UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET …polj.uns.ac.rs/~anatomija2/Radna sveska Histologija 1 gen 2019-20... · VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV . 4 SMER: VETERINARSKA

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU

Gordana Ušćebrka

Dragan Žikić

Slobodan Stojanović

HISTOLOGIJA SA EMBRIOLOGIJOM 1 - RADNA SVESKA -

Novi Sad, 2020.

2

Ime i prezime studenta ____________________________________

Broj indeksa ______________ Školska godina ______________

Smer ___________________ Broj (oznaka) grupe____________

Aktivnosti Bodovi Maks. bod.

Test 1 20

Test 2 20

Ukupno testovi 40

Aktivnost – predavanja i vežbe 5

Ukupno predispit 45

Završni test i usmeni ispit 55

Maksimalan broj bodova 100

Datum: ___________ Overio: __________________________

3

Redni

broj

vežbe

Naziv vežbe Datum Overa

odbranjene vežbe

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

XIII

XIV

XV

4

SMER: VETERINARSKA MEDICINA

PREDMET: HISTOLOGIJA SA EMBRIOLOGIJOM 1

Nastava i provera znanja

2019/2020.

A: Teoriijska nastava: 30 časova

B: Praktična grupna nastava: 30 časova

PREDAVANJA DATUM VEŽBE DATUM

Uvod i ćelijska membrana 28.02.2020. Morfologija ćelija 02.03.2020.

Citoplazma i organele za bisintezu 06.03.2020. Ćelijske organele I 09.03.2020.

Ostale membranske organele 13.03.2020. Ćelijske organele II 16.03.2020.

Jedro i deoba 20.03.2020. Jedro i deoba 23.03.2020.

Uvod i epitelna tkiva 27.03.2020. Epitelna tkiva I 06.04.2020.

Epitelna tkiva i specijalizovan

epitel

10.04.2020. Specijalizovani epiteli 13.04.2020.

Vezivna tkiva 24.04.2020. Test I

(citologija i epitelna tkiva)

27.04.2020.

Vezivno tkivo I 04.05.2020.

Vezivna tkiva - krv i hematopoeza 08.05.2020. Vezivno tkivo II 11.05.2020.

Krv 18.05.2020.

Mišićno tkivo 15.05.2020. Mišićno tkivo 25.05.2020.

Mičićno tkivo 22.05.2020. Nervno tkivo 01.06.2020.

Nervno tkivo i nervni sistem 29.05.2020.

Test II

(vezivno, mišićno i nervno tkivo)

03.06.2020.

LITERATURA

1. Gledić, D.: Veterinarska histologija. Veterinarska komora, Beograd, 2012.

2. Junqueira, L., C. Carneiro, J.: Osnovi histologije / tekst i atlas/; Data Status, IP Nauka,

Beograd, 2005

3. Pantić, V.: Embriologija. Savremena administracija, Medicinska knjiga, Beograd, 1995.

4. Radna sveska: Histologija sa embriologijom 1. 2020.

5. Histologija sa embriologijom 1, predavanja i beleške (handout), G. Ušćebrka, 2020.

6. Pantić, V.:Histologija. Naučna knjiga, Beograd, 1991.

7. Pantić, V.:Biologija ćelije. Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.

8. Anđelković, Z., Somer, LJ., Matavulj, M., Ličković, V., Lalošević, D., Nikolić I.,

Milosavljević, Z., Danilović, V.: Ćelija i tkiva. Bonafides, Niš, 2002.

9. Anđelković, Z., Somer, Lj., Perović, M., Avramović, V., Milenkova, Lj., Kostovska, N.,

Petrović, A.:Histološka građa organa, Bonafides, Niš, 2001.

10. Eurell, J. A., Frappier, B. L.: Dellmann’s Textbook of Vetereinary Histology, Blackwell

Publishing, 2006.

11. Junqueira, L., C. Carneiro, J.: Basic Histology. Lange Medical Books MCF-Graw-Hill, 2003.

12. Gartner P. Leslie, Hiatt L. James: Color Atlas Of Histology. Lippincott Williams & Wilkins,

2000.

13. Milin, J., Mihić, N., Dobanovački, D., Mikać, G.: Embriologija. Stylos, N.Sad, 2000.

14. Sadler, W. T: Langmanova medicinska embriologija. Školska knjiga Zagreb, 1996.

Sva litaratura iz ove naučne discipline , na svim jezicima. Napomena: Literatura označena boldom je osnovna, a ostala literatura je dodatna.

5

KONSULTACIJE

Svakog petka u toku zimskog semestra od 12 do 14 časova u kabinetu profesora (drugi

sprat stočarskog paviljona soba br. 14)

Putem e-mail [email protected]

Direktno u dogovoru s profesorom i saradnicima

PREDMET: HISTOLOGIJA SA EMBRIOLOGIJOM 1

STUDENTI SU DUŽNI DA SE NAJKASNIJE TRI DANA PRE POLAGANJA ISPITA

PRIJAVE DA LI STVARNO POLAŽU ISPIT ZBOG PRIPREME TESTOVA.

PRIJAVLJIVANJE I SVE INFORMACIJE O PREDMETU MOGU URADITI LIČNO

NA PREDMETU ILI ELEKTRONSKIM PUTEM PREKO SAJTA FAKULTETA

ODNOSNO PREDMETA

ISPITNI ROK PRAKTIČNI TETST USMENI

JANUARSKI 15.01.2020. 17.01.2020. 21.01.2020.

FEBRUARSKI 05.02.2020. 07.02.2020. 11.02.2020.

APRILSKI 23.03.2020. 28.03.2020. 31.03.2020.

JUNSKI 10.06.2020. 12.06.2020. 16.06.2020.

JULSKI 01.07.2020. 03.07.2020. 07.07.2020.

AVGUSTOVSKI 26.08.2020. 28.08.2020. 01.09.2020.

SEPTEMBARSKI 09.09.2020. 11.09.2020. 15.09.2020.

OKTOBARSKI 23.09.2020. 25.09.2020. 29.09.2020.

6

PRAKTIČNI

POČINJE U 8 ČASOVA

MESTO ODRŽAVANJA JE VEŽBAONA S-21

OBAVEZNO PONETI INDEKS

TEST


MESTO ODRŽAVANJA SU PREDAVAONE ILI

AMFITEATAR

OBAVEZNO PONETI INDEKS I PRIJAVU

USMENI


MESTO ODRŽAVANJA JE VEŽBAONA S-21

OBAVEZNO PONETI INDEKS I PRIJAVU

7

I VEŽBA

MIKROSKOP, MIKROSKOPIRANJE, HISTOLOŠKE TEHNIKE

8

MIKROSKOP, DELOVI MIKROSKOPA

Prvi svetlosni mikroskop napravljen je u 16. veku, ali zbog teškoća u izradi

pogodnih sočiva bila mu je ograničena upotrebljivost. Sredinom 18. veka bila su

izrađenja sočiva koja su omogućavala sastavljanje složenijih mikroskopa sa velikim

povećanjem. Od tog doba do danas on je usavršavan tako da se danas u istraživanjima

koriste različite vrste mikroskopa (svetlosni, fluorescentni, elektronski). U laboratorijama

za praktičnu obuku studenata koristi se obično svetlosni mikroskop, pa će iz tog razloga

on biti detaljno opisan.

Na svetlosno mikroskopu razlikujemo mehaničke, optičke i delove za

osvetljenje (šema 1).

Mehanički delovi mikroskopa

Postolje (1) – koje daje stabilnost celom instrumentu.

Ručica (3) – je stativ koji služi za držanje i prenošenje mikroskopa.

Stočić (4) – ploča kružnog ili četvrtastog oblika sa otvorom na sredini koji služi za

propuštanje svetlosnih zraka do mikroskopskog preparata koji se stavlja na stočić.

Zavrtnji za pomeranje preparata (6) – zavrtnji kojima se preparat pomera levo-desno i

napred-nazad.

Cev ili tubus (11) – koji nosi glavne optičke delove mikroskopa (sočiva).

Revolver ili nosač objektiva (16) – pretstavlja dve koncentrične kalote čija je gornja

kalota nepokretna i pričvršćena za tubus (11), a donja kalota (menjač) ima tri do četiri

otvora u kojima se zavrće košuljica sa objektivima različite razvojne moći.

Makrometarski zavrtanj (12) – koji služi za grubo pomeranje tubusa i to pomeranje je

vidno.

Mikrometarski zavrtanj (13) – koji služi za fino pomeranje tubusa (do 5mm) tako da se

to pomeranje ne može zapaziti golim okom.

Optički delovi mikroskopa

Objektivi (17) – se nalaze blizu predmeta koji se posmatra, a sastavljeni su iz sisema

sočiva. Uglavljeni su u zajedničku metalnu košuljicu, koje su pričvršćene za menjač

revolvera. Prvo, najmanje sočivo u objektivu, naziva se frontalno sočivo i najvažniji je

činilac u formiranju lika. Ostala sočiva su veća i samo koriguju (uveličavaju) lik pa se

nazivaju korekciona sočiva.

Okular (15) – je sastavljen iz 2 sočiva koja su uglavljena u kratku metalnu cev. Cev sa

okularima se uvlači u gornji deo tubusa. Sočivo do oka je okularno i ono služi za

uvećanje lika dobijenog objektivnim sočivima. Donje sočivo je sabirno.

Delovi za osvetljenje

Ogledalo (7) – je okruglo, pokretno, sa jedne strane ravno (dnevna svetlost), a s druge

strane udubljeno (konkavno) i koristi se kada je izvor svetlosti bilzu (lampa).

Kondenzor (8) – sastoji se od jednog ili više sabirnih sočiva koji služe za povećanje

prečnika snopa svetlosnih zraka, što slici daje jasnoću.

9

Šema I-1. Izgled školskog mikroskopa

1 – postolje, 2 – zglobni zavrtanj, 3 – ručica, 4 – stočić, 5 – pridrživač za mikroskopski

preparat, 6 – zavrtanj za pokretanje stočića, 7 – ogledalo, 8 – kondenzor, 9 – zavrtanj za

podizanje i spuštanje kondenzora, 10 – zupčanik tubusa, 11 – tubus, 12 – makrometarski

zavrtanj, 13 – mikrometarski zavrtanj, 14 – uži deo tubusa, 15 – okular, 16 – nosač

objektiva, 17 – objektiv.

10

RUKOVANJE MIKROSKOPOM

1. Mikroskop se pri vađenju iz kutije i prenošenju isključivo drži za ručicu.

2. Mikroskop se postavi na sto tako da je ručica prema posmatraču a optički delovi

prema izvoru svetlosti.

3. Pošto se postavi mikroskop se ne pomera pri radu.

4. Kada je mikroskop pravilno postavljen, okretanjem revolvera dovede se objektiv

najmanje razdvojne moći sa optičkom osovinom okulara.

5. Podešavanjem ogledala pronaći jasno i ravnomerno osvetljeno vidno polje.

6. Staviti histološki preparat na stočić tako da se objekat posmatranja nalazi na sredini

osvetljenog polja.

7. Podizanjem tubusa pomoću makrometarskog zavrtnja polako pronaći lik.

8. Pomoću mikrometarskog zavrtnja samo izoštrimo lik.

9. Za uočavanje detalja koriste se objektivi veće razdvojne moći a izoštravanje lika se u

tom slučaju vrši isključivo pomoću mikrometarskog zavrtnja.

10. Kada se završi mikroskopiranje, u optičku osovinu se dovede objektiv najmanje

razvojne moći i podiže se od stočića do 1,5 cm, vadi se preparat a mikroskop vraća u

kutiju.

HISTOLOŠKI PREPARATI

Svaki predmet ili deo predmeta podešen ili pripremljen tako da se može

posmatrati mikroskopom, nazivamo mikroskopskim preparatom. Ako su delovi koje

želimo da posmatramo delovi tkiva ili organa onda takav preparat nazivamo histološkim

preparatom. Delići prepariranih tkiva ili organa, tanko isečeni i obojeni, smešteni su

između dve nejednake staklene pločice. Jedna pločica je deblja i duga i ona nosi objekat

koji se posmatra, pa se i naziva nosač objekta ili predmetno staklo, a druga, manja i tanja,

služi za prekrivanje objekta na nosaču i naziva se pokrovna ljuspica.

Prema trajnosi i načinu pripreme histološki preparati mogu biti:

Privremeni (sveži) – koji služe za brzo posmatranje uzoraka, ali se detaljna

struktura ćelija ne može zapaziti.

Trajni histološki preparati – Pripremanje trajnih histoloških preparata

obuhvata čitav niz složenih radnji (šema 2):

1. disekcija

2. uzimanje delova tkiva ili organa

3. usitnjavanje

4. fiksacija (formalin, alkohol, Bouin, itd.)

5. dehidratisanje (serija alkohola, ksilol)

6. parafinizacija u tečnom parafinu u termostatu

7. kalupljenje (parafin)

8. sečenje kalupa na mikrotomu (4-6 m)

9. nanošenje parafinskih rezova na nosač objekta (predmetno staklo)

10. deparafinizacija

11. silazni niz alkohola - dovođenje do vode

12. bojenje

13. dehidratacija uzlaznom serijom alkohola, ksilol

14. montiranje pomoću kanada balzama i pokrovnih ljuspica

11

Šema I-2. Prikaz izrade trajnih histoloških preparata

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

2

9.

10.

11.

12.

13.

14.

12

Vrste mikroskopiranja

Svetlosna mikroskopija

Mikroskopija sa faznim kontrastom i invertna mikroskopija

Polarizaciona mikroskopija

Konfokalna mikroskopija

Fluorescentna mikroskopija

Elektronska mikroskopija

Transmisiona elektronska mikroskopija

Skening elektronska mikroskopija

Histohemijske i citohemijske metode

Koriste se da bi se odredilo prisustvo određenih hemijskih sastojaka u tkivu

(histohemija) i ćelijama (citohemija). Da bi se to dobilo, metode histohemije i

citohemije se zasnivaju na specifičnim hemijskim reakcijama, a rezultat tih

reakcija je stvaranje precipitata u kojima se lokalizuje specifična supstanca, koja

se može videti posmatranjem kroz mikroskop.

BELEŠKE

13

Pitanja:

1. Koji delovi mikroskopa postoje?

2. Koji su mehanički delovi mikroskopa?

3. Koji su optički delovi mikroskopa?

4. Koje vrste histoloških preparata postoje?

5. Objasnite postupak pravljenja histoloških preparata.

Zadaci:

a) Upoznati se sa delovima mikroskopa

b) Odgovoriti na postavljena pitanja.

c) Napraviti nativni preparat.

d) Demonstraciono pokazati postupak izrade trajnih histoloških preparata.

BELEŠKE

14

II VEŽBA

MORFOLOGIJA ĆELIJE

15

Prokariotske i eukariotske ćelije

Prokariotske ćelije

- genetski materijal se nalazi slobodan u citoplazmi, nema formiranog jedra,

od organela unutar citoplazme se nalaze ribozomi

- bakterije i modrozelene alge

Eukariotske ćelije

- genetski materijal smešten u jedru koje je jedrovom membranom izdvojeno

od ostalih komponenti citoplazme ćelije

Opšte osobine ćelija eukariota

Oblik ćelije

- okrugao, sferoidan, vretenast, prizmatičan, zvezdast,...

Veličina ćelije

- merne jedinice kojima se definiše veličina ćelije se kreću od μm do cm

Polarnost ćelije

- predstavlja pravac usmerenosti biohemijskih procesa

Specijalizovanost ćelije

- stiče se u toku diferencijacije, u periodu ranog embrionalnog razvoja

Broj ćelija

- broj ćelija unutar organa zavisi od vrste organa i životinjske vrste

16

Šema II-1. Oblici ćelija

1. _________________________ 7. _____________________________

2. _________________________ 8. _____________________________

3. _________________________ 9. _____________________________

4. _________________________ 10. ____________________________

5. _________________________ 11. ____________________________

6. _________________________ 12. ____________________________

17

PREGLED PREPARATA SA MIKROSKOPA

II-1. Nisko-prizmatične ćelije

(sabirni kanalić bubrega)

1. presek kanalića

2. prizmatična ćelija

2.1. jedro

2.2. citoplazma

3. bazalna membrana

4. lumen kanalića

UV: _________

II-2. Vretenaste ćelije

(ćelije glatkih mišića creva)

1. vretenasta ćelija

1.1. jedro

1.2. citoplazma

UV: _______

II-3. Kruškaste ćelije

(Purkinje-ovi neuroni malog mozga)

1. kruškasta ćelija

1.1. jedro sa jedarcetom

1.2. citoplazma

1.3. dendriti

1.4. ćelijska membrana

UV: _______

18

Pitanja:

1. Navesti razlike između prokariotskih i eukariotskih ćelija.

2. Koje su prokariotske ćelije?

3. Navesti pet oblika ćelija.

4. Navesti oblike nervnih ćelija.

5. Kakav je oblik mišićnih ćelija?

Zadaci:

a) Obeležiti šeme adekvatnim oznakama.

b) Nacrtati i obeležiti histološke preparate.

c) Odgovoriti na postavljena pitanja.

BELEŠKE

19

III VEŽBA

ĆELIJSKE ORGANELE – I DEO

20

Šema III-1. Ultrastruktura ćelije

1. Jedro

a) jedarce

b) heterohromatin

c) euhromatin

d) jedrova membrana

e) pora na jedr. membrani

2. Mikrovili

3. Treplje

4. Sekretorne granule

5. Goldži kompleks

6. Centrozom

7. Lizozom

8. Granulirani endoplazmatski retikulum

9. Agranulirani endoplazmatski

retikulum

10. Mitohondrija

f) cristae

mitohondriales

11. Dezmozom

21

Šema III-2. Ribozomi

1. Velika subjedinica ribozoma

2. Mala subjedinica ribozoma

Šema III-3. Granulisani i agranulisani endoplazmatični retikulum (gER, aER)

1. gER

2. aER

3. Jedro

4. Ribozomi

Šema III-4. Goldžijev aparat

1. Jedro

2. gER

3. aER

4. Goldžijev aparat

4.1. Cis-strana Goldžijevog aparata

4.2. Trans strana Goldžijevog aparata

22

Ribozomi – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Pojedinačni ribozomi (monozomi) se ne mogu videti pod svetlosnim mikroskopom.

*Boje se bazofilnim bojama tako da ih pod svetlosnim mikroskopom možemo videti ako

se nalaze u velikim grupama i na taj način se može indirektno konstatovati stepen

aktivosti biosinteze proteina određene ćelije.

gER i aER – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Pojedinačno nisu vidljivi na svetlosnom mikroskopu

*Nemaju afinitet za boje, ali se gER može identifikovati preko ribozoma koji imaju

izrazito bazifilan karakter.

Goldžijev sistem – osnovne karakteristike

*Goldžijev kompleks je vrlo srodan endoplazmatskom retikulumu. Njegove su

membrane slične onima u glatkom endoplazmatskom retikulumu.

*Transportne vezikule se neprestano otkidaju od endoplazmatskog retikuluma i uskoro

zatim se spajaju s Goldžijevim kompleksom. Tim načinom se prenose supstance iz

endoplazmatskog retikuluma u Goldžijev kompleks. One se zatim obrađuju u

Goldžijevom kompleksu, pa se stvaraju sekretorne vezikule.

*Cisterne Goldžijevog sistema su obično smeštene supranukleusno

*CIS STRANA Goldžijevog sistema (proksimalna površina, bliža jedru) je formirajuća

strana i do tog dela se proteini dopremaju transportnim vezikulama iz gER.

*TRANS STRANA Goldžijevog sistema (distalna površina, dalje od jedra) je strana

prema ćelijskoj membrani, od ovog dela pupljenjem se formiraju sekretorne vezikule

ili vezikule koje sadrže enzime za lizozome.

Goldžijev sistem – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Moguće ga je videti na svetlosnom mikroskopu , ali se ne boji uobičajenim histološkim

bojama.

*Na svetlosnom mikroskopu se može uočiti ako se tretira teškim metalima (srebro,

osmijum).

23


III-1. Ribozom

1. Velika subjedinica

2. Mala subjedinica

UV: _________

III-2. gER i aER

1. gER

2. aER

3. Jedro

4. Ribozomi

UV: _______

III-3. Goldžijev aparat

1. Jedro

2. gER

3. aER

4. Goldžijev aparat

1.1. Cis-strana

1.2. Trans-strana

UV: _______

24

Pitanja:

1. Od kojih subjedinica je sastavljen ribozom?

2. Koje organele ulaze u sastav granulisanog endoplazmatičnog retikuluma?

3. Koji su izraženi delovi u strukturi Goldžijevog aparata?

4. Koje su funkcije ribozoma u ćeliji?

5. Koje su funkcije Goldžijevog aparata u ćeliji?

Zadaci:




BELEŠKE

25

BELEŠKE

26

IV VEŽBA

ĆELIJSKE ORGANELE – II DEO

27

Šema IV-1. Mitohondrije

1. Spoljašnja membrana

2. Unutrašnja membrana

3. Intermembranski prostor

4. Cristae

5. Ribozomi

6. Mitohondrijalna DNK

7. Enzimi

Šema IV-2. Mikrotubuli

1. α tubulin

2. β tubulin

3. Pozitivan (+) kraj

4. Negativan (-) kraj

Šema IV-3. Peroksizomi

1. Membrana

2. Kristaloidni središnji deo

28

Šema IV-4. Lizozomi

1. Membrana

2. Enzimi

Mikrotubuli – osnovne karakteristike

*Zid mikrotubula je građen od 13 protofilamenata, a svaki protofilament nastaje

linearnim povezivanjem globularnih dimera.

*Za mikrotubule se vezuju specifični proteini i to

-strukturni proteini koji imaju ulogu da stabilizuju strukturu mikrotibula i njihovih

veza sa ostalim delovima citoskeleta ili organela

-motorni proteini koji vezivanjem za mikrotubule omogućavaju različite transporte

unutar ćelije

*Raspored - mogu biti rasoređeni pojedinačno ili organizovano u snopovima

Mikrotubuli – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Pojedinačni mikrotubuli se ne mogu videti na svetlosnom mikroskopu

Peroksizomi – osnovne karakteristike

*Membranske organele koje sadrže oksidativne enzime (katalazu, peroksidazu)

*Peroksizomi sadržaj unose iz citosola (citoplazme).

*U središtu organele se uvek uočava urat-oksidaza u kristalnom obliku.

*Umnožavanje – deobom već postojećih peroksizoma.

Peroksizomi – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Na granici vidljivosti svetlosnim mikroskopom.

*Moguća je identifikacija putem imunocitohemijskim reakcija.

29

Lizozomi – osnovne karakteristike

*U citosolu lizozoma se nalaze hidrolitički enzimi – esteraze, glikozidaze i peptidaze

*Zastupljenost enzima varira u zavisnosti od vrste ćelije

*Nastanak – pupljenjem od membrana Goldžijevog sistema

*Primarni lizozomi – nisu učestvovali u razgradnji bilo kakve materije

*Sekundarni lizozomi – nastaju spajanjem sa fagocitovanim strukturama i time nastaju

fagolizozomi u kojima se odvija razgradnja unetog materijala

*Autofagolizozomi koji nastaju spajanjem primarnih lizozoma sa delovima same ćelije

(delovi membrana, istrošene organele)

Lizozomi – izgled na svetlosnom mikroskopu

*Ne vide se na svetlosnom mikroskopu, izuzev kada su aktivirane pa dolazi do povećanja

njihovih dimenzija

*Identifikacija imunocitohemijskim bojenjem


IV-1. Mitohondrije

1. Spoljašnja membrana

2. Unutrašnja membrana

3. Intermembranski prostor

4. Cristae

UV: _________

30

IV-2. Mikrotubuli

1. α tubulin

2. β tubulin

3. Pozitivan (+) kraj

4. Negativan (-) kraj

UV: _______

IV-3. Peroksizomi

1. Membrana

2. Kristaloidni središnji deo

UV: _______

Pitanja:

1. Koje membrane postoje u strukturi mitohondrija?

2. Koje vrste tubulina postoje kod mikrotubula?

3. Kakvog je izgleda središnji deo peroksizoma?

4. Koje vrste lizozoma postoje?

5. Kakva je uloga mitohondrija?

Zadaci:




31

BELEŠKE

32

BELEŠKE

33

V VEŽBA

JEDRO I DEOBA

34

Šema V-1. Mitotička deoba

Navesti imena pojedinih faza mitotičke deobe

A. ___________________;

B. ___________________;

C. ___________________;

D. ___________________;

35

Šema V-2. Mejotička deoba

Navesti imena pojedinih faza mejotičke deobe

A. ___________________

B. ___________________

C. ___________________

D. ___________________

E. ___________________

F. ___________________

36


V-1. Mononukleusna ćelija

(ćelija masnog tkiva)

1. poligonalna ćelija masnog tkiva

2.1. jedro

2.2. vakuola

2. ćelijska membrana

UV: _______

V-2. Binukleusna ćelija

(ćelija jetre – hepatocit)

1. hepatocit

1.1. jedra

1.2. citoplazma

UV: _______

V-3. Polinukleusna ćelija

(poprečno-prugasta mišićna ćelija)

1. porečno-prugasta ćelija

1.1. jedra


UV: _______

37

V-4. Metafaza mitotičke deobe

(ikra pastrmke)

1. hromozomi

2. deobeno vreteno

UV: _______

V-5. Anafaza mitotičke deobe

(ikra pastrmke)

1. hromatide

2. deobeno vreteno

UV: _______

Pitanja:

1. Navesti moguće položaje jedra u ćeliji.

2. Po broju jedara koje vrste ćelija postoje?

3. Navesti vrste endoplazmatskih retikuluma.

4. Koji su sastavni delovi ribozoma?

5. Navesti faze mejotičke deobe.

38

Zadaci:




BELEŠKE

39

BELEŠKE

40

BELEŠKE

41

VI VEŽBA

EPITELNA TKIVA

ĆELIJE EKSTRACELULARNI MATRIKS

TKIVA

I EPITELNA II VEZIVNA III MIŠIĆNA IV NERVNO

- pokrovna

- zaštitna

- apsorpcija

- transportna

- sekreciona

- receptorna

- reproduktivna

- itd ...

FUNKCIJE

- povezivanje

- zaštitna

- potporna

- akumulacija

materija

- lokomotorna

- ishrana ćelija

- itd ...

- kontrakcija

(srce, cevasti

organi)

- potporna

- lokomotorna

- itd ...

- prima, provodi

i pretvara

nadražaj u osećaj

ili motorne

reakcije

- gradi nervni

sistem

42

EPITELNA TKIVA

Embrionalno poreklo

*iz sva tri klicina lista (ektoderm, mezoderm i endoderm)

Građa

*epitelne ćelije i neznatna količina međućelijske supstance

*epitelne ćelije leže na bazalnoj membrani

*bazalna membrana – polisaharidne prirode, specifičan oblik selektivne barijere

između epitela i vezivnog tkiva

*bazalna lamina - u literaturi najčešće označava sloj tanji od bazalne membrane

Podela po morfološkim karakteristikama

a. Jednoredni epiteli

- jednoredan pločast epitel

- jednoredan kockast epitel (niskoprizmatičan epitel)

- jednoredan prizmatičan epitel (visokoprizmatičan epitel)

b. Višeredni (pseudoslojeviti) epiteli

- dvoredan prizmatičan epitel

- višeredan prizmatičan trepljast epitel

c. Slojeviti epiteli

- pločasto-slojevit epitel (sa ili bez orožavanja)

- prizmatičnoslojevit epitel

d. Epitel prelaznog tipa

Jednoredan pločast epitel

*Endotel – oblaže unutrašnju površinu krvnih i limfnih sudova

*Mezotel – oblaže telesne duplje

*Respiracioni epitel – gradi zid alveola pluća

Jednoredan kockast (niskoprizmatičan) epitel

*ćelije jasno polarizovane

*leže na bazlnoj membrani, a apikalni delovi su okrenuti prema lumenu

Jednoredan prizmatičan (visokoprizmatičan) epitel

*ćelije imaju veću visinu nego širinu

Višeredan (pseudoslojevit) epitel

*više vrsta ćelija, a sve leže na bazalnoj membrani

*Dvoredan epitel – 2 vrste ćelija ga grade

*Višeredan epitel – grade ga više vrsta ćelija (bazalne, peharaste, prizmatične,

trepljaste, vretenaste)

43

Pločasto-slojevit epitel

*građen od više slojeva ćelija, ali samo matične ćelije leže na bazalnoj membrani

*Pločasto-slojevit epitel sa orožavanjem – slojevi:

- bazalni - stratum basale

- spinozni - stratum spinosum

- granulozni - stratum granulosum

- svetli - stratum lucidum

- orožali - stratum corneum

- sloj za odbacivanje - stratum disjunctum

*Pločasto-slojevit epitel bez orožavanja – slojevi:

- bazalni

- središnji

- površinski

Epitel prelaznog tipa

*slojevit epitel sa slabo razvijenom bazalnom membranom

*Dogielove ćelije - krupne, često višejedarne ćelije u površinskom sloju

Šematski prikaz epitelnih tkiva

Šema VI-1. Jednoredni epiteli

1. bazalna membrana

2. pločasta ćelija - endotel

3. niskoprizmatična ćelija

4. visokoprizmatična ćelija

5. jedra

Šema VI-2. Višeredni epitel

1. bazalna membrana

2. bazalna (matične) ćelija

3. visokoprizmatična ćelija sa

trepljama

4. peharasta ćelija

5. uklještena ćelija

44

Šema VI-3. Pločasto-slojevit epitel bez i sa orožavanjem

1. subendotel

2. bazalna membrana

3. Stratum basale

4. Stratum Malpighi

5. pločaste ćelije

6. orožale ćelije

Šema VI-4. Epitel prelaznog tipa

1. subendotel

2. bazalna membrana

3. Stratum basale

4. Stratum Malpighi

5. kruškolike (reketaste) ćelije

6. Dogielove ili džinovske ćelije


VI-1. JEDNOREDAN PLOČAST EPITEL

(Krvni sud)

1. Pločasta ćelija

1.1. jedro

1.2. citoplazma


2. bazalna membrana

UV: _______

45

VI-2. JEDNOREDAN KOCKAST

(NISKOPRIZMATIČAN) EPITEL

(REN-sabirni kanalić)

1. Prizmatična ćelija

1.1. jedro

1.2. citoplazma


2. bazalna membrana

UV: _______

VI-3. VIŠEREDAN (PSEUDOSLOJEVIT)

VISOKOPRIZMATIČAN

TREPLJAST EPITEL

(TRACHEA)

1. bazalna membrana

2. bazalne (matične) ćelije

3. cilindrične ćelije

3.1. kinocilije

4. subepitelno vezivno tkivo

UV: _______

VI-4. PLOČASTOSLOJEVIT EPITEL

SA OROŽAVANJEM

(EPIDERMIS)

1. bazalna membrana

2. bazalni sloj ćelija

3. površinske keratinizovane ćelije UV: _______

46

VI-5. PLOČASTOSLOJEVIT EPITEL BEZ

OROŽAVANJA

(OESOPHAGUS)

1. bazalna membrana

2. stratum basale

3. stratum intermedium

4. stratum superficiale

UV: _______

VI-6. EPITEL PRELAZNOG TIPA

(VESICA URINARIA)

1. bazalna lamina

2. stratum basale

3. stratum intermedium

4. stratum superficiale

4.1. Dogiel-ove ćelije

UV: _______

Pitanja:

1. Kako se, prema morfološkim karakteristikama, dele epitelna tkiva?

2. Objasniti karakteristike višerednog prizmatičnog epitela.

3. Navesti slojeve pločasto-slojevitog epitela sa orožavanjem.

4. Navesti primere u kojim organima se nalaze pojedine vrste epitela.

5. Koje su funkcije epitela?

Zadaci: a) Obeležiti šeme adekvatnim oznakama.



47

VII VEŽBA

SPECIJALIZOVANI EPITELI

48

Specijalizovani epiteli

Neuroepitel

- neuroepitelne ćelije su sposobne za primanje i prenos nadražaja do CNS

- primer: mrežnjača oka, olfaktivna sluzokoža, gustoreceptorne kvržice

Trepljast epitel

- treplje mogu biti: pokretne (kinocilije) i nepokretne (stereocilije)

- primer: epitel pasemenika, epitel semenovoda

Pigmentni epitel

- ćelije sadrže veliki broj pigmentnih granula u citoplazmi

- ćelije u mrežnjači oka

Mioepitel

- epitelne ćelije imaju sposobnost kontrakcije

- mioepitelne ćelije u mlečnoj žlezdi

Šema VII-1. Olfativna sluzokoža

1. Matične (bazalne) ćelije

2. Potporne ćelije

3. Senzitivne (olfaktivne) ćelije

4. Mirisni nerv

49

Šema VII-2. Listaste papile

I. Tunica mucosa

1. lamina epithelialis

2. gustoreceptorna kvržica

3. lamina propria

4. gl. linguales

5. poprečnoprugasto mišićno tkivo

Šema VII-3. Pasemenik

A Tunica mucosa

1. lamina epithelialis -

dvoredan prizmatičan trepljast epitel

2. lamina propria

B. fibromuskularni sloj 3. lumen sa spermatozoidima

Šema VII-4. Mrežnjača – histološki presek

I. pigmentne ćelije

II. štapići

III. čepići

1-10. slojevi mrežnjače

50

Šema VII-5. Mlečna žlezda

1. capsula fibrosa

2. septe

3. lobus

4. acinus

5. laktociti

6. lumen acinusa

7. mioepitelne ćelije


VII-1. LISTASTE PAPILE

(PAPILAE FOLIATE)

1. gustoreceptorna kvržica

1.1. receptorna ćelija

1.2. mikrovili

1.3. pora

UV: _______

VII-2. PASEMENIK

(EPIDIDYMIS)

1. capsula

2. ductus epididymis

2.1. tunica mucosa

2.1.1. lamina epithelialis

(dvoredan prizmatičan trepljast ep.)

2.1.2. lamina propria

3. lumen sa spermatozoidima

UV: _______

51

VII-3. MLEČNA ŽLEZDA

(GL. MAMMAE)

1. Parenhim

1.1. Laktociti

1.2. Bazalna membrana

1.3. Mioepitelne ćelije

1.4. Mleko

UV: _______

Pitanja:

1. Koje vrste specijalizovanih epitela postoje?

2. Koja je uloga neuroepitelnih ćelija?

3. Koje vrsti treplji postoje?

4. U kom se organu mogu naći pigmentne ćelije?

5. Kakve su osobine mioepitelnih ćelija?

Zadaci: a) Obeležiti šeme adekvatnim oznakama.



BELEŠKE

52

BELEŠKE

53

VIII VEŽBA

TEST I

CITOLOGIJA, EPITELNA TKIVA

54

IX VEŽBA

VEZIVNA TKIVA – I DEO

55

VEZIVNA TKIVA

Embriološko poreklo

- od mezoderma

Gradivne komponente

1. Vezivne ćelije

- fibroblasti

- fibrociti

- periciti

- mastociti, itd.

2. Vezivna vlakna

- kolagena

- elastična

- retikulinska

3. ECM

- od tečnog do čvrstog

agregatnog stanja

Podela vezivnih tkiva

a. Embrionalna

- mezenhim

- sluzno

- hordoidno

b. Trajna

- rastresito

- retikulinsko

- tetivno

- masno

- rskavičavo

hijalino-

fibrozno-

elastično-

- kostno

- krv

BELEŠKE

56

Šema IX-1. Rastresito vezivno tkivo

1. kolagena vlakna

2. elastična vlakna

3. fibrocit

4. plazmocit

5. histocit

6. mastocit

Šema IX-2. Retikularno vezivno tkivo

1. retikularne ćelije

2. retikularna vlakna

Šema IX-3. Masno tkivo

1. adipocit ili ksantocit

2. jedro

3. masne vakuole

4. vezivno tkivo sa kapilarima

57


IX-1. RASTRESITO VEZIVNO

TKIVO

1. fibrocit

2. kolageno vlakno

3. elastično vlakno

UV: _______

IX-2. MASNO TKIVO

1. adipocit

2. masne vakuole

3. vezivno tkivo sa kapilarima

UV: _______

IX-3. MASNO TKIVO – ADIPOCIT

1. adipocit

1.1. jedro

1.2. citoplazma

2. vakuola

UV: _______

58

Pitanja:

1. Nevasti vrste vezivnih tkiva.

2. Koje vezivne ćelije se nalaze u rastresitom vezivnom tkivu?

3. Koje vrste embrionalnih vezivnih tkiva postoje?

4. U kojim organima su zastupljena pojedina vezivna tkiva?

5. Koje su funkcije vezivnih tkiva?

Zadaci:




BELEŠKE

59

BELEŠKE

60

BELEŠKE

61

X VEŽBA

VEZIVNA TKIVA – II DEO

62

Šema X-1. Hijalino rskavičavo vezivno tkivo

1. perihondrijum

2. hondroblasti

3. ekstracelularni matriks

4. hondroplast

5. hondrocit

6. izogene grupe hondrocita

Šema X-2. Kostno vezivno tkivo

1. periost

2. osteoblasti

3. Haversov sistem lamela

4. Haversov kanal

5. ekstracelularni matriks

6. endoost

Šema X-3. Indirektno okoštavanje

1. Zona mirujuće rskavice

(Zona mirovanja)

2. Zona razmnožavanja rskavičavih ćelija

(Zona proliferacije)

3. Zona hipertrofije rskavičavih ćelija

(Zona hipertrofije)

4. Zona prodiranja krvnih žila

(Zona kalcifikacije)

a. Razaranje ležišta

b. Krvne žile

c. Osteoblasti

5. Faza osifikacije (Zona osifikacije)

d. Osteociti

e. Koštani matriks

f. Osteoklast

63


X-1. HIJALINA HRSKAVICA

(TRACHEA)

1. hondrociti

2. hondroplast

3. međućelijski matriks

UV: _______

X-2. ELASTIČNA RSKAVICA

(spoljašnji ušni kanal)

1. hondrociti

2. hondroblasti

3. elastična vlakna

UV: _______

X-3. KOSTNO VEZIVNO TKIVO

(kost)

1. oseteon

1.1. osteocit

1.2. Havers-ov kanal

1.3. Havers-ove lamele

UV: _______

64

Pitanja:

1. Nevasti vrste rskavičavih tkiva.

2. Koja su vezivna vlakna zastupljena u elastičnoj rskavici?

3. Objasniti proces indirektnog okoštavanja.

4. Objasniti strukturu kostnog vezivnog tkiva?

5. Šta je osteon?

Zadaci:




BELEŠKE

65

BELEŠKE

66

BELEŠKE

67

XI VEŽBA

KRV

68

Tabela XI-1. Tipovi krvnih ćelija

Šema XI-1. Bela krvna zrnca

69

Šema XI-2. Nastanak krvnih ćelija

Šema XI-3. Nastanak krvnih ćelija

70

Šema XI-4. Krv sisara

1. Eritrocit

2. Veliki i mali limfocit

3. Monocit

4. Neutrofilni granulocit

5. Eozinofilni granulocit

6. Bazofilni granulocit

7. Trombocit

a. Hromomera

b. Hialomera

Šema XI-5. Krv ptica

1. Eritrocit

1.1. Jedro


XI-1. KRV

(razmaz krvi sisara)

1. eritrocit

UV: _______

71

XI-2. KRV

(razmaz krvi ptica / riba)

1. eritrocit

1.1. jedro

UV: _______

Pitanja:

1. Navedite vrste granulocita.

2. Navedite vrste agranulocita.

3. Objasnite strukturu trombocita.

4. Od kojih hemijskih materija se sastoji krvna plazma?

5. Šta je hematopoeza?

Zadaci:




BELEŠKE

72

BELEŠKE

73

XII VEŽBA

MIŠIĆNO TKIVO

74

MIŠIĆNA TKIVA

Embriološko poreklo

- od mezoderma

Gradivne komponente

- mišićne ćelije

- nervna vlakna

- vezivno tkivo

- krvni sudovi

Podela

1. Glatko mišićno tkivo

2. Poprečno-prugasto mišićno tkivo

3. Srčano mišićno tkivo

Šematski prikaz mišićnih tkiva

Šema XII-1. Poprečno-prugasto Šema XII-2. Glatko mišićno Šema XII-3. Srčano

mišićno tkivo tkivo mišićno tkivo

1. poprečno-prugasta 1. glatka mišićna ćelija 1. srčana mišićna ćelija

mišićna ćelija 2. jedro 2. jedro

2. jedra 3. interkalarni disk

75

XII-1. POPREČNO-PRUGASTO MIŠIĆNO TKIVO

(uzdužni presek)

1. poprečnoprugasta mišićna ćelija

1.1. jedra

1.2. sarkoplazma

1.3. sarkolema

1.4. anizotropna (A) pruga

1.5. izotropna (I) pruga

2. vezivno tkivo

UV: _______


(poprečni presek)

1. poprečnoprugasta mišićna ćelija

1.1. jedra

1.2. sarkoplazma

1.3. sarkolema

2. vezivno tkivo

UV: _______


(bojeno na SDH)

1. crvena mišićna vlakna

2. bela mišićna vlakna

3. intermedijalna mišićna vlakna

UV: _______

76

XII-4. GLATKO MIŠIĆNO TKIVO

(uzdužni presek)

1. glatka mišićna ćelija

1.1. jedro


UV: _______

XII-5. SRČANO MIŠIĆNO TKIVO

(uzdužni presek)

1. srčana mišićna ćelija

1.1. jedro

1.2. sarkoplazma

1.3. sarkolema

1.4. interkalarni disk

UV: _______

Pitanja:

1. Navasti tipove mišićnih tkiva.

2. Koliko jedara imaju pojedini tipovi mišićnih ćelija?

3. U čemu je razlika između poprečno-prugaste, srčane i glatke muskulature?

4. Objasnite kontrakciju poprečno-prugaste muskulature.

5. U kojim organima su zastupljene pojedine vrste mišićnog tkiva?

Zadaci:




77

BELEŠKE

78

BELEŠKE

79

BELEŠKE

80

XIII VEŽBA

NERVNO TKIVO I NERVNI SISTEM

81

NERVNO TKIVO NERVNI SISTEM

Nervno tkivo

Embriološko poreklo:

- od ektoderma

Gradivne komponente

- Neuroni

- Glija ćelije

Nervno tkivo gradi

- Centralni nervni sistem (CNS)

- Periferni nervni sistem (PNS)

- Vegetativni nervni sistem

Nervni sistem se deli

Centralni nervni sistem - CNS

- mozak – encephalon

- kičmena moždina – medulla

spinalis

Periferni nervni sistem – PNS

- moždani nervi - nervi craniales

- nervi kičmene moždine - nervi

spinales

Autonomni nervni sistem

- simpatikus – pars sympatica

- parasimpatikus – pars

parasympatica

BELEŠKE

82

Šema XIII-1. Građa neurona

1. jedro 5. dendriti 9. Schwannova ćelija

2. perikarion 6. akson 10. Ranvierovo suženje

3. Nisslova supstanca 7. mijelinski omotač 11. sinapsa

4. Daitersova ahromatska kupa 8. oligodendrocit 12. neuromišićna sinapsa

Šema XIII-2. Tipovi nervnih ćelija po broju produžetaka

A. __________________________ B. __________________________

C. __________________________ D. __________________________

83

Šema XIII-3. Veliki mozak

1. pia mater

I. CORTEX

2. stratum moleculare

3. stratum granulosum extenum

4. stratum pyramidale externum

5. stratum granulosum internum

6. stratum pyramidale internum

7. stratum multiforme

8. kapilari

II. MEDULLA

Šema XIII-4. Mali mozak

1. 1. Pia mater

I. CORTEX

2. 2. Stratum moleculare

3. 3. Stratum ganglionare

(Purkinijeve ćelije)

4. 4. Stratum granulosum

II. MEDULLA

Šema XIII-5. Kičmena moždina

1. pia mater

2. septum longitudinale dorsale

3. fissura mediana ventralis

I. Supstantia grisea

4. canalis centralis

5. ependimske ćelije

6. cornua dorsalis

7. cornua ventralis

II. Supstantia alba

84

Šema XIII-6. Nerv

1. Epineurium

2. Perineurium

3. Endoneurium

4. Neurit


XIII-1. VELIKI MOZAK

(CEREBRUM)

1. pia mater

2. supstantia grisea

2.1. piramidalne ćelije

UV: _______

XIII-2. MALI MOZAK

(CEREBELLUM)

1. pia mater

2. supstantia grisea

2.1. stratum moleculare

2.2. Purkinje-ove ćelije

2.3. stratum granulosum

3. supstantia alba

UV: _______

85

XIII-3. KIČMENA MOŽDINA

(MEDULLA SPINALIS)

1. pia mater

2. supstancia grisea

2.1. dorzalni rogovi

2.2. ventralni rogovi

2.2.1. motorni neuroni

3. supstantia alba

UV: _______

XIII-4. SPINALNI GANGLION

( GANGLION SPINALE)

1. ganglijska ćelija

2. satelitske ćelije

3. Nislova supstanca

4. nervna vlakna

UV: _______

Pitanja:

1. Navesti delove neurona.

2. Po kojim osobinama se razlikuju nervne ćelije od drugih ćelija organizma?

3. Navesti slojeve korteksa velikog mozga.

4. Koji tipovi nervnih ćelija postoje u zavisnosti od broja produžetaka?

5. Od kog klicinog lista nastaje nervno tkivo?

Zadaci:




86

BELEŠKE

87

BELEŠKE

88

BELEŠKE

Documents

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET …polj.uns.ac.rs/~anatomija2/Radna sveska Histologija 1 gen 2019-20... · VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV . 4 SMER: VETERINARSKA