Embed Size (px)
Citation preview
UNUTRA[NJI ^OVEK SRCA
– kazivanja pravoslavnih svetaca o tihovanju –
2
izvodi iz knjige "Obitavanje bezgrani~nog u srcu", Beograd
1982.
preveo s nema~kog M. Hilandarac.
na prednjoj korici se nalazi ikona Prepodobnog Jefrema Sirina;
na zadnjoj korici je krst iz Hilandara
priredio: Milan @ivkovi}
za izdava~a:
Milan @ivkovi}
{tampa: Junior, Beograd
drugo, pro{ireno izdanje
Beograd, 2004 tira`: 500
ISBN 86-84597-04-4
biblioteka
HEART CORE ISSUES
3
UVODNA RE^ IZDAVA^A
Ova knji`ica predstavlja izbor iz kazivanja hri{}anskih svetitelja i prosvetljenih Otaca iz pravoslavne tradicije (mada su neki od njih `iveli u doba pre rascepa crkve na isto~nu i zapadnu). Svi tekstovi koji se ovde nalaze preuzeti su iz knjige "Obitavanje beskona~nog u srcu", koja je 1997. ponovo od{tampana u ediciji Hilandarskog bratstva. Knji`ica se obra}a svim slojevima ~italaca, bez obzira na njihov nivo duhovnog razvoja, i iznosi jednostavne, a vrhunski delotvorne metode za sticanje mira i radosti kroz bliskost sa Bogom, koji je Istina i @ivot, a tako|e i Ljubav. Zajednica s Njim predstavlja zajednicu sa upravo pobrojanim vrednostima, a ne nekakvo apstraktno `ivljenje u vizijama ili ~ak halucinacijama. Ova knji`ica, sem puta do duhovnog prosvetljenja, opisuje i spolja{nje i unutra{nje odlike takvog prosvetljenja. Naravno, jedino ne mo`e opisati samo prosvetljenje – ono je neopisivo, i ono se mo`e do`iveti jedino li~nim iskustvom. Put do takvog iskustva dat je u ovoj knji`ici.
Oci ~iji se tekstovi ovde nalaze `iveli su u rasponu od ~etvrtog veka, pa skoro do na{ih dana (npr. Jefrem Sirin – 4. vek, Makarije – 4. vek, Ignjatije Brjan~aninov i Teofan Zatvornik – 19. vek, Serafim Sarovski – druga polovina 18. i prva polovina 19. veka, Jovan Lestvi~nik – 6. vek, itd).
4
Va`no je napomenuti da ~ovek koji bi `eleo da praktikuje tihovanje, ne mora da bude monah, da napusti svakodnevne obaveze i da ode da `ivi u manastiru ili negde kao pustinjak-asketa – dovoljno je da se Bogu okrene u svom sopstvenom srcu i da ne posustane dok ne dostigne savr{enstvo na koje Isus poziva: "Budite vi dakle savr{eni, kao {to je savr{en otac va{ nebeski." (Mateja, 5, 48)
Tihovanje je {irom sveta prihva}ena duhovna disciplina, koja je poznata ~ove~anstvu od njegovih najranijih epoha (ustaljeni zapadnja~ki naziv za tihovanje je meditacija), i njegovu delotvornost su potvrdili brojni prosvetljeni, sa raznih duhovnih staza. Ova knji`ica govori o najprirodnijem obliku tihovanja, o putu srca, iz kojeg izvire sam ~ovekov ose}aj postojanja i koje je stani{te Bo`anske iskre u ~oveku ("Jer gde je va{e blago, onde }e biti i srce va{e.", Mateja, 6, 21).
Budu}i da ima puno knjiga na ovu temu, izdava~u je posebno drago {to se ovom knji`icom pru`a mogu}nost da ljudi koji i nisu puno upu}eni u ovu tematiku, kao ni oni koji ne `ele da se puno zadubljuju u prou~avanje knjiga, mogu da dobiju tekst koji je dovoljno sveobuhvatan da ih mo`e dovesti do prosvetljenja ako ga samo uzmu za ozbiljno i ako iskreno i predano prionu da sa teorije pre|u u praksu. Ako iko do`ivi ovu knjigu na taj na~in, jedino tada se mo`e smatrati da ovaj izdava~ki poduhvat nije bio uzaludan. Amin.
5
I
1. Skriveni `ivot u Hristu
"Carstvo je Bo`je unutra u vama." (Luka, 17, 21)
Posmatrajmo blagodatna stanja kod
srda~ne molitve. Pravi blagodatan `ivot je ~udnovato skriven. Apostol Pavle ga zove "skriveni `ivot sa Hristom u Bogu." (Kol. 3, 3). Apostol Petar ga vidi "u tajnome ~oveku srca." (I Petr. 3, 4). A Hristos ga naziva – "Carstvo Bo`je unutra u vama." (Luka, 17, 21). Carstvo je Bo`je u unutra{njosti. Idi u sebe, tra`i revnosno i lako }e{ ga na}i. Napusti rasejanost, {tetan put pohota, trnjak gramzljivosti za novcem i svako r|avo dru{tvo. Idi u sebe, `ivi u sebi, u ~udesnoj odaji srca, tvoga duha – i tamo tra`i Carstvo Bo`je. Ako ono jo{ nije u tebi, onda uzvikuj: "O~e na{, neka do|e Carstvo Tvoje!" i ono }e do}i ~im ga ti pozove{. Carstvo je u tebi. Zato i ti idi u sebe i boravi u svome srcu. Tamo je Bog. On tebe ne ostavlja, ali ti Njega napu{ta{. (Prep. Jefrem Sirin).
Pokajanje i molitva vode ka Carstvu Bo`jem u nama: "Pokajte se, jer se pribli`i
6
Carstvo nebesko." (Matej, 4, 17). "I{tite i da}e vam se; tra`ite, i na}i }ete; kucajte, i otvori}e vam se." (Matej, 7, 7). [ta to zna~i? Carstvo je Bo`je u nama, ako Bog u nama zapoveda, ako Ga du{a u svojoj unutra{njosti priznaje kao svoga Gospoda, ako Mu svim svojim snagama slu`i i kad On u njoj suvereno upravlja. To carstvo po~inje sa onim trenutkom kad padne na{a odluka, da Bogu `ivimo u Isusu Hristu kroz blagodat Duha.
Carstvo Bo`je je u svojim ispoljavanjima krajnje prosto. Duh Sveti se na neshvatljiv na~in pribli`uje i podsti~e srce na pokajanje. Pokajanje vodi ka prelomu volje. Posle tog unutra{njeg preloma Duh se oru`a za upornu borbu protiv strasti, upravlja i poma`e nam u njoj. Ova borba je kod svakog duga i puna bola; kroz nju se srce postepeno o~i{}ava, a to ~ini da na kraju uzmemo u~e{}e u istini Bo`joj i bla`enstvu Njegovom. U po~etku prodiru du{evni pokreti iz pro{losti, stvaraju nemir i vode, ne retko, na{ duh u njihovo ropstvo. Ali oni bivaju kroz revnost, stra`enje, strpljenje i uz pripomo} blagodati sve re|i. Kona~no se duh ~ovekov tako osna`i da mu ranija isku{enja ne zna~e vi{e od zrna pra{ine. On
7
prebiva u svojoj unutra{njosti pred Bogom i njegovom silom savla|uje svoju unutra{njost.
Skriveni `ivot u Hristu dosti`u samo oni koji blagodat Bo`ju u sebi aktiviraju, tako da ona opipljivo pro`ima ~itavo njihovo bi}e.
Carstvo Bo`ije je sli~no kvascu koji zahvata postepeno svo testo i tako iz njega postaje mek i mirisav hleb. Isto tako i blagodat pro`ima na{e bi}e; i kad ga potpuno skrozira, onda ono postaje sasvim oblagoro|eno. Tada je i sva na{a delatnost ~udesno oblagoro|ena.
Drugi primer kako nas blagodat Bo`ja iznutra zahvata pa se prema spolja izra`ava, jeste gvo`|e u vatri. Vatra ga usijava i tako ispoljava opipljivo njegovu vatrenu snagu. Isto tako i uticaj blagodati postaje opipljiv. Ona poklanja ~oveku neobi~nu snagu koja se vi{estruko izra`ava. Njegova re~ Duhom podarena je jasna, ona prodire neposredno u druga srca, izazivaju}i u njima odgovaraju}a zbivanja. ^ak ako blagodatan ~ovek i }uti, iz njega isijava neka tajanstvena toplina i snaga, on budi kod drugih eti~ke sile i osposobljava ih za svaki duhovni napor.
U pri~i o talentima Gospod nam otkriva taj dar blagodati (Luka 19, 11). Svi dobijaju po jedan talenat1) (napomene su date na kraju
8
teksta, pre pogovora, pr. iz.) – svima je blagodat ravnomerno podarena. Ali jedan zara|uje jo{ deset talenata; drugi pet; tre}i – ni{ta. To zna~i da je prvi najvi{e revnovao da bi bio pro`et blagoda}u; drugi se trudio upola toliko; dok je tre}i dar blagodati sasvim zanemario. Nagrada usle|uje prema meri oblagoda}enosti ili prosve}enja na{eg bi}a. Ko se uop{te ne trudi, gubi blagodat koja mu je bila prvobitno darovana.
Ovo malo re~i pokazuju {ta sve utvr|ivanje Carstva Bo`jeg sobom donosi, ili blagodatna vatra koja se u srcu razgoreva; ona zapravo odre|uje bi}e i dejstvo pravog duhovnog `ivota od momenta kad se um i srce sjedine i stanu budno pred Bogom.
2. Vra}anje sebi
Unutra{nje vra}anje sebi je dar bo`anske blagodati. (Sv. Teofan Zatvornik)
Carstvo Bo`je deluje prvo u tajnosti, a
kasnije se pokazuje u sili. Prvo se ispoljava u te`nji ka unutra{njem povla~enju. Kao nehotice deluje ne{to na na{u du{u, zahvati je
9
i vodi u unutra{njost. To je Bog, to je blagodat Svetoga Duha. Nadolazi jaka `e| za molitvom. Kao pri razmi{ljanju ~ovek i ovde ponire sasvim u sebe, sabira se unutra i ne obra}a pa`nju na ono {to se oko njega zbiva. Sopstvena aktivnost, misli i namere prestaju, sve spolja{nje otpada. Ali ono {to je kod razmi{ljanja bila stvar razuma, sad je kod molitve stvar srca. Du{a se primi~e Bogu, boravi sa umom u srcu pred licem Bo`jim i izliva pred Njim sve svoje bolove i nade, spremna da posveti ceo `ivot Njegovoj slu`bi. To je Bo`je pribli`avanje, istiniti duh molitve, koji zavisi od Njegove blagodati.
Unutra{nje povla~enje s po~etka je kratko i povr{no, kasnije se u~vr{}uje i postaje neizmenljivo – ~esto se satima ostaje pred Bogom. Ko ovo stanje jednom okusi, on mo`e na njega da se podse}a, za njim da `udi, njemu da te`i – ali ono se ne mo`e ni dovesti ni zadr`ati – ono dolazi samostalno. Nama ostaje samo jedno: kad se to stanje pribli`i, da ga ~uvamo i damo mu mogu}nost da dejstvuje, prema na{im mo}ima. Ako se pazi na stremljenje povla~enja u sebe i ako mu se, koliko je to mogu}e, sledi, onda }e se prebivanje pred Bogom doga|ati sve ~e{}e i
10
du`e dok ne postane trajno. ^im to nastupi, Carstvo }e se Bo`je u nama otvoriti.
Takva stanja mogu da se pojave na svakom mestu. ^im ona do|u, prestaje dosada{nji besporedak u unutra{njosti, sve dolazi u red, koji traje toliko dugo koliko i dejstvo blagodati. A kad se blagodat udalji, onda opet po~inje lutanje pomisli i napadi kroz strastoljubiva uzbu|enja. Du{a se spu{ta opet sa neba na zemlju, iz svetlog mira u tegoban suton. Sad mora da se ima strpljenja i da se ~eka, dok se Carstvo Bo`je opet u srcu ne pojavi… Ova promena traje tako dugo, dok Bogu ne bude ugodno, da unutra{nje sabiranje kod nas za uvek u~vrsti tako da ga u~ini nepromenjivim. Tra`enje tog stanja je u stvari tra`enje Carstva Bo`jeg. A njegova pojava – ostvarenje ovog Carstva.
Kona~no se zavr{ava mukotrpno tra`enje. Sre}ni tra`ioc dobija tra`eno: on nalazi srce, utvr|uje se u njemu pred Bogom i ostaje tamo neprestano, kao vernik pred svojim Gospodom; od Njega on dobija mo} i snagu, da savlada svu svoju unutra{njost i spolja{njost. To je onaj trenutak, kad se Carstvo Bo`je useli u unutra{njost i sebe pojavljuje sa njemu svojstvenom snagom.
11
Duh ~ovekov upravlja sad srcem kao neki vladar i iz njega daje svoja uputstva.
3. ^istota (Po Sv. Teofanu Zatvorniku)
Unutra{nje sabiranje je uzvi{ena umetnost. Ona
osloba|a, uz pomo} Bo`ju, potpuno od svih ma{tarija i samo`ivih postupaka. (Sv. Isihije
Jerusalimski)
Kad bo`anska blagodat deluje na ljudsko srce, onda se ~ovekovo saznanje useljava u srce a sa njim i sve snage tela i du{e. Iz toga sledi, kao zakon unutra{njeg sabiranja, da dr`i{ postojano svoju svest u srcu i sabira{ smelo u njemu um, volju i ose}anje. Sabiranje uma je – pa`nja; sabiranje volje je napregnutost; sabiranje ose}anja je – budna trezvenost. Sve tri delatnosti vode sabranosti du{e i uti~u na unutra{nje tihovanje. Onaj koji sve njih poseduje, u unutra{njosti je. Kome samo jedna od njih nedostaje, on je – spolja. Trima snagama du{e treba da slede odgovaraju}i telesni udovi: pa`nji sledi
12
"tihovanje" ~ula, napregnutosti – napetost mi{i}a, trezvenosti – uzdr`ljivost tela.
^im jutrom ustane{ sabiraj svoju misao i sve svoje snage u srcu i tamo se neizostavno bavi. To tihovanje je osnovni uslov vladanja nad samim sobom, ono je svedok prave slobode i razuma – zna~i jednog uistinu slobodnog, duhovnog `ivota. Svo duhovno delanje mora odatle da proisti~e.
Unutra{nje tihovanje je najsigurnije sredstvo za odr`avanje duhovne plamene revnosti. Sabrani ~ovek gori, jer on sabira sve snage sli~no sun~anim zracima u `i`i, da bi zatim proizvele jaku toplinu i razgorele se. Sa unutra{njim sabiranjem povezana je toplota: Duh u neku ruku sre}e samog sebe i uzbu|uje se od radosti. Unutra{nje tihovanje zna~i spremnost i snagu za delanje. Onaj koji je sabran je jak, kao ure|ena vojska, dok je rasejani slab i stalno pada.
Unutra{nje sabrani ima uvid u svu svoju unutra{njost: onaj koji stoji u sredini nadgleda sve radiuse istovremeno; a ko se udalji od centra, mo`e da sagleda samo jedan radius. Unutra{nje sabrani ima uvid u sve pokrete unutra{njih sila i mo`e njima da upravlja. Rasplamsavanje duha, sile i mo}i ose}anja,
13
pretstavlja istinski duh plamene revnosti. Stoga uvek va`i zahtev: ostani unutra u sebi, i ne}e{ nikad prestati da revnuje{. Tako je molitvena sabranost osnovni uslov duhovnog `ivota. Njeno razvijanje zavisi od ve} spomenute tri snage du{e i od njima pripadaju}ih telesnih funkcija:
1) pa`nja uma pri tihovanju ~ula; 2) napregnutost, postojanost volje pri
napetosti mi{i}a; 3) trezvenost srca pri uzdr`avanju od
lenosti i telesnih u`ivanja. Iz tog rezultiraju sredstva za sabiranje i
pravilo: dr`i daleko sve od sebe {to smeta tihovanju i skre}e te prema spolja. ^ula se pokre}u kroz utiske; um se rasejava kroz ma{tarije; mi{i}i se raspuste kroz nemar; volja kroz `elje; telo tromi kroz mirovanje; srce kroz vezivanja. Biti trezven zna~i ne vezivati svoje srce ni za {ta sem za Boga. Strasne veze uzimaju du{i trezvenost i ~ine je pijanom, tako da vi{e ne zna {ta ~ini.
Uslov i sredstvo za unutra{nje tihovanje jeste borba protiv ma{tarija, `elja i strasnih vezivanja, pri uzdr`anju tela. Ovo sabiranje i tihovanje dolazi do punog izra`aja kad se, uz odgovaraju}i trud, stekne trostruka ~istota:
14
1) ~istota uma od nepo`eljnih pomisli; 2) ~istota srca od strasnih veza, i 3) ~istota volje od `elja i pohota. Trud za postizanjem istinske unutra{nje
sabranosti glavni je zadatak svakog duhovnog podviga, jer ona predstavlja prostor u kojem se sve {to je duhovno odigrava, kao: nevidljive borbe, bogomislije i molitva. Bilo {ta da radi{, ve`baj se u unutra{njem tihovanju. (Sv. Teofan Zatvornik)
Ne veruj, me|utim, da unutra{nje sabiranje mo`e{ da zadobije{ svojom snagom. Kao {to sunce ne mo`e da sija bez svetlosti, tako ni srce ne mo`e da se o~isti bez Isusove molitve2). I kao {to sneg ili voda – ne mogu da proizvedu vatru, tako isto i srce ne mo`e od r|avih misli, ose}anja i dela da se oslobodi, ako unutra{nje sabiranje nije povezano sa srda~nom molitvom. Zato se potrudimo da ime Hristovo saglasno na{em disanju prizivamo.
Bezumni brodar pretrpi brzo brodolom, ako za vreme bure pusti mornare na odsustvo, potom vesla i jedra baci u more pa legne da spava. Jo{ lak{e propada ona du{a koja budno ne ve`ba tihovanje i napu{ta srda~nu molitvu. Treba budno i svesno da `ivimo i da sa tim pove`emo molitvu – samo tako }emo i}i
15
sigurno, ~iste}i i ukra{avaju}i odaju na{eg srca. Ali ako se samo oslonimo na na}u pa`nju i budnost, onda }emo pri napadu neprijatelja biti brzo smu}eni. On }e lako da nas zaplete u mre`e zabluda i `elja. Jedino ime Isusa Hrista – taj pobedonosni ma~, koji se neprestano u ~istom srcu pokre}e, mo`e da ih rastera ili sagori kao slamu. Ako je vazduh u srcu ~ist, onda ni{ta ne}e ometati da svetlost Hristova u nama zasija. (Prep. Filotej Sinajski)
4. Unutra{nja toplota
Plod duhovnog `ivota po~inje ~im se srce zagreje. (Sv. Teofan Zatvornik)
^ista savest i revnosna molitva proizvode
toplotu srca. Zato se ve`baj revnosno u molitvi i ~uvaj toplotu srca. Strah Bo`ji proizvodi i ~uva unutra{nju toplotu. Ali je potrebno i smirenje, verno izvr{avanje pravila, a pre svega budnost. Ako se revnosno i uredno trudi{ u Isusovoj molitvi, i ako tra`i{ ljubav Bo`ju, onda se uz pomo} Bo`je blagodati raspaljuje u tvome srcu ona vatra koja je klica
16
duhovnog `ivota, i koja predstavlja uselenje Bo`je u nas.
Kako su iskusni Oci zagrevali duh molitve u sebi? Pre svega oni su tra`ili da srce neprestano gori samo za Boga. Bog tra`i srce, jer ono je praizvor `ivota. Gde je srce, tamo je i svest, razum i pa`nja – cela du{a. Ako je srce u Bogu, onda je i cela du{a u Bogu, i ~ovek prebiva u duhu i istini pred Njim.
A sad }u da opi{em sredstva da bi se proizveo stalni oganj u srcu. Kako on mo`e da se zadobije? Seti se kako se spoljna toplota proizvodi: trlja se drvo o drvo, kremen o kremen i dobija se toplota ili vatra. Ako se neki predmet dr`i na suncu, on se zagreje; ako se jo{ vi{e skupi sun~anih zrakova, onda se zapali. Sredstva za proizvo|enje duhovne toplote sli~na su fizi~kim. Trljanju drveta odgovara ispunjavanje zapovesti. U onoj meri u kojoj se unutra{njost ~isti, u toj se srce postepeno zagreva. Ali taj je put spor i sa mnogo prepreka.
Isusova molitva sli~i lupi na suncu. [to se ona revnosnije i sabranije koristi, utoliko se br`e ~isti unutra{njost, i srce se raspaljuje ka Bogu. Ako ho}e{ da je obavlja{ revnosno i bez prekida, ona }e se ra`ariti u srcu kroz blagodat
17
Bo`ju i svedo~iti da duhovni `ivot stupa u sredi{te na{eg bi}a, da po~inje Carstvo Bo`je. [to se Isusova molitva u srce vi{e utiskuje, utoliko se ona ja~e zagreva, molitva postaje samodelatna, tako da se oganj duhovnog `ivota razgoreva u srcu i gori, dok molitva po~ne da ispunjava i neprestano pokre}e celo srce.
Sada ose}anje sli~i jednom mehu, ili krmi du{e. ^ovek biva njime stavljen u pogon i mo`e bezuslovno da ispuni ono na {ta ga njegovo ose}anje pokre}e. Ko te`i da uspostavi red u svojoj unutra{njosti, kao sredstvo za to nalazi ovo duhovno ose}anje, ovu toplotu srca prema Bogu.
5. O prirodnoj, neprirodnoj i duhovnoj toploti
Pomo}u sabiranja svih snaga u srcu, na
kraju se ra|a u njemu unutra{nja toplota. Pri tome treba razlikovati prirodnu toplotu od blagodatne toplote i neprirodnog raspaljivanja. Za nastajanje prirodne toplote va`no je gde stoji um u vreme molitve. Um treba da se sabira u gornjem delu srca, da bi stoje}i iznad
18
srca, od gore na dole potpuno slobodno imao pregled i da otuda dr`i pod kontrolom, {to se ispod njega de{ava.
Ako stoji u srednjem delu srca, on se spu{ta isuvi{e lako nani`e, do pojasnog predela, me{a se nehoti~no sa ~ulnom toplotom ovog dela, i izaziva, kroz sopstvenu krivicu, isku{enje.
Prirodna, krvna toplota ima svoj po~etak i svoj kraj u oblasti bubrega; ona u neku ruku opasuje telo i prenosi na du{u grubost, hladno}u i pometnju. Toplota koja dolazi od |avola me{a se sa strasnim razgorevanjem. Ova ugrejava srce i udove kroz ~ulnu po`udu i vezuje um odvratnim predstavama. Mesto duhovne toplote do`ivljava se raspaljivanje, mesto tihe radosti budi se besmislena pohota sve do tajne naslade – uz poku{aj ku{a~a da ovu zaslepljenost predstavi kao pravu blagodat.
Duhovna toplota po~inje i zavr{ava se u srcu. Ako pa`nja prodre u srce, ona, po prirodi stvari tu sabira, kao u `i`i, sve snage du{e i tela. Ovo sabiranje celoga ljudskog bi}a pra}eno je jednim naro~itim ose}anjem, koje ~ini po~etak toplote. Taj ose}aj je, na po~etku, ne`an i hladan, kasnije se osna`i i zagreje.
19
Prirodna, telesna toplota krvi samo je prete~a blagodatne toplote. (Sv. Teofan Zatvornik)
Duhovna toplota koja od Boga dolazi, po~inje i zavr{ava se sa molitvom; ona du{i dariva pouzdanje i plodove Duha. Ona se ispoljava u molitvenim pokretima. Njen prvi plod je unutra{nja sabranost i neprekidno obra}anje Bogu, pri jednom utan~anom duhovnom ose}anju. Povremeno se zagreje celo telo, dok um ~ist i bestrasan prebiva u molitvi kao ukorenjen u dubinama srca. (Vasilije Moldavski)
6. Blagodatna toplota pri srda~noj molitvi
Kod Isusove molitve se ne tra`i prirodno
fizi~ka toplota u srcu. Mnogo pre se tra`i da u srce stupi oganj blagodati i da otpo~ne neprestana blagodatna molitva. Isusova molitva ne daje sama ovu varnicu blagodati, ali, kroz unutra{nje sabiranje pred Bogom, doprinosi njenom dobijanju i razgoreva je do svetog plamena. Projavljivanje blagodatnog duhovnog `ivota, nastajanje carstva Bo`jeg u nama – prati rasplamsavanje duha, ili duhovna
20
toplota. Pri tom se ne sjedinjuje samo um u bogomisliju sa Bogom, nego celo na{e duhovno bi}e stupa u `ivu zajednicu sa Njim; a Bog je oganj. I tako se duhovna toplota i razgorevanje duha useljavaju u nas onim trenutkom kad se Carstvo Bo`je otvori u na{oj unutra{njosti. Ova toplota proizvodi toplo ose}anje Boga. Nepravilno je sebe zadovoljiti sa samim ose}anje toplote, bez da se obrati pa`nja na duhovne pokrete i samo sozercanje3) Boga, jer u tom slu~aju ostaje samo jedna `ivotinjska toplota krvi… a ta prirodna toplota nije ni duhovna ni blagodatna. Ona postaje duhovna samo kod duhovnih, molitvenih pokreta. Blagodatna toplota je ne{to naro~ito, ona ne izaziva nikakve telesne pokrete, nego je pra}ena od jednog finog ose}aja bla`enstva.
Neka duboka uteha pro`ima du{u, blagodatan strah Bo`ji sa pouzdanjem i radosnim bolom; pod neizmernim dejstvom blagodati srce sve ja~e se raspaljuje i {iri toplotu ili svetlost koja iz srca isti~e i sli~no suncu ozra~uje na{u unutra{njost. Pod njegovim uticajem smiruju se misli, unutra{nja atmosfera du{e postaje ~ista, svi dobri i r|avi pokreti du{e postaju u klici uo~ljivi, i dobija se snaga da se ti r|avi pokreti izagnaju. Ovo
21
unutra{nje svetlo osvetljava tako|e i spolja{njost, ~ini da razlikujemo pravilno od nepravilnog i daje nam snagu da se pravilnoga dr`imo.
Jednom re~ju, po~inje pravi delatni duhovan `ivot, koji se dosad samo povremeno pojavljivao. Sad toplota postojano uzrasta u srcu i vezuje pa`nju uma za sebe. I ta veza srca i uma predstvalja celosnost na{eg duhovnog organizma.
Kad su srce i um u molitvi sjedinjeni i kad se misli ne rasejavaju, onda se srce zagreva od duhovne toplote i u njemu tada zra~i Hristova svetlost te celog unutra{njeg ~oveka ispunjava mirom i rado{}u. Da bi se svetlost Hristova primila u srce i koristila, du{a mora da se, po mogu}stvu, sabira u svojoj unutra{njosti… Treba zatvoriti o~i, spustiti um u srce, i prizivati ime Isusa Hrista. Po meri marljivosti i duhovne revnosti za Njega, ~ovek u`iva bla`enstvo koje budi te`nju ka sve vi{em prosve}enju. Ako um ostane kroz takvu ve`bu nepomi~no u srcu, onda svetlost Hristova zasijava u srcu i osvetljava dom du{e bo`anskim prosve}enjem. U nama svetli Sunce pravde. Ovo je svetlo istovremeno i `ivot, po re~i Jevan|elja: "U njemu be{e `ivot i `ivot
22
be{e videlo ljudima" (Jovan, 1, 4). (Prep. Serafim Sarovski)
Tek kad Bo`ji oganj zagreje srce, po~inje na{e unutra{nje preobra}anje. Taj oganj }e pro`eti sve, pretopiti i oduhoviti, dok sve bude produhovljeno. Bez ovog ognja, ma koliko se zalagao, ti ne}e{ da postigne{ prosvetljenje. (Sv. Teofan Zatvornik)
7. Ljubav srca prema Bogu
Neprestana srda~na molitva ubrzava razgorevanje srca ka Bogu i ljubav prema
Njemu. (Sv. Teofan Zatvornik)
Ukoliko se vi{e trudi{, utoliko br`e molitva sra{}uje sa srcem. A {to dublje Isusova molitva prodre u srce, utoliko se srce ja~e ugreje, i utoliko opet molitva postaje samodelatnija; a kad vatra duhovnog `ivota trajno u srcu gori, molitva }e neprestano ispunjavati celo srce.
Duhovno rasplamsavanje srca prema Bogu je ljubav prema Njemu. Ona se pali ~im ga se Bog dotakne jer On je sam Ljubav.
23
Tad celo ljudsko bi}e zahvata neka neshvatljiva duhovna snaga i privla~i ga Bogu. Molitva izve`banijih izvire iz celog srca. Tada molitva postaje unutra{nja neophodnost kao {to su hrana i pi}e. Ona se pokre}e sama od sebe u srcu, na javi kao i u snu, i ni{ta nije u stanju da je otuda ukloni. Ta istinska molitva srasla je sa du{om i neprestano se u duhu prinosi. (Pafnutije Kijevski)
Kad ti Bog daruje tu "ranu u srcu", onda je sve ~emu si te`io, samo od sebe postojano, ili jo{ vi{e od toga – neka unutra{nja pronicljivost, bez da ti misli{, sama sve ure|uje. Tada ti nosi{ u sebi mudrost svih u~itelja. Moli se bogu da ti pokloni ovaj dar. Upotrebi na to sve molitvene trudove. To je ono skriveno blago, taj neprocenjivi biser. (Sv. Teofan Zatvornik)
Srce je sad stani{te Bo`je. On, razumu neshvatljiv, stupa u srce i stanuje u njemu. On koji je skriven vojskama ognjenih o~iju (an|elima), ste~en je srcem. Zemlja nije u stanju da nosi Njegovu nogu, dok Ga ~isto srce u sebi nosi. Svod nebesni nije dovoljan za Njegovu stopu, dok Mu je srce prebivali{te. Sve stvoreno nije u stanju Bezgrani~nog da obuhvati, dok Ga najmanje srce, koje Ga tra`i,
24
prima u sebe. Mali je prostor izabrao Bog kao svoje stani{te u ~oveku, i ~ovek postaje hram Bo`ji u kome On prebiva. Du{a je Njegov hram, srce `rtveni oltar slave i hvale, a um sve{tenik koji svetu slu`bu obavlja. (Prep. Jefrem Sirin)
II
Razgorevanje duha i ekstazna molitva
Kad te Duh Sveti ispuni, onda Ga ti poznaje{ po stanju jedne tihe i duboke, najunutra{njije
radosti, koja se povremeno uzdi`e do razgorevanja duha. (Sv. Teofan Zatvornik)
Razgaranje duha ~ini kormilo sveg
unutra{njeg `ivota. Ono se mo`e posti}i samo uz pomo} blagodatne snage Duha Svetog. On utiskuje du{i naravsku snagu, kao dejstvo duhovnog ponovnog ro|enja.
Oganj Duha Svetog sagoreva sva pomu}enja unutra{njeg vida, o~i{}ava um i ~ini ga prozorljivim4), da bi sagledao Bo`ija ~uda. Samo kroz njega du{a mo`e da zadobije
25
svoje duhovno novoro|enje, i da bude Bogom obdarena neiskazanom lepotom duhovnih sposobnosti. (Prep. Makarije Veliki)
Pri tom ne biva samo um pro`et bogomisljijem: celo na{e duhovno bi}e stupa sad u `ivu zajednicu sa Bogom, a Bog je oganj. Unutra{nja toplota useljava se u nas onog trenutka kad se Carstvo Bo`je otvori na{oj unutra{njosti. Ova toplota daje snagu da sredimo na{ `ivot i da ispunimo sve {to je po volji Bo`joj.
Delovanje Duha Svetog je ne{to neshvatljivo i ni sa ~im uporedivo. On nam najpre otvara neograni~eno samopoznanje, dr`i nam na potresan na~in na{ stra{ni greh neprestano pred o~ima, vodi du{u do samoosude, pokazuje joj pad ~ove~anstva i duboku, mra~nu provaliju pogibelji. Onda nam postepeno dariva rastu}u pa`nju i pokajanje srca pri molitvi. Tako On neprimetno priprema sasud du{e i onda se odjednom doti~e neo~ekivano, neshvatljivo, razdvojenih udova moga bi}a i oni se sjedinjuju! Pomo}u Njegovog silnog dodira ja sam postao nov ~ovek. Tvorac deluje pri novostvaranju kao nekad pri stvaranju. Kroz dodir Njegove ruke povezuje se moj um, moje srce i moje telo i
26
postaju jedna celina. Onda oni tonu u Bogu i prebivaju u Njemu, sve dok ih Njegova neshvatljiva, svemo}na ruka dr`i. (Ignjatije Brjan~aninov)
U su{tini duhovnog ognja le`i potreba da ~oveka ljubavlju ve`e za duhovni svet. Pri prvom udaru poklonjene blagodati otvara se unutra{njem oku neposredno gledanje duhovnog sveta. Njemu svi}e jutarnje rumenilo duha.
^ovek gleda Boga kao Sunce istine u unutra{njosti srca. Srce se ispunjava kao `ivi hram Bo`ji Njegovim otkrovenjima.
Plamena revnost je su{tina duhovnog ognja. Samo ona mo`e kod pojedinih ljudi da uzme razne pravce: kod jednoga ona se upravlja na strogi podvig u unutra{njem usavr{avanju. Kod drugog se tro{i na delatnu ljubav. Kod tre}eg se obra}a na dobro zajednice. Tako svaki ~ovek dobiva, shodno svojim unutra{njim predispozicijama, nove sposobnosti kroz Duha Svetoga. Svaki dar ima u nama jedan prirodni prijemni organ. Tako je razum organ mudrosti. Ko je svoj razum o~istio od svih ~ulnih sanjarija, taj dobija mudrost. Um je organ bestrasne razboritosti. ^iji um vlada nad strastima gneva i ~ulnosti, taj dobija
27
vi{i duhovni um. Prirodna ljudska ljubav je organ le~enja. Ko je u ljudskoj ljubavi uznapredovao, pri uni{tenju svog samoljublja, – dobija dar le~enja. (Prepodobni Kalist i Ignjatije). Tako duh Sveti dariva novi duhovni um, nove o~i duha, novi jezik i vodi ka novoro|enju u Duhu.
1. Sinovstvo i obo`enje
Duh svedo~i na{em duhu, da smo deca Bo`ija.
(Rim. 8, 16)
Najzad se zavr{ava vreme skrivenog bogozajedni{tva i Njegovog dejstva. Sad se Bog na naro~iti na~in useljava u ~oveka i o~igledno ga ispunjava. Ako volja strpljivo i nepokolebljivo sledi Duhu Svetom, ako du{a `ivi u saglasnosti sa zapovestima i ako Ga ne povre|uje vi{e niu~emu, onda se blagodat useljava neposredno, licem k licu, u ~oveka, i on postaje obitavali{te Duha Svetog. (Prep. Makarije Egipatski)
Du{a se – posle mnogih stavljanja na probu – usinovljuje Bogu. Bog se sam poverava srcu, i udostojava ~oveka da bude jednoga Duha sa Njim. Bo`ja blagodat mu dubinski
28
osvetljava celo njegovo bi}e. "Obrati k nama, gospode, svetlo lice svoje." (Ps. 4, 6). Gospod se nastanjuje u ~oveku i ispunjava ga darovima Duha Svetog.
Ljudi koji su udostojeni novoro|enja u duhu i bogousinovljenja, do`ivljavaju mnogostrano delovanje Njegove blagodati. Njih povremeno ispunjava neiskazana radost: "I radova}e se srce va{e, i va{e radosti niko ne}e uzeti od vas." (Jov. 16, 22). "Carstvo Bo`je…, je radost u Duhu Svetome" (Rim. 14, 17). Du{a plamti i stremi u neiskazanoj radosti i ljubavi k Bogu. Nju ~esto savla|uje neiskazani duboko-unutra{nji mir, neka ~udna okriljuju}a lako}a. A potom ponovo pro`ivljava najdublje, puno smirenje, pokajni~ko samopoznanje i pokajanje srca ili stradanje sa celim rodom ljudskim. Duh ~esto dopu{ta da se u njoj razgori takva ljubav, da bi svakog ~ovek htela da zatvori u svoje srce, ne razlikuju}i r|ave od dobrih.
Blagodat umiruje srce, kao i sve pokrete bi}a, du{a sli~i u svojoj radosti bezazlenom detetu, ona ne osu|uje ni gre{nike ni fariseje; na sve gleda ~ista oka, raduje se svakome i `elela bi svakoga da voli i po{tuje. Duhu se povremeno otvara sakrivena mudrost i otkriva
29
pogled u Bo`je tajne. Ko Boga voli i ostaje u molitvi, taj na ~udan na~in biva pou~avan u tajnosti. Istina mu se sama otvara: "Ja sam istina". (Jov. 14, 6). U du{i odanog otkriva se istina, Duh Sveti mu se bli`i i sa njim ostaje u zajednici. Bo`anska blagodat sama u njegovom srcu pi{e zakone Duha i pro`ima odatle njegove misli i udove. Posednik blagodati prozire svakog ~oveka, on poznaje izvore njegovih misli, stepen njegove unutra{nje zrelosti (vidi I Kor. 2, 14). ^oveka pro`ima ~esto neko neodoljivo sinovsko poverenje prema Hristu, uvek mu se otvaraju novi unutra{nji prostori i otkrivenja. Kao sinu i nasledniku, njemu se poveravaju neiskazane stvari. Kao {to jasno prirodno oko uvek opa`a sunce, tako i ~isti um sagleda svetlost Hristove slave, i ostaje – ako ga blagodat prosvetli – dan i no} u Njemu. Kroz to se du{a ispunjava Bo`jom ljubavlju, te`i svakoj vrlini i zadobija nepresu{nu ljubav prema Hristu. Ona dospeva u Njegov mir, gubi sve dokone ma{tarije i mo`e, ~ista srca, da slu`i Bogu i da praznuje praznik Duha Svetoga.
Ova dejstva Duha de{avaju se neprekidno, jedno sledi drugom. Ona se pove}avaju sa usavr{avanjem onoga koji se
30
moli. Ako se du{a o~isti od svih strasti i ako postigne duhovno savr{enstvo, nju Duh pro`ima sve vi{e i vi{e.
Ako se du{a sjedini sa Gospodom, On se sa njom povezuje; ako je njen um stalno u Njegovoj blagodati, tada du{a postaje sa Bogom jednoga Duha, jednog uma, oni se sjedinjuju. Ona mu celosno slu`i i On ostaje celosno u njoj, pro`imaju}i i njeno telo. (Sv. Teofan Zatvornik). U ovom obo`enju ljudsko bi}e, kao neponovljiva jedinstvena li~nost stvorena po liku Bo`jem – zadobija svoj puni uzrast. U svetlosti Bo`joj ono dolazi istovremeno do svog punog sazrevanja.
2. Prosvetljenje preobra`enja
Ko postigne cilj blagodatnog `ivota, on se sasvim osve}uje, sli~no sjajnoj zvezdi, svetlozra~e}em
suncu. (Sv. Teofan Zatvornik)
Dobro je da se s vremena na vreme cilj oblagoda}enja u~ini prisutnim. Se}anje na to deluje tako da se sve sile napregnu kako bi se taj cilj postigao. Ako si se slobodno i svesno okrenuo blagodati i zadobio blagodat Duha,
31
kakva }e biti tvoja unutra{njost? Bi}e potpuno svetla kao svetlosijaju}a zvezda. Tako je to. Posle duhovnog novoro|enja u duhu, u nama se razvija unutra{nja obnova, i prosvetljenje – kad brzo, kad polako – zavisno od na{eg napora, pre svega od na{eg samoodricanja. Gospod ne pita kakav si ranije bio, On o~ekuje samo tvoju ~e`nju ka prosve}enju, tvoju te`nju ka svetosti.
Sve dok se du{a predaje strastima, njena je ode`da mra~na kao najtamnija no}. Ako se du{a preda svakodnevnoj huci, makar i sa manje strasti, njena }e ode`da postati siva, kao neka neodre|ena magla. Ako potom blagodat do|e ona postaje postepeno svetlija, kao kad se mutno vreme razvedrava. Ako blagodat du{u zahvati sasvim, onda njena ode`da postaje kao jasno svetlo. To je prosvetljenje ili preobra`enje. Unutra{njost onoga ko je u blagodati sija kao zvezda, u duhovnoj i su{tastvenoj svetlosti.
Gospod sam ka`e da du{e pravednika postaju svetlost: "Vi ste videlo svetu…, da se svetli va{e videlo pred ljudima." (Matej, 5. 14, 16).
Ko odbaci ode`du "starog ~oveka" tame, njega Hristos odeva u "novog ~oveka",
32
neiskazano svetlog – punog vere, pouzdanja, ljubavi i mira.
Ova unutra{nja svetlost probija se povremeno spolja te postaje i za druge vidljiva. O takvim pojavama slu{amo mnogo u predanju o bogoozarenim Ocima Crkve. Jedni su zra~ili svetlo{}u, drugi su stajali kao ognjeni stubovi u molitvi.
Neki su prosvetljeni molitvenici gledali ovu nadzemaljsku svetlost na oltaru; ili kroz njihovo sopstveno telo, ili kao unutra{nju svetlost u srcu, koja im je otvarala duboku unutra{nju, skrivenu svetlost i ispunjavala ih neiskazanim blagodatnim bogovi|enjem.
3. O se}anju na Boga
Shvati pred kim se moli{. Okreni celu du{u i celo srce Bogu (prepodobni Jefrem Sirin)
Bog je svuda i uvek sa nama i u nama.
Ali, mi nismo uvek sa Njim, budu}i da ga zaboravljamo i dozvoljavamo sebi stvari koje nikad u Njegovom prisustvu ne bi trebalo da ~inimo. Stoga, neka ti bude zakon da uvek razumom prebiva{ u srcu pred Bogom. Sjedini,
33
dakle, bogomislije sa svojom sve{}u. Od bu|enja iz sna `ivi u Bo`ijem prisustvu, u ose}anju da te gleda i meri sve tvoje misli i pokrete srca. Trudi se iz sve snage da stekne{ bogomislije. On }e te za taj napor nagraditi.
Bogomislije postavlja ljudski duh na njegovo pravo mesto. Time po~inje delotvorno i `ivo uobli~avanje i du{e i tela. Ukoliko se kroz bogomislije u~vr{}uje{ u svojoj unutra{njosti, Isus Hristos }e se nastaniti u tvome srcu. Pouzdan znak ovog ~udnog doga|aja je toplo ose}anje prema Njemu. Pri pravilnom obavljanju umno-srda~ne molitve takvo ose}anje se ponavlja sve ~e{}e i postojanije. Taj ose}aj je pun tananog bla`enstva. Od prve pojave on podsti~e na stalnu ~e`nju, na zahtev da se zauvek zadr`i u srcu. Jer, u njemu je – Carstvo Bo`ije.
Ako ovaj raj ho}e{ brzo da stekne{, prebivaj u molitvi dok se u srcu ne probudi neko od ose}anja prema Bogu: skru{enost, strah Bo`iji, predanost Njegovoj volji, slavoslovlje i hvala, smirenje i unutra{nja potre{enost, ili nada i pouzdanje. Isto tako se pona{aj i kod ~itanja: do`ivljavaj svaku pro~itanu istinu. Posredstvom molitve tra`i jedno spokojno, toplo i postojano srda~no
34
ose}anje prema Bogu, a ne neko naro~ito bla`enstvo ili uzbu|enje. Ukoliko ti i po{alje izvanredna ose}anja pri molitvi, zahvali mu se i u tome ne tra`i neku svoju zaslugu. Odstupe li ta ose}anja, nemoj biti bezmerno `alostan kao zbog nekog velikog gubitka, ve} se u smirenju i tihoj poverljivosti obrati Bogu.
Cilj svega je u tome da uz Boga ve`emo svu pa`nju. Jer, On sve vidi i spreman je da svakome pomogne. To saznanje ne dozvoljava da se podajemo `alosti ukoliko nas sna|e nekakva spolja{nja ili unutra{nja nevolja. Bog du{i pru`a punu radost, hrane}i je i ne dozvoljavaju}i da na nju do|e neko ose}anje oskudice. Treba da se prepustimo Bo`ijoj ruci da bismo osetili Njegovu neprestanu potporu. Trudi se da stekne{ naviku da uvek `ivi{ pred licem Bo`ijim, da Njemu posve}uje{ svaki svoj korak i da sve ~ini{ po njegovim zapovestima. Koristi za to svaku priliku. On je svuda prisutan. I tvoja misao neka bude svuda sa Njim. Kako? Kroz neprestanu Isusovu molitvu. Molitva potpoma`e bogomislije, a bogomislije (se}anje na Boga) podsti~e molitvu. To je, u stvari, `ivot pred Bogom.
35
4. O smislu i cilju `ivota Sledi deo razgovora izme|u velikog ruskog
sveca i ~udotvorca Serafima Sarovskog i Nikolaja Motovilova, pobo`nog sudije, vo|en 1831. godine.
- Gospod mi je otkrio,- re~e veliki starac,-
da ste vi u svom detinjstvu usrdno `eleli saznati u ~emu se sastoji cilj na{eg hri{}anskog `ivota. Vi ste se o tome ~esto raspitivali kod mnogih velikih duhovnih osoba... Me|utim, niko vam,- produ`io je otac Serafim,- nije o tome rekao ni{ta opredeljeno. Govorili su vam: idi u crkvu, moli se Bogu, vr{i zapovesti Bo`ije, ~ini dobra dela – i eto ti cilja hri{}anskog `ivota. A neki su ~ak i negodovali na vas {to se zanimate nebogougodnom ljubopitljivo{}u, govore}i vam: "Ne ispituj ono {to je vi{e tebe". No, nije trebalo tako govoriti. I evo ja, ubogi Serafim, ho}u da vam rastuma~im u ~emu se uistinu sastoji taj cilj.
Molitva, post, bdenje, i sva ostala hri{}anska dela jesu dobra sama po sebi, ali se u njima ne sastoji cilj na{eg hri{}anskog `ivota. Ona slu`e kao neophodna sredstva za dostizanje tog cilja. Istinski cilj na{eg hri{}anskog `ivota sastoji se u sticanju
36
SVETOGA DUHA Bo`ijeg. Post, pak, bdenje, molitva, milostinja i svako delo Hrista radi u~injeno jesu sredstva za zadobijanje Svetoga Duha Bo`ijega. Zapazite, ba}u{ka, da samo dobro delo u~injeno Hrista radi donosi plodove Duha Svetoga. Ono {to se ne u~ini radi Hrista, makar bilo i dobro, ne}e nam doneti nagrade u budu}em `ivotu, niti }e nam dati blagodati Bo`ije u ovda{njem `ivotu. Zato je Gospod Isus Hristos i rekao: Koji ne sabira sa mnom, rasipa...
Dobro delo, u~injeno radi Njega, ne samo {to priprema venac pravde u budu}em `ivotu, nego i u ovome `ivotu ~oveka preispunjava blagoda}u Duha Svetoga. Jer, re~eno je: Bog Duha ne daje na meru. Jer Otac ljubi Sina, i sve je dao njemu u ruku.
Tako je to, va{e bogoljublje! U sticanju ovoga Duha Bo`ijeg, dakle, sastoji se istiniti cilj na{eg hri{}anskog `ivota, dok molitva, bdenje, post, milostinja i ostale vrline radi Hrista jesu samo sredstva za Njegovo zadobijanje.
- Kako to, sticanje?- upitah ja ba}u{ku Serafima.- Ja to nekako ne poimam.
- Sticanje je isto {to i zadobijanje,- odgovori mi on.- Vi, na primer, razumete {ta
37
zna~i sticanje novaca? Isto tako postoji i sticanje Duha Bo`ijeg. Ta vi, va{e bogoljublje, poimate {ta zna~i sticanje u svetskom smislu? Cilj svetskog `ivota obi~nih ljudi jeste sticanje, ili nagomilavanje novca, a za gospodu, osim toga – dobitak po~asti, odli~ja i drugih nagrada za dr`avne zasluge. Sticanje, pak, Duha Bo`ijeg jeste tako|e kapital, ali blagodatni i ve~ni. I on se, kao i nov~ani, po~asni i privremeni kapital, sti~e na~inima koji su vrlo sli~ni me|u sobom. Bog Slovo, Gospod na{, Bogo~ovek Isus Hristos na{ `ivot upore|uje sa trgovinom i delo `ivota na{eg na zemlji naziva kupovinom, budu}i da nam svima govori: Kupite sebi... dok ne do|em... koriste}i vreme, jer su dani zli, tj. iznalazite vreme za sticanje nebeskih blaga kroz zemaljsku robu. Zemaljska roba su vrline radi Hrista, koje nam donose blagodat Svesvetoga Duha. U pri~i o mudrim i ludim devojkama, ludima je, kad im je ponestalo ulja, re~eno: Bolje idite prodavcima i kupite sebi. No, dok su one kupovale, vrata od bra~ne odaje su se ve} zatvorila, te vi{e nisu mogle u}i unutra. Neki govore da nedostatak ulja kod ludih devojaka ozna~ava nedostatak dobrih dela u `ivotu. Takvo razumevanje nije pravilno. Kakav je to u njih bio nedostatak u
38
dobrim delima, kada se one nazivaju devojkama, premda i ludim? Pa, devstvenost je najvi{a vrlina budu}i jedno ravnoan|elsko stanje. Ono mo`e da poslu`i kao zamena za sve ostale vrline. Ja ubogi mislim da je kod njih zapravo nedostajalo blagodati Svetoga Duha Bo`ijeg. ^ine}i vrline, te djeve su po svom duhovnom nerazumevanju smatrale da se svo hri{}ansko delo sastoji jedino u tvorenju dobra. One su ~inile vrline kao delo Bo`ije. Me|utim, njih se nije ticalo da li su njima zadobile i postigle blagodat Duha Bo`ijeg. Za takav na~in `ivota, u kome se ~ovek opire samo na tvorenje vrlina, bez pa`ljivog ispitivanja da li je zadobio blagodat Duha Bo`ijega, u knjigama otaca se ka`e: Ima i drugi jedan put, koji na po~etku izgleda dobar, ali mu je kraj na dnu ada...
Upravo to zadobijanje Duha Svetoga naziva se uljem, koje je nedostajalo ludim devojkama. One su i nazvane ludim jer su zaboravile na neophodni plod vrlina, na blagodat Duha Svetoga, bez koje nikome nema, niti mo`e biti spasenja. Jer: "Svetim Duhom se svaka du{a o`ivljava i uzvisuje ~istotom, te sve{teno-tajno sija Troji~nim Jedinstvom". Sam Duh Sveti useljava se u du{e
39
na{e. To useljavanje Svedr`itelja u na{e du{e, i saprebivanje s na{im duhom Njegovog Troji~nog Jedinstva, daruje nam se jedino kroz na{ veliki trud u sticanju Duha Svetoga. Ovo zadobijanje priprema u du{i i telu na{em presto Bo`ijem svetvora~kom prebivanju s duhom na{im, po neprolaznoj re`i Bo`ijoj: Useli}u se u njih, i `ive}u u njima, i bi}u im Bog, i oni }e biti moj narod...
Naravno, svaka vrlina radi Hrista donosi blagodat Duha Svetoga. Ipak vi{e od svih to ~ini molitva. Kao oru|e za zadobijanje blagodati Duha, ona je tako re}i, svagda u na{im rukama. Zahtelo se vama, recimo, da idete u crkvu – me|utim, ili crkve nema, ili je slu`ba svr{ena; zahtelo se vama da date prosjaku – ali, ili nema prosjaka, ili nemate {ta dati; zahtelo se vama da sa~uvate devi~anstvo – no, ili nemate snage da to ispunite zbog svog sastava ili zbog spletka{kih napora |avolskih, kojima vi ne mo`ete protivstati usled nemo}i ~ove~ije; zahtelo se vama i neku drugu vrlinu radi Hrista izvr{iti – ali, ili se nema snage ili je te{ko uvrebati slu~aj. A to se ve} nikako ne odnosi na molitvu: za nju se pru`a mogu}nost svagda i svakome, i bogatom, i siroma{nom, i
40
znamenitom, i prostom, i silnom, i slabom, i zdravom i bolesnom, i pravednom, i gre{nom...
Tako je velika sila molitve, va{e bogoljublje. Molitva vi{e od svega drugog donosi Duha Bo`ijega, a nju je lak{e ispunjavati od svega drugog...
A me|utim, kroz molitvu mi se udostojavamo razgovora sa Njim samim, Sveblagim i @ivotvornim Bogom i Spasiteljem na{im. Ipak, treba se moliti samo dok bog Duh Sveti ne si|e na nas u Njemu znanoj meri Njegove nebesne blagodati. A kada on blagovoli da nas poseti, treba da prestanemo s molitvom. Jer, za{to se Njemu tada moliti: "Do|i i useli se u nas i o~isti ns od svake ne~istote i spasi, Blagi, du{e na{e", kad je ve} do{ao da spase nas koji se nadamo na Njega i prizivamo Njegovo ime u istini... ___________ Knjige koje bismo posebno preporu~ili svima kojima se ova tema dopala su: Obitavanje Bezgrani~nog u Srcu (Hilandarski Prevodi), Dobrotoljublje (isti izdava~, 3 toma), V. Zander, Sveti Serafim Sarovski (Eparhija ra{koprizrenska), Sveti Nikodim Agiorit, Nevidljiva borba (isti izdava~), Kazivanja jednog bogotra`itelja svome duhovnom ocu (isti izdava~ – postoji i izdanje Hilandara)...
41
NAPOMENE
1) Postoji o~igledno nekoliko verzija prevoda ovog dela Novog Zaveta; negde je prevo|eno da je jedan ~ovek dobio pet pa zaradio jo{ pet, drugi dva pa zaradio jo{ dva, a onaj koji je svoj talenat zakopao dobio je samo jedan. Takav je npr. prevod Vuka Karad`i}a (koji je prevodio sa nema~kog, a ne sa gr~kog originala).
2) Tekst Isusove molitve glasi u celosti: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me gre{nog", ali su sveti oci crkve podjednako preporu~ivali i skra}ene verzije kao npr. "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" (tu verziju je koristio Sveti Ignjatije Brjan~aninov, izme|u ostalih) ili "Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me" (verzija najve}eg broja svetaca, uklju~uju}i i prepodobnog Jefrema Sirina). Isusovu molitvu su uveli Oci, monasi koji su `iveli u prvim vekovima hri{}anstva, nije je dao sam Isus.
3) Najbli`i prevod re~i "sozercanje" bio bi opa`anje, ali to nije obi~no ~ulno opa`anje, ve} pre kao opa`anje putem bivanja.
4) "Prozorljivost" je po zna~enju kao izraz "vidovidost", s tim {to to nije puki parapsiholo{ki fenomen opa`anja biv{ih i budu}ih doga|aja i sl., nego i sposobnost intuitivnog poimanja vi{ih istina.
42
POGOVOR Kao {to se vidi iz ovih mudrih uputstava
crkvenih Otaca, put do prosvetljenja nije ni te`ak, ni lak – nije te`ak, jer savr{enstvo, tj. Carstvo Bo`je, jeste ve} sada unutra u nama, a du` celog tog puta tu je uz nas stalno prisutno Bo`je vo|stvo, bilo ono nama vidljivo ili ne (kao {to ka`e Prepodobni Jefrem Sirin na po~etku teksta, o Bogu: "On tebe ne ostavlja, ali ti Njega napu{ta{." I, 1); a opet, nije ni lak, jer je ~ovekov um zaslepljen materijalnim i kona~nim stvarima i duboko ukorenjenim navikama ste~enim kroz nebrojeno ponavljanje postupaka kojima se otu|ujemo od nas samih, te na taj na~in i od Boga koji je u na{im srcima ("Isus im odgovori: Ne stoji li zapisano u va{em zakonu, ja rekoh, vi ste bogovi.", Jovan 10, 34) – takvom umu je te{ko da se vrati u svoj izvor, tj. srce i da tamo ostane. Jer, tihovanje nije ni{ta drugo do ulazak uma u srce, a prosvetljenje nije ni{ta drugo do kona~no rastapanje uma u srcu i dolazak srca, i Boga koji je u njemu, na kormilo ~ovekovog `ivota. U poslednjem pasusu sedmog poglavlja prvog dela teksta (I, 7), Prepodobni Jefrem Sirin daje opis srca: "Srce je sad stani{te Bo`je. On, razumu neshvatljiv, stupa u srce i stanuje u njemu… Sve stvoreno nije u stanju Bezgrani~nog da obuhvati, dok Ga najmanje srce, koje ga tra`i, prima u sebe." Da savremeni ~itaoci ne bi mo`da pomislili da je
43
ovo puki misti~ki ili poetski uzlet ma{te, mo`emo potra`iti sli~ne opise i u drugim tradicijama. Na primer, u Vedama, koje su najstariji zapisi ljudske civilizacije, i ujedno sveti spisi hindusa, stoji opis: "Manja od najmanjeg `ivota, ve}a od beskona~nog prostranstva, Du{a (Sopstvo) di{e u skrovitom srcu ~ovekovom."
Sada dolazimo do onog klju~nog pitanja: pa o kakvom se ovde srcu onda radi? Dakle, o~igledno je da se ne misli na krvni sud, mi{i} u sklopu na{eg fizi~kog tela, ve} na na{e duhovno sredi{te. Duhovno srce je, kao i fizi~ko, sme{teno u ljudskim grudima i to je mesto na koje svaki ~ovek uperi prst kada ka`e "ja". Ono se do`ivljava ili u samom centru grudnog ko{a ili dva prsta udesno (u Starom Zavetu stoji: "Srce je mudrome sa desne strane, a ludome je sa leve strane.", Knjiga Propovednikova, 10, 2 – to zna~i da je duhovno srce na desnoj strani grudi). Jo{ jedan nepobitan dokaz da se u koncentraciji na Boga ~ovek treba koncentrisati zapravo na svoje srce je i to {to iz tog srca dolazi ~ovekov ose}aj bivanja, postojanja – svima poznati ose}aj "JA JESAM" (polo`aj duhovnog srca }e ~ovek lako na}i ~ak i ako samo ponavlja "ja, ja, ja…" – tada }e se opaziti da ose}aj "Ja" izvire iz grudi – na tom mestu potom treba tragati za Bo`anskim prisustvom). Kada se, u Starom Zavetu, Bog javlja Mojsiju i opisuje mu svoju prirodu on mu ka`e: "JA SAM TO JA JESAM" (Druga knjiga Mojsijeva, Izlazak, 3, 14), i to je jedina re~enica u ~itavoj
44
knjizi napisana velikim slovima, {to zasigurno zna~i da ima ogroman zna~aj. (U prevodu \ure Dani~i}a, ova re~enica je, na`alost, potpuno pogre{no prevedena i glasi: "Ja sam onaj {to jest." – Dani~i} nije prevodio sa originala, ve} sa starog nema~kog prevoda; npr. u engleskom prevodu, ta re~enica glasi: "I AM THAT I AM"). Samo ime Starozavetnog Boga je JAHVE (kod nas je ustaljeni prevod Jehova), {to u prevodu zna~i "JA JESAM" – to, dakle, nije nikakvo specijalno ime, ve} glagol "biti" u prvom licu jednine. Da je Bog prisutan u svakom `ivom bi}u kao njegovo pravo Ja, kao njegovo JESAM, govori i sam Isus: "…kad u~iniste jednome od ove moje najmanje bra}e, meni u~iniste." (Matej, 25, 40) Naravno, jasno je da se ovde nikako ne mo`e govoriti o egoisti~nom i ograni~enom "ja", ve} o apsolutnom i ve~nom "Ja", koje ne nestaje sa nestankom fizi~kog tela. Misao "jesam" je kratkog veka, ali bo`ansko, odnosno apsolutno "JESAM" nije ograni~eno materijalnim okru`enjem, prostorom i vremenom, kao ni sam Bog s kojim je ono u potpunoj Jednosti, istovetnosti. To je ono na {ta se misli u Starom Zavetu kada se ka`e: "I stvori Bog ~oveka po obli~ju svojemu." (Prva knjiga Mojsijeva, Postanje, 1, 27) (Jer, ako bi se gledalo u obrnutom smeru, neko bi nas mogao zapitati: "Da li onda Bog izgleda kao moj otac, ili kao moj kom{ija ili neki poznanik, ili kolega itd.?" Pa svi znamo da se ljudi razlikuju fizi~ki, a po{to je Bog jedan, on ne mo`e imati niti bezbroj likova odjednom, niti ijedan
45
poseban lik – u protivnom, ovaj citat iz Biblije bi pao u vodu, kao {to su pali i mnogi drugi koji nisu bili shva}eni u svom simboli~kom zna~enju.)
[to se ti~e Isusove molitve, ona slu`i kao sredstvo za spre~avanje besciljnog tumaranja misli i za smirivanje uma, {to je lepo i obja{njeno u tekstu. Kao {to je re~eno u napomeni, Isusovu molitvu su uveli u praksu crkveni Oci iz ranih vekova hri{}anstva. S obzirom na ~injenicu da je nije dao Isus, i s obzirom da se ona zapravo obra}a Isusu, njen bi mo`da prikladniji naziv bio "molitva Isusu". Molitva koju Isus jeste dao je dobro poznati "O~e na{", a s obzirom da u originalu postoji razlika i u tekstu te molitve u Jevan|elju po Mateju, u odnosu na Jevan|elje po Luki, jasno je da ni tu molitvu Isus nije ostavio kao ne{to kruto i nepromenljivo. Me|utim, ono {to jeste u njoj nepromenljivo i su{tinsko, ono {to je sam duh te molitve su re~i "Neka bude Volja Tvoja", kao stav potpune predanosti ~oveka Bo`anskom. Molitva "Neka bude Volja Tvoja" predstavlja jo{ vi{i stadijum molitve od Isusove molitve "Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me", jer molitva koju nam je dao Isus ni{ta ne tra`i, ve} daje – onaj ko je iskreno izgovara, dakle, daje sebe ~itavog Bo`joj volji. S obzirom da je taj stadijum vrlo visok, monasi su uveli Isusovu molitvu, gde je prisutna njihova `elja i u kojoj od Boga tra`e milost (verovatno dok ne do|u u fazu da mogu da se potpuno predaju Njegovoj volji). Sam trenutak kada molitva koja ne{to tra`i od Boga
46
postane molitva u kojoj se molitvenik predaje, re~ima "Neka bude Volja Tvoja", je trenutak kada molitva prelazi u istinsko tihovanje – dotle je ~ovek govorio, a Bog slu{ao; sada se uloge menjaju, i ~ovek slu{a a Bog mu "govori", tj. vodi ga. Dokaz da ovo nije puka dogma je i prisustvo prosvetljenih ljudi i u na{em dobu, pa ~ak i u tradicijama koje nisu u okviru hri{}anske crkve. Njihova svedo~anstva nose pe~at Istine do`ivljene direktnim iskustvom. Npr. jedan prosvetljeni duhovni U~itelj iz na{eg veka, [ri ^inmoj (ro|en 1931. u Indiji), ka`e: "U Bo`jim O~ima postoji samo jedna stvar: prihvatanje – prihvatanje Bo`je Volje. U na{im srcima, u na{em `ivotu, postoji samo jedna kona~na molitva, molitva koju nas je Spasitelj Hrist nau~io: "Neka bude Volja Tvoja." Od prastarih vremena napisano je na milione molitvi, ali ni jedna molitva se ne mo`e porediti sa ovom: "Neka bude Volja Tvoja."" (iz knjige "Putovanje du{e mog `ivota", V, 10). Ponavljanje molitve kao {to je Isusova dovodi do jednousmerenosti uma, i napokon njegovog rastapanja u srcu. Jedan izuzetno po{tovani prosvetljeni mudrac iz Indije, koji nije pripadao ni jednoj religijskoj tradiciji (Ramana Mahar{i, 1879-1950), imao je obi~aj da ka`e da }e ponavljanje jedne misli na kraju dovesti do njenog nestanka, poput pruta koji se koristi za potpirivanje vatre u kojoj vremenom i sam sagori, a tada }e preostati samo Apsolut, samo stvarno JESAM.
47
A sada smo na~eli jedno vrlo va`no pitanje: mo`e li neko ko nije jak u veri, pa ~ak ni istinski religiozan, do`iveti tihovanje i njegove blagodati? Pa, setimo se samo Sokrata, koji je smatran za najmudrijeg ~oveka svog doba, a koji je govorio ljudima da treba da spoznaju sebe, kako bi i oni stekli takvu mudrost. Jer svako ko spozna sebe, spoznaje svoje JESAM, a ve} smo videli da je JESAM ime Bo`je i Njegova su{tina, Njegova priroda.
Ova knji`ica je pre svega namenjena onima koji `ele istinski preobra`aj svog `ivota i da otpo~nu da `ive jednim savr{enijim `ivotom, u kome bi imali snage da se dr`e najva`nijih zapovesti koje nam je Gospod Isus Hristos dao: "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i svom misli svojom." i "ljubi bli`njega svoga kao samog sebe." – takva se ljubav mo`e dobiti samo od `ivljenja u srcu. Naravno, tekstovi iz ove knji`ice nipo{to nisu namenjeni isklju~ivo onima kojima molitva i tihovanje predstavljaju novo iskustvo u `ivotu – svakako da }e dobro do}i i onima koje }e barem povremeno nadahnjivati da nastave da kora~aju svojom duhovnom stazom.
Izdava~ je veoma sre}an {to ima priliku da pru`i svojim bli`njima jednu knjigu ~ija je vrednost upravo u tome {to u nama budi `elju da u|emo u srce, da `ivimo u njemu, i da iz njega gledamo svet, o~ima srca. Amin.
48
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 27-475.5 UNUTRA[NJI ~ovek srca : kazivanja pravoslavnih svetaca o tihovanju / [preveo s nema~kog M. Hilandarac ; priredio Milan @ivkovi}]. - 2., pro{ireno izd. - Beograd : M. @ivkovi}, 2004 (Beograd : Junior). - 47 str. ; 15 cm. - (Biblioteka Heart Core Issues) Tira` 500. - Uvodna re~ izdava~a: str. 3-4. - Pogovor: str. 42-47. ISBN 86-84597-04-4 COBISS.SR-ID 115902988
49
(tekst za prednju koricu i za riknu) UNUTRA[NJI ^OVEK SRCA (tekst za zadnju koricu)
Ova knji`ica ukratko predstavlja kazivanja prosvetljenih Otaca Crkve na temu tihovanja. Zapadni termin za tihovanje je meditacija, i o njoj je bilo i ranije podosta literature, ali su naj~e{}e obuhvatane metode, tehnike i pristup srednjeg i dalekog Istoka ili zapadne i anti~ke Evrope. Ovde su, me|utim, opisane metode tihovanja iz tradicije pravoslavnog hri{}anstva. Ovo izdanje je poku{aj da se ova tema pribli`i {irem ~itala{tvu i da se ono s njom bolje upozna, kako bi steklo blagodati koje tihovanje sa sobom donosi. Iako mala obimom i sa`eta (iz obimnog trotomnog dela "Dobrotoljublje" i iz njega izvedene, i znatno manje obimne, knjige "Obitavanje Bezgrani~nog u Srcu"), ona obuhvata skoro sve osnovne ideje hri{}anskih pravoslavnih Svetitelja na temu tihovanja.
biblioteka HEART CORE ISSUES
ISBN 86-84597-04-4
