UPITNIK O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI - aks.org.rs · Videti odgovor ranije u tekstu (I.3). Molba za besplatnu pravnu pomoć može se podneti sudu koji je nadležan da odobri, odnosno

1 | Str.

UPITNIK O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI – CCBE, JUN 2016.

TABELA SA ODGOVORIMA

(ažurirano 23.09.2016)

Sadržaj ODELJAK 1: Kvalifikacije pružalaca besplatne pravne pomoći .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 2

ODELJAK 2: Nezavisnost pružalaca besplatne pravne pomoći (....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 8

ODELJAK 3 (pitanja 1 – 6): Naknade za pružaoce besplatne pravne pomoći ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 19

ODELJAK 3 (pitanja 7 – 12): Naknade za pružaoce besplatne pravne pomoći .............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 31

ODELJAK 4: Naknada troškova ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 37

ODELJAK 5 (pitanja 1 – 6): Budžet za besplatnu pravnu pomoć .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 39

ODELJAK 5 (pitanja 7 – 13): Budžet za besplatnu pravnu pomoć ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 44

ODELJAK 6 (pitanja 1 – 6): Administracija besplatne pravne pomoći ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 51

ODELJAK 6 (pitanja 7 – 10): Administracija besplatne pravne pomoći ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 66

ODELJAK 7: Novi izazovi i potencijali besplatne pravne pomoći ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 69

ODELJAK 8: Završna pitanja ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 76

DUŽI ODGOVORI ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 80

OPŠTE NAPOMENE: ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 86

Imajte u vidu da su svi odgovori koji su bili predugački za unošenje u tabelu premešteni u odeljak pod nazivom "Duži odgovori" na kraju ovog dokumenta (za svaki takav odgovor naveden je odgovarajući link; potrebno je samo da pritisnite taster Ctrl i kliknete

mišem na link, kao na primer ovde)

2 | Str.

ODELJAK 1: Kvalifikacije pružalaca besplatne pravne pomoći

I.1. Za koje od navedenih

profesija se smatra da

ispunjavaju uslove za pružanje

besplatne pravne pomoći?

I.2. Za sve pružaoce usluga koji u

vašoj državi ispunjavaju ove uslove

navedite minimalne

kriterijume/konkretne kvalifikacije

potrebne za sticanje prava na pružanje

besplatne pravne pomoći.

I. 3. Da li postoji zvanični

registar (imenik) pružalaca


Ukoliko je odgovor potvrdan,

koji subjekt vodi takav

registar?

I.4. Da li se pružaoci besplatne

pravne pomoći automatski upisuju u

registar iz pitanja I.3. ili je potrebno

podneti odgovarajući zahtev i obaviti

postupak imenovanja? Ukoliko je

odgovor potvrdan, kom licu/organu se

podnose takvi zahtevi?

I.5. Šta od navedenog je

predviđeno u postupku

imenovanja pružalaca

besplatne pravne pomoći

(ako takav postupak

postoji)?

I.6. Ostali komentari, odnosno informacije.

Andora Advokati

Advokatske firme – advokatska

ortačka društva

Upis u lokalnu, odnosno nacionalnu

advokatsku komoru.

Diploma pravnog fakulteta..

Posebni kursevi pravne pomoći.

Da, advokatska komora. Advokat mora da traži od komore dozvolu

da mu omogući upis u registar pružalaca

besplatne pravne pomoć, a nakon što bi

pohadjao kurs obavezne edukacije. Ne

pružaju besplatnu pravnu pomoć svi

advokati koji su upisani u imenik

Advokatske komore Andore.

Ne postoji poseban postupak.

U Komori postoji stalna komisija koja kontroliše valjanost

funkcionisanja besplatne pravne pomoći. Sa advokatom

koji želi da se upiše u registar pružalaca besplatne pravne

pomoći potpisuje se poseban protokol koji sadrži posebne

uslove koji se moraju poštovati. U slučaju prestupa od

strane advokata postoji mogućnost sankcionisanja, i

brisanja iz registra, a to znači oduzimanja prava na

pružanje besplatne pravne pomoći.

Austrija Advokati Uopšteno govoreći, besplatnu pravnu pomoć u Austriji pružaju isključivo advokati. Svaki advokat upisan u imenik regionalne komore ima zakonsku obavezu da pruža besplatnu pravnu pomoć.

Ne; ne postoji poseban registar pružalaca besplatne pravne pomoći budući da takvu pomoć pružaju isključivo advokati.

Kada sud odobri besplatnu

pravnu pomoć, regionalna

advokatska komora vrši izbor

advokata među svojim članovima

po abecednom redu (spisak

advokata).

Videti odgovor ranije u tekstu (I.3).

Molba za besplatnu pravnu pomoć može

se podneti sudu koji je nadležan da

odobri, odnosno uskrati besplatnu pravnu

pomoć. Ukoliko sud odobri besplatnu

pravnu pomoć, regionalna komora

imenuje advokata.

Imenovanje advokata koji je

dužan da pruža besplatnu

pravnu pomoć imenuje

odgovarajuća regionalna

komora. Svojstvo advokata u

Austriji podrazumeva obavezu

pružanja besplatne pravne

pomoći.

Belgija Avocats.be

Advokati

Upis u lokalnu, odnosno nacionalnu advokatsku komoru; diploma pravnog fakulteta i pohadjanje posebnih kurseva za pružanje pravne pomoći: kursevi se moraju pohadjati ali je upis moguć i pre njihovog završetka, odnosno polaganja ispita.

Uspešno položeni stručni (moguće značenje: pravosudni ispit) ispit kao u prethodnoj napomeni

Ostalo: posebna obuka za pojedine grane prava ili oblasti poput maloletničkog prava (obavezno za sve advokatske komore francuskog i nemačkog govornog područja u Belgiji (AVOCATS.BE), krivičnog prava (obavezno za neke lokalne komore).

Da,

Kancelarija za pravnu pomoć (BAJ) u svakoj advokatskoj komori vodi registar volontera prema primarnim (isključiov bavljenje besplatnom pravnom pomoći), sekundarnim (povremeno bavljenje besplatnom pravnom pomoći), odnosno izabranim oblastima prava kojima se advokat bavi.

Advokat podnosi zahtev za upis kod BAJ kao organa u sastavu advokatske komore i koja upravlja celokupnom službom za besplatnu pravnu pomoć. U pojedinim komorama advokatski pripravnici su u obavezi da se upišu kod BAJ tokom određenog dela pripravničke vežbe (barem u jednom periodu advokatsko-pripravničkog staža) i da preuzimaju predmete iz oblasti za koje se specijalizuju.

Poslovni intervju

Ostalo:

Organ advokatske komore za pružanje besplatne pravne pomoći – se podnosi zahtev za imenovanje bilo lično od strane advokata o direktno od advokata ili od stranke u postupku, zatim proverava uslove koji se tiču materijalnog stanja stranke, nakon čega određuje advokata-dobrovoljca iz odgovarajuće pravne oblasti koji se

angažuje na predmetu.

OVB

Advokati

Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj komori

Diploma pravnog fakulteta

Da; ove službene registre vode

lokalne advokatske komore.

Flamanska advokatska komora

putem svoje eksterne

informacione mreže može samo

da vidi koji flamanski advokat je

upisan u lokalne registre.

Treba se obratiti lokalnoj komori.

Međutim, uslovi za upis mogu se

razlikovati od komore do komore. Savet

lokalne komore u nekim slučajevima

zahteva da advokat pruži dokaz o tome

da je izvesni deo svog stalnog stručnog

usavršavanja realizovao u određenoj

pravnoj oblasti; s druge strane, kada

advokat naznači da je posebno stručan u

jednoj ili više preferiranih oblasti, on će se

nalaziti samo na spisku (spiskovima) koji

pokriva naznačene preferirane oblasti.


Ostalo: videti odgovor pod I.4. Besplatna pravna pomoć može se odobriti po zahtevu advokata ili po zahtevu koji građanin uputi kancelariji za besplatnu pravnu pomoć. Svaka lokalna komora ima kancelariju za besplatnu pravnu pomoć, što znači da takvih kancelarija ima 14 u flamanskoj zajednici (od meseca septembra 13) i 11 u zajednici koja govori francuski i nemački jezik.

3 | Str.

Bugarska Advokati Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj komori

Diploma pravnog fakulteta.

Položen pravosudni ispit

Da. Nacionalni registar za

besplatnu pravnu pomoć vodi

Nacionalna kancelarija za

besplatnu pravnu pomoć.

Potrebno je da advokat podnese zahtev

Nacionalnoj kancelariji za besplatnu

pravnu pomoć.

Ne postoji poseban postupak. __

Hrvatska

Advokati

Advokatske firme

Nevladine organizacije (NVO)

Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj komori.


Da. Registar advokata koji

pružaju besplatnu pravnu

pomoć vodi se kod Advokatske

komore Hrvatske. S druge strane, postoji i registar

pružalaca besplatne pravne

pomoći (NVO) koji pravnu

pomoć pružaju u skladu sa

odredbama Zakona o besplatnoj

pravnoj pomoći; taj registar vodi

Ministarstvo pravde.

Advokati se automatski upisuju u spisak, dok je za NVO predviđena posebna aplikacija koja se podnosi Ministarstvu pravde.


---

Kipar Advokati Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj

komori. ADVOKATSKA KOMORA

KIPRA vodi spisak svih upisanih

advokata koji su zainteresovani

za pružanje besplatne pravne

pomoći.

Advokat koji želi da bude na tom spisku

upućuje pisani zahtev Advokatskoj komori

Kipra.


---

Češka Republika

Advokati

Advokatske firme

NVO, u ograničenoj meri.


Diploma pravnog fakulteta


Pripravnički staž ili pripravnička vežba kod

advokata.

Besplatna pravna pomoć (BPP) može se pružati na različite načine koji su detaljnije objašnjeni u daljem tekstu. U zavisnosti od izabranog načina, registar postoji, odnosno ne postoji:

Pružalac BPP koga imenuje sud

(po službenoj dužnosti): Lokalni sud može na zahtev advokata izvršiti njegov upis u registar za

službene potrebe. Svaki lokalni sud na svojoj teritoriji vodi registar advokata koji pružaju

BPP. Ukoliko se javi potreba za besplatnom pravnom pomoći, iz sudskog registra bira se advokat

koji će zastupati klijenta kome je takva pomoć potrebna.

Pružalac BPP koga imenuje Češka advokatska komora: Češka advokatska komora vrši izbor advokata za potrebe besplatne pravne pomoći iz svog imenika svih advokata. Ne postoji poseban registar za besplatnu pravnu pomoć.

BPP koju na dobrovoljnoj bazi

pružaju nevladine organizacije

(NVO) i slični subjekti: Ne postoji

službeni registar za ovaj

segment u celini; međutim,

postoji zvanični registar NVO

koje pružaju besplatnu pravnu

pomoć u posebnim oblastima,

poput socijalne pomoći i pomoći

žrtvama krivičnih dela (usluge


pružaju se kao prateće usluge).

Kako je gore navedeno, za upis u sudski registar advokat se obraća lokalnom sudu. Svaki advokat koji je član komore automatski se uključuje u sistem besplatne pravne pomoći koji obezbeđuje Češka advokatska komora.


Za upis u sudski registar besplatne pravne pomoći i za upis u Češku advokatsku komoru (videti ranije u tekstu) advokat mora biti punopravan član komore. Za to je potrebna diploma mastera prava, tri godine pripravničke vežbe i položen stručni ispit u Češkoj advokatskoj komori.

Teoretski posmatrano, Zakon o parničnom postupku omogućava sudovima da za potrebe besplatne pravne pomoći imenuju čak i laike (lica koja nisu advokati) koji su poslovno sposobni i saglasni sa imenovanjem. To se, međutim, dešava veoma retko.

Za ostale kategorije pružalaca besplatne pravne pomoći (NVO i dr.) ne postoji poseban postupak, usled čega nedostaju garancije u smislu profesionalnosti pružanja BPP.

---

4 | Str.

Danska Advokati

Ostalo: U Danskoj se besplatna

pravna pomoć može dobiti u

ustanovama za besplatnu pravnu

pomoć ili od strane advokata. U

ustanove za besplatnu pravnu

pomoć spadaju kancelarije za BPP i

"Advokatvagten". "Advokatvagten"

čine advokati koji dobrovoljno

osnivaju lokalne kancelarije za

besplatnu pravnu pomoć i pravne

savete. U Danskoj postoji više od

100 kancelarija za besplatnu

advokatsku pomoć u kojima lokalni

advokati nude svoju pomoć pro

bono. S druge strane, besplatnu

pravnu pomoć u kancelarijama za

BPP ne pružaju isključivo advokati.



Ostale kvalifikacije: Kako je navedeno u odeljku I.1, besplatnu pravnu pomoć pružaju različiti subjekti. Besplatnu advokatsku pomoć i pomoć u "Advokatvagten" pružaju isključivo advokati.

Ne. --- Ne postoji poseban postupak.

Imajte u vidu da BPP u Danskoj pružaju i advokati i druga lica.

Estonija

Advokati Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj komori Diploma pravnog fakulteta. Položen pravosudni ispit

Da. Registar vodi Advokatska

komora Estonije.

Svaki član komore može da se registruje i

potom bude na ovoj listi. Registar se nalazi na internetu i ne postoji poseban

postupak prijavljivanja/imenovanja.

Ne postoji poseban postupak. ---

Finska Ostalo: Javni pravozastupnici za

besplatnu pravnu pomoć, advokati i

licencirani pravozastupnici.

Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj

komori.


Ostale kvalifikacije: videti ovde.

Ne. Ne postoji jedinstveni

službeni registar svih pružalaca,

već se pružaoci BPP registruju

kod svojih organizacija.

Da. Ostalo: videti ranije u tekstu

pod I.2. ---

Francuska Advokati (rubrike 1 do 4)

Notari (rubrike 1 i 4)

Sudski izvršitelji (hussiers, rubrike 1 i

4)

Pravnici/pravni savetnici (rubrika 4)

NVO (rubrika 4)

Ostalo (navesti): Saveti za pristup

pravdi pri departmanu - regiji

(CDAD, rubrika 4), ministar

inostranih poslova, i šefovi

diplomatskih ili konzularnih

predstavništava - za državljane

Francuske koji su nastanjeni izvan

Francuske.

Upis u lokalnu ili nacionalnu advokatsku komoru, ili notarsku komoru, ili komoru sudskih izvršitelja, itd.

Diploma pravnog fakulteta..


Ne. Uzimanje učešća u besplatnoj pravnoj

pomoći predstavlja obavezu advokata

prema Kodeksu profesionalne etike, ali se

u praksi time bave samo advokati-

volonteri, bilo kolektivno bilo u

pojedinačnim slučajevima.


Nemačka Advokati

Advokatske firme

Ostalo: poreski savetnici, poreski

posrednici, revizori, ovlašćene

računovođe ili penzijski savetnici,

pod uslovom da su ovlašćeni da

zastupaju klijente u stvarima koje se

tiču finansijskog prava i socijalnog

prava.



Ne. / Ne postoji poseban postupak. ---

Grčka

Advokati

Advokatske firme

Notari

Izvršitelji

Nevladine organizacije (NVO)



Da. Vode ih advokatske komore. Pružaoci BPP se upisuju u registar

nakon što podnesu jednostavan zahtev

advokatskoj komori. Ovi spiskovi se

potom dostavljaju sudovima koji vrše

imenovanje pružalaca besplatne pravne

pomoći.


5 | Str.

Mađarska Advokati

Advokatske firme

NVO: civilne organizacije koje imaju angažovane advokate

Ostalo (navesti): advokati Evropske zajednice, univerzitetske pravne klinike

Ukoliko je odobreno zastupanje,

odnosno odbrana, onda pravnog

zastupnika, odnosno branioca

određuje sud. U slučajevima BPP

koji ne podrazumevaju sudski

postupak usluge pravne pomoći

mogu pružati advokati, notari,

civilne organizacije koje imaju

angažovane advokate i

univerzitetske pravne klinike, a

podnosioci zahteva za BPP mogu

odabrati odgovarajućeg pružaoca u

registru koji vodi Centralna

pravosudna kancelarija.


komori. Da. Postoji registar koji vodi Služba za BPP Ministarstva pravde (Centralna pravosudna kancelarija).

Zahtev se upućuje Službi za BPP

Ministarstva pravde. Ne postoji poseban postupak. ---

Island Advokati

Advokatske firme



Advokatska komora Islanda objavljuje spisak advokata koji mogu da pružaju pravne usluge.

http://lmfi.is/logmannalisti/

Automatski se upisuju. Pismeni ispit Pružalac BPP je advokat sa završenim petogodišnjim

studijama prava i položenim pravosudnim ispitom.

Irska Odbor za

BPP

Advokati

Ostalo: BPP u građanskim stvarima

uglavnom pružaju državni pravni

centri.


komori.


Diploma iz druge relevantne naučne oblasti.


Pripravnički staž ili pripravnička vežba kod

advokata.

Odbor za BPP vodi registre advokata-baristera (barristers) i advokata-solisitora (solicitors) u

građanskopravnim predmetima.

Za građanskopravne predmete mora se podneti zahtev za upis u odgovarajući

registar.

Ostalo Za građanskopravne predmete postoji registar advokata-

baristera i nekoliko registara advokata-solisitora. Advokati

se upisuju u navedeni registar po prihvatanju predviđenih

uslova za članstvo (uključujući i tarifu); ne postoje dodatni

uslovi koje treba ispuniti. Što se tiče registara advokata-

solisitora, postoje četiri registra - za porodičnopravne

zahteve koji se tiču dece, za predmete u oblasti bračnog

prava, za predmete koji se tiču azila i supsidijarne zaštite, i

za određene slučajeve ličnog bankrota/namirenja

potraživanja iz vrednosti stana opterećenog hipotekom.

Postoji i peti registar advokata koji je u pilot fazi i koji služi

za javnopravne predmete koji se tiču starateljstva nad

decom. Za upis u svaki od ovih registara potrebno je

prihvatanje predviđenih uslova. Za pojedine registre

neophodno je da podnosilac zahteva ispunjava dodatne

uslove, npr. da je prošao određenu stručnu obuku.

FLAC

(Centri za

besplatnu

pravnu

pomoć)

Advokati

Advokatske

firme



Ostalo: Pružalac usluge mora imati validan

sertifikat o bavljenju advokaturom koji

izdaje Udruženje advokata Irske.

Ne. Međutim, Odbor za

besplatnu pravnu pomoć vodi

registre advokata iz privatne

prakse koji pružaju BPP i pravne

savete kao dopunu uslugama

koje pružaju pravni centri u

različitim okruzima.

/ --- ---

Italija Advokati


komori. Da; registar vode lokalne

advokatske komore. Advokat treba da podnese zahtev i potom može biti angažovan.

Potrebno je obratiti se savetu lokalne

komore.


Savet lokalne komore

proverava ispunjenost

zakonskih uslova.

---

Letonija

6 | Str.

Lihtenštajn Advokati




Obavljen pripravnički staž ili pripravnička vežba, kao što je:

- Pripravnički staž ili pripravnička

vežba kod advokata

- Pripravnički staž ili pripravnička vežba u sudu ili drugom pravosudnom organu

- Pripravnički staž ili pripravnička

vežba u javnom tužilaštvu

- Druga vrsta pripravničkog staža ili

volontiranja

Ne postoji službeni registar pružalaca besplatne pravne pomoći budući da svi advokati upisani u imenik advokata mogu da pružaju BPP. Međutim, Advokatska komora Lihtenštajna vodi tri spiska advokata (jedan za BPP u građanskim postupcima, jedan za BPP u krivičnim postupcima i jedan za branioce po službenoj dužnosti). Advokatska komora Lihtenštajna dodeljuje

predmete besplatne pravne

pomoći advokatima sa ovih

spiskova po abecednom redu.

Svi advokati upisani u imenik

advokata se automatski upisuju

u ove spiskove.

Videti odgovor pod I.3. Ne postoji poseban postupak. ---

Litvanija Advokati

Ostalo: Državni službenici u

lokalnim samoupravama ili advokati

(advokatska ortačka društva) ili

javne agencije sa kojima lokalne

samouprave zaključuju sporazume.

Ovi profesionalni subjekti mogu

samo da pružaju samo savete i

sačinjavaju dokumente koji se

podnose državnim i opštinskim

institucijama, izuzimajući

dokumente procesne prirode (tzv.

primarna pravna pomoć, kako je

predviđeno zakonom).


komori (u slučaju sekundarne državne

pravne pomoći).

Ustanove za besplatnu pravnu

pomoć koju obezbeđuje država

vode registre advokata koji

pružaju sekundarnu pravnu

pomoć.

Postoje dva oblika pružanja sekundarne

državne pravne pomoći: stalno

angažovani advokati (koji se finansiraju iz

državnog budžeta) po osnovu ugovora i

advokati koji pružaju BPP ad hoc.

Ustanova za BPP koju obezbeđuje

država bira advokata ad hoc za pružanje

sekundarne pravne pomoći na osnovu

konkursa.

Pismeni ispit

Poslovni intervju

Luksemburg Advokati

Notari

Sudski izvršitelji (hussiers)

Upis u lokalnu, odnosno nacionalnu

advokatsku komoru.

Ne, postoji takav registar. --- Ne postoji poseban postupak.

---

Malta

Holandija Advokatske firme

Advokati

Juristi/pravni savetnici


Diploma pravnog fakulteta. Položen pravosudni ispit

Ulazni ispit

Pripravnički staž ili pripravnička vežba kod advokata: ovo je više uslov za sticanje statusa advokata nego za pružanje besplatne pravne pomoći.

Odbor za besplatnu pravnu pomoć vodi (nejavni) registar. Klijenti mogu pronaći advokata putem servisa "Find a lawyer" na internet stranici Advokatske komore Holandije.

Ne; advokat treba da ispunjava uslove koje propisuje Odbor za besplatnu pravnu pomoć (uključujući ulazni ispit) i da podnese zahtev za registraciju Odboru za besplatnu pravnu pomoć.

Pismeni ispit ---

7 | Str.

Norveška Advokati

Juristi/pravni savetnici

Ostalo: Besplatnu pravnu pomoć u vidu besplatnih pravnih saveta i besplatnog zastupanja mogu pružati advokati u privatnoj praksi i javne pravne kancelarije.

Ministarstvo pravde može podzakonskim aktima, odnosno u posebnim slučajevima odobriti pružanje BPP licima koja nisu advokati, kao što su studentske kancelarije za BPP i javne kancelarije za pružanje usluga.

Prema Zakonu o sudovima, Nadzorni odbor za advokaturu može odobriti pružanje besplatne pravne pomoći u specijalizovanoj pravnoj oblasti svakom licu koje ima odgovarajuće kvalifikacije u

toj oblasti. Kada za to postoje

predviđeni uslovi, Nadzorni odbor za

advokaturu može odobriti posebne

mere besplatne pravne pomoći.


Ostale kvalifikacije: Licenca za bavljenje

advokaturom ili odobrenje Ministarstva

pravde.

Ne. Neophodno je posebno imenovanje za svaki predmet ponaosob. Pod određenim okolnostima imenovanje može izvršiti i sam advokat. Inače, od svakog konkretnog slučaja zavisi to kom organu će se uputiti zahtev.


Ostalo: Advokati i druga lica koja mogu da pružaju BPP imaju zakonsku obavezu da obaveste klijente o mogućnosti podnošenja zahteva za BPP u slučajevima kada je verovatno da imaju pravo na takvu vrstu pomoći.

---

Poljska

Portugal Advokati Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj

komori. Da; postoji zvanični spisak pružalaca BPP koji vodi Advokatska komora Portugala.

Pružaoci besplatne pravne pomoći se ne

upisuju u spisak automatski, već se

popunjava poseban zahtev i vrši

imenovanje. Subjekt kome se upućuje

zahtev je Advokatska komora Portugala.


Rumunija Advokati Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj

komori Postoji. Vodi ga lokalna

advokatska komora. Advokat treba da se obrati lokalnoj

advokatskoj komori. Ostalo: Advokat treba da popuni zahtev i uputi ga službi za besplatnu pravnu pomoć u lokalnoj advokatskoj komori.

---

Slovenija Advokati Advokatske firme Notari (u slučajevima predviđenim zakonom o notarima) Ostalo: lica koja nemaju nameru ostvarivanja profita pružaju besplatnu pravnu pomoć po odobrenju ministra pravde.



Postoje zvanični spiskovi

advokata koji pružaju odbranu po

služenoj dužnosti, odnosno pro

bono usluge; advokati mogu

podneti zahtev za upis u ove

spiskove. Ove spiskove vodi

Advokatska komora Slovenije.

Advokat treba sam da podnese zahtev za

upis u spisak pružalaca besplatne pravne

pomoći (po službenoj dužnosti / pro

bono). Ukoliko predsednik nadležnog

suda (za pružanja pravne pomoći pro

bono ili po služenoj dužnosti) smatra da

nema dovoljno advokata na ovim

spiskovima "odrediće advokata po

abecednom redu iz imenika svih advokata

iz advokatske komore koji su članovi

regionalne skupštine organizovane na

teritoriji okružnog suda".


Ostalo: advokati sami predlažu

da budu upisani u jedan od

spiskova pružalaca besplatne

pravne pomoći; u protivnom,

predsednik nadležnog suda

preduzima odgovarajuće mere

da bi se obezbedio dovoljan

broj advokata za potrebe pro

bono zastupanja ili odbrane po

službenoj dužnosti.

Nagrade za rad advokata koji pružaju usluge besplatne

pravne pomoći umanjene su za 50%.

Slovačka Republika Advokati (radi pravilnog definisanja,

u daljem tekstu koristimo zvanični

naziv "advokat" koji se koristi

Slovačkoj)

Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj advokatskoj komori (u slučaju kada je pružalac BPP advokat).

Diploma pravnog fakulteta (u slučaju

pravnika zaposlenih u Centru za besplatnu

pravnu pomoć).

Zvanični imenik advokata vodi nadležna kancelarija Advokatske komore Slovačke.

Prema važećem zakonu advokati imaju prednost u odnosu na Centar za pravnu pomoć.

Automatski.

Ne postoji poseban postupak (u

pogledu advokata, ali pravnici

koji žele da se zaposle u Centru

za besplatnu pravnu pomoć

moraju podneti zahtev

---

8 | Str.

pravnici/pravni savetnici (kao lica zaposlena u državnom Centru za besplatnu pravnu pomoć)

NVO (npr. fondacija Pontis vodi

program "Pro bono advokati" koji

pomaže u pružanju BPP od strane

advokata dobrotvornim

organizacijama; Liga za ljudska

prava pruža BPP licima bez

državljanstva; nekoliko NVO pružaju

specifične vidove BPP na ad hoc

bazi...)

pravnici/pravni savetnici; Centar za besplatnu pravnu pomoć dužan je da obezbedi advokata klijentu Centra za besplatnu pravnu pomoć.

sa nekoliko priloga i dokumenata predviđenih Zakonom o upravnom

postupku)

Španija Advokati Upis u lokalnu, odnosno nacionalnu

advokatsku komoru.


Posebni kursevi pravne pomoći.

Svaka lokalna komora vodi

registar advokata koji pružaju


Da; zainteresovani advokat mora da se

upiše u registar advokata koji pružaju

besplatnu pravnu pomoć u svojoj lokalnoj

komori.

Ne postoji poseban postupak, tj. advokati sa navedenog spiska se sukcesivno angažuju.

Ostalo: organizacija rada je različita u toku dežurstava u krivičnim predmetima (24h/7j): u tom slučaju se predmeti dodeljuju prioritetno onim advokatima koji su dežurni.

---

Švedska Advokati (advokati i advokatski

pomoćnici u advokatskim firmama),

pravnici/pravni savetnici

Diploma pravnog fakulteta (master)

Ne. Međutim, većina ovlašćenja

za BPP daje se advokatima i

advokatskim pomoćnicima u

advokatskim firmama; advokati i

advokatski pomoćnici se upisuju

u Advokatsku komoru švedske.

/ Ne postoji poseban postupak za

pružaoce BPP kao takve. Tržište pravnih usluga u Švedskoj je otvoreno i svako može da pruža takve usluge, ali samo članovi Advokatske komore Švedske mogu da pružaju pravne usluge pod nazivom "advokat" koji uživa pravnu zaštitu. Izuzev slučajeva odbrane po služenoj dužnosti koju u principu pružaju advokati, ne postoji monopol advokature u pogledu bilo koje vrste pravnih usluga.

Da bi postalo advokat (a advokati su daleko najčešći

pružaoci usluga besplatne pravne pomoći), lice mora imati

diplomu master-pravnika, tri godine radnog iskustva u

pravnoj struci, uključujući najmanje dve godine iskustva u

advokatskoj kancelariji ili samostalnog pružanja pravnih

saveta, položen pravosudni ispit, integritet i dostojnost za

bavljenje advokaturom koje se dokazuje odgovarajućim

profesionalnim referencama.

Švajcarska Advokati Upis u lokalnu, odnosno nacionalnu advokatsku komoru.



- Pripravnička vežba kod advokata - Pripravnička vežba u pravosudju - Pripravnički vežba u javnom

tužilaštvu.

Ne postoji poseban registar pružalaca besplatne pravne pomoći. U pitanju su kantonalni registri advokata u koje se obavezno upisuju svi advokati (videti čl. 12 lit. g. LLCA).

Advokati moraju da podnesu zahtev za

upis u registar pri kantonalnoj

advokatskoj komori

(cf. liste en lien sous le site de la

Fédération suisse des avocats

(FSASAV):http://www.savfsa.ch/fr/kontakt

/kantonaleanwaltsverbaende.html ).

Ne postoji poseban postupak. Organ kantonalne vlasti određuje advokata po svom izboru, s tim da poštuje i obezbeđuje ravnomernu raspoređenost predmeta između advokata ili je ovlašćen da sa liste pružalaca besplatne pravne pomoći izbriše

advokata za koga se veruje da nije poštovao kantonalni pravilnik o besplatnoj pravnoj pomoći. (cf. Michel Valticos in Commentaire romand, Loi sur les avocats,

Valticos/Reiser/Chappuis (éd.), Bâle, 2010, N. 247 ad art. 12 LLCA et références citées).

Kantoni su ovlašćeni da odluče da li iz objektivnih razloga

smatraju da treba ograničiti krug advokata kojima će biti

povereno pružanje besplatne pravne pomoći, pa tako na

primer samo na advokate koji imaju prebivalište u kantonu

ili koji tu, redovno obavljaju svoju profesionalnu delatnost,

ili pak, da isključe advokate koji su zaposleni od strane

institucije od javnog značaja

(cf. Michel Valticos, op. cit., N. 249 ad art. 12 LLCA et

références citées).

Velika Britanija -

Škotska

• Advokati

• Advokatske firme

• Članstvo u nacionalnoj/lokalnoj

advokatskoj komori • Položen pravosudni ispit

Da; vodi ga Odbor za besplatnu

pravnu pomoć Škotske. Poseban zahtev i imenovanje. Subjekt

kome se podnose takvi zahtevi je Odbor

za besplatnu pravnu pomoć Škotske

(potrebno je podneti i zahtev Advokatskoj

komori Škotske za izdavanje

saglasnosti).


ODELJAK 2: Nezavisnost pružalaca besplatne pravne pomoći (nijedna delegacija nije odgovorila na pitanje II.7.)

9 | Str.

II.1. Da li su pružaoci BPP u

vašoj državi pripadnici

slobodne profesije, lica u

radnom odnosu, odnosno

državni službenici?

II.2. Ukoliko odgovor na

prethodno pitanje

uključuje lica u radnom

odnosu i/ili državne

službenike, na koji način

se obezbeđuje njihova

nezavisnost u radu?

II. 3. Ukoliko se lice koje ima pravo da pruža BPP u vašoj

državi imenuje za pružanje takve pomoći, da li ono može da

odbije takav angažman? Kakvi su zakonski uslovi za

odbijanje angažmana?

II. 4. U slučaju imenovanja pružaoca BPP, da li

korisnici besplatne pravne pomoći imaju pravo

izbora zastupnika?

II.5. Da li smatrate da su naknade

za rad pružalaca besplatne pravne

pomoći dovoljne da obezbede

njihovu nezavisnost? Objasnite.

II.6 Da li se primena

načela poverljivosti

garantuje za sve

pružaoce besplatne

pravne pomoći?

Andora Advokati Andore moraju da

pruže sve garancije svoje

nezavisnosti , te da će čuvati

profesionalnu tajnu, a delatnost

obavljaju u samostalnoj

kancelariji ili su zaposleni u

advokatskom ortačkom društvu

/ Advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć, a advokatska komora

vrši nadzor.

Ne može se odbiti zahtev koji potiče direktno od suda koji je

proverio da li zainteresovano lice ispunjava kriterijume za korisnika

besplatne pravne pomoći (niski prihodi, nepovoljan ekonomski

položaj)

Advokatska komora organizuje krug pružanja

besplatne pravne pomoći medju advokatima koji su

upisani u registar i u principu redosled se mora

poštovati. Korisnici besplatne pravne pomoći ne mogu

da biraju advokata.

Nadoknada za pružanje besplatne

pravne pomoći je minimalna, ali

Andora je mala država i pregovori sa

Min.pravde su komplikovani. Za

advokata je teško da opstane

pružanjem besplatne pravne pomoći,

to je za advokata mali dodatak

prihodima. U principu, trebalo bi bolje

nagrađivati njegov rad,ali stanje

ekonomske krize za sada to ne

omogućuje.

Profesionalna tajna je

predmet posebne

zaštite u našoj zemlji

uzimajući u obzir da je

ova zaštita predviđena i

krivičnim zakonikom.

Povreda tajne

predstavlja krivično

delo.

Austrija Besplatnu pravnu pomoć

pružaju isključivo advokati. BPP pružaju nezavisni

advokati u skladu sa istim

standardima koji se odnose

na pružanje drugih pravnih

usluga.

Ukoliko advokat (koga imenuje regionalna komora) iz razloga

predviđenih paragrafom 10 (1) Zakona o advokaturi,ne može da

prihvati ili nastavi da zastupa ili brani stranku, ili ako je njegova

nepristrasnost dovedena u sumnju, biće oslobođen rada na tom

predmetu na sopstveni zahtev, na zahtev stranke ili po službenoj

dužnosti, a imenovaće se drugi advokat.

Ukoliko sud odluči da besplatna pravna pomoć

podrazumeva angažovanje advokata, regionalna

komora izabraće advokata među svojim članovima, po

abecednom redu. Međutim, lice koje traži besplatnu

pravnu pomoć može i samo predložiti advokata. Mada

ovaj predlog ne obavezuje regionalnu komoru, ona će

po pravilu prihvatiti obrazložen predlog (npr. ukoliko

predloženi advokat želi da prihvati predmet i već je

upoznat sa njim).

Austrijski sistem besplatne pravne pomoći finansira država. Ova stavka predviđena je u državnom budžetu (iznosi oko 18 miliona EUR). Uopšteno govoreći, pojedinačni advokati ne primaju nikakvu naknadu (osim za veoma teške predmete – više od 10 dana ili više od 50 sati u sudnici godišnje). Umesto toga Ministarstvo pravde Austrije plaća godišnji paušalni iznos Advokatskoj komori Austrije za sveukupne usluge besplatne pravne pomoći.

Procesnim propisima nije predviđeno pravo austrijskih advokata da traže ili prihvataju bilo kakvu naknadu u okviru sistema besplatne pravne pomoći Austrije. Međutim, postoji jedan izuzetak, a to je kada sud u parničnom postupku odluči o naknadi troškova, a stranka koja je izgubila parnicu naknadi te troškove (§. 6(2) Zakona o advokaturi).

Advokatska komora Austrije vrši raspodelu ovog paušalnog iznosa regionalnim komorama na osnovu broja upisanih advokata i broja predmeta besplatne pravne pomoći kojima se bave regionalne komore. Ova sredstva se koriste za potrebe socijalnog i penzijskog osiguranja advokata. Paušalni iznos koji plaća država manji je od ukupne vrednosti besplatne pravne pomoći koju pružaju advokati. U tom smislu advokati doprinose sistemu BPP pružajući usluge bez neposredne naknade. Paušalni iznos pokriva nepunih 50% od ukupne vrednosti pruženih pravnih usluga (obračunatih kao da ih neposredno plaćaju klijenti).

Budžet za besplatnu pravnu pomoć

stagnira, a broj predmeta koji uključuju

BPP raste.

Pružanje besplatne

pravne pomoći

zaštićeno je istim

principima

(nezavisnosti, zabrane

sukoba interesa,

poštovanja

poverljivosti) kao i svaki

drugi odnos stranka-

advokat. Advokat mora

da postupa sa istom

pažnjom dobrog

stručnjaka kao i u svim

drugim slučajevima.

Ukoliko ne poštuje ovu

obavezu, advokat

podleže disciplinskoj

odgovornosti.

10 | Str.

Belgija Avocats.be

nezavisni. /

Advokatska komora može da odbije pružanje besplatne pravne pomoći iz razloga koji mora da bude obrazložen (napr : postoji sukob interesa, predmet je predstavlja zloupotrebu prava, ili ne postoji izgled na uspeh,…). Komora može, takođe, da odbije da nastavi sa pružanjem usluga ukoliko nema saradnje između komore i stranke ili ukoliko ekonomski uslovi stranke u medjuvremenu izmenjeni. Advokat koji je ovlašćen da pruža besplatnu pravnu pomoć se tada

obraća Organu za bbrsplatnu pravnu pomoć advokatske komore

da odluči da li će postpuak biti nastavljen ili će biti određen drug advokat.

Ne postoji posebna odredba kojom se uređuje ovo odbijanje

Pravo na izbor advokata pre svega ima korisnik

usluga. Ukoliko on nema advokata, organ advokatske

komore za besplatnu pravnu pomoć određuje

advokata koji se bavi odgovarajućom pravnom oblasti

ili eventualno prema sedištu kancelarije ili posebnog

poznavanja pravne oblasti

Do sada primljena nadoknada za rad advokata je nedovoljna i u ostalom ne pokriva troškove. Samo kancelarije koje primaju veliki broj predmeta besplatne pravne pomoći « izlaze na kraj finansijski » Kada se besplatna pravna pomoć pruža ograničeno, ona se može upodobiti volonterskom radu. Jedna reforma je ipak u toku sa ciljem da se stvori fond kojim bi se popunio državni budžet za besplatnu pravnu pomoć

Da

OVB Ništa od navedenog. Samo

advokati mogu da pružaju


/

Angažman se ne može odbiti, izuzev iz ozbiljnih razloga poput

sukoba interesa ili ako lice prestane da bude advokat npr.

brisanjem iz imenika komore. Slobodan izbor advokata je opšte pravno načelo u Belgiji i individualno pravo svakog građanina. Stoga bi, u principu, i u slučaju dodeljivanja besplatne pravne pomoći stranka trebalo da bude u mogućnosti da izabere svog advokata. Međutim, ovo je trenutno predmet rasprave u Belgiji.

Kodeks profesionalne etike flamanskih advokata u odeljku III.2.6 (koji je na snazi iako se osporava) striktno reguliše redosled angažovanja advokata u predmetima besplatne pravne pomoći. On s jedne strane nastoji da spreči izbirljivost klijenata, a s druge strane onemogućava advokatima da preuzimaju klijente jedni od drugih.

Nedoumice po ovom pitanju još uvek nisu rešene.

Naknada za rad je nedovoljna. Pored

toga, isplata se vrši sa godinu dana

zakašnjenja. Međutim, planiraju se

izmene zakona koji reguliše naknadu za

BPP, a ministar pravde je obećao njeno

značajno povećanje.

Da.

Bugarska U pitanju su advokati iz privatne

prakse. / Da. Ozbiljni razlozi, poput preopterećenost poslom,

nekompetentnost, zdravstveno stanje, itd. Mogu zatražiti izuzeće advokata.

Naknada za pružaoce besplatne pravne

pomoći u Bugarskoj još uvek je niska,

uprkos nedavnom povećanju.

Da, u potpunosti.

Hrvatska Pružaoci besplatne pravne pomoći su advokati i NVO; NVO moraju da najmanje jednog zaposlenog

pravnika za pružanje pravne

pomoći.

Zakon o besplatnoj pravnoj

pomoći. Dopušteno je u slučaju sukoba interesa. Mogu.

Da. Da.

Kipar Svi pružaoci BPP su advokati

upisani u imenik advokata. / Da, mogu da odbiju takav angažman. Pravni razlozi za odbijanje

........ Da, zakon predviđa pravo korisnika BPP na izbor

zastupnika. --- Da. Svi advokati dužni

su da poštuju pravila

predviđena kodeksom

ponašanja.

11 | Str.

Češka Republika

Advokati pružaju usluge BPP kao nezavisni pripadnici slobodne profesije, kao i u svojstvu zaposlenih kod drugog advokata ili u pravnom licu osnovanom radi pružanja pravnih usluga. Advokatski pripravnici mogu pružati usluge BPP pod nadzorom svog mentora (advokata).

Ne postoje državni službenici koji

su ovlašćeni za pružanje usluga

BPP.

Nezavisnost advokata u

radnom odnosu identična je

nezavisnosti koja se garantuje

advokatima koji se samostalno

bave advokaturom.

Ne. Međutim, lice može zatražiti izuzeće od ove obaveze u slučaju sukoba interesa ili iz drugih važnih razloga koji bi onemogućavali pravilno pružanje besplatne pravne pomoći.

Videti ovde o odeljku 19. Zakona o advokaturi.

Ne. Češka advokatska komora nije imala pritužbe na iznos naknade za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati imenovani od strane suda (ex officio). Naknadu za rad advokata obezbeđuje država u skladu sa advokatskom tarifom, a čini se da je visina ove naknade dovoljna da bi se sprečilo nepoštovanje suštinskih vrednosti advokatske profesije. Međutim, Ministarstvo pravde je nedavno smanjilo visinu ove naknade (ranije je iznosila 100% redovne tarife, a sada samo 80%), a iznos naknade trebalo bi redovno da se preispituje kako bi njena visina bila u skladu sa opštom privrednom situacijom (što se dešava vrlo retko).

Kada ih imenuje komora, advokati pružaju BPP bez naknade; pružanje BPP od strane advokata koje imenuje komora se ponekad realizuje veoma teško u predmetima u kojima licu koje ima pravo na BPP i ne može da priušti advokata sud ne odredi advokata po službenoj dužnosti. U takvim slučajevima država treba da obezbedi dovoljnu (ili bar delimičnu) naknadu budući da besplatnu pravnu pomoć i sve sa njom povezane troškove pokrivaju advokati kao "de facto" zamena za "javne usluge". Ovakve promene iziskuju nova zakonodavna rešenja, na kojima se godinama radi bez stvarnih rezultata.

U slučaju kada BPP pružaju advokati,

oni su nezavisni bez obzira na iznos

naknade koju primaju.

Da.

Danska Opšte pravilo je da pružaoci

BPP u Danskoj rade pro bono

kao volonteri. Međutim, jedan

manji broj pružalaca BPP su lica u radnom odnosu

(obično u kancelarijama za

besplatnu pravnu pomoć).

Ne postoje opšte procedure

koje garantuju nezavisnost. Neki advokati (mada ne svi) se imenuju za pružanje BPP i tada

su, po pravilu, obavezni da je pruže.

Da.

---

Ne.

Estonija

Pripadnici slobodne profesije.

/

Postoji veoma ograničen broj razloga za odbijanje angažmana. Glavni razlozi su (i) sukob interesa, (b) konkretna zakonska odredba kojom se advokatu zabranjuje zastupanje u određenom predmetu.

Ukoliko korisnik BPP ima pristanak određenog

advokata da se imenuje kao pružalac BPP u

njegovom predmetu, taj advokat će i biti imenovan.

Ako ne postoji takav prethodni pristanak, korisnici

BPP nemaju pravo izbora zastupnika.

Ne. Naknada za rad je toliko mala da mnogi advokati koji pružaju BPP moraju istovremeno da rade na velikom broju predmeta, usled čega je nemoguće garantovati adekvatan kvalitet usluga; istovremeno, ovi advokati zavise od kontinuiranog priliva novih predmeta u kojim pružaju BPP.

Zakonom je

garantovana za sve

pružaoce besplatne

pravne pomoći.

Međutim, zakon ne ide

mnogo dalje od

deklarativne garancije,

dok u praksi postoje

ozbiljni problemi u vezi

sa zaštitom

poverljivosti

komunikacije između

advokata i stranke.

12 | Str.

Finska Javni pravozastupnici za BPP

(koje zapošljava država),

advokati (članovi Advokatske

komore Finske) ili licencirani

pravozastupnici (koji nisu

članovi komore).

Čl. 8. Zakona o besplatnoj

pravnoj pomoći (257/2002) predviđa sledeće:

"U obavljanju svojih zadataka

zastupnik postupa ispravno

kao advokat."

Disciplinski odbor vrši nadzor nad pravilnim ispunjavanjem obaveza javnih pravozastupnika za BPP. Osnovni kriterijumi za rad advokata predviđeni su kodeksom profesionalnog ponašanja: posvećenost, nezavisnost, zabrana sukoba interesa, poverljivost i integritet.

Kodeks ponašanja advokata,

3.2: "Nezavisnost. Advokat je

u obavljanju svojih zadataka

nezavisan od svih spoljnih

uticaja koji mogu negativno

uticati na njegovu sposobnost

da u potpunosti štiti interese

klijenta. Advokat neće dozvoliti

da na obavljanje njegovih

zadataka utiču faktori poput

lične koristi, neprijatnosti koju

izazivaju okolnosti predmeta

na kome radi, socijalnog

stanja, državljanstva, rase,

pola, političkih ili verskih

ubeđenja stranaka u predmetu

i sličnih okolnosti. Advokat će

ostati nezavisan tokom

obavljanja svojih zadataka čak

i u slučaju kada to

podrazumeva preduzimanje

radnji koje se možda neće

svideti klijentu, protivnoj

stranci, državnim organima ili

trećim licima."

Ovde možete pogledati izvod iz Kodeksa ponašanja advokata. Da. Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći (257/2002) 8 §:

"Besplatnu pravnu pomoć pružaju javni pravozastupnici za besplatnu pravnu pomoć. Međutim, u postupcima pred sudovima može se imenovati i privatni zastupnik koji pristane da obavlja takav zadatak. Pored toga, privatni zastupnik može se imenovati u slučajevima predviđenim u odeljku 10. Zakona o državnim kancelarijama za besplatnu pravnu pomoć (258/2002; laki valtion oikeusaputoimistoista).

(2) Samo advokat i licencirani pravozastupnik iz Zakona o licenciranim pravozastupnicima (715/2011; laki luvan saaneista oikeudenkäyntiavustajista) može da bude imenovan za privatnog zastupnika. Za zastupnika lica okrivljenog u krivičnom predmetu može biti postavljen samo javni pravozastupnik za BPP ili advokat, a iz posebnih razloga i licencirani pravozastupnik, ukoliko je okrivljeni optužen za krivično delo za koje je predviđena kazna od najmanje četiri meseca zatvora, odnosno za pokušaj ili saučesništvo u takvom krivičnom delu, ili ako je okrivljeni maloletno lice. (720/2011)

(3) Ukoliko lice koje prima BPP samo predloži lice koje ispunjava uslove da bude njegov zastupnik, to lice će biti imenovano ukoliko ne postoje posebni razlozi da ne bude imenovano.

(4) U obavljanju svojih zadataka (5) zastupnik postupa ispravno kao advokat.

Da. Da.

Francuska Pružaoci besplatne pravne

pomoći, su nezavisni

profesionalci, kao što su to

advokati čije bavljenja

profesijom može biti u

samostalnoj advokatskoj

kancelariji ili u okviru

advokatskog ortačkog društva

.

/ Da, pod uslovom dapredsednik advokatske komore potvrdi

organu koji je ovlašćen da imenuje pružaoca besplatne pravne

pomoći valjanost razloga zbog koji je advokat tražio da bude

oslobođen obaveze pružanja besplatne pravne pomoći

Advokat koga redovno angažuju po službenoj dužnosti

predsednik advokatske komore ili predsednik porotnog suda ne

može da odbije pružanje usluje bez potvrde predsednika

advokatske komore ili predsednika suda da su njegovi razlozi

opravdani (article 9 de la loi n° 71-1130 du 31 décembre 1971).

Kod besplatne pravne pomoći važeći princip je

slobodan izbor advokata za odgovarajući postupak.

Korisnik pravne pomoći ,kao i svaki građanin ima

pravo na pomoć advokata i državnih ili javnih

činovnika koje on bira Tek ukoliko ih on ne izabere ili

oni odbiju pružanje usluge biće mu određen advokat

(article 25 de la loi n°91-647 du 10 juillet 1991

relative à l’aide juridique).

Pružaoci besplatne pravne pomoći su

nezavisni premda je njihova nagrada

očigledna nedovoljna što ni u kom

slučaju ne ugrožava njihovu

nezavisnost za koju garantuje njihov

status, Kodeks profesionalne etike i

sam zakon

.

Da, na isti način kao i

nezavisnost

Nemačka Pripadnici slobodne profesije. /

Advokat (Rechtsanwalt) je dužan da postupa kao zastupnik ili branilac lica u sudskom postupku ukoliko je imenovan za zastupnika/branioca tog lica (videti §§ 48, 49 BRAO (Savezni zakon o advokaturi)). Ukoliko za to postoje bitni razlozi, advokat može zatražiti svoje izuzeće. Advokat je takođe dužan da pruža pravne savete u skladu sa Zakonom o pružanju besplatnih pravnih

Lica koja traže pravnu zaštitu mogu slobodno da izaberu advokata ili drugog zastupnika.

Uprkos činjenici da visina naknade za

besplatnu pravnu pomoć i besplatne

pravne savete ponekad nije adekvatna

(videti i odgovor pod III.2), "mešavina"

klijenata po osnovu besplatne pravne

pomoći i "regularnih" klijenata

obezbeđuje finansijsku i svaku drugu

nezavisnost pružalaca BPP u

Nemačkoj.

Ovlašćeni zastupnik

podleže istim

profesionalnim

obavezama kao i u

drugim slučajevima.

Poverljivost se ne

dovodi u pitanje,

posebno zbog toga što

se BPP pruža u

advokatskoj kancelariji

(a ne u javnim

prostorijama koje

obezbeđuje država).

13 | Str.

saveta (Beratungshilfegesetz). Može odbiti pružanje pravnih

saveta u pojedinačnim slučajevima, ako za to postoje bitni razlozi (videti čl. 49a BRAO). Prema čl. 16a BORA (Pravilnika o advokatskoj praksi) bitni razlozi mogu se ticati ličnosti advokata ili ličnosti, odnosno ponašanja klijenta. Jedan od bitnih razloga može biti i činjenica da odobrenje za pružanje besplatnih pravnih saveta nije u skladu sa uslovima predviđenim Zakonom o pružanju besplatnih pravnih saveta. Bitni razlozi postoje naročito u sledećim slučajevima:

- advokat je sprečen da pruža savete, odnosno zastupa klijenta zbog bolesti ili preopterećenosti poslom;

- klijent koji ima pravo na besplatne pravne savete odbija saradnju koja je neophodna za rad na predmetu;

- odnos poverenja između advokata i klijenta je ozbiljno

poremećen iz razloga koji se tiču ličnosti ili ponašanja

klijenta;

- kada se ispostavi da nije opravdano odobriti BPP klijentu

zbog njegovih prihoda i/ili imovine.

Grčka Pripadnici slobodne profesije. / Da, iz bitnih razloga. Ne. Da, dovoljna je. Da.

Mađarska U pitanju su pripadnici slobodne

profesije, a ne državni službenici. / Da, pod posebnim okolnostima. Da, imaju slobodan izbor. Ne; naknada je najniža u Evropi.

Satnica za pružanje besplatne pravne

pomoći u predmetima koji ne uključuju

sudski postupak trenutno iznosi 5.000

forinti (oko 16 EUR).

D

a.

Island Sistem besplatne pravne pomoći na Islandu zasniva se na poglavlju 20. Zakona o parničnom postupku i Uredbi o besplatnoj pravnoj pomoći Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova obrazuje komisiju koja odlučuje o zahtevima za BPP.

Samo advokati koji su ovlašćeni da

zastupaju lica pred sudom mogu da

pružaju BPP.

/ Na osnovu čl. 20. Zakona o advokaturi (77/1889), advokati su dužni da pružaju pravnu pomoć ukoliko budu imenovani za branioca u određenim krivičnim stvarima, pod uslovom da ispunjavaju predviđene kriterijume. U ostalim slučajevima advokati nisu dužni da prihvate nijedan predmet.

Čl. 3 Kodeksa profesionalne etike: Ukoliko zakon ne nalaže

drugačije, advokat samostalno odlučuje da li da prihvati

određeni predmet.

Da. Nezavisnost se garantuje u svim

slučajevima. Advokati su dužni da postupaju u skladu

sa Kodeksom profesionalne etike (Opšti principi dobre advokatske prakse), član 3:

Advokat postupa nezavisno i štiti samostalnost advokatske profesije.

Advokat neće dopustiti da spoljašnji interesi, bilo da su njegovi lični ili interesi drugih lica, negativno utiču na pružanje pravnih saveta, postupanje sa predmetom pred sudom ili drugim nadležnim organom, niti na druge aspekte njegovog rada u korist klijenta.

Ukoliko zakon ne nalaže drugačije,

advokat samostalno odlučuje da li da

prihvati određeni predmet.

Čl. 22. Zakona o advokaturi: Advokat je dužan da čuva tajnost svega što mu je povereno u svojstvu advokata. Lice zaposleno kod advokata je takođe dužno da čuva tajnost svih poverljivih informacija i materijala sa kojima dođe u kontakt prilikom obavljanja svojih zadataka.

Pre prihvatanja

zastupanja, advokat

će potencijalnog

klijenta upoznati sa

svakom

potencijalnom

opasnošću od sukoba

njegovih interesa sa

interesima advokata,

njegove porodice ili

nekog drugog

klijenta, odnosno sa

mogućnošću

nastanka takve

situacije tokom

zastupanja.

14 | Str.

Irska Odbor za

BPP

Pravnička profesija u Irskoj deli se na

advokate-baristere (barristers) i

advokate-solisitore (solicitors). Svi

advokati-baristeri su pripadnici

slobodne profesije.

U građanskim predmetima advokati-

solisitori koji pružaju BPP mogu da

budu zaposleni u Odboru za BPP i

da rade u pravnim centrima, a u

određenim slučajevima mogu biti i

partneri (vlasnici) ili saradnici

(zaposleni) u advokatskim firmama.

Čl. 3(3) Zakona o BPP u građanskim stvarima iz 1995. predviđa da je Odbor za BPP nezavisan u obavljanju svojih funkcija.

Čl. 32(1) Zakona o BPP

iz 1995. predviđa da:

"Osim kada je ovim

Zakonom izričito

propisano drugačije,

odnos između solisitora,

odnosno baristera i lica

koje traži, odnosno prima

besplatnu pravnu pomoć

ili pravne savete,

uključujući i prava i

privilegije koje proističu iz

takvog odnosa, biće isti

kao i odnos, prava i privilegije koje

postoje između solisitora,

odnosno baristera i njihovih

klijenta koji nisu lica koje

traže, odnosno primaju

besplatnu pravnu pomoć ili

pravne savete."

Nije primenljivo - svaki barister, odnosno solisotor upisuje se u registre za besplatnu pravnu pomoć na sopstveni zahtev.

To u građanskim predmetima zavisi od toga da li

klijentu usluge pruža pravni centar ili advokat-solisitor

iz privatne prakse (u zavisnosti od vrste predmeta i

nekih drugih faktora). Ukoliko klijentu usluge pruža

pravni centar, upravnik pravnog centra odlučuje o

tome koji advokat-solisitor će ga zastupati. Ukoliko

klijenta zastupa privatni advokat-solisitor, onda klijent

može da izabere nekog od solisitora koji su se upisali

u odgovarajući registar i saglasili sa pružanjem takvih

usluga na teritoriji nadležnog suda.

---

U građanskim predmetima - da; kako je ranije istaknuto, odnos između lica kome se pruža besplatna pravna pomoć i njegovog solisitora, odnosno baristera isti je kao i odnos između baristera/solisitora i lica koje ga angažuje sopstvenim sredstvima. Odbor za BPP vrši kontrolu predmeta isključivo za potrebe obezbeđenja kvaliteta.

FLAC Solisitori koji rade u Odboru za BPP

su državni službenici. Odbor ima i

službu za solisitore iz privatne

prakse koja angažuje solisitore iz

privatne prakse za pružanje usluga

u ime Odbora, za koje im plaća

naknadu po svakom predmetu.

--- ---

Korisnici besplatne pravne pomoći ne mogu da biraju

svog predstavnika u pravnom centru. Međutim,

korisnici koji se upućuju solisitoru iz privatne prakse

dobijaju spisak solisitora koji su saglasni da vrše

zastupanje na teritoriji svog okružnog suda i biraju

solisitora sa tog spiska.

--- ---

Italija Pripadnici slobodne profesije. / Advokati koji pružaju besplatnu pravnu pomoć ne mogu da odbiju

angažman. Da. Lice kome je odobrena BPP vrši izbor advokata.

Naknada je veoma niska, što može

negativno uticati na kvalitet usluga koje

se pružaju.

Da.

Letonija

Lihtenštajn Svi advokati mogu da pružaju

besplatnu pravnu pomoć. Dakle,

pružaoci BPP su ili lica koja se

samostalno bave advokaturom ili

advokati zaposleni u advokatskoj

firmi.

Nije primenljivo.

Advokat može da odbije angažman na pružanju BPP samo iz

bitnih razloga. Odbor advokatske komore Lihtenštajna odlučuje

o postojanju bitnih razloga za odbijanje angažmana.

Advokatska komora Lihtenštajna obično imenuje

advokata kojeg izabere korisnik BPP, ukoliko se

advokat s tim saglasi.

Da. Budući da BPP pružaju samostalni

advokati, a ne državni službenici,

nezavisnost pružalaca BPP

obezbeđena je bez obzira na visinu

naknade.

Da.

Litvanija Državni službenici mogu pružati primarnu besplatnu pravnu pomoć - davanje obaveštenja pravne prirode, pravnih saveta i sačinjavanje dokumenata koji se podnose državnim i opštinskim institucijama, izuzev dokumenata procesne prirode.

Sekundarnu besplatnu pravnu

pomoć - priprema dokumenata,

odbrana i zastupanje pred sudom,

uključujući postupak izvršenja,

zastupanje u preliminarnom

vansudskom razmatranju spora,

gde je takav postupak predviđen

zakonom ili sudskom odlukom,

mogu da pružaju samo advokati i

advokatski pomoćnici.

Državni službenici koji

pružaju (primarnu)


ovlašćeni su samo da

daju pravne savete i

pripremaju dokumente

koji se podnose državnim

i opštinskim institucijama,

izuzimajući dokumente

procesne prirode; ne

postoje odredbe koje

garantuju njihovu

nezavisnost.

Advokat (advokatski pomoćnik) angažovan ad hoc može da

odbije prućanje BPP samo iz bitnih razloga. U bitne razloge

spadaju povreda načela obavljanja advokatske delatnosti,

preopterećenost advokata, nedostatak iskustva, i drugi razlozi

koji advokata onemogućavaju da pruži adekvatne pravne

usluge.

Da; korisnici BPP mogu zatražiti da im usluge BPP

pruža određeni advokat/advokatski pomoćnik.

Prilikom izbora advokata ustanova za besplatnu

pravnu pomoć koju obezbeđuje država uzima u obzir

predlog za angažovanje određenog advokata.

Smatramo da je naknada suviše niska. Advokatska komora Litvanije kontinuirano radi na rešavanju problema koji se tiču naknade. 2016. godine otplaćen je dug države prema advokatima došlo je do određenih izmena u pogledu naknade.

Advokati i advokatski pomoćnici postupaju u skladu sa načelom čuvanja advokatske tajne i Kodeksom advokatske etike. Protiv advokata/advokatskog pomoćnika može se pokrenuti disciplinski postupak.

15 | Str.

Luksemburg Oni nezavisno obavljaju svoju

delatnost

.

---

Da (sukob interesa u predmetu)

Zakonske odredbe i deontološka pravila (Loi du 10 août 1991

sur la profession d’avocat, telle que modifiée et Règlement

Intérieur de l’Ordre)

Da, ukoliko advokt prihvati zastupanje

Ne možemo da se izjasnimo jer država

utvrđuje satnicu za nagrađivanje

advokata koji pružaju besplatnu pravnu

pomoć

Da

Malta

Holandija Zavisi. Advokati su nezavisni (mada

mogu biti zaposleni u advokatskim

firmama); drugi pripadnici pravničke

profesije mogu biti zaposleni u

Kancelarijama za pravne usluge, ili

negde drugde.

Nezavisnost advokata

propisana je zakonom.

Da, advokat ima pravo da odbije predmet.

Princip izbora advokata primenjuje se i u sistemu BPP.

Nezavisnost je zagarantovana (jer je advokat nezavisan po osnovu zakona), ali nedavno smanjenje naknade vrši negativan pritisak na kvalitet pružanja usluga.

Što se tiče advokata, odgovor je potvrdan.

Komentar: Za više

informacija prilažemo

englesku verziju

brošure o BPP koju

izdaje Odbor za

besplatnu pravnu

pomoć.

Norveška Većina pružalaca BPP u Norveškoj

su advokati, bilo kao samostalni

delatnici ili kao lica zaposlena u

advokatskim firmama.

Svi advokati su dužni da

poštuju Kodeks

ponašanja, uključujući i

načela koja se odnose na

nezavisnost advokata.

Lice koje u Norveškoj ima pravo da pruža BPP nije obavezno da

to čini. Advokati pružaju BPP u sklopu svog redovnog obavljanja

advokatske delatnosti. Oni su dužni da svoje klijente upoznaju

sa mogućnošću podnošenja zahteva za BPP u slučaju kada je

verovatno da imaju pravo na takvu vrstu pomoći.

Ostali subjekti pružaju BPP u sklopu svojih aktivnosti

dobrotvornog rada u zajednici.

--- Visina naknade koja se plaća

advokatima za pružanje besplatne

pravne pomoći je predmet rasprave u

Norveškoj, naročito u odnosu na

predmete koji se plaćaju u fiksnom

iznosu (npr. 5 radnih sati);

zainteresovane strane se spore oko

toga da li ovakva naknada negativno

utiče na kvalitet pružene pomoći kada

je broj plaćenih radnih sati nedovoljan.

Advokati podležu obavezi čuvanja advokatske tajne.

Svi koji dobiju

odobrenje za pružanje

BPP od strane

Nadzornog odbora za advokaturu

dužni su da čuvaju kao

tajnu i ne dozvole

pristup neovlašćenim

licima podacima koji se

tiču ličnih ili poslovnih

okolnosti do kojih dođu

u obavljanju aktivnosti

u vezi sa pružanjem

usluga besplatne

pravne pomoći.

Poljska

Portugal Pružaoci besplatne pravne pomoći

u Portugalu su advokati koji

podležu odredbama Etičkog

kodeksa Advokatske komore i

odredbama Kodeksa ponašanja

evropskih advokata, i stoga su

potpuno nezavisni.

Nije primenljivo; međutim, treba pre svega istaći da postupak podnošenja zahteva nadzire Advokatska komora Portugala u cilju obezbeđivanja nezavisnosti. Takođe, striktna pravila Etičkog kodeksa i Kodeksa ponašanja evropskih advokata koja obavezuju sve pružaoce BPP kao najznačajniji princip predviđaju nezavisnost advokata, te nepoštovanje načela nezavisnosti za

sobom povlači

disciplinski postupak u

Advokatskoj komori.

Da, moguće je odbiti angažman pod posebnim okolnostima.

Uslovi za otkaz zastupanja klijenta su strogi, pa advokat mora

podneti zahtev Advokatskoj komori i navesti opravdane razloge

za otkaz zastupanja klijenta. Advokatska komora razmatra

opravdanost zahteva i odlučuje o eventualnom otkazu

zastupanja i imenovanju novog zastupnika. Treba imati u vidu da

se u pojedinim slučajevima otkaza zastupanja, odnosno

povlačenja sa predmeta predviđa obaveza advokata da izvrši

povraćaj svih iznosa primljenih za obavljanje procesnih i drugih

radnji.

Korisnici BPP imaju pravo da zahtevaju smenu

zastupnika kojeg imenuje Advokatska komora, a o

njihovom obrazloženom zahtevu odlučuje Advokatska

komora.

Da; smatramo da su visina naknade i

rokovi plaćanja adekvatni da bi se

obezbedila njihova nezavisnost, a ovo

pitanje se ne sme razdvajati od

činjenice da je načelo nezavisnosti

jedan od stubova advokatske delatnosti

i da je osnovna svrha advokature

(uopšte) i besplatne pravne pomoći

(konkretno) služenje Pravdi (a ne

profitu) i pomaganje onima kojima je

pomoć potrebna i koji mogli na drugi

način da obezbede zastupnika.

Međutim, takođe smatramo da

naknada, bez obzira na pitanje

nezavisnosti (koja ne bi trebalo da

zavisi od naknade), uvek mora da bude

pravična i redovno usklađivana sa

ekonomskim prilikama tako da

advokatima obezbedi pravičan i

izbalansiran prihod od pravnih usluga

koje pružaju.

Jeste

.

Rumunija Pružaoci BPP su pripadnici

slobodne profesije.

--- Da, ukoliko postoji sukob interesa ili drugi opravdani razlozi.

Ne. Ne, visina naknade nije dovoljna da bi

se garantovala njihova nezavisnost.

Da.

16 | Str.

Slovenija Pripadnici slobodne profesije i lica u

radnom odnosu. Advokatura u Sloveniji je

nezavisna i

samoregulirajuća

profesija (ustavno

ovlašćenje da se služi i

postupa u skladu sa

javnim interesom), a

Advokatska komora

Slovenije nadležna je za

vođenje disciplinskog

postupka i etičke

prestupe svojih članova.

Da, ukoliko postoje razlozi zbog kojih je dužan da odbije

zastupanje. Prema Zakonu o advokaturi, takvi razlozi postoje

ukoliko je advokat zastupao ili zastupa suprotnu stranku u istom

predmetu, ukoliko je suprotnu stranku zastupao ili zastupa

advokat koji radi u istoj advokatskoj kancelariji, ili ako je kao

zaposleni advokat, pripravnik ili stažista radio kod advokata koji

zastupa suprotnu stranku, ukoliko je u istom predmetu postupao

kao sudija, javni tužilac, službeno lice organa za sprovođenje

zakona, ili kao službenik u upravnom postupku, kao i u drugim

slučajevima predviđenim zakonom, odnosno iz drugih

opravdanih razloga.

Ne; organ nadležan za BPP svojom odlukom imenuje

advokata koji pruža besplatnu pravnu pomoć. Ne, zato što se advokatima plaća

naknada umanjena za 50%; naknada

za uloženo vreme i trud je nedovoljna i

može se čak posmatrati kao gubitak

kada se u obzir uzmu režijski troškovi

vezani za takve predmete.

Da.

Slovačka Republika Dve kategorije: Pripadnici slobodne

profesije (advokati) i pravnici (juristi) zaposleni u Centru za besplatnu

pravnu pomoć i nevladinim

organizacijama.

U Slovačkoj postoji oko 6000 advokata, od kojih je 1970 na spisku potencijalnih advokata po službenoj dužnosti.

Trenutno postoji 45 pravnika koji

pružaju pravne usluge licima koja

imaju pravo na besplatnu pravnu

pomoć od strane Centra za BPP.

Zaposleni u Centru za BPP postupaju u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku (327/2005) koje se odnose na pružanje BPP licima slabog imovinskog stanja, i drugim relevantnim zakonskim propisima.

Videti ovde. Ne; advokata određuje Centar sa liste advokata koju vodi komora. Ukoliko predmet ne trpi odlaganje, pravnici/juristi Centra sami pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Isto tako, okrivljeni nema pravo izbora zastupnika u slučajevima odbrane po službenoj dužnosti, već mu branioca dodeljuje sud.

Advokati dobijaju mali broj predmeta besplatne pravne pomoći budući da se klijenti Centra za BPP raspodeljuju na svih 6000 advokata u Slovačkoj. Visina naknade u tom smislu ne ugrožava njihovu nezavisnost. S druge strane, naknada određena zakonom smatra se neadekvatnom za usluge koje se pružaju.

Svi advokati upisani u imenik Komore moraju da poštuju načelo poverljivosti; u protivnom se protiv njih može voditi disciplinski postupak. Što se tiče zaposlenih u Centru za BPP, na njih se primenjuju odredbe Zakona o upravnom postupku.

Španija

nezavisni / Da. Ukoliko advokat smatra da su zahtevi klijenta

neodgovarajući, on to mora da obrazloži pred odgovarajućom komisijom za pružanje besplatne pravne pomoći. Ukoliko advokat ne dobije pozitivaa a+odgovor u roku od 15 dana, će morati da preuzme odgovornost za klijenta

(Article 32 Loi 1/1996 sur l’Aide Juridique.)

Ne, ustanovljeno članom 27 Zakona 1/1996

Ali oni mogu da odbiju prema članu 28 istog zakona i

da imenuju drugog advokata

To je pitanje je dvosekli mač. Kriterijumi koji izviru iz dela budžeta koji je planiran za besplatnu pravnu pomoć su nedovoljni da bi garantovali dostojno pružanje pomoći. Ona predstavlja stalnu bitku između generalnog saveta advokatskih komora i lokalnih komora kao i nadležnih organa (ministarstvo pravde i regionalni saveti pravde) decentralizovana nadležnost. Nasuprot tome, komora garantuje da će usluga biti pružena od strane nezavisnih profesionalaca.

Uvek. Oni su advokati

i prema tome vezani

obavezom čuvanja

profesionalne tajne i

svim normama koje

regulišu profesiju

Švedska Pripadnici slobodne profesije. Svi

advokati i advokatski pomoćnici u

advokatskim firmama su nezavisni.

/

Odluke po zahtevima klijenata za besplatnu pravnu pomoć

donosi i pružaoca BPP određuje sud, odnosno državni organ

nadležan za BPP. U principu, klijent ima pravo da bira

zastupnika. Međutim, advokat ima pravo da odbije zastupanje.

Da. Da. Naknada obično nije adekvatna

kada se posmatra obim posla

obavljenog za klijenta, ali jeste u skladu

sa utvrđenim indeksima i opštim

standardima.

Garantuje se za sve

pružaoce BPP koji su

advokati i advokatski

pomoćnici u

advokatskim firmama.

17 | Str.

Švajcarska Advokati u Švajcarskoj obavljaju

samostalnu i nezavisnu delatnost.

Advokati koji pružaju besplatnu

pravnu pomoć, a u konkretnom

slučaju zajedno sa odbranom po

službenoj dužnosti, obavljaju

zadatak od državnog značaja koji je

regulisan kantonalno javno-pravnom

regulativom. Kako je postavljanje

branilaca po službenoj dužnosti

regulisano kantonalnim javnim

pravom, na advokata se primenjuje

javno pravo s obzirom da je reč o

zadatku od javnog značaja. Ipak,

odnos između advokata i korisnika

besplatne pravne pomoći ostaje u

domenu privatnog prava.

cf. Michel Valticos, op. cit., N. 252

ad art. 12 LLCA).

Samo oni advokati koji su upisani u registar mogu da budu imenovani za branioce po službenoj dužnosti i pružaoce besplatne pravne pomoći (pravna pomoć države). Oni su dakle de facto nezavisni. Nakon što smo ovo precizirali, reći ćemo da advokat čak i kada obavlja zadatak u javnom interesu, pto reguliše kantonalno javno pravo, ostaje podvrgnut uobičajenim pravilima i obavezama njegove profesije u skladu sa zakonom i kodeksom profesionalne etike advokata. Nezavisni položaj advokata je u Švajcarskoj zagarantovan federalnim zakonom o advokatima, što predstavlja uslov za upis u imenik. (cf. art. 8 LLCA al. 1) i kao profesionalno pravilo (cf. art. 12 lit. b LLCA). Nezavisnost advokata je

ugaoni kamen rada advokatske komore na koji se naslanjaju stubovi

profesije koje predstavljaju profesionalna tajna,

zabrana sukoba interesa, poštenje advokata i poverenje u izvršavanju

posla za koji je opunomoćen (cf. Philippe Meier/Christian Reiser, in Commentaire romand, Loi sur les avocats,

Valticos/Reiser/Chappuis

(éd.), Bâle, 2010, N. 28 ad art. 8 LLCA et références citées).

Kada je advokat imenovan, a uzimajući u obzir javnopravni status u kome se nalazi kada obavlja dužnost od javnog značaja, niti « klijent » može da povuče punomoćje, niti advokat može da ga otkaže. Samo nadležni kantonalni organ može da donese odluku na zahtev jednog ili drugog i to isključivo u izuzetnim slučajevima (cf. Michel Valticos, op. cit., N. 243 ad art. 12 LLCA

et références citées).

Odgovarajuće zakonske odredbe koje se odnose na ovu materiju se nalaze u članu 12 federalnog zakona o advokatima i odgovarajućim kantonalnim propisima.

Bez obzira na sadržinu člana 12 federalnog zakona o

advokatima, advokat može da odbije pružanje besplatne pravne

pomoći (ili odbranu po službenoj dužnosti) samo ukoliko za to

navede opravdan razlog. Naime, posebni motivi odbijanja ili

otkazivanja punomoćja se odnosi na objektivne razloge koji

ukazuju na to da nije moguća – garantovana efikasna zaštita

interesa stranke (cf. François Bohnet/Vincent Martenet, Droit de

la profession d’avocat, Berne, 2009, N. 1718).

Federalni zakon uključuje razlog odbijanja koji je prihvatljiv, čak i u slučaju da kantonalno pravo ćuti. Ukoliko se pružanje besplatne pravne pomoći stavlja u sukob interesa zbog njegovih odnosa na profesionalnom ili privatnom planu. Pod pojmom opravdanog razloga podrazumeva se, pre svega, sukob interesa ili ozbiljno narušen odnos poverenja između advokata i korisnika besplatne pravne pomoći (cf. François Bohnet/Vincent Martenet, op.cit. N. 1719).

Kantonalno pravo povremeno definiše opravdane razloge odbijanja ili sadrži generalnu klauzulu podložnu tumačenju od strane nadležnih organa. Napr. Radi se o odnosima srodstva, prijateljstva ili odnosa intimne prirode sa protivnom stranom, nedovoljno iskustvo iz odgovarajuće pravne oblasti, godine života ili dužina staža (cf. François Bohnet/Vincent Martenet, op.cit. N. 1719s.). U kantonu de Vaud, onaj koji ima više od 2 godina prakse može da zahteva od organa koji imenuje pružaoca besplatne pravne pomoći da ga ne imenuju.

NE, pravo na besplatnu pravnu pomoć od strane advokata, nije jače od bezuslovnog prava korisnika pomoći da sebi izabere advokata punomoćnika.

Prema sudskoj praksi korisnik besplatne pravne pomoći može u najboljem slučaju da predloži ličnost advokata, pod uslovom da je ovaj prethodno dao svoju saglasnost (cf. Michel Valticos, op. cit., N. 246 ad art. 12 LLCA et références citées note 317).

Švajcarski zakonik o krivičnom postupku predviđa da

« kada se imenuje branilac po službenoj dužnosti Le

code de procédure pénale suisse prévoit que « onaj

koji vodi postupak uzeće u obzir i želju okrivljenog u

onoj meri u kojoj je to moguće » (cf. art. 133 al. 2

CPP, RS 312.0).

Kantonalno pravo koje uređuje obaveze

advokata postavljenog po službenoj

dužnosti, a posebno obavezu da se

zadovolji naknadom koju mu je država

odredila (cf. Michel Valticos op. cit., N.

251ss. ad art. 12 LLCA et références

citées).

Deo pravne doktrine smatra da je obaveza prihvatanja imenovanja u skladu sa federalnim Ustavom, a posebno sa slobodnim tržišnim uslovima, samo ukoliko stvara prava na nadoknadu koja je ekvilaletna onoj na tržištu usluga. (cf. François Bohnet/Vincent Martenet, op.cit., N. 1721 et référence citée note 1115 Meichssner).

Savezni sud, međutim ne toleriše

odbijanje imenovanja sa razloga što

nadoknada ne bi bila ekvivalentna sa

tržišnim uslovima. (cf. François

Bohnet/Vincent Martenet, op.cit., N.

1721).

Ova praksa saveznog suda je izazvala

kritiku doktrine koja zastupa stanovište

da država bez opravdanog razloga

prevaljuje deo troškova besplatne

pravne pomoći na pripadnike jedne

slobodne profesije. (cf. François

Bohnet/Vincent Martenet, op.cit., N.

1757 et réf. citées note 1182).

Ovo ograničenje slobode tržišta advokatskih usluga u Švajcarskoj se pravda, sa jedne strane, monopolom za zastupanje koji je podaren advokaturi i, sa druge strane, javnim interesom koji omogućuje svakom građaninu, čak i siromahu da bude korisnik besplatne pravne pomoći. (cf. Michel Valticos op. cit., N. 253 ad art. 12 LLCA et références citées).

Sudska praksa federalnog suda o nagradi za rad advokata po službenoj dužnosti na kantonalnom nivou se odnosi na krivični, građanski ili upravni postupak. Prema mišljenju federalnog suda nadoknada bi trebalo da omogući advokatu koji je imenovan za pružanje

DA, profesionalna tajna je jedan od stubova u obavlјanju profesije advokata i advokata ostaje predmet profesionalne tajnosti, da deluje u okviru privatnog mandata ili mandata

kancelarija.

Doduše, imenovanje po službenoj dužnosti i / ili dodjelјivanje pravne pomoći podrazumeva dužnost advokata da podnese određene informacije organu, jer je rezultat određene kontrole nad

aktivnostima.

Advokat mora, međutim, ograničiti informacije koje prenosi na ono što je neophodno za oporezivanje njegovih naknada i drugih operacija kontrole nametnute zakonom (cf. Pascal Maurer/Jean- Pierre Gross, in Commentaire romand, Loi sur les avocats, Valticos/Reiser/Chapp

uis (éd.), Bâle, 2010,

N. 187189 ad art. 13

LLCA et références

citées).

18 | Str.

besplatne pravne pomoći da ostvari zaradu koja nije samo simbolična i koja se ne svodi samo na povraćaj njihovih troškova, već treba da sadrži i skromnu zaradu, po tarifi i da je osnov vrednost radnog sata. U principu bi nagrada trebala do pokrije opšte troškove advokata. (cf. Michel Valticos in Commentaire romand, Loi sur les avocats, N. 256 ad art. 12 LLCA et références citées ; François Bohnet/Vincent Martenet, op.cit., N. 1758-1759).

Nagrada se sastoji od nadoknade koja predstavlja honorar advokata koji zastupa na trošak svog klijenta, ali koja može da bude niža od tog honorara i od naplate njegovih troškova. Osnovnu satnicu je federalna praksa odredila na iznos od 180 švajcarskih franaka u 2006/2007 godini. (arrêts du TF du 16.01.2007, 5P.298/2006 et du

04.12.2006, 1P.650/2006 ; ATF 132 I

201 du 06.06.2006.). Švajcarski kodeks

profesionalne etike advokata precizira

da « osim u slučaju da postoje suprotne

odredbe advokat ne može da zahteva

isplatu honorara preko onog koji je

odredila država » (cf. art. 17 al.3 CSD).

Prema švajcarskom zakoniku o

krivičnom postupku troškove advokats

koji je postavljen po službenoj dužnosti

snosi država (CPP, recueil

systématique suisse, RS, 312.0), bilo

da je imenovan za pružanje besplatne

pravne pomoći bilo za obaveznu

odbranu kao branilac po službenoj

dužnosti (cf. art. 135 al. 1 CPP).

Isplata nagrade je u skladu sa tarifom

advokata konfederacije ili kantona na

čijoj se teritoriji nalazi nadležni sud (cf.

art. 135 al.1 CPP). Po okončanju

postupka tužilaštvo ili sud koji meritorno

odlučuje odredđuje visini nadoknade

(cf. art. 135 al.2 CPP).

19 | Str.

Velika Britanija -

Škotska

Mešoviti model - sve od gore

navedenog. Pravila advokatske

komore. Postoji sistem sudskog i policijskog dežurstva. Uredba o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (dežurni advokati-solisitori) (Škotska, 2011) predviđa obavezu Odbora za besplatnu pravnu pomoć Škotske da obezbedi raspoloživost advokata-solisitora.

Ukoliko se solisitor ne pojavi na dužnosti, a ne obezbedi zamenu, može se smatrati nepodesnim za dalje učešće u sistemu sudskog dežurstva.

Što se tiče policijskog dežurstva, ukoliko solisitor nije u stanju da se pojavi u roku koji zahteva policija za potrebe istrage npr. usled ranije zakazanih obaveza u sudu, obaveza u drugoj policijskoj stanici, porodičnih/starateljskih obaveza, ili zdravstvenih razloga, ovakve okolnosti se NEĆE smatrati neopravdanim razlozima izostanka. Kada solisitor, odnosno advokatska firma prekrši odredbe koje se odnose na dežurstvo tako što bez opravdanog razloga odbije da se pojavi ili pruži pravne savete kada se to potrebno, takav slučaj će se uzeti u razmatranje i njihova pogodnost za učešće u sistemu dežurstva će se odmah preispitati, bez obzira na to što ispunjavaju ostale predviđene kriterijume.

Što se tiče drugih vidova pružanja BPP, ne postoji državni

sistem imenovanja mada sud može pod određenim okolnostima

odrediti advokata, odnosno solisitora za pružanje pravne pomoći

okrivljenom koji nema zastupnika; ne postoje utvrđeni kriterijumi

za odbijanje zastupanja u ovakvim slučajevima.

Okrivljeni ima mogućnost izbora advokata-solisitora.

Sistem dežurstva primenjuje se na okrivljene koji

nemaju izabranog zastupnika.

Smatramo da pitanja naknade i nezavisnosti nisu u uzajamnoj vezi.

Međutim, mišljenja smo da su iznosi

naknada veoma mali.

Da.

ODELJAK 3 (pitanja 1 – 6): Naknade za pružaoce besplatne pravne pomoći

III.1. Kojim zakonom,

podzakonskim ili drugim aktom

se utvrđuje tarifa za usluge

besplatne pravne pomoći? Da li

je taj zakon, podzakonski ili

drugi akt u značajnoj meri

menjan u poslednje vreme?

Ukoliko je odgovor potvrdan,

ukratko navedite te izmene.

III.2. Po kojim

kriterijumima se

utvrđuju naknade za

pružaoce besplatne

pravne pomoći (npr.

linearna, regresivna ili

progresivna satnica,

paušalni iznos po

procesnoj radnji,

paušalni iznos po

ročištu, paušalni iznos

po vrsti postupka,

paušalni iznos po

predmetu, nagrada za

uspeh, procenat od

vrednosti spora,

mesečna/godišnja

fiksna naknada itd.)?

Da li postoji

maksimalni ili

minimalni iznos

naknade (npr. po

procesnoj radnji,

ročištu, vrsti postupka

ili predmetu)?

III.3. Da li se naknade koje obračunavaju pružaoci BPP

verifikuju? Ukoliko je odgovor potvrdan, koji subjekt (javni

ili privatni) je nadležan za verifikaciju obračunatih

naknada?

III. 4. Da li je subjekt kome je poverena

verifikacija naknada nadležan i za isplatu tih

naknada?

III.5. Ukoliko je odgovor pod III.4

odričan, koji subjekt (javni ili

privatni) je nadležan za isplatu

naknada?

III.6 Ako je odgovor

pod III.4 odričan, da li odluka koju

donese subjekt nadležan za verifikaciju naknada

obavezuje subjekta nadležnog za

isplatu naknada?

20 | Str.

Andora Zakon 28/2014, zakon 16/2014 i

pravilnik od 21 januarr 2015. Parnični postupci:

Obični 550 €

porodično pravo 450 €

... radni sporovi, građevinski

sporovi 350 €

Sporovi u vezi prava na

nepokretnostima 200 € Jurisdicció voluntària 100 € Upravni postupak 350 € Krivični postupak 450 €

Glavni pretres za teža

krivična dela150 €

Krivična prijava – istraga

350 €

Glavni pretres za lakša

krivična dela 100 € -Krivična prijava – istraga -Druge radnje 150 € Naknada za sudske

postupke koji traju duže od

dve godine

100 €

DA, Advoka tska komora DA --- ---

Austrija Zakon o naknadama za rad advokata (“Rechtsanwaltstarifgesetz” – RATG) utvrđuje tarifu za pravne usluge.

Savezna vlada plaća približno 50%

od redovne tarife, a ovaj iznos se

uplaćuje u penzijski fond.

Kako je ranije objašnjeno

(II.5) savezna vlada

isplaćuje godišnji paušalni

iznos Advokatskoj komori Austrije

za sve usluge besplatne

pravne pomoći.

Kako je ranije navedeno, kada postupaju u svojstvu pružalaca

besplatne pravne pomoći advokati ne primaju nikakvu nagradu

već od države mogu zahtevati samo naknadu nužnih troškova.

Verifikaciju vrši sud.

Ne; isplatu ne vrši sud, već savezna vlada (Ministarstvo

pravde). Videti odgovor pod II.5. /

Belgija Avocats.be Godišnji budžet se izglasava svake godine da bi bile pokrivene usluge besplatne pravne pomoći. Za ovaj budžet se glasa istovremeno i sa ukupnim državnim budžetom. On predstavlja tzv. « zatvorenu kovertu ». Posledica je da što je više obrađenih predmeta manja je nadoknada. Budžet ostaje isti i naknada se obračunava tako što se bidžet deli sa brojem predmeta /

pruženih usluga

Ova računica omogućava da se utvrdi godišnja vrednos poena. U sada važećem sistemu poen upućuje na unapred definisanu

nomenklaturu usluga

Ministarska uredba utvrđuje nomenklaturu « poena » koji odgovaraju različitim vrstama pravnih usluga. Svake godine se potpisuju uredbe kako bi se izvršile isplate naknada advokatimai troškove organa za besplatnu pravnu pomoć advokatske komore (na bazi ukupnog broja pruženih usluga sa jedne strane i izglasanog

godišnjeg budžeta sa druge strane).

Ne, ona nije bila predmet značajnih

izmena, ali to bi trebalo da se desi

usvajanjem u skorije vreme novih

zakonskih tekstova i iumeđu ostalog i

predloga zakona o osnivanju fonda

za finansiranje besplatne pravne

pomoći.

Za sada paušalni iznos

prema vrsti pravne radnje.

Buduća nomenklatura će

se zasnivati na paušalnoj

satnici sa stavkama koje će

se dopunjavati po pruženoj

usluzi. Za sada paušal

sprečava uvećanje, ali

kontrola kvaliteta

omogućuje umanjenje bez

ograničenja.Uskoro će

izuzetni predmeti

(komplikovani predmeti) biti

vrednovani uvećanjem

nadoknade.

Da, kontrole će se vršiti za svaki primljeni izveštaj o

pravnosnažnom okončanju predmeta. Organ za besplatnu

pravnu pomoć advokatske komore vrši provere i u slučaju

potrebe menja broj poena.

Ne : organ besplatne pravne pomoći advokatske komore vrši kontrolu i nakon toga predaje svoju listu, federalnoj komori i te komore dostavljaju podatke o ukupnom broju poene poreskoj upravi koja onda vrši isplate nadoknada organima za besplatnu pravnu pomo. Ti organi za besplatnu pravnu pomoć (koji primaju nadoknade od poreske uprave) ih isplaćuju svojim advokatima na osnovu broja priznatih poena ( na osnovu nomenklature)

Belgijska država preko poreske uprave,

ali samo plaćanje se vrši preko

advokatskih komora/organa za pružanje


« da » u meri u kojoj su

potpisani protokoli koji

pojašnjavaju da,

jednom kada je

obračun poean predat

poreskoj upravi, ova

vodi računa da se

izvrši isplata koja će

omogućiti prenos

sredstava advokatima

21 | Str.

Novi fond za finansiranje besplatne

pravne pomoći bi trebalo da

omogući da se kompenzuje

umanjenje budžetske nadoknade

koja je nedovoljna i nasuprot sve

većem broju zahteva za besplatnom

pravnom pomoći.

Pored ovog, buduća nomenklatura

će se zasnivati na paušalnoj satnici.

OVB Trenutno se na naknadu u predmetima besplatne pravne pomoći primenjuju sledeći zakoni:

Knjiga IIIbis Zakona o sudovima Belgije (besplatna pravna pomoć prvog i drugog stepena - čl. 508/1 – 508/25)

Kraljevski ukaz od 18. decembra 2003, o uslovima delimičnog ili potpunog izuzimanja od plaćanja sekundarne (besplatne) pravne pomoći

Kraljevski ukaz od 20. decembra 1999, kojim se utvrđuju detaljna pravila o naknadama za advokate u vezi sa sekundarnom pravnom pomoći i subvencijama za troškove u vezi sa organizacijom kancelarija za besplatnu pravnu pomoć

Uredba ministarstva od 5. juna 2008, kojom se utvrđuje broj bodova za određene radnje advokata, uključujući delimično ili potpuno izuzete radnje sekundarne besplatne pravne pomoći

Izmene prva dva akta stupiće na snagu 1 septembra 2016., a nova uredba ministastva zameniće uredbu iz 2008 i uvesti potpuno novu nomenklaturu.

Videti i odgovor pod II.5.

Paušalni iznos po vrsti postupka / procesnoj radnji / ročištu.

Fiksni iznosi naknade.

Naknadu verifikuje Advokatska komora, a uzajamnu kontrolu

vrše dve nacionalne komore na godišnjem nivou. Flamanska

advokatska komora tada kontroliše završene predmete

besplatne pravne pomoći advokatske komore

francuskog/nemačkog govornog područja i obrnuto.

Ne; isplatu naknada za besplatnu pravnu pomoć vrši

vlada.

Savezna vlada. Da.

Bugarska Uredba saveta ministara o naknadama za besplatnu pravnu pomoć iz 2006. godine. Poslednje izmene na snazi su od 15.

decembra 2015: naknade su

povećane i u spisak usluga

uključene su neke druge

radnje/postupci.

Osnovni princip je isplata

paušalnog iznosa po

sudskoj instanci i po vrsti

pravne radnje. Postoje

minimalni i maksimalni

iznosi.

Svaka radnja advokata mora se dokazati odgovarajućom

dokumentacijom; nakon toga nadležna advokatska komora i

Nacionalna kancelarija za BPP odlučuju o naknadi.

Ne. Nacionalna kancelarija za besplatnu

pravnu pomoć. Da.

Hrvatska Zakon o advokaturi.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

U poslednje vreme nije bilo

značajnih izmena.

Zakon o advokaturi predviđa obavezu advokata da besplatno zastupaju socijalno ugrožena lica. To je u stvari rad pro bono.

Po Zakonu o besplatnoj

pravnoj pomoći, pružaoci

BPP imaju pravo na

paušalni iznos po predmetu.

Da; javna uprava je nadležna za verifikaciju naknada.

Da. --- ---

Kipar --- --- --- --- --- ---

22 | Str.

Češka Republika

Tarifa je regulisana Uredbom br.

177/1996; advokatska tarifa sa

kasnijim izmenama. Do određenih

izmena došlo je 2014. godine: npr.

naknade za standardizovane radnje (radnje koje

stranke uobičajeno preduzimaju u

sličnim predmetima) su smanjene.

zasnivaju na paušalnom iznosu po procesnoj radnji, a spisak procesnih radnji nalazi se u Uredbi br. 177/1996, tj. izmenjenoj advokatskoj

tarifi. Paušalni iznos se

obračunava po osnovu procenta od vrednosti

spora. Sa rastom vrednosti

spora smanjuje se

procenat koji odgovara

paušalnom iznosu. Ako nije

moguće utvrditi vrednost

spora, primenjuje se

paušalni iznos iz tarife u

zavisnosti od vrste

predmeta.

Videti ovde. Ne. Država vrši isplatu preko subjekata koji odlučuju o plaćanju.

Odluka suda o

ukupnoj naknadi

obavezuje državu kao

subjekta koji je

nadležan za isplatu

naknade.

Danska Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati: Zakon o pravosuđu (iznosi se usklađuju na godišnjem nivou odlukom ministarstva)

Ustanove za pružanje BPP (kancelarije za BPP i “Advokatvagten”) Odluka

ministarstva (iznosi se usklađuju na godišnjem nivou)

Besplatna pravna pomoć podeljena je u tri stepena. Stepen 1 predstavlja besplatne osnovne savete koji se daju usmeno o svim pravnim pitanjima. Svako ima pravo na BPP prvog stepena. Stepen 2 predstavlja davanje saveta iznad nivoa osnovnih usmenih saveta i obuhvata pomoć u korespondenciji sa suprotnom strankom, mada nastanak spora između stranaka nije uslov pružanja ovakve pomoći. Pravni saveti poslednjeg, trećeg stepena, predstavljaju savete koji se daju u cilju poravnanja/rešavanja spora. Pravna pomoć prvog stepena je besplatna, a troškovi pravne pomoći drugog i trećeg stepena se umanjuju ukoliko korisnik pravne pomoći ispunjava određene ekonomske kriterijume. Zakonom je predviđen maksimalni iznos naknade. Umanjenje troškova pravne pomoći drugog i trećeg stepena odobrava se samo u slučaju ukoliko ih ne pokriva osiguranje troškova pravne zaštite.

Ustanove za (besplatnu)

pravnu pomoć dobijaju

sredstva od države.

Sredstva se dodeljuju

prema kriterijumima

utvrđenim u odluci

ministarstva.

Da. Verifikuje ih odeljenje za građanska pitanja (za ustanove za besplatnu pravnu pomoć) i sud (za advokate).

Naknade za BPP koju pružaju advokati isplaćuje sud, a sredstva za ustanove za BPP raspodeljuje odeljenje za građanska pitanja.

---

---

23 | Str.

Estonija

Do proleća 2016. naknade su se utvrđivale regulativom koju donosi odbor advokatske komore. Vrhovni sud je nedavno utvrdio da

odredba Zakona o besplatnoj

pravnoj pomoći kojom je

Advokatskoj komori dato ovlašćenje

da reguliše ove naknade nije u

saglasnosti sa Ustavom. Stoga

regulisanje naknada uskoro neće

vršiti Advokatska komora (od

avgusta ili septembra 2016), već će

se one regulisati aktima ministra

pravde.

Uglavnom po satu, uz postojanje maksimalnih iznosa po procesnoj radnji.

Da. Verifikaciju vrši policija, tužilaštvo ili sudovi (u zavisnosti od

vrste predmeta i faze postupka). Ne. Advokatska komora Estonije Uopšteno

goovreći, da.

Finska Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

(257/2002), tarife: Uredba vlade o

kriterijumima za utvrđivanje

naknade za BPP (290/2008) U

poslednje vreme nije bilo značajnih

izmena, ali će ih uskoro biti u vezi

sa predmetima koji se tiču tražilaca

azila.

Satnica, 110 evra. Minimalne satnice: u krivičnim stvarima u kojima postoji pretres/ročište: 415 evra, a ako ročište traje duže od 3 sata: 650 evra. U građanskim stvarima pred sudom: 515 evra, a ako ročište traje duže od 3 sata: 715 evra; ročište pred žalbenim sudom: 415 evra, a ako ročište traje duže od 3 sata: 650 evra.

Naknada se utvrđuje u iznosu koji je od redovne naknade veći za najviše 20% ukoliko iz razloga koji se ne mogu pripisati zastupniku radnje moraju da se obavljaju na stranom jeziku, pod posebnim okolnostima ili veoma hitno; ili ukoliko je rad na predmetu veoma težak i iziskuje posebnu stručnost, iskustvo i veštine; ili ukoliko je odgovornost zastupnika značajno veća od uobičajene, bilo zbog finansijskih interesa koji se dovode u pitanje, bilo zbog toga što je predmet iz drugih razloga od posebnog značaja za klijenta. Za prinudne radnje, saslušanja i drugi neophodan rad zastupnika u postupku koji prethodi suđenju, koje se obavljaju subotom, nedeljom ili drugim neradnim danom, naknada se uvećava za 50%.

Naknada za rad zastupnika

utvrđuje se u iznosu

manjem od redovne

naknade: ukoliko se

zastupnik ne bavi

advokatskom delatnošću ili

iz drugih razloga ne

ostvaruje režijske troškove

koji se ostvaruju u

advokaturi; ili ukoliko

zastupnik

Da, naknade se regulišu Uredbom vlade o kriterijumima za

utvrđivanje naknada za besplatnu pravnu pomoć (290/2008).

Naknade plaća Ministarstvo pravde.

--- Naknade se regulišu Uredbom vlade o kriterijumima za utvrđivanje naknada za besplatnu pravnu pomoć; ovi kriterijumi su obavezujući. Obavezujuću odluku u sporu o naknadi za rad advokata donosi isključivo sud. Klijent može od Disciplinskog odbora Advokatske

komore Finske zatražiti

preporuku u vezi sa

naknadom. Sporovi

se mogu izneti i pred

Odbor za rešavanje

potrošačkih sporova,

koji takođe daje samo

preporuke.

24 | Str.

radi na nekoliko

povezanih predmeta u

kojima je materijal u

velikoj meri istovetan; ili

ukoliko je došlo do

propusta ili manjkavosti

koji se mogu pripisati

zastupniku.

Francuska Besplatna pravna pomoć je

regulisana članom 90 dekreta broj

91-1266 od 19.12.1991. koji

propisuje radnje advokata za koje se

isplaćuje nagrada za usluge

besplatne pravne pomoći, a u

zavisnosti od vrste postupaka.

Utvrđeni koeficijenti se množe

vrednosnom jedinicom koja je

određena nacionalnim budžetom.

Ova tarifa je nedavno bila predmet

revalorizacije, ali je visina nagrade i

dalje mala.

Odlukom o odobravanju besplatne pravne pomoći se određenom korisniku odobrava ta pomoć za konkretan postupak od strane Biroa za besplatnu pravnu pomoć (koji obrađuje zahteve za korišćenje prava na besplatnu pravnu pomoć). Nadoknada koja priprada advokatu je paušalna. Isplata je uslovljena predajom potvrde o pruženoj pomoći koju izdaje pisarnica suda na kraju postupka i koja se odnosi na sve pružene usluge, bez obzira na poteškoće sa kojima se advokat susreo u toku – u konkretnom predmetu. Tako da za radnje advokata iz člana 90 su predviđena uvećanja za preduzete sporedne radnje ili drugo (napr. medijacija po nalogu suda)

Učešće u ukupnim troškovima besplatne pravne pomoći lica koje obavlja pomoćnu pravosudnu profesiju isključuje svaku drugu nadoknadu (član 32 Zakona brojn 91 – 647 od 10.07.1991.)

U slučaju pružnja delimične besplatne pravne pomoći, deo koji država isplaćuje korisniku je u srazmeri da njegovim prihodima i utvrđena je jednom skalom (član 98 dekreta broj 91-1266 od 19.12.1991.). Isplata dopunskog honorara se utvrđuje pismenim ugovorom koji prethodno zaključuju klijetn i njegov advokat pod uslovima koji su u srazmeri sa izvorima prihoda i imovinom korisnika (član 35 gore pomenutog zakona).

Ovaj ugovor podležekontroli predsednika advokatske komore,

pod pretnjom ništavosti.

Ne.

Naknade koju isplaćuje država se

isplaćuje na osnovu uverenja o pruženom

zastupanja klijenta od strane advokata u

predmetu besplatne pravne pomoći koju

izdaje pisarnica nakon odluke suda.

Nadoknadu koja se duguje advokatu

isplaćuje na račun fonda one advokatske

komore (u daljem tekstu : CARPA) za

novčane isplate advokata koji je tu pomoć

pružio (član 105 dekreta od 19.12.1991.) .

Deo troškova i honorara čijeg je plaćanja

korisnik besplatne pravne pomoći oslobođen padaju na teret države, osim

troškova konsultacija koje isplaćuju

saveti za pristup pravdi pri nadležnom departmanu – okrugu koji imaju slobodu

da obrzbede finansiranje.

CARPA ima zadatak da vrši isplate u

predmetima koji su povereni na ime

besplatne pravne pomoći i da pruže

pomoć kada je advokat uključen u

vansudski postupak.

Da

Nemačka Naknada je definisana u Zakonu o naknadama za rad

advokata (Rechtsanwaltsvergütungsgesetz,

RVG). Od 01.01.2014. ovaj zakon

se shodno primenjuje na druge

ranije navedene zastupnike

(poreske savetnike, poreske

posrednike, revizore i ovlašćene

računovođe) u okviru besplatne

pravne pomoći. Naknada za rad

advokata je povećana 01.08.2013,

uključujući i naknade za besplatnu

pravnu pomoć.

Naknada se utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju. Vrsta naknade zavisi od vrste zastupanja. Što se tiče rada van suda u sistemu besplatne pravne pomoći, ovlašćeni zastupnik za pravne savete i zastupanje prima fiksni iznos u skladu sa RGV. Na zastupanje u krivičnim predmetima primenjuje se fiksni paušalni iznosi. Za predmete koji se vode pred socijalnim sudovima propisan je minimalni i maksimalni iznos u zavisnosti od obima i složenosti pravničkog rada (Betragsrahmengebühre

n). Za sve ostale

postupke naknada se

utvrđuje na osnovu

vrednosti spora.

Naknadu za rad pružalaca besplatne pravne pomoći plaća država. Nadležni službenik proverava i pravilnost obračunavanja naknade u skladu sa RVG.

Da. / /

Grčka Advokatski kodeks (L. 4194/2013) i posebni zakon koji reguliše besplatnu pravnu pomoć (L. 3226/2004).

Naknade se utvrđuju na

osnovu minimalnih

naknada za rad advokata

predviđenih Advokatskim

kodeksom.

Da, verifikuje ih grčko Ministarstvo pravde. Da. / /

25 | Str.

Mađarska - Zakon o besplatnoj pravnoj

pomoći (LXXX od 2003. godine)

- Nagrade i troškovi besplatne pravne pomoći regulisani su Uredbom br. 7/2002 i Uredbom br. 32/2003 Ministarstva pravde.

- Naknadu (satnicu) za pružaoce BPP utvrđuje parlament u okviru Zakona o centralnom budžetu. To znači da naknada u velikoj meri zavisi od stanja centralnog budžeta (Zakon o centralnom budžetu C iz 2015). Prethodne godine satnica je povećana sa 3000 HUF na 5000 HUF (sa 11 na 16 evra) ali je i dalje veoma niska, među najnižim u Evropi.

- Prema čl. 131(2) Zakona o

advokaturi, satnicu za rad

postavljenih zastupnika određuje

parlament Zakonom o centralnom

budžetu, tako da njen iznos bude

jednak ili veći iznosu utvrđenom za

prethodnu godinu.

Videti ovde Da; verifikuje ih okružna kancelarija Službe za besplatnu

pravnu pomoć Ministarstva pravde. Da. / /

Island Sistem besplatne pravne pomoći na

Islandu zasniva se na poglavlju 20.

Zakona o parničnom postupku i

Uredbi o besplatnoj pravnoj pomoći

Ministarstva unutrašnjih poslova. Tarifa za usluge besplatne pravne pomoći utvrđena je Uredbom o BPP br. 45/2008.

Zakon o parničnom postupku (br.

91/1991), koji sadrži poglavlje o

besplatnoj pravnoj pomoći, u fazi

je preispitivanja u Parlamentu

Islanda.

Ukoliko se licu odobri

besplatna pravna pomoć,

ono je oslobođeno svih

naknada za pravne

usluge koje se uplaćuju u

državnu kasu. Ostali

troškovi pravne zaštite,

uključujući naknadu za rad

advokata koju odredi

sud, plaća Ministarstvo.

Naknada za BPP može

se ograničiti na

određeni iznos u

predmetima koji treba

da se reše vansudski, a

ponekad se ograničava

na troškove zastupanja

i nalaz i mišljenje

jednog sudskog

veštaka. O ovim

ograničenjima odlučuje

Komisija za besplatnu

pravnu pomoć na

osnovu zahteva lica

koje ima pravo na BPP.

Videti odgovor pod III.2. Videti odgovor pod III.2. / /

26 | Str.

Irska Odbor za

besplatn

u pravnu

pomoć

Zaposleni u Odboru za BPP su

državni službenici i na njih se

primenjuje zakon koji uređuje

primanja državnih službenika. Što se

tiče advokata-solicitora i advokata-

baristera iz privatne prakse, naknada

za njihov rad utvrđuje se uslovima

koje mora da odobri ministar pravde i

jednakosti i ministar za javne rashode

i reforme.

U građanskim predmetima: solisotori koji su zaposleni u Odboru za BPP primaju redovnu platu.

Naknada za rad advokata-solisitora iz privatne prakse utvrđuje se u uslovima za upis u odgovarajući registar. Mada postoje određene razlike u zavisnosti od registra, obično je u pitanju fiksni iznos po predmetu. U uslovima se mogu predvideti okolnosti pod kojima će naknada biti niža, odnosno niža.

Naknada za rad

advokata-baristera

utvrđuje se u uslovima za

upis u odgovarajući

registar. Prema tim

uslovima, barister ima

pravo da zahteva

"naknadu za predmet",

koju prima za svaki

predmet koji prihvati, i

jednu ili više "dopunskih

naknada" u slučaju kada

predmet uđe u fazu

suđenja, a pretres traje

duže od jednog dana.

Iznos naknade zavisi od

sudske instance, a u

nekim slučajevima i od

vrste predmeta.

U građanskopravnim predmetima - zahteve za isplatu naknade obrađuje i odobrava Odbor za BPP.

U građanskopravnim predmetima - da.

U građanskopravnim predmetima - nije

primenljivo.

U građanskopravnim predmetima

- nije primenljivo.

FLAC --- --- ---

--- --- ---

Italija Uredba ministarstva br. 55 od

10.03.2014. o utvrđivanju naknada za

rad advokata.

Ukaz predsednika Republike br. 115 od 30.05.2002. o sudskim troškovima, uključujući


Prilikom utvrđivanja

naknade uzima se u

obzir vrsta postupka pred

sudom, radnje koje se

preduzimaju i vrednost

spora.

Odluku o naknadi koja se isplaćuje advokatu koji pruža BPP

donosi sud nakon provere koju izvrši odbor lokalne komore. Ne. Naknadu isplaćuje državna uprava za

trezor. Da, ali organ nadležan za isplatu

dužan je da proveri ispravnost

postupka.

Letonija

27 | Str.

Lihtenštajn Tarifa za usluge besplatne pravne pomoći utvrđuje se na osnovu člana 31. Zakona o advokaturi Lihtenštajna i Uredbe o advokatskoj tarifi.

Čl. 31 Zakona o advokaturi je

nedavno izmenjen. Tarifa za

besplatnu pravnu pomoć smanjena

je u građanskim postupcima u

kojima je vrednost spora veća od

300.000 CHF, i u krivičnim

postupcima u celini.

Ne postoji posebno

utvrđen minimum i

maksimum. Naknada

koju naplaćuju pružaoci

BPP se u principu

određuje po istim

pravilima kao troškovi

postupka koje stranka

koja izgubi spor

naknađuje suprotnoj

stranci. Naknada koju

naplaćuju pružaoci BPP

neznatno je niža od

naknade troškova

postupka. Naknada u

parničnim postupcima

zavisi od vrednosti spora;

u krivičnim postupcima

naknada zavisi od vrste

krivičnog dela koje se

okrivljenom stavlja na

teret.

Naknadu koju potražuju pružaoci BPP verifikuje Advokatska

komora Lihtenštajna. Ova situacija bi mogla uskoro da se

promeni.

Da, Advokatska komora Lihtenštajna vrši i

isplatu naknada. Nije primenljivo. Nije primenljivo.

Litvanija Tarifa naknada regulisana je Uredbom Vlade Republike Litvanije br. 69 o utvrđivanju naknada koje se isplaćuju advokatima za usluge sekundarne pravne pomoći i mirenja.

Advokatska komora Litvanije

kontinuirano se zalaže za povećanje

naknada predviđenih ovim

propisom; do nekih promena došlo

je 2016. godine.

Advokati koji se kontinuirano bave pružanjem sekundarne pravne pomoći primaju fiksnu naknadu bez obzira na obim sekundarne pravne pomoći koju pružaju. Advokatima koji pružaju sekundarnu pravnu pomoć na ad hoc bazi (tj. kada je to neophodno) plaća se naknada prema utvrđenim iznosima za sekundarnu pravnu pomoć za svaki pojedinačni predmet, tako što se u obzir uzima njegova složenost (vrsta predmeta, faza postupka, itd.). Plata za stalno zaposlene advokate utvrđena je zakonom.

Da, postoji donja i gornja

granica iznosa naknade.

Postoje posebne satnice

za svaku procesnu radnju.

Advokati koji kontinuirano pružaju sekundarnu pravnu pomoć podnose mesečne izveštaje Službi za besplatnu pravnu pomoć koju obezbeđuje država.

Advokati koji pružaju sekundarnu pravnu pomoć na ad hoc bazi podnose zahtev za isplatu naknade za pruženu sekundarnu pravnu pomoć zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje da je takva pomoć pružena (podnesci, sudske odluke, itd.).

Da. ---

---

28 | Str.

Luksemburg Član 9 pravilnika Velikog vojvodstva od 18.09.1995. koji se odnosi na besplatnu pravnu pomoć sa izmenama utvrđuje tarifu za pružaoce besplatne pravne pomoći.

Član 9 : « Advokat koji zastupa

korisnika besplatne pravne pomoći

prima naknadu koja se obračunava

na bazi satnice i čija je visina 58 Eur

na sat, Za advokata upisanog u

registar za pružanje besplatne

pravne pomoći u trenutku njegovog

imenovanja od strane predsednika

Komore i upis u listu iz tačke 1 ili iz

tačke 4 člana 8 stav 3 izmenjenog

Zakona o advokaturi od 10.08.1991.

ovaj iznos je utvrđđen na visinu od

87 Eur. Visina nadoknada se

uvećava za iznos PDV koji advokat

mora da isplati. Pravila o

promenljivoj skali primanja se u

ovom slučaju ne primenjuju.

Nadoknada koja se priznaje advokatu shodno prethodno rečenom isključuje nadoknadu koju bi advokatu isplatio klijent.» Poslednja izmena ovog člana jeizvršena pravilnikom Velikog vojvodstva od 23.12.2014. i sastojala se u tome što je dodata druga alineja.

Linearna isplata po satu : honorar se obračunava na osnovu vremena koje je bilo potrebno da bi se obradio predmet.

Ne postoje minimalna ili maksimalna ograničenja honorara.

Da, pravnici zaposleni u advokatskoj komori

su zaduženi za proveru faktura.

Ne.

To je ministar pravde Luksemburga

Ne, advokatska komora izdaje

samo opomenu za plaćanje

Malta

Holandija Besluit vergoedingen rechtsbijstand

2000 Fiksna naknada čiji iznos zavisi od vrste predmeta. Naknada bi trebalo da odgovara prosečnom vremenu koji advokat posvećuje određenoj vrsti predmeta. U slučajevima koji se npr. tiču radnog prava

(otkaza), advokat će biti plaćen za 11 sati

rada.

Verifikaciju vrši Odbor za besplatnu pravnu

pomoć.

Da. / /

http://wetten.overheid.nl/BWBR0011018/2015-07-20




29 | Str.

Norveška U skladu sa Zakonom o BPP, država plaća advokate i druga lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u iznosu od 995 NOK po satu. Ovaj sistem regulisan je Uredbom o javnim naknadama.

Advokatska komora Norveške smatra da je država u poslednjih 15 godina unazadila sistem besplatne pravne pomoć tako što je visinu naknada držala na niskom nivou. U periodu od 2014. do 2015. godine iznos naknade je povećan za samo 0.52%. Usled niskih naknada predmeti besplatne pravne pomoći nisu atraktivni za iskusnije advokate, a takva situacija može ugroziti vladavinu prava. Advokatska komora Norveške nastoji da ojača sistem besplatne pravne pomoći putem godišnjeg usklađivanja naknade sa rastom prosečne plate. Zbog nezainteresovanosti države za

ovaj problem Advokatska komora

Norveške je 24. avgusta 2015.

pokrenula kampanju za unapređenje

besplatne pravne pomoći, koja je

trajala šest dana. Tokom tih šest

dana u okružnim sudovima u Oslu i

Bergenu saslušanja okrivljenih radi

donošenja odluke o pritvoru vršena

su bez prisustva branilaca. Umesto

toga, advokati su stajali ispred

zgrade suda i nudili besplatnu

pravnu pomoć građanima. Podršku

ovoj kampanji dali su advokati širom

Norveške, tako da je besplatna

pravna pomoć pružana u i u mnogim

drugim gradovima. Mediji su

pokazali veliko interesovanje za

kampanju, a štandovi na kojima je

ispred sudova pružana besplatna

pravna pomoć privukli su veliki broj

građana kojima je takva pomoć

potrebna. U periodu od 2015. do

2016. godine iznos naknade je

povećan za 2.58 %.

Naknada je linearna, paušalni iznos po

predmetu. Međutim, u pojedinim slučajevima

određuje se fiksna naknada (npr. 5 sati x

iznos satnice), bez obzira na broj radnih sati

koji je potreban za taj predmet.

Opšte je pravilo da obračunata naknada podleže odobrenju. U zavisnosti od predmeta, odobrenje daje sud ili guverner okruga.

U principu, da.

--- ---

Poljska

Portugal Zakon br. 34/2004 , izmenjen zakonom br. 47/2007; odluka ministarstva br. 10/2008, izmenjena odlukom ministarstva br. 319/2011; i Uredba br. 330A/2008, izmenjena odlukom br. 1551/2015 (mada navedenom uredbom ne bavi konkretno obračunom tarife). U poslednje vreme nije bilo većih izmena u pogledu tarife.

Postoji nekoliko kriterijuma za obračun naknade za besplatnu pravnu pomoć. Primera radi, fiksni paušalni iznos po ročištu i analizi predmeta (pravne konsultacije) iznosi 30,00

evra. Paušalni iznosi kojima se pokrivaju naknade za rad advokata predviđeni su za druge vidove BPP i obračunavaju se prema

tarifi koja sadrži kriterijume za paušalni iznos prema vrsti postupka i prema vrednosti spora, uz utvrđene minimalne i maksimalne iznose.

Da, verifikuju se. Naknade za zastupanje verifikuje javni organ u sastavu Ministarstva pravde, zahtevi za naknadu troškova podnose se i odobravaju od strane Advokatske komore.

Jeste.

/ /

30 | Str.

Rumunija Tarifa za usluge pružanja besplatne

pravne pomoći utvrđena je

Protokolom o naknadama za rad

advokata na pružanju pravne pomoći

u krivičnim stvarima, pružanju usluga

u okviru sistema besplatne pravne

pomoći, odnosno vansudskom

zastupanju ili pravnoj pomoći, i

pružanju usluga besplatne pravne

pomoći po osnovu međunarodnog

pristupa pravdi i međunarodne

pravne pomoći u građanskim i

krivičnim stvarima. Ovaj Protokol

izmenjen je 2015. godine. Izmene su

posledica donošenja novog krivičnog

i građanskog zakonika. Naknade su

povećane.

Postoje standardni iznosi naknade koji se

obračunavaju prema satnici, vrsti pravne

radnje, po ročištu i po vrsti pravog postupka.

Da; naknade verifikuje lokalna advokatska komora.

Ne. Ministarstvo pravde. Ne.

Slovenija Tarifa za usluge besplatne pravne

pomoći advokata regulisana je

Advokatskom tarifom (Odvetniška

tarifa). Nedavnim izmenama Zakona

o advokaturi (2014) i novom

Advokatskom tarifom (stupila na

snagu 10. januara 2015) tarifa za

besplatnu pravnu pomoć koju

pružaju advokati umanjena je za

50%. Advokat ne može zaključivati

drugačije sporazume sa korisnikom

pro bono ili ex officio pravne pomoći;

takvi sporazumi smatraju se

ništavim.

Advokati su plaćeni prema vrsti postupka (npr. krivični postupak pred sudom, administrativni spor) i određenoj pravnoj usluzi u tom postupku (npr. podnošenje tužbe, izrada određenog dokumenta, konsultacije, zastupanje, itd), čija vrednost je izražena u tzv. advokatskim bodovima u Advokatskoj tarifi. Vrednost jednog advokatskog boda iznosi 0,459 evra. Naknada se zatim obračunava tako što se iznos utvrđen za određenu vrstu postupka/pravnu radnju predviđenu tarifom množi brojem advokatskih bodova. U svim predmetima besplatne pravne pomoći obračunata vrednost se isplaćuje umanjena za 50%.

Mada ne postoji minimalni i maksimalni prag, vrednost određene radnje u postupku pružanja BPP može iznositi određeni broj bodova u okviru opsega utvrđenog Tarifom.

Naknade verifikuje sud pred kojim se pruža

besplatna pravna pomoć (odnosno

nadležni administrativni organ u okviru

suda).

Da. Svakom nadležnom sudu

Ministarstvo pravde iz državnog budžeta

za besplatnu pravnu pomoć izdaje

određeni godišnji iznos sredstava. Stoga

je za plaćanje naknade za usluge BPP

nadležan sudski sistem i organ koji je

imenovao advokata u određenom

predmetu.

/ /

Slovačka Republika Uredba Ministarstva pravde Slovačke Republike (br. 655/2004, od 10.11.2004) o nagradama i naknadama za pružanje pravnih usluga od strane advokata.

Videti ovde.

Naknada za BPP u građanskopravnim predmetima zasniva se na paušalnom iznosu prema vrsti predmeta.

Videti ovde za pojedinosti oko regulisanja

naknade.

Da, u građanskopravnim predmetima

zahteve obrađuje pravno odeljenje Centra

za besplatnu pravnu pomoć.

Da. --- ---

Španija Zakon 1/1996 o besplatnoj pravnoj

pomoći izmenjen reformom zakona

42/2015 kojim je izmenjen zakon o

parničnom postupku

Član 40 zaona 1/1996 utvrđuje naknadu u

skladu sa skaomi prema vrstama predmeta /

slučajeva, a koju utvrđuje svaka advokatska

komora

Da, od strane advokatske komore u prvom

i glavnom stepenu i od strane komisije za

besplatnu pravnu pomoć u drugom

stepenu. Sredstva za isplatu advokata koji

pružaju besplatnu pravnu pomoć

obezbeđuje lokalna samouprava i lokalna

advokatska komora i to kao upravnih

organa, na koje je preneto javno

ovlašćenje da organizuju pružanje

besplatne pravne pomoći (napomena : oni

takođe primaju nadoknadu od države za

ove poslove)

Da / /

Švedska Videti uvodne napomene. Tarifu uredbom utvrđuje švedska vlada. Tarifa se ažurira svake godine. Naknada za 2016. godinu utvrđena je u iznosu od 1323 SEK (bez PDV-a).

Naknada se obračunava po satnici. Besplatna pravna pomoć pokriva maksimalno 100 sati. Iz naročitih razloga može se odobriti i veći broj sati.

Da; od strane suda ili organa nadležnog za


Naknadu isplaćuje organ nadležan za


--- Odluka suda obavezuje organ

nadležan za BPP prilikom

isplate naknade.

31 | Str.

Švajcarska Videti ovde Uporediti sa vidi gore – II.5.

Kantonalni organi vlasti imaju veliku slobodu

kada utvrđuju na kraju postupka visinu

nadoknade advokatu postavljenom po

službenoj dužnosti (cf. François

Bohnet/Vincent Martenet, op.cit. N. 1756).

Nagrada se sastoji od nadoknade koja

odgovara advokatskom honoraru na teret

klijenta, ali koja može biti niža od tog honorara,

i čija se visina utvrđuje na osnovu tarife po

satnici i isplate troškova. Orijentacionu satnicu

je utvrdila federalna sudska praksa (cf. à CHF

180.- en 2006-2007 ; cf. arrêts du TF du

16.01.2007, 5P.298/2006 et du 04.12.2006, 7 1P.650/2006 ; ATF 132 I 201 du

06.06.2006.).

U principi bi nagrada trebala da pokrije barem

osnovne troškove advokata

U Švajcarskoj državne tarife koje utvrđuju

nagradu advokata koji postupa pred

pravosudnim organima se primenjuju, nagrada

se tada zasniva na vrednosti spora ili vrsti

podneska odnosno ročišta (cf. Michel Valticos

op. cit., N. 277 ad art. 12 LLCA et références

citées).

Uobičajeni kriterijumi za utvrđivanje visine

honorara su : ishod spora, utrošeno vreme,

složenost predmeta i njevog značaj, vrednost

spora, imaterijalne mogućnosti klijenta (cf. art.

18 al. 2 Code suisse de déontologie).

Nasuprot tome, učešće u podeli dosuđenog

iznosa od strena suda kao takvo je zabranjeno

federanim zakonom o advokatima (zabrana

pactum de quota litis cf. art. 12 lit. e LLCA et

art. 19 al. 2 Kodeks profesionalne etike

Švajcarske ; cf. Michel Valticos op. cit., N. 206 ad art. 12 LLCA et références citées).

Generalno uzevši, visina fakturisanih honorari od strane pružalaca pravne pomoći se utvrđuje od straene sudova ili tužilaštava( u krivičnom postupku) koji meritorno odlučuju na osnovu popisa preduzetih radnji od strane advokata koji kontroliše sud i isti priznaje u celosti ili delimično.

Shodno federalnom zakonu o advokatima, u nadležnosti je kantona da određuje nadčežne organe koji donose odluke kojima se primenjuje federalni zakon o advokatima (većina kantona je predvidela nadležnost kantonalnih organa za kontrolu (Aufsichtsbehörden) u pogledu kontrole rada advokata.. Uglavnom su organi javne vlasti nadležni da vrše kontrolu rada advokata koji se bave zastupanjem pred sudom u kantonu (cf. art. 14 LLCA ; cf. liste des autorités cantonales sur le site de la FSA-SAV :

http://www.savfsa.ch/fr/anwaltsrecht/aufsichtsbehoerden. html).

Katkada, i drugi organ može biti nadležan za primenu federalnog zakona o advokatima. Tako je to slučaj sa sudom koji određuje visinu faktura pružalaca besplatne pravne pomoći i koji može da odluči o eventualnom umanjenju visine honorara (cf. Michel Valticos op. cit., N. 6 ad art. 34 LLCA et références citées).

NE, treba razlikovati dve vrste vlasti u

Švajcarskoj. Isplata naknade za pružanje

besplatne pravne pomoći koja je u

nadležnosti državnih organa – bilo na

federalnom nivou, bilo na nivou

kantonalnih organa – dok je utvrđivanje

njihove visine i eventualne provere

povereno sudovima i nadzornim

organima.

Uporediti sa vidi gore – III.4. Odluka kojom se utvrdjuje

nadoknada je obavezna od

momenta kada je postala

izvršna. Protiv nje se može

uložiti pravni lek u rokovima i

pod uslovima koji su predviđeni

zakonom.

Velika Britanija -

Škotska

Glavni izvori koji regulišu naknadu za BPP su:

• Uredba o BPP u građanskopravnim stvarima (Škotska, Naknade), 1989.

• Uredba o BPP u krivičnopravnim stvarima (Škotska,

Naknade), 1989.

• Uredba o BPP u postupcima

koji se tiču nepoštovanja suda (Škotska, Naknade), 1992.

• Uredba o pravnim savetima i

pravnoj pomoći (Škotska), 1996. • Uredba o BPP u krivičnopravnim stvarima (Fiksna plaćanja, Škotska), 1999.

Uredbe se periodično ažuriraju kako

bi se obuhvatile nove oblasti sudskih

postupaka i uskladili iznosi/struktura

naknada. Međutim, u poslednje

vreme nije bilo značajnih izmena

koje se tiču osnove za isplatu

naknada za besplatnu pravnu

pomoć.

Na različite vrste predmeta primenjuju se

različiti kriterijumi. Obračunate naknade podležu odobrenju

Odbora za besplatnu pravnu pomoć

Škotske. Ukoliko pružalac BPP i Odbor za

BPP škotske ne mogu da se sporazumeju

oko naknade, obračun se može podneti

nezavisnom sudskom revizoru radi

utvrđivanja iznosa. Tako utvrđen iznos

obavezujući je za obe strane.

Odbor za BPP Škotske vrši isplatu

naknade. / /

ODELJAK 3 (pitanja 7 – 12): Naknade za pružaoce besplatne pravne pomoći

32 | Str.

III.7. Da li je odluka o iznosu

naknade obavezujuća za

pružaoca besplatne pravne

pomoći?

III.8. Da li je predviđena

mogućnost žalbe/prigovora na

odluku o utvrđivanju konačnog

iznosa naknade? Ako je

odgovor potvrdan, kome je data

ta mogućnost? Kojem javnom,

odnosno privatnom subjektu se

podnosi takva žalba/prigovor?

III. 9. Kada naknada za usluge BPP dospeva

za isplatu? Da li je moguća isplata akontacije? III.10. Da li naknade za usluge

BPP imaju drugačiji fiskalni tretman

u odnosu na naknade primljene za

pružanje standardnih (komercijalnih)

pravnih usluga?

III.11. Uporedite naknade u predmetima BPP sa standardnim naknadama, pod pretpostavkom da su sve druge okolnosti identične. Konkretno, da li su naknade za BPP, uopšteno posmatrano, niže, na istom nivou, ili više od standardnih naknada za pravne usluge?

III.12 Koliko bi iznosila ukupna naknada ako bi vrednost spora pred građanskim sudom iznosila 1000 EUR?

Andora

Da

NE U slučaju donošenja sudske odluke može se isplatiti,

ali nije moguće plaćanje unapred

Ne Niže 350 evra.

Austrija / / Ne. Advokatska komora Austrije prima paušalni iznos

jednom godišnje. Nije primenljivo. Isplata se vrši Advokatskoj komori, a ne pojedinačnom advokatu. Videti odgovor pod II.5.

Naknade za usluge besplatne pravne

pomoći je, uopšteno posmatrano, za više

od 50% manja od naknada za pravne

usluge koje bi se naplaćivale direktno od

klijenata.

Iznos naknada ne može precizno

da se utvrdi budući da

Advokatska komora Austrije

prima paušalni iznos do koga se

dolazi zakonski predviđenim

pregovorima o uslugama koje se

pružaju u sistemu besplatne

pravne pomoći.

Belgija Avocats.be Da, ali ukoliko se smanji broj traženih

poena, advokat može uložiti prigovor

specijalno osnovanoj komisiji od

strane komore u čiji sastav uglavnom

ulaze bivši predsednici biroa za

besplatnu pravnu pomoći koji je organ advokatske komore

Videti odgovor na prethodno pitanje Jednom godišnje, Uglavnom između aprila i juna, na

osnovu izveštaja za prethodnu godinu. Da li je

moguća isplata unapred ? Nikada.

Reč je o oporezivanju prema posebnoj

stopi uz pridržavanja određenih uslova,

ali ranija sudska praksa, koja je odbijala

primenu tog sistema, preispitana. Ostaje

da se vidi kakav će biti definitivni stav

poreske uprave.

Nadoknade za besplatnu pravnu pomoć su znatno niže u odnosu na uobičajene

honorare

Visina tužbenog zahteva –

vrednost spora ne utiče na visinu

honorara. Odlučni kriterijum je

pred kojim sudom je vođen spor.

Prema sadšnjoj regulativi radilo

bi se o iznoszu od 375 € (15

poena puta 25 €).

OVB Da. Ne, ali se može podneti prigovor na

odluku Kancelarije za besplatnu

pravnu pomoć kojom se

određenom predmetu dodeljuju

bodovi. Advokat mora da uputi

prigovor savetu lokalne advokatske

komore u roku od mesec dana od

dana kada mu je odluka saopštena.

Naknada se isplaćuju otprilike godinu dana nakon završetka predmeta.

Nije moguća isplata akontacije.

Isti porez na dohodak, ali nema PDV-a.

Naknade za BPP su, uopšte uzev, znatno

niže. Ne može se dati uopšten ili standardizovan odgovor na ovo pitanje. Sve zavisi od vrste postupka koji se sprovodi i razlikuje se od slučaja do slučaja.

Međutim, ovaj problem bi trebalo da se reši novom nomenklaturom: za svaku radnju u određenom postupku izračunat je prosečan broj radnih sati (npr. postupak za razvod braka, X bodova; X bodova po dodatnom zahtevu, itd.). Uz to se koristi opšta osnovica od X bodova.

Svaki radni sat odgovara jednom bodu. Bodovi se sabiraju u zavisnosti od vrste radnje. Novčana vrednost boda varira, ali je njena bruto srednja vrednost u poslednjih pet godina iznosila 25 evra. Aktuelni ministar pravde obećao je reforme koje će rezultirati povećanjem vrednosti boda.

Dakle, naknada se ne utvrđuje prema vrednosti predmeta već prema vrsti postupka.

Nove reforme će takođe

omogućiti advokatu da u slučaju

dosuđenja velikih iznosa usled

radnji koje je preduzeo advokat,

obračunava naknadu na osnovu

tih iznosa. U pitanju je poseban

obračun koji će se primenjivati

samo na zahtev advokata. U

33 | Str.

osnovi, advokat će zaraditi više

od predviđene vrednosti boda,

ali mu se bodovi svakako neće

obračunavati.

Bugarska Da. Ne. Isplata se vrši po završetku postupka, a rok za

plaćanje je u poslednjih nekoliko godina varirao od 2

do 4 meseca.

Nema razlike. Naknada za BPP je generalno niža od

standardne naknade. Od 50 do 150 evra.

Hrvatska Da. Da; od strane višeg upravnog

organa. Po završetku postupka. Ne. Ne. Kao što je ranije navedeno, prema

Zakonu o advokaturi advokati pružaju

besplatnu pravnu pomoć pro bono. U

skladu sa ovim zakonom, advokati kao

pružaoci BPP imaju pravo na naknadu

nižu od standardne.

Oko 100 EUR

Kipar --- --- --- --- --- ---

Češka Republika Da.

Da. Ukoliko o predmetu odlučuje

organ koji nije sud, advokat se

može obratiti sudu. Ukoliko o

konačnom iznosu naknade

odlučuje sud, advokat može uložiti

žalbu. O žalbi će odlučivati viši sud

(u sistemu hijerarhije sudova).

Naknada obično dospeva za isplatu po stupanju

odluke na snagu. Međutim, uobičajeno vreme za

donošenje odluke od strane suda je nekoliko meseci.

U krivičnopravnim postupcima odluka bi trebalo da se

donese u roku od dva meseca, ali se naknade

ponekad isplaćuju mnogo kasnije (npr. za šest

meseci). Akontacija je moguća samo u veoma

specifičnim slučajevima, kada se očekuje da će

postupak biti izuzetno dug i da će advokat ostvariti

velike troškove. Može se odobriti na obrazložen

zahtev advokata.

U standardnim predmetima naknada se obično utvrđuje sporazumom između advokata i klijenta, a u odsustvu takvog sporazuma primenjuje se advokatska tarifa (videti ranije u tekstu). U predmetima besplatne pravne pomoći iznos obračunat na osnovu advokatske tarife umanjuje se za 20%. Dakle, naknade za BPP predstavljaju 80% od redovnih naknada iz advokatske tarife.

Ukoliko se ovo pitanje odnosi na poreski

tretman, oporezivanje naknada za BPP i

redovnih naknada je slično. Ukoliko je

pružalac BPP obveznik PDV-a, na

naknadu za BPP primenjuje se PDV po

stopi od 21%.

Naknade za BPP su, uopšte uzev, niže od standardnih naknada. Kako je ranije navedeno, čak i kada se za obračun standardne naknade koristi advokatska tarifa, standardne naknade su za 20% više od naknada za BPP.

To zavisi od broja procesnih radnji koje se obavljaju u svakom predmetu.

Primera radi, u tipičnom manje

složenom predmetu pred

parničnim sudom možemo

računati na 5 procesnih radnji u

skladu sa advokatskom tarifom.

U tom slučaju bi ukupna

naknada za BPP iznosila oko

376 evra. Ukoliko bi se, pak

radnja smatrala

"standardizovanom radnjom"

(videti pod III.1), naknada bi

mogla iznositi i samo oko 50

evra.

Danska Da. Visina naknade utvrđena je

zakonom i uredbom ministarstva. Ne.

Sredstva se isplaćuju ustanovama za besplatnu pravnu pomoć na godišnjem nivou. Naknada za BPP koju pružaju advokati se po pravilu isplaćuje po završetku predmeta.

Ne. Često je niža.

Nije relevantno.

Estonija

Da.

Pružalac BPP može uložiti prigovor

na odluku. Konačnu odluku donosi

sud.

Nije moguća isplata akontacije. Naknade dospevaju za isplatu po završetku svake od faza postupka (pretkrivični postupak, postupak pred prvom instancom, žalba, itd), a ako predmet traje dugo, onda na svaka 3 meseca.

Ne. Generalno posmatrano, naknade za BPP

su mnogo niže (nekoliko puta niže). Zavisi od broja i dužine ročišta,

ali u većini slučajeva oko 300

EUR.

Finska Da, naknade se regulišu Uredbom

vlade o kriterijumima za utvrđivanje


pomoć (290/2008).

Obavezujuću odluku u sporu o

naknadi za rad advokata donosi

isključivo sud. Klijent može od

Disciplinskog odbora Advokatske

komore Finske zatražiti preporuku

u vezi sa naknadom. Sporovi se

mogu izneti i pred Odbor za

rešavanje potrošačkih sporova, koji

takođe izdaje samo preporuke.

Videti ovde. --- Niže su od standardnih naknada za

pravne usluge.

Zavisi od predmeta.

Francuska Da. Visina nadoknade koja pada na

teret države je propisana dekretom i

njena primena je obavezna za

pružaoca usluge.

Ne Nadoknada za pružanje besplatne pravne pomoći se isplaćuje po donošenju odluke suda, na kraju postupka.

Akontacija može da iznosi ne veća od 25% može biti

isplaćena od strane CARPA u tokupostupka.

Dopunski honorari u slučaju delimične besplatne pravne pomoći se isplaćuju prema rokovima, uglavnom mesečnim, koji su predviđeni ugovorom

uglavnom u toku postupka.

Ne. Ne, na ove nadoknade koje se

isplaćuju na ime besplatne pravne

pomoći, se plaća porez na dohodak i

PDV u visini od 20% kao što se

oporezuju i honorari.

Nema nikakvog sniženja i ove

nadokande na ime besplatne pravne

pomoći ulaze u osnovicu za obračun svih

doprinosa (socijalno osiguranje, doprinosi

PIO itd.)

Nadoknade na ime besplatne pravne

pomoći su daleko niže od honorara koji

se naplaćuju.

U postupcima pred sudijom koji

rešava sporove male vrednosti i

odlučuje kod lakših prestupa

nadoknada je u visini od 16

poena ili u proseku 440 Eur

34 | Str.

Nemačka Odluka je obavezujuća za pružaoca

BPP. Međutim, on ima mogućnost

da izjavi prigovor na ovu odluku

(videti i pitanje III).

Prigovor na odluku o naknadi može

se uputiti prvostepenom sudu.

Ukoliko je prigovor odbijen,

nadležan je apelacioni sud. Budući

da korisnik BPP ne plaća naknadu,

prigovor/žalbu može da izjavi samo

ovlašćeni zastupnik (kada je

naknada preniska), odnosno

predstavnik Uprave za trezor (kada

je naknada previsoka).

Naknada se po pravilu isplaćuje po završetku predmeta. U sistemu pružanja besplatnih pravnih saveta u vansudskim postupcima ne postoji mogućnost isplate akontacije (§ 47 (2) RVG). U sudskim postupcima se od Uprave za trezor može tražiti isplata akontacije za pokrivanje ostvarenih naknada i ostvarenih, odnosno predviđenih troškova (§ 47 (1) RVG).

Poreski tretman je istovetan.

Odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste

zastupanja. Za rad na vansudskim

predmetima naknada je obično niža od

standardne, mada u retkim slučajevima

može biti i viša (u slučaju da vrednost

predmeta oko kojeg postoji spor ne

prelazi 500 EUR). U predmetima pred

socijalnim sudovima naknade su

jednake. Budući da standardne naknade

u krivičnim predmetima zavise od obima

i složenosti posla

(Betragsrahmengebühren), a naknade

za BPP su fiksne prirode, naknade za

BPP su obično niže ali u određenim

slučajevima mogu da budu i više od

standardnih. U ostalim postupcima:

kada se naknada zasniva na vrednosti

spora, naknade za sporove čija je

vrednost do 4000 EUR su iste;

međutim, kada je vrednost spora veća

od ovog iznosa, naknade za BPP su

niže.

Naknada u slučaju kada se

održava ročište pred sudom je

obično 261,80 EUR (uključujući

poreze). Ukoliko stranke

postignu sporazum, naknada

može iznositi ukupno 357,00

EUR. Komentar: Naknada za rad pružalaca BPP je jednim delom znatno niža od standardnih naknada. Odricanjem od adekvatne naknade advokatura želi da da svoj doprinos društvenoj zajednici. Pored toga, mešovita struktura

predmeta i nepostojanje

advokata koji rade isključivo na

predmetima BPP omogućava

advokaturi da se odrekne od

adekvatne naknade za


Grčka Da. Ne. Plaćanje se vrši nakon završetka predmeta. Nije

moguća isplata akontacije. Ne. Naknade su na istom nivou. Naknade ne zavise od vrste

spora, već od sudske instance.

Mađarska Da. Ne. Na kraju postupka. Ne. Obično su niže. 5% od vrednosti spora, a

najmanje 10.000 HUF (oko 32

EUR).

Island Da. Ne.

Odluka komisije je obavezujuća.

Prigovor na odluku komisije može

se uputiti Kancelariji ombudsmana

pri Parlamentu.

Videti odgovor pod III.2. Da. Naknade su iste. Međutim, naknada za

BPP može se ograničiti na određeni

iznos u predmetima koji treba da se

reše vansudski, a ponekad se

ograničava na troškove zastupanja i

nalaz jednog veštaka kojeg odredi sud.

Odluku o naknadi donosi sud.

Irska Odbor za

BPP

U građanskopravnim predmetima -

da.

U principu, u građanskopravnim predmetima se protiv svih odluka zaposlenih u Odboru za BPP može izjaviti žalba žalbenoj komisiji Odbora.

Naknade u građanskopravnim predmetima načelno dospevaju za isplatu po postizanju poravnanja, odnosno donošenju odluke suda. Uopšteno govoreći, nije moguća isplata akontacije.

Ne. PDV se plaća po istoj stopi. --- Obligacionopravnim zahtevima

koji uključuju besplatnu pravnu

pomoć bave se advokati-

solisitori zaposleni u pravnom

centru i oni se ne prosleđuju

solisitorima u privatnoj

advokatskoj praksi. Ukoliko bi

trebalo da se angažuje advokat-

barister, naknada za predmet

iznosila bi 508 EUR, a

eventualna "dopunska naknada"

(koja je malo verovatna) iznosila

bi 400 EUR po danu. Ovde

treba imati u vidu da bi spor čija

vrednost iznosi 1000 EUR bio u

nadležnosti okružnog suda, i da

angažovanje baristera ne bi bilo

uobičajeno.

FLAC --- --- ---

--- --- ---

Italija Da, i odmah se može izvršiti. Da; nalog za plaćanje može osporiti korisnik BPP i strane u sudskom postupku, uključujući javnog tužioca.

Žalba se mora uputiti Kancelariji za

pravosuđe.

Na kraju svake faze postupka ili po donošenju presude

u svakoj instanci.

Nije predviđeno isplaćivanje akontacije.

Pošto je isplata naknada za BPP

izuzetno spora i iziskuje mnogo vremena,

nedavno usvojena zakonska odredba

predviđa mogućnost njihove

kompenzacije putem poreza koji plaćaju

advokati.

Obračunavaju se po uobičajenom

postupku, a potom umanjuju za 50%. Oko 190 EUR.

Letonija

35 | Str.

Lihtenštajn Jeste. Pružalac BPP ima mogućnost žalbe

na odluku kojom se utvrđuje

konačni iznos naknade. Ukoliko

odluku donosi predsednik odbora,

žalba se može podneti samom

odboru. Ukoliko odluku donosi odbor, žalba se može uputiti

Vladi Lihtenštajna.

Pružalac BPP može zatražiti isplatu naknade odmah

po obavljanju usluge (npr. po podnošenju određenog

podneska).

Ne. Naknade za BPP su načelno niže od

standardnih naknada za pravne usluge

(izuzev u građanskopravnim

predmetima u kojima vrednost spora

nije viša od 50.000 CHF).

Teško je predvideti ukupni iznos

naknade pošto on u velikoj meri

zavisi od broja i trajanja ročišta,

te usluga koje se pružaju pred

sudom. Međutim, razumno je

očekivati da bi ukupan iznos naknade iznosio 1.664,25 CHF.

Litvanija Da. Odluke Službe za besplatnu pravnu pomoć koju obezbeđuje država mogu se osporiti pred sudom.

Ukoliko faza postupka ili procesna radnja traje duže od 3 meseca, advokat može zatražiti isplatu akontacije u iznosu do 30% naknade predviđene za taj postupak, odnosno procesnu radnju (nova regulativa uvedena 2016. godine).

--- Naknade za BPP niže su od standardnih

naknada za pravne usluge.

Naknada zavisi od osnova tog potraživanja, broja ročišta, itd. (ukoliko advokat radi na ad hoc bazi).

Luksemburg Da, jer isplaćeni iznos nije uvek onaj koji je i fakturisan.

Ne, prigovor protiv takve odluke nije

moguć

Honorari na ime besplatne pravne pomoći se plaćaju nakon okončanog postupka.

Da, advokat može da zahteva akontacije na ime honorara na osnovu liste preduzetih radnji i za predujmljene troškove postupka.

Da, kod besplatne pravne pomoći,

satnica je propisana pravilnikom, dok

advokat koji se ne bavi besplatnom

pravnom pomoći ima slobodu da utvrdi

svoju satnicu uz poštovanje Kodeksa

profesionalne etika advokata.

Ovo poredjenje nije moguće jer je advokat koji se ne bavi besplatnom pravnom pomoći slobodan da sam utvrdi visinu svoje satnice

---

Malta

Holandija Da. Da; postoji mogućnost žalbe na

rešenje Odbora za BPP (koje,

između ostalog, sadrži i odluku o

naknadi).

Odmah po završetku predmeta advokat Odboru za

BPP podnosi račun za pružene usluge. Nije moguća

isplata akontacije.

Ne. Naknade u sistemu besplatne pravne

pomoći su generalno niže od

standardnih naknada za pravne usluge

(i po bodovima i u ukupnom iznosu).

Podaci nisu dostupni.

Norveška Da. Međutim, pružalac usluge može

se obratiti sudu povodom tog pitanja. Videti pod III.7. Naknada dospeva za isplatu po završetku rada.

Međutim, ako je predmet naročito dug i iziskuje

mnogo vremena, naknada se može isplatiti unapred u

iznosu koji odgovara do tada obavljenom radu.

--- Niže su. U 2013. godini prosečna

naknada po satu iznosila je 1254 NOK,

za advokatske firme koje pretežno

pružaju usluge privatnim klijentima. U

istom periodu je naknada u sistemu

besplatne pravne pomoći iznosila 945

NOK.

---

Poljska

Portugal Ne.

Postoji mogućnost. Pružalac BPP obraća se Upravnom sudu.

Postoje posebna pravila za isplatu naknada. Nije

predviđena isplata ukupne naknade unapred, ali se u

posebnim slučajevima može odobriti akontacija u

određenom procentu od ukupne naknade koja se

isplaćuje po završetku postupka.

Nema razlike u pogledu poreza na dohodak, ali se na usluge BPP ne plaća PDV.

Nije moguće uporediti predmetne

naknade budući da advokati ne primaju

jednake iznose naknada; naknade se

mogu razlikovati zbog predmeta spora,

složenosti i dužine trajanja predmeta.

Međutim, smatramo da bi veće naknade

za advokate koji rade na predmetima

BPP unapredile sistem besplatne

pravne pomoći i obezbedile bolje radne

uslove za zastupnike.

€ 178,50. Ovaj iznos se može uvećati iznad naknade iz dve referentne jedinice (51,00 EUR), ako dođe do poravnanja kojim se postupak okončava pre suđenja.

Rumunija Da. Da. Advokat koji je pružio besplatnu

pravnu pomoć može ovu odluku

pred sudom.

Naknada dospeva za isplatu nakon pružanja

besplatne pravne pomoći. Ne. Ne. Naknade za BPP su niže. 50 EUR plus 0,5% od 1000 EUR.

Slovenija Trenutno ne postoji mogućnost prigovora kojim bi se osporio iznos naknade za usluge besplatne pravne pomoći, ali je moguće pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.

Advokat koji nije saglasan sa

odlukom o utvrđivanju naknade za

besplatnu pravnu pomoć može

pokrenuti upravni spor, koji se

obično pokreće tužbom (ili drugom

pravnom radnjom, ako je

predviđena zakonom). Tužba se

podnosi Upravnom sudu Republike

Slovenije koji odlučuje u prvom

stepenu. Protiv prvostepene

presude donete u upravnom sporu

dozvoljena je žalba. Za odlučivanje

po žalbi nadležan je Vrhovni sud

Republike Slovenije.

Naknade za besplatnu pravnu pomoć dospevaju za

isplatu po donošenju odluke o utvrđivanju naknade

pružanje BPP u određenom predmetu. Advokat može

predložiti donošenje ovakve odluke po završetku

predmeta ili po obavljanju konkretne pravne usluge za

koju je odobrena BPP. Pružalac besplatne pravne

pomoći mora uputiti predlog za isplatu u predviđenom

roku, inače će izgubiti pravo na naknadu za obavljene

usluge besplatne pravne pomoći. Nije moguća isplata

akontacije.

Ne. Naknade za usluge besplatne pravne

pomoći podležu PDV-u jer su advokati

kao pružaoci BPP uglavnom u sistemu

PDV-a (mada ne svi).

Naknade za usluge besplatne pravne

pomoći utvrđuju se u iznosu koji je za

50% niži od standardnih naknada za

pravne usluge (Tarifa), što po mišljenju

Advokatske komore Slovenije i njenih

članova predstavlja značajno

umanjenje.

Podaci nisu dostupni. Iznos

naknade zavisiće od različtih

faktora, poput dužine postupka,

broja podnesaka, broja ročišta,

itd.

36 | Str.

Slovačka Republika Da. Pravno odeljenje Centra za

besplatnu pravnu pomoć postupa

kao drugostepeni organ u smislu

upravnog postupka. Zakonitost

njegovih odluka ispituje regionalni

sud.

Nije moguća isplata akontacije. Po pravosnažnosti

sudske odluke advokat dostavlja obračun i svu

neophodnu dokumentaciju Centru za BPP, koji donosi

rešenje u skladu sa Zakonom o upravnom postupku.

Naknada se isplaćuje kada rešenje postane konačno.

Ne. Uopšteno posmatrano, niže su. Naknada ne zavisi od vrednosti spora. Videti regulatorne odredbe navedene ranije u tekstu.

Španija

/ Da. Podneti Komisiji za besplatnu

pravnu pomoć, o kome odlčuje sud

Clan 38 Zakona 1/1996 utvrđuje da se radi o sistemu

kompenzacionih merila po preuzetom predmetu.

Svaka komora može da utvrdi svoj sistem (mesečno,

romesečno, šestomesečno …) U ne tako davnoj

prošlosti kašnjenja u isplatama od strane organa su

prinudili komore da zaključe tzv. « prelazne kreditne

aranžmane » da bi ublažili posledice kašnjenja u

isplatama. Chaque Barreau peut établir des systèmes différents

(par mois/trimestre/semestre…). Dans un passé

récent, les retards des paiements des Administrations

ont obligé les Barreaux à contracter des « crédits

ponts » pour permettre d’alléger l’impact de ces

retards sur les professionnels.

Ne . Niži su. Priroda tih isplata se razlikuje od

honorara (slobodnpg tržišta usluga), već

se radi o naknadama čija je visina

utvrđena skalom

150€ je nadoknada (ne i

honorar) u postupku izdavanja

platnog naloga.

Švedska Da. Da, od strane zastupnika koji pruža besplatnu pravnu pomoć. Iznos se osporava pred sudom.

Naknada za BPP utvrđuje se po završetku predmeta. Ne. Naknade za BPP su obično niže od standardnih naknada za pravne usluge.

Naknada od približno 10.000 SEK (bazirano na 8 radnih sati).

Švajcarska Uporediti sa vidi gore – III.6. Uporediti sa vidi gore – III.3-6. Honorari se isplaćuju u većini kantona na kraju

postupka.

Pojedini kantoni, ko što je na primer Fribourg, ne predviđaju akontacije za isplatu honorara na ime


U kantonu Genève, akontacija se može isplatiti advokatu koji je uložio mnogo vremena u postupku koji duže trajao (cf. art. 18 al. 3 Pravilnik o besplatnoj pravnoj pomoći i nagradama, naknadama advokata i branilaca po službenoj dužnosti u građanskoj, upravnoj i krivinoj materiji)

Ovo pravilo se primenjuje iznijansirano, pa tako počev od iznosa od CHF 5000.-, akontacija se u principu isplaćuje bez posebne provere, osim ukoliko se postuak ne bliži kraju u kom sličaju se od advokata traži da podnese svoj račun nakon donošenja presude.

U kantonu Tessin, isplata akontacije na ime besplatne pravne pomoći, u principu, nije predviđena.

U kantonu Vaud, u krivičnoj materiji je moguće da

branilac po službenoj dužnosti podnosi sudu, na

svakih šest meseci, zahtev za isplatu akontacije

obračunat prema vremenu koji je posvećen obradi

predmeta.

U kantonu Zürich, isplata honorara za besplatnu

pravnu pomoć je takođe u principu predviđena nakon

obavljenog posla. Ipak, u slučaju poslova koji traju

više godina i koji prelaze iznos od CHF 10.000.-,

praksa dopušta da se sačini faktura za isplatu

predujma. [Grundsätzlich wird erst nach Abschluss

des Mandats bezahlt. Bei überjährigen Mandaten und

einem Honorarvolumen ab CHF 10'000 kann

praxisgemäss eine Akontorechnung gestellt werden.]

Kada je reč o poreskom statusu honorara

advokata (davalac odgovora ukazuje da

kada se uporedi engleska verzija

upitnika, odgovor se daje na fiskalni, a ne

finansijski status honorara), u Švajcarskoj

se ne pravi razlika između honorara koji

advokat može da fakturiše klijentu koji ga

je izabrao ili honorara koji advokat

naplaćuje na ime besplatne pravne

pomoći.

.

Uporediti sa vidi gore – III.1.

Nagrada koja se isplaćuje advokatu po

službenoj dužnosti je, uglavnom, znatno

niža u odnou na onu koju bi advokat

mogao da fakturiše klijentu koji ga je

angažovao. Reč je o iznosu od CHF

180.- prema oko CHF 300.- u kantonu

Fribourg.)

Švajcarska federacija advokata

se ne može izjasniti na ovo

pitanje (uporediti sa gore iznetim

kriterijumima).

37 | Str.

Velika Britanija -

Škotska

Da. Videti ranije u tekstu, pod III.3. Naknada se isplaćuje po okončanju predmeta. U retkim slučajevima moguća je provizorna isplata naknade. Nije moguća isplata akontacije.

Ne. Naknade za BPP su, uopšte uzev,

značajno niže od standardnih naknada. Iznos naknade varira i zavisi od

preduzetih radnji u predmetu.

Međutim, kao ilustracija može

poslužiti inicijalni limit troškova u

iznosu od 1000 funti, koji je

Odbor za besplatnu pravnu

pomoć Škotske utvrdio za

novčane tužbene zahteve pred

osnovnim sudom, u prvom

stepenu. Odbor za BPP Škotske

smatra da je ovaj utvrđeni limit

adekvatan za veliku većinu

predmeta. Ukoliko advokat

predviđa da će naknada biti viša

od ovog limita, mora tražiti

odobrenje Odbora za BPP.

ODELJAK 4: Naknada troškova

IV.1. Da li besplatna pravna pomoć u vašoj državi pokriva troškove koje ostvare pružaoci BPP, poput troškova

režije, putnih troškova, naplate parkinga, plaćanja obavljenih u vezi sa predmetom i drugih izdataka?

IV.2. Ukoliko je odgovor na pitanje IV.1 potvrdan, po kom osnovu se vrši naknada tih troškova?

Andora Ne. ---

Austrija Ne refundiraju se svi stvarni troškovi (poput troškova štampanja primeraka dokumenata koji se daju klijentu). Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Belgija Avocats.be Samo troškovi prevoza. Buduća nomenklatura predviđa uvećanje od 20% nagrade za intelektualne usluge za ostale troškove

pored troškova prevoza ---

OVB Da; putni troškovi po stopi od 0,0125 bodova po kilometru (na udaljenosti većoj od 20 km od kancelarije), a od 1. septembra

2016. i troškovi vezani za predmet. Na osnovu provere relevantne dokumentacije (De verplaatsingskosten worden vergoed à rato 0,0125 punten per km te

rekenen vanaf kantoor en met een minimum van 20 km); na osnovu unapred utvrđenog paušalnog iznosa (20% od

odobrenog iznosa, izuzimajući putne troškove).

Bugarska Ukoliko se radnja obavlja neradnim danom ili noću, može se uvećati do 50%. ---

Hrvatska Da. Na osnovu dokumentacije.

Kipar --- ---

Češka Republika Da.

Na osnovu provere relevantne

dokumentacije; po osnovu unapred

utvrđenog paušalnog iznosa.

Troškovi lokalnog prevoza, slanja pošte i telefonskih razgovora u Češkoj Republici naknađuju se u vidu paušalnog iznosa od

300 CZK (oko 11 EUR) po svakoj procesnoj radnji. Troškovi putovanja automobilom obračunavaju se na osnovu potrošnje

goriva i prema tabeli koju utvrđuje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Ostali nužni troškovi mogu se naknaditi po osnovu

izdatih računa.

Danska Ne. ---

Estonija Pokrivaju se samo putni troškovi i troškovi smeštaja, prevoda i pribavljanja dokaza. Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Finska Naknada troškova režije advokatske delatnosti uključena je u naknadu za pravne usluge.

U troškove režije spadaju troškovi zarade administrativnog osoblja, zakup i održavanje poslovnog prostora, osiguranje, troškovi opreme i drugi fiksni troškovi.

Uobičajeni poštanski i telekomunikacioni troškovi i troškovi umnožavanja dokumenata smatraju se uključenim u režijske

troškove. Troškovi koji se naknađuju obuhvataju putne troškove, poštanske i telekomunikacione troškove koji nisu uobičajeni, i

druge direktne troškove. Na naknadu putnih troškova i troškova smeštaja primenjuje se regulativa o putnim troškovima

državnih službenika. Advokat ima pravo da dostavi račun za korišćenje sopstvenog automobila, ukoliko je ovakav vid prevoza

jeftiniji od korišćenja javnog prevoza. Ukoliko je advokat obavio nekoliko zadataka na istom putovanju, putni troškovi se

raspodeljuju na te zadatke.

Na osnovu provere relevantne


utvrđenog paušalnog iznosa; ostalo.

Francuska Ne. ---

Nemačka Određene troškove, poput kopiranja dokumenata, poštarine i putnih troškova, naknađuje Uprava trezora, pod uslovom da su u

pitanju nužni troškovi. • Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

• Po osnovu unapred utvrđenog paušalnog iznosa.

• Ostalo: na osnovu prima facie dokaza koje dostavi ovlašćeni zastupnik.

38 | Str.

Grčka Ne. ---

Mađarska Da. Na osnovu provere relevantne


utvrđenog paušalnog iznosa.

Island Ukoliko se licu odobri besplatna pravna pomoć, ono je oslobođeno svih naknada za pravne usluge koje se uplaćuju u državnu

kasu. Ostale troškovi za pravne usluge, uključujući naknadu za rad advokata koju odredi sud, plaća Ministarstvo unutrašnjih

poslova.

Po osnovu odluke suda.

Irska Odbor za

besplatnu

pravnu

pomoć

Građanskopravni predmeti - putni troškovi i troškovi ishrane i smeštaja koje ostvare advokati-solisitori zaposleni u pravnom

centru pokrivaju se prema uobičajenoj proceduri za državne službenike. Putni troškovi i troškovi ishrane i smeštaja ne isplaćuju

se solisitorima i baristerima iz privatne prakse.

• Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

• Po osnovu unapred utvrđenog paušalnog iznosa.

• Ostalo.

FLAC --- ---

Italija Da, mogu se naknaditi ukoliko bi ih pokrivao i klijent koji nije u sistemu besplatne pravne pomoći. Na osnovu odredaba Uredbe ministarstva o naknadama za rad advokata (pokrivaju se putni troškovi, troškovi vezani za radnje

advokata, plus naknada za opšte troškove po stopi od 15% od naknade za rad advokata).

Letonija

Lihtenštajn

Besplatna pravna pomoć u Lihtenštajnu obuhvata naknadu novčanih izdataka. Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Litvanija Troškovi čije pokrivanje je predviđeno.

• Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Luksemburg DA, ali su isključeni opšti troškovi, a posebno troškovi kancelarijskog poslovanja, kao i troškovi parkiranja i bankarske provizije.

Član 8 pravilnika velikog vojvodstva od 18.09.1995. koji se odnosi na besplatnu pravnu pomoć sa izmenama : besplatna pravn apomoć pokriva sve troškove koji se odnose na sporove, postupke ili akte za koje je ista odobrena, a posebno :

1) Taksene marke i registracione takse 2) Troškove pisarnice 3) Troškove advokata 4) Troškove sudskih izvršitelja 5) Troškove i honorare javnih beležnika 6) Troškove i honorari veštaka 7) Takse za svedoke 8) Honorari za prevodioce i tumače 9) Troškovi izdavanja uverenja o sadržini domaćeg prava 10) Troškovi prevoza 11) Troškovi koji se odnose na formalnosti upisa hipoteka, zaloga i sredstava obezbeđenja

12) Troškovi oglašavanja u štampi

● Prezentiranje dokaza o izvršenim plaćanjima

● Paušalno, pretodno utvrđeni iznosi (za prevoz)

Malta

Holandija

Ne, isplaćuje se samo fiksna naknada. ---

Norveška

Režijski troškovi se ne pokrivaju. Postoji mogućnost naknade ostalih izdataka. Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Poljska

Portugal Da. Videti komentare navedene ranije u tekstu.

Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Rumunija

Ne. ---

Slovenija Pružaoci BPP mogu tražiti naknadu troškova u vezi sa pruženim uslugama besplatne pravne pomoći, poput putnih troškova,

dnevnica, materijalnih troškova (telefon, fotokopiranje), itd. Ostalo: Putni troškovi se naknađuju po ceni vozne karte (autobus, voz, itd.) ili na osnovu pređenog puta automobilom na kraćim

relacijama (do 400 km) u skladu sa Uredbom o naknadi troškova po osnovu radnog odnosa; dnevnice se isplaćuju u vidu

procenta od prosečene zarade u Sloveniji u poslednja tri meseca, u zavisnosti od dužine odsustvovanja iz kancelarije; materijalni

troškovi (telefon, fotokopiranje) plaćaju se na bazi prosečne cene takvih troškova u Sloveniji, itd.

Slovačka

Republika Da. Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

Španija Reč je o sistemu nagrađivanja prema skali gde nije moguće izdviojiti troškove (Article 40 Loi 1/1996). ---

Švedska Da. Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

39 | Str.

Švajcarska Uporediti sa vidi gore – III.2.

Nagrada za advokata postavljenog po službenoj dužnosti se sastoji od nadoknade koja je slična honoraru advokata koga je

angažovao klijent, ali koja može biti i niža (odmerena prema satnici) i isplate troškova. U principu, nagrada bi barem trebala da

pokrije opšte troškove advokata.

Podnošenje dokaza o troškovima

Prethodno utvrđeni paušalni iznosi

Paušalne nadoknade za besplatnu pravnu pomoć neki sudovi prihvataju, a posebno u Kanton Zürich. Poželjno je to prethodno

dogovoriti sa sudom. Ne postoji zakonski osnov za ovakvu praksu

Velika Britanija -

Škotska

Pokrivaju se određeni troškovi i izdaci, poput:

• naknade za veštake i druge stručnjake • naknade za prevodioce/tumače • putnih troškova (po niskoj stopi) • naknade za sudskog službenika • fotokopiranje obimnog materijala (po niskoj stopi) ne pokrivaju se opšti troškovi poslovanja (kancelarijska oprema, pomoćno osoblje, IT infrastruktura).

Na osnovu provere relevantne dokumentacije.

ODELJAK 5 (pitanja 1 – 6): Budžet za besplatnu pravnu pomoć

V.1. Koliki je ukupni budžet za besplatnu pravnu pomoć u vašoj državi?

V.2. Kako se sredstva za


raspodeljuju na

građanskopravne i

krivičnopravne predmete?

V.3. Koliko predmeta se finansira putem besplatne pravne pomoći?

V.4 Naznačite kako se budžet za besplatnu pravnu pomoć raspodeljuje različitim pružaocima besplatne pravne pomoći.

V.5. Koliki je ukupni budžet za sudstvo (sudove) u vašoj državi?

V.6. Koliki je ukupni budžet za tužilaštvo u vašoj državi?

Andora 2015. godina : 186.352,00 € 2015 godina: 517 krivičnih

predmeta (82.150,00 €) i 271

građanski predmet (104.202,00€)

2015. godine : 788 predmeta Nemamo informacije o tome. Nemamo informacije o tome. Nemamo informacije o tome.

Austrija 18 miliona EUR. Naznačeni iznos za besplatnu pravnu pomoć (iz Izveštaja

CEPEJ za 2014) obuhvata samo paušalni iznos koji se isplaćuje Advokatskoj

komori za zastupanje stranaka. On ne obuhvata sudske takse, niti naknade za

prevod i veštake, koji se takođe pokrivaju besplatnom pravnom pomoći ali se ne

mogu izolovati u okviru budžeta.

Nismo u mogućnosti da

odgovorimo na ovo pitanje. Podaci

nisu dostupni.

Savezna vlada ne isplaćuje godišnji

paušalni iznos prema ukupnom broju

predmeta besplatne pravne pomoći,

već u zavisnosti od broja pruženih

pravnih usluga.

Besplatnu pravnu pomoć

pružaju isključivo advokati. Prema publikaciji European

Justice Scoreboard 2016,

izdaci iznose do 113 EUR po

stanovniku Austrije.


Belgija Avocats.be U proseku 75.000.000 € Odprilike 341.000 poena za

krivične predmete kojima se bave

frankofonski u germanofonski

advokati od ukupnih 1.424.000

poena za sve slučajeve koji su

povereni advokatima

219.000 izveštaj ao zaključenju predmeta su predati od strane obe federalne komore

102.000 izveštaja su predali frankofonske i germanofonske komore

117.000 izveštaja su predale

flamanske komore

73.000.000 € na ime

nadoknade za advokate se

dele na sledeći način :

35.000.000 € za frankofonske

i germanskofonske advokatt

38.000.000 € za flamanske

advokate

Nemamo nikakvu predstavu o

tome Nemamo nikakvu predstavu

o tome

OVB

brojke koje slede odnose se isključivo na Flamansku advokatsku komoru i 2016. godinu

(na osnovu

unakrsnih

kontrola

2014-2015),

bez ispravki

37.994.449,05 /

114,833 / Ovo je pitanje za organe

uprave. Ovo je pitanje za organe

uprave.

Bugarska Približno 4,5 miliona evra. / / / / /

Hrvatska Budžet za besplatnu pravnu pomoć koja se pruža u skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći iznosi 500.000 evra (100.000 EUR za pravne savete i 400.000 EUR za zastupanje u građanskopravnim i upravnopravnim predmetima).

Bespatna pravna pomoć po Zakonu o advokaturi pruža se pro bono.

Za građanske predmete videti

ranije u tekstu.

Odbrana po službenoj dužnosti

nije uključena u navedeni iznos od

500.000 EUR.

Oko 7500 predmeta godišnje, u kojima se BPP pruža po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći.

Približno 2500 predmeta godišnje u

kojima BPP pružaju advokati pro bono

u skladu sa Zakonom o advokaturi.

/ / /

40 | Str.

Kipar --- --- --- --- Budžet za sudstvo iznosi

30.058.507 EUR. ---

Češka Republika Budžet za besplatnu pravnu pomoć je sastavni deo izdataka državnih organa

(sudova i javnih tužilaštava), koji sami upravljaju svojim budžetskim sredstvima.

Ministarstvo pravde Češke Republike raspodeljuje finansijska sredstva samo za

sudove i javna tužilaštva, a u okviru tih sredstava ne vrši se posebno izdvajanje

za besplatnu pravnu pomoć. Za ukupan budžet za sudove i tužilaštva videti

odgovore pod V.5 i V.6.

Svaki državni organ (sudovi i javna tužilaštva) sam upravlja svojim sredstvima i u njegovoj je nadležnosti način na koji se ta budžetska sredstva troše.

Naknade za rad advokata u

građanskopravnim predmetima: 2013 – 134.490.000 CZK

(približno 4.981,111 EUR) 2014 – 140.600.000 CZK

(približno 5.207.407 EUR) 2015 – 138.620.000 CZK

(približno 5.134.074 EUR) Naknade za rad advokata u

krivičnopravnim predmetima: 2013 – 422.940.000 CZK



(približno 15.507.037 EUR)

Imajte u vidu da se navedeni

podaci odnose samo na državni

budžet.

Nismo u mogućnosti da odgovorimo na ovo pitanje; nisu dostupni relevantni zvanični podaci. Međutim, sudovi procenjuju da oko 8-10% svih građanskopravnih sudskih postupaka uključuje usluge besplatne pravne pomoći.

Nismo u mogućnosti da odgovorimo na ovo pitanje: nisu dostupni relevantni podaci.

Ukupan budžet za sudstvo u 2016. godini iznosi 11.105.569.986 CZK (približno

411.317.406 EUR).

Ukupan budžet za javna tužilaštva u 2016. godini iznosi 2.687.650.387 CZK (približno 99.542.606 EUR)

Danska U 2016. godini: 21,9 miliona DKK. Ne postoje opšte procedure koje garantuju nezavisnost.

Nepoznato.

Nepoznato.

Nepoznato.

Nepoznato.

Estonija 3,8 miliona EUR 71% krivičnopravni predmeti, 26%

građanskopravni predmeti, 3%

ostali predmeti (podaci za 2014.

godinu).

Oko 16.000 predmeta godišnje (podaci

za 2014. godinu). 100% za advokate (članove Advokatske komore)

Oko 35 miliona EUR Oko 10 miliona EUR

Finska Finansijski izveštaj: 77.717.111 EUR Nema podataka o troškovima.

Krivično pravni predmeti: 35% od

ukupnog broja (82.118 predmeta)

82.118 predmeta Kancelarije za besplatnu pravnu pomoć: 24.199.384 EUR

Advokati iz privatne prakse:

53.517.727 EUR

270.156.695 EUR 43.951.761 EUR

Francuska U 2106 država je dodelila 405 millions d’euros za besplatnu pravnu pomoć, 20

millions d’euros žrtvama i 10 millions za pristup pravdi. Budžet je globalan u fiksnom iznosu. Raspodela sredstava se vrši u zavisnosti od broja preuzetih predmeta na godišnjem nivou.

Ukupni iznos za rešene predmeta u okviru besplatne pravne pomoći u 2015

- Građanska materija : 153 926 046,96 euros

- Upravno pravo : 20 469 836,67 euros

- Krivična materija : 63 531 443,89 euros

Ukupan izns isplaćen advokatima

u 2105 za rešene predmete :

237. 927. 327,52 euros

U 2015 predmeta iz obalsti besplatne

pravne pomoći iz svih oblasti prava je

isplaćeno

Isplate advokatima na ime besplatne

pravne pomoć su bile u iznosu

237.927.327 euros bez PDV

u en 2015, ce što predstavlja

najveći iznos iz budžeta dodeljen

na ime besplatne pravne pomoći

Budžet namenjen pravosudju u

2015 iznosi : 7,94 milliards d’euros

nepoznato

41 | Str.

Nemačka Opšta napomena: Ni Savezna advokatska komora (BRAK) ni Udruženje

advokata Nemačke (DAV) nemaju podatke o budžetu za besplatnu pravnu

pomoć. Prema analizi prof. dr Kiliana u Statističkom godišnjaku advokature

2015/2016, besplatna pravna pomoć u vidu pravnih saveta

(Beratungskostenhilfe) u 2014. godini iznosila je 74.683.470 EUR (tabela 7.4.5),

što odgovara iznosu od 0,94 EUR per capita, a besplatna pravna pomoć u

sudskim postupcima (Prozesskostenhilfe) iznosila je 436.781.947 EUR (tabela

7.5.3), odnosno 5,38 EUR per capita.

--- --- --- --- ---

Grčka --- --- --- ---

--- ---

Mađarska Nema podataka. Nema podataka. Nema podataka. Nema podataka. Nema podataka. Nema podataka.

Island Izdaci po predmetu iznose oko 600.000 ISK. Najveći broj predmeta odnosi se

na starateljstvo, zaštitu dece i

naknadu štete.

Advokatska komora Islanda ne

raspolaže detaljnim podacima. Advokatska komora Islanda

ne raspolaže detaljnim

podacima.

Vrhovni sud: 166.000.000 ISK;

okružni sudovi: 1.498.000.000

ISK; krivičnopravni predmeti:

1.088.000.000 ISK, socijalna

pomoć: 191.000.000 ISK.

191.000.000 ISK

Irska Odbor za

BPP

--- Građanskopravni - približno 32,5

miliona EUR u 2014. godini.

Građanskopravni - približno 23.000

predmeta u 2015. godini.

---

104.5 miliona EUR ---

FLAC Budžet za besplatnu pravnu pomoć u građanskopravnim stvarima 2015. godine:

32.471 miliona EUR

Izdaci za besplatnu pravnu pomoć u krivičnopravnim stvarima 2015. godine:

50.879 miliona EUR

Budžet za besplatnu pravnu pomoć

u građanskopravnim stvarima 2015

godine: 32.471 miliona EUR

Izdaci za besplatnu pravnu pomoć

u krivičnopravnim stvarima 2015.

godine: 50.879 miliona EUR

Budžet Odbora za BPP u 2014.

godini iznosio je 32.574 miliona EUR

Besplatna pravna pomoć pružena je

putem pravnih centara ovog Odbora

u 18.338 slučajeva.

--- --- ---

Italija --- --- --- --- --- ---

Letonija

Lihtenštajn U 2015. godini ukupan budžet za besplatnu pravnu pomoć iznosio je

1.900.000,00 CHF. Izdaci za besplatnu pravnu pomoć zapravo su iznosili

2.369.000,00 CHF. Ovaj iznos obuhvata sudske takse, naknade za prevod i

naknade za veštake.

Nije poznat podatak za 2015. godinu. U 2015. godini bilo je 213 građanskih predmeta BPP, 15 upravnih predmeta BPP i 65 krivičnih predmeta BPP.

U 2011. godini izdaci za BPP bili su raspodeljeni na sledeći način:

- upravni postupci:

197.113,96 CHF

- građanski postupci:

692.064,87 CHF

- krivični postupci:

982.420,59 CHF

U 2015. godini bilo je ukupno 293

predmeta koji su finansirani iz sistema

BPP.


odgovorimo na ovo pitanje jer

su pružaoci BPP svi advokati

registrovani u Lihtenštajnu.

Nije poznato. Nije poznato.

Litvanija 2016. godina: za primarnu besplatnu pravnu pomoć 563.000 EUR; za sekundarnu

besplatnu pravnu pomoć: 6.700.000 EUR. 2016 godina: za sekundarnu besplatnu pravnu pomoć u upravnim predmetima 47,7%, a u krivičnim predmetima 52,3%.

U 2015. godini bilo je 14.055

predmeta.

Odobreni budžet za BPP za 2016. godinu iznosi 6.700.000 EUR.

61,6 mil. EUR.

28,84 mil. EUR.

Luksemburg Nismo u mogućosti da odgovorimo na ova pitanja, jer je budžet u nadležnosti Ministarstva pravde Luksemburga

Nismo u mogućosti da odgovorimo na ova pitanja, jer je budžet u nadležnosti Ministarstva pravde Luksemburga





Malta

Holandija (nisu dostupni

konkretni podaci)

Budžet za besplatnu pravnu pomoć za 2016. godinu iznosi 448 miliona EUR.

Nisu dostupni konkretni podaci.

U 2014. godini bilo je 444.448

predmeta. Nisu dostupni konkretni podaci. Nisu dostupni konkretni podaci.

Nisu dostupni konkretni podaci

42 | Str.

Norveška

Približno 300 miliona EUR (finalni budžet za 2015) Građanskopravni predmeti: približno 170 miliona EUR (finalni budžet za 2015)

Krivičnopravni predmeti: približno

130 miliona EUR (finalni budžet za 2015)

Građanskopravni predmeti: približno

18.700 (2014)

Krivičnopravni predmeti: približno

20.000 (2014)

Besplatnu pravnu pomoć u Norveškoj uglavnom pružaju advokati koji se plaćaju iz budžeta za besplatnu pravnu pomoć. Jedan manji deo besplatne pravne pomoći pružaju privatne inicijtive za BPP, poput studentskih inicijativa.

(približno 3,5 miliona EUR u

2015).

Približno 200 miliona EUR (finalni budžet za 2015)

Približno 20 miliona EUR (finalni budžet za 2015)

Poljska

Portugal

31.816.000 EUR Ne raspodeljuje po stavkama, već dostavlja u celini.

/ /

433 miliona EUR

126.495.614 EUR

Rumunija 9.178.000 EUR Građanskopravni predmeti –

252.000 EUR, a krivičnopravni

predmeti – 8.926.000 EUR

Prošle godine je putem besplatne

pravne pomoći finansirano 126.188

predmeta.

Službe za pravnu pomoć u

advokatskim komorama

nastoje da ujednačeno

raspodeljuju predmete


Ukupni budžet za sudstvo

obuhvaćen je budžetom za /?/ Ukupni budžet za javno

tužilaštvo obuhvaćen je

budžetom za krivične

predmete.

Slovenija Nakon revizije iz 2014. godine, konačni potrošeni iznos bio je 7 miliona EUR (ex

officio i pro bono predmeti zajedno). Na osnovu informacija iz državnog budžeta

za 2015. godinu, koje su dostupne samo za pravnu pomoć pro bono, planirano je

2,737,522 EUR Na osnovu informacija iz državnog budžeta za 2016. godinu,

koje su dostupne samo za pravnu pomoć pro bono, planirano je 2,942,698 EUR

Na osnovu informacija iz državnog budžeta za 2017. godinu, koje su dostupne

samo za pravnu pomoć pro bono, planiran je isti iznos kao 2016. godine.

Nisu nam dostupne informacije

koje se odnose na ovu raspodelu

budžeta. Takođe, statistika

upravljanja ovim troškovima

razlikuje se od suda do suda.

Imamo samo informacije za pravnu pomoć pro bono, koje se nalaze u državnom budžetu za 2016. Ističe se da je u 2013. godini bilo 975 predmeta. U 2014. godini broj zahteva (aplikacija) smanjen je za 204. Iz toga se može zaključiti da se broj novih zahteva smanjuje. Pošto su identifikovani i drugi faktori, zaključuje se da je trenutna situacija odraz pogoršanja finansijskog i imovinskog statusa stanovništva. Može se ustanoviti da se u ukupnom broju primljenih zahteva povećao broj odobrenih zahteva - čiji podnosioci ispunjavaju uslove za odobravanje pravne pomoći pro bono (tj. čiji

prihod ne prelazi 538,40 EUR po članu domaćinstva, odnosno čija imovina ne prelazi 13.780,00 EUR). Na osnovu

gorenavedenog procenjuje se da će

godišnji priliv novih predmeta u 2016.

godini iznositi najmanje 690, koliko je

predviđeno za 2015. godinu.

Nisu nam dostupne informacije

koje se odnose na ovu

raspodelu budžeta.

Prema informacijama iz državnog budžeta za 2016. godinu, ukupni budžet za sudove u Sloveniji je 164.183.868,00 EUR. Prema informacijama iz državnog budžeta za 2017. godinu, ukupni budžet za sudove u Sloveniji iznosi 164.138.474,00 EUR. Ovaj budžet obuhvata sredstva za Vrhovni sud, više sudove, okružne sudove (u okviru kojih se finansiraju i lokalni sudovi), Upravni sud, Ustavni sud i

radne i socijalne sudove.

Prema informacijama iz državnog budžeta za 2016. godinu, budžet za javno tužilaštvo u toj godini iznosi 19.285.360,00 EUR. Budžet za javno tužilaštvo u 2017. godini iznosi 19.489.365,00 EUR.

Slovačka Republika --- U 2015. godini:

budžet Centra za besplatnu pravnu pomoć (građanskopravni predmeti) - 1.808.403 evra;

krivični predmeti (odbrana ex

officio) - 6.853.973 evra.

Građansko pravo: približno 5000 zahteva godišnje; u 2015. godini besplatna pravna pomoć pružena je u 3.975 predmeta.

Krivično pravo: nije poznat broj

Brojke za 2015. godinu:

Pravnici i osoblje Centra za BPP - 1.256.580 evra;

Advokati u građanskopravnim predmetima - 353.800 evra;

Branioci - 6.853.973 evra

Ukupni administrativni budžet = 149 mil. EUR.

Ukupni administrativni budžet = 96 mil. EUR.

Španija http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/2014/Rapport_2014_en.pdf page 76 pour tous les pays en 2012.

http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-Observatorio-

JusticiaGratuita-y-portada.pdf page 17 pour l’Espagne en 2014 (227 millions

d’euros).

68% krivično.

32% ostali postupci .

Podaci za 2014 godinu koji su u

ovom trenutku dostupni govore o

ukupnom broju od preko 1.765.000

predmeta u sistemu besplatne

pravne pomoći, od toga je odobreno

767.000 predmeta besplatne pravne

pomoći koji odobreni (od ukupno

skoro 1 miliona podnetih zahteva).

Pitanje nije jasno.

Da li se isto odnosi na

troškove ? ili na nadoknade

advokatima ?

Iz budžeta je 2016 izdvojeno

za sudove i tužilaštva

1.241.625.000,73 €

Iz budžeta je 2016

izdvojeno za sudove i

tužilaštva

1.241.625.000,73 €

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/2014/Rapport_2014_en.pdf

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/2014/Rapport_2014_en.pdf

http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-Observatorio-Justicia-Gratuita-y-portada.pdf













43 | Str.

Švedska Za 2016. godinu – 2.338.657.000 SEK (uključujući izdatke za branioce po

službenoj dužnosti, zastupnike oštećenih i javne pravne savetnike). Uključuje i jedno i drugo.


Finansiranje pravosudnog sistema, 2016:

Policija – 22.700.000.000 SEK

Izvršenje krivičnih sankcija – 8.100.000.000 SEK

Sudovi – 5.400.000.000 SEK

Advokati po službenoj dužnosti i javne pravne savetnici – 2.300.000.000 SEK

Javna tužilaštva – 2.100.000.000 SEK

Ostalo – 900.000.000 SEK

Videti pod V.4.

Videti pod V.4.

Švajcarska Iz švajcarskog budžeta se ne izdvajaju sredstva za besplatnu pravnu pomoć.

Za to su nadležni kantoni.

U Švajcaskoj besplatna pravna pomoć se odobrava svakom građaninu koji na nju ima pravo pod uslovima koje propisuje federalno ili kantonalno zakonodavstvo i to nezavisno od budžeta kojim se upravlja na nivou kantonalnih organa.

Shodno zakoniku o krivičnom postupku Švajcarske, besplatna pravna pomoć se, između ostalog, takođe odobrava oštećenima od strane suda ili tužilaštva, u celosti ili delimično kako bi im bilo omogućeno da ostvare svoje građansko pravne zahteve (cf. art. 136 al. 1 CPP). Ista se odobrava pod sledećim uslovima. „a. Oštećeni je siromašan; b. Kada izgleda da se parnični postupak neće neuspešno okončati» (cf. art. 136 al. 1 CPP).

« Besplatna pravna pomoć podrazumeva: a. Oslobođenje od plaćanja avansa na ime troškova i za sredstva obezbeđenja l’exonération d’avances de frais et de sûretés; b. Oslobođenje od plaćanja parničnih troškova; c. Imenovanje besplatnog advokata kada zaštita interesa oštećenog to zahteva» (cf. art.136 al.2 CPP).

/ / / / /

44 | Str.

Velika Britanija -

Škotska

Budžet za besplatnu pravnu pomoć deli se na fond i administrativni budžet (administrativni budžet Odbora za BPP Škotske koji služi za upravljanje besplatnom pravnom pomoći i iznosio je 12,4 miliona funti).

Fond za besplatnu pravnu pomoć pokriva troškove predmeta i nije ograničen. To znači da će izdaci često biti viši od predviđenih budžetom (kao što slučaj u najmaje 5 prethodnih godina).

Ukupni (neto) izdaci za besplatnu pravnu pomoć u 2014-15. godini znosili su 138,6

miliona funti.

Planirani budžetski izdaci za fond za besplatnu pravnu pomoć u 2014-15. iznosili su

136,1 miliona funti


136,1 miliona funti


126,1 miliona funti

U 2014-15. godini izdaci za besplatnu pravnu pomoć imali su sledeću strukturu: • Krivični predmeti - 85 miliona funti • Građanskopravni predmeti - 43,9

miliona funti • Predmeti koji se tiču

dece/nepoštovanje suda/ostalo - 9,7

milliona funti

Odbor za BPP je 2014-15. godine

primio i obradio više od 400.000

zahteva za pružanje saveta, besplatnu

pravnu pomoć i postupanje po

odobrenju besplatne pravne pomoći;

izvršio je oko 240.000 isplata i

finansirao 108 projekat.

Iznosi isplaćeni iz fonda za besplatnu pravnu pomoć u krivičnim predmetima u 2014-15. godini: 65,7 miliona funti za solisitore 7,7 miliona funti za branioce 3,01 miliona funti za solisitore-branioce 5,2 miliona funti za troškove (smanjenje od 7%) Iznosi isplaćeni iz fonda za besplatnu pravnu pomoć u građanskopravnim predmetima u 2014-15. godini: 36,3 miliona funti za solisitore 4,0 miliona funti za zastupnike i

solisitore-zastupnike • 12,3

miliona funti za troškove

Odnos državnog i privatnog segmeta u 2014-15: PDSO (državni) - 2 miliona funti Kontakt linija za solisitore (državna) - 0,57 miliona funti CLAO (državni) - 1,3 miliona funti Ukupno državni segment 3,87 miliona funti Solisitori iz privatne prakse

(približno) - 98,13 miliona funti Raspodela Više od 700 firmi registrovano je


pomoći, a iznosi koji su im

isplaćivani u 2014-15. godini

kretali su se od nekoliko stotina

funti (najmanji iznos je 100 funti)

do 1,625 miliona funti (bez PDV-

a).

2014-15: 51,6 miliona funti 2014-15: 108,7 miliona funti

ODELJAK 5 (pitanja 7 – 13): Budžet za besplatnu pravnu pomoć

V.7. Koji faktori se uzimaju u obzir prilikom pripreme budžeta za besplatnu pravnu pomoć?

V.8. Koliki iznos iz ukupnog

budžeta za BPP je predviđen

za pokrivanje troškova

administracije besplatne pravne

pomoći, a koliki iznos za

plaćanje rada koji obave pružaoci besplatne pravne

pomoći?

V.9. Da li advokatske komore, odbori za besplatnu pravnu pomoć ili drugi nedržavni subjekti imaju "pravo glasa" u pripremi budžeta za besplatnu pravnu pomoć?

V.10. Koji subjekt je zadužen za upravljanje (administriranje) besplatne pravne pomoći?

V.11. Šta se dešava ukoliko se budžetska sredstva potroše pre isteka budžetskog perioda?

V.12. Kada zakon dopušta da se sredstva isplaćena pružaocu besplatne pravne pomoći naknade od korisnika besplatne pravne pomoći (ukoliko bude osuđen ili ukoliko se ispune neki drugi uslovi), ko je zadužen za postupak povraćaja (refundaciju) sredstava i da li povraćaj utiče na iznos sredstava koja su na raspolaganju za plaćanje usluga pružalaca besplatne pravne pomoći?

V.13. Da li su informacije o sredstvima za besplatnu pravnu pomoć i njihovom korišćenju javne i transparentne?

45 | Str.

Andora Pre svega, iznos faktura koje godišnje podnosi advokatska komora

Troškovi komore za upravljanje programom besplatne pravne pomoći se istoj ne nadoknađuju

Sredstva koja dodeljuje ministarstvo su namenjena isključivo za isplate advokatima

Oni mogu da podnose zahteve, ali ništa ne obavezuje vladu da o tome vodi računa

Svi ovima na nivou vlade upravlja ministarstvo pravde, a na dnevnom nivou advokatska komora. Vlada samo isplaćuje prema pripremljenim fakturama od strane komore, a prema kriterijumima – sklama o kojima se pregovaralo sa vladom. Ali komora upravlja svim ostalim pitanjima.

Vlada traži rebalans budžeta

Odgovorane j advokat i u tom slučaju on mora vladi da vrati plaćene iznose ukoliko je korisnik pravne pomoći u međuvremenu popravio svoje imovinsko stanje.

Komora može da sankcioniše

advokata ukoliko nije postupao sa

dovoljnom pažnjom u tom

pogledu.

Oui.

Austrija Nisu nam dostupni ti podaci. Nisu nam dostupni ti podaci.

U vreme stupanja na snagu važećeg saveznog zakona smatran je adekvatnim paušalni iznos od 18 miliona evra. Advokatska komora Austrije na godišnjem nivou pregovara o budžetu za besplatnu pravnu pomoć.

Pod okolnostima opisanim u čl. 47(3) austrijskog

Zakona o advokaturi (značajno promenjene

ekonomske prilike, broj angažmana ili obim

usluga povećan za više od 20%, ili ako se

pokaže neophodnim da se naknade za usluge

besplatne

pravne pomoći bolje usklade sa naknadama koje se smatraju adekvatnim prema Smernicama o profesionalnom postupanju advokata), Advokatska komora Austrije ima pravo da zahteva odgovarajuće povećanje godišnje paušalne naknade. Zahtev mora da razmotri Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija i Glavni odbor nacionalnog saveta

(Hauptausschuss des Nationalrates).

Ministarstvo pravde Austrije. To nema uticaja na

pružanje usluga BPP

budući da

Advokatska komora

Austrije prima

godišnju paušalnu

naknadu. Iznos

paušalne naknade

može da se uskladi

ukoliko dođe do

značajnih promena

ekonomske situacije,

ako se broj

angažmana ili obim

usluga u datoj godini

poveća ili smanji za

više od 20%, ili ako

se pokaže

neophodnim da se, u

odsustvu zakonom

propisane tarife,

naknade za usluge

besplatne pravne

pomoći bolje usklade

sa naknadama koje

se smatraju

adekvatnim u skladu

sa Smernicama o

profesionalnom

postupanju advokata

(čl. 47(3) Zakona o

advokaturi).

U slučaju se prihodi korisnika


poboljšaju u roku od 3 godine, sud

koji je odobrio BPP dužan je da

naknadno obaveže korisnika na

plaćanje. To nema uticaja na

sveukupni budžet za besplatnu

pravnu pomoć.

Da.

Belgija Avocats.be Broj imenovanja, broj poena, broj

službenih putovanja, broj izveštaja

o okončanim predmetima, visina

akontacija, taksi, i nadoknada za

postuke koje su primili advokat le

Od ukupnog budžeta za besplatnu

pravnu pomoć deo od 8,108 %

predviđen je za isplatu advokatima

se dodaje radi pokrića troškova

funkcionisanja biroa za besplatnu

pravnu pomoć advokatske komore

Ne baš Biro za besplatnu pravnu pomož

advokatske komore Dodatna sredstva se

nekada izglasaju

kako bi se dobila

vrednost poena koja

bi barem bila ista kao

i u prethodnom

periodu ili u

posebnim

situacijama kao što

je azulantska kriza

U slučaju delimične besplatne

pravne pomoći mogu biti

predviđene akontacije, pa troškovi

postupkapripadaju advokatu koji je

u obavezi da naplati i jednu i

drugu sumu

Javno i transparentno

OVB Fiksni budžet od 72 miliona EUR +

korekcija ograničena na 25,76

EUR, koliko iznosi vrednost boda

od 2007.

Dodatnih 8,108% od ukupnog

alociranog budžeta (uključujući

korekcije) koji se daju

kancelarijama za BPP za

pokrivanje troškova njihovog

poslovanja.

Advokatske komore imaju "pravo glasa" u

postupku utvrđivanja usluga i broja bodova koji

se dodeljuju svakoj od usluga. O vrednosti boda

odlučuje vlada, bez velikog uticaja od strane

advokatskih komora.

Ministar pravde. U prethodnom

periodu razlika je

isplaćivana

naknadno.

Ukoliko nije u pitanju prevara,

povraćaj sredstava nije moguć. Da.

Bugarska / / / / / / /

46 | Str.

Hrvatska / Iznos od 500.000 određen je za plaćanje rada pružalaca besplatne pravne pomoći. Nije nam poznato koliko se izdvaja za administraciju.

Da. Ministarstvo finansija u saradnji sa

Ministarstvom pravde. Finansira se iz

budžeta za

nepredviđene

situacije.

Sredstva za usluge besplatne

pravne pomoći koje pružaju

advokati mogu se regresirati

samo i isključivo od strane koja je

izgubila spor u parničnom

postupku. U krivičnopravnim

advokat ne može dobiti nikakav

iznos od okrivljenog kada je

postavljen kao branilac po

službenoj dužnosti.

Da.

Kipar --- --- --- Troškovi besplatne pravne pomoći obuhvaćeni su budžetskom stavkom Naknade i troškovi u sudskim postupcima.

--- --- ---

Češka Republika

Nažalost, nismo u mogućnosti da

odgovorimo na ovo pitanje. Sistem besplatne pravne pomoći u Češkoj je prilično fragmentiran. Ne

postoji zajednička administracija

za BPP kao takvu, i stoga relevantni podaci nisu dostupni.

Troškove administracije besplatne

pravne pomoći pokriva Ministarstvo pravde (za sudove i

tužilaštva) i češka Advokatska komora.

U 2015. godini ukupan iznos

naknada za rad pružalaca BPP

isplaćen iz državnih budžetskih

sredstava kojima upravlja

Ministarstvo pravde Češke iznosio

je oko 550.000.000 CZK (približno

20.000.000 EUR).

Nijedan subjekt nema "pravo glasa" u postupku izrade budžeta za BPP, koji je deo finansijskih sredstava kojima upravlja Ministarstvo pravde Češke.

Ministarstvo pravde Češke planira budžetska sredstva za sudove i javna tužilaštva. Ovi državni organi (tj. sudovi i javna tužilaštva) sami upravljaju svojim budžetskim sredstvima i u njihovoj je nadležnosti način na koji se ta sredstva koriste.

Advokatska komora Češke upravlja

svojim finansijskim sredstvima za

usluge besplatne pravne pomoći

koju pružaju advokati imenovani od

strane Komore. Međutim, treba

istaći da imenovani advokati pružaju

usluge besplatne pravne pomoći

bez naknade.

Potencijalni nedostatak budžetskih sredstava se rešava pojedinačno za svaki državni organ (tj. sud ili javno tužilaštvo) u saradnji sa Ministarstvom pravde Češke Republike.

Češki zakoni ne regulišu mogućnost regresiranja sredstava isplaćenih advokatu za besplatnu pravnu pomoć od korisnika te pomoći.

Sve relevantne informacije o državnom budžetu u nadležnosti su Ministarstva pravde Češke Republike i mogu se naći na internet stranici Ministarstva pravde.

Ostale relevantne informacije mogu se naći pvde (državni završni račun Ministarstva pravde Češke Republike).

Danska Nepoznato.

Nepoznato.

Ne.

Ministarstvo finansija. Koliko nam je

poznato, nije bilo

takvih situacija.

Nije relevantno.

Budžet je javan.

Estonija

Opšta fiskalna pozicija vlade

(raspoloživa sredstva), predviđeni

broj predmeta i drugi faktori. Ne

postoje fiksni kriterijumi

Za isplate je predviđeno 3,4 miliona EUR Za administraciju je predviđeno 0,4 miliona EUR

Advokatska komora podnosi formalni zahtev za

finansiranje prilikom izrade godišnjeg državnog

budžeta. U zahtevu se navodi traženi iznos i

pruža detaljno obrazloženje. Ovaj zahtev nije

obavezujući za vladu. U većini slučajeva vlada

odobrava značajno manja sredstva nego što

Advokatska komora traži (primera radi, za 2016.

godinu traženo je 5,5 miliona EUR, a odobreno

je 3,8 miliona EUR).

Advokatska komora Estonije Advokatska komora

Estonije je po zakonu obavezna da

garantuje pružanje

besplatne pravne

pomoći čak i u

slučaju kada se

budžetska sredstva

potroše pre isteka

budžetskog perioda.

Postupak povraćaja sredstava vrši Ministarstvo finansija i on ne utiče na iznos sredstava koja su na raspolaganju za plaćanje advokata koji pružaju BPP.

Opšte brojčane stavke su javno

dostupne.

http://portal.justice.cz/Justice2/MS/ms.aspx?o=23&j=33&h=1&q=st%E1tn%ED%20z%E1v%ECre%E8n%FD%20%FA%E8et



47 | Str.

Finska Primera radi: program vlade,

finansijski okvir (vlade), opšte

poslovanje, razvojni projekti

Nema podataka. Da, ako je potrebno. Npr. saslušanje pred

parlamentarnim odborom (Parlament Finske) Ministarstvo pravde/jedinica za

besplatnu pravnu pomoć Obično nije moguće.

Predlog Ministarstva

pravde. Mišljenje

Ministarstva

finansija. Ukoliko se

odobri, ide u

postupak u

Parlament.

Država zahteva povraćaj sredstava u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, Glava 2, čl. 11:

Ukoliko sud okrivljenog kome je

za potrebe krivične istrage i

suđenja dodeljen branilac po

službeno dužnosti oglasi krivim,

okrivljenom će se naložiti da

Državi naknadi iznos koji je u

skladu sa članom 10 plaćen iz

državnog budžeta. Ukoliko

okrivljeni ispunjava finansijske

kriterijume za besplatnu pravnu

pomoć predviđene Zakonom o

besplatnoj pravnoj pomoći,

povraćaj sredstava neće prelaziti

iznos naknade koja se plaća u

skladu sa Zakonom o besplatnoj

pravnoj pomoći. Branilac po

službenoj dužnosti obrazložiće

činjenice koje se odnose na

navedene uslove, osim ako

njihovo obrazlaganje

---

nije neophodno u predmetu koji

se razmatra.

Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći privatno angažovanom advokatu / državnoj kancelariji za besplatnu pravnu pomoć vrši se povraćaj eventualne razlike u iznosu.

Naknada koju plaća klijent

uplaćuje se u budžet kancelarije


Francusk

a

Nepoznato Administrativni troškovi za

besplatnu pravnu pomoć (Biroi za

besplatnu pravnu pomoć itd) su

integrisani u deo budžeta koji je

predviđen za pravosuđe.

Administrativni troškovi

advokatskih komora i fonda

CARPA nisu uračunati.

Kada je reč o nagradi pružalaca

besplatne pravne pomoći vidi. V.4

Da, ali na neformalan način. Zakon ne predviđa

organizovanje godišnjih sastanaka i obavezu da

se postigne sporazum

Ministarstvo pravde uz učešće

Nacionalnog saveta advokatskih

komora, nacionalne unije fonda

CARPA i CARPA

Ova situacija još uvek

nije razmotrena, ali

ukoliko bi trebalo da

interveniše, CARPA

ne bi više bila u

mogućnosti da

isplaćuje advokate

koji su obavljali

poslove besplatne

pravne pomoći

Svako naplaćivanje u slučaju

oduzimanja besplatne pravne

pomoći je u nadležnosti

državnih službi.

Da nacionalne unije fonda

CARPA i Nacionalni savet

advokatskih komora vraćaju

ministarstvu pravde korišćene

dotacije koje se svake godine

primaju

48 | Str.

Nemačka --- --- Ne. / Odobravanje

besplatne pravne

pomoći ne zavisi od

eventualnih

budžetskih

ograničenja. Sud u

svakom

pojedinačnom slučaju

ispituje da li je pravna

pomoć potrebna, bez

obzira na iznos koji je

do tog trenutka

potrošen u datoj

fiskalnoj godini.

Po pravilu, regres od korisnika

besplatne pravne pomoći moguć

je samo ukoliko se njegova

ekonomska situacija popravi.

Postupak povraćaja sredstava

vrši nadležni sudski službenik.

Pošto odlučivanje po zahtevu za

besplatnu pravnu pomoć ne

zavisi od budžetskih sredstava,

ovo nema uticaja na raspoloživa

sredstva.

Postoji veoma mali broj objavljenih statističkih podataka, budući da količina raspoloživih sredstava ne utiče na odluku o odobrenju besplatne pravne pomoći.

Komentar: S obzirom na princip

naknade troškova koji se

primenjuje u Nemačkoj, ako

stranka kojoj se pruža besplatna

pravna pomoć dobije spor,

pružalac besplatne pravne

pomoći dobija standardni iznos

naknade od suprotne stranke.

Na taj način se može obezbediti

da pružalac pravnih usluga i u

predmetima besplatne pravne

pomoći dođe do adekvatne

naknade za svoj rad. Isto tako,

time se smanjuje pritisak na

državnu kasu jer i Uprava za

trezor može da se regresira od

strane koja je izgubila spor.

Grčka --- --- --- Ministarstvo pravde. --- --- ---

Mađarska Nema podataka. Nema podataka. Ne. Služba za besplatnu pravnu pomoć

Ministarstva pravde (Centralna

kancelarija za pravosuđe).

Nema podataka. Ne. Ne.

Island Nema podataka. Nema podataka. Nema podataka. Kancelarija okružnog suda i

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naknada za rad

advokata koju odredi

sud obavezujuća je za

advokata.

Kancelarija okružnog suda. Da.

Irska Odbor za

BPP

--- Građanskopravni predmeti – Odbor za besplatnu pravnu pomoć finansira se putem granta od strane Ministarstva finansija Nije načelno određeno koliko sredstava se troši na plaćanje usluga BPP, a koliko na administraciju.

Građanskopravni predmeti – ne. Veličinu granta

za Odbor za BPP određuje Parlament.

Građanskopravni predmeti – Odbor


--- Građanskopravni predmeti – zakon predviđa pravo Odbora za besplatnu pravnu pomoć na regres troškova u slučaju kada se licu putem besplatne pravne pomoći povrate ili sačuvaju novčana sredstva, odnosno imovina. Iznos regresa ne sme biti veći od iznosa utrošenog na pružanje besplatne pravne pomoći.

Građanskopravni predmeti – da;

Odbor za besplatnu pravnu

pomoć objavljuje godišnji

izveštaj koji se dostavlja u oba

doma Parlamenta i objavljuje na

internet stranici Odbora.

FLAC --- 2014 Izdaci za zaposlene: 18,788

miliona EUR Naknade za pravne usluge: 8,988

miliona EUR Opšta administracija: 1,946 miliona EUR Izdaci za penzijsko osiguranje:

3,767 miliona EUR. Režijski i administrativni troškovi 4,323 miliona EUR Zarada i troškovi Generalnog

direktora: 0,134 miliona EUR

---

Statutarni odbor Odbora za BPP

nadležan je za odobravanje i nadzor

nad budžetom.

--- --- Da. Podaci o sredstvima koja se

raspodeljuju za besplatnu

pravnu pomoć dostupni su u

godišnjem budžetu i godišnjem

izveštaju Odbora za BPP.

Italija

--- --- --- --- --- --- ---

Letonija

Lihtenštajn

Nije poznato. Načelno govoreći,

parlament odobrava dodatna

sredstva ukoliko inicijalno

odobrena sredstva nisu dovoljna

da pokriju naknade za besplatnu

pravnu pomoć.

Nije poznato. Advokatska komora Lihtenštajna može uputiti

dopis Vladi. Međutim, ona nema "pravo glasa" u

postupku izrade budžeta za BPP.

Advokatska komora Lihtenštajna

zadužena je za upravljanje

budžetom za BPP.

Parlament obično

odobrava dodatna

sredstva.

Za postupak povraćaja

sredstava (regresa) nadležan je

sud. Povraćaj sredstava ne utiče

na iznos sredstava koja su na

raspolaganju za plaćanje usluga


Ne.

49 | Str.

Litvanija --- Sekundarna besplatna pravna pomoć: 77,83% za naknade za rad advokata, 17,28% za administrativne troškove.

U cilju vršenja funkcija poverenih Ministarstvu

pravde u domenu besplatne pravne pomoći koju

obezbeđuje država osnovan je Koordinacioni

odbor za državnu besplatnu pravnu pomoć. Ovaj

odbor čine predstavnici Ministarstva pravde,

Ministarstva finansija, Advokatske komore

Litvanije i drugih institucija i udruženja čije

aktivnosti su vezane za pružanje besplatne

pravne pomoći koju obezbeđuje država. Odbor

podnosi predloge u vezi sa potrebama za

sredstvima iz državnog budžeta za pružanje

besplatne pravne pomoći i njihovom efikasnom

korišćenju.

Lokalne samouprave su odgovorne za realizaciju budžeta za primarnu besplatnu pravnu pomoć. Ustanova za besplatnu pravnu pomoć koju obezbeđuje država zadužena je za realizaciju budžeta za sekundarnu besplatnu pravnu pomoć.

Može se javiti dug prema pružaocima BPP. Međutim, trenutno u državnom budžetu ne postoje dugovanja prema pružaocima BPP.

Kada je neophodno izvršiti regres troškova za sekundarnu BPP, državu zastupa ustanova za besplatnu pravnu pomoć koju obezbeđuje država. Povraćaj utrošenih sredstava izvršava se na račun državnog budžeta.

Da, informacije su javne.

Luksemburg

u


odgovorimo na ovo pitanje jer je

budžet u nadležnosti ministarstva

pravde Luksemburga



budžet u nadležnosti ministarstva

pravde Luksemburga

Ne.

Ministarstvo pravde Luksemburga

Nismo u mogućnosti

da odgovorimo na

ovo pitanje jer je

budžet u nadležnosti

ministarstva pravde

Luksemburga

Ministartsvo pravde Nismo u mogućnosti da


budžet u nadležnosti

ministarstva pravde

Luksemburga

Malta

Holandija --- --- Za utvrđivanje budžeta za besplatnu pravnu pomoć nadležna je Vlada. Drugi subjekti mogu dostavljati informacije, ali budžet naposletku priprema Ministarstvo pravde i bezbednosti

Odbor za besplatnu pravnu pomoć.

U tom slučaju dolazi do probijanja budžeta (u pitanju je sistem otvorenog tipa).

U zavisnosti od svojih prihoda

klijent je u većini slučajeva

dužan da plati određeni

doprinos, ali to nije slučaj u npr.

krivičnim predmetima i

predmetima koji se tiču azila. Za

povraćaj ovih sredstava

zadužen je advokat.

Da.

Norveška Ključni faktori su očekivani broj

predmeta, dinamika troškova i

eventualne promene u pravnom

okviru besplatne pravne pomoći

koje mogu da utiču na budžet.

Troškovi administracije besplatne

pravne pomoći pokrivaju se iz

zasebnog budžeta koji nije u

okviru budžeta za besplatnu

pravnu pomoć. Formalno posmatrano, Ministarstvo pravde i

Advokatska komora Norveške zaključili su 1999.

godine sporazum u kome se utvrđuju određeni

postupci koji se tiču pojedinih elemenata od

značaja za budžet za besplatnu pravnu pomoć.

Međutim, prema shvatanju Komore ovaj

sporazum se sprovodi tako da Komori daje

određeni uticaj na postupak utvrđivanja budžeta.

Za administraciju segmenta besplatne pravne pomoći koji se odnosi na krivične predmete zaduženi su sudovi.

Administracija BPP u

građanskopravnim predmetima je u

nadležnosti kancelarije za

građanskopravne predmete kojoj je

poveren ovaj zadatak.

Nema direktnih

posledica budući da

su pravila koja

regulišu plaćanje

troškova utvrđena

zakonskim okvirom,

tako da će ovakvi

troškovi u svakom

slučaju biti pokriveni.

Međutim, ovakvo

probijanje budžeta

biće važan podatak

koji će vlada uzeti u

obzir prilikom

planiranja budžeta za

narednu godinu.

Ovo nije primenljivo na Norvešku. Korisnici besplatne pravne pomoći imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, a ne na novčana sredstva. Pravo na besplatnu pravnu pomoć ne menja se u zavisnosti od ishoda predmeta.

Da, javne su i transparentne prilikom podnošenja predloga državnog budžeta od strane vlade i usvajanja godišnjeg državnog budžeta od strane parlamenta.

Poljska

50 | Str.

Portugal Sa ekonomskog stanovišta, vlada

uzima u obzir striktne

mikroekonomske i

makroekonomske faktore. Ovim

ekonomskim faktorima dodaju se i

finansijski činioci koje nameće

Ministarstvo finansija i čija

primena dovodi do finansijske

preciznosti i usklađenosti sa

obavezujućim finansijskim

propisima države. Prilikom izrade budžeta za pravosuđe u obzir se

uzima nekoliko faktora, a povećanje

ili smanjenje budžeta za besplatnu

pravnu pomoć neće biti samo

političko pitanje, već se u obzir

uzimaju i statistički i brojčani podaci

o broju predmeta i zahteva za

besplatnu pravnu pomoć u

prethodnim godinama.

/ Ne, nije obavezno da se čuje i njihov glas, ali je moguće da ovi subjekti saopšte svoje mišljenje Ministarstvu pravde i drugim nadležnim organima i da pokušaju da ostvare uticaj na konačnu odluku.

Ministarstvo pravde

Biće kompenzovano

kako bi se obezbedilo

da niko ne ostane

uskraćen za

besplatnu pravnu

pomoć usled nečega

što je a priori formalni

numerički faktor.

Plaćanja pružaocima

besplatne pravne

pomoći ponekad (de

facto) mogu kasniti,

bez obzira na pravila

koja se tiču

vremenskog okvira

isplate.

Regres sredstava vrši se

direktno od korisnika besplatne

pravne pomoći, a u ostvarivanju

svojih prava pružalac usluge

BPP može pokrenuti izvršni

postupak protiv korisnika

besplatne pravne pomoći. Ne;

ukoliko korisnik BPP ne plati

iznos koji je dužan da plati, to

neće uticati na ukupna raspoloživa sredstva budući da ne postoji korelacija i da taj deo sredstava ne isplaćuje Ministarstvo pravde.

Jeste.

Komentar: Smatramo da bi

Ministarstvo pravde trebalo

redovno i konzistentno da

priprema sveobuhvatne izveštaje

koji se tiču besplatne pravne

pomoći i relevantnih podataka,

na organizovan način i u saradnji

sa pružaocima BPP u Portugaliji.

Rumunija U obzir se uzima budžet za

prethodni period. Za pokrivanje troškova

administracije BPP određuje se 1%. Nacionalno udruženje advokatskih komora

Rumunije dostavlja Ministarstvu pravde procenu

iznosa naknada za narednu godinu.

Ministarstvo pravde.

Vrši se dopuna

budžeta.

Zakonom nije dopušteno

regresiranje naknade za

besplatnu pravnu pomoć od

korisnika te pomoći.

Da.

Slovenija Prilikom izrade predloga budžeta


(konkretno, besplatnu pravnu

pomoć pro bono) uzima se u obzir

broj predmeta iz prethodnih

godina.

Ne postoje informacije koje se

odnose na ovu raspodelu budžeta. Vrhovni sud Slovenije priprema predlog

finansijskog plana za sudstvo koji služi kao

osnova za predlog budžeta za sudstvo, a koji

opet služi kao osnova za predlog državnog

budžeta koji samostalno priprema vlada.

Sudski sistem upravlja raspodelom i

isplatom sredstava za besplatnu

pravnu pomoć.

Kada se iscrpe

sredstva iz budžeta

nastavlja se rad na

predmetima, ali

advokati ne primaju i

neće primiti naknade

za dalji rad na

predmetu.

O načinu i vremenskom okviru povraćaja sredstava za neopravdano primljenu besplatnu pravnu pomoć odlučuje nadležni sudski organ; u odluci se precizira neopravdano primljena besplatna pravna pomoć i nalaže korisniku te pomoći da naknadi iznos sredstava.

Ukoliko korisnik BPP dobrovoljno ne izvrši refundaciju sredstava, odnosno ne plati utvrđeni iznos u roku navedenom u odluci, nadležni poreski organ na predlog nadležnog sudskog organa donosi odluku u skladu sa odredbama zakona koji reguliše prinudnu naplatu poreza. Odluka nadležnog sudskog organa u tom slučaju postaje izvršna u skladu sa zakonom o izvršenju (prinudnom namirenju potraživanja).

Refundirani iznos predstavlja prihod budžeta Republike Slovenije. Nisu nam dostupni

podaci o tome da li refundacija

utiče na iznos sredstava koja su

na raspolaganju za plaćanje

usluga besplatne pravne pomoći.

Ne. Poznata su samo ukupna

budžetska sredstva za sudove

(vidljiva su u državnom budžetu

za svaku fiskalnu godinu).

Slovačka Republika U osnovi, budžet se priprema u

skladu sa izdacima iz prethodne

godine.

Centar za pravnu pomoć:

Advokati i zaposleni – oko 1.250.000 EUR

Preostali budžet – oko 550.000

EUR

Predviđeno je davanje komentara na nacrt

budžeta.

Centar za pravnu pomoć, u

građanskopravnim predmetima

Sudovi u krivičnim predmetima

Deficit pokriva Ministarstvo pravde.

Izvršitelj Da, godišnji izveštaji su transparentni i dostupni javnosti.

51 | Str.

Španija Prema članu 3

Zakona 1/1996 sredstva na ime

besplatne pravne pomoći mogu biti

samo na teret javnih fondova

Sadašnji sistem koji uključuje skale

i ne omogućuje ovu vrstu

razlkovanja. Komore primaju deo

nadoknada za upravljanje

sistemom (oko 7%)

Da- Prema članu 40 zakona 1/1996 potreban je

izveštaj generalnog saveta advokatskih komora i

drugih tzv. « procuradores » koji obezbedjuju

izvore finansiranja besplatne pravne pomoći

Lokalne advokatske komore, kao i

generalni savet advokatskih komora

(član 39 zakona 1/1996)

/ Član 38 zakona 1/1996 utvrdjuje da su podela i upravljanje sredstvima u nadležnosti lokalnih advokatskih komora

Da

Komentar :

Izveštaj našeg posmatrača

besplatne pravne pomoći se

podnosi svake godine. Informacije

su javne u gosšnjim izveštajima

advokatskih komora, generalnog

saveta advokatskih komora i

objavljeni na web site

Švedska Odluku donosi Vlada Švedske. Podaci nisu dostupni.

Da. Vlada Švedske.

U budžet će se uplatiti dodatna sredstva.

Organ nadležan za besplatnu

pravnu pomoć. Ne.

Da.

Komentar: Budžet pravosudnog

sistema Švedske za 2016. godinu

dostupan je ovde. Budžetski

obračun za 2016-2018. iz

Administracije nacionalnih sudova

Švedske

dostupan je ovde.

Švajcarska / / / / Čak i kada bi

kantonalni budžet bio

iskorišćen građanin

koji bi imao pravo na

besplatnu pravnu

pomoć pod

zahtevanim uslovima,

bi istu dobio

/ /

Velika Britanija -

Škotska

Ovo pitanje je bolje uputiti Vladi Škotske i Odbor za besplatnu pravnu pomoć

Škotske.

2014-15: Ukupni izdaci za besplatnu pravnu

pomoć iznosili su 151 milion funti,

a raspodeljeni su na fond za BPP i

administraciju na sledeći način:

12,4 miliona funti za

administraciju; 138,6 miliona funti

u fond (za pružaoce BPP)

Drugi subjekti mogu davati komentare o nivou

potrošnje i budžetskim stavkama, ali neposrednu

kontrolu ima isključivo Vlada.

Odbor za besplatnu pravnu pomoć

Škotske Fond za besplatnu

pravnu pomoć pokriva

troškove predmeta i

nije ograničen. To

znači da će izdaci

često biti veći od

predviđenog budžeta.

Uopšteno govoreći, Odbor za

BPP nadležan je za refundaciju

sredstava. Međutim, u izuzetnim

slučajevima potrebno je

refundirati deo sredstava od

pružaoca besplatne pravne

pomoći (ova refundacija utiče na

iznos raspoloživih sredstava,

naročito kada se sredstva

plaćaju u neto iznosu, bez

doprinosa).

Da.

ODELJAK 6 (pitanja 1 – 6): Administracija besplatne pravne pomoći

VI.1. Koji subjekt je nadležan

za administraciju i upravljanje

sistemom besplatne pravne

pomoći u vašoj državi?

VI.2. Šta od navedenog spada

u nadležnost subjekta

nadležnog za administraciju


VI.3. U kom obimu su pružaoci besplatne

pravne pomoći uključeni u administraciju

BPP?

VI.4. Ukoliko u vašoj državi

postoji poseban odbor/

organ/subjekt za besplatnu

pravnu pomoć, on se sastoji od

VI.5. Koji sistem se primenjuje za dodelu pojedinačnih predmeta pružaocima besplatne pravne pomoći?

VI.6. Da li je subjekt koji je nadležan za administraciju besplatne pravne pomoći nadležan i za odlučivanje o tome ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć?

http://www.regeringen.se/contentassets/49618bcb4fd94b6081d9696f55bc7f8d/utgiftsomrade-4-rattsvasendet.pdf

http://www.regeringen.se/contentassets/49618bcb4fd94b6081d9696f55bc7f8d/utgiftsomrade-4-rattsvasendet.pdf

http://www.domstol.se/Publikationer/Budgetunderlag/bu_2016-2018.pdf

http://www.domstol.se/Publikationer/Budgetunderlag/bu_2016-2018.pdf

52 | Str.

Andora Advokatska komora (lokalne komore i nacionalna komora)

Pratiti rad i nadzirati pružaoce


Koordinisati postupke imenovanja


pomoći

Sačiniti programme edukacije za

pružanje besplatne pravne pomoći

Garantovati nezavisnost pružalaca


Očuvati prava korisnika besplatne

pravne pomoći

Promovisanje besplatne pravne

pomoći u javnosti

Sačiniti i podneti zakonske

predloge ili druge predloge koji se

odnose na uređenje ove materije

Obezbediti praćenje kretanja i

trošenja sredstava i rashode za

besplatnu pravnu pomoč

Preduzeti disciplinske mere protiv


pomoći i iste sankcionisati

Oni imaju pravo da pregovaju sa svim nadležnim

organima da bi se garantovali razumni uslovi

(radni zadaci, pouzdani mehanizmi imenovanja,

honorari, itd) za službe besplatne pravne pomoći

.

Clanovi advokatske komore Sud odlučuje odobrava besplatnu pravnu pomoć pojedincu koji se nakon tog obraća advokatskoj komori kako bi mu bio dodeljen advokat Advokatska komora takođe organizuje besplatne konsultacije zaintersovanima svake srede na zakazivanje

Ne, advokatska komora upravlja, a sud

odlučuje

Austrija Ministarstvo pravde – nadležno je za budžet za besplatnu pravnu pomoć.

Advokatska komora (lokalna/nacionalna) – nadležna je za dodelu advokata licu kome je odobrena besplatna pravna pomoć

Ostalo – sudovi su nadležni za

odlučivanje o tome ko ima pravo

na BPP.

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći – regionalne advokatske komore

Koordinacija postupaka dodele besplatne pravne pomoći – sudovi (imenovanje), regionalne komore (koordinacija)

Utvrđivanje programa obuke za

besplatnu pravnu pomoć –

programi obuke za advokate –

regionalne komore Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne

pomoći – regionalne komore

Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći – regionalne komore, sudovi

Prikupljanje podataka o besplatnoj pravnoj pomoći – Savezno ministarstvo pravde

Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć – Savezno ministarstvo pravde

Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti – sudovi, regionalne komore, Savezno ministarstvo pravde

Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih regulatornih predloga – regionalne komore

Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć – regionalne komore

Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija – regionalne komore

Ostalo (naznačite) – videti odgovore pod II.5.

Videti odgovore pod II.5. Videti odgovor pod II.5. Sudovi odlučuju o tome da li treba odobriti

besplatnu pravnu pomoć. Regionalne komore

određuju advokata koji pruža usluge BPP.

Sudovi su nadležni za odlučivanje o tome

ko ima pravo na BPP. Videti odgovor pod

II.5.

53 | Str.

Belgija Avocats.be Ministarstvo pravde (u gore preciziranim granicama)

Advokatska komora (nacionalna ili

lokalna)

Ostali svaka lokalna komora

osniva svoj biro za besplatnu

pravnu pomoć

Pratiti i nadzirati pružaoce

besplatne pravne pomoći Koordinisati postupke imenovanja


pomoći

Sačiniti programme obuke za

pružanje besplatne pravne pomoći Garantovati nezavisnost pružalaca

besplatne pravne pomoći Očuvati prava korisnika besplatne

pravne pomoći Prikupiti podatke koje se odnose

na besplatnu pravnu pomoć Sačiniti i održavati banke podataka o kancelarijskih

slučajeva pružanja besplatne

pravne pomoći Osmisliti stategije i politiku

pružanja besplatne pravne pomoći Promocija besplatne pravne

pomoći u javnosti Učestvovanje u procesu reforne,

ali ne sasvim Obezbediti praćenje novčanih

sredstva i trošenja sredstava za


--- Članovi advokatske komore

nacionalne / lokalne

--- ---

OVB Ministarstvo pravde

Advokatske komore

(lokalne/nacionalna)

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći; koordiniranje postupaka dodele BPP; zaštita prava korisnika BPP; prikupljanje podataka o BPP; promovisanje BPP u široj javnosti Izrada i podnošenje

zakonodavnih i drugih

regulatornih predloga

Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih

postupaka protiv pružalaca

besplatne pravne pomoći i

izricanje sankcija

Imaju pravo da pregovaraju sa svim nadležnim organima u cilju obezbeđivanja razumnih uslova koji se tiču usluga besplatne pravne pomoći (opterećenost poslom, pouzdani mehanizmi

imenovanja, naknade, itd)

Imaju pravo da se zalažu za veći budžet za besplatnu pravnu pomoć

--- Kancelarija za besplatnu pravnu pomoć u svakoj

advokatskoj komori dodeljuje pojedinačne

predmete besplatne pravne pomoći advokatima

koji imaju iskustva u datoj oblasti.

Ne, upravljanje predmetima besplatne

pravne pomoći regulisano je zakonom.

Nadležni organ upravlja predmetima tako

što sprovodi zakonske odredbe i

primenjuje uslove predviđene zakonom.

Bugarska

Članovi advokatske komore

(nacionalne/lokalne)

Državni službenici

Ministarstvo pravde

Drugi državni organ, odbor ili agencija -

Nacionalna kancelarija za besplatnu pravnu

pomoć

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći

Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći;

prikupljanje podataka o BPP

Uopšte nisu uključeni

54 | Str.

Hrvatska Ministarstvo pravde – za Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Drugi državni organ, odbor ili agencija (navesti) - za Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Advokatske komore

(lokalne/nacionalna) - za Zakon o

advokaturi

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći – samo za NVO

Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći Kreiranje i održavanje baze podataka o studijama slučaja besplatne pravne pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih regulatornih predloga; nadzor nad sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka

protiv pružalaca besplatne pravne

pomoći i izricanje sankcija

Imaju pravo da pregovaraju sa svim nadležnim organima u cilju obezbeđivanja razumnih uslova koji se tiču usluga besplatne pravne pomoći (opterećenost poslom, pouzdani mehanizmi imenovanja, naknade, itd)


Imaju pravo da se konsultuju sa zvaničnicima u cilju unapređenja sistema besplatne pravne pomoći

/ Korisnici besplatne pravne pomoći slobodno biraju pružaoce usluga BPP.

Svi advokati su dužni da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Kipar Ministarstvo pravde Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći

Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći Kreiranje i održavanje baze podataka o studijama slučaja besplatne pravne pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Izrada i podnošenje zakonodavnih

i drugih regulatornih predloga;

nadzor nad sredstvima i izdacima


Uopšte nisu uključeni --- --- ---

Češka Republika

Ministarstvo pravde

Advokatske komore (lokalne/nacionalna) - u Češkoj Republici postoji samo jedna advokatska komora (Advokatska komora Češke).

Ne postoji centralna administracija.

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći Koordinacija postupaka dodele

besplatne pravne pomoći Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći


Ministarstvo pravde povremeno razgovara sa

Advokatskom komorom Češke o pojedinim

pitanjima koja se tiču besplatne pravne pomoći.

Advokati u rešavanju ovih pitanja učestvuju

samo na posredan način, tj. putem svog prava

glasa i izbora članova organa Advokatske

komore Češke, kao i upućivanjem komentara

Komori. Međutim,

/ Na zahtev korisnika, Advokatska komora, odnosno sud imenuje advokata sa spiska advokata.

Da.

55 | Str.

Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih regulatornih predloga; nadzor nad sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija

Ne postoji centralna administracija besplatne pravne pomoći. Sud upravlja besplatnom pravnom pomoći za stranke u postupku; Advokatska komora Češke upravlja besplatnom pravnu pomoći u svim predmetima.

Imajte u vidu da se neke od gore

navedenih nadležnosti koje su

označene žutom bojom odnose

samo na Advokatsku komoru (npr.

izricanje sankcija advokatima), dok

se ostale odnose na oba

administrativna subjekta

(Advokatsku komoru i Ministarstvo

pravde Češke Republike).

dalji koraci zavise od odluka organa Komore.

Danska Ministarstvo pravde

Ostalo: Administracija i isplata


pomoć koju pružaju u nadležnosti

je suda (ukoliko ove naknade ne

pokriva osiguranje troškova

pravne zaštite).

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći.

Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći.

Izrada i podnošenje zakonodavnih i

drugih regulatornih predloga

Nadzor nad sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć


--- Besplatna pravna pomoć podeljena je u tri stepena. Besplatnu pravna pomoć prvog stepena pružaju ustanove za besplatnu pravnu pomoć (kancelarije za BPP i “Advokatvagten”). Besplatnu pravnu pomoć

drugog i trećeg stepena pružaju kancelarije za BPP i advokati. “Advokatvagten” pružaju samo besplatnu pravnu pomoć prvog stepena.

Nije relevantno.

Estonija

Advokatske komore


Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne

pomoći Koordinacija postupaka dodele

besplatne pravne pomoći;

utvrđivanje programa obuke za


Prikupljanje podataka o besplatnoj pravnoj pomoći; nadzor nad sredstvima i troškovima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija Ostalo: vršenje isplata advokatima koji pružaju besplatnu pravnu pomoć


Ne postoji poseban organ/subjekt

Elektronska baza podataka o predmetima (na

informacionoj mreži) koja omogućava

registrovanim advokatima preuzimanje

predmeta na dobrovoljnoj bazi, kao i nasumično

imenovanje advokata za predmete koji nisu

preuzeti dobrovoljno.

Ne.

56 | Str.

Finska Ministarstvo pravde

Advokatske komore (Disciplinski

odbor)

Nezavisna javna agencija za


Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o besplatnoj pravnoj pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Izrada i podnošenje zakonodavnih i

drugih regulatornih predloga Nadzor nad sredstvima i troškovima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka





--- Korisnik ima pravo da izabere pružaoca

besplatne pravne pomoći. Da.

57 | Str.

Francuska Ministarstvo pravde

Drugi organ, savet ili agencija

vlade (molimo precizirati)

nacionalni savet za besplatnu

pravnu pomoć

Advokatske komore (lokalne ili

nacionalna)

Ostalo(molimo precizirati) :

nacionalni savet advokatskih

komora, nacionalna unija CARPA


besplatne pravne pomoći : komora



pomoći : komora

Sačiniti programe edukacije za

besplatnu pravnu pomoć : komora

Garanotvati nezavisnost pružalaca

besplatne pravne pomoći : komora


pravne pomoći : sudovi i komora

Prikupiti podatke koji se odnose na

besplatnu pravnu pomo :

ministarstvo i komore

Sačiniti i održavati banke podataka

o kancelarijskim slućajevima


Procena napretka i uvođenje u

praksu politika besplatne pravne

pomoći : ministarstvo, nacionalni

savet za besplatnu pravnu pomoć,

komore

Osmisliti strategije i politike

besplatne pravne pomoći :

ministarstvo i nacionalni savet za

besplatnu pravnu pomoč

Promovisati besplatnu pravnu

pomoć u javnosti : komora


predloge ili druge predloge :

ministarstvo i nacionalni savet

advokatskih komora

Obezbediti praćenje kretanja

fondova i troškova za besplatnu

pravnu pomoć ; ministarstvo,

nacionalni savet advokatskih

komora i nacionalna unija CARPA

fondova



pomoži i iste sankcionisati :

komora

Pružaoci besplatne pravne pomoći ne učestvuju u

upravljanju sistemom Clanovi nacionalne/lokalne

advokatske komore

Pripadnici sudske vlasti

Cinovnici

Princip slobodnog izbora pružaoca besplatne

pravne pomoći od strane korisnika

Ako ne bi bilo tako,imenovanje od strane

nadležnog organa komore čiji je član pružalac

Ne. Odluke donose Biroi za besplatnu

pravnu pomoć pri sudovima nakon

uvida u predmet-dosije podnosioca

zahteva

Nemačka Parlament ili drugi segment zakonodavne vlasti: nadležnost isključivo za zakonodavstvo.

Ostalo: Ne postoji centralna

administracija: Besplatnu pravnu

pomoć samostalno odobravaju

sudovi.

/ Ostali komentari, odnosno informacije: Profesionalne organizacije nastoje da obezbede pristup pravdi i da zaštite interese subjekata koji traže pravnu zaštitu i njihovih ovlašćenih zastupnika tako što zakonodavnoj vlasti upućuju dopise sa svojim stavovima i održavaju sastanke sa političarima.

Ostalo (navesti): Ne postoji poseban subjekt nadležan za besplatnu pravnu pomoć.

Kada sud odobri besplatnu pravnu pomoć, korisnik može slobodno da izabere advokata, odnosno ovlašćenog zastupnika. Imajući u vidu mogućnost izbora, ne postoji razlika između predmeta besplatne pravne pomoći i "običnog" predmeta.

Odluku o zahtevu za besplatnu pravnu

pomoć donosi nadležni sud. Ne postoji

posebno ispitivanje ovlašćenih

zastupnika. Svi pripadnici priznatih

profesija su ovlašćeni za zastupanje.

Grčka

Ministarstvo pravde Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći

Nadzor nad sredstvima i troškovima


Uopšte nisu uključeni / Sud odlučuje u skladu sa Zakonom br.

3226/2004. Ne.

Mađarska Ministarstvo pravde

Organ lokalne samouprave,

odnosno drugi lokalni

administrativni organ; okružna

kancelarija Službe za besplatnu

pravnu pomoć Ministarstva

pravde

Koordinacija postupaka dodele




Uopšte nisu uključeni / / Da.

58 | Str.

Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne

pomoći

Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći


pomoći u široj javnosti

Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih regulatornih predloga

Nadzor nad sredstvima i

troškovima za besplatnu pravnu

pomoć

Island Ministarstvo pravde (Ministarstvo unutrašnjih poslova)

Kancelarija okružnog suda

Komisija za besplatnu pravnu

pomoć

Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći


pravnoj pomoći

Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć


pomoći u široj javnosti

Nadzor na sredstvima i

troškovima za besplatnu pravnu

pomoć

Uopšte nisu uključeni Ministarstvo unutrašnjih poslova imenuje Komisiju za besplatnu pravnu pomoć u skladu sa čl. 125(2), koju čine tri advokata. Jednog nominuje Udruženje sudija, jednog

Advokatska komora, a predsednika

komisije postavlja Ministar bez

nominacija. Komisija prima i rešava

zahteve za pružanje besplatne

pravne pomoći.

Stranke u parničnom postupku pred islandskim

sudovima mogu podneti zahtev za besplatnu

pravnu pomoć Ministarstvo unutrašnjih poslova

Islanda. Ministarstvo dostavlja zahtev Komisiji

za besplatnu pravnu pomoć koja odlučuje o

tome da li će zahtev za besplatnu pravnu pomoć

biti odobren ili odbijen. Usluge besplatne pravne

pomoći potom pružaju advokati.

Komisija za besplatnu pravnu pomoć

koja odlučuje o tome da li će zahtev za

besplatnu pravnu pomoć biti odobren ili

odbijen.

Irska Odbor za

BPP

Ministarstvo pravde

Nezavisna javna agencija za


Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o besplatnoj

pravnoj pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih regulatornih predloga; nadzor nad sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija

Imaju pravo da se zalažu za veći budžet za besplatnu pravnu pomoć Ostali komentari i/ili informacije: jedan od advokata-solisitora u pravnom centru ima ulogu menadžera koji je zadužen za upravljanje i administraciju u pravnom centru, kao i za odobravanje besplatne pravne pomoći u (privatnim) porodičnopravnim predmetima koji se tiču dece. Sindikati koji zastupaju solisitore koji rade u Odboru

imaju pravo da pregovaraju o uslovima radnog

odnosa kao i kada su u pitanju državni službenici

drugih zvanja i razreda. Međutim, zakon o zaštiti

konkurencije zabranjuje Odboru za besplatnu

pravnu pomoć da sa profesionalnim telima i

udruženjima pregovara o strukturi naknada.



Državni službenici

Ostalo (navesti) – Odbor za

besplatnu pravnu pomoć imenuje ministar pravde i jednakosti. Odbor čini 12 članova, od kojih najmanje pet mora biti muškog pola, najmanje pet ženskog pola, dva moraju biti solisitori, dva moraju biti baristeri, a dva moraju biti članovi osoblja.

Građanskopravni predmeti – ako se predmetom bavi pravni centar, menadžer pravnog centra odlučuje kojem zaposlenom solisitoru će dodeliti taj predmet. Ukoliko se predmet uputi u privatnu praksu, onda lice kome se pruža besplatna pravna pomoć može da izabere solisitora iz odgovarajućeg registra solisitora koji su se saglasili da pružaju pravne usluge BPP na teritoriji suda nadležnog za taj predmet. Ukoliko se na predmetu angažuje i advokat-barister, na solisitoru je da odluči kom baristeru će poveriti predmet.

Građanskopravni predmeti - da.

FLAC Nezavisna javna agencija za


--- ---

--- --- ---

59 | Str.

Italija Ministarstvo pravde

Advokatske komore


Državni subjekt zadužen za administraciju ovog sistema je Ministarstvo pravde.

Advokatske komore učestvuju u

svakodnevnom upravljanju

besplatnom pravnom pomoći tako

što proveravaju ispunjenost uslova

za upis u registar advokata koji

pružaju BPP i ažuriraju ovaj

registar.

Nadzor i kontrola rada pružalaca


Garantovanje nezavisnosti


pomoći Prikupljanje podataka o

besplatnoj pravnoj pomoći

Kreiranje i održavanje baze podataka o studijama slučaja besplatne pravne pomoći

Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć

Priprema strategija i politika koje

se odnose na besplatnu pravnu

pomoć Izrada i podnošenje zakonodavnih i drugih

regulatornih predloga

Nadzor na sredstvima i izdacima


Imaju pravo da se zalažu za veći budžet za



Ali samo sa eksterne, političke pozicije.

/ Lice kome je odobrena besplatna pravna pomoć

bira advokata sa spiska advokata koji pružaju

BPP (videti ranije u tekstu pod II.4)

Videti ranije u tekstu pod I.4 i I.5.

Letonija

Lihtenštajn Advokatske komore

(lokalne/nacionalna) Koordiniranje postupaka dodele


Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć

Vođenje disciplinskih postupaka

protiv pružalaca besplatne

pravne pomoći i izricanje sankcija

Uopšte nisu uključeni --- Lice kome je potrebna BPP obraća se sudu

(može da navede određenog advokata, a i ne

mora). Sud odlučuje o tome da li da odobri

besplatnu pravnu pomoć. Ukoliko se besplatna

pravna pomoć odobri, pružaoca BPP određuje

Advokatska komora Lihtenštajna.

Ne. Sud odlučuje o tome ko ima pravo

na besplatnu pravnu pomoć.

Litvanija Ministarstvo pravde

Drugi državni organ, odbor ili agencija (navesti) - Ustanova za besplatnu pravnu pomoć koju obezbeđuje država (za sekundarnu BPP)

Organ lokalne samouprave, odnosno drugi lokalni administrativni organ (za primarnu BPP).

Državna ustanova za besplatnu

pravnu pomoć:

Koordinacija postupaka dodele

besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o


Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti

Ostali komentari, odnosno informacije: predstavnici Advokatske komore Litvanije su u Koordinacionom odboru Saveta za državnu besplatnu pravnu pomoć. U okviru Advokatske komore Litvanije obrazuje se komisija za državnu besplatnu pravnu pomoć.

Državni službenici. Prilikom izbora advokata, državna ustanova za besplatnu pravnu pomoć uzima u obzir predlog podnosioca zahteva koji se tiče konkretnog advokata, prebivalište/boravište podnosioca zahteva i mesto rada advokata, opterećenost advokata drugim predmetima i druge okolnosti od značaja za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći.

Da. U skladu sa zakonskim propisima.

60 | Str.

Luksemburg Ministarstvo pravde (međunarodna

Pravna pomoć)

Advokatska komora

(lokalna/nacionalna)





pomoći

Garanotvati nezavisnost pružalaca



pravne pomoći

Prikupiti podatke koji se odnose na


Sačiniti i održavati banke podataka

o kancelarijskim slućajevima


Procena napretka i uvođenje u

praksu politika besplatne pravne

pomoći

Promovisati besplatnu pravnu

pomoć u javnosti


predloge ili druge predloge


fondova i troškova za besplatnu

pravnu pomoć ( ministarstvo

pravde)



pomoži i iste sankcionisati

Ne učestvuju u poslovima upravljanja besplatnom

pravnom pomoći (sa izuzetkom advokata koji su

članovi upravnog odbora advokata)

Clanovi nacionlane/lokalne advokatske komore (delegirani od strane predsednika advokatske komore za besplatnu pravnu pomoć)

Korisnici besplatne pravne pomoći slobodno biraju advokata. Ukoliko on prihvati zastupanje, predsedni komore ga imenuje u sistemu besplatne pravne pomoći

Ukoliko korisnik besplatne pravne pomoći nie izabrao advokata, predsednik komore imenuje advokata, uz uzimanje uobzir složenost spora i profesionalne afinitete advokata

Da osim Ministarstvo pravde nadležnost komore Oui, Advokatske komore

Malta

Holandija Nezavisna javna agencija za


(nezavisno vladino telo sa javnim

ovlašćenjima).

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći Koordinacija postupaka dodele

besplatne pravne pomoći;

prikupljanje podataka o





Ostalo: Odbor za besplatnu pravnu

pomoć je nezavisno vladino telo sa

javnim ovlašćenjima, na čijem čelu

je direktor koga imenuje ministar

pravde i bezbednosti.

Videti brošuru. Da. Videti brošuru.

Norveška Ministarstvo pravde

Organ lokalne samouprave, odnosno drugi lokalni administrativni organ

Ostalo: Ne postoji

centralna administracija.

O zahtevima za besplatne pravne savete odlučuje Ministarstvo. Ovo ovlašćenje delegirano je guverneru okruga.

Besplatno zastupanje odobrava

nadležni sud ili upravni organ koji

vodi postupak. U ostalim

slučajevima o zahtevima za

besplatno zastupanje odlučuje

Ministarstvo.





--- Advokati pružaju BPP u sklopu svog redovnog obavljanja advokatske delatnosti. Oni su dužni da obaveste klijente o mogućnosti podnošenja zahteva za BPP u slučajevima kada je verovatno da imaju pravo na takvu vrstu pomoći.

Veliki broj neprofitnih organizacija pruža BPP u sklopu svojih aktivnosti dobrotvornog rada u zajednici.

---

Poljska

61 | Str.

Portugal Ministarstvo pravde. Nadzor i kontrola rada


pomoći

Koordinacija postupaka dodele besplatne pravne pomoći Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o


Kreiranje i održavanje baze podataka o studijama slučaja besplatne pravne pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija





--- Postoje dva sistema. Kada se u krivičnim postupcima postupa sa naročitom hitnošću, postoje dežurstva advokata na bazi "ko se prvi javi, biva uslužen", a uslov je da advokat bude registrovan za ovaj vid pružanja pomoći. U ostalim slučajevima postupa se po pravilima dodeljivanja pravne pomoći u postupku.

Ne; Ministarstvo pravde upravlja budžetom i plaćanjima za besplatnu pravnu pomoć, a Advokatska komora zadužena je za odlučivanje o tome ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Rumunija Advokatske komore

(lokalne/nacionalna) Nadzor i kontrola rada pružalaca


Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći



Garantovanje nezavisnosti pružalaca besplatne pravne pomoći

Zaštita prava korisnika besplatne

pravne pomoći


pravnoj pomoći

Kreiranje i održavanje baze

podataka o studijama slučaja







Ravnomerna raspodela predmeta besplatne

pravne pomoći.

Da.

62 | Str.

Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć

Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć




Vođenje disciplinskih postupaka



Slovenija Ostalo: posebni organ u sastavu

svakog suda koji pruža pravnu

pomoć pro bono; Vrhovni sud

Republike Slovenije

Koordiniranje postupaka dodele besplatne pravne pomoći


pravnoj pomoći

Nadzor na sredstvima i izdacima


Uopšte nisu uključeni / Podnosilac zahteva može da bira pružaoca

besplatne pravne pomoći i da ga naznači u

zahtevu za odobrenje pravne pomoći pro bono.

Ukoliko podnosilac zahteva ne izabere pružaoca

BPP, nadležni organ u sastavu suda odrediće mu

zastupnika po abecednom redu sa liste koju

dostavlja Advokatska komora Slovenije (na

osnovu sadržine zahteva).

Da.

63 | Str.

Slovačka Republika Centar za besplatnu pravnu pomoć

je "budžetska organizacija"

osnovana od strane Ministarstva

pravde. "Budžetska organizacija"

je pravno lice koje je povezano sa

državnim budžetom putem svojih

rashoda i prihoda, ali samostalno i

nezavisno raspolaže svojim

budžetom koji utvrđuje osnivač.

Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći (samo u pogledu zaposlenih u Centru za besplatnu pravnu pomoć)

Koordinacija postupaka dodele besplatne pravne

pomoći Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć (Centar za besplatnu pravnu pomoć pruža nekoliko mogućnosti za obuku, ali ih smatra nedovoljnim) Garantovanje nezavisnosti

pružalaca besplatne pravne pomoći (samo u pogledu zaposlenih u Centru za besplatnu pravnu pomoć) Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikupljanje podataka o


Kreiranje i održavanje baze podataka o studijama slučaja besplatne pravne pomoći Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Priprema strategija i politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Promovisanje besplatne pravne pomoći u široj javnosti Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija (samo u pogledu zaposlenih u Centru za besplatnu pravnu pomoć)

Imaju pravo da se konsultuju sa zvaničnicima u cilju unapređenja sistema besplatne pravne pomoći (advokati su uključeni tako što imaju jednog predstavnika u Savetu/savetodavnom odboru Centra za BPP)

Centar za besplatnu pravnu pomoć ima Savet koga čine jedan predstavnik Advokatske komore, jedan predstavnik Ministarstva za rad, socijalna pitanja i porodicu, jedan predstavnik Kancelarije ombudsmana, jedan predstavnik Slovačkog nacionalnog centra za ljudska prava i dva predstavnika Ministarstva pravde.

Centar za besplatnu pravnu pomoć prvo kontaktira advokate i raspituje se da li bi bili spremni da prihvate određeni predmet, imajući u vidu užu specijalnost advokata i njegovo angažovanje na drugim poslovima. Nakon što advokat potvrdi svoju raspoloživost Centar za BPP ga angažuje na predmetu. U krivičnim predmetima izbor advokata treba da ispunjava uslov ekonomičnosti.

Da.

Španija Advokatska komora (nacionalna /

lokalna)

Pratiti i nadzirati rad pružalaca besplatne pravne pomoći

Koordinisati procedure imenovanja pružalaca besplatne pravne pomoći Sačiniti programe edukacije za pružanje besplatne pravne pomoći

Oni imaju pravo da pregovaraju sa svim nadležnim

organima kako bi garantovali razumne uslove rada

(opterećenost poslom, pouzdane procedure

imenovanja, honorari, itd) za usluge besplatne

pravne pomoći

Clanovi nacionalne/lokalne komore

Pripadnici sudske vlasti

činovnici

Raspodela predmeta ili po redosledu upisanih pružalaca besplatne pravne pomoći u registar ili

dodela predmeta dežurnom advokatu /advokatima

Besplatnom pravnom pomoži se pretežno bave lokalne advokatske komore. Odluke donose komisije za besplatnu pravnu pomoć (upravljanje) koji su zaduženi da odlučuju po zahtevima za pružanje besplatne pravne pomoći (article 10, Loi 1/1996).

64 | Str.

Garantuje nezavisnost pružalaca besplatne pravne pomoći Vodi računa o očuvanju prava korisnika besplatne pravne pomoći Prikuplja informacije koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć Sačinjava i podnosi zakonske predloge i druge predloge koji se odnose na zakonsku regulativu iz ove oblasti Prati kretanje sredstava i rashode za besplatnu pravnu pomoć Preduzima disciplinske mere protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izriče sankcije Ostalo : nespomenute obaveze ne ulaze u krug poverenih poslova, ali su ipak ciljevi na čijoj realizaciji komore rade

Imaju pravo da se zalažu za povećanje budžeta i

sredstava koja će biti dodeljena za besplatnu

pravnu pomoć

Švedska Drugi državni organ, odbor ili agencija (navesti) - organ nadležan za besplatnu pravnu pomoć

Ostalo (navesti) – organ nadležan za besplatnu pravnu pomoć je državni organ koji upravlja besplatnom pravnom pomoći u skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći. Organ nadležan za besplatnu pravnu pomoć je takođe nadležan za naplatu potraživanja ukoliko sud npr. utvrdi obavezu plaćanja troškova odbrane u krivičnom postupku.

/ Službenici specijalizovani za


Besplatna pravna pomoć se odobrava na zahtev

korisnika.

Da.

65 | Str.

Švajcarska Drugi organ,savet ili vladina agencija (molimo precizirati) : kada je načelno reč o nadležnosti organa u oblasti besplatne pravne pomoći u Švajcarskoj valja praviti razliku između parničnih i krivičnih postupka.

Kod krivičnih postupaka, to su u principu različiti organi i državne institucije koji su nadležni

Kod federalnog krivičnom postupku « branioca po službenoj dužnosti imenuje nadležni sud ili tužilaštvo u zavisnosti od stadijuma postuka » ((cf. art. 133 al. 1 et 137 CPP). Tako je tužilaštvo ono koje imenuje advokata po službenoj dužnosti korisniko besplatne pravne pomoći

[Mit Inkrafttreten der StPO per 1.1.2011 ist die Staatsanwaltschaft als Verfahrensleitung im Untersuchungsverfahren für die Bestellung von amtlichen Verteidigungen und unentgeltlichen Rechtsbeiständen zuständig (Art. 133 Abs. 1 und Art. 137 StPO).

Prema kantonu nadležni organi za

odlučivanje o besplatnoj pravnoj

pomoći u konkretnom slučaju da

imenuju branioca po službenoj

dužnosti su različiti.

U kantonu Zürich, - koji se citira

kao model od strane doktrine u

pogledu nezavisnosti (cf. infra

VIII.1), - radi se o nezavisnom

organu koji je povezan sa

tužilaštvom (generalnim tužiocima(

tzv t «Büro für amtliche Mandate

bei der Oberstaatsanwaltschaft».

U većini kantona advokati su istina imenovani od strane suda ili tužilaštva, ali na osnovu liste dežurstva advokata upisanih u registar i najčešće po azbučnom redu. Tako da javno tužilaštvo u suštini ne bira advokata koga postavlja po službenoj dužnosti, bez obzira na činjenicu da može da uzme u obzir kriterijume kao što su jezik na kome se vodi postupak i eventualno specijalnost.

Kanton Lucerne funkcioniše na osnovu liste dežurstva advokata imenovanih od strane kantonalne vlade na period od 4 godine, takozvani «gewählte amtliche Verteidiger», koji moraju da raspolažu specifinim znanjima iz oblasti krivičnog prava .

U Švajcarskoj u parničnim

postupcima su u principu sudovi

koji meritorno odlučuju nadležni da

odlučuju o besplatnoj pravnoj

pomoći i da imenuju punomoćnika


sredstva i troškova u oblasti


Apsolutno ne učestvuju u upravljanju sistemom


/ Uopšteno uzevši u Švajcarskoj procedura se razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o parničnom ili krivičnom postupku.

Kod parničnog postupka građani u principu biraju advokata koji nakon što je izabran mora da podnese zahtev da bi građanin (građani) mogao (mogli) da budu korisnici besplatne pravne pomoći i kako bi advokat bio imenovan da zastupa pred sudom [Zivilrecht : Die Rechtssuchenden organisieren sich einen Anwalt, der das Gesuch um unentgeltliche Vertretung und Rechtspflege stellt.]

U krivičnom postupku advokata po službenoj dužnosti će imenovati sud ili tužilaštvo u

zavisnosti od faze postupka – u principu u

skladu sa listom dežurnih advokata upisnih u registar (koji su na raspolaganju 7 dana

nedeljno i 24 časa dnevno) i to ukoliko okrivljeni

nema već svog advokata i ukoliko je to neophodno za njegovu odbranu.

[Strafverteidigung : Der Anwalt wird, sofern der

Beschuldigte keinen eigenen Anwalt benennt

und eine Verteidigung erforderlich ist, von den Strafverfolgungsbehörden organisiert, in der Regel über das Pikett Strafverteidigung, welches 7/24 per Telefon kontaktiert werden kann.]

Princip je da sud / tužilaštvo, najčešće sudija odlučuje ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, nakon čega je organ uprave samo u obavezi da isplati iznos koji je utvrdio sudija-

66 | Str.

Velika Britanija -

Škotska

• Drugi državni organ, odbor ili agencija (navesti)

Odbor za besplatnu pravnu pomoć

Škotske je tzv. neministarsko javno

telo koje funkcioniše nezavisno od

vlade.

• Nadzor i kontrola rada pružalaca besplatne pravne pomoći • Koordinacija postupaka

dodele besplatne pravne pomoći • Utvrđivanje programa obuke za besplatnu pravnu pomoć • Zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći • Prikupljanje podataka o

besplatnoj pravnoj pomoći • Ocenjivanje napretka i praktične primene politika koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć

• Priprema strategija i

politika koje se odnose na

besplatnu pravnu pomoć • Nadzor na sredstvima i izdacima za besplatnu pravnu pomoć • Vođenje disciplinskih postupaka protiv pružalaca besplatne pravne pomoći i izricanje sankcija Istraživanje slučajeva prevare, ovlašćenja u pogledu deregulacije

• Imaju pravo da pregovaraju sa svim nadležnim organima u cilju obezbeđivanja razumnih uslova koji se tiču usluga besplatne pravne pomoći (opterećenost poslom, pouzdani mehanizmi imenovanja, naknade, itd)

• Imaju pravo da se zalažu za veći budžet za


• Imaju pravo da se konsultuju sa

zvaničnicima u cilju unapređenja sistema besplatne

pravne pomoći

• Službenici specijalizovani za

besplatnu pravnu pomoć Korisnici imaju pravo izbora pružaoca usluga

BPP, pod uslovom da se pružalac saglasi da od

njih prima uputstva. Postoje sistemi dežurstva u

okviru kojih se u krivičnim predmetima i sudskim

postupcima koji se tiču dece dodeljuju advokati-

solisitori licima koja nemaju izabranog

zastupnika.

Da. Uslove za besplatnu pravnu pomoć

utvrđuje vlada, a o zahtevima odlučuje

Odbor za besplatnu pomoć Škotske.

ODELJAK 6 (pitanja 7 – 10): Administracija besplatne pravne pomoći

VI.7. Da li pružaoci usluga besplatne pravne pomoći imaju obavezu

izveštavanja subjekta nadležnog za administraciju besplatne

pravne pomoći? Ukoliko je odgovor potvrdan, koje informacije se

saopštavaju, koliko često i u kom obliku?

VI.8. Da li subjekt koji je nadležan za administraciju besplatne pravne pomoći prikuplja podatke u cilju praćenja kvaliteta usluga besplatne pravne pomoći? Ukoliko je odgovor potvrdan, kako se ti podaci prikupljaju?

VI.9. Da li su pružaoci usluga besplatne pravne u ugovornom odnosu sa subjektom nadležnim za administraciju besplatne pravne pomoći? Ukoliko je odgovor odričan, kakve mere su na raspolaganju subjektu nadležnom za administraciju besplatne pravne pomoći u cilju obezbeđivanja kvaliteta usluga i poštovanja fiskalnih propisa?

VI.10.

Komentari

Andora Oni moraju sastaviti svoje fakture i dostaviti ih komori koja upravlja sredstvima zajedno sa vladom

ne Sve fakture advokata kontroliše advokatska komora i advokat koji je registrovan za pružanje besplatne pravne pomoći potpisuje ugovor kojim se obavezuju na pružanje usluga i njihov kvalitet usluge. Osim toga, obavezna je i posebna obuka za pružanje besplatne pravne pomoći za upis u registar pružalaca besplatne pravne pomoći

---

Austrija Videti odgovor pod II.5. Videti odgovor pod II.5. Videti odgovor pod II.5. ---

Belgija Avocats.be --- --- --- ---

OVB Sistem besplatne pravne pomoći u Belgiji funkcioniše putem onlajn

platforme. Postoji obaveza dostavljanja svih pojedinosti o svakom predmetu

u kome se pruža besplatna pravna pomoć.

Flamanska advokatska komora priprema statističke podatke i prikuplja različite vidove informacija, ali ne posebno za potrebe kontrole kvaliteta. Ove informacije prikupljaju se uglavnom za vladu.

Flamanska advokatska komora vrši nadzor nad kvalitetom usluga

besplatne pravne pomoći putem informacija koje se prikupljaju u

bazi podataka.

Kvalitet se ne kontroliše prvenstveno putem prikupljenih podataka,

već kontrolama koje Kancelarija za BPP vrši u pogledu sadržine

predmeta i na osnovu toga dodeljuje odgovarajuće bodove, te

dodatnim nasumičnim unakrsnim proverama koje vrše kancelarije

za BPP sa francuskog i nemačkog govornog područja i flamanske

kancelarije za BPP.

Pružaoci besplatne pravne pomoći nisu vezani ugovornim odnosom, već se ovaj odnos zasniva na zakonu.

Videti i odgovor pod VI.8.

Međutim, nastojimo da imamo temeljne kontrole od strane samih kancelarija za besplatnu pravnu pomoć i putem dodatnih nasumičnih unakrsnih provera koje vrše kancelarije za BPP sa francuskog i nemačkog govornog područja i flamanske kancelarije za BPP. Lokalne advokatske komore mogu da preduzimaju mere protiv advokata koji rade nepravilno ili zloupotrebljavaju sistem. Primera radi, advokatska komora može advokatu nametnuti određene uslove za ostanak na relevantnom spisku advokata.

Advokati podležu disciplinskim sankcijama advokatske komore. Među

sankcijama se nalazi i mogućnost brisanja sa spiska pružalaca besplatne

pravne pomoći.

---

Bugarska Pisani izveštaji potkrepljeni odgovarajućim dokumentima - sudskim

odlukama, zapisnicima, itd. Ne. Nacionalna kancelarija za besplatnu pravnu pomoć ima pravo da izbriše

advokata sa spiska pružalaca besplatne pravne pomoći. ---

Hrvatska Da, po okončanju postupka, u pisanom obliku. Da. Ne. ---

Kipar --- --- --- ---

Češka Republika Ne. Ne. Ne. U cilju garantovanja kvaliteta pružanja svih pravih usluga, uključujući i

besplatnu pravnu pomoć, predviđena je mogućnost vođenja disciplinskog

postupka protiv advokata.

---

67 | Str.

Danska Ustanove za besplatnu pravnu pomoć imaju obavezu da pored ostalog

dokumentuju svoj budžet i svoje finansijsko stanje. One svake godine

podnose zahtev za finansiranje.

Da. Svake godine objavljuje se lista odobrenih ustanova za


Ne postoje ugovorni odnosi. Međutim, odobrenje će biti oduzeto ukoliko

ustanova za besplatnu pravnu pomoć prestane da ispunjava uslove za

dobijanje sredstava.

---

Estonija

Da. Uz svaki zahtev za isplatu advokat dostavlja detaljan spisak obavljenih

aktivnosti. Da. Advokatska komora dobija informacije od policije, tužilaštva i sudova o eventualnim problemima sa advokatima koji pružaju BPP, kao i pritužbe od lica kojima se pruža besplatna pravna pomoć. Ove informacije i pritužbe obrađuju se u skladu sa pravilima Advokatske komore i, ukoliko je potrebno, pokreće se disciplinski postupak.

U većini slučajeva ne. Mere koje su na raspolaganju Advokatskoj komori su veoma ograničene i praktično se svode na opšta nadzorna ovlašćenja.

Postoji manji segment posla (upravni upravni predmeti) koji se ugovorom poveravaju advokatskim firmama (izabranim na javnom konkursu) i koji su regulisani ugovorom između advokatske firme i Advokatske kancelarije.

---

Finska Ne postoji takva obaveza. Ministarstvo pravde ocenjuje kvalitet putem upitnika za ocenu

kvaliteta koje popunjavaju korisnici besplatne pravne pomoći i javni

pravozastupnici za besplatnu pravnu pomoć.

Ne / videti pod VI.8. Advokati podnose fakture za pruženu besplatnu pravnu

pomoć državnim kancelarijama za besplatnu pravnu pomoć, odnosno

sudovima.

---

Francuska Ne Nacionalni savet za pružanje besplatne pravne pomoći ima zadatak da prikuplja kvanititativne i kvalitativne informacije o funkcionisanju besplatne pravne pomoći i pomoći za olakšani pristup pravdi, te da predlaže državi sve mere koje bi popravile stanje u ovoj oblasti, da sačinjava okružnim savetima za olakšani pristup pravdi predloge sa ciljem razvoja i harmonizuju aktivnosti koje se vode na lokalnom nivou, da sačinjava godišnje izveštaj o aktivnostima u vezi sa besplatnom pravnom pomoći, a na osnovu izveštaja okružnih saveta za besplatnu pravnu pomoć i za olakšani pristup pravdi koji su njihoovj nadležnosti. Ovaj izveštaj se javno objavljuje.

Studije, izveštaji i odluke Nacionalnog saveta za besplatnu pravnu pomoć moraju biti u skladu sa posebnim statusom Francuza koji ne žive u Francuskoj, a kada je reč o besplatnoj pravnoj pomoći i olakšanom pristupu pravdi (član 65 zakona od 10.07.1991.)

Nacionalni savet za besplatnu pravnu pomoć daje mišljenje o svim nacrtima zakona i dekretima koji se odnose na besplatnu pravnu pomoć

Ne. Advokatske komore mogu da zaključe sa ministarstvom pravde ugovore

kojima se garantuje kvalitet usluga.

---

Nemačka Ne. Ne. Ne. Izuzev naknade u iznosu od 15 EUR za angažovanje u vansudskim

stvarima, zastupnik ne sme potraživati nikakvu naknadu od lica kome se

pruža besplatna pravna pomoć. Budući da isplatu naknada vrši Uprava za

trezor, ispunjenost uslova verifikuje nadležni sud. Ne postoji dodatno

ocenjivanje kvaliteta pošto besplatnu pravnu pomoć pružaju isključivo

pripadnici priznatih profesija. Pored toga, odgovornost pružaoca pravne

pomoći prema korisniku pravne pomoći ista je kao odgovornost prema bilo

kom drugom klijentu.

---

Grčka Po završetku predmeta pružaoci besplatne pravne pomoći podnose izveštaj

administratoru besplatne pravne pomoći (Ministarstvu pravde). Ne. Ne.

Mađarska Ne. Nema podataka. Da, postoji ugovorni odnos.

Island Ne. Nema podataka. Ne; jedini ugovorni odnos javlja se u postupku podnošenja zahteva za

besplatnu pravnu pomoć. Da bi se garantovao kvalitet, pružalac usluga

besplatne pravne pomoći mora da bude advokat, član Advokatske komore

Islanda sa položenim pravosudnim ispitom.

---

Irska Odbor za

BPP

Građanskopravni predmeti - Informacije u vezi sa predmetima kojima se

neposredno bavi Odbor za BPP dostupne su putem informacionog sistema

Odbora, a ne postoji posebna obaveza izveštavanja.

Advokati-solisitori iz privatne prakse koji pružaju usluge u vezi sa

predmetima u oblasti bračnog prava dužni su da podnose kvartalne

izveštaje o statusu predmeta. U ostalim slučajevima koji se upućuju

solisitorima iz privatne prakse pitanja se obično rešavaju brže, tako da su

solisitori dužni samo da podnesu izveštaj o ishodu predmeta prilikom

podnošenja zahteva za isplatu.

Građanskopravni predmeti: informacije u vezi sa predmetima kojima

se bave pravni centri dostupni su putem informacionog sistema

Odbora za BPP.

Građanskopravni predmeti: advokati-solisitori koji su zaposleni u Odboru

zaključuju ugovor o radu. Advokati-solisitori iz privatne prakse i advokati-

baristeri koji pružaju predmetne usluge dužni su da se saglase sa uslovima

koje predviđa Odbor za BPP.

Odbor povremeno analizira odabrane predmete advokata-solisitora (iz pravnih centara i iz privatne prakse) u cilju obezbeđivanja kvaliteta usluga koje se pružaju.

---

FLAC --- --- ---

---

Italija Ne postoji takva obaveza. Ministarstvo pravde prikuplja sve podatke. Registar pružalaca besplatne pravne pomoći ažurira se svakog 31. januara, a

samim tim se vrši i ponovna provera ispunjenosti predviđenih uslova. ---

Letonija

Lihtenštajn Ne postoji obaveza izveštavanja. Ne; Advokatska komora Lihtenštajna ne prikuplja podatke u cilju

praćenja kvaliteta usluga besplatne pravne pomoći. Ne postoji ugovorni odnos između pružalaca besplatne pravne pomoći i

Advokatske komore Lihtenštajna. Međutim, Advokatska komora ima

disciplinska ovlašćenja u odnosu na pružaoce besplatne pravne pomoći (kao

registrovane advokate).

---

68 | Str.

Litvanija Advokati koji kontinuirano pružaju sekundarnu pravnu pomoć podnosi mesečne izveštaje Službi za besplatnu pravnu pomoć.

Advokati koji pružaju sekundarnu pravnu pomoć na ad hoc bazi podnose

zahtev za isplatu naknade za pruženu sekundarnu pravnu pomoć zajedno

sa dokumentacijom kojom se dokazuje da je takva pomoć pružena

(podnesci, sudske odluke, itd.).

Advokatska komora Litvanije vrši verifikaciju kvaliteta aktivnosti advokata koji pružaju sekundarnu besplatnu pravnu pomoć u skladu sa pravilima za ocenu kvaliteta sekundarne besplatne pravne pomoći koju odobrava Advokatska komora Litvanije.

U cilju obezbeđivanja kontinuiteta pružanja sekundarne BPP zaključuju se različiti sporazumi:

1) sa advokatima koji kontinuirano pružaju sekundarnu BPP licima koja imaju pravo na takvu pomoć;

2) sa advokatima koji pružaju sekundarnu BPP ad hoc.

---

Luksemburg Da, u slučaju da se materijalna situacija korisnika besplatne pravne pomoći u međuvremenu poboljša

Ne, nema sistemskog prikupljanja podataka

Ne.

Provera faktura advokata i celog predmeta, eventualni disciplinski postupci

praćeni eventualnim disciplinskim sankcijama.

Ukoliko korisnik besplatne

pravne pomoći nije zadovoljan

radom advokata ima uvek

mogućnost da se obrati

predsedniku advokatske komore

pritužbom protiv advokata. A

predsednik advokatske komore

nakon što sasluša advokata

može da preduzme mere protiv

njega (opomena, ukor, brisanje

itd)

Korisnik besplatne pravne

pomoći može da zahteva

promenu advokata, predsednik

advokatske komore može da

pokrene disciplinski postupak

protiv advokata.

Malta

Holandija Ne. Odbor za BPP ne vrši nadzor nad kvalitetom pružene besplatne

pravne pomoći. Nadzor nad kvalitetom je u nadležnosti

predsednika lokalne advokatske komore.

Upis u registar vrši se po odluci javnog organa. Upis u registar može se

poništiti od strane Odbora za BPP. ---

Norveška --- --- --- ---

Poljska

Portugal Postoje formalni uslovi Ministarstva pravde koji se odnose na plaćanje;

međutim, uslovi za upis u registar koji su ranije navedeni u ovom izveštaju

su obavezujući i saopštavaju se Advokatskoj komori.

/ Ne postoji ugovorni odnos. Imajući u vidu profesionalno svojstvo pružalaca

usluga besplatne pravne pomoći, kvalitet usluga garantuje se putem

poštovanja etičkog kodeksa ponašanja, a fiskalne obaveze proveravaju i

nadziru poreski organi.

---

Rumunija Ne. Ne prikuplja. Ne. Kvalitet usluga i poreske obaveze regulisane su posebnim zakonima. ---

Slovenija Pružalac pravnih usluga podnosi izveštaj o svim radnjama preduzetim za

klijenta tokom sudskog postupka, o svim pruženim savetima, kao i

troškovima/ceni tih usluga. Izveštava se po završetku sudskog postupka,

na posebnom formularu koji unapred izdaje nadležni organ u sudu, za

svaki pojedinačni predmet. Dokazi o troškovima pruženih usluga u

određenom predmetu prilažu se uz navedeni formular radi evidentiranja i

isplate naknade za usluge besplatne pravne pomoći.

Nemamo tu informaciju, ali mislimo da ne prikuplja. Ne. Organ nadležan za administraciju može na zahtev korisnika, odnosno uz

njegov pristanak, odlučiti da obustavi pružanje usluga od strane advokata

koji svoje dužnosti obavlja na nezadovoljavajući način. Organ nadležan za

administraciju će u tom umesto razrešenog advokata postaviti drugog

advokata. O razrešenju advokata organ nadležan za administraciju

obaveštava Advokatsku komoru Slovenije, koja može protiv takvog advokata

pokrenuti disciplinski postupak.

U nekim aktuelnim

istraživanjima utvrđeno je da

zaposleni u pojedinim javnim

institucijama ne poštuju svoju

dužnost obaveštavanja

pojedinaca o mogućnosti

pružanja pravnih saveta pro

bono i da za to ne snose

odgovarajuće posledice.

Slovačka Republika Da, Centru za besplatnu pravnu pomoć podnosi se određena

dokumentacija pre nego što se advokat angažuje na zastupanju, a Centar

jednom godišnje potražuje informacije o statusu predmeta (videti čl. 12

Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći licima slabog imovinskog

stanja). Advokat bez odlaganja dostavlja informacije o ishodu zastupanja,

naročito ukoliko je uložena žalba ili zahtev za reviziju. Advokat je dužan da

obavesti Centar za BPP u slučaju prestanka zastupanja.

Centar za BPP ne vrši nadzor nad kvalitetom pruženih pravnih

usluga.

Ne, ali nakon što se advokatu dodeli klijent, advokat je odgovoran za kvalitetno pružanje pravnih usluga pod pretnjom disciplinskih sankcija. Ugovorni odnos postoji samo između klijenta i advokata.

---

Španija Advokati koji učestvuju u sistemu besplatne pravne pomoći imaju iste

etičke obaveze kao i za ostale predmeta u kojima postupaju (član 31

zakona 1/1996)

Generalni savet advokatskih komora Španije je osnovao

posmatračko telo za besplatnu pravnu pomoć koje prati sva ova

pitanja

Videti predthodne odgovore. Bavljenje besplatnom pravnom pomći je na dobrovoljnoj osnovi za upisane advokate posle neophodne stručne obuke-

---

Švedska Ne. Ne.

Ne; zastupnici koji pružaju besplatnu pravnu pomoć imenuju se odlukom

suda ili organa nadležnog za besplatnu pravnu pomoć. Stoga rad zastupnika

nadzire sud, a račun se verifikuje po okončanju predmeta.

---

69 | Str.

Švajcarska Prijava korisnika besplatne pravne pomoći administratoru besplatne pravne pomoći se najčešće odnosi na dokazivanje nedovoljnih prihoda korisnika u krivičnom i građanskom postupku, kao i na činjenicu da predmet nije bez izgleda na uspeh, te na neophodnost angažovanja advokata u parničnom postupku. [Mittellosigkeit muss nachgewiesen werden (vollständige Darlegung der finanziellen Situation). Im Zivilrecht : keine Aussichtslosigkeit, Erforderlichkeit der Vertretung.]

Zakonik o parničnom postupku zahteva pružanju dokaza o nedovoljnosti

prihoda (cf. art. 117 lit. a CPC, RS, 272 ; kompletan izveštaj o materijalnoj

ituaciji o besplatnoj pravnoj pomoći cf. art. 119 al. 2 CPC).

U parničnom postupku predmet ne bi smeo da bude bez ikakvog izgleda na uspeh (cf. art. 117 lit. b CPC) i mora se utvrditi neophodnost angažovanja advokara, i to « kada je zaštita prava korisnika besplatne pravne pomoći neophodna » (cf. art. 118 al. 1 lit. c CPC).

Zakonik o krivičnom postupku predviđa imenovanje besplatnog advokata

po službenoj dužnosti pod određenim uslovima (prema članu 130 ZKP

odbrana je obavezna, odnosno okrivljnei mora da ima braniocima u

sledećim slučajevima : a) kada je određen pritvor, uključivši i vreme

privremenog zadržavanja u trajanju dužem od 10 dana ; b) kada je

zaprećena kazna zatvora u trajanju dužem od godinu dana ili druga mera

koja povlači lišenje slobode ; c) zbog fizičkog ili psihičkog stanja u kome se

nalazi okrivljeni ili iz drugih razloga, kada ne može u dovoljnoj meri da štiti

svoje interese u postupku i kada njegovi zakonski zastupnici nisu da to

čine ; d) kada se tužilac lično pojavljuje pred prvostepenim ili

drugostepenim veće ; e) kada je pokrenut skraćeni postupak (art. 358 à

362) est mise en oeuvre. »

Kada je reč o besplatnoj pravnoj pomoći prema ZKP « onda kada izgleda

da zahtev oštećenog nije osuđen na neuspeh » (cf. art. 136 al. 1 lit.b CPP,

RS 312.0).

Prema našem saznanju, u Švajcarskoj podaci koji se odnose na

besplatnu pravnu pomoć se ne prikupljaju na sistematski način u

cilju analize ili kontrole kvaliteta usluga

U Švajcarskoj ne postoji ugovorni odnos između advokata i organa koji

upravlja besplatnom pravnom pomoći, već se radi o javnopravnom odnosu

koji se odnosi na obavljanje od značaja za državu (cf. supra II.1 et arrêt du

Tribunal fédéral 5A_157/2015 du 12 novembre 2015).

---

Velika Britanija -

Škotska

Da. Obavezno je izveštavanje o napretku predmeta, naročito ukoliko to

može uticati na opravdanost daljeg pružanja besplatne pravne pomoći. Da. Postupak obezbeđenja kvaliteta sprovodi se putem revizije određenog uzorka predmeta dodeljenih pružaocu besplatne pravne pomoći. Reviziju vrše kolege pružaoci besplatne pravne pomoći koji su dodatno obučeni za ove aktivnosti. Sistemom obezbeđenja kvaliteta u krivičnim predmetima upravlja Odbor za besplatnu pravnu pomoć Škotske, a nadzor vrši Komisija za obezbeđenje kvaliteta u krivičnim predmetima koja se sastoji od tri člana koja imenuje Odbor za BPP Škotske, tri člana koja imenuje Udruženje solisitora Škotske (Law Society of Sotland) i tri nezavisna člana,

odnosno laika. Obezbeđenje kvaliteta u građanskopravnim predmetima u nadležnosti je Udruženja solisitora Škotske, a nadzor vrši Komisija za obezbeđenje kvaliteta u građanskopravnim predmetima koja se sastoji od tri člana koja

imenuje Odbor za BPP Škotske, tri člana koja imenuje Udruženje

solisitora Škotske i tri nezavisna člana, odnosno laika.

Uz izuzetak advokata-solisitora koji su direktno zaposleni u Odboru za BPP

Škotske, ne postoji ugovorni odnos između pružalaca usluga BPP i subjekta

nadležnog za administraciju. Pružaoci besplatne pravne pomoći su advokati-

solisitori čija profesija je regulisana od strane Udruženja solisitora Škotske i

podleže visokim profesionalnim standardima i fiskalnim propisima.

ODELJAK 7: Novi izazovi i potencijali besplatne pravne pomoći

VII.1. U kojim od navedenih oblasti

se primenjuje besplatna pravna

pomoć u vašoj državi?

VII.2. Koji organ za besplatnu pravnu

pomoć je nadležan za gorenavedene

posebne slučajeve?

VII.3. Konkretnije u pogledu metoda alternativnog

rešavanja sporova, u kojim od navedenih slučajeva

se primenjuje besplatna pravna pomoć u vašoj

državi?

VII.4. Konkretnije u pogledu pružanja saveta i

podrške migrantima i izbeglicama, u kojim od

navedenih slučajeva se primenjuje besplatna pravna

pomoć u vašoj državi?

VII.5.

Ostali komentari

Andora Sudski postupci

Upravni postupci : protiv države i

socijalnog osiguranja, ali od slučaja do

slučaja

Zastupanje maloletnika

Druge oblasti u praksi : lišavanje

poslovne sposobnosti

Isto kao i za tradicionalnu pravnu pomoć

Nikad

Krivični postupci

Boravišne dozvole

Dozvole za rad

---

70 | Str.

Austrija Sudski postupci Stečajni postupci Zaštita potrošača Upravni postupci/zahtevi Savetodavne usluge migrantima

Ostale pravne oblasti - sud

odlučuje u kojim slučajevima se

odobrava besplatna pravna pomoć.

Videti odgovor pod II.5.

Ostalo - videti odgovor pod II.5. Ostalo - obavezno je pružanje besplatne pravne pomoći

kada sud tako odluči. Videti odgovor pod II.5. Postupci vezani za azil - obavezno je pružanje besplatne pravne pomoći kada sud tako odluči. Videti odgovor pod II.5. Krivični postupci Dozvola boravka

Belgija Avocats.be Sudski postupci

Medijacija

Sudska medijacija/mirenje

Arbitraža

Bankrotostvo

Zaštita potrošača

Upravni postupci (precizirati)

Savetodavne usluge migrantima


Pravni saveti pre pokretanja postupka

Pregovori uz pomoć advokata

Uvek – organ za besplatnu pravnu pomoć

Dobrovoljna medijacija

Obavezne procedure medijacije/mirenja pre pokretanja

postupka

Pregovori o visini krivične sankcije i drugi odgovarajući

postupci pregovaranja u krivičnom postupku

Porodična medijacija

Radno-pravna medijacija

bankrotstvo

Postupak odlučivanja po zahtevu za azil

Krivični postupci

Boravišne dozvole

Radne dovole

Podrška maloletnicima koji nisu u pratnji odrasle osobe

---

OVB Sudski postupci Medijacija Sudska medijacija/mirenje Arbitraža Stečajni postupci Zaštita potrošača Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima Pravni saveti pre parnice Pregovaranje uz pomoć advokata Ostale pravne oblasti

Isti kao i u slučaju redovne besplatne

pravne pomoći Dobrovoljna medijacija Mehanizmi obavezne medijacije/mirenja pre suđenja Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni postupci pregovaranja u krivičnim stvarima Medijacija u porodičnopravnim predmetima Medijacija u radnim sporovima Postupak upravljanja insolventnošću

Azilni postupak

Krivični postupci

Dozvola boravka

Radne dozvole

Podrška maloletnicima bez pratnje

Ostalo (navesti): stranac/migrant može dobiti besplatnu

pravnu pomoć za druge vrste postupaka ukoliko nema

dovoljno visoke prihode. Npr. to može biti potrošački spor.

---

Bugarska Sudski postupci

Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) - ročišta/pretresi pred

sudom

Pravni saveti pre parnice


pravne pomoći / / ---

Hrvatska Sudski postupci Upravni postupci/zahtevi Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima


pravne pomoći

Medijacija u porodičnopravnim predmetima Azilni postupak Krivični postupci Dozvola boravka Podrška maloletnicima bez pratnje

Kipar Ostale pravne oblasti Isti kao i u slučaju redovne besplatne

pravne pomoći --- --- ---

71 | Str.

Češka Republika

Sudski postupci Medijacija - samo u inicijalnom delu parničnog postupka (videti odgovor pod VII/3.)

Stečajni postupci - ovo pitanje još nije jasno raspravljeno u češkom pravu U pravnoj teoriji se često ističe da besplatna pravna pomoć treba da se primenjuje i u stečajnom postupku, ali koliko nam je poznato takvi zahtevi o sada nisu bili uspešni. Advokatska komora Češke pokrenula je projekat pružanja besplatne podrške u stečajnim predmetima, ali je u pitanju samo dobrovoljna podrška za koju se ne može potraživati naknada. Upravni postupci/ zahtevi - upravni sporovi

Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima


Isti kao i u slučaju redovne besplatne pravne

pomoći

Mehanizmi obavezne medijacije pre suđenja - u posebnim slučajevima besplatna pravna pomoć primenjuje se na prvi sastanak sa medijatorom, ukoliko tako naredi sud

Azilni postupak

Krivični postupci

Migranti i izbeglice imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć u prva dva slučaja (kako je naznačeno u pitanju VII.4) U ostalim slučajevima takvu pravnu pomoć im pružaju advokati na dobrovoljnoj bazi, uz podršku Advokatske komore Češke.

Danska Ostale pravne oblasti: Videti dalje u tekstu, pod VII.5.

--- Ostalo: Videti dalje u tekstu, pod VII.5. Ostalo: Videti dalje u tekstu, pod VII.5.

Neki predmeti nisu pokriveni besplatnom pravnom pomoći drugog i trećeg stepena. To su:

• Krivični predmeti (ali se dodeljuje

branilac po službenoj dužnosti)

• Predmeti koji nastaju po osnovu trgovačkih aktivnosti (pravne usluge

treba da finansira privredni subjekt, a ne država)

• Predmeti koj se tiču restrukturiranja

dugova (stačajni sud dužan je da

savetuje stranke u takvim slučajevima)

• Predmeti na kojima rade organi javne

uprave ili privatni odbori za privatne

žalbe odobreni od strane Ministarstva

privrede i razvoja (ovi organi i žalbeni

odbori dužni su da savetuju stranke u

takvim slučajevima)

Estonija

Sudski postupci

Stečajni postupci Upravni postupci/zahtevi Pravno

savetovanje pre parnice


pomoći

Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni postupci pregovaranja u krivičnim stvarima

Azilni postupak

Krivični postupci

---

72 | Str.

Finska Korisnik ima pravo na besplatne

pravne savete u svim navedenim

oblastima Za više informacija videti

dalje u tekstu, čl. 6 Zakona o


Sudski postupci Medijacija

Sudska medijacija/mirenje Arbitraža

Stečajni postupci

Zaštita potrošača Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima

Pomoć maloletnicima Pravni saveti pre parnice

Pregovori uz pomoć advokata Ostale pravne oblasti


pomoći (videti ranije u tekstu) Korisnik ima pravo na besplatne pravne savete u svim

navedenim oblastima Za više informacija videti dalje u

tekstu, čl. 6 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći


Mehanizmi obavezne medijacije/mirenja pre suđenja

Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni postupci pregovaranja u krivičnim stvarima Medijacija u porodičnopravnim predmetima Medijacija u radnim sporovima Postupak upravljanja insolventnošću

Ostalo

Azilni postupak

Krivični postupci Dozvola boravka

Radne dozvole Podrška maloletnicima bez pratnje

Ostalo

Videti ovde.

Francuska Sudski postupci

Medijacija


Arbitraža

Bankrotostvo







Ostale oblasti iz prakse

Nema posebnih slučajeva

Besplatna pravna pomoć nije alternativni način rešavanja

konflikata, ali se može primeniti na medijaciju


Obavezni postupci medijacije/miranja koji prethode

pokretanju postupka

Pregovori o visini kazne i drugi odgovarajući postupci

pregovaranja u krivičnom postupku


Radnopravna medijacija

Postupci bankrotstva


Krivični postupci

Boravišne dozvole

Radne dovole


Nemačka Sudski postupci Medijacija Sudska medijacija/mirenje Arbitraža Stečajni postupci Zaštita potrošača Upravni postupci Savetodavne usluge migrantima: Kada je migrantu za ostvarivanje njegovih prava neophodna pravna pomoć, a ne postoji drugi način da mu se pomogne, može mu se pod određenim uslovima odobriti besplatna pravna pomoć u skladu sa zakonom. Odobrenje ne zavisi od nacionalnosti, odnosno državljanstva. Pravno savetovanje pre parnice: po ispunjenju zakonom predviđenih uslova Pregovaranje uz pomoć advokata:

ukoliko je neophodno za ostvarenje

relevantnih prava


pomoći

Dobrovoljna medijacija:


Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni postupci

pregovaranja u krivičnim stvarima Medijacija u

porodičnopravnim predmetima

Medijacija u radnim sporovima

Postupak upravljanja insolventnošću

Azilni postupak: u svrhu ostvarivanja relevantnih prava, npr. žalba na negativnu odluku;

Krivični postupci

Dozvola boravka: u svrhu ostvarivanja relevantnih prava, npr. žalba na negativnu odluku;

Radna dozvola: u svrhu ostvarivanja relevantnih prava, npr.

žalba na negativnu odluku;


---

Grčka

Sudski postupci Stečajni postupci

Isti kao i u slučaju redovne besplatne pravne pomoći

--- Azilni postupak Krivični postupci Podrška maloletnicima bez pratnje

---

Mađarska Sudski postupci


Upravni postupci/zahtevi (specifikovati): zastupanje u upravnopravnim predmetima





pomoći --- Azilni postupak

Krivični postupci

---

73 | Str.

Island Sudski postupci Isti kao i u slučaju redovne besplatne pravne

pomoći --- Na Islandu je besplatna pravna pomoć na raspolaganju

svim licima u sudskim postupcima. Strani državljani u sudskim postupcima na Islandu stoga mogu imati ispunjavati uslove za besplatnu pravnu pomoć jer se ona odobrava bez obzira na nacionalnost.

Azilni postupak

Krivični postupci

Dozvola boravka

Radne dozvole


---

Irska Odbor za

BPP

Sudski postupci Medijacija Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) - samo zahtevi za dobijanje azila Pravno savetovanje pre parnice Pregovori uz pomoć advokata Ostale pravne oblasti


pomoći

Medijacija u porodičnopravnim predmetima

Azilni postupak

Krivični postupci Podrška maloletnicima bez pratnje

---

FLAC --- --- ---

--- ---

Italija Sudski postupci

Stečajni postupci

Pomoć maloletnicima

Sve je vidljivija potreba za proširenjem besplatne pravne pomoći na vansudske postupke.

U toku je rasprava po ovom pitanju.


pomoći. Sve je vidljivija potreba za proširenjem besplatne pravne

pomoći na vansudske postupke, ali to trenutno nije

predviđeno u pozitivnom pravu Italije.

Krivični postupci

Migranti i izbeglice mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć

advokata samo u sudskim postupcima.

---

Letonija

Lihtenštajn Sudski postupci

Stečajni postupci


Upravni postupci


pomoći --- Azilni postupak

Krivični postupci

Dozvola boravka

Radne dozvole

---

Litvanija Sudski postupci u građanskim, krivičnim, upravnim i drugim stvarima. Odluku donosi organ lokalne samouprave (primarna besplatna pravna pomoć), odnosno ustanova za besplatnu pravnu pomoć (sekundarna besplatna pravna pomoć).

Ostalo (naznačiti po kategorijama predmeta):

Primarnu besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju državni službenici (kao i advokati i advokatski pomoćnici).

Sekundarnu besplatnu pravnu pomoć mogu

da pružaju samo advokati i advokatski

pomoćnici.

Ostalo (specifikovati) - primarna besplatna pravna pomoć predstavlja davanje pravnih informacija i pravnih saveta, i izradu dokumenata koji se podnose državnim i lokalnim institucijama, izuzev dokumenata procesne prirode. Ovaj vid besplatne pravne pomoći obuhvata i savetovanje u vezi vansudskog poravnanja, radnje u cilju mirnog rešavanja sporova i izradu sporazuma o poravnanju. Primarna besplatna pravna pomoć ne obuhvata popunjavanje poreskih prijava.

Ostalo (specifikovati) pravo na besplatnu pravnu pomoć opisanu u ovom upitniku imaju svi državljani Republike Litvanije, državljani drugih država članica Evropske unije, fizička lica koja zakonito borave u Republici Litvaniji i drugim državama članicama Evropske unije, kao i druga lica obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Smatramo da je naknada suviše niska. Advokatska komora Litvanije kontinuirano radi na rešavanju problema koji se tiču naknade. 2016. godine otplaćen je dug države prema advokatima došlo je do određenih izmena u pogledu naknade.

Luksemburg Sudski postupci

Medijacija

Sudska medijacija (osim medijacije u

vezi ugovora u građanskoj ili trgovinskoj

materiji) /mirenje

Arbitraža

Bankrotstvo



Sve oblasti upravnog prava





Kao i za pružanje tradicionalne pravne pomoći

Obavezni postupci medijacije/mirenja koji prethode

pokretanju postupka







Krivični postupci

Boravišne dozvole

Radne dovole


---

Malta

74 | Str.

Holandija Sudski postupci

Medijacija Sudska medijacija/mirenje

Stečajni postupci (samo postupci

stečaja fizičkih lica)

Zaštita potrošača Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima Pravni saveti pre parnice


pomoći

U zakonskim odredbama pominje se isključivo

"medijacija". U ovim odredbama ne pravi se

distinkcija između različitih vidova medijacije.


Mehanizmi obavezne medijacije/mirenja pre suđenja Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni

postupci pregovaranja u krivičnim stvarima Medijacija u porodičnopravnim predmetima Medijacija u radnim sporovima


Azilni postupak

Krivični postupci Dozvola

boravka Radne dozvole


---

Norveška Sudski postupci

Medijacija Sudska medijacija/mirenje

Upravni

postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima



pomoći

--- Azilni postupak Krivični postupci (međutim, ova materija je regulisana Zakonom o krivičnom postupku, a ne Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći)

Dozvola boravka

Podrška maloletnicima bez pratnje Ostalo: Videti priložen Zakon o besplatnoj pravnoj

pomoći, čl. 11 (besplatni pravni saveti) i čl. 16 (besplatno zastupanje).

---

Poljska

Portugal Sudski postupci Medijacija

Sudska medijacija/mirenje Arbitraža Stečajni postupci

Zaštita potrošača Savetodavne usluge migrantima

Pomoć maloletnicima Pravni saveti pre parnice Pregovori uz pomoć advokata


pomoći








Azilni postupak

Krivični postupci

Dozvola boravka

Radne dozvole


---

Rumunija Sudski postupci

Stečajni postupci

Zaštita potrošača Upravni postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima Pravni saveti pre parnice

Ostale pravne oblasti


pomoći







Azilni postupak

Krivični postupci

Dozvola boravka

Radne dozvole


---

Slovenija Sudski postupci


Arbitraža (samo u pojedinim

slučajevima)

Stečajni postupci

Pomoć maloletnicima: u krivičnim

postupcima mogu dobiti besplatnu

pravnu pomoć po službenoj

dužnosti, kao i pravne savete pre

suđenja


Druge pravne oblasti: pravna pomoć pred svim organima, institucijama i licima koja su u Republici Sloveniji nadležna za vansudsko rešavanje sporova


pomoći Mehanizmi obavezne medijacije/mirenja pre suđenja


pregovaranja u krivičnim stvarima

Krivični postupci ---

75 | Str.

Slovačka Republika Sudski postupci Medijacija

Sudska medijacija/mirenje Stečajni postupci

Zaštita potrošača Upravni

postupci/zahtevi (specifikovati) Savetodavne usluge migrantima




pomoći

Dobrovoljna medijacija (ukoliko Centar za besplatnu pravnu pomoć smatra da je medijacija najbolji način postupanja, klijentu će obezbediti takvu mogućnost) Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni

postupci pregovaranja u krivičnim stvarima (branilac po

službenoj dužnosti) Medijacija u porodičnopravnim predmetima (Centar za BPP angažuje eksterne medijatore) Medijacija u radnim sporovima (Centar za BPP angažuje eksterne medijatore)

Azilni postupak (Centar za besplatnu pravnu pomoć, za drugostepene postupke zadužena je nevladina organizacija Human Rights League) Krivični postupci (odbrana ex officio) Podrška maloletnicima bez pratnje (NVO, Ministarstvo

za rad, socijalna pitanja i porodicu)

---

Španija Sudski postupci

Medijacija

Sudska medijacija (osim medijacije u

vezi ugovora u građanskoj ili trgovinskoj

materiji) /mirenje

Arbitraža

Bankrotostvo



Sve oblasti upravnog prava





Drugi postupci u praksi : pomoć žrtvama

nasilja



Obavezni postupci medijacije/mirenja koji prethode

pokretanju postupka






Ostalo (molimo precizirati) osim ukoliko zakon to

zabranjuje član 6 zakona iz 1996


Krivični postupci

Boravišne dozvole

Radne dovole


---

Švedska Sudski postupci

Medijacija




pomoći

--- Ostalo - u slučajevima koji se tiču azila svako ima pravo na javnog zastupnika.

---

Švajcarska Sudski postupci





Obavezni postupci

medijacije/mirenja koji

prethode pokretanju

postupka

de médiation/conciliation Postupak odlučivanja po zahtevu za azil

Krivični postupci

---

76 | Str.

Velika Britanija -

Škotska Sudski postupci

Medijacija

Stečajni postupci


Upravni postupci/zahtevi (specifikovati)

o Ograničena dostupnost u

pogledu postupaka pred

administrativnim

tribunalima

Savetodavne usluge migrantima Pomoć maloletnicima

Pravni saveti pre parnice Pregovori uz pomoć advokata Ostale pravne oblasti o

Ograničeni obim inicijalnog

savetovanja dostupan je za

svaku oblast škotskog prava.

Na zastupanje u sudskim

postupcima primenjuju se

dodatna ograničenja.


pravne pomoći


Sporazumi o priznanju krivice i drugi relevantni

postupci pregovaranja u krivičnim stvarima

Medijacija u porodičnopravnim predmetima

Ostalo (specifikovati) o Nadležan je za zastupanje

klijenata u situaciji koja ne potpada pod definiciju

postupka pred sudom, tribunalom ili zakonskom

komisijom. Tu spada npr. zastupanje interesa

klijenta na neformalnom sastanku sa socijalnim

radnicima radi razmatranja pitanja socijalne

zaštite deteta.

Azilni postupak Krivični postupci

Dozvola boravka Radne dozvole


Ostalo (specifikovati) o Kako je ranije navedeno,

ograničen obim inicijalnog savetovanja

dostupan je za svaku oblast škotskog

prava. Sadržajnija pomoć dostupna

je u vezi sa azilnim i krivičnim postupcima, i građanskim postupcima

koji se tiču imigracije.

Nema

ODELJAK 8: Završna pitanja

VIII.1. Koje su pozitivne i negativne strane vašeg nacionalnog sistema? VIII.2. Koje vidovi dobre prakse iz vaše jurisdikcije bi se eventualno mogli

primeniti u drugim državama članicama?

VIII.3. Koje jednostavne mere bi se mogle preduzeti u cilju unapređenja

sistema u vašoj državi?

Andora Uzimajući o obzir da je Andora mala zemlja i da advokatska komora organizuje besplatnu pravnu pomoć, praćenje i kontrola kvaliteta usluga je prilično

zadovoljavajuća-

Loša strana je što je besplatna pravna pomoć ograničena na sudske postupke.

Takođe treba reći da je loše to što sudija može da sam odluči da li jedna osoba može da bue korisnik besplatne pravne pomoći i to pogotovu bez objektivnog

kriterijum

Kontrola besplatne pravne pomoći na dnevnoj osnovi je u nadležnosti stalne komisije

(koju čine advokati) čime se obezbeđuje kontinuitet i i kontrola od strane advokatske

komore

Trebalo bi ubuduće povećati visinu nagrade i proširiti pružanje besplatne pravne

pomoći na druge oblasti

Austrija + Besplatnu pravnu pomoć pružaju nezavisni advokati u skladu sa istim standardima koji se odnose na pružanje drugih pravnih usluga.

- Naknade koje isplaćuje Ministarstvo pravde su načelno veoma niske – 50%

od vrednosti pruženih usluga besplatne pravne pomoći

Austrijski sistem besplatne pravne pomoći je jedinstven sistem u kome besplatnu pravnu

pomoć pružaju advokati isključivo po odluci suda kojom se utvrđuje ispunjenost uslova za

takvu pomoć, i ispunjava najviše standarde kvaliteta. Naknade vezane za besplatnu

pravnu pomoć doprinose samostalnosti penzijskog sistema advokata - videti odgovor pod

II.5.

Povećanje budžeta za besplatnu pravnu pomoć.

Belgija Avocats.be Zakonom od 23.11.1998. pružena je velika satisfakcija (osim kada je reč o finansiranju). U toku je rad na njegovoj izmeni. Bićemo u mogućnosti da damo precizniji odgovor čim bude usvojena nova zakonska regulativa

--- ---

OVB Dobro funkcioniše; naknade su suviše niske, a isplate kasne. Vrlo efikasan onlajn sistem za podnošenje prijava i administraciju. Centralizovan registar besplatne pravne pomoći, baza podataka sa svim neophodnim

dokumentima koji bi omogućili bolju kontrolu uslova pružanja BPP; bolja i tačnija web

aplikacija za Flamansku advokatsku komoru i posebna web aplikacija za Advokatsku

komoru francuskog i nemačkog govornog područja.

Bugarska --- --- ---

Hrvatska --- --- ---

Kipar --- --- ---

77 | Str.

Češka Republika

Sistem besplatne pravne pomoći u Češkoj je fragmentisan, nedostaje sveobuhvatna zakonska regulativa; međutim, postojeći sistem funkcioniše iznenađujuće dobro. Besplatna pravna pomoć pruža se u krivičnim postupcima kada je predviđena obavezna odbrana, a može se pružati i u drugim krivičnim i građanskim postupcima po odluci nadležnih organa (uglavnom sudova). Besplatnu pravnu pomoć pruža i Advokatska komora Češke, ali ovaj vid pomoći nema finansijsku podršku države. Potrebna je dopunska finansijska podrška države u ovoj oblasti - o tome se trenutno pregovara. Besplatne pravne pomoći generalno nema u upravnim postupcima, iako ovakvi postupci mogu biti veoma teški za razumevanje laicima. Postoji i potreba za drugim vidovima pravnih usluga u brojnim vansudskim oblastima i alternativnom rešavanju sporova.

Treba istaći da besplatnu pravnu pomoć u posebnim oblastima pružaju i

nevladine organizacije na dobrovoljnoj bazi. Što se tiče NVO, sistem besplatne

pravne pomoći nije regulisan i ne postoje nikakve garancije kvaliteta usluga.

Ovu situaciju bi trebalo razjasniti, a finansiranje bi trebalo da bude

transparentnije pošto NVO primaju sredstva iz različitih fondova državnog

budžeta, ali nije jasno određen koji deo tih sredstava odlazi na "pravne

usluge".

Pozitivne strane:

• Sistem garantuje prilično širok pristup pravnim uslugama u krivičnim

stvarima

• Klijentu je na raspolaganju nekoliko mogućnosti da zahteva besplatnu

pravnu pomoć, ukoliko zna kako da aplicira za tu pomoć (sudovi,

Advokatska komora Češke, nevladine organizacije).

Negativne strane:

• Nedostaje opšti pravni okvir za besplatnu pravnu pomoć.

• Sistem besplatne pravne pomoći je fragmentisan i, generalno

posmatrano, netransparentan za širu javnost.

• Nedostaje pravna podrška u upravnim postupcima i alternativnom

rešavanju sporova. • Naknade za rad advokata niže su nego u standardnim predmetima

(iznose samo 80%).

• NVO besplatno pomažu korisnicima ali kvalitet usluga nije uvek

garantovan, a način njihovog finansiranja nije transparentan.

Sud verifikuje naknade za pružaoce besplatne pravne pomoći. Generalno pouzdana i

blagovremena isplata naknada za advokate u slučajevima zastupanja po službenoj

dužnosti.

Mada to nije jednostavno izvesti, bilo bi dobro da postoji opšti režim regulisanja

besplatne pravne pomoći, pod uslovom da se takvom regulativom ne ugroze

postojeće prednosti koje imaju pružaoci besplatne pravne pomoći i besplatna pravna

pomoć ne proširi na nekvalifikovane pružaoce usluga. Takođe, ona bi trebalo da

obuhvati sve oblasti besplatne pravne pomoći i da omogući transparentan prikaz

prava na pravnu podršku.

Danska Pozitivno je to što svako ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prvog stepena, koja obuhvata osnovne usmene savete o bilo kom pravnom pitanju.

Vode se rasprave o tome koje slučajeve treba uključiti, a koje isključiti iz

obuhvata besplatne pravne pomoći. Primera radi, ustanove za besplatnu

pravnu pomoć često nisu u stanju da daju odgovarajuće smernice u

predmetima koji se tiču privrednih aktivnosti, a s druge strane takvu pravnu

pomoć bi verovatno trebalo pružati u predmetima za koje su nadležni upravni

organi.

---

Advokatska komora i udruženje advokata Danske i Udruženje advokatskih firmi

Danske osnovali su radnu grupu koja razmatra pravila koja regulišu besplatnu pravnu

pomoć. Ova radna grupa razmatra eventualna poboljšanja aktuelnog sistema

besplatne pravne pomoći. Radnu grupu čine predstavnici navedene dve organizacije,

predstavnici Saveta potrošača i predstavnici Danskog instituta za ljudska prava.

Estonija

Pozitivne strane: U krivičnim postupcima ne ispituje se opravdanost besplatne pravne pomoći,

niti imovinsko stanje. Elektronski sistem za dodelu i administriranje predmeta besplatne pravne

pomoći. Negativne strane: Niske naknade za BPP Složenost postupka odobravanja besplatne pravne pomoći u

građanskopravnim predmetima

U krivičnim postupcima ne ispituje se opravdanost besplatne pravne pomoći, niti

imovinsko stanje Elektronski sistem za dodelu i administriranje predmeta besplatne pravne pomoći.

Poboljšati pristup besplatnoj pravnoj pomoći u građanskopravnim predmetima

Povećati iznos sredstava za besplatnu pravnu pomoć

Finska

Francuska Cinjenica da sistem besplatne pravne pomoći pokriva sve oblasti prava je

ocenjen kao pozitivan, ali ima za posledicu to što su izdvojena sredstva

nedovoljna

Besplatna pravna pomoć može u određenim slučajevima da bude odobrena bez

ispitivanja materijalnog stanja (tražioci azila, posebne situacije koje zaslužuju pažnju,

maloletnici, žrtve određenih ozbiljnih prestupa, invalidi, žrtve rada)

Uvećanje dodeljenih sredstava namenjenih za besplatnu pravnu pomoć, proširenje besplatne pravne pomoći.

Reforma zakonskog institucionalnog okvira sa ciljem, između ostalog, da se obezbedi zaključivanje periodičnih sporazuma između nacionalnog saveta advokatskih komora i ministarstva pravde radi utvrđivanja kriterijumi iz člana 90, za utvrđivanje visine vrednosti koeficijenata koji važe za svaki postupak ponaosob.

78 | Str.

Nemačka Zahvaljujući činjenici da u nemačkom sistemu besplatne pravne pomoći nije predviđen fiksni budžet, pristup pravdi se obezbeđuje i u slučaju povećanog broja slučajeva besplatne pravne pomoći. Pored toga, nepostojanje advokata koji rade isključivo na predmetima besplatne pravne pomoći znači da usled mešovite strukture predmeta advokati mogu da daju doprinos društvu iako za usluge besplatne pravne pomoći primaju mnogo manje naknade.

Što se tiče krivičnih postupaka, u Nemačkoj funkcioniše sistem odbrane po službenoj dužnosti u skladu sa posebnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku (Strafprozessordnung). U slučajevima obavezne odbrane okrivljeni ima pravo na advokata kojeg postavlja sud, bez obzira na njegovo materijalno stanje. Okrivljeni može zahtevati određenog advokata. Svaki advokat može biti imenovan za advokata po službenoj dužnosti; u Nemačkoj ne postoji sistem "javnih branilaca". Advokat po službenoj dužnosti ne mora nužno biti besplatan za okrivljenog. Odluka o ovom pitanju donosi se po završetku postupka. Ukoliko ga sud oglasi krivim, okrivljeni mora da naknadi troškove postupka, a samim tim i advokata. U slučaju oslobađajuće presude država plaća advokata po službenoj dužnosti prema zakonom utvrđenoj tarifi. Što se tiče krivičnog prava izuzev slučajeva odbrane po službenoj dužnosti, nažalost, ne postoji sveobuhvatnija besplatna pravna pomoć.

Uz to, imajući u vidu da se u Nemačkoj primenjuje princip naknade troškova

koji podrazumeva da je čak i u slučaju kada je odobrena besplatna pravna

pomoć, strana koja je izgubila spor dužna da naknadi troškove postupka

suprotnoj strani (čl. 123 Zakonika o parničnom postupku

(Zivilprozessordnung)), lice koje traži pravnu zaštitu preuzima značajan rizik u

tom pogledu.

Pristup pravdi je od presudnog značaja, bez obzira na ekonomske mogućnosti lica koje traži pravnu zaštitu. Odobravanje besplatne pravne pomoći ne zavisi od budžetskih ograničenja; odluke o tome donose sudovi koji su faktički nezavisni. Korisnik besplatne pravne pomoći uživa istu zaštitu i ista prava kao klijent koji sam plaća zastupnika. Izabrani pružalac besplatne pravne pomoći zastupa isključivo interese svog klijenta.

---

Grčka

--- --- Ministarstvo pravde bi trebalo da obaveštava građane o njihovom pravu na besplatnu

pravnu pomoć i na drugim jezicima, a ne samo na grčkom. Organi kojima se građani

obraćaju za besplatnu pravnu pomoć trebalo bi da budu upoznati sa svim najnovijim

izmenama pozitivnih pravnih propisa.

Mađarska Pozitivne strane: Besplatna pravna pomoć postoji. Sve ostalo je negativno. Nijedan, nadamo se. Novac.

Island --- --- ---

Irska Odbor za

BPP

--- --- ---

FLAC Videti ovde. --- Videti ovde.

Italija Besplatna pravna pomoć je u kritičnoj fazi: broj zahteva se povećava usled

ekonomske krize, naknade za BPP su niske, a isplate mnogo kasne. Podeljena nadležnost za upravljanje besplatnom pravnom pomoći između advokatskih

komora i sudova obezbeđuje razumnu ravnotežu u tom procesu.

---

Letonija

Lihtenštajn + Besplatnu pravnu pomoć pružaju nezavisni advokati u skladu sa istim standardima koji se odnose na pružanje drugih pravnih usluga.

+ Iako su, u poređenju sa drugim državama, naknade za rad pružalaca

besplatne pravne pomoći niže od tržišnih, one su ipak prihvatljive.

To što korisnik besplatne pravne pomoći u principu može da bira svog advokata. Ništa.

Litvanija Negativne strane:

- Mehanizam administracije besplatne pravne pomoći koju obezbeđuje država mogao bi biti delotvorniji: potreba za primenom IT tehnologija u pružanju državne besplatne pravne pomoći;

- naknade za rad advokata su isuviše niske.

Pozitivne strane:

- sekundarnu besplatnu pravnu pomoć pružaju nezavisni advokati;

- širok spektar pravnih usluga;

- državna besplatna pravna pomoć obezbeđena je u svim fazama

postupka.

Jasni kriterijumi za besplatnu pravnu pomoć.

Šira primena informacionih tehnologija.

79 | Str.

Luksemburg Pozitivne strane :

-profesionalizacija statusa besplatne pravne pomoći

-dosta široko pokrivanje oblasti prava

Negativno :

-posledica širokog pokrivanja besplatnom pravnom pomoći je stvaranje velikih

troškova – rashoda i ekonomskih i administrativnih

Da države članice polje primene koje se odnosi na oblasti koje pokriva besplatna pravna

pomoć

.

Trebalo bi predvideti učešće korisnika besplatne pravne pomoći u troškovima

srazmerno njegovim prihodima, makar to bilo i simbolično, jer preuzimanje celokupnih

troškova u svim slučajevima dovodi do slučajeva neravnopravnosti moeđu

korisnicima i gubljenje osećaja za odgovornost

Malta

Holandija --- --- ---

Norveška --- --- ---

Poljska

Portugal Pozitivno je to što je vodeća uloga data Advokatskoj komori, kao i

transparentnost i kvalitet usluga koje pružaoci besplatne pravne pomoći

pružaju korisnicima. Negativne strane su niske naknade za pružaoce

besplatne pravne pomoći, kašnjenje u isplati naknada, kao i određene

nejasnoće po pitanju vrsta postupaka koji su obuhvaćeni besplatnom pravnom

pomoći.

Vodeća ulogu ima Advokatska komora; transparentnost i kvalitet usluga koje pružaoci

besplatne pravne pomoći pružaju korisnicima.

Povećanje sredstava iz državnog budžeta koja se distribuiraju pružaocima besplatne

pravne pomoći; transparentan, aktivan i odgovoran mehanizam saradnje između

pružalaca besplatne pravne pomoći i subjekata nadležnih za isplatu naknada.

Rumunija Pozitivan aspekat je to što postoji Protokol o naknadama za rad advokata na pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, pružanju usluga u okviru sistema besplatne pravne pomoći, odnosno vansudskom zastupanju ili pravnoj pomoći, i pružanju usluga besplatne pravne pomoći po osnovu međunarodnog pristupa pravdi i međunarodne pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, koji je zaključen između Ministarstva pravde i Nacionalnog udruženja advokatskih komora Rumunije.

Negativni aspekti su:

- Protokol se različito tumači od strane pojedinih sudova i javnih

tužilaštava;

- Ne postoji takav protokol između Javnog tužilaštva i Nacionalnog udruženja advokatskih komora Rumunije.

--- - Nacionalno udruženje advokatskih komora Rumunije treba da zaključi sporazum sa Javnim tužilaštvom i Ministarstvom pravde.

- Donošenje regulatornog okvira za organizovanje i funkcionisanje usluga

besplatne pravne pomoći putem informacionog sistema.

Slovenija Pozitivna strana je to što se građanima garantuje pravno zastupanje pred

sudovima bez obzira na njihovo imovinsko stanje, čime se ostvaruje pravo na

sudsku zaštitu u skladu sa načelom jednakosti. Međutim, advokati snose

najveći deo troškova vezanih za pružanje takve garancije, tako što im se

naknade, a samim tim i primanja utvrđuju i smanjuju od strane države.

--- Povećanje nominalne vrednosti advokatskog boda (koji iznosi 0,459 EUR i nije se

povećavao od 2003. godine zato što Vlada, odnosno Ministarstvo pravde mora da se

sagalsi sa povećanjem, a takva saglasnost nije davana od 2003. godine) i ukidanje

izmena kojima je nametnuto smanjenje naknada za pružaoce besplatne pravne

pomoći za 50%).

Slovačka Republika Pozitivne strane: postojanje jedne institucije koja je specijalizovana za

besplatnu pravnu pomoć u građanskim stvarima obezbeđuje nezavisnost i

stručnost, a građanima se omogućava jedno mesto na kome se obraćaju za


Negativne strane: zaposleni u Centru za besplatnu pravnu pomoć imaju mala

primanja (utvrđuju se u skladu sa zakonskom klasifikacijom zarada u javnom

sektoru), što izaziva fluktuaciju zaposlenih; potrebno je stabilizovati Centar u

kadrovskom i profesionalnom smislu.

--- Bolja obuka zaposlenih u Centru za besplatnu pravnu pomoć, veće zarade za pravnike u Centru za besplatnu pravnu pomoć (najmanje prosečna zarada), reorganizacija poslova u Centru za besplatnu pravnu pomoć tako da se zaposleni mogu posvetiti onome za šta su stručni (npr. socijalni radnici se bave administrativnim poslovima koji se mogu poveriti administrativnom osoblju sa srednjom školskom spremom).

Španija http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-Observatorio-

JusticiaGratuita-y-portada.pdf stranice 193 do 195.

Verovatno bi se kao pozitivni aspekti mogli da smatraju pokrivanje svih

pravnih oblasti, kao i činjenica da se besplatna pravna pomoć pruža samo

nakon analize imovinskih mogućnosti tražioca besplatne pravne pomoći.

Zatim, organizacija besplatne pravne pomoći od strane advokatskih komora

omogućava kontrolu kvaliteta i rada i omogućila je, na primer, da se razvije

kompjuterski program za upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći i

odlučivanjem o zahtevima za šta je dobijena nagrada Balance de cristal 2014

du Conseil de l’Europe za praktične inovacije.

Negativni aspekt je visina dodeljenih sredstava za besplatnu pravnu pomoć

Između ostalog :

-finansijsko pokriće besplatne pravne pomoći (za sve postupke)

-pomoć siromašnima (najmanje oko dve plate)

-pomoć žrtvma pojedinih krivičnih dela bez ispitivanja materijalnog položaja

-specijalizacija u pojedinim oblastima prava

-službe za besplatnu pravnu pomoć su formirane u okviru advokatskih komora (opštih ili

specifičnih za najsiromašnije)

Broj advokata uključenih u sistem (oko 40.000) i prostorna pokrivenost (cela Španija) i

vremenska pokrivenost 24 sata 7 dana nedeljno

Videti : https://www.youtube.com/watch?v=o- KN8riF49s&index=1&list=PLuvaoF0bvLV9JmWg7gKRjdijtEiZptvoY

Započeti dijalog sa državom i zajedničko osmišljavanje načina na koji bi mogao da se

poboljša sistem od strane pravničke javnosti

Švedska --- --- ---














https://www.youtube.com/watch?v=o-KN8riF49s&index=1&list=PLuvaoF0bvLV9JmWg7gKRjdijtEiZptvoY




80 | Str.

Švajcarska Možemo da ukažemo na sledeće što smatramo negativnim :

Pravna nauka kritikuje činjenicu d au krivičnom postupku tužilaštvo koje

upravlja postupkom određuje ne samo branioca, već ima i ovlašćenje da odredi

u konkretnom slučaju besplatno zastupanje po službenoj dužnosti (cf. art. 137

et 132 al. 1 CPP) i tako da odlučuje da postavi ili ne postavi okrivljenom

advokata po službenoj dužnosti i, u konkretnom slučaju besplatnu pravnu

pomoć. Ovo može da ima za posledicu određene disfunkcionalnosti u radu

pravosuđa, kao što je to nedavno utvrdio federalni sud smatrajući da u datim

uslovima konkretnog slučaja date garancije prava na jednakost oružja u

krivičnom postupku shodno principima i načelima koje propisuje pravna država,

nisu poštovana i smatrajući takođe da se tu radi o ozbiljnim manjkavostima

postupka (cf. Gjon David, « Eine groteske Regelung », in Plädoyer n° 4/2016,

Magazin für Recht und Politik, Zürich, p. 15ss. et référence citée : arrêt du

Tribunal fédéral 6B_941/2015 du 2 mars 2016, cf. en particulier cons. 4.3.-

4.4.).

Više advokata krivičara kritikuju ovu svemoć tužilaštva kada je reč o odbrani

po službenoj dužnosti i besplatnoj pravnoj pomoći. Oni smatraju da bi bilo

pravilnije da o tome odlučuje nezavisno telo, kao što je na primer, ministarstvo

pravde (cf. référence citée au Professeur en droit pénal Martin Killias).Isto vži i

za sudove za koje se smatra da su isuvše srasli sa konkretnim postupkom da

bi mogli da odlučuju o besplatnoj pravnoj pomoći.

Želimo da izdvojimo dve suštinski pozitivne karakteristike u Švajcarskoj :

-ne samo što priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć se zasniva na objektivnim

kriterijumima kod procene potrebe građana za tom pomoći koji su sadržani u zakonu i

garantovani federalnim ustavoma (pravo na pristup sudu) već pre svega to što se

besplatna pravna pomoć pruža nezavisno od raspoloživih sredstava u budžetu (i kada su

potrošena)

-razdvojenost organa koji odlučuju o pravu na besplatnu pravnu pomoć i organa koji

snose troškove, omogućuje i osigurava dobro funkcionisanje isplate nadoknada koje se

duguju na račun te institucije

---

Velika Britanija -

Škotska

------------ -------------

--------------

DUŽI ODGOVORI

Odgovor na pitanje VIII.1 koji je dostavio Centar za besplatnu pravnu pomoć (Irska)

Pozitivne strane

Osoblje Odbora za besplatnu pravnu pomoć – zaposleni u Odboru za besplatnu pravnu pomoć pružaju usluge na veoma profesionalnom nivou.

Predmeti koji se tiču starateljstva nad decom – U 2013. godini je ukinuta obaveza roditelja da plaćaju naknade za pravnu pomoć u predmetima koji se tiču starateljstva nad decom.

Sistem trijaže – 2012. godine Odbor za besplatnu pravnu pomoć uveo je "sistem trijaže". Po ovom sistemu podnosioci zahteva za pružanje pravnih usluga obavljaju kratke konsultacije sa advokatom-solisitorom u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva. Jedna od osnovnih

funkcija ovog sistema je da u izvesnoj meri rastereti Odbor za besplatnu pravnu pomoć tako što podnosiocima zahteva omogućava da razmotre druge mogućnosti, poput medijacije ili alternativnog rešavanja sporova, dok čekaju na podrobnije konsultacije. To takođe predstavlja priliku

da se identifikuju i isključe zahtevi koji neće proći test prihvatljivosti od strane Odbora za besplatnu pravnu pomoć.

Negativne strane

Troškovi BPP u građanskopravnim predmetima – 2013. godine povećana je participacija/doprinos za pravne savete i besplatnu pravnu pomoć. Minimalna taksa za pravne savete povećana je sa 10 na 30 evra, a minimalni trošak za pravnu pomoć povećan je sa 50 na 130 evra. Uz to,

troškovi za pravnu pomoć mogu dostići i četvorocifrene iznose za lica koja ne spadaju u kategoriju koja plaća minimalne takse. Centar za besplatnu pravnu pomoć (FLAC) smatra da ovako visoki troškovi onemogućavaju pojedina lica da pristupe ovom sistemu. Licima koja zavise od

osnovne socijalne pomoći zahtevana participacija od 130 evra može predstavljati gotovo 70% sedmičnih primanja. FLAC naročito zabrinjava to što lica koja su izložena riziku ili su žrtve porodičnog nasilja mogu iz ekonomskih razloga izbegavati sistem besplatne pravne pomoći u

građanskopravnim stvarima. Organizacije koje rade sa žrtvama porodičnog nasilja tvrde da povećane takse za (besplatnu) pravnu pomoć koju u vidu saveta i zastupanja obezbeđuje Odbor čine usluge ovog Odbora nedostižnim za većinu žena kojima je takva pomoć potrebna, naročito

onim koje zavise od socijalne pomoći.

Sporost u pristupu pravnoj pomoći u građanskopravnim stvarima – Uprkos unapređenoj efikasnosti zabeleženoj poslednjih godina, sporost u pristupu uslugama besplatne pravne pomoći u građanskopravnim stvarima i dalje predstavlja veliki problem. Podaci iz marta 2016. pokazuju da

je maksimalno vreme čekanja na inicijalne konsultacije sa advokatom-solisitorom iznosilo više od 15 nedelja,u više od jedne trećine pravnih centara.

Restriktivna priroda sistema – Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u građanskopravnim stvarima od 1995. godine, kao primarni zakonodavni akt koji reguliše oblast BPP u građanskom pravu, isključuje iz nadležnosti Odbora za BPP pitanja koja se odnose na stanovanje, socijalnu pomoć i

radne odnose. Istraživanje koje je obavio FLAC pokazuje da se obim neispunjenih potreba za pravnom zaštitom značajno uvećao tokom recesije, zahvaljujući restriktivnoj prirodi sistema besplatne pravne pomoći u građanskopravnim stvarima. Odbor za BPP se u velikoj meri koncentriše

na porodično pravo. U 2014. godini, 83% predmeta kojima se bavio Odbor za BPP bilo je vezano za porodično pravo.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć – podnosioci zahteva čija imovina (ne računajući porodični stan) prelazi 100.000 EUR nemaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Stoga lica koja zapravo nemaju mnogo novaca ali čija imovina ima veliku vrednost (kao što su poljoprivrednici i drugi

samostalni delatnici koji poseduju vrednu imovinu, poput zemljišta ili mašina) nemaju pristup sistemu besplatne pravne pomoći u građanskopravnim stvarima.

Žalbeni postupak – protiv odluke Odbora za BPP može se izjaviti žalba u internom žalbenom postupku. Međutim, ne postoji nezavisan mehanizam razmatranja žalbi, a za razliku od većine javnih subjekata, Odbor za BPP ne podleže kontroli Kancelarije ombudsmana. Zbog nepostojanja

takve kontrole i nemogućnosti žalbe nezavisnom organu, sistem razmatranja žalbi u Odboru za BPP nije u skladu sa načelom pravičnosti postupka.

Odgovor na pitanje VIII.3 koji je dostavio Centar za besplatnu pravnu pomoć (Irska)

Postoje brojne jednostavne mere koje bi se mogle preduzeti radi unapređenja sistema besplatne pravne pomoći u građanskopravnim stvarima u Irskoj. Tu spadaju:

• Izdvajanje adekvatnih sredstava za Odbor za BPP u cilju obezbeđivanja efikasnog, dostupnog i održivog sistema BPP u građanskopravnim stvarima.

• Preispitivanje načina na koji se vrši ocena imovinskog stanja, uključujući raspoloživi dohodak i imovinski cenzus, kao i finansijsku participaciju (doprinos) za pravne usluge koje pruža Odbor za BPP kako bi se obezbedio pristup besplatnoj pravnoj pomoći svim licima slabijeg

imovinskog stanja koja imaju stvarne potrebe za takvim uslugama.

• Intenzivnije korišćenje usluga iz privatne prakse kako bi se korisnicima besplatne pravne pomoći skratilo vreme čekanja na pravne usluge.

• Povećanje broja zaposlenih u Odboru za BPP u cilju pružanja efikasnih i delotvornih usluga.

• Postarati se da vreme čekanja ne bude duže od planiranog cilja Odbora za BPP, a to je dva do četiri meseca, i preduzeti mere da se liste čekanja i vreme čekanja svedu na najmanju moguću meru.

• Obezbediti usluge besplatne pravne pomoći u širokom spektru pravnih oblasti, između ostalog i povećanjem nadležnosti Odbora za BPP.

81 | Str.

Odgovor na pitanje II.3 koji je dostavila delegacija Slovačke

Uopšteno posmatrano, advokat mora prihvatiti predmet koji mu je dodelio Centar za BPP, odnosno sud u krivičnom postupku. Međutim, postoje konkretni razlozi iz kojih advokat može da odbije pružanje pravnih usluga, a oni se primenjuju i na predmete besplatne pravne pomoći.

Odredbe Zakona o advokaturi striktno regulišu ovu oblast. Jedini razlog koji se navodi u ovom Zakonu, a koji se ne primenjuje na predmete besplatne pravne pomoći, je sledeće: Advokat može otkazati zastupanje po sporazumu o pružanju pravnih usluga ukoliko klijent nije platio

odgovarajući avans, odgovarajući dodatni avans ili naknadu, iako je to advokat od klijenta zatražio u pisanoj formi.

Prema Zakonu o advokaturi:

(…) advokat je dužan da odbije pružanje pravnih usluga:

a) ukoliko je već pružao ili pruža pravne usluge u istoj ili povezanoj stvari bilo kom licu čiji interesi su u suprotnosti sa interesima lica koje traži pružanje tih pravnih usluga,

b) ukoliko su interesi advokata ili članova njegove uže porodice u suprotnosti sa interesima lica kome treba da se pruže pravne usluge, c) ukoliko suprotnu stranku zastupa advokat iz zajedničke advokatske prakse,

d) ukoliko informacije koje ima o bilo kom drugom sadašnjem ili bivšem klijentu mogu neopravdano dovesti lice koje traži pravne usluge u povoljniji položaj,

e) ukoliko usled preopterećenosti poslom ili dužeg odsustva ne može pravilno štititi i zastupati prava i interese klijenta.

Advokat može da odbije pružanje pravnih usluga, izuzev u slučajevima kada ga imenuje sud u skladu sa posebnim zakonskim propisima.

Advokat može da otkaže zastupanje po sporazumu o pružanju pravnih usluga samo iz bitnih razloga, a naročito ukoliko advokat i njegov klijent nemaju neophodno uzajamno poverenje, ili ako su uputstva koja prima od klijenta protivna internim pravilima Komore. Advokat će postupiti na

prethodno opisan način u svim slučajevima u kojima postoji neki od predviđenih razloga.

Advokat može da otkaže zastupanje po sporazumu o pružanju pravnih usluga ukoliko klijent insistira da advokat postupa po njegovim uputstvima uprkos savetima koje mu je prethodno dao advokat.

Odgovor na pitanje III.1 koji je dostavila delegacija Slovačke

UREDBA Ministarstva pravde Slovačke Republike (br. 655/2004, od 10.11.2004) o nagradama i naknadama za pružanje pravnih usluga od strane advokata. Ova uredba reguliše metodu obračuna i iznos naknade, refundacije direktno ostvarenih troškova i naknade za izgubljeno vreme

advokata u vezi sa pružanjem pravnih usluga po osnovu sporazuma o pružanju pravnih usluga, odnosno imenovanja od strane nadležnog organa.

Uredba je izmenjena usled osnivanja Centra za besplatnu pravnu pomoć 2006. godine, a dalje značajne izmene izvršene su 2013. godine.

Centar je nadležan za odlučivanje o naknadama za rad advokata. Pre januara 2006. godine za to su bili nadležni sudovi. Stoga Centar odlučuje o naknadama koje se odnose na građanskopravne predmete, u skladu sa Uredbom o naknadama za rad advokata, deo II, glava 3.

Naknada za krivičnopravne predmete (odbrana po službenoj dužnosti) regulisana je istom Uredbom, ali je donošenje relevantnih odluka i isplata naknade u nadležnosti sudova.

Izmene Uredbe iz 2010. godine bile su motivisane ekonomskom situacijom u Slovačkoj i EU. Uvedene su brojne izmene većine odredaba i predviđene su manje naknade za rad advokata, ali nije menjana besplatna pravna pomoć kao takva.

Uredba je ponovo izmenjena 2013. godine. Uvedene su nove odredbe koje predviđaju sledeće: Za potrebe utvrđivanja tarife naknade za rad advokata na odbrani okrivljenog u krivičnom ili prekršajnom postupku kao osnova za obračun koristi se prosečna zarada u privredi u Slovačkoj

Republici u prvoj polovini kalendarske godine /sic./ 4 godine pre prethodne kalendarske godine.

Odgovor na pitanje III.2 koji je dostavila delegacija Slovačke

Naknada za BPP u građanskopravnim predmetima zasniva se na paušalnom iznosu prema vrsti predmeta, i ovoj Uredbi je regulisana na sledeći način:

GRAĐANSKOPRAVNI PREDMETI

Ukoliko nije drugačije predviđeno, naknada iznosi 130 EUR.

Naknada iznosi;

200 EUR u stvarima regulisanim Građanskim zakonikom,

130 EUR u stvarima regulisanim Porodičnim zakonom,

150 EUR u stvarima regulisanim Zakonom o radu,

200 EUR u stvarima regulisanim Trgovačkim

zakonikom.

Advokatu pripada isti iznos za zastupanje u žalbenom postupku i postupku revizije. Za ponavljanje postupka naknada će iznositi 160 EUR za celo ročište za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka, uključujući i žalbeni postupak. Za ponovno otvaranje glavne rasprave naknada

će iznositi 130 EUR. Ukoliko se advokat postavlja kao privremeni staratelj u postupku, naknada će iznositi 15 EUR za ceo postupak, uključujući žalbu i postupak po reviziji.

Ukoliko se žalba ili revizija tiču odluke o troškovima postupka, vremenu izvršenja, privremenom izvršenju presude, sporednim traženjima ili o procesnom pitanju, naknada će iznositi 50EUR.

Ukoliko je predmet bio izuzetno zahtevan ili se ticao složenog činjeničnog stanja, Centar za BPP može povećati naknadu advokatu za zastupanje korisnika besplatne pravne pomoći za najviše 100%.

Ukoliko advokat istovremeno zastupa dva ili više lica u istoj pravnoj stvari, advokat ima pravo na povećanje naknade za 20% po svakom licu, bez obzira na broj lica koje zastupa.

Kada dođe do spajanja dva ili više povezanih predmeta, najviši iznos naknade biće povećan za 50%, a neće se plaćati naknada za ostala pitanja u spojenom predmetu. To neće biti slučaj sa predmetima koji se spajaju po samom zakonu.

Ukoliko se pitanje reši van suda bez podnošenja odgovarajućeg zahteva sudu, naknada će iznositi 100 EUR.

Ukoliko advokat ne zastupa korisnika sve do dana donošenja konačne odluke, naknada se umanjuje za 50%. Ako se zastupanje završilo tokom žalbenog postupka ili revizije, neće se smanjiti naknada za zastupanje pred sudom nižeg stepena.

KRIVČNOPRAVNI PREDMETI

Advokatska tarifa naknada za odbranu i zastupanje u krivičnim i prekršajnim postupcima:

Osnovna naknada po preduzetoj radnji u odbrani okrivljenog u krivičnim stvarima pred prvostepenim sudom na pretresu/ročištu na kome je javnost isključena iznosi 1/24 obračunske osnovice.

Osnovna naknada po preduzetoj radnji na zastupanju u prekršajnom postupku iznosi 1/24 obračunske osnovice.

Osnovna naknada po preduzetoj radnji u odbrani okrivljenog u krivičnim stvarima, izuzev slučajeva iz prethodnog paragrafa, kada je za krivično delo ili prekršaj maksimalna zaprećena kazna zatvora:

- do pet godina, iznosi1/12 obračunske osnovice,

- od pet do 10 godina, iznosi 1/8 obračunske osnovice;

- preko 10 godina, ili u slučaju dela za koja je izuzetno propisana teža kazna, iznosi 1/6 obračunske osnovice.

Zakonom propisano ublažavanje kazne za maloletnike neće se uzimati u obzir.

Odmeravanje teže kazne za naročito opasne povratnike kojima su izrečene krivične sankcije za više krivičnih dela ili po posebnim zakonima, uzimaće se u obzir. Promene pravne kvalifikacije krivičnog dela tokom krivičnog postupka neće se uzimati u obzir.

82 | Str.

Advokat ima pravo na paušalni iznos za administrativne troškove, naknadu za direktne novčane izdatke, putne troškove i izgubljeno vreme.

Odgovor na pitanje II.3 koji je dostavila delegacija Češke

Ne. Međutim, lice može zatražiti izuzeće od ove obaveze u slučaju sukoba interesa ili iz drugih važnih razloga koji bi onemogućavali pravilno pružanje besplatne pravne pomoći.

Čl. 19. Zakona o advokaturi predviđa sledeće:

(1) Advokat je dužan da odbije pružanje pravnih usluga:

a) ukoliko je pružao ili pruža pravne usluge u istom ili povezanom predmetu drugom licu čiji interesi su u suprotnosti sa interesima lica koje zahteva pružanje pravnih usluga;

b) ukoliko su licu čiji interesi su u suprotnosti sa interesima lica koje zahteva pružanje pravnih usluga pružane usluge u istom ili povezanom predmetu od strane advokata iz zajedničke advokatske prakse (čl. 11(1)), ili ukoliko je u pitanju advokat u radnom odnosu u advoktskoj firmi, od

strane advokata koji je njegov poslodavac ili advokata koji je zaposlen kod istog poslodavca;

c) ukoliko poseduje informacije o nekom drugom sadašnjem ili bivšem klijentu pomoću kojih bi ostvario nezakonitu korist za lice koje zahteva pružanje pravnih usluga;

d) ukoliko je on ili njemu blisko lice bilo učesnik u tom postupku; ili 16 e) ako su interesi lica koje zahteva pravne usluge suprotni interesima advokata ili njemu bliskog lica.

(2) Učestvovanje u postupku iz tačke (1) d) neće se smatrati pružanjem pravnih usluga od strane advokata ili lica iz čl. 2(2).

Zakon o advokaturi dostupan je na internetu na engleskom jeziku: http://www.cak.cz/assets/act-on-legal-profession_219_2009.pdf

Odgovor na pitanje III.3 koji je dostavila delegacija Češke

Postoje dve osnovne kategorije besplatne pravne pomoći u građanskopravnim postupcima:

besplatna pravna pomoć koju odobrava sud – imenovanje advokata na zahtev upućen sudu u slučaju da stranka dokaže da nema dovoljno sredstava. Uz to treba da bude očigledno da nije u pitanju proizvoljno ili bespotrebno traženje pravne zaštite.

U ovoj kategoriji slučajeva sud samostalno odlučuje o ukupnom iznosu koji se isplaćuje advokatu, obično na osnovu liste procenih radnji i obračuna naknade koje podnosi advokat. Verifikaciju ove liste vrši sud.

besplatna pravna pomoć po osnovu zahteva upućenog Advokatskoj komori Češke, koja stranki dodeljuje advokata ukoliko dokaže da nema dovoljno sredstava i pruži dokaz o tome da je sud odbio da joj dodeli advokata.

U tom slučaju imenovani advokat je dužan da pruža pravnu pomoć bez naknade.

Postoje i dve kategorije besplatne pravne pomoći u krivičnim postupcima:

advokat se imenuje u slučajevima odbrane po službenoj dužnosti (ex officio)

U tom slučaju je za odluku o naknadama nadležan organ koji je postupao u trenutku kada je završena obavezna odbrana. Primera radi, ako se predmet završi odlukom policije da se ne radi o krivičnom delu, završiće se obavezna odbrana i policija će doneti odluku o iznosu naknade za

besplatnu pravnu pomoć. Ukoliko se predmet završi sudskom odlukom, odluku o naknadi doneće sud. U oba slučaja advokat je dužan da nadležnom organu podnese listu preduzetih procesnih radnji i obračun naknade. Verifikaciju ove liste vrši sud.

advokat se može imenovati i odlukom Advokatske komore Češke ukoliko lice dokaže da nema sredstava za advokata.

U tom slučaju imenovani advokat je dužan da pruža besplatnu pravnu pomoć bez naknade.

Odgovor na pitanje I.2 koji je dostavila delegacija Finske

Ostale kvalifikacije:

Lice mora da bude javni pravozastupnik za besplatnu pravnu pomoć, advokat ili licencirani pravozastupnik

Uslovi za javnog pravozastupnika za besplatnu pravnu pomoć su diploma master-pravnika i odgovarajuće iskustvo u advokaturi ili sudstvu. Većina javnih pravozastupnika za besplatnu pravnu pomoć imaju titulu "varatuomari", što znači da su završili pripravničku obuku u okružnom sudu i

stekli kvalifikacije za sudiju. Javne pravozastupnike za besplatnu pravnu pomoć imenuje glavni javni pravozastupnik za besplatnu pravnu pomoć. Glavnog javnog pravozastupnika za besplatnu pravnu pomoć imenuje ministar pravde.

Da bi postao advokat kandidat mora da ispunjava sledeće uslove (čl. 3 Zakona o advokaturi i čl. 5 Pravilnika Advokatske komore Finske): Da ima najmanje 25 godina; da ima diplomu master-pravnika stečenu u Finskoj iz oblasti koja nije međunarodno pravo ili komparativno pravo; ili da

ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u inostranstvu koja se po odluci Nacionalnog odbora za obrazovanje Finske smatra odgovarajućom za radno mesto za koje se traži diploma master-pravnika,iz oblasti koja nije međunarodno ili komparativno pravo, u skladu sa Zakonom o

priznavanju stručnih kvalifikacija (1093/2007, sa kasnijim izmenama), odnosno Zakonom o podobnosti stranih visokoškolskih isprava za rad u javnom sektoru u Finskoj (531/1986, sa kasnijim izmenama) i da ispunjava eventualne dodatne uslove predviđene navedenom odlukom; da

poseduje veštine i praktično iskustvo potrebno za advokatsku profesiju u trajanju od najmanje četiri godine u oblasti sudske administracije ili na sličnim poslovima za koje se zahteva pravničko obrazovanje, ali u svakom slučaju najmanje dve godine kao advokatski pomoćnik, javni savetnik

za besplatnu pravnu pomoć ili samostalni delatnik u pravničkoj praksi koja je uporediva sa traženim iskustvom u advokaturi; da je položio ispit iz profesionalne etike i posebnih propisa koji se odnose na advokate (advokatski ispit); da je poznat kao poštena osoba i da je po svojim drugim

karakteristikama i načinu života dostojan advokatske profesije; da nije bankrotirao i da je potpuno poslovno sposoban.

Licence za pravozastupnike izdaje Odbor licenciranih pravozastupnika. Pored diplome master-pravnika, licencirani pravozastupnik mora da ima položen pravosudni ispit, obavljen pripravnički staž u okružnom sudu ili drugi vid radnog iskustva u sudstvu u trajanju od najmanje jedne godine.

Odgovor na pitanje II.3 koji je dostavila delegacija Finske

Prema Kodeksu ponašanja advokata:

Čl. 5.1, Prihvatanje zastupanja: "... Ukoliko advokat ne želi da prihvati zastupanje, o tome će bez odlaganja obavestiti klijenta. Advokat nije dužan da navede razlog za odbijanje zastupanja."

Čl. 5.8: Obaveza otkaza zastupanja:

"Advokat je dužan da otkaže zastupanje ukoliko po prihvatanju zastupanja sazna za okolnosti usled kojih postoji ili nastupa sukob interesa. Uz to, advokat je dužan da otkaže zastupanje ukoliko 1. postoji pravni razlog ili sličan uverljiv razlog koji ga

onemogućava da obavlja zastupanje; ili

2. klijent zahteva od advokata da postupa protivno zakonu ili na način koji se kosi sa ispravnim profesionalnim postupanjem, i ako insistira na takvom postupanju uprkos obaveštavanju o nezakonitosti ili nepravilnosti takvog postupanja.

Čl. 5.9: Pravo na otkaz zastupanja:

"Advokat ne može da otkaže zastupanje bez saglasnosti klijenta, osim ako nije dužan da otkaže zastupanje, ako ga klijent obmanjuje, ako usled klijentovih postupaka izgubljeno poverenje između klijenta i advokata, odnosno ako postoje drugi posebni

razlozi za otkaz zastupanja.

Smatra se da takvi posebni razlozi postoje kada, kao minimum, klijent nakon što mu je skrenuta pažnja:

1. u značajnoj meri nije saglasan sa mišljenjem advokata o načinu zastupanja;

http://www.cak.cz/assets/act-on-legal-profession_219_2009.pdf








83 | Str.

2. u suštinskim aspektima postupa protivno savetima advokata;

3. u velikoj meri zapostavlja svoju obavezu da sarađuje sa advokatom;

4. postupa nedolično ili advokatu neopravdano otežava posao; ili

5. kasni sa isplatom avansa koji traži advokat, odnosno plaćanjem fakture koju mu ispostavi advokat".

Čl. 5.10: Postupak otkazivanja zastupanja:

"Po otkazivanju zastupanja advokat će se uzdržavati od svih postupaka koji bi mogli da štete interesima klijenta. Advokat će klijentu ostaviti razuman rok da angažuje drugog advokata.

advokat će bez odlaganja obavestiti klijenta o otkazu zastupanja i razlozima za otkaz.

Uz to, advokat će postupati u skladu sa posebnim odredbama koji se odnose na obavezu traženja dozvole suda ili drugog organa za povlačenje s predmeta koji se vode pred sudom i u slučajevima kada je postavljen za zastupnika".

Odgovor na pitanje III.9 koji je dostavila delegacija Finske

Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, čl. 18: Kada se o predmetu raspravlja pred sudom, sud pred kojim se vodi postupak utvrđuje iznos nagrade i naknade troškova koji se isplaćuju privatno angažovanom zastupniku, veštaku i prevodiocu u slučaju da korisnik besplatne pravne

pomoći nema pravo na besplatnog prevodioca po drugom zakonskom osnovu, kao i iznos naknade koja se plaća korisniku besplatne pravne pomoći. (927/2008) Nagrada i naknada troškova za rad zastupnika utvrđuju se od strane suda po okončanju radnji koje advokat obavlja pred tim

sudom. Odluka o nagradi i naknadi troškova donosi se odvojeno od odluke o glavnoj stvari.

Ova odluka donosi se u sprezi sa odlukom o glavnoj stvari, odnosno istog dana. O nagradama i naknadama troškova može odlučivati i kvalifikovani sudija pojedinac u okružnim sudovima, upravnim sudovima i Sudu za socijalno osiguranje. (927/2008) Ukoliko se zahtev za besplatnu

pravnu pomoć podnosi pre nego što o spornom pitanju odluči sud, ali kancelarija za besplatnu pravnu pomoć odluči da odobri besplatnu pravnu pomoć tek nakon donošenja odluke suda, a na odluku o glavnoj stvari je uložena žalba, odnosno ukoliko apelacioni sud prihvati da postupa po

žabi na odluku tako da predmet više nije u postupku pred nižim sudom, apelacioni sud će odlučiti i o nagradi i naknadi troškova zastupnika za radnje preduzete pred nižim sudom. U svakom slučaju, o nagradi i naknadi troškova odlučiće sud koji poslednji postupa u tom predmetu.

Ukoliko će angažman zastupnika trajati duži period, nagrada i naknada troškova mogu se utvrđivati na polugodišnjem nivou, a iz posebnih razloga i u kraćim intervalima. Ukoliko za to postoje posebni razlozi, zastupniku se može isplatiti avans za značajne troškove koji se očekuju tokom

zastupanja. (927/2008) Odredbe koje se odnose na naknade koje se iz državnih sredstava plaćaju svedocima primenjuju se i na utvrđivanje naknada za svedoke i primaoca besplatne pravne pomoći, na isplatu tih naknada i drugih troškova izvođenja dokaza, kao i na žalbu na odluku o tim

naknadama. Tužilac ima pravo žalbe na odluku o iznosu nagrade i naknade troškova zastupnika u predmetima u kojima je postupao u svojstvu tužioca. (460/2011)

(6) U predmetima koji se ne raspravljaju pred sudom nagradu i naknadu troškova za rad zastupnika i prevodilaca utvrđuje kancelarija za besplatnu pravnu pomoć.

Odgovor na pitanje VII.5 koji je dostavila delegacija Finske

Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći (257/2002) (http://www.finlex.fi/en/laki/kaannokset/2002/en20020257.pdf)

Poglavlje 1

Obuhvat besplatne pravne pomoći

Čl. 1 - Opšti preduslovi i obuhvat besplatnu pravnu pomoć

(1) Besplatna pravna pomoć pruža se o trošku države licima kojima je potrebna stručna pomoć po određenom pravnom pitanju i koja zbog svoje ekonomske situacije nisu u stanju da snose troškove pravnog postupka.

(2) Besplatna pravna pomoć obuhvata davanje pravnih saveta, preduzimanje neophodnih radnji i zastupanje pred sudom ili drugim organom, te izuzimanje od plaćanja određenih troškova predviđenih za razmatranje pravnog predmeta, u skladu sa ovim Zakonom.

Čl. 2 - Lica koja imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć

(1) Besplatna pravna pomoć pruža se licima prebivalištem u Finskom i licima koja su nastanjena ili imaju uobičajeno boravište u drugoj državi članici Evropske unije (EU) ili Evropskog ekonomskog prostora (EEA). (972/2004)

(2) Pored toga, besplatna pravna pomoć pruža se bez obzira na preduslove predviđene stavom 1. ukoliko o predmetu treba da odluči sud u Finskoj ili ukoliko postoje posebni razlozi za pružanje besplatne pravne pomoći. Pravni saveti kao deo besplatne pravne pomoći pružaju se bez

obzira na preduslove predviđene stavom 1. ukoliko su ispunjeni uslovi iz Konvencije o međunarodnom pristupu pravdi (Zakoni Finske, međunarodni ugovori, 47/1988).

(3) Pravna pomoć ne pruža se privrednim društvima i korporacijama. Pravna pomoć pruža se preduzetniku po pitanjima vezanim za poslovanje (koja nisu predmet sudskog postupka) samo ukoliko za to postoje posebni razlozi, imajući u vidu prirodu i obim poslovnih aktivnosti,

ekonomsku i ličnu situaciju preduzetnika i druge okolnosti.

Čl. 3. (927/2008) − Ocena imovinskog stanja

(1) Pravna pomoć se pruža po zahtevu, a u zavisnosti od ekonomske situacije korisnika može biti potpuno besplatna ili se pruža uz plaćanje participacije od strane korisnika. Ekonomska situacija podnosioca zahteva procenjuje se na osnovu novčanih sredstava koja su mu na raspolaganju

na mesečnoj osnovi (raspoloživi sredstva) i njegove imovine. Raspoloživa sredstva obračunava se na osnovu mesečnih primanja, neophodnih troškova, obaveze izdržavanja koje ima podnosilac zahteva ili njegov supružnik ili vanbračni ili registrovani partner. Ukoliko je podnosilac

zahteva osumnjičeni ili optuženi u krivičnom predmetu, ili ukoliko su supružnici suprotne stranke u postupku ili žive odvojeno zbog nepomirljivih razlika, o besplatnoj pravnoj pomoći odlučuje se isključivo po osnovu imovinskog stanja podnosioca zahteva.

(2) Besplatna pravna pomoć pruža se licu čiji raspoloživa sredstva i imovina ne prelazi iznos utvrđen uredbom Vlade. Vlada uredbom usvaja detaljnije odredbe o prihodima i troškovima koji se uzimaju u obzir, uticaju obaveza izdržavanja na obračun raspoloživih sredstava, proceni

imovine i osnovici za utvrđivanje participacije koju plaća korisnik besplatne pravne pomoći.

(3) Podnosiocima zahteva se odobrava besplatna pravna pomoć bez obzira na ograničenja u pogledu raspoloživih sredstava ukoliko dokažu da nisu u stanju da plate troškove postupka zbog toga što su troškovi života u državi članici EU ili EEA u kojoj imaju prebivalište ili uobičajeno

boravište viši nego u Finskoj.

Čl. 3a (927/2008) − Davanje manjih pravnih saveta

Nije potrebna ocena imovinskog stanja kada se korisnicima BPP daju manji pravni saveti putem telefona ili drugih elektronskih sredstava komunikacije. Za davanje manjih pravnih saveta ne plaća se participacija.

Čl. 3b (927/2008) − Uticaj osiguranja troškova pravne zaštite na besplatnu pravnu pomoć

Besplatna pravna pomoć ne pruža se u slučaju kada podnosilac zahteva ima osiguranje troškova pravne zaštite koje pokriva datu pravnu stvar. Međutim, ako se o pravnoj stvari vodi postupak pred sudom, sud može odobriti besplatnu pravnu pomoć ukoliko troškovi postupka prevazilaze

maksimalni iznos koji je pokriven polisom osiguranja. Za to je potrebno da podnosilac zahteva priloži dokaz oceni imovinskog stanja od strane kancelarije za besplatnu pravnu pomoć, da dostavi opis pravnih radnji koje je potrebno preduzeti u sudskom postupku, kao i da ispunjava

posebne uslove za odobravanje besplatne pravne pomoći u pogledu potrebe za pravnom zaštitom i prirode i složenosti date pravne stvari. U takvim slučajevima sud određuje maksimalan broj plaćenih sati za rad advokata. Broj plaćenih radnih sati ne može biti veći od 30 za određeni

period, osim ako sud ne naloži drugačije usled naročite obimnosti predmeta. Zahtev za produženje besplatne pravne pomoći mora se podneti znatno pre isteka odobrenih plaćenih radnih sati. Međutim, ukoliko podnosilac zahteva ima pravo na potpuno besplatnu pravnu pomoć zbog

svoje ekonomske situacije, može mu se odobriti i pokrivanje osiguranikovog samopridržaja predviđenog u polisi osiguranja troškova pravne zaštite.

http://www.finlex.fi/en/laki/kaannokset/2002/en20020257.pdf

http://www.finlex.fi/en/laki/kaannokset/2002/en20020257.pdf

84 | Str.

Čl. 4 − Pogodnosti obuhvaćene besplatnom pravnom pomoći

(1) Lice kome je odobrena besplatna pravna pomoć oslobađa se odgovornosti za:

(1) naknade i troškove rada zastupnika koji mu je dodeljen u skladu sa ovim Zakonom, u celosti ili delimično, kako je određeno u odluci o besplatnoj pravnoj pomoći;

(2) naknada i troškova za usluge tumača i prevodilaca neophodnih za razmatranje datog predmeta; i

(3) administrativnih taksi, naknada za izdavanje dokumenata i naknade različitih troškova koje ostvari organ nadležan za odlučivanje o glavnoj stvari; navedene takse i naknade neće naplaćivati ni drugi organi za svoje radnje i dokumente, ukoliko su isti neophodni za odlučivanje o toj

pravnoj stvari.

(2) Naknada koja pripada svedocima koje pozove korisnik besplatne pravne pomoći plaća se iz državnih sredstava. Ostali troškovi ostvareni prilikom izvođenja dokaza od strane korisnika besplatne pravne pomoći plaćaju se iz državnih sredstava, ukoliko su ti dokazi neophodni za

odlučivanje o toj pravnoj stvari.

(3) Ukoliko se korisnik besplatne pravne pomoći koji nije okrivljeni u krivičnom postupku pozove pred sud radi odlučivanja o toj pravnoj stvari, troškovi u vezi sa pojavljivanjem pred sudom pokrivaju se iz državnih sredstava.

(4) Pored toga, korisnik besplatne pravne pomoći oslobađa se obaveze plaćanja za naknada vezanih za izvršenje presude ili naloga suda, odnosno obaveze da predujmi takve troškove. Svi nužni troškovi izvršenja pokrivaju se iz državnih sredstava, ukoliko se ne mogu naplatiti od suprotne

stranke. (972/2004)

(5) Odobravanje besplatne pravne pomoći u drugoj državi članici Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora oslobađa korisnika obaveze plaćanja naknada i troškova izvršenja kako je predviđeno u stavu 4, ukoliko se presuda izvršava

u Finskoj. (972/2004)

Čl. 5 − Radnje zastupnika obuhvaćene besplatnom pravnom pomoći

(1) U relevantnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć obuhvata radnje zastupnika koje su neophodne s obzirom na prirodu i obim predmeta, vrednost predmeta spora i okolnosti predmeta u celini. Besplatna pravna pomoć može se ograničiti tako da pokriva samo unapred

određene radnje. Ovako utvrđene radnje mogu se naknadno proširiti, ukoliko za to postoji potreba.

(2) Besplatna pravna pomoć obuhvata radnje zastupnika u trajanju od maksimalno 80 radnih sati. Međutim, sud pred kojim se vodi postupak može odlučiti o produžetku besplatne pravne pomoći. Za to je potrebno da korisnik besplatne pravne pomoći dostavi opis radnji koje je

potrebno preduzeti u postupku, kao i da ispunjava posebne uslove za nastavak besplatne pravne pomoći u pogledu potrebe za pravnom zaštitom i prirode i složenosti date pravne stvari. U takvim slučajevima sud određuje maksimalan broj plaćenih sati za rad advokata. Broj plaćenih

radnih sati ne može biti veći od 30 za određeni period, osim ako sud ne naloži drugačije usled naročite obimnosti predmeta. Zahtev za produženje besplatne pravne pomoći mora se podneti znatno pre isteka odobrenih plaćenih radnih sati. (927/2008) (3) Odredbe o besplatnoj pravnoj

pomoći u pravnim stvarima koje se raspravljaju u inostranstvu sadržane su u čl. 23.

Čl. 6 − Obuhvat besplatne pravne pomoći u pojedinim slučajevima

(1) Kada se ustanovi da podnosiocu zahteva koji ispunjava imovinske uslove za besplatnu pravnu pomoć nije potreban zastupnik, njemu se po osnovu besplatne pravne pomoći mogu odobriti pogodnosti iz čl. 4(1)(2), 4(1)(3) i 4(2)—4(4).

(2) Besplatna pravna pomoć ne pokriva usluge zastupnika:

(1) u stvarima koje se tiču određenih dozvola ili zahteva za upis u javne knjige u sudovima opšte nadležnosti, osim ako za to ne postoje izuzetno važni razlozi;

(2) u jednostavnim krivičnim predmetima u kojima praksa izricanja krivičnih sankcija ukazuje na to da izrečena kazna neće biti stroža od novčane kazne, odnosno u kojima za pravnu zaštitu okrivljenog nije potreban branilac, imajući u vidu predviđene kazne i rezultate istrage u datom

predmetu;

(3) u stvarima koje se tiču oporezivanja ili drugih javnih prihoda, osim ako za to ne postoje izuzetno važni razlozi; ili

(4) u stvarima u kojima se pravo lica da zahteva ispravku određenog stanja zasniva na prebivalištu u određenoj opštini ili pripadništvu drugom javnopravnom subjektu.

(3) Međutim, ukoliko za to postoji potreba, javni pravozastupnik za besplatnu pravnu pomoć može davati pravne savete i sačinjavati potrebna dokumenta u slučaju iz stava 2.

Čl. 7 − Ograničenja u pogledu besplatne pravne pomoći

Besplatna pravna pomoć ne pruža se:

(1) ukoliko je u pitanju pravna stvar od malog značaja za podnosioca zahteva;

(2) ukoliko bi njeno pružanje bilo očigledno neopravdano imajući u vidu korist koja bi od nje usledila za podnosioca zahteva;

(3) ukoliko bi vođenje postupka predstavljalo zloupotrebu procesnih ovlašćenja; ili

(4) ukoliko se pravna stvar zasniva na ustupljenom pravu, a postoji osnovana sumnja da je to pravo ustupljeno u cilju dobijanja besplatne pravne pomoći.

Odgovor na pitanje II.3 koji je dostavila delegacija Estonije

Ukoliko advokat počne sa pružanjem pravnih usluga u skladu sa postupkom koji reguliše pružanje besplatne pravne pomoći koju obezbeđuje država /"državna besplatna pravna pomoć"/, on će nastaviti da pruža pravne usluge do donošenja konačne odluke u tom predmetu, osim ako je

zakonom predviđeno drugačije. Ukoliko korisnik državne besplatne pravne pomoći traži zaštitu interesa koji je u suprotnosti sa zakonom, odnosno ukoliko tužbeni zahtev korisnika državne besplatne pravne pomoći nije zasnovan na zakonu, ili ako ne postoje procesne pretpostavke za

zaštitu prava i interesa korisnika državne besplatne pravne pomoći, advokat će pružanje državne besplatne pravne pomoći ograničiti na potvrđivanje navedenih okolnosti korisniku državne besplatne pravne pomoći u pisanom obliku.

Ukoliko nastupe okolnosti predviđene članom 44(4) Zakona o advokatskoj komori (Advokat neće pružiti pravne usluge ukoliko u istoj pravnoj stvari pruža ili je pružao pravne usluge licu čiji interesi su u suprotnosti sa interesima klijenta, ili ukoliko je pružanje pravnih usluga zabranjeno

zakonom), kao i u slučaju kada su njegovi interesi ili interesi njegovog supružnika, bliskih srodnika ili bliskih srodnika njegovih supružnika u sukobu sa interesima korisnika besplatne pravne pomoći u istom predmetu, advokat neće pružiti državnu besplatnu pravnu pomoć tom licu i dužan

je da odbije pružanje pravnih usluga, odnosno da odmah obustavi pružanje započetih pravnih usluga.

Po odobrenju Odbora advokatske komore ili ukoliko je advokat oslobođen obaveze čuvanja advokatske tajne u skladu sa odredbama iz čl. 45(5) Zakona o advokatskoj komori (U cilju sprečavanja izvršenja teškog krivičnog dela, advokat ima pravo da predsedniku upravnog suda, odnosno

upravnom sudiji tog suda kojeg odredi predsednik, podnese obrazložen zahtev za izuzeće od obaveze čuvanja advokatske tajne. Sudija će odmah razmotriti taj zahtev i izdati, odnosno odbiti da izda pisano odobrenje); advokat može otkazati pružanje državne pravne pomoći po osnovu

predviđenom u čl. 44(5) Zakona o advokatskoj komori (Na svoju inicijativu i uz pristanak rukovodstva advokatske kancelarije advokat može da se oslobodi obaveza iz ugovora zaključenog sa klijentom, odnosno da otkaže ugovor ukoliko klijent zahteva izvršenje radnje koja je u suprotnosti

sa zakonom ili standardima profesionalne etike, ili ako klijent prekrši neku od bitnih odredaba tog ugovora).) Ukoliko primalac državne besplatne pravne pomoći nije kriv za prestanak pružanja državne besplatne pravne pomoći, te ako zakon predviđa obavezno učešće advokata u

postupku, Odbor advokatske komore će bez odlaganja imenovati drugog advokata za pružanje državne besplatne pravne pomoći.

Odgovor na pitanje VII.1 koji je dostavila delegacija Estonije

U Estoniji postoje sledeće vrste državne besplatne pravne pomoći:

1) obavezna odbrana u krivičnom postupku;

85 | Str.

2) zastupanje lica u krivičnim stvarima pre početka suđenja i u postupku pred sudom;

3) odbrana u prekršajnom predmetu, van suda i u postupku pred sudom;

4) zastupanje u građanskopravnom predmetu pre početka parnice i u postupku pred sudom;

5) zastupanje u upravnom sporu;

6) zastupanje u upravnom postupku;

7) zastupanje u izvršnom postupku;

8) zastupanje u postupku kontrole zakonitosti pravnih akata od strane suda;

9) sačinjavanje pravnih dokumenata;

10) ostali vidovi pravnih saveta i zastupanja lica.

Odgovor na pitanje III.1 koji je dostavila delegacija Švajcarske

Kako Konfederacija u važećem federalnom zakonodavstvu nije usvojila na taksativan način pravila koja se odnose na visinu honorara advokata, kantoni su slobodni da usvoje dopunska pravila (cf. art. 1 LLCA) Generalno, visina honorara može u velikoj meri da se razlikuje od jednog dela Švajcarske do drugog i od veličine i opremljenosti kancelarije advokata.

Shodno ZKP, branilac po službenoj dužnosti dobija nagradu shodno advokatskoj tarifi konfederacije ili kantona prema mesnoj nadležnosti suda. (cf. art. 135 al. 1 CPP).Nagrada advokata po službenoj dužnosti zavisi od kantonalnih pravila koja se primenjuju. Ona je niža u odnosu na onu koju je advokat ovlašćen da fakturiše klijentu koji ga je izabrao.

Orijentacije radi evo dajemo različite satnice za besplatnu pravnu pomoć u kantonima:

- 200 CHF po satu (plus PDV i naknada troškova) u kantonu Bâle (Bâle-Ville, BS, et Bâle-Campagne, BL) ; - CHF 180.- /h. U kantonu Fribourg. - CHF 200.- /h. U kantonu Genève (tarifa za besplatnu pravnu pomoć koju pruža advokat osnivača advokatske kancelarije) , CHF 125.-/h. (tarifa za usluge koje pruža advokat saradnik) et CHF 65.-/h. (tarifa za usluge koje pruža advokatskii pripravnik, cf. art. 16 al. 1 et 18 al. 3 Pravilnik o

besplatnoj pravnoj pomoći i naknadi advokata i punomoćnika po službenoj dužnosti u građanskoj, upravnoj i krivičnoj materiji) . Valja napomenuti da bez obzira na činjenicu što naknada punomoćnicima po službenoj dužnosti i advokatima koji zastupaju u žalbenom postupku u krivičnoj materiji nije više u nadležnosti pisarnice Suda, u građanskoj i upravnoj materiji tarife su iste.

- CHF 180.-/h. (plus PDV) u kantonu Tessin kada je reč o uobičajenoj pravnoj pomoći, do iznosa CHF 250.-/h. (plus PDV) kod izuzetne tarife u slučaju složenog zastupanja na sudu ili vankancelarisjkog radnog vremena, (a to je izmedju 20 H uveče i 8 h ujutro) i CHF 90.-/h. (plus PDV) prema

tarifi besplatne pravne pomoći za advokatskog pripravnika, do CHF 110.-/h. Van radnog vremena kancelarije (ode 20:00 do 08:00) (cf. "Regolamento sulla tariffa per i casi di patrocinio d'ufficio e assistenza giudiziaria e per la fissazione delle ripetibili" du 28.09.2010, koji se primenjuje

na zastupanje pred građanskim , krivičnim i upravnim kantonalnim organima).

- CHF 180.-/h. U kantonu Vaud, CHF 110.-/h tarifa za besplatnu pravnu pomoć koju pruža advokatski pripravnik.

- CHF 220.- /h. U kantonu Zürich, u meri u kojoj se honorar za besplatnu pravnu pomoć plaća u skladu sa satnicom na osnovu broja provedenih sat u radu (i troškova). U materiji skraćenog postupka, što je čest slučaj u praksi naknada se isplaćuje prema paušalnom iznosu koji ne može biti

manji od satnice CHF 180.- (cf. arrêt du Tribunal fédéral 5A_157/2015 du 12 novembre 2015). [CHF 220.- sofern die Entschädigung nach Aufwand erfolgt. Insbesondere in den in der Praxis häufigen summarischen Verfahren erfolgt die Entschädigung nach einem Pauschaltarif (wobei ein

Ansatz von CHF 180 pro Stunde aber nicht unterschritten werden darf, vgl. Bger 5A_157/2015 vom 12. November 2015)].

Odgovor na pitanje III.2 koji je dostavila delegacija Mađarske

Besplatna pravna pomoć se, u ograničenoj meri, finansira iz centralnog budžeta Mađarske, a naknade se utvrđuju na različite načine: po satnici, paušalno po procesnoj radnji, kao procenat od vrednosti spora.

Uredba ministra pravde br. 7/2002 reguliše pojedinosti vezane za naknade koje se isplaćuju advokatima koji pružaju BPP u sudskim predmetima. Advokati imaju pravo na (i) naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći i (ii) troškove (npr. telefon, putni

trošak, parking, umnožavanje dokumenata). Naknada za pružanje BPP obračunava se po advokatskoj satnici utvrđenoj Zakonom o centralnom budžetu, koja trenutno iznosi 5.000 HUF (oko 16 EUR).

Troškovi se obračunavaju na osnovu liste troškova koju podnosi advokat koji je angažovan na predmetu. Bez podnošenja ovakve liste troškova advokatu se priznaju troškovi u iznosu od 25% od naknade za besplatnu pravnu pomoć.

Navedena uredba sadrži naknade i troškove izražene bez PDV-a (koji trenutno iznosi 25%). Dakle, advokat koji radi na predmetu obaveštava sud, tužilaštvo ili istražni organ koji utvrđuje naknade i troškove o tome da li je obveznik PDV-a (koji trenutno iznosi 25%). U

zavisnosti od vrste postupka utvrđeni su različiti maksimalni iznosi; postoje posebne odredbe za BPP u građanskopravnim i krivičnopravnim postupcima.

Naknade za besplatnu pravnu pomoć u građanskopravnim postupcima

(a) Ukoliko država snosi troškove naknade za rad advokata:

naknada do okončanja prvostepenog postupka iznosi:

- u parničnom postupku: šestostruki iznos satnice tj. 30.000 HUF (oko 96 EUR);

- u vanparničnom postupku: trostruki iznos satnice tj. 15.000 HUF (oko 48 EUR);

- u krivičnom postupku: šestostruki iznos satnice tj. 30.000 HUF (oko 96 EUR);

U žalbenim postupcima, postupcima sudske kontrole zakonitosti pravnih akata i u ponovljenim postupcima naknada iznosi 50% od naknade utvrđene za prvostepeni postupak.

(a) Ukoliko troškove naknade za rad advokata snosi suprotna stranka:

Primenjuju se opšta pravila predviđena Uredbom ministra pravde br. 32/2003, tj. ugovorena naknada za zastupanje ili sledeći iznosi po osnovu vrednosti predmeta spora u parničnom postupku:

- ukoliko vrednost spora ne prelazi 10.000.000 HUF (oko 32.258 EUR): 5% od vrednosti spora, a najmanje 10.000 HUF (oko 32 EUR);

- ukoliko je vrednost spora veća od 10.000.000 HUF (oko 32.258 EUR) a ne prelazi 100.000.000 HUF (oko 322.580 EUR): iznos naknade iz tačke (i) uvećan za 3% od iznosa koji prelazi 10.000.000 HUF, a najmanje 100.000 HUF (oko 322 EUR);

- ukoliko je vrednost spora veća od 100.000.000 HUF (oko 322.580 EUR): iznos naknade iz tačke (ii) uvećan za 1% od iznosa koji prelazi 100.000.000 HUF, a najmanje 1.000.000 HUF (oko 3.225 EUR).

Ukoliko vrednost spora ne može da se odredi, naknada po satu iznosi 5.000 HUF (oko 16 EUR), a najmanje 10.000 HUF (oko 32 EUR).

U vanparničnim postupcima i ponovljenim postupcima naknada će iznositi najviše 50% od naknade predviđene za parnični postupak.

U žalbenom postupku i postupku sudske kontrole zakonitosti pravnih akata naknada će iznositi 50% od naknade predviđene za prvostepeni parnični i vanparnični postupak.

Navedene naknade iskazane su bez PDV-a. Stoga je advokat koji radi na predmetu dužan da obavesti sud o tome da li je obveznik PDV-a.

Naknade za besplatnu pravnu pomoć u krivičnom postupku

86 | Str.

Uredba ministra pravde br. 7/2002 sadrži sledeće posebne odredbe o naknadama za rad branilaca po službenoj dužnosti, kao na primer:

- analiza dokumenata: iznos satnice za svakih započetih 100 stranica, a najviše tridesetostruki iznos satnice;

- konsultacije sa branjenikom: 50% satnice za svaki započeti sat;

- izrada zahteva za sudsku kontrolu zakonitosti pravnog akta: minimalni iznos naknade odgovara jednostrukom iznosu satnice, a maksimalni desetostrukom iznosu satnice.

OPŠTE NAPOMENE:

Sistem besplatne pravne pomoći u Slovačkoj

Građanskopravni predmeti

Besplatnu pravnu pomoć u Slovačkoj pruža Centar za BPP, nekoliko nevladinih organizacija, a povremeno i Advokatska komora. Centar za BPP osnovan je u skladu sa Zakonom br. 327/2005 o pružanju pravne pomoći licima slabog imovinskog stanja; u pitanju je organizacija koja se

finansira iz državnog budžeta, u okviru budžetske linije Ministarstva pravde Slovačke Republike (koje je osnivač Centra). U cilju obezbeđivanja delotvornog pristupa pravdi Centar pruža besplatnu pravnu pomoć fizičkim licima koja zbog svoje finansijske situacije nisu u mogućnosti da

pokriju troškove pravnih usluga potrebnih za ostvarivanje svojih prava. Centar angažuje advokate iz imenika advokata koji vodi Advokatska komora (ne postoji poseban registar – Centar može da angažuje bilo kog advokata) i nadležan je za isplatu naknada advokatima.

Krivični predmeti

Sud okrivljenom dodeljuje branioca po službenoj dužnosti sa liste advokata po službenoj dužnosti, prema teritorijalnom principu i uzimajući u obzir potrebu za posebnim stručnim znanjima. Isplatu naknade vrši sud.

Sistem besplatne pravne pomoći u Švedskoj

Imajući u vidu široku definiciju besplatne pravne pomoći, u Švedskoj postoji pet osnovnih oblika besplatne pravne pomoći:

• Davanje pravnih saveta u skladu sa Zakonom o BPP

• Pravna pomoć u građanskim stvarima u skladu sa Zakonom o BPP

• Branilac po službenoj dužnosti

• Punomoćnik oštećenog

• Javni pravni savetnik

Međutim, samo davanje pravnih saveta i besplatna pravna pomoć u građanskim stvarima po osnovu Zakona o BPP se smatraju besplatnom pravnom pomoći u formalnom smislu. Naši odgovori zasnivaju se na besplatnoj pravnoj pomoći predviđenoj Zakonom o BPP

Na pravo na besplatnu pravnu pomoć primenjuje se gornja granica prihoda koja iznosi 260.000 SEK. Korisnik BPP je dužan da participira u troškovima srazmerno svojim mogućnostima. Jedna od važnih odlika ovog sistema besplatne pravne pomoći jeste da se na prvom mestu koristi

osiguranje troškova pravne zaštite.

U pojedinim vrstama predmeta, npr. u krivičnim predmetima i azilnom postupku, svi imaju apsolutno pravo na javnog branioca/branioca po službenoj dužnosti, odnosno javnog pravnog savetnika bez obzira na svoje imovinsko stanje.

Jedna od važnih odlika ovog sistema besplatne pravne pomoći jeste da se na prvom mestu koristi osiguranje troškova pravne zaštite. Osiguranje stana u Švedskoj uvek obuhvata osiguranje troškova pravne zaštite. Više od 95% stanovništva pokriveno je ovakvim osiguranjem. Osiguranje

troškova pravne zaštite se u velikoj meri podudara sa besplatnom pravnom pomoći. Besplatna pravna pomoć i osiguranje troškova pravne zaštite podrazumevaju da naknade za rad zastupnika pokriva država, odnosno društvo za osiguranje. Društva za osiguranje plaćaju zastupnike po

istoj satnici kao i država.

Besplatna pravna pomoć u građanskim pravu

Besplatna pravna pomoć u građanskim stvarima regulisana je Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći iz 1996. godine. Ukoliko se odobri besplatna pravna pomoć u građanskoj stvari angažuje se savetnik za besplatnu pravnu pomoć, a naknadu za njegov rad (maksimalno 100 sati) plaća

država. Iz naročitih razloga može se odobriti i veći broj sati.

Jedna od važnih odlika ovog sistema besplatne pravne pomoći jeste da se na prvom mestu koristi osiguranje troškova pravne zaštite. Stoga je besplatna pravna pomoć supsidijarna u odnosu na osiguranje troškova pravne zaštite. Osiguranje stana u Švedskoj uvek obuhvata osiguranje

troškova pravne zaštite. Više od 95% stanovništva pokriveno je ovakvim osiguranjem. Lica koja ne mogu da priušte osiguranje stana dobijaju besplatnu pravnu pomoć od države. Besplatna pravna pomoć može se dobiti u određenim slučajevima i ukoliko osiguranje troškova pravne

zaštite ne obezbeđuje dovoljno pokriće.

Besplatna pravna pomoć može se odobriti u većini pravnih stvari, mada postoje određeni izuzeci. Primera radi, nikada se ne odobrava u pravnim stvarima u kojima se može angažovati advokat po službenoj dužnosti, odnosno javni pravni savetnik. U određenim slučajevima mora da

postoji poseban razlog za odobravanje besplatne pravne pomoći, npr. u predmetima koji treba da se reše u inostranstvu ili kada je vrednost spora manja od 20.900 SEJ (oko 2.223 EUR).

Besplatna pravna pomoć pruža se isključivo fizičkim licima, a ne udruženjima i drugim subjektima. Na pravo na besplatnu pravnu pomoć primenjuje se gornja granica prihoda. Ova granica iznosi 260.000 SEK godišnje (oko 27.600 EUR). Prilikom procene prihoda podnosioca zahteva u obzir

se uzima njegova ekonomska situacija u celini (obaveze izdržavanja, imovina, dugovi). To znači da pravo na besplatnu pravnu pomoć ima oko 80% stanovništva. Korisnik BPP dužan je da participira u troškovima srazmerno svojim ekonomskim mogućnostima. Učešće korisnika kreće se u

rasponu od 2 do 40% troškova pravnog savetovanja. Preostali deo naknade plaća država.

Zastupnik se plaća po redovnoj satnici za pružanje pravnih saveta (1.302 SEK, oko 139 EUR u 2015. godini). Satnica se primenjuje kao osnovno pravilo, ali sud (ili Odbor za BPP) koji odlučuje o naknadi za rad zastupnika može odrediti manju ili veću naknadu u zavisnosti od kvalifikacija

zastupnika i kvaliteta obavljenih zadataka.

Opšte pravilo je da strana koja izgubi parnicu naknađuje troškove postupka suprotnoj strani, ukoliko zakonom nije predviđeno drugačije. Besplatna pravna pomoć ne pokriva takve troškove, ali ih pokriva osiguranje troškova pravne zaštite.

Besplatna pravna pomoć u krivičnom pravu

Besplatna pravna pomoć okrivljenima u krivičnim predmetima pruža se u skladu sa pravilima koja uređuju pravo na branioca po službenoj dužnosti. Odredbe koje regulišu ovu oblast nalaze se u Zakoniku o sudskim postupcima.

Branilac po službenoj dužnosti se uvek dodeljuje okrivljenom za teška krivična dela, i uvek kada se licu određuje zadržavanje/pritvor. Kada su u pitanju lakša dela, branilac po službenoj dužnosti angažuje se samo ako za to postoje posebni razlozi. Imovinsko stanje okrivljenog nije od

značaja. Odluku o angažovanju branioca po službenoj dužnosti donosi sud.

Samo pravnici koji su članovi Advokatske komore Švedske (advokati, "Advokater") mogu da budu branioci po službenoj dužnosti (uz mali broj izuzetaka). Branilac po službenoj dužnosti pomaže okrivljenom u svim pitanjima koja se tiču krivičnog postupka, a prisustvuje i suđenju. Okrivljeni

sam bira branioca.

Naknadu za rad branioca po službenoj dužnosti plaća država. Sud odlučuje o iznosu naknade, a branilac će po pravilu biti plaćen po satnici koju utvrđuje Vlada na godišnjem nivou. Satnica ove godine iznosi 1.323 SEK (oko 130 EUR). Satnica se primenjuje kao osnovno pravilo, ali sud

može odrediti manju ili veću naknadu u zavisnosti od kvalifikacija zastupnika i kvaliteta obavljenih zadataka. Postoji i paušalni iznos koji se primenjuje na manje složene predmete. Branilac po službenoj dužnosti ne sme od klijenta tražiti dodatnu naknadu.

Okrivljeni koji bude oslobođen optužbe nije dužan da išta refundira državi. Ukoliko se okrivljenom izrekne osuđujuća presuda on je dužan da državi naknadi troškove rada branioca po službenoj dužnosti i zastupnika oštećenog. Međutim, osuđeno lice ne mora da plati veći iznos od onog

koji bi bilo dužno da plati u slučaju da mu je odobrena (opšta) pravna pomoć, dakle određeni procenat naknade (u rasponu od 2 do 40%). Sud može doneti odluku da osuđeno lice ne mora da plati nikakav iznos. To je uobičajena praksa npr. kada je licu izrečena dugotrajna kazna zatvora.

Za više informacija videti:

87 | Str.

http://www.domstol.se/publikationer/informationsmaterial/legal_aid_in_sweden.pdf http://www.rattshjalp.se/Templates/Pages/DV_InfoPageNarrow.aspx?id=3755

http://ec.europa.eu/civiljustice/legal_aid/legal_aid_swe_en.htm

http://ec.europa.eu/justice_home/judicialatlascivil/html/pdf/national_law_la_swe_en.pdf

http://www.sweden.gov.se/sb/d/2710/a/15208 http://www.rattshjalp.se/English-version/

http://www.thelundian.com/legalaidinsweden.pdf

http://www.domstol.se/publikationer/informationsmaterial/legal_aid_in_sweden.pdf

http://www.domstol.se/publikationer/informationsmaterial/legal_aid_in_sweden.pdf

http://www.rattshjalp.se/Templates/Pages/DV_InfoPageNarrow.aspx?id=3755

http://www.rattshjalp.se/Templates/Pages/DV_InfoPageNarrow.aspx?id=3755





http://www.sweden.gov.se/sb/d/2710/a/15208

http://www.sweden.gov.se/sb/d/2710/a/15208

http://www.rattshjalp.se/English-version/






Documents

UPITNIK O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI - aks.org.rs · Videti odgovor ranije u tekstu (I.3). Molba za besplatnu pravnu pomoć može se podneti sudu koji je nadležan da odobri, odnosno