POTREBA - SMISAO NEPOŽELJNOG PONAŠANJA - ADRESIRA POTREBE OŠTEĆENIH- RADI SA SVIMA NA POPRAVLJANJU ŠTETE- POBOLJŠAVA BUDUĆE PONAŠANJE- ISCELJUJE - KORISTI SARADNJU KAO PROCES

Ciljevi restorativne Ciljevi restorativne discipline:discipline:

•Razumeti povređenost i razviti empatiju povređenog•Čuti i idgovoriti na potrebe povređenog•Ohrabriti odgovornost kroz planiranje i saradnju•Reintegrisati počinioca u zajednicu kao vrednog •Kreirati brižnu klimu u zajednici •Promeniti sistem kada on doprinosi povređivanju

PRAKTIČNE IMPLIKACIJEPRAKTIČNE IMPLIKACIJETEORIJSKIH RAZMATRANJATEORIJSKIH RAZMATRANJA

PRAVILARESTITUCIJAPARTICIPACIJAVRŠNJAČKI AKTIVIZAMPOVERENJE/SARADNJAINTERAKCIJAKONSTRUKCIJA MEHANIZAMA

Rad u grupi/timu:sa zajedničkim ciljemdele informacije i zadatke, saradjuju,

razvijaju ličnu odgovornostmenjaju uloge: vođa, zapisničar, onaj koji

rešava probleme, spremač, itd...razviju prijateljske odnosepotencijalne žrtve bullying-a se osnažujupo završetku zadatka – razmena....  

 POSTUPCI I TEHNIKEPOSTUPCI I TEHNIKE

Vežbe za grupnu koheziju:

•igre poverenja, saradnje, kooperativne igre•zajedničko rešavanje raznih problema •igre uloga u izazovnim situacijama •simulacija realnih događaja (npr. situacija zlostavljanja, preživljavanje u prašumi...) •dramatizacije, animacije, imitacije...

Razvoj odeljenske zajednice:

Jutarnje okupljanje – na početku ili kraju dana

Krug za prijatelja/“krug podrške”“Zabrinjavajući problemi”Ortaci na deluVršnjački medijatoriProjekti

Samo/Kontrola nad ponašanjem u odeljenju:

Kutak za hlađenje –bez prisile Pregovaranje do prihvatljivog rešenjaTime-out – izdvajanje iz sukobaIgranje uloga (ili s lutkama za mlađe) – participatorna

drama Forum teatar – pozorište potlačenihCedulje/pano/drvo poverenja – traženje indirektne

pomoćiPo čemu se razlikujemo – tabele, ček liste, kalendarZajedno protiv straha – medalje, zastavice, bedževi .....

Veštine upravljanja situacijom

a) izbegavanje beskrajne argumentacije, jezika suđenja, etiketiranja

b) ignorisanje provokacija c) smirivanje emocija, posebno besad) Analizirati s decom rizike, prepreke, mogućnosti za

reagovanje. e) Repertoar mogućih rešenja čini decu snažnijom.

(Svaka konfliktna situacija može poslužiti kao povod za vežbanje: kroz igranje uloga, rad u grupama, rasprave o mogućim rešenjima konfliktnih situacija)

Primeri vršnjačke pomoći:Primeri vršnjačke pomoći:

zaštitnici mlađih podrška za ugrožene “savetnici” – za pitanja iz sandučeta poverenja uključuju nove učenike u VT sprečavaju «navijanje» kad dođe do sukoba potstiču vršnjake da pomažu u učenju, veštinama, da se konstruktivno suprotstve nepravdi, neuvažavanju

različitosti, stereotipima i predrasudama dežuraju – svi im se mogu obraćati “rezervoari” empatijetraže pomoć od odraslih pomagača