UvodLjudi su danas oduevljeni svojom civilizacijom. A kako da ne budu, kada su sebi izgradili svet iz snova. Nekada su ljudi iveli u stalnom strahu od divljih zveri a potom od varvarskih naroda, ali toga vie nema. Sve je to ovek istrebio, a ono malo to je ostalo nalazi se iza reetaka ili u dobro uvanim rezervatima. Kada je ovek u tom poduhvatu uspeo, ve nije imao prepreku da sebi gradi ovu velianstvenu civilizaciju. Danas ovek moe da komunicira sa svim ljudima na svetu jer ima mobilni telefon, a nekada je morao satima ii do susednog sela da bi razgovarao sa nekim ko nije iz njegovog sela. A tek putovanje, danas ovek dorukuje u Evropi, rua u Aziji, i avo e ga znati gde veera. A nekada je morao peke, ceo dan je peaio do susednog sela, sve dok nije ukrotio konja u Pontskoj niziji. Uzjahivanje konja u Pontskoj niziji bio je prvi civilizacijski pomak u ovekovom putovanju i komunikaciji, tad je ve bio na konju.Danas iz ove civilizacije kada ovek pomisli na ovekov peinski ivot, on mora doi do zakljuka da je uinio velianstven napredak. A sve je to ovek stvorio svojim rukama i zahvaljujui svom znanju.Znanje i samo znanje oveku omoguava napredak. To je ovek dananjice shvatio,
i ulae velike napore i novac u obrazovanje narodnih masa. Dananja civilizacija preko svojih vlada ne dozvoljava ni jednom pojedincu da nema znanja. Znanje se stie u koli i zbog toga je kolovanje obavezno. Nije kolovanje obavezno da bi se deca kinjila, kako neki pakosnici govore, nego je kolovanje iz isto humanih razloga. Jer nekolovan ovek ne moe uivati u blagodetima dananje velianstvene civilizacije. Nekolovan ovek ne moe znati nita znaajno, jer se znanje stie u koli. A koliko je tek uskraen time to mu je uskraen kompjuter sa nebrojenim igricama, koje oveku mnogo pomau da uiva u dananjoj velianstvenoj civilizaciji.Zbog toga je od velikog znaaja za oveka da poznaje rad na kompjuteru. Kompjuter igra veliki znaaj u edukaciji oveanstva i zato mu vlast pridaje veliki znaaj. Ve se govori kako se nepismenima smatraju svi oni koji ne znaju rad sa kompjuterom. Poeljno je poznavanje makar toliko da moe komunicirati sa poznatima i nepoznatima. Koliko je to bezbednije od razgovora uivo sa prijateljima i susedima, gde se mogu zaraditi kojekavi virusi i gde se mora paziti ta se govori.U svakom sluaju jasno je da je ovek dostigao nesluene visine, takva je opta ocena naunika i mislilaca dananjice.Ali, ima pojedinih uenjaka koji kau da ovek nije napredovao, nego je propadao. Stare civilizacije su bile duhovne a samim tim i dobre, a dananja je materijalistika i grabeljiva. Dananja civilizacija je samo jedan bletavi varvarizam, ba tako kau: bletavi varvarizam. Ovakvih je uenjaka vrlo malo i nemaju nikakav znaaj ni uticaj u narodu. Ovakva se nauka ne ui u koli, a danas su ljudi kolovani pa ue o velianstvenoj civilizaciji.Ipak, ostaje pitanje: kako je mogue da ocena ovih pojedinaca bude potpuno suprotna od utvrene i vaee nauke? Dok masa tvrdi da je najbolja, neki pojedinci tvrde da je najgora.Ni jedni ni drugi ne prilau materijalne dokaze za svoje uenje, ali masa je uvek jaa od pojedinaca, pa je zato njihova nauka vaea.Da li je uopte mogue dokazati da je jedna od ove dve nauke ispravna ili lana?Mogue je.Dokazi postoje i nisu malobrojni. Sve ljudske umotvorine su dokaz da je jedna od ovih lana,a druga ispravna. Dokaz su svi narodni obiaji, sva narodna usmena knjievnost (pripovetke, bajke, basne, poslovice itd.) sva stara knjievnost (bez obzira ta pie i o emu pie, bez obzira iz koje je zemlje i kojega vremena). A dokaz su i svi filozofi i umetnici koji su pisali do sredine 19.veka, i mnogi koji su pisali posle tog vremena.Dakle, dokazi postoje, dokazi nisu skriveni, potrebno je ljudima samo pokazati dokaze i sami e prepoznati ta je la, a ta istina.A inae, sve to ovek danas ui, sve je la. Ova ocena je malo preterana jer ima i istinitih nauka. Naprimer, istinita nauka je matematika, zatim ne mogu trenutno da se setim, ali ubeen sam da ima jo koja.ovek je danas oduevljen svojim znanjem, i svoje doba naziva dobom znanja. A stvar sa ljudskom naukom stoji ovako: ovek sve zna o jeziku, samo ne zna ta je to jezik. Dananji filozofi pojma nemaju o emu govore stari filozofi, a sebe smatraju njihovim naslednicima. I, naravno, sebe smatraju veim filozofima, to zbog evolucije to zbog vie kole. Nauka nema pojma ta predstavljaju narodni obiaji, i zato postoje. Nauka nema pojma ta kazuju bajke, basne, legende, poslovice, pripovetke i sva usmena knjievnost. Nauka nema pojma ta je to mitologija i ko su mitski bogovi i junaci. Verski uenjaci nemaju pojma o emu govore njihove Svete knjige, u koje se oni zaklinju kao pagani u idole. Sa istorijom je isti sluaj, danas narodi batine Holivudistoriju, i spremni su i zaratiti zbog nje.Ako nekoga zanima istina o ljudskoj nauci danas,do istine e sam doi, uz pomo ove knjige.Jedinu istinsku vrednost za oveka ima znanje za koje se sam uveri da je istinito, svako drugo znanje mora biti pod znakom pitanja.Tako nam govore stari filozofi i tako bi trebalo uiti oveka od malih nogu, da bi kada odraste zaista bio ovek. Ali toga danas nema, danas oveja glava slui kao neto to se puni kojeime. Dananje znanje je knjiko znanje i ovek je kao voz koji je postavljen na ine, i mimo ina ne zna za drugi put. I tako ovek danas putuje kroz ivot utvrenim stazama, nekad kroz lepe predele a nekad kroz tunele, ali mimo utvrenih trasa nikada.A nauku o prihvatanju samo one nauke za koju je nesumnjivo utvreno da je istinita, niko od dananjih mislilaca i ne pominje. To je i razumljivo jer su dananji mislioci proizvod novoga kolstva, oni su edukovani za kretanje po utvrenim putevima.U stvari, i nije ba potpuno razumljivo. Razumljivo je da programirana maina radi po programu i da se voz kree po postavljenim inama, ali ovek nije maina! Nije razumljivo da ovek vie veruje tuim reima nego svojim oima i svom razumu, a ipak je tako.
udo je to veliko.Stari filozofi kau da je filozofija nastala iz uenja, novi filozofi su to bez uenja prihvatili. Jer poznato je da su oni iveli u doba neznanja, pa su se svaemu udili. A ovek danas nema emu da se udi, sve je danas nauka objasnila i turila u knjige ili na internet. I kako da se danas ovek neemu udi? Uostalom, uenje oveku danas nije ni potrebno. Sve to danas ovek ne zna a eli da zna, dobie u koli ili na internetu. Zbog toga su danas kola i kompjuter od velikog znaaja za edukaciju puanstva. I zbog toga se ine nadljudski napori da edukacija nikoga ne omai, jer samo edukovani mogu nai sreu u ovom i ovakvom svetu.I zaista,danas je edukacija uzela maha.itav region a i ire, jekom jei reju edukacija. Prosvetari, politiari, privrednici, umetnici, zabavljai, sportisti, svi u glas klikuju: edukacija! Edukacija nije zahvatila samo elitu, ona je uhvatila korena i kod prostoga puka. Jedan koji prekopava smee na gradskoj deponiji, pun optimizma izjavljuje da mu je edukacija mnogopomogla u prepoznavanju smea. Do sada je on, kae, kopao po smeu bez edukacije, a sada kad je edukovan on tano zna ta kopa. I ne zaboravlja da se zahvali onima koji su ga edukovali, kako i prilii edukovanom lanu edukovane zajednice.Dakle, u staro doba su se ljudi udili, i tako dolazili do filozofije.Danas se ovek ne udi zato to je edukovan,a edukacija i uenje ne idu zajedno. Edukovani se niemu ne udi niti dvoumi, kao to ni voz ne dvoumi na koju e stranu okrenuti.A ako neko eli da bude filozof on izui filozofsku kolu, i za dokaz da je edukovan dobije diplomu.Nekada je priprosti narod govorio: Nema leba bez motike! A danas edukovani kliku: Nema budunosti bez edukacije!Edukovani su vrsto uvereni da samo edukovanima pripada budunost, zato oni svoje uverenje brane i edukacijom i orujem. Oni ne ele budunost samo za sebe, oni ele u budunost sa svom sirotinjom ovoga sveta.Ovi edukovani ovekoljupci su tako edukovani da bez nesretne sirotinje ne mogu iveti. Zato oni i ne pomiljaju da ulaze u budunost bez nesretne sirotinje. Pa, ako nesretnu sirotinju ne mogu edukovati, primorani su da potegnu oruje. Nema njima ivota bez nesretne sirotinje, tako su edukovani i to ti je.Velika je ljudska srea to i u nesretnoj sirotinji ima edukovanih koji su se stavili na stranu edukovanih, te ine sve da te nesretnike uvedu u budunost.Edukovani su ve u budunosti, a nesretna sirotinja tek treba da je dostigne. Ali ima nekih koji ne ele da se edukuju i takvi da uu u budunost.Ovima edukovani zameraju da su im pogledi uprti u prolost, a trebalo bi da gledaju samo u budunost.Ovi odgovaraju narodnom poslovicom:
Oni koji ne potuju svoju prolost, imaju malo nade za svoju budunost.Edukovani upozoravaju da takvo ponaanje moe izazvati prezir kod edukovane zajednice.Neuki opet poteu narodnu mudrost:
Ne stidi se prezira neistog i poruge glupog!Edukovani poteu gomilu svojih aduta u ime edukovane zajednice.
Neuki uzvraaju narodnom mudrou: Bolje biti u svojoj kui glava, nego u tuoj rep.
Teko zemlji gde gospodar na tue oi gleda.
Od svih zlotvora, domai je najgori.
Edukovanima je jasno da su ovi needukovani, i da su nekolovani.
Nekolovani odgovaraju mudrou nekolovanog naroda:
Nema budale dok se dobro ne ikoluje.
Edukovani se zgraavaju to nekolovani odbacuju svoju sreu.
Neuka prosta svetina uzvraa neukom narodnom mudrou:
Mlogima je srea, tek prava nesrea.Ko je ovde u pravu a ko u krivu, pokazae budunost. U tome su saglasni i jedni i drugi. Needukovani jo dodaju da je budunost ve dola, doneli su je edukovani. Kau neuki, onaj koji danas troi ono to e njegova deca vraati, taj ivi u budunosti. Dakle, edukovani zaista ive u budunosti. A ta e biti sa potomstvom, znae se kada potomstvo ue u budunostSrpski jezik i mrtvi jeziciSa svojim jezikom neki Srbi nisu zadovoljni i zahtevaju njegovu reformu. Reformu ne zahteva prost narod nego oni najueniji koji su upoznali uene jezike, i tako spoznali nedostojnost svoga maternjeg jezika. Nezadovoljnika je bilo i u prolosti, ve u 19-om veku neki koji su visoke kole zavrili u nemakim zemljama,izrazie nezadovoljstvo srpskim jezikom. Neki su svoj maternji jezik,sa oitim prezirom nazivali obanskim jezikom baba Stamene.Nije jasno ta je njima smetalo u maternjem jeziku,ali im je smetalo. Nije prijatno izuiti kolu u kulturnoj zemlji i nauiti kulturni strani jezik, a onda biti primoran govoriti obanski jezik.Valjda je to u pitanju?I danas se javljaju nezadovoljnici i vape za reformom jezika, jezik im ne valja i to ti je. Njima ne smeta to to se u poslednje vreme u srpski jezik ubrizgavaju tue rei, najee engleske, nego njima smeta nereformisani srpski jezik. Bez reforme jezika nema nam napretka! vape oni to su upoznali reformisane jezike.Oni kao da nisu svesni da su oni maternji jezik ve reformisali i bez reforme. Mnoge rei su oni ve izbacili iz jezika smatrajui ih tuim, ili su ih smatrali iskrivljenim narodnim izgovorom. A pored toga oni su pri deobi sa braom delili i rei maternjeg jezika. Tako su razbraa siromaili maternji jezik i bili primorani da praznine popunjavaju tuim reima. To je bila tiha reforma, ali ovo to se danas radi prava je revolucija jezika koji se ne moe nazvati maternjim.Jezik koji se danas uje na ulici i na televiziji nema mater, niti bi i jedna mater pristala da to rodi. Oni koji piu, jezik im lii na maternji, a oni to govore, Boe sauvaj. To je srpskolatinskoengleskoneiji jezik, i kao da se utrkuju ko e vie tuih rei rei. Kao da su plaeni po uinku pa se trude da to vie zarade. Ili to oni ine iz protesta prema nereformisanom jeziku?Nisu svi kolovani ljudi bili nezadovoljni srpskim jezikom, ak postoje neki koji su ga smatrali znaajnim jezikom. Gete ga je uio i znao, potom Ranke i Jakob Gim i mnogi drugi poznati ljudi. Jakob Grim je ak prorokovao da e Evropa uiti srpski jezik, ali je omanuo.A srpski jezik nije tako bedan kako ga cene neki kolarci, naprotiv, srpski jezik je najznaajniji jezik oveanstva.Rei su ove krupne, ali su istinite.Kada je oveanstvo vodila glava vodila ga je srpskim jezikom, a kada je rep preoteo vostvo on ga vodi nekim drugim jezikom.Za razliku od danas vaee nauke koja za svoju nauku ne prilae dokaze, nego se zaklanja iza nekakvog autoriteta, ova tvrdnja se moe dokazati. A dokazi su svakom pristupani, jer su ih pune biblioteke u celome svetu.Nauka koja se danas ui nastala je u drugoj polovini 19.veka,i do tada se za nju nije znalo. Dananju nauku utemeljila je takozvana germanska kola, kojoj su dananji uenjaci neizmerno zahvalni. Ne samo da su im uenjaci zahvalni, nego se oni u ime celog oveanstva zahvaljuju germanskoj koli to im je skinula mrak sa oiju. A taj mraksu skinuli kada su objasnili o emu govore stare knjige. A kada su to objasnili onda su oveku objasnili da nema Boga, nego postoji samo majmun. Samo se budale uzdaju u Boga jer je to fantazija prostoga naroda, a inteligentnom biu kakav je ovek ne prilii da fantazira.Onda su kulturnim narodima Evrope objasnili da oni nisu samo Evropljani, nego su oni Indoevropljani. Indoevropske korene nekih kulturnih Evropljana nali su u starom jeziku sanskritu, kojim su pisane stare knjige u Indiji. Tako su nastali Indoevropljani koji se nazvae Indogermani, da bi se znalo poblie koji su.Iz ove nauke germanske koleizilo je germansko iber ales koje je uhvatilo vrste korene u ovoj civilizaciji. Ovo uenje je nametnuto narodima celoga sveta, to milom to silom. kolu su proglasili vrhovnim autoritetom, a onda su u kolu ugradili svoje splaine. I tako je poela proizvodnja naunika punih zabluda.Ova slavna kola je pronala Indoevropljane tako to je u sanskritu pronala mnotvo rei iz nekih evropskih jezika a naroito iz latinskog jezika. Poto su pronali svoje evropske rei u sanskritu,dooe do zakljuka da im je poreklo zajedniko. Ako jezici imaju zajedniko poreklo onda i narodi imaju zajedniko poreklo. Ovome nema zamerke, to je logian zakljuak. Problem je u tome to oni nisu ispitali te zajednike rei. Njihova nauka se svodi na zajednike rei a od jezika evropskih, latinski je glavni dokaz.Latinski jezik je jezik starih stanovnika Italije koje su Rimljani asimilirali poetkom treega veka stare ere. Tako kae nauka, i nju ne zbunjuje to je samo dve-tri decenije ranije Aleksandar helenizovao i Rimljane i Latine i ceo svet. To nije najvee udo, vee je udo kako su to uinili Rimljani. Rimljani su preuzeli latinski jezik, pismo i nauku i tako Latini nestadoe.U staro doba to je bilo mogue jer su to bili ljudi sasvim drugoga naina miljenja, ali danas to ne bi bilo mogue. Kada bi danas neko preuzeo tui jezik, taj bi nestao, a ne onaj iji je jezik uzeo.I tako Latini nestadoe a jezik ostade, zbog toga se latinski jezik naziva mrtvi jezik. Pokuavao sam da ovo shvatim i ne mogu, a itam da to nisu uspeli jo neki ljudi.Jezik postoji i govori se a ipak nestadoe oni iji je to jezik, a preivee samo oni koji taj jezik prisvojie. Ovo vie lii na crnu magiju nego na asimilaciju. To e najpre biti, jer je injenica da su nestali svi narodi koji su imali knjievnost u staro doba. Nestali su svi narodi koji su imali knjievnost, a opstali su oni narodi koji nisu imali knjievnost.Kakvo naravouenije iz ovoga moemo izvui?Dakle, postojao je narod koji je govorio jezik na kojem je pisao knjige, onda je u neko doba taj jezik prestao da se govori,a uveden je drugi jezik.Ali knjige se ne piu novim jezikom, postoje samo one knjige koje su pisane mrtvimjezikom.Narod koji je govorio sanskrit je nestao, nestao je i jezik,ostale su samo knjige i drugih knjiga nema do njih.Latini su nestali ali je jezik ostao i bio zvanini jezik carstva. Knjievnosti osim latinske nema u Italiji sve do Dantea. Latinski jezik je mrtvi jezik i on se govorio u Rimu. Rim je veni grad i svi putevi vode u Rim. Kada se ovo zna, onda je sasvim razumljivo da se u Rimu govori mrtvim jezikom. Verovatno da postoje tekstovi koji objanjavaju latinski jezik, koji su meni nedostupni ili sam ih prevideo, a pored toga latinski jezik bi trebalo da dokae svoje mrtvilo ve svojim imenom. Boginja Latona je tamna i skrivena, a njen sin Apolon je u sredtu zemlje i on je tuma svih stvari. Tako kazuje mit, a mi znamo da je i jezik tuma jer bez njega je nemogue tumaiti. A za onoga koji sedi u sreditu zemlje pre bi se reklo da je mrtav, nego da je iv.Sa aramejskim jezikom je slino,doao je iz Persije u 6.veku a potom nestao. Za njegova vremena je napisan Stari zavet. Zanimljivo je da kau uenjaci da je sanskrit u Indiji naputen u 6.veku,a ba tada se javlja aramejski u Palestini.U sva etiri jevanelja nam se naglaeno kazuje da je Isusa Hrista pogrebao Josif iz Arimateje. Slinost imena Arimateje i Aramije je oigledna.Aramejski jezik je mrtvi jezik, a Josif iz Arimateje sahranjuje. Josif iz Arimateje ne sahranjuje bilo gde, on sahranjuje u svoj grob.Josif uze telo, zavi ga u isto platno, i metnu ga u novi svoj grob, koji je bio isekao u kamenu, pa navali veliki kamen na vrata od groba i otide.Bilo bi udno da jedan ovek sahranjuje Isusa i da niko drugi nije prisutan, ali ako je Josif iz Arimateje onda to nije udno, jer izgleda da je to bila njegova dunost.Matej kae da je Josif bio uenik Isusov i ovek bogat, a Luka kae da je bio ugledan savetnik i da je sam ekao kraljevstvo Boje. Marko kazuje kao i Luka, a Jovan kae da je Josif bio uenik Isusov ali tajni.Tako se kazuje o Josifu iz Arimateje koji je pogrebao Isusa Hrista u svoj novi grob, a zato je to on uinio razlog valja traiti u imenu grada Arimateje iz kojega Josif dolazi.A Platon pria mit o Eru iz Armenije koji je glasnik sa onoga sveta, i koji se vratio iz mrtvih i pria kako je tamo. Ero iz Armenije bio je mrtav dvanaest dana i pria ta je sve video na onome svetu. Edukovani filozofi e iz ove Platonove prie izvui jedini mogui zakljuak, a to je primitivno shvatanje starih naroda, i objasnie da Platon nije verovao u te gluposti nego Platon pria ovo ili ono.Ovde je vano znati da je Ero iz Armenije, da je bio mrtav, i da je onglasnik sa onoga sveta.I srpski narod ima Eru sa onoga sveta i o njemu postoji mnotvo pripovedaka. Ero je iz Hercegovine, i zato mu je ime Ero ili Hero. Dakle Ero ili Hero je glasnik iz sveta mrtvih i kod starih Helena i kod dananjih Srba. Pored toga, starogrki heroji (heros) su mrtvi, izginuli junaci koji stoje u sredini izmeu bogova i ljudi. Dakle heroji su veza izmeu bogova i ljudi, a to je i srpski i Platonov Ero ili Hero. Valjda je jasno da se ime Ero ili Hero i heros odnosi na mrtve, kao to i Armenija pripada mrtvima.Ovde bi se mogao pomenuti i Hermes koji je takoe glasnik bogova, i to glasnik ve pomenutog boga Apolona. U mitu nema proizvoljnih pria niti ima proizvoljnih imena, sve je u slubi nauke. Da su Hermes i heros isto, potvruje to to i Heresu i herojima pripada broj etiri.A uenjaci bi mogli primetiti da Srbi imaju iste prie kao i stari Heleni, pa i ista imena.Sa grkim jezikom je malo drugaije, jezik nije naputen niti je narod nestao,ali taj grki jezik slabo Grci razumeju.Zbog toga se taj jezik naziva starogrki, a zovu ga i koino sa znaenjem zajedniki. Objanjava se da je to zajedniki jezik svih grkih plemena,pa mu otud takvo ime.Tako nauka objanjava mrtvejezike i tako se ui u koli,i to je znanje. Ako bi neko drugaije govorio i uio pokazao bi se neukim, i za takvog ne bi bilo mesta u naunom svetu. Zbog toga i nema drukijeg uenja, jer se ovim pitanjem do sada nisu bavili ljudi van nauke. A ljudi od nauke nemaju drugaiju nauku jer se takva ne ui u koli. Kae nauka, grki jezik ko-ine bio multietniki i multikulturalni jezik koji se govorio na tri kontinenta.Sudei po ovim reima reklo bi se da nauka zna kakav je to jezik, ali nita od toga.Ispravno je rei da se tim jezikom pisalo na tri kontinenta, a pisali su samo malobrojni. A oni koji su pisali pisali su istu nauku i istim jezikom simbola, i nema danas ni jedne stare knjige koja nije takva.Danas nema ni jedne antike knjige koja je napisana ivim jezikom, ali njih nikada nije ni bilo jer se knjige nikada nisu pisale ivim jezicima.kola postoji da bi se u njoj steklo znanje, tako se odvajkada smatralo.Ali dananje kole nisu isto to i nekadanje kole. Nekada su kolu uili samo malobrojni koji su bili eljni nauke,a danas je kolovanje obavezno i zakonom propisano. Ko nee u kolu ima da plati dravi odtetu, jer je drava mnogo uloila u kolstvo i ne dozvoljava da su joj kapaciteti neiskorieni. Razlika meu kolama je i u tome to se u dananjim kolama ui ivim jezicima, a u prolosti se uilo mrtvim jezicima.Dakle,mrtvi jezici su kolski jezici,i nikada ga nije govorio ni jedan narod. Da su mrtvijezici kolski jezici ve je poznato,samo se ne zna da se oni u koli obavezno ue zato to je to nova kola nasledila od stare. U nekadanjoj koli se uilo na mrtvomjeziku,a kada su otvorene kole na narodnom jeziku,mrtvi jezik se uio kao predmet.Zato u Zapadnoj Evropi postoji samo latinska knjievnost?Zato to nije bilo druge kole.Da je bilo kola na narodnim jezicima, bilo bi i knjievnosti na narodnim jezicima. I bilo bi ih mnogo vie koji piu na narodnom jeziku, to je zdrava logika. Kada neko pie pie da bi se to italo, pa zar nije razumno da pie na maternjem jeziku? Njegova dela bi itale narodne mase umesto aice ljudi koji znaju latinski jezik.Oni se zovu mrtvi zato to nisu ivi tj. ne govori ih ni jedan narod, oni ne ive u narodu. Ne zato to je narod izumro, ili se asimilovao i neto slino, nego su ti jezici mrtvi od svog roenja.Onaj ko je imenovao ove jezike mrtvim znao je zato je to uinio, a oni to tumae to ime ne znaju njegovo znaenje. Ovi to ne znaju a tumae pripadaju germanskoj koli, jer su njihovu kolu izuili.Mrtvi jezik ima isto znaenje to i kolski jezik. U ovoj nauci koja govori jezikom mita, smrt je uitelj i smrt daje znanje. Zato su ti jezici nazvani mrtvim jezicima, jer su to bili kolski jezici.A Branislav Nui zna ta su mrtvi jezici i pokuava, na svoj nain, i nama da kae. U svojoj Autobiografiji Nui govori o mrtvim jezicima.Kao ostaci izumrlih naroda, rimskog i jelinskoga, ive jo i danas, rasuti po raznim gimnazijama, profesori latinskog i grkog jezika. Da nisu Ciceron i Tacit, Omir i Demosten,Tit Livije, Seneka, Marko Aurelije, Ovidije i drugi napisali nekoliko kolskih zadataka, kojima se vekovima ubijaju u glavu mlade generacije, oni ostaci starih Rimljana i Jelina, profesori, sasvim bi izumrli.Latinski i jelinski smatraju se danas kao mrtvi jezici. Meni ni danas jo nikako ne ide u glavu taj pojam: mrtav jezik. Ja razumem da izumre jedan jezik i da ivi narod, ali da umre narod a da ivi jezik, to nikako ne razumem. I jo, da taj jezik ivi pod imenom mrtav jezik! Zamislite, molim vas, kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika? Jer ja mislim da mrtav jezik i ne moe za ta drugo biti upotrebljen do kao profesorska profesija.U poslednjoj reenici Nui nam dade definiciju mrtvih jezika. Nui jeste komediograf i govori na aljiv nain, ali Nui govori ozbiljne stvari. A to je jo vanije, on zna ta govori.Svi mrtvi jezici su kolski jezici i stvoreni su da bi se kazivala nauka.Svi mrtvi jezici su kazivali jednu istu nauku-nauku o oveku. Istu nauku kazuju Vede i Biblija, pesnici i filozofi, istoriari i basnopisci, i svi koji su pisali pisali su nauku o oveku, i svi mrtvim jezikom.Danas svakakvi piu i svata piu,a do polovine 19. veka pisana je samo nauka o oveku. Sve ono to je napisano pre polovine tog veka ne pripada ovoj civilizaciji, ova dananja civilizacija nema korena. Ona je nikla na bunjitu.Dananja civilizacija uspela je da stvori svoje naunike,mislioce i umetnike tek sredinom 19. veka. To znai da niko od slavnih ljudi iz prolih vekova ne pripada ovom dananjem svetu. I ovaj dananji svet se ne moe pozivati na njih i svojatati ih, jer nema pojma ko su oni ni ta piu.A kada oveanstvo sazna ta govore njihove knjige, shvatie da nema ime da se ponosi. Naprotiv, stid je jedino to moe ovek iz tog saznanja dobiti. To bi bilo spasenje za oveka, ali potrebno je biti ovek da bi se dobio stid. Potrebno je biti ovek kojeg je Bog stvorio po svom liku, a ne majmunoliko bie, kako se danas ui.Bog je oveku dao razum i po tome lii na svog Tvorca, i dao mu je jezik da razmenjuje misli i ui. Zbog toga je jezik od ivotnog znaaja za oveka, i zbog toga su mudri ljudi u prolosti jeziku pridavali veliki znaaj.Naroitu vanost su pridavali maternjem jeziku,jer se iz maternjeg jezika mnogo toga moe nauiti. Vuk Karadi je govorio:Jezik je hranitelj naroda. Dokle god ivi jezik, dokle ga ljubimo i potujemo, njim govorimo i piemo, proiavamo ga, umnoavamo i ukraavamo, dotle ivi i narod, moe se meu sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.Dokle god ivi jezik ivi i narod, kae Vuk, a to je suprotno naunom objanjenju mrtvihjezika. Danas svi Srbi potuju Vuka ali neki smatraju da je on danas prevazien, on je u svoje vreme valjao a sada je njegova nauka kamen spoticanja. Jer jezik koji nam je Vuk ostavio ne dozvoljava nam da se integriemo u zajednicu kulturnih naroda. Samo nas reforme vode u bolju budunost, reforme ovoga, reforme onoga, reforme od nas trai meunarodna zajednica. A kada se reformiemo i kada nas primi meunarodna zajednica u svoje okrilje, sve nae nevolje e nestati kao rukom odneene.Mnoge smo reforme ve uspeno sproveli, mnoge emo uspeno sprovesti, ali kada doemo pred vrata integrisanih, saznaemo da nam sve te reforme ne vrede bez glavne i najvanije reforme.Reforma jezika je najvanija reforma koju Srbi treba da izvre, da bi ih integrisani primili kao ravnopravnog lana.I ako je dananji srpski jezik poprilino reformisan, on je i takav nepodnoljiv integrisanoj zajednici. Valjda je jasno da ta zajednica nee dozvoliti da joj ovakav srpski jezik uniti tekovinu.Srpski jezik je teka mora vladarima sveta, jo od doba kada je rep svgnuo glavu sa prestola. I od tada tota ini da srpski jezik uniti, a najlake ga je unititi kolom i edukacijom. I zaista, Vuk je u Vojvodini primetio da je kola uveliko iskvarila jezik.U Srijemu, u Bakoj i u Banatu jo odavno imaju kole ne samo po varoima nego gotovo i u svakom selu, i uiteljima svuda plaaju optine, ali ne samo to su u njima aslovac i psaltir glavne nauke, nego su i druge pored njih natampane kolske knjige tako su rave, osobito to se jezika tie, da se ne valja uditi to knjievnici nai svoga maternjega jezika ne znadu i to su ga za ovo sto godina ovako iskvarili, nego valja hvaliti boga to je malo ljudi u kole ilo te nije jo mnogo gore postalo.Srea je to je malo ljudi pohaalo takvu kolu, a ovu kolu je narodu dala tuinska vlast. Tuinska vlast je brinula za svoje podanike pa im je dala kolu da ue. A u koli e uiti ono to vlast eli da se ue. A ondaje Vuk uspeo da se izbori da se ui i govori isti narodni jezik, i tako se sprei edukacija naroda.Onda su monici neuspelu edukaciju pokuali da poprave orujem. Ova popravka je kotala Srbe miliona ljudskih ivota, a kada ni to nije uspelo ponovo kulturnjaci navalie orujem. Opet milioni Srba dadoe ivot u ovoj edukaciji, i nita se nije promenilo. I dalje su oni kulturni, a Srbi su i dalje remetilaki faktor u kulturnom svetu.Sad ve nije druge nego da se kulturni svet udrui i skri srpsko zlo. To ljudska istorija do tada nije zabeleila, najmonije sile sveta udruene nasrnue na srpsko zlo. Ovo je borba dobra i zla!, klike Bler, drugi po inu u toj vojsci. Svakome treba da je jasno ko je tu dobar a ko zao, ali za svaki sluaj dobrisu sa sobom poveli Milosrdnog anela, da bi skinuli i najmanju sumnju i nedoumicu. Aneli nikada ne bi nasrnuli na dobre niti bi pristali uz zle, i po tome bi narodi sveta shvatili o emu se radi.Dodue, ima anela koji nasru na dobre i slue zlu, ali to su pali aneli, a ne milosrdni.I tako, iz istorije srpskoga naroda saznajemo da su na Srbe nasrtale samo najmonije sile sveta svoga vremena. Iz ove injenice istoriari i politiari nikakvu pouku ne izvukoe. Srpski istoriari se dre tue nauke a politiari kao i dosad,trude se da pred monima ostave to bolji utisak, i tako to due opstali na vlasti u svojoj zemlji.Do sada su srpski narod samo ubijali,a sada ga prikazuju kao najvee zlo na ovome svetu. Ali nije to najgore, najgore u svemu tome je to ovaj narod sve vie poinje da lii na onoga iz neprijateljske propagande. Ako nastavi sa propadanjem,ve sledee pokolenje e biti ba onakvo kakvim ga kulturnjaci prikazuju danas.Sve nevolje srpskoga naroda danas kao i u prolosti, bile su i postoje zbog jezika.Upravo zbog toga su na Srbe nasrtali najsilniji i najjai. Ako najsilniji nasre to znai da Srbi smetaju silnome. I zaista dok postoji srpski jezik i srpski narod, vladari sveta ne mogu mirno spavati, i zato oni koriste svaku priliku da to zlo unite.A kako i da ne ine tako kada njihova teko steena vlast na lanoj nauci, zavisi od srpskog jezika. Dovoljno je da samo jedan neodgovorni Srbin pone svojom glavom misliti, i propade im nauka i vera. Stara je istina da Bog ne daje pamet i silu jednome,nego jednima daje pamet a drugima silu. Nekada su silni imali mudrace koje su sluali, a danas nema mudrih ljudi pri silnima jer su danas i silni kolovani, i misle da imaju znanje. Zato su oni u zabludi kada misle da mogu veno vladati lanom naukom.A lana nauka je danas zavladala itavim svetom, ako izuzmemo prirodne nauke, sve su nauke lane.Stara istorija ne postoji a ono to se danas ui je Holivud istorija. Istorija ne postoji iz prostoga razloga, niko je nije pisao. Prvi istoriar Herodot zvani otac istoruje, kojeg dananja nauka zna kao zbilja prvog istoriara nije napisao ni jedno slovo od istorije. Istoriju nisu pisali ni Tukidid, Ksenofont, Polibije i ni jedan od onih za koje dananja nauka kae da su istoriari. Ono to su oni pisali u vidu istorije, drugi su pisali u vidu filozofije.To znai da filozofi nisu ono to se za njih danas govori i to se u koli ui. A nema ni filozofije kakvu je danas nauka zna. To to se danas smatra filozofijom blisko je ludilu, i nema ba nikakve veze sa onim to govore stari filozofi. Kako bi i bilo drukije kada dananji filozofi nita nisu shvatili iz onoga to stari filozofi piu. Kada Platon naukuje o dravi on naukuje o ljudskoj dui, a kolarci-filozofi to ne znaju jer u koli nisu tako nauili, pa osue drvlje i kamenje na njega. Neki filozofi na osnovu svog kolskog znanja nazvae ga faistom, ipak velika veina mu se divi. A dive mu se zbog toga to je on iz vremena neznanja a poneto zna, a inae je Platon idealista i naivina s dananje take gledita.Nema istorije koja se danas ui i prema kojoj se narodi ravnaju, to je nametnuta zabluda koja je raala jo vee zablude i dovelo oveanstvo u beznae. Da je ovek danas u beznau vidi se po tome to ne zna ta e dalje sa sobom. I zato on svaki bezizlaz reava ratom. Rat je smisaoivota vladara sveta,zbog toga oni mnogo daju na naoruanje. Bez monog oruja nema pobede, a bez pobede nema vlasti.Dakle,dananji ovek je u zabludi i pun lane nauke,koja mu je preko kole ulivena. to je ovek vee kole izuio to je sebi vie zablude natovario. Kada znamo da je danas velika veina ljudi kolovana i da se moe uti samo re kolovanih,onda je jasno u kakvom se stanju nalazioveanstvo. Dananja kola nije uionica nego kljukaonica. U dananjoj koli se ne ui, nego se prelazi gradivo. I zato iz kole ne izlaze ljudi koji umeju da misle, nego ljudi koji su preli gradivo i za dokaz imaju diplomu.Celokupna svetska knjievnost od svog poetka pa sve do sredine 19.veka pisana je jezikom mita i pisala je o oveku i objanjavala ga.A onda su se pojavili novokolarci koji su pisali obinim jezikom i objanjavali neukom svetu o emu govore oni to su pisali pre njih.Ova vremenska podela je gruba, jer je i ranije bilo novokolaraca koji su pisali, a i posle je bilo onih koji su pisali jezikom mita.Iznenada i niotkuda pojavila se itava armija uenjaka koji objanjavaju ono o emu piu stare knjige. Stie se utisak da je svakom ko je hteo ovim poslom da se bavi bilo obezbeeno tampanje knjiga, i da je za to bio debelo nagraen. To su bili pioniri koji su udarili naune temelje ovoj velianstvenoj civilizaciji.Sve to danas nauka zna, saznala je od ovih pionira novoga kolstva.Oni su narodima dali istoriju, oni su razumno objasnili nerazumljive filozofe, oni su objasnili narodne obiaje i njihovu primitivnu praznovericu. Oni su objasnili da Boga nema i da samo jai vlada i opstaje, i da je to tako po zakonu evolucije, i da je to jedino ispravno i kulturno. Svako drugo shvatanje i ponaanje je primitivno, i zasluuje svaku osudu.I po tome uenju izgraena je ova velianstvena civilizacija, u kojoj je svako mlae pokolenje nadgraivalo tu nauku. Svaki novi uenjak bio je duan po zakonu evolucije da zna vie od svog prethodnika, u protivnom bi evoluciona nauka bila dovedena u pitanje. I tako je zapoela besomuna trka koja i danas traje.Ova trka je do sada dala velianstvena otkria, i mnotvo dokaza da je ovek postao od majmuna. Kakvo su samo slavlje priredili Englezi kada su saznali da su oni prvi na svetu postali od majmuna. To je bio nacionalni praznik, o tome postoji i filmski zapis. Ko li je bio sretniji od Nemaca kada su saznali da su iber ales, i da su oni jedini potomci Arijevaca.Ako neko misli da je to prolost i da takvo to danas nije mogue, onda on samo pokazuje koliko mu je novokolstvo zamrailo vid. Nita se nije promenilo, samo se je nadgradilo i usavrilo. ovek koji nije nauen da gleda svojim oima i misli svojom glavom, ne prepoznaje vreme u kojem se nalazi. Kako god ranije ljudi nisu poznali zlo i sa oduevljenjem ga prihvatili, tako isto i danas ljudi veliaju zlo i priklanjaju mu se. A oni koji ne dele njihovo oduevljenje, proglaavaju se neprijateljima svakoga napretka i svata im se radi kao to se i u prolosti radilo. Nekada su ovi dospevali na erek ili lomau, a danas humana civilizacija sa gnuanjemodbacuje takve metode. Danas je narodu dovoljno rei da je takav smetnja oveanstvu u njegovom velianstvenom uzletu, i narod odmah to prihvati i zna da je taj takav. Danas se kanjavaju samo oni koji ne ele da se priklone civilizovanima, i ako su ovi pokuali da ih edukuju.Jer dananji ovek zna samo ono to mu autoritet saopti, bilo kroz kolu bilo kroz politiku poruku. Za sve drugo je slep, niti sam ta vidi niti misli da je mogue neto saznati mimo kole i politiara.Zbog toga vladari danas mnogo polau na kolu,i zbog toga je danas obavezno kolovanje. to vie kole to vie sree, jer na ovakvom svetu mogu biti sretni samo oni koji su izuili kolu. Oni su stekli znanje u koli i uopte nemaju potrebu za bilo kakvo drugo saznanje mimo kolskog.Tako i dananji lingvisti,sve to znaju saznali su u koli. A u koli se ui nauka koju je iznedrila germanska kola. I danas lingvisti o jeziku sve znaju osim jedne sitnice ne znaju ta je to jezik.Lingvisti znaju da je jezik evolucijska tekovina, i da je stvaran i nadgraivan kroz hiljade godina. Ue da je u prirodi jezika da se menja pod raznim uticajima. To oni znaju jer su tako u koli nauili, ali je to velika zabluda i veliko zlo za oveka. Ta nauka je nastala u koli evolucionista a evolucija je obavezno kolsko gradivo, i tako su dananji lingvisti nauili. Valja shvatiti da ova nauka koja se u koli ui nije proizvod spoznaje dananjih uenjaka, to je utvrena nauka koju oni samo prenose. Oni samo prenose ono to su nauili, pa ako su u zabludi oni prenose zabludu. Druga je stvar to su oni ubeeni da su znalci, to je u prirodi ovekovoj, pogotovo ako je izuio visoke kole.Jezik je neto sasvim drugo i nema veze sa evolucijom. Ne moe imati vezu sa evolucijom iz prostoga razloga: jezik postoji, a evolucija ne pos- toji. Da jezik nije ono to se danas o njemu ui, bie jasno svakom kada shvati kako je jezik graen.Srpski jezik nije edo evolucije nego je edo znanja.Srpski jezik je savren i njemu ne treba nikakva reforma, nego treba da ga zabludeli kolarci upoznaju. Samo zabludeli mogu popravljati ono to ne poznaju, a tada obavezno prave jo vei kvar.Srpski jezik ima 30 glasova i svaki glas ima svoje znaenje. Kada se pravi re ona se pravi odgovarajuim glasovima,koji daju znaenje toj rei. Takav je savren jezik i to je srpski jezik. A nauna tvrdnja da se jezik stvarao i usavravao kroz hiljade godina je teka zabluda steenau koli. Nijedan uenjak nije zbilja izuavao jezik,on je samo zastupao svoju kolsku nauku. To je problem dananje nauke, nauni radovi se piu i stiu doktorati, katedre i nauna priznanja, a da nauci nita ne doprinose. I tako udaraju jo jedan peat na ve utvrenu nauku.Kada Sokrat govori o jeziku on kae da glasovi imaju svoje znaenje pa zbog toga, kada se neto imenuje ime mu lepo pristaje. Sokrat ak i objanjava znaenje nekih glasova. Slino govori i apostol Pavle, ali on ne objanjava znaenje glasova.U srpskom jeziku neki glasovi nam se sami objanjavaju, i nije potreban nikakav trud da se shvati njihovo znaenje. Glasovi I, K, S, i Usami sobom nam kazuju svoje znaenje. Kada neko kae: U,on je rekao:unutra,i to je znaenje glasa u.Glas Koznaava tenju,usmerenost i sl. Kuda? K njemu. Kamo? Ka njemu. I gde god da se nalazi K,ima takvo znaenje. A sada neto zaista zanimljivo. U Egiptu i u Indiji postoji bog imenom Ka. Dve udaljene zemlje i sa dva razliita jezika,kada objanjavaju boga Ka vidimo da je to jedan bog a ne dva.Egipatski bog Ka oivljuje i bogove i ljude,a indijski Ka ili Ko pokree prvi dah ivota, a u poetku je postao zlatnom klicom. Ta pokretaka sila je elja,tenja,enja,kazuju Vede i Upaniade.I ba to znaenje ima i glas Ku srpskom jeziku.To ne treba da udi jer je sva stara knjievnost pisana mrtvimjezicima, a osnova svih mrtvih jezika je srpski jezik. Sva imena koja zapoinju slovom K nose u sebi pokretaku silu. Tako je u srpskom jeziku, tako je u Egptu i Indiji, a tako je i u grkoj filozofiji i u mitologiji.Kena Upaniade piu iskljuivo o ovoj pokretakoj sili, zato i nose takvo ime. Kama je bog enje, zato mu je takvo ime. Grki mitski junak Kenej rodio se kao ena pa je poeleo da bude mukarac. Otac Posejdon ga pretvori u muko i on posta kralj Lapita. Kenej je svoje koplje proglasio boanstvom, te Zevs posla Kentaure koji zatukoe Keneja u zemlju u uspravnom poloaju, a iznad njega postavie kamen. I tako Kenej postrada zbog koplja, a koplje u jeziku mita znai tenja,elja,usmerenost. To znaenje mu daje prvo slovo njegovog imena.Conatus je latinska re i znai: namera, pokuaj. Srpski lingvisti su se mogli dosetiti da su latinsko konatus i srpsko kaniti sline rei, a istoga znaenja. Tim reima nameru daje slovo K. Koliko je tek naunih rei iz grkog jezika sa poetnim slovom k, i svi su u pokretu ili u tenji za njim: kineo, kinetikos, kinema, kinesisNauka o jeziku i njegovom nastanku je zabluda, koju naukuju zabludeli i nameu je svima. Ova zabluda je dala veliki doprinos ovoj dananjoj nakazi od civilizacije. A kolarci-uenjaci i dalje mau svojim diplomama i ne dozvoljavaju da se uje re nekolovanih.Vie vredi njihovih 30-40 kolskih ispita,nego 30-40 godina neijeg razmiljanja. Sve to se moe saznati i to treba saznati,samo se u koli moe saznati.Svako drugo saznanje je bezvredno i za podsmeh. Ova zabluda je uhvatila korene ne samo kod visokokolaraca, nego i kod svih ljudi.Tumaenje neega drukije nego je u knjigama izaziva kod uenih ljudi smeh ili podsmeh. Ueni ljudi to odmah stavljaju pod teoriju zavere, a to nijedan intelektualac sebi nee dozvoliti. Nauni autoritet je jasno rekao: intelektualcu ne prilii da zna bilo ta mimo knjige.A zavera je vaseljenska, sve je la osim onih nauka u kojima se la odmah sama otkriva. Prirodu i prirodne zakone ovek ne moe lagati i zato ui ispravnu nauku, a svu drugu nauku koju ui je la i zabluda. Ta la je nametnuta oveku i nije njegovo evoluciono dostignue.Sva ta skalamerija i bruka od nauke moe se unititi srpskim jezikom, i zato su Srbi danas mimo zakona. Za ceo svet postoji jedan zakon, a za Srbe je poseban zakon. To su srpski intelektualci primetili, i samo se iuavaju ovim dvojnim arinima i nije im jasno zato se tako ponaa meunarodna zajednica prema njima. Oni sve ine da ugode meunarodnoj zajednici, ali ovima nikako da se ugodi. Ponizili su se da nie ne mogu, a ovima to nije dovoljno. Razbucali su dravu da ne lii na dravu ali daba, ovima to nije dovoljno. Svi oni znaju ali ne ele da prihvate injenicu da su na Srbe nasrtale samo najmonije sile svoga vremena. Kada bi smogli snage da to prihvate, odgovor bi im se sam javio.Srpska narodna biblioteka je jedina nacionalna biblioteka koja je unitena u Drugom svetskom ratu. Iz ovoga nikakve pouke nisu izvuene. Srpska drava je u Prvom svetskom ratu osuena na smrt,na nestanak. Presudu je izrekla Austro-Ugarska koja je bila miljenik i uzdanica Vatikana.I ako je Srbija jo uvek postojala, za Vatikan je Srbija bila mrtva.Iz ovoga nikakva pouka nije izvuena. Vatikan je u oba svetska rata bio na krivoj strani, a danas je na strani meunarodne zajednice.Uvek je bio na strani zla,pa zato bi danas bilo drukije? Upravo je Vatikan omoguio da ovi usreitelji ljudi imaju Milosrdnog anela za pomagaa.Nikoga ne udi saveznitvo Vatikana i Turske.Bili su saveznici u Prvom i u Drugom svetskom ratu, bili su i saveznici u ratu protiv Srba i jo uvek su, jer jo posao nije zavren.Ako je verovati statistici, pokazae se da je Vatikan i ovaj put izabrao gubitniku stranu. A uvek je bio na strani silnih i ratobornih. Zatvaranje oiju pred ovim injenicama nikome ne moe dobra doneti, najgora je la kada ovek lae sam sebe.Ako ovek eli da svojoj deci ostavi nadu u budunost,mora se okrenuti istini. Sa dananjom lanom naukom ovek svojoj deci osigurava propast.initi zlo sa ubeenjem da se ini dobro, zove se ludilo. U zlu prepoznati dobro samo zato to se moe okoristiti, zove se propalost.Srpski jezik je jedini koji moe razobliiti ovu nakazu, ali srpski jezik ne moe spasiti oveanatvo. Nijedan jezik nije ove lai nametnuo,to je uinila drava. Samo drava moe pomoi narodu, uenjem istine i pravde podii novo i zdravo pokolenje,koje e od ovoga sveta nainiti prijatno stanite.Od malih dravica ne moe se oekivati da prve krenu ka spasenju, jer one igraju kako moni sviraju. Velike drave su i suvie propale da bi one bile zaetnici preporoda,one su i krivci za ovo beznae. Jedina nada oveanstvu je Rusija, mona je a nije beznadeno propala. Takvo miljenje je imao i Dostojevski. Nekada sam mislio da ovo Dostojevski govori navijaki, a danas mi je jasno da je Fjodor znao ta govori. Preporoena Rusija je jedina nada oveanstva, a da bi doivela preporod mora najpre prepoznati lanu nauku. A onda e prepoznati i Dostojevskog, i shvatiti da njegove rei ne izviru iz genija, nego iz znanja.Nekada, u doba neznanja knjige su pisali samo ljudi od znanja, a danas u doba znanja knjige piu kolovani. Nekada su svi pisali samo jednu nauku, jednu oblast, a danas se sagledati irina ljudske misli ne moe. Jezik je nekada bio od Boga dat i vredeo je koliko i ivot, danas je jezik evolucijska tekovina i sredstvo za komunikaciju.A ije je vreme znanja a ije neznanja, pokazae se svakom oveku koji odlui da se probudi. Tu su knjige, tu je jezik, tu je razumLatinski jezik- alias inae, sem toga, drugim putem, drugaije.
Jali ili ali ovako, jali ili ali onako, na volju im. Srpsko jali ili ali i latinsko alias isto znae, jer je alias nastao od srpskih ali ili jali.- advocatus onaj koji je dozvan u pomo.
Advokat je pravozastupnik, pravobranilac, odvetnik, koji pred sudom brani klijenta.
Advokatovo ime znai onaj koji je dozvan u pomo, zato to je on na srpskom jeziku dovikat. Njega su doviknuli, i zato to je on dovikat njemu je ime advokat. A dovikat je da brani klijenta (cliens).- cliens onaj koji se odaziva.
Ovde neto nije u redu, advokat je dovikat a klijent se odziva. Valjda je normalno da se odziva onaj koji se doziva?
Latinski klijent je dobio ime od srpske rei klijenit, to znai: nemoan, bilo zato to je star, sakat, bolestan. Klijenit je svaki onaj kome je pomo neophodna jer se ne moe sam pomoi. Lingvisti e rei da je re klijenit arapska a ne srpska, ali to su oni negde proitali i ne vai.
Klijenitima je potrebna pomo pa oni dovikuju advokata, a ovaj kad je dovikat hita da pomogne klijentu.- abradere ostrugati, oistiti, odroniti.
Srpski reeno obrada.- sekret tajna
Zato se sekretar zove tajnik. Sekret je tajna zato to je skrit, sakrit, a u srpskom jeziku. Zato latinsko sekret znai isto to i srpsko sakrit.- proba ispitivanje, ogledanje, pregledanje, kuanje.
Da je proba probanje, to zna svako ko govori srpski i za to mu nije potrebno znanje latinskog jezika. Sve to se kae da znai latinska re, ba takvo znaenje ima u narodnom jeziku, a narod nije edukovan kao to su to kolarci uenjaci, pa da posegne za latinskom rei.- pastor pastir, protestantski svetenik.
Valjda je jasno da je pastor dobio ime po srpskom pastiru, koji je dobio ime po tome to pase i napasa stado.- predika (predica) propoved, proricanje, objava.
Srpska predika ili pridika nije ba kao latinska ali je slina i znai: opomena, prigovor, pouka i sl.- peticija (petitio) molba, zahtevanje.
Petitio je nastalo od srpskog: pitati, i ne znai zahtevanje ali znai, molba.
Onaj koji pita ide kod onog koji se pita, da ga pita za kakvu dozvolu.- scutum tit.
Skut je najbolji tit, naroito majin skut. Skut je dobio ime od kuta (ugla), gde narod misli da moe da se skuta i kutarie nevolje.-occasio prilika.
Tu priliku valja iskoristiti, jer ona oas nestane.- salta skok.
Brani kada silaze u grad ne kazuju da silaze nego kau: slete. Tako za hitronogog kau da oas sleti u grad, a ako bi to preveli na latinski rekli bi: occasio salto.- obsidionalis opsada.Obsidionalis je nastao od srpske opsade (obsade), a vidimo da takvo znaenje i ima. A da je opsedanje srpska re, to ni lingvisti ne poriu.- obligatio obaveza, dug, obveznica.Srpska oblaga je obeanje, obaveza, ba kao i latinska obligacija.Oblagala se je Petkana,
sas najmaloga le devera,
da neje njivu golemu,
to devet pluga orali,
deseta brana vlaila.
Petkanu svekar karaja:
-Nemoj Petkano, nevesto,
teka je mlogo oblaga!- comitia, comitium narodna skuptina u starom Rimu koja je reavala o vanim dravnim poslovima.
Komitij je dobio ime po srpskoj kmetiji u kojoj su kmetovi reavali raspre u narodu i mirili zavaene. Kmetovi su sedali u krug i sudili i mirili, a kada je Romul osnivao Rim najpre je zaorao krunu brazdu za budui komitij.- conatus namera, pokuaj.
Kada se Srbi kane, oni zaista neto nameravaju initi.- crimen zloin.
Zloin je sramno delo i zato su stari Latini odluili da zloin imenuju ovom srpskom rei. Zloin je sraman i zato je crimen.- trovato susret.
Zaista, ako se neko trevi to je susret. Ali u srpskom jeziku ima i ire znaenje. Moe se treviti (nai se) neko na nekom mestu, a moe se treviti (pogoditi) ono to se gaa. A kada slab strelac pogodi kae se: trevilo mu se (sluajno).- citatio navoenje, navod
Citatio je srpska re: itati, to je oigledno. Danas Srbi citiraju, ali ne tako davno Srbi su itali. U starijim knjigama pisac ne kae citiram nego kae itam, i potom kazuje navod.- eruptio izbijanje, izliv.
Rupiti znai, iznenada se pojaviti. Erupcija jeste izbijanje i izlivanje, ali ona najee rupi iznenada kao to je erupcija vulkana iznenada rupila u Pompeji. Ova re se najee nalazi uz vulkan i zato se tumai kao izliv, ali izvorno takvo znaenje nije imala.- sine bez.
Latinsko sine je srpsko sinje, i znai: pusto, samo, samo ono i nita drugo. Sinje more je pusto more, kada se nita drugo ne moe videti osim njega. Sinja kukavica je nesretnik da takviga nema, pa se ne moe ni sa kim uporediti. Zato latinsko sine znai: bez, jer je more samo i bez iega drugog, pa je i sinja kukavica bez poreenja.- corium koa.
Koa je kao nekakva kora koja pokriva telo, pa je zbog toga latinska koa dobila ime od srpske kore.- crusta kora.
Osuena i skorela rana zove se: krasta. Kod Srba je krasta skorela rana, a kod Latina koru zovu krusta.- costa rebro.
I kod Srba je rebro kost, ali nije samo rebro kost. Kostiju ima i mimo rebara, kosti su svi tvrdi delovi tela koji ine kostur. Ako kost nije srpska re onda ni latinska costa nije nastala od srpske kosti.- ros rosa.- semen seme.- clavis klju.
Klavis je klju po tome to je kalauz, i od kalauza postade latinski klavis.
Kalauz je vodi, putovoa, i klju za svaku bravu.- incriminatio okrivljavanje, okrivljenje, optuba.
Srpski reeno: nasramiti, a za takve se kae da su stavljeni na stub srama.- missa boja sluba, bogosluenje kod katolika.
Srpska misa (misao) je zaista boja sluba i o tome govore stari filozofi i mudraci, pa i Aristotel. A tako govori i srpski narod i kae:
-Dobra pomisao je molitva.
Sad i crkvenjaci mogu znati znaenje njihove mise.- separatus odvojen, razliit od drugih.
Separat je nastao od srpskog: spariti, i nema znaenje kao latinska re.
Ali ipak je ona nastala iz srpske rei, to se moe videti iz sledee rei.- paritas jednakost.Paritas znai jednakost zato to se jednaki pare i sparuju, jer se nejednaki ne sparuju i ne mogu biti par. Separatus i paritas su sline rei pa bi morali imati i slino znaenje. Zato bi valjalo proveriti kako se separatus koristi u starim knjigama.- spontanae dobrovoljno, svojevoljno, iz sopstvenih pobuda; sam sobom postao, samoniklo; iznenadan.
To nam se ree da su Srbi uzeli re spontano iz latinskog jezika. Uenjaci to znaju jer su ovu re nali u latinskom reniku, i tako objasnili re spontano.
ovek tota ini spontano, tako na primer, kada neto uje iza sebe on se spontano okrene. Kada neko padne, njemu se spontano i bez razmiljanja pomae da ustane, itd.Sve to ovek ini spontano sve je u vezi datog dogaaja i trenutka, i nikada ovek ne ini neto spontano a da nije u vezi dogaaja. Druga re za vezu je spona.Kada ve govorimo o sponi, valja videti znaenje jedne druge latinske rei.- sponsalia veridba. U starom Rimu veridba se zvala sponsalia.Srpska spona je dala ime latinskoj veridbi, a srpski narod bi rekao za verenike da su se oni spanali. Zato to su se oni spanali, Latini nazvae veridbu sponsalia.-spongia suner, spuva.
Ista re i sa istim znaenjem postoji i u grkom jeziku, i ova spongija ima sponu koja vee vodu, kao to i sponsalia vee latinske verenike.-sapiens mudar, pametan.
Nee biti da tako znai. Sapiens ima razum, a mudrost je ipak neto drugo. Re sapiens kao i sponsalia i spongia ima sponu pa sapinje, tj. vee. A sapiens je dobio ime jer sapi, misli, razmilja, rauna, konta itd.-S tebom je, s tebom pije, s tebom spi, a sapi glavu da ti uzme.Marko Kraljevi je imao buzdovan estoper, to e rei, razum. Taj njegov estoper je imao sap (drku) kojom je on esto mlatio nevaljlce.Ljuljnu Marko tekom topuzinom,
Pa je puta za njim preko konja,
Udari ga sapom od topuza,
Pade Vua u zelenu travu.
A nekada i Marka biju sapom od topuza.
Dovati me po svilenu pasu,
Pobratime, sapom od topuza,
era mene za ui arinu,
Jedva mu se u sedlo povratih.Sapim da su uenjci dobili prestra od visokih kola, pa se ne usuuju svojom glavom misliti, i svoj topuz sa sapom koristiti.
Ovaj sapiens nije samo to, on je homo sapiens.-homo ovek.
Zato latinska re homo znai, ovek? Zato to je ovek, zemlja.
-ovek je zemlja- kae latinska izreka, a tako kazuju svi narodi u celome svetu. Zato je homo ovek, jer je ova re nastala od srpske rei hum.
Hum je gomila zemlje, zemljano uzvienje. Narod humkom zove zemlju na grobu, pa i sam grob zove, humka.
Drugim reima, homo sapiens je nastao iz srpskog jezika, i njegovo ime znai, mislea zemlja. A misliti, i biti mudar nije isto.-scurrilis prostaki aljiv, lakrdijaki, egaki.
Za takvoga Srbi kau da je skurle ili urle, pa ga zovu i urlika. urlika ja svirala, frula, pa kad ovaj skurle pria kojeta, kae se da on urlika tj. svira urliku.- secare, sectio sea, seenje, isei.
Pa zar bi moglo da znai neto drugo u srpskom jeziku?
Secare ne moe znaiti neto drugo do seckati i sei, pa jo kada se za secare koristi securicula (a tako su Latini zvali sekiricu), onda nema problema za onoga koji sectio ili secka.- praegnans trudan; skotan, steon; plodan; vaan, koji mnogo kazuje, duboko misaon, pun smisla, veoma znaajan.
Tako iroko znaenje ima latinska re pregnantan, a o tome srpski seljak nema pojma.
Kada srpski seljak upregne zapregu, pa kada se i on i zaprega pregnu i napregnu, kakav je to silan pregor i pregnue samopregornog seljaka i njegove zaprege.
A i lingvisti bi mogli malo da se pregnu i napregnu da bi neto shvatili, a ne samo da itaju i prihvataju ono to proitaju.- libatio rtva izlivanja kod Latina, a kod Grka se zove liba.
Kod Srba se ta rtva zove livanica jer se lije i izliva, a lingvisti neka objasne latinsku i grku re.
Latinsko libatio je srpsko livati, a grka liba je srpska liva.- aurum zlato, a aureola je krug oko glave svetaca.
Srbi taj krug oko sveeve glave zovu zlatokrug, zato su latinska imena za zlato i taj krug iz istog korena.
Latinski izraz aura vitalis znai: ivotna snaga, ivotni dah. A izraz aura popularis znai: naklonost svetine (nestalna).
Kako to da re aura ima tako razliita znaenja u ova dva izraza?
Zato to se ne zna pravo znaenje ovih izraza i rei.
Aura je nastala od srpske rei vera, i zato se zlato zove aurum. Jer se u ovoj nauci vera oznaava zlatom, i zbog toga sveci imaju oko glave zlatokrug auerolu.
Zato izraz aura popularis ne znai: naklonost svetine (mada to nije loe tumaenje), nego znai: vera svetine. A aura vitalis znai: iva vera. Tako je latinsko zlato dobilo ime po srpskoj veri, jer vera se oznaava zlatom u ovoj nauci.-purgare, purgantio ienje, proiavanje.
-purgatorium istilite.
-purgativum sredstvo za ienje creva.
Srpska pranja je dala ime ovim latinskim reima, i ba takvo znaenje imaju. Pranjenje creva je ienje creva, i svako pranjenje je ienje i proiavanje.-lux svetlo, svetlost.
Latinski lux je srpski lu, i od lua je dobio ime.- protensio ispruenost, protegnutost.
Da nam se ree da protensio znai proteno, lake bi uvideli kako je ova latinska re nastala.-bove vo.
I ovde bi lake prepoznali ovu re da je reeno da znai bivo- dom dom.
Nema potrebe objanjavati.- pati pati.
Kada se pati, sve jedno je na kojem se jeziku pati.- ignavia lenost.
Kada se gnjavi onda se otee, mrcvari, kilavi, a tako rade lenine. Tako je od srpske gnjave nastala latinska ignavia.- nego poriem.
Nego kako nego poriem. Nije valjda da u srpskom jeziku znai: priznajem. Moda e lingvisti da negoduju i da tvrde kako to nije srpska nego latinska re.- protestus izraz negodovanja protiv ega, prigovor.
Nego kako nego da znai protiv, jer je od srpskog protiv i nastala ova latinska re.- providere predvideti, pripremiti.
Lako je predvideti neto to je providno pa se providi. Kada se neto providi ono moe da se providere.- vidi video sam; video.
-videre vienje, gledanje.
Ko vidi vidi da su latinske i srpske rei iste, i da isto znae.- verte okreni, obrni.
Vrti, rekli bi Srbi.- vertex vrtlog, vir.
Jeste vrtlog, ali je vertex nastao od srpskog vrte, a vrte je vrtlog koji vrti.- pluvia kia.
U srpskom jeziku pluvia ne znai kiu, ali ako kia mnogo napada onda ona plavi, i zato to kia plavi nazvae je Latini pluvia.- stator koji zaustavlja beanje, Jupiterov atribut sa takvim znaenjem.
Stator nije kukavica da bei, nego e stator stati i nee beati.- statio stajanje.
A ta bi moglo biti drugo, nego stati i stajati.- initio poetak.
I kod Srba je nicanje poetak, zato je srpsko nicati dalo Latinima inicio.- vino vino.- oculus oko.
Srpsko oko je dalo ime latinskom okulusu.usura upotreba, uivanje, kamata na kapital.
To je srpski uur koji se daje kao nagrada za neki rad, naroito pri meljavi ita. A u nekim krajevima se zove ba kao i latinska re: uzura.ivi po uzuru, kae narod.
Koji Turci lee na uzuru,
Njima rade iz okola raja.Niti kisne, nit ga sunce ee, nego uzuri jede i pije.- privatus koji nije dravni, koji pripada jednoj linosti, lini, vlastiti, domai, kuevni; nesluben, nezvanian; poverljiv, skriven.
Takvo znaenje ima ova latinska re koja se udomaila i u priprostom srpskom narodu, pa je svojataju kao da je njihova. Tako bi nauka tumaila prisustvo ove rei u srpskom jeziku, ali prava istina je da je ovo srpska re i da je od nje nastala latinsko privatus, i za koju zna itav svet danas. Jer je privatno i privatnost veliko civilizacijsko dostignue dananjeg oveka.Danas ova re i u srpskom narodu znai onako kako se tumai latinska re, a to je samo zato to su Srbi danas edukovani i nisu priprosti kao njihovi preci. Jer ova srpska re znai neto to je privatno (prihvatno), neto to se moe prihvatiti i time pomoi. Narod je imao privatne kue, njive, krave, ovce, erpe, lonce itd., i sve to mu je bilo privatno (prihvatno) to je on i prihvatao i koristio se time, i to je bila lina svojina.Ali i selo je imalo privatan panjak, koji je bio privatan celome selu. Jer je taj panjak bio celome selu prihvatan, pa ga se celo selo prihvatalo i koristilo ga.Vidi se da je re privatno evoluirala i da vie ne lii na sebe.- opium makov sok.Takvo znaenje ima i grka re opion. Dakle i Latini i Grci imaju tu reu svom jeziku i ima isto znaenje.
Opijum je makov sok koji se dobija zarezivanjem nedozrelih makovih ahura. Ovaj sok se od davnina koristi za leenje i umanjivanje bola, a koristi se i kao opojno sredstvo. U stvari, opijum je poznat uglavnom po tome to je opojno sredstvo.
Kako su lingvisti uspeli da ne vide ono to je oigledno?Oigledo je da je opium dobio ime po tome to opija, i opija na srpskom jeziku. Ne zove se opium tako zato to je makov sok, nego zato to taj sok opija.- calculare raunati, izraunati, proraunati, obraunati; odmeriti.
Sve to i jo poneto znai ova latinska kalkulacija i uz njenu pomo se kalikulie kojeime, pa i kalkulatorima.
Pre nego su nastali kalkulatori Srbi su se sluili klikerima, to su male kamene kuglice za igru, uglavnom dece. A odrasli su imali klikere u glavi, pa kada neko dobro misli i rauna kae se da ima klikere.
Od srpskih misleih klikera nastalo je latinsko calculare.
Zato se kamiak i kamene na latinskom kae calculus.
A lingvisti ako hoe da se uvere da je tako, naka uzmu calculus i neka calculare, pa e videti da je to srpski kliker.- assimilatio izjednaenje, izjednaavanje.
- assimilare izjednaiti, izjednaavati, prilagoditi; jednaiti; primiti u se.
- similes, simili slian, slinost.
U srpskom jeziku smilati ili smiliti znai, omiliti, svideti, pridobiti panju i ljubav. Nekada su se mladi milali i gledali, a danas su zaljubljeni ili se simpatiu. I dobri susedi se milaju i gledaju, a to znai da se vole i da se paze.
Ni znaenja latinskih rei nisu daleko od srpskog milanja i smilanja, a to je zato to su te rei dole iz srpskog jezika.- calix aa, kupa.
Jeste aa i kupa, ali je i kale.- cavus upalj.
upalj je zato to je cev, i od cevi nasta latinski cavus.- meta cilj, granica, kraj za kojim se tei.
Nije valjda srpski seljak uzeo u davnini ovu re od Latina, zato to nije imao svoju? Stvar stoji obrnuto jer je latinski jezik kolski jezik, a njegova osnova je od srpskog jezika. Istu re ima i grki jezik i ima drukije znaenje, ali ako bi uenjaci malo prouavali ovu re doli bi do toga da imaju isto znaenje, i da su potekle iz srpskog jezika.Jer, u latinskom znai jedno (cilj) a u grkom drugo (teenje, traenje), a u srpskom jeziku znai i jedno i drugo.- pudor stid.
Srpska re puditi znai: terati, goniti, draiti.
Pudi ili pujda se pas kada se hoe psa nadraiti, da na nekog kidie.
Pudor u latinskom znai stid, a srpski narod stidnim mestima zove polne organe, a enski polni organ zove stidnica.
Pudarom srpski narod zove uvara vinograda, a kada uenjaci shvate ta u jeziku mita znae vinograd i vino bie im jasno zato srpski narod uvara vinograda naziva pudarom. Narod kae da vino daje zdravlje, i kada ga pije uvek ga pije uz zdravicu nazdravljajui drugima.Srpski narod ima izreku:-Zdrav kao pudar.
Time se hoe rei da je pudar (uvar vinograda) pojam za zdravlje.U narodnim pesmama ima mnotvo dokaza da vince udara u lice, pa narod ima izreku:
-Nema lica bez crvenog vinca.Jer crveno vino daje licu crvenu boju, a crvena boja je boja stida. A to nije tako samo u jeziku mita, nego je to tako i stvarno. Gospod je dao oveku da mu lice pocrveni kada se zastidi.Tako se moe videti veza izmeu latinskog pudora (stida), i srpskog pudara (uvara vinograda). A za Platonovu dravu dovoljna su samo dva uvara, a jedan od njih je Stid.Kae se da je puder dobio ime od francuske rei: poudre, i latinske: pulvis, i da znai branjavo belilo za lice. Mislim da je ovo nauka po svaku cenu kao i mnoga druga tumaenja, i da je puder dobio ime po stidu i od rei pudor.- populus narod.
Populus je nastao od srpskog pipl, pipli, pile, a tako je narod zvao decu i sve to je sitno. Tim imenom je nazvan i narod, i to je istoga znaenja a samo lepega imena od svetine, rulje i slino.
Latinska re poples znai koleno i danas oznaava noni zglob, a u stvari znai: pokolenje, mlai narataj, deca.
Zato su rei populus i poples sline, a kada su rei sline onda im je i znaenje slino.Zanimljivo je da su se Tolteci, domoroci u Srednjoj Americi, delili na dva plemena: na starije i na mlae pleme. Starija braa su se zvali Jaki, a mlai su se zvali Pipil, to znai: deca. Vrlo je udno da kod Tolteka rei jaki i pipil znae isto to znae u srpskom jeziku. Jo udnije je to da su oni iveli u izgubljenom gradu Tuli, jer je i slovenska Tula izgubljni grad.- sedes sedite; stolica; stan, boravite.
- sedantia umiriti, stiati.
Razumljivo je da je latinsko sedes srpsko sedite, i mesto gde se sedi, jer je ta latinska re i nastala iz srpskog jezika.- nutritio hranjenje, ishranjivanje, odgajivanje.
To je nutricija, a nutricionist je onaj koji struno prouava ishranu raznih naroda.
Latinska nutricija je nastala od srpske rei: nutriti, to znai misaonu udubljenost. Dakle neto potpuno razliito od latinske ishrane, a ipak je nutricija nastala od nutrenja i ima isto znaenje.To e biti i lingvistima jasno kada proitaju i shvate ta znai hrana u jeziku mita.- petiolus peteljka.- ordo red.
Ordo je samo malo izmenjena srpska re: red.- scribo pisati.
Skribo je srpsko: kraba, i to je oigledno. granata valjkasto artiljerijsko zrno sa jakim razornim punjenjem koje se pri eksploziji rasprskava na mnogo sitnih delova.
Granata je dobila ime po latinskoj rei granum to znai , zrno, zrnce.
Pored latinskog ovu re imaju i neki ivi jezici, ali je Srbi nemaju pa su jeuzeli iz latinskog jezika. Tako kazuje nauka.
Ali ako bi uenjaci pokuali da objasne ovu re srpskim jezikom i bez renika stranih rei, videli bi da je granata srpska re.
Granata nije dobila ime po zrnu iz latinskog, nego je dobila ime po tome to se grana, odvaja, a iz srpskog jezika.
Drvo nema zrno ali se grana u hiljade grana i granica, kao to se i granata grana u hiljade komada i komadia. Granata se pri eksploziji grana, tj. zrna se ovajaju jedan od drugog i ire se, kao to se i kronja odvaja i iri iz stabla.
Isto tako i granica odvaja drave, i ne zove se zrno nego granica.
Srbi puku samaru zovu granalija, i ne zovu je tako zbog sitne same nego je tako zovu zato to se zrna granaju, odvajaju jedan od drugoga i ire se.U jednoj svatovskoj pesmi govori se kako se devojka odvaja od roditelja.Odbi se grana od jorgovana
i lepa Smilja od svoje majke,
od svoje majke i od svog roda.Takvo je znaenje srpske rei grana, i po njoj nastade latinska re granum, i ne moe znaiti neto drugo nego to znai u svom izvoru.- inferno podzemni svet, pakao; naslov prvog dela Danteove Boanstvene komedije (Inferno-Pakao).
Kau uenjaci: in znai, ne; fere noenje.
I tako ne noenje posta donji svet i pakao.
Inferno je igrom rei nastalo od srpske rei nevera. Nevera vodi u pakao, i ko god je itao Inferno saznao je da je Vergilije zaglavio u inferno zato to nije imao veru. Zato srpski narod kae:
-Ko veru lomi, njega nevera.
Sa verom se stie u raj, a sa neverom u inferno (pakao).- dormio spavati.Dormio je srpsko drema sa istim znaenje, i latinsko dormio je nastao od srpskog drema.- duratio trajanje.
Srpsko durati znai podnositi tekoe, izdravati, pa ni latinsko znaenje nije daleko od srpskog. A jasno je da su duratio i durati ista re.- cacatio sranje.
- caco srati.
U srpskom jeziku nije ba tako. U srpskom jeziku ljudi seru, a deca kake.Ali da je latinska kaka dola iz srpskog jezika, nema sumnje.-calamus slama.- labrum usna, gubica.
Labrum je srpska labrnja, sa istim znaenjem kao i u latinskom jeziku.
uti, da ne dobije po labrnji!, kae narod onom koji kojeta pria. Jer je narod usne i gubicu zvao, brnja i labrnja. Mnogi srpski konji su se zvali Brnjo, zbog toga to su frktali brnjicom.- labarum zastava.
Tako se zvala zastava Rimske vojske od Konstantinovog vremena, jer je pod tom zastavom Konstantin pobeivao i pobedio.
Ali kako to da labrum i labarum imaju tako razliita znaenja, a to su tako rei iste rei?
Kada uenjaci razumeju ta znai zastava u ovoj nauci, onda e im biti jasno zato je tako.
I labrum i labarum su dobili ime iz srpskog jezika i od brnje i labrnje, tj. usne, gubice.- fallacia prevara; pogrean zakljuak.
- falarizam svirepa vladavina. Ime nastalo po Falarisu tiraninu iz Akraganta na Siciliji, koji je grdno muio i ubijao ljude.- falanga grka re i znai, ubojni red vojske koji je inio jezgro makedonske peadije. Zahvaljujui pronalasku falange Makedonci su osvojili Grku, a potom i ceo svet i helenizovali ga.Ove dve latinske i jedna grka re sa tako razliitim znaenjem, pokazae se da imaju isto znaenje. Imaju isto znaenje zato to su nastale od jedne rei, i srpske rei fala.Faliti, znai: uzdizati, uzvisivati, veliati, a to ne valja naroito ako sebefali. A takav je bio tiranin Falaris iz Akraganta, i zbog toga je ostao na zlu glasu. Ali nije sva krivica do Falarisa, krivica je i do Akraganta u kojem je iveo.Kada pesnici spominju Akragant gotovo uvek govore o njegovim visinama, a kod drugih gradova ne spominju visine. To pesnici ine zato to Akragant ima visine i one se nalaze u njegovom imenu: akra.Grka re akros znai: gornji, a to e rei da je na visini, kao to i Akropolis znai gornji grad. Zbog toga pesnici pevaju o akragantskim visinama, i zbog toga je Falaris iz Akraganta takav kakav je.Zato ni falacija nije dobra jer fali, a to znai da uzvisuje, uzdie pa i lae.A falanga to je Makedoncima omoguila blistave pobede, ima isto znaenje. Makedonci su bili poznati po pijankama i opijanjem, to nije ni udno jer se oni zovu Makedonci i ime su dobili po maku iz kojega se dobija opijum.Makedonska falanga (Srbi bi rekli: falinka, a Grci: falanka ) bila je nepobediva sve dok ljudi nisu shvatili da je ona nepobediva spreda, ali ako joj se prie straga ona nije u stanju da se odupre. Tako se ugasila makedonska slava, i o ovome postoje istorijska svedoanstva.Falanga je nemona ako joj se prie straga, jer straga dolazi znanje i pamenje. A znanje i pamenje spreavaju ponesenost i opijenost.- falus i ovaj je dobio ime iz grkog jezika, ali ga spominjemo zato to on najbolje objanjava znaenje rei: falacija, falarizam i falanga. Jer je i on dobio ime od srpske fale, i vrlo dobro objanjava svoje ime.- falian pogrean, laan, lo, rav; neiskren, lukav, pritvoren; sa manon, sa nedostatkom.Ovo nije latinska re nego se nalazi u reniku srpskoga naroda, ali uenjaci kau da je ova re nastala od nemakog fal (falsch). Tako uenjaci kau jer su prevrtali strane renike i naleteli na nemaku re fal.A falinka je srpska re nastala od fale kao to su to i latinska falacija i grka falanga, i sa istim znaenjem. U pitanju je hvalisanje, neopravdano hvalisanje, a takva fala je falina. Tako je nastala ova re, i to je njeno osnovno znaenje, i to je re iz srpskog jezika.-Falim te Boe!Kad Srbi ovako kau onda oni govore: Uzvisujem te Boe! Uzdiem te Boe! Jer je dobro poznato da Bog stanuje na visini, i da mu je tamo mesto. Zato Boga valja faliti ali ljudima ne prilii da se fale, zato narod kae:-Ko se fali, taj se kvari.Iz starih knjiga saznajemo za Apolodora iz Falerona nazvanim Mahniti. Za ovog Apolodora se kae da je prezirao sve koji nisu kao on, a o sebi je imao izuzetno visoko miljenje. Ovaj faldija iz Falerona je imao dobro pamenje i pamtio je sve to filozofi govore, pa on to drugima prenosio i prikazivao kao njegovu mudrost. Tako je falia iz Falerona umislio da je i sam mudar i filozof, pa se uzvisio nad svim drugim ljudima i prezirao ih. Zato su ovoga faliu iz Falerona nazvali Mahniti.Takvo kazuju stare knjige o Apolodoru iz Falerona koji se kitio tuom mudrou, i koji se uzvisivao nad drugim ljudima.- ignorare ne znati, ne hteti znati.
Za onoga koji ne eli da vidi i zna ono to je oigledno, kae se da gnjura glavu u pesak. Pa poto je isto znaenje latinskog ignorare i srpskog gnjuranja, jasno je otkuda Latinima ta re.-ludere igrati se s kim ili im, zbijati alu, rugati se, ismejavati, vui nekoga za nos; izbegavati, izigravati; obmanjivati, varati.
Srpski reeno ludira. Kada neko radi ono to se ree da znai latinska re ludere, onda se srpski kae da se on ludira. Lud i mlad u srpskom narodu znae isto, i po tome ludiranje znai neodgovornost i neozbiljnost. A takvo znaenje ima i latinska re ludere, jer je nastala iz srpskog jezika.- cavillatio zadirkivanje, peckanje, podsmevanje.
Srpski reeno cveliti, jer kada neko nekoga zadirkuje, pecka i kada mu se podsmeva, onda on njega cveli, tj. ini mu na ao, raalouje ga.A kada ga ucveli onda ucveljeni cvili (glasno plae).- census ocena, procena.Dakle ima znaenje kao i srpska re, cena.- collega drug, drug u struci.
- collegium skup osoba koje su meusobno vezave istim zvanjem.
Dovoljno je rei srpsku re, sloga. Kada se malo razmisli o znaenju latinskih rei, vidi se da znae sloga, i da su nastale od te srpske rei.- proletari bezemljai.
Kada neko nema zemlju on se ne nastanjuje, on prolazi, prolee. I zato to prolee dobi ime proletar a u latinskom jeziku.- possessio posedovanje, svojina, posed, imanje.
Posesio je posed, a posed je ono to se posedne i poseduje. Valja neto posesti da bi se posedovalo.- percussio udaranje, lomljenje.
Prekrio ili slomio, svejedo je.-primarius prvi, osnovni, poetni, prvobitni; izvorni, koji postoji onakav kakav je postao, bez ikakvih docnijih uticaja.
Primarius je takav samo zato to je nastao iz srpskog jezika i zato to slui za primer. Primarius slui za primer i prema njemu se meri, zato je takvo znaenje ove latinske rei.- veto zabranjujem, ne primam, odbacujem. Ovom rei su u starom Rimu oglaavali odluke senata za nevaee.
Moda je bilo tako, a moda je senat stavljao veto?- vetus star.
I u srpskom narodu re veto znai, staro.- Staru kosti obou ba ko veta plotina.Dakle, tumaenje rei veto nije pogreno, ali nije potpuno jer se ne razume njeno pravo znaenje. A pravo znaenje je da je ta re starija od svih drugih rei, a stariji se u davna vremena morao sluati. U srpskom jeziku re stariji ne znai samo biti vremeniji, nego zai i biti preteniji, biti onaj ija se re slua. Zato se glavar drugim imenom zvao stareina.Takvo je znaenje latinske rei veto i tako je nekada bilo, a danas pravo veta imaju samo silni.- immolatio prinoenje rtve.
Ljudi prinose bogovima rtvu da bi im se umolili, to je nauci poznato. Valja se bogovima umoliti, zato su Rimljani imali immolatio.- voluntas volja.
Latinsko voluntas i srpska voljnost su od iste majke roeni.- valentia vrednost, vanost.
Latinska valencija i srpska valjancija isto znae, a i rei su sline.- nox no.
Noks je no samo zato to latinsko pismo nema slovo , inae bi se i kod njih zvala, no.- increptio grenje, karanje, prekorevanje.
Srpski narod bi rekao: nakrpiti, i to bi bilo latinsko inkreptio.- excellentia odlinost,izvrsnost; kao titula ministara: uzvienost, preuzvienost.Srpski elnici dali su ime ekselencijama, jer ekselencije i jesu elnici neke drave. elnici ili doglavnici jesu uzvieni, jer su se uzvisili do samog vladara, i jesu ministri jer su ministri elnici.Tako je nastala re ekselencija, u mrtvom jeziku latinskom.- vesper veer.
Kada nema slova onda moe i ovako da se kae srpska veer.- valis vala, uvala.
Rimske nimfe dolina zvale su se Valonije, a ime su dobile po latinskoj rei valis( vala, uvala). Ove Valonije odgovaraju grkim Aulonijadama, jer su i ove nimfe dolina.Tako nauka zna, i zna da su ove nomfe dobile imena iz latinskog i grkog jezika. A ako bi uenjaci malo promislili o ovim imenima videli bi da su ta imena nastala od srpske rei vala, sa istim znaenjem kao i u tim mrtvim jezicima. A imena u tim jezicima se razlikuju jer grko staro pismo nema slovo v, i zato se nimfe zovu Aulonijade, a u Rimu Valonije.- angusto tesno, uzano.
Kada srpski narod doe u nevolju, kae da je: gusto, tesno, kripac.
Tako je i latinska re nastala od srpske rei nagusto.- intra u, unutra, iznutra.Srpsko unutra je intra latinsko, a lingvisti e rei da je to zato to su oba ta jezika indoevropska.- additio dodavanje, sabiranje.
Dodati znai dodavanje, zato i additio znai: dodati.- annexus zavisan, vezan za, pridodan, sporedan.- annexio prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje.
Mi znamo da je aneksija kada silni slabome otme zemlju, ali ne znamo da je ta latinska re nastala od srpske rei inae. Pa kada silni otme tuu zemlju, ona njemu nije prva, glavna zemlja, nego je ona njemu inoa zemlja. Re inoa znai: druga, ostala, sporedna, ona koja nije prva. Tako je nastala re aneksija, i zato annexus znai: pridodan, sporedan.- abstergere otrti.
To isto znai i srpsko: opstrugati (obstrugati), ostrugati- proximus najblii, najprei.- approximativa taka zbliavanja, dodirna taka.
Sa najbliim se ima dodirna taka, a to je stoga to se oni koji su bliski proimaju. Ono to proima to dira, zato proximus ima takvo znaenje.Srpsko proimanje je dalo ime latinskom proximusu, ali je i grka re pragmatos nastala od srpskog proimati.Kada se latinsko proximus i grko pragmatos malo proue, pokazuje se da su nastali od srpskog proimanja i da im je takvo znaenje.A uenjaci mogu i dalje da sanjaju kako je narod napustio najznaajniji jezik u Zapadnoj Evropi, i jedini knjievni jezik u tom delu Evrope.-arma oruje.-armarium uspravan, visok sanduk za dranje odee.
Kako to da ove dve rei imaju tako razliito znaenje?Srbi imaju ormar i u njemu dre odeu, a odea se drukije zove, oprema. Oprema za zaprene konje zove se orma, i od orme su nastali arma i armarium. Arma (oruje) dala je ime i armiji(vojsci).Orma je konjska oprema, a kada se konj oprema uglavnom se oprema za rat. Tako kazuju narodne pesme, i to bi valjalo istraiti i nai izvorno znaenje rei orma.- adessivus biti prisutan, biti tu.To isto znaenje ima i srpska re desiv. Desiv je onaj koji se desio, pa kada se desio onda mora biti tu, a ne negde drugo.-ancilla dvokrilni tit to ga je s neba bacio Jupiter, i njegovih jedanaest kopija kojim su sluili svetenici u obredima. Tumai se kao amajlija godinje bezbednosti, moda zbog toga to ih ima dvanaest kao to je i dvanaest meseci.Dakle ancila su nekakvo pagansko obeleje u starom Rimu. Ali u srednjem veku je postojala skolastika, filozofsko uenje koje je bilo zavisno od crkvenog uenja ancilla theologiae (slukinja teologije).Po ovome prevodu ancila znae: slukinje, pa bi i paganski titovi imali takvo znaenje. Ali, kako to da nekakva paganska obleja u hrianskoj crkvi imaju takav znaaj da je njima nazvala svoju teologiju?Bie da su ancila nastala od srpskih naela, pa bi crkveno uenje bilo naela teologije, a to bi bio i oekivan naslov. A onda je i Jupiter s neba bacio naelo, a Numin sluga Mamurije Veturije iskovao jo jedanaest istovetnih. A ono to se pouzdano moe rei je to, da nam se govori nauka, i da nema nikakve paganije u starom Rimu.Mnotvo je srpskih rei u latinskom jeziku, jer je srpski jezik osnova svim mrtvim jezicima. Nauka se danas nalazi u potpunom mraku koji joj se nametnuo u 19. veku, pa misli i zna da je to vek svetlosti a ne mrani vek, kao to jesteGrki jezik schole kola.- scholion tumaenje, objanjenje.- scholastikos dokon; kolski; ovek kolske mudrosti.Takvo je znaenje ovih rei u starom grkom jeziku, ali valja znati da i latinski jezik ima ove rei sa istim ili slinim znaenjem. Nauci je jo poznato da je sholastika bio filozofski pravac koji je postojao od 9. da 16. veka, i da je bio zavisan od uenja crkve. Sholastici su poznati i po tome to ojanjavaju i tumae stare knjige, pa se esto nailazi u starim knjigama na objanjenje i tumaenje kakvog sholastika ili skolastika.Grka i latinska shola ili skola je srpska kola, i od srpske kole nastade shola ili skola. To to e se edukovani zaprepastiti na ovu tvrdnju nema vanosti, jer edukovani nita nisu shvatili pa nisu ni ovu srpsku re prepoznali.kola je srpska re i znai: uenje i mesto gde se ui. Za kolu ljudi nisu znali dok im ih Srbi nisu doneli, a kada su dobili kolu prihvatili su i srpsko ime za tu ustanovu. Pored ova dva mrtva jezika i neki ivi jezici obrazovnu ustanovu nazivaju ovim ili slinim imenom, npr. engleski jezik. To e rei da ni Englezi nisu znali da tako neto postoji dok im neko nijepodario kolu (school) sa tim imenom.Zato se nee nai ekspert za jezike koji bi bio u stanju da objasni, zato se kola u tim jezicima tako zove. Jer je kola dobila ime iz srpskog jezika, i jedino se srpskim jezikom moe objasniti.to se kae da sholastika znai: dokon, to je stoga to se u ovoj nauci tako oznaava misaona radnja. Nauci je poznato da su stari Grci poeli da se bave filozofijom kada su postali dokoni, tj. kada su se domogli robova da umesto njih rintaju. A kada su se domogli robova ostalo im je slobodnog vremena na pretek, te se oni okrenue filozofiji. Tako nauka zna, ali kao i sve drugo tako su uenjaci i ovo bukvalno shvatili.U srpskom jeziku biti dokon znai nita ne raditi, nemati nikakvu radnu obavezu, ali znai i odgonetanje, dokuivanje, a to je misaona radnja.U narodnoj pripovetci Oev trs se kae:Kad prolo tri godine, zapaze deca na svome ocu da mu lijevo oko plae a desno titra. Sinovi kao sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinue za to to vidjee, pogaae i pogaae i ne mogae ni jedan dokonati ta bi to bilo s njihovim starcem.Dokonati znai domisliti, doraunati, dokontati, jer u srpskom jeziku rekonat znai raun i od njega je nastala latinska re konto. A u srpskom narodu rei: razmiljti, razbirati, brojiti i kontati imaju isto znaenje.Po ovoj dokonosti Heleni su postali filozofi.A kola je mesto gde se ui i spoznaje. Kau stari mudraci, da bi se neto spoznalo potrebno ga je opkoliti i dobro osmotriti i odmeriti. Tako govore stari mudraci, a tako govori i Platonov Sokrat u Dravi:Sada, moj Glaukone, moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravinost ne utekne i ne izgubi se u nepovrat. Ona je, oigledno, negde ovde. gledaj i potrudi se da je vidi, ne bi li je, moda, ugledao pre mene, pa i meni rekao.Zanimljivo je da se i kod Platona nepoznata stvar nalazi u grmu, kao to je u srpskom narodu nepoznata stvar zec u grmu. Tako Platon kazuje kada se igra reima a kada malo ozbiljnije govori, onda on pria o krunom kretanju. A i opkoljavanje grma i kruno kretanje u ovoj nauci znai spoznavanje.Platon u Timaju kazuje:Bog nam je, naime, otkrio i podario vid da bismo kruna kretanja uma, uoivi na nebu, primenili na krune tokove naeg rasuivanja, budui da su jedni drugima srodni, premda su ovi nai, za razliku od onih neuznemirenih, izloeni potresima; i da bismo, tako, izluivi ih i stekavi sposobnost da o njima rasuujemo pravilno i u skladu s prirodom, podraavali kretanje boga, u potpunosti osloboena lutanja, i na taj nain ustalili ova u nama, sklona lutanju.Tako Platon govori o krunim tokovima naeg rasuivanja koje je neophodno koristiti, jer je svaki ovek dobio od boga ovaj dar. Jer ako ovek ne koristi ovo kruno kretanje, onda on postaje ivine.Rod kopnenih ivotinja i divljih zveri nastao je od ljudi, koji se uopte ne bave filozofijom, niti poklanjaju ma i najmanju panju iemu to je nebeske prirode. Oni uopte ne upotrebljavaju krune tokove u glavi, nego se preputaju voenju onog dela due, koji se nalazi u grudima.Zato je neophodno koristiti kruno kretanje i tako opkoliti nepoznato, potom ga dobro osmotriti i odmeriti i tako ga spoznati. Po krunom kretanju i opkoljavanju, dobila je obrazovna ustanova u srpskom jeziku ime:kola. Nepoznato je potrebno opkoliti ili skoliti da bi se spoznalo, pa je po skoli dobila ime kola.I istog razloga je nastalo i srpsko kolo koje narod igra vrtei se u krug, i ima isto znaenje kao i filozofsko kruno kretanje.Dakle, kolo (krug) je dalo koli ime, jer krunim tokovima u glavi dolazi se do spoznaje. Tako je kola dobila ime u srpskom jeziku, a srpsko ime mrtvi jezici preuzee kao shola ili skola jer nemaju slovo u svome pismu. Srpsko slovo je poslednje slovo u srpskoj azbuci, i ono je blisko sa krugom i uenjem.kolj je ostrvo, a narod ga tako zove jer je skoljeno vodom. Voda u jeziku mita znai uenje i spoznaju, i zbog toga se ostrvo ili otok naziva imenom slinim koli kolj.koljka je vodena ivotinjica koja je skoljena oklopom, a takvo ime je dobila zato to u njoj ume da se nae biser. Biser u jeziku mita znai re, i to ne bilo kakva re nego prava re. I danas ljudi za prave rei kau da su biseri, samo ne znaju da je to jezik mita i da je takvo znaenje bisera uvek u staroj knjievnosti.Zato se i izrasline na uima nazivaju une koljke, jer te koljke valja da primaju bisere (rei) da bi ovek sticao znanje. Zato kola i koljka imaju slina imena. Jer jezik nije evolucijska tvorevina kako ue edukovani uenjaci, nego je jezik tvorevina znalca.estog je dana Bog stvorio oveka, a to e rei da je stvorio razumno bie i zato se kae da je broj est broj ovekov. Razum se obeleava brojem est, a u Indiji kao i Zaratustra nazivaju ga estim ulom.Kada srpski narod kazuje zdravice o krsnom imenu svaka zdravica je kazivana ba onda kada treba, a esta zdravica je ovako poinjala:Evo ae este i, bogme este. Bog stvori nebo i zemlju a nami dao u glavu pamet i razumTako kazuje esta zdravica i samo ona, i ree nam se njeno znaenje, i znaenje broja est. Svo srpsko narodno stvaralatvo kaziva nauku ba kao to to kazuje sva stara knjievnost, i svi narodni obiaji i igre kazuju nauku, i nema ni jedne deije pesmice ili igrice koja ne kazuje nauku.estariti znai kruiti, estare ptice na nebu a naroito estare orlovi.estar je naprava za crtanje krugova, a tako se zove po broju est koji oznaava krug a krug oznaava spoznaju.Puteestvije je re koja se danas retko uje jer lingvisti kau da je ta re arhaizam, a istina je da oni ne znaju znaenje te rei. Puteestvije je uenje na putovanju, a i sama re putovanje znai uenje. Put znai uenje a broj est oznaava razum, i tako je nastala re puteestvije.astra je re iz sanskrita i znai: nauka, pouka, a takvo znaenje ima zbog toga to se broj est u sanskritu zove ast. Slinost ovih rei nije sluajna jer je srpski jezik osnova svim mrtvim jezicima, a takav je sanskrit.asta je u Indiji bog i zovu ga Gospodar polja, a polje u jeziku mita znai nauku i znanje. I nije tako samo u Indiji, tako je u svoj staroj knjievnosti jer postoji samo jedan mit i jedan jezik mita. Kada Platon govori o polju govori o ovom polju, a takvo je i polje o kojem govori Isus Hrist. To je znaenje polja u jeziku mita, i dan danas ljudi govore jezikom mita ali ne znaju da je to jezik mita. I danas ljudi govore o polju znanja ali im ne pada na pamet da su taj izraz nasledili od predaka, nego umiljaju da su to oni svojom mudrou smislili.Platon u Zakonima kae da je nuno da u dravi bude vladara i podanika, i da treba da postoje zahtevi s obzirom na vlast i poslunost. Platon govori o tim zahtevima, a o estom i zahtevu kazuje:Najznatniji bi pak, kako se ini, bio esti zahtev, koji trai da se onaj koji nema pravog znanja daje voditi, a onaj koji je razuman da vodi i vlada.esti zahtev trai da razuman vlada jer je i Platon znao da se razum oznaava brojem est. Taj zahtev nije sluajno esti kao to nita nije sl- uajno i proizvoljno u staroj knjievnosti. O tome govori Platon, ali ga novofilozofi ne razumedoe jer su oni edukovani i ne slue se krunim tokovima, jer im je puna glava kojeega te ne dozvoljava kretanje.- poietes pesnik.Homer i drugi grki poietes su dobili ime od srpske rei pojati. A da je poj i pojanje srpska re, to ni edukovani ne spore.- ekstaza (gr. ekstasis pomeranje) zanos, ushienje, oduevljenje, oseanje beskrajne radosti; najvii stepen ushienosti, blizak ludilu, u kojem se postojanje oveka stapa u jedno jedino oseanje kada se dua sjedinjuje sa bogom; U tom stanju, po Platonu, ovek postaje isto duhovno bie koje je dolo u neposredan dodir sa boanstvom, sa apsolutom.Tako nauka objanjava grku re ekstasis, a koja je nastala od srpske rei ast. ast je ono to filozofskoj rei ekstasis daje tako uzvieno znaenje, i od srpske rei ast nastala je re ekstasis.I u mitologiji je srpska ast dala ime Zevsu i Hermesu, koji kao zatitnici i uvari doma imaju imena Ktesije (Ktesios). U antiko doba ljudima je bilo najvanije sauvati ast domaeg ognjita, a i kod Srba je bilo tako sve do nedavno. Zato su Zevs i Hermes imali ime Ktesije jer su oni titili ast domaeg ognjita, i zato to je to ime nastalo od srpske rei ast.To e potvrditi i jedan zabeleeni dogaaj u staroj Heladi.Alkidam sa ostrva Keja iz grada Karteje zakletvom se obavezao da e svoju ker Ktesilu dati za enu Atinjaninu Hermoharu, ali je prekrio zakletvu.Meutim, Ktesila nije dozvolila da otac prekri zakletvu i osramoti dom i domae ognjite, pa je sama otila u Atinu gde je ubrzo i umrla. Kada su Ktesilu sahranjivali u sanduku nije bilo njenog tela, a iz sanduka je izletila golubica.Takvo je asno delo uinila Ktesila i spasila ast roditeljskog doma, a to je uinila zato to joj je ime Ktesila tj. ast. Nije Ktesila bez razloga sauvala ast doma, srpska narodna izreka kae:- evojka je iskop ali ast kui.Takve su srpske devojke, a takve su devojke u svoj staroj knjievnosti.Od devojakog obraza zavisi hoe li se kua iskopati i zatrti, ili e kua biti asna.Jedan Ktesije je bio kralj u Siriji i njemu su feniki gusari oteli ili neka Fenianka ukrala sina Eumeja, koji je prodat u roblje. Eumeja je kupio Odisejev otac Laert, kod koga je Eumej sluio kao svinjar. Za Eumeja se naglaava da je bio veran i poten i privren porodinom domu.Kada se Odisej posle dugog lutanja vratio u svoj dom najpre se javio Eumeju i kod njega naao utoite, i Eumej mu je najvie pomogao da opet zavlada u svome domu koji su bili preplavili i zauzeli mnogi prosci Penelopini.Pretpostavljamo da je Odisej imao najvie poverenja u Eumeja zato to je on sin kralja Ktesije, jer u staro doba je bio obiaj da sinovi lie na oeve.Postojao je i jedan istorijski Ktesije i iveo je u petom i etvrtom veku stare ere, i bio je istoriar. Ovaj Ktesije je bio istoriar ali ne bilo kakav istoriar, za ovog Ktesiju se naglaava da je bio dvorski istoriar. Ktesije je uvek uz dom i dvor bilo da je istoriar ili svinjar, ili kerka koja titi ast doma, ili bogovi koji to ine. A u davno doba ast doma i domaeg ognjita bila je najvanija stvar za oveka.- agon borba, megdan, takmienje u vitekim igrama kod starih Grka.- agonija samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sainjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, oajanje.Bie da nauka ovu re pogreno razume i tumai, pa se pogreno danas i koristi.Re agon ne znai borbu nego ima suprotno znaenje, a to suprotnoznaenje joj daje slovo a na poetku rei. Srpska re gon znai teranje pa se moe shvatiti i kao borba, i od srpske rei gon nastala je re agon. Po tome re agon ne znai borba nego ne borba ( a-ne, gon- borba).Zbog toga agonija ne znai samrtna borba, ali znai izdisaj i umiranje. Jer kada je agonija nema borbe, telo je prestalo da se bori i oekuje se umiranje. To e potvrditi sledea starogrka re:- agonos jalov, neplodan.Ako bi agon znaio borbu, neverovatno bi bilo da agonos oznaava jalovost i neplodnost. Agonos ima takvo znaenje samo zato to ima a na poetku rei, pa je jalov i neplodan zato to je neborben, nedelatan.- alegoria govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne reima koje ih direktno izraavaju, slikovit govor, slikovito objanjenje pojma ili misli.Alegorija ima takvo znaenje zato to je ta re nastala od srpske rei lagarija. Srpska lagarija je kada se prividno lanom priom, ili oiglednom lai kazuje istina, a slino znaenje ima i re alegorija. Re alegorija je iz mrtvog jezika i nastala je od srpske rei lagarija, a ispred lagarije nalazi se slovo a to znai ne. Tako re alegorija znai nela, a tako se moe razumeti i nauno objanjenje ove rei.- megalegorija hvalisanje, razmetanje.U ovoj rei se nalazi gornja re, ali znaenje ove rei nema nikakve veze sa znaenjem rei alegorija. To je zato to ova re znai velika la, mega (veliko) i legorija (lagarija). Tako je megalegorija velika lagarija, a alegorija nelagarija. Tako su nastale ove filozofske starogrke rei i zato su one nerazumljive dananjim Grcima.Rei u kojima prvo slovo a ima znaenje ne postoje samo u mrtvim, kolskim jezicima: sanskritu, latinskom i starogrkom, i ne postoje ni u jednom ivom jeziku.- paralaga menjanje, zamenjivanje; duhovni poremeaj, zabuna, zbrka.Ova paralaga je oigledno roak alegoriji i megalegoriji.Srbi imaju Lau i Paralau. Laa i Paralaa su u velikoj ljubavi i putujusvetom i lau narod. Laa se kree prvi i pria lai, a za Laom ide Paral-aa i potvruje Laine lai i jo ih nadograuje. Zato grka paralaga nije nita drugo do srpska paralaa.-oloss lo.Mislim da ovoj rei vie odgovara prevod olo, mada i ovakav prevod nije lo.-hodos put .-hodites putnik.U srpskom jezike hod znai kretanje, hodati znai ii, kretati se. Hodnik je prolaz koji spaja prostorije u kui, kojim se hoda iz prostorije u prostoriju. Srpski jezik bi bio grdno osakaen bez ove grke rei jer bi ostao bez nahoda, zahoda, rashoda, prihoda, prohoda, pohoda, prehoda, odhoda, dohoda, ophodaModa ovo jeste re iz grkog jezika, ali je vea verovatnoa da je to re iz kolskog jezika, ali je posigurno srpska re.-stereos vrst, tvrd, jak, gust, telesni, prostorni.-steresis lienost.Kod Aristotela steresis je suprotnost logosu, a to nam kazuje da su stereos i steresis nastale od srpske rei stera. Ono to se stere stere se na sve strane, i stere se u prostoru. Po steranju je i prostor dobio ime zato to se u njemu stere i prostire. Zato se i za stereos ree da mu je jedno od znaenja prostorni.Zato je i Aristotelov steresis suprotnost logosu, jer logos se ne kree a steresis se stere i prostire (iri se u prostoru).- historia nauka istrauje i prouava prolost.Svima je poznato da istorija istrauje i prouava prolost, ali nije poznato