FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI

20. VEKA Prof. dr Milanka Todi

Bojana Nikoli

2010/2011

1

UMETNOST DVADESETOG VEKA

Manifest je jako bitan u umetnosti 20. veka. Ideje manifesta su saoptenje i propaganda odreenih umetnikih ideja, traenje novog. Javlja se umetnost izama. Izmi teraju umetnike da odbacuju prethodno u potrazi za novim. To je umetnost progresa. Period do 70-ih karakterie stalno menjenje i novog, ali 70-ih i 80-ih nastaje kriza i dolazi do odustajanja od moderne i dolaska postmoderne. Ovaj novi sistem nije izolovan, pa nastaje meanje pravaca.

Mnogi teoretiari su smatrali da je istorija umetnosti saeta u predstavljanje akta. Na primer Maneova Olimpija (asocijacija na Urbinsku Veneru) je akt koji najavljuje neto novo. Gest ruke je provokativan, kao i draperija, stav, poza. Modiljani e skloniti ruku i naslikati potpuno nagu enu, to je bio ok, ali to je jedna od odlika 20. veka, sloboda. Emil Bernar slika enu u leeem poloaju, ali nerazgolienu (Madlena u umi ljubavi). Njena poza je provokativna, ona je u prvom planu i asocira na erotinost. (kao Kurbe Gospoice na obali Sene) Anri Matis slika Plavi akt, runjikavu devojku, i ne saoptava vie ideju o lepom (to vie nije kriterijum estetski lepog, jer se u 20. veku odustalo od ideje lepog). Akt je potpuno deformisan jer svodi sve na geometrijske oblike, nema prirodne lepote. Ona uiva u prikazivanju svoje nagosti. Sada se umetnici vie bave prikazivanjem onoga to vide, a odustaju od modelacije. Telo je kao medij za izraavanje. Ekspresionizam (koji nastaje kao reakcija na impresionizam) predstavlja izraavanje unutranjeg. Nema mimezisa, ve je sve svedeno na povrine koje su oiviene debelom crnom linijom. Ona izgleda kao da klizi i da je nalepljena, nema oseaja prostora. Slika je isturena u prvi plan, javlja se ideja paralelnosti sa platnom (lakat-noga). Uzor nalazi u delima Gogena.

GRUPA NABI

Postimpresionisti krajem 19. veka ele da napuste pariski centar, kafanski ivot i guvu, i oni bee iz te sredine. Gogen odlazi u provinciju, u Port Aven tragajui za primitivnim. Tamo slika Jakov se rve sa anelom, i tako pravi novi spoj, sintetiko slikarstvo, povezujui simbolizam i primitivizam. On nije zarobljen akademskim pravilima. Slikajui ene iz Arla u parku koristi razliite intenzivne komplementarne odnose sve ee, i nema harmonije. Kod njega boja ima emotivni sadraj, ne bira je vie zbog komplementarnosti. Ekspresionisti e birati boju, koja e za njih predstavljati emotivan doivljaj sveta. Povrina se oiviava konturom. uti Hrist redukuje prostor, nema vazdune i linearne perspektive, javlja se podela na trake (kao u Gotici i egipatskoj umetnosti). Odustaje od svih prirodnih koloristikih harmonija. Japansko drvee je u pozadini.

1888. godine okupljaju se mladi umetnici koji ne ele da idu na Akademiju, u Pont Avenu kod Gogena, koga su smatrali prorokom nove umetnosti. Nabi na hebrejskom znai proroci. Sa Gogenom kao ocem dolazi nova ideja o umetnosti. Predstavnici grupe Nabi su: Emil Bernar, Eduar Vijar, Moris Deni, Pjer Bonar, Pol Serizje.

EMIL BERNAR Autoportret Bernar se bavio teorijom, i eleo je da bude u kontaktu sa Polom Sezanom koji je ve bio star pa se dopisivao sa njim. Tvrdio je da je on tvorac kloazonizma, tamnih kontura kojima se odvajaju dve bojene povrine (meutim vitra je u gotici nudio takvo reenje). Umetnici vie gledaju druge umetnike nego prirodu. - Gombrih Nabisti su usvojili kloazonizam kao glavni princip. Oni ne shvataju sliku kao predstavu prostora, ve u njenom fizikom smislu, dvodimenzionalno, kao ravan. Slika izgleda kao kompozicija na fotografiji, sa ulepljenim figurama i polovinom glave u prvom planu.

2

EDUAR VIJAR Naglaava dvodimenzionalnost, pozadina je spojena sa figurama. Ista je boja haljine i zida. ovek izviruje iza paravana to je japanski izum, koji predstavlja privatnost. Vijar je odrastao je u arenilu tekstila jer mu je majka bila krojaica. Nabisti naglaavaju dekorativnost. Vijar ostavlja neobraene bele povrine, figura se stapa sa zidom, svetlost prodire kroz prozor. Sve povrine se jednako tretiraju i prektivaju ornamentom.

MORIS DENI Devojke izgledaju kao drvene lutke, sve su siluete, prekrivene ornamentom koji je i na podu i na drvetu. Nabisti su voleli da se ponaaju kao zatvoreno drutvo. Imali su svoje rituale i pravila za prijem lanova. Radili su predstave, ilustracije za knjige, scenografije bili su multimedijalni umetnici, koji su istraivali razne oblasti. Time najavljiju 20.vek. Nazaret je ideja sentimentalne religioznosti. Pojedinana dela ne zasluuju veliku panju, alizajedno prave novu umetnost i tako ine vezu izmeu prolosti (Gogena, Van Goga) i 20. veka.

PJER BONAR To su etiri panoa oslikana plono. Radio je stilizovanu dekoraciju. Vidljiv je uticaj Japana, a potpisivao se peatom, kao Japanci. Slika izgleda kao japanski grafiki list, sa kombinacijom vijugavih linija i tufni. Takoe poznato delo je .

Gogen (el espritu de los muertos) Predstavlja strah od smrti, u periodu na Tahitiju gde postoji druga religija, verovanje u duhove. On odustaje od evropske ideje akta i slika crnkinju, domorodaku enu, sa drugaijom anatomijom. Tome odstupa od akademskih pravila i otvara vrata novim idejama.

POL SERIZJE Talisman (talisman je tada postao zatitni znak Nabista) Slika je nastala u razgovoru Pola Gogena i Serizjea, i napravljena je na kutiji cigareta. Na pejzau je naslikao najzelenijom bojom drvo, i koristio je samo intezivne, iste boje, najsmelije na paleti. Delo je na korak od apstrakcije. Prepoznajemo umu i kuu. Donji deo slike nema ni jedan element, nije vezan za vizuelni svet. Slika vodi rauna o zakonima likovne kompozicije, nema nikakav realni sadraj. Slikarstvo je umetnost paralelna sa prirodom.

SECESIJA

Secesija je totalni stil, neki kau poslednji u 19. veku. Nastao je poslednjih decenija 19. veka i trajao je do Prvog svetskog rata, a naroito je bio zastupljen prvih decenija 20. veka. Kod nas je nazvan , ali postoje i drugi nazivi, jer je imao lokalna obeleja pa su ga zvali i u Francuskoj, po nazivu jedne prodavnice, u Beu ili u Engleskoj. je tipian za Minhen jer je tamo izlazio asopis Jugend oko koga su se okupljali neki umetnici. Kod nas dolazi iz Austrije. To je umetnost koja nastaje u Evropi i brzo se iri, najpre u Ameriku, jer se tada veliki broj umetnika odatle koluje u Evropi, pogotovo Parizu, zato to tamo jo nisu postojale umetnike kole.

HEKTOR GIMAR je jedan od prvih koji je postavio ideju Art Nuvoa u Francuskoj. Za izlobu 1900, u Parizu je projektovan metro, a on je dizajnirao kapiju metroa. Gimar koristi kovano gvoe na drugaiji nain, elei da oponaa prirodu. Njegov rad je vrlo dekorativan, prepun zakrivljenih linija. Dizajnirao je svetiljku kao veliku visibabu. Metro stanica je dizajnirana kao krilo vilin konjica, sa staklenom nadstrenicom koja

3

pokriva stepenite. Secesija trai inspiraciju u prirodi koja postaje glavni izvor motiva i formi. Koristi mnogo uvijenih dekorativnih linija. Secesija smatra da je industrijska proizvodnja liila predmete dekorativnosti i da su svi postali isti.

VILJEM MORIS je smatrao da ornamente svi vole, a da predmeti koje prave serijski, identino, bez ukrasa, nisu lepi. On se zalagao za vraanje ornamenta, pre svega inspirisanih prirodnim formama, naroito florom, a onda i faunom. Umetnici su se ba oko 1900. godine vratili prirodi i poeli da trae ovde inspiraciju. Tako je bilo zbog velikog razvitka industije, zbog ega su gradovi postali prljavi i zaguljivi. Stanovi su zidani od jeftine opeke, svi isti, a svi kvartovi su izgledali identino. To se ljudima inilo kao veliko otuenje, kao bezlian nain ivota i eleli su dekorativnost u svojoj kui. Viljem Moris je ponudio cvetne tapete sa suncokretima, irisima, lokvanjima, moda i previe dekorativne.

Sada se pojavljuje i kovano gvoe koje se obrauje, izvija u fantastine oblike i dobija novi izgled, dakle nije vie svedeno, ve imitira delove biljaka ili insekata. esto se kombinuje sa staklom. To je nova kombinacija koju donosi secesija. Ovaj odnos gvoestaklo e ostati u upotrebi i do danas. arena tavanica Galerije Lafajet u Parizu je pravi primer secesije. To je zgrada sa izuvijanim balkonima u enterijeru. Nazvana je galerijom jer je roba prvi put bila tako izloena, kao u galeriji. To su poeci konzumerskog drutva, oko 1900. godine. Nove zgrade su raene i od mesinga, gvoa, stakla. Koriste se motivi iz prirode kao ruke, svetiljke itd. U ulici Kralja Petra u Beogradu se nalazi nekoliko zgrada sa fasadom koja pripada ovom stilu. Neki bi rekli da je secesija i eklektini stil. Pojavljuje se i uticaj orijenta, asirske umetnosti, japanske umetnosti (pogotovo je popularan porcelan), ali ih ona sve ujedinjuje tako da budu u skladu.

Predstavnik secesije u Americi je TIFANI. Tifani lampe su do danas prepoznatljive. One koje su originalne su jako nene, od tankog gvoa i staklia. Davala je posebnu atmosferu prostoriji kada je ukljuena. Staklo je bilo jako bitno u secesiji.

GALE je proizvoa staklenih vaza, koje su i danas predmet kolekcioniranja. Ove vaze su na primer u obliku peurke, irisa ili drugog cvea, od raznobojnog stakla. Ako bi se u blizini ukljuila svetlost svi slojevi raznobojnog livenog stakla bi svetleli. Slagao je liveno staklo paljivo, sloj po sloj. Fabrika je prestala da radi u doba Prvog svetskog rata, tako da su originali raeni oko 1900. godine Umetnici secesije su smatrali da je potrebno graditi umetniko zanatstvo. Zato su ovo zapravo sve zanatske radionice, a ne samostalni umetnici. Zanatlija bi dobro poznavao materijal, ali je bio i kreativan dizajner inspirisan prirodom.

LALIK je pravio komade nakita od stakla, dragog kamenja, kao i posude i predmete za kuu od duvanog stakla. Oko 1900. godine se poveala potranja i za murano staklo sa ostrva Murano pored Venecije.

JOZEF HOFMAN je u saradnji sa Gustavom Klimtom dizajnirao Vilu Stoklet. itava kua je projektovana po istom kljuu. Od prve kvake do pepeljara i aa, sve je dizajnirano u istom stilu (to se naziva total dizajn). Ambijent je odgovarao idejama secesije, a svi elementi su bili osmiljeni specijalno za tu kuu.

Secesija je vrlo luksuzan stil, jer su ovi materijali jako skupi i delikatni, a stvaranje je zahtevalo sate napornog rada. Tako su ti predmeti bili skupi i dragoceni. Secesija je i insistirala na ekskluzivnosti, pa nije svako mogao to da priuti. Zato se tada prvi put pojavljuju jeftine replike. Dakle trend kopiranja se uspostavlja u vreme secesije jer je nudila samo ekskluzivne komade, koje je i nizi sloj eleo da nabavi. Ona sa jedne strane nudi vrhunske komade u svim podrujima umetnosti, ali i vrlo jeftine rune imitacije koje oponaaju taj elegantni stil.

Keramika je doivela veliki procvat i koristi se ak i na fasadama. OTO VAGNER je u Beu jedan od najveih arhitekata secesije i poznat je njegov dizajn u Beu i Majolika- .

4

ANTONIO GAUDI razvija stil koji je i dalje nadaleko poznat i za njega karakteristian. Odlikuju ga meke, izuvijane linije. Naroito su interesantne njegova Kasa Batljo i Kasa Mila koje su potpuno prekrivene keramikom. Vlasnik keramike radionice je gotovo bankrotirao u toku gradnje zbog Gaudijevih ideja, ali kada je kua zavrena reklamirala je njegove ploice i investicija mu se viestruko vratila. U Gaudijeva najpoznatija dela takoe spadaju Sagrada Familia i Park Guelj.

Secesija je dugo osuivana da je ki, neukusna, preterana. Ali danas je dosta cenjena. ak i postmoderna kasnije kombinuje razne ideje, pa je tako i secesija vremenom priznata. Secesija je vana jer pre svega otvara mogunost upotrebe novih materijala (gvoa, stakla, keramike) kao i novih formi koje oponaaju prirodne forme.

ANRI DE TULUZ LOTREK

Njegovo delo pripada Secesiji, ali i ekspresionizmu. On povezuje i uporeuje iskustva realizma i impresionizma sa nekima koja e tek doi. U kafeu Mi je jedna od verzija ae Apsinta, na kojoj slika dvoje ljudi za stolom. To je bilo vreme boemskih noi i sedenja satima uz au pia. Ovo je upravo atmosfera boemskog Pariza u kome ivi Tuluz Lotrek. On je inae iz bogate plemike porodice iz Tuluza, ali je roen sa ozbiljnim tegobama i postao je nakazno stvorenje sa skraenim abdomenom. Dugo se leio, iao na terapije, a uz to je proao izuzetnu kolu crtanja, jer je mogao da priuti najbolje nastavnike. Sve je govorio linijom, i ta njegova nervozna linija kasnije inspirie Pikasa. To je takoe jako raznovrsna linija, a njom je znao da kae sve, i zato je ona vrlo podsticajna za ekspresioniste. Njegov pristup tom drutvu nonih kafea i barova je daleko od realizma. Tuluz Lotrek pokazuje i otro zapaa te posetioce i zabavljae, ali on ne daje kritiku drutva, on ne eli da osudi te ljude ve samo da ih prikae. Nije eleo da se izdvaja iz tog sveta, niti da ga kritikuje jer tada ti klubovi dobijaju na popularnosti, a on je njihov est gost.

Igranka u kafeu

Prikazuje kankan igraicu sa erotskim asocijacijama. Deformie enu da istakne dinaminost, pokretljivost, svetlost. Ne zanima ga gde je kraj kompozicije (inspirisan fotografijom). Nema centriranog, glavnog aktera. Njena noga u crnoj arapi je erotski isturena u prvi plan i pokree vrtlog kompozicije, blago decentrirana.

Guli je tada bila poznata igraica u kabareu. On je neke od junaka pariskog nonog ivota napravio zvezdama, jer ih i danas znamo iako su pripadali tom miljeu. Svesno ide na erotizovanu poruku. Ne podsmeva joj se, ve joj se divi i govori nam kako je ona pompezna. Njene pratilje su potpuno preseene. Tako smela fragmentacija tela nije viena do tada, a bie nastavljena kasnije u nadrealizmu. U prvom planu je Guli sa svojim ogromnim dekolteom. Ne postoji jasna ideja o dubini u njegovim slikama. Prvi plan je nosei, a ostali se lepe na njega, nejasne su razdaljine meu planovima. Njegove slike malih dimenzija tada nisu ni bile cenjene. Pokljanjao ih je prijateljima ili ih je bacao. Slike su bile loe preparirane i neugledno je radio. Posle smrti (umro je pre etrdesete), porodica je sakupila radove i napravila divan muzej u Parizu.

Meutim, njegovi grafi su pravi zaetak postera. U velikim dimenzijama (2mx3m), oni su plenili svojim vizuelnim porukama. Do tada su se plakati obraali posmatrau samo tekstom. [U 19. veku je prvo umetniko delo upotrebljeno kao nosa reklame. Proizvoa sapuna je na sliku nalepio, i tako reklamirao, svoj sapun.] Tuluz Lotrek je reklamirajui Mulen Ru ostavljao gotovo 4/5 za sliku, samo petinu za tekst. Tekst je u jednom bloku, da bi slika nosila poruku. Koristi litografiju u boji, i ona treba da imitira japanske grafike. To posebno vidimo po siluetama u pozadini.

5

Japanski divan Ravna bojena povrina, ista uta, crna, crvena boja. Insistirao je na tome da boje budu u velikim povrinama, i nije se bavio detaljima. Mej Milton (reklama za Belfort okoladu) Za svaki plakat projektovao je sasvim nova slova. Uspostavljao je komunikaciju izmeu tekstualnog i vizuelnog, oekujui da slika bude ta koja nosi poruku. Tako je i danas koncipiran plakat. Potpisuje se peatom, kao Japanci. Kafe Ambasador Insistira na borbi toplog i hladnog. Decentrirano je podelio pozadinu na toplu i hladnu zonu. Glava ne gleda u nas jer bi to bila previe intimna komunikacija, kao portret. Ceo zaokret tela je tu, da bi on bio lider, voa. Glumac nas izvodi iz kadra. Zato je tekst desno, jer kao da ide za njim, kao to i mi kreemo za njim ka kafeu. itav 20. vek e se u plakatima drati isti koncept: tekst na margini, i slika koja nosi poruku.

GUSTAV KLIMT

Judita On je autor koji je mnogo istraivao i meao razliite stilove. esto je koristio ornamente vizantijske umetnosti i zlatnu pozadinu. Upoznao je vrlo dobro umetnost mozaika, jer je putovao po Raveni i tu je video izuzetne vizantijske mozaike. Sa bratom je tamo radio zidne kompozicije i inspirisao se tim mozaicima. Takoe mu je bilo vano svoenje oblika na dekorativnost i povrinu. Kombinuje istu dekorativnost sa odreenom modelacijom. Secesija = otcepljenje, nezavisnost

Za Klimta je secesija bila sloboda, slobodno kombinovanje, izlazak iz celine. On naputa Akademiju i to realistiko, tradicionalno uenje, i zahteva novu slobodu, slobodan izbor elemenata. Trai reenja u razliitom stilskom iskazu. Inspiriu ga pogotovo Vizantija, Egipat, Grka mitologija, orijentalno, srednji vek. Klimt je iveo ekscentrino, a Be je tada bio vrlo konzervativan grad, koji je uspostavljao red meu raznim kulturama Habzburke monarhije. Zbog svog naina ivota dolazi u sukob i sa policijom, i nikada se nije uklapao u tako represivno drutvo. U kompoziciji Ljubav vidljivi su i japanski uticaji i mistini sadraj.

6

Klimt je dobio je narudbinu za tri zidne kompozicije za hol zgrade Bekog univerziteta, koje bi predstavljale Filozofiju, Medicinu i Pravdu. Meutim po zavretku su svi bili nezadovoljni jer su smatrali da su dela izopaena i pornografska. Takoe im je smetalo to je transformisao tradicionalne simbole, pa na primer za predstavu medicine slika bolest itd. Na kraju slike nisu ni postavljene u hol, a kasnije su unitene. Sebi je zatvorio zvanini put za izlaganje naputajui Akademiju. Zato nalazi novu klijentelu meu buroazijom i slika portrete. Izlae u Paviljonu secesije u Beu. To je bilo mesto okupljanja za vreme secesije, a gradi ga Jozef Olbrih. Po ugledu na njega je izgraen na Paviljon Cvijeta Zuzori. Za Klimta je karakteristina sloboda kombinovanja simbola. Stvorio je neku vrstu individualne religije. Atina Palada je njegova vizija Atine. Poznat je i njegov divan friz u Vili Stoklet, , kao i kompozicija Nada.

Poljubac Njegovo najpoznatije delo, najvie reprodukovano. Voene su une diskusije, koje su pokrenule feministkinje jer su ovde videle agresivnost, primoranost na poljubac. Smatrale su da devojka ne moe da se otme iz njegovog zagrljaja. Druga grupa ljudi je tvrdila upravo obrnuto, da se mukarac tako potinjava ljubavi da ostaje bez identiteta, jer mu ne vidimo lice, a da je Klimt prednost dao eni i njenom zanosu. Slika vie nema planove, ona je ravna povrina na kojoj su samo razliiti ornamenti. To je bilo jako interesantno za apstraktne umetnike.

Metrovi je roen u Hrvatskoj, i potie iz siromane porodice, roditelji su mu bili nadniari, a on je uvao stoku. Od detinjstva je rezao razne figure, radio oblike u kamenu i drvetu, i ubrzo je doao do mecene koji ga je poslao u Be. Zato njegov rad vezujemo za Beku secesiju. Meutim, mecena je ubrzo odustao od njegovog finansiranja i morao je sam da se snalazi u tuim ateljeima. Upornim radom je doao u kolu Ota Vagnera. Zbog toga se i sam kasnije okuao u projektovanju hrama posveenog Kosovskim junacima. Projekat za Vidovdanski hram nije realizovan, ali je bio veoma ambiciozan. Trebalo je da bude mnogo figura, karijatida, pogotovo na tornju koji predstavlja zvonik, a u centru bi bilo vrelo, koje simbolizuje izvor ivota.

Na narodnom muzeju u Beogradu je napravio , izmeu karijatida, zarotiranu u obliku slova S. Njegovo najpoznatije delo je Pobednik na Kalemegdanu. Projektovan je za Balkanske ratove. On nije projektovan da bude na visokom postamentu, ali graani nisu hteli da ga gledaju tako u njihovoj visini. Zbog toga je podignut, meutim ba zato sada njegove noge deluju prekratko. Takoe je radio Spomenik neznanom junaku na Avali.

Konjanik u ikagu je statua Indijanca sa lukom i strelom. Radio je i Indijanca sa tomahavkom. Radio ih je po konkursu i na odlinom su mestu na trgu u ikagu.

Metrovi je kombinovao figuru sa arhitekturom. Smatra se jednim od najveih skulptora 20. veka. Roden je rekao kada ga je upoznao da je on najvei vajar malih slovenskih naroda. Koristi se grafizmima i oslanja se na egipatsku i asirsku plastiku, dakle koristi se eklektizmom.

7

EKSPRESIONIZAM

Rani ekspresionizam se razvija krajem 19. i poetkom 20. veka. Umetnici koji su obeleili ovaj period su Norveanin Edvard Munk i Belgijanac , predstavnici ranog austrijskog ekspresionizma:

i , i predstavnik primitivnih tendencija [ideja] u 20. veku: Anri Carinik Ruso. Ovi umetnici su najavili, i bili veoma bitni, za rani ekspresionizam.

Ekspresionizam karakterie ispoljavanje , strahova, nelagodnosti, i neuklopljenost u svet oko sebe. Ekspresivno = izraajno Nastao je kao reakcija na impresionizam. Impresionizam se bavio onim to dolazi spolja, to je vidljivo, podsticaj i inspiracija za stvaranje je ono to je van umetnika. U ekspresionizmu je potpuno obrnuto, ono unutar oveka, to nije vidljivo je podsticaj, ono duboko intimno, i samim tim vrlo subjektivno. Zato je teko rei da je to stil, jer svaki pojedinac ima svoju varijantu ekspresionizma, svoje teme, svoj nain obraivanja tema. Umetnici koriste razliita likovna sredstva i likovne izraze jer ele da pokau ono najdublje u sebi, svoju intimu.

U ekspresionizmu ima vrlo malo zajednikih elemenata ako posmatramo dela predstavnika. Jako je malo dodirnih taaka u likovnom smislu izmeu njihovih radova. Ipak trajna obeleja ekspresionizma su :

1. subjektivnost, intimnost, lini odnos prema svetu 2. (pokazuju disharmoniju, neuravnoteenost, asimetrinost) 3. intenzivan kolorit, debeli slojevi boje koje otrim predmetima nanose na platno, bez lokalnog tona

Ekspresionizam se vezuje za kraj 19. i poetak 20. veka. esto trai uzore u periodima obeleenim nespokojstvima i krizama. To je logian izraz tzv. bolesti kraja veka. Najvanije za nastanak pravca bilo je delo Van Goga, a ugledali su se i na simbolizam i srednjevekovnu umetnost. Ekspresionizam je insistirao na iskazivanju linih strasti i doivljaja (kao to je Van Gog predstavio Krmu, sa snanim komplementarnim odnosima, kao strano mesto). Oseanje odbaenosti i negostoljubivost su dakle nasledili od Van Goga, i izraavali su svoju neprilagoenost drutvu, konvencijama graanskog drutva. Pokuavali su da razbiju te konvencije, i zbog toga su esto bili kanjavani. Imali su duboki nesporazum sa sredinom koja ih nije prihvatala, a ni oni se nisu mogli uklopiti. udno je da niko od francuskih umetnika nije dugo krenuo za uenjima Van Goga.

Gogen, veliki otpadnik, im je takoe bio uzor. On je otiao daleko od civilizacije u potrazi za idealnim svetom, plemenitim divljakom, ali ni to mu ne uspeva, i biva neprihvaen od svih tih zajednica. Njegovo delo tek kasnije postaje vrlo uticajno i podsticajno.

Teoretiar Voringer, Nemac, imao je teoriju da su svi ljudi sa severa zatvoreni, frustrirani, povueni, zbog neprijatne klime i jako dugakih perioda dana i noi. Tvrdio je da je ekspresionizam tipian za ljude severa, da oni mogu da shvate tu melanholiju. Nasuprot severu, ovek juga je ovek harmonije, ivotne radosti i zadovoljstva i oni ele da budu napolju, da se drue i ta klasina harmonija je tipina za ljude mediterana. Severnjaci ak esto koriste dinamian vedar tekstil u svojim domovima da nadoknade tu toplotu. Postoji i jo mogunosti da se analizira ovaj pravac koji obuhvata sve vrste umetnosti. To je , za neke prvi moderni izraz. esto se kae da je neto ekspresivno, izraajno, a ne vezuje se za kraj 19. veka i poetak 20. veka. Dakle to je univerzalna odrednica za taj umetniki izraz u kome se otkrivaju intimne tenje, bez lai i sakrivanja. Sa ekspresionizmom emo se zato esto sretati na primer posle Drugog svetskog rata, tada nastaje lirski ekspresionizam.

EDVARD MUNK

Postavio je temelje svim kasnijim ekspresionistikim stavovima. On je bio samoobrazovan, nije iao u kole za umetnost, ve se druio sa krugom intelektualaca. Boemska sredina je za njega bila podsticajna, i druio se sa Ibzenom i drugim dramskim knjievnicima. U takvim krugovima stie saznanje o svetu. Odluio je da ode u Pariz i upozna se sa umetnou njegovog doba. Meutim po povratku postavlja sebi cilj da ne eli da slika ene kako itaju i vezu, ve da govori o stvarnim ljudima i njihovoj patnji i ivotu. eleo da se distancira od konvencionalnog. Posmatra Degaa, Van Goga, Tuluz Lotreka i njihov smeli kolorit i jake linije. Pravi planove da napravi jedno veliko delo, koje bi se sastojalo iz vie slika. Taj je zamislio kao ciklus, ali nije ga potpuno zavrio iako se dugo trudio da ga realizuje. Njega odreuje vrlo rani gubitak majke, a zatim sestre.

8

Soba umrlog Decentrirana soba, vrlo neuravnoteena. Pod je planiran kao u Van Gogovoj sobi. Leva strana je veoma naglaena, jer su figure neravnomerno rasporeene. Potpuno levo je figura kao silueta, kao krpena lutka. Ne interesuje ga razrada, modelacija, ve doivljaj straha i bola. Umrli se gubi u zaklonjenom krevetu; on je prisutan na slici, ali samo kao fotografija, kao uspomena. Niko nikog ne tei, svi su okrenuti sebi. ovek i ena su dramatino okrenuli jedno drugom lea i ne ele zajedno da prolaze kroz uas smrti. ena postaje hladna, bleda, sa krupnim oima, ali niim ne komunicira ni sa kim. Niko ne komunivira ni sa kim, naprotiv, svako gleda na svoju stranu. Mi vidimo jedan raspad, rasulo. Sve je jako dramatino, naroito je interesantno kako ljudi deluju plono, ravno, izgubili su na volumenu. To je neto na emu e on razvijati svoje istraivanje.

Ova ulica u Oslu veoma podsea na Kafe nou Van Goga, i ulice u Arlu. Naglaava pretee severno nebo koje ini da se figure izduuju, postaju siluete, senke. Pokazao je kako zgrade deluju osvetljeno samo kroz prozore, kao da boja ne odgovara stvarnosti. Boja sada nosi emotivni sadraj.

U ovom delu se dobro vidi kako boja nosi drugi sadraj. Ona nosi asocijativnu vezu sa unutranjim doivljajima. Pre svega, sa izneverenim ljubavima. Sam Munk je imao velikih problema sa enama, velikih nesporazuma, i to ga je jako bolelo. Zato je to oseanje uskraenosti ljubavi dominantno kroz ceo njegov ivot, i takvu ljubav koju je eleo nikada nije ostvario. ak je bio na leenju posle nervnog sloma, posle ega su mu se dela malo smirila. Naslikao je mnogo autoportreta i pejzaa, a radio je na veoma subjektivan nain. Ova Igra ivota je scena iz nonog ivota. Falusni simbol govori da se radi o erotski nabijenom odnosu mukaraca i ena. Poto ovi ljudi ive usamljeno i udaljeno, pa na ovakvim igrankama i zabavama moraju da sklapaju prijateljstva. Skroz levo je nevina mlada ena u beloj haljini, a pored nje je cveti. Kasnije ona je zrela ena u crvenoj haljini, obeleena materijom. Ona nije prijatna za mukarca, ona je femme fatale, gospodar situacije. Njena dugaka haljina samo to ga nije saplela. Konano, tree doba ene je desno, i to je starica u crnom, usamljena, izolovana, ne uestvuje u plesu. Oko svake figure su intenzivne crne konture koje je uokviruju. Kolorit nosi najdublje emotivne sadraje i time podsea na Gogena i Van Goga. Birajui belu, crvenu i crnu, govori o fazama u ivotu ene. Nema vidljivih prostornih odnosa, nema razlike u planovima, nema centra.

Madona Nigde nema nage Bogorodice, ali ovde Munk jeste eleo nju da predstavi jer vidimo da ima oreol. Ovakva dela su izazivala skandale i ona ni danas nije prihvaena kao Bogorodica, optuivali su ga za jeres itd. Po njegovom miljenju religioznost dovodi do odreene ekstaze. Ta ekstaza kao unutranji doivljaj njega inspirie, a ne sam lik Bogorodice.

Krik/ Vrisak Delo koje radi i u slici i u grafici. Slika vijugave linije tamne vode i jarko crveno nebo. To je direktno podstaknuto njegovim doivljajem zalaska sunca, kae da priroda kao da je cela pustila jedan krik i zavapila jer dolaze mrak i hladnoa. Zato bira negativnu dijagonalu i tri puta je ponavlja. Postavlja prvu figuru kao smrt, i jo dve pretee figure u daljini. Gradi vrlo nespokojnu situaciju, koja nas plai. Slika neizvesnost, oseanje nepoznatog straha. Munk je autor koji je ostavio jako dubok uticaj na sve umetnike ekspresionistike orijentacije sve do danas. Bilo da se radilo o grafici (koristio je primitivni tip drvoreza iz Srednjeg veka) ili o slikama.

9

Bio je kolovan u Briselu, a inae je iz malog belgijskog mesta gde su se tradicionalno odravali karnevali sa maskama, a njegova porodica je drala prodavnicu maski. Autoportret sa maskama Ensor je bio inspirisan delom ora Seraa i njegovim izraajnim koloritom. Nanosio je isto tako smeo kolorit u debelim slojevima. Jako deformie ljude i tvrdi da ljudi uvek imaju maske.

Maske i smrt, samo smrt ne nosi masku. Spletka/Kleveta, smelo deformie figure i otvoreno ima se ruga.

Ulazak Hrista u Brisel Slika i sebe u guvi, i samom sebi se ruga. On pretpostavlja da ni tada, poetkom 20. veka, ako bi Hristos doao u Brisel, niko ga ne bi doekao kao mesiju. I u ovoj gunguli Hristos je jedva vidljiv u centru na magarcu, a ljudi su okupirani drugim stvarima. Pokazuje da su ljudi uvek jednako nezaiteresovani za neki vii moralni red, a zanimaju ih neke zabave, neto primitivno. Zato koristi intenzivan kolorit i pravi gungulu, a Hristos se jedva vidi.

Bio je jako usamljen i zaboravljen posle smrti. Tek u 20. veku neke nove generacije se dive njegovom korienju boje kao debele paste.

AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM

Ovi umetnici deluju u prvoj deceniji 20. veka, a delemino im i Klimt sa svojim poslednjim delima pripada. On im je pre svega bio veliki uzor i oslonac. Sa druge strane su se ugledali na Munka kao uzora, kao i Van Goga (ija dela izazivaju skandal u konzervativnoj Austriji).

Pijeta ili Drama i komedija Sukob postoji u samom sadraju, jer drama i komedija ne mogu postijati zajedno. Ovo je plakat za predstavu Rzbojnici, radost za ene, vrlo dvosmislenog sadraja, za letnji festival. Pojavljuju se i sunce i mesec istovremeno. Ovo je scena neposredno posle raspea. U smeloj interpretaciji Oskara Kokoke ovo deluje kao horor, kao da Hristos krvari, celo njegovo telo je kao rana, a i Bogorodica oajava. Ovaj poster izaziva ozbiljne sukobe u drutvu. Dramatina deformacija, distorzija. Portret Hermana Valdena Prenebregava se fizika slinost. Ovo je Valden kako ga vidi saradnik i prijatelj, Oskar Kokoka. On ga razara linijom, pokuava da nam obrati panju na Valdenov prodorni pogled. Ljubavnici Dvojni portret Oskara Kokoke i Alme Maler. Ona je supruga Gustava Malera, smelog i provokativnog ponaanja. Alma nosi vrstu kimona, svilene haljine i oni se pojavljuju na slici kao ljubavnici, ali nita nije spokojno u njihovom odnosu. To je bila burna veza za oboje. Kokoka insistira na dinamici, a inspirie se barokom.

10

Njegov rad je tek u drugoj polovini 20. veka stekao oboavatelje, a inae je iveo samo 28 godina. Karakterie ga tanana, oseajna linija sa velikim flekama boje, naglaene erotinosti. To je jednostavna, dramatina linija. Jako je zainteresovan za anatomiju. Bio je smeo inovator. Autoportret Ima itavu seriju autoportreta. Zagledan je u sebe, pita se ko je, koji su mu ciljevi. Predimenzionira ruke i oi, a to predimenzioniranje delova tela radi njihovog naglaavanja je tipino za ekspresionizam. Pomalja se interesovanje za japansku umetnost, elemente prirode. Gubi suprugu sa neroenom bebom, koja oboljeva od razornog gripa krajem Prvog svetskog rata. Inae je bio u zatvoru zbog crtea aktova mladia koji su pronaeni u njegovom ateljeu, i biva optuen za nemoral. Meutim on je crtao fragmentarne aktove, bez neke interakcije, sve je plono, udnog kolorita. Naslutio je izgleda takav kraj, osea pretnju od rata, jer je to je pogotovo za Austrougarsku bio koban rat. est je dramatian odnos obojenih povrina. Njegovo delo e tek mnogo kasnije biti prepoznato, krajem 20. veka, kada ljudi postanu otvoreniji.

ANRI CARINIK RUSO

Takoe pripada ekspresionistima, ali postavlja model tipian za modernu. On je primer autodidakta i naivnog umetnika. Dakle slikarstvo mu nije bilo poziv, nije se kolovao za slikara. Bio je carinik po zanimanju i u penziji je poeo da slika. Uvek je bio zainteresovan za umetnost. Odrastao je u Parizu, obilazei izlobe. Takoe je bio multimedijalni umetnik, bio je ulini violinista, izvodio je uline predstave, pisao male dramske tekstove. Taj tip naivnog umetnika e biti tipian kasnije za 20. vek. On je za sebe mislio da je vrlo kvalitetan i nadaren umetnik. Bio je potovan u krugovima avangarde, cenili su ga Kandinski, Pikaso, a jedan od njegovih prijatelja je bio i Gijom Apoliner, veliki pesnik i kritiar.

Portret Pjera Lotija Portret je predimenzionisan u odnosu na pejza. Primeujemo odreenu distorziju u pejzau. Nema levog uveta. Neke stvari izostavlja, a neke dislocira. Maka je u prvom planu i ukazuje na njegove osobine, dakle on mu nije veran prijatelj. Ovi atributi samo podseaju na tradicionalne, ali on govori o svom prijatelju i njegovom kunom ljubimcu, tipino za ekspresionizam. Loti dri cigaretu u ruci, deluje vrlo ponosan na to. Jako je vana pedantna i precizna linija kojom Carinik sve iskazuje. Trudi se da napravi poseban ambijent.

Portret Gijoma Apolinera Gijom i Marija Lorensin, koja je u pozi muze, ona ga majinski grli. Ona je muza koja inspirie pesnika. Pokazuje sa dva prsta navie, jer dovodi inspiraciju i duh kreacije odozgo, sa neba. Pesnik ima pero i svitak, prave atribute pesnika, kao na tradicionalnoj slici. Ambijent je jako udan i neobian sa cvetovima i drveem kao u dungli.

11

Krotitelj zmija Vrlo udno rastinje i egzotine ptice. Poseivao je botaniku batu u Parizu, gledao botanike atlase i paljivo crtao svaki list i granu. Za njega je to bila prilika da predstavi neke svoje snove. Ta spontana kreativnost koja nije navebana, ve je bliska deci, to je zanimalo i oduevljavalo moderne umetnike. On je uzimao tubicu sa bojom, prinosio je modelu i gledao da li ta boja odgovara njegovom tenu. Takoe ih je merio i uporeivao sa slikom itd. Modeli su mu bili esto i krpene igrake. Glavna odrednica moderne je traiti neto novo. Svaki stav treba preispitati i napraviti reakciju. Zato se u 20. veku esto smenjuju izmi i sada nastaje Fovizam.

FOVIZAM

Trajao je jako kratko i gotovo se i ne moe nazvati stilom, vie je to pojava, stanje duha. Umetnici su se brzo i razili i nastavili da istrauju za sebe. Trajao je od 1905. do 1910. Izlagali su na Salonu odbijenih jer njihova dela nisu prihvatana na regularnom Salonu. Naziv je doao neoekivano, kada je jedan kritiar video figuru nalik donatelovoj a oko nje ove slike, i rekao: Donatelo meu divljim zverima!, tako je ostao naziv od francuskog les fauves [divlje zveri]. Veina ideja fovista je postojala u idejama impresionista (Gogena, Van Goga, Sezana), a gledali su i dela grupe Nabi. Predstavnici su Anri Matis, Andre Deren, Moris Vlamenk, Raul Difi, Kis Van Dongen, Brak.

ANRI MATIS Anri Matis je bio lider i glavni predstavnik pokreta. On sabira sve tipino za umetnost 19. veka uz naglaenu dekorativnost. Slae planove po nivoima (toplo-hladno) ne pravei ideju o prostoru. ili Po izlaganju ovog dela izbio je skandal jer se ljudima inilo da je neprihvatljivo. Njeno lice je izgubljeno u tekstilu eira, a njen zaokret je atipian za portret. Naglaava duboke zelene i ljubiaste senke. Vidi se i uticaj japanske umetnosti, njen eir je potpuno dekorativan i nezavisan. Portret sa zelenom crtom Takoe gospoa Matis, i ovo je kljuno delo za fovizam. Upotrebljava intenzivnu boju, neto najvanije za foviste, i to direktno iz tube. Matis koristi istu crvenu, naspram zelene, i te velike bojene povrine smelo suprotstavlja. Povrina intenzivne boje se ograniava debelom tamno plavom ili ljubiastom linijom (to se naziva ploazonizam). Ubacuje ove linije razgranienja da bi ipak definisao formu. Boji ravno, plono, kao plakat, samo konturom obeleava elemente. Kontura je veoma debeli sloj boje, trag etke je potpuno vidljiv. Boje se ne meaju na paleti, direktno se stavljaju na platno u povrinama razdvojenim tamnim konturama (asocira na vitra u gotici, a takoe se javlja kod Gogena). Taj dekorativni odnos je postojao i u stednjem veku, ali fovisti su mnogo smeliji. Ne dre se lokalnog tona, predstavljaju stvari onako kako ih sami doivljavaju. Slika se zove ba po zelenoj prugi i ona je vrlo vana jer odvaja dve strane jedne iste linosti. Jedna je ruiasta, melanholina, a druga je vedra, uta, topla strana. Dakle on svoju suprugu dvostruko doivljava, jedna njena strana je topla, jedna hladna. To je subjektivan, jedinstven doivljaj jedne linosti. Prepoznatljiva je i japanska puna.

12

Matis je slikao i pejzae. Fovisti nisu inovativni u sadrinskom smislu, rade portrete, pejzae, mrtve prirode. Ali sada stare sadraje obrauje na sasvim novi nain. Pejzai vie nemaju centralni motiv, ugao je subjektivan, sve je stvar odluke slikara. Rado rade i scene iz enterijera. Sve je podreeno vatrometu boja. Matis esto bira motive sa prozorom ili vratima, jer mu to daje priliku da gradi sliku u slici, to stvara tenziju na slici. Crvena Odaliska Radili su i aktove. Ova Odaliska je deo dekorativnog ambijenta, nema senzualnosti. Crvena slika Slika na zidu moe biti i prozor. Nema iluzije dubine i dubina uopte nije vana. Toliko je dekorativno i plono da nas buni. Ornamenti su potpuno slobodni i pokrivaju celu sliku, nezavsni su i kao da ujedinjuju delove slike. Sve je povezano u isti ritam. Interesuje ga odnos boje, povrine i linije. To je put koji e voditi sliku ka izgradnji autonomnog sistema. Umetnost sada ima svoje zakonitosti, ne imitira prirodu. Matis je iao na sever Afrike i tamo se divio intezivnom koloritu, portretiui Marokance i ostale afrike narode.

ANDRE DEREN Umetnik znaajan za pokret, smeo inovator. su predstavljeni samo kao obojene povrine. Koristi neobine uglove. Nema ideje o celokupnoj kompoziciji. Vidljiv je uticaj Sezana. Ovo su tri figure koje predstavljaju drugaije aspekte ene. Jedno lice je u zelenoj senci, drugo je bledo. Kompozicija je razliita od uobiajene sinteze dela koja su se oslanjala na renesansu. Ovde nema ine take, jedinstvenog mesta opaanja. Svet se sagleda iz vie taaka, razliitih uglova. Kroe i Berkson su dva filozofa koji su uticali na slikare. Insistirali su na vanosti subjektivnog saznanja (da je doivljaj vremena je relativan na primer). Smatrali su da i neto to nije dokazivo moe biti bitno. Pitali su se zato se o ukusima ne diskutuje, zato neko vie voli neto od neeg drugog. Nije kompletan ivot utemeljen na racionalnim rezonima, tako da i onom intuitivnom treba pridavati panju. Dve sestre Mrtva priroda Mrtve prirode e vremenom postajati sve tamnije kod Fovista. Deren e se na kraju gotovo vratiti tradicionalnom. Mnogo panje posveuje slikanju Londona, Temze i urbanih pejzaa, koji su jako dobri i bitni.

MORIS VLAMENK Portret Andrea Derena Hvalio se da nikada nije bio u Luvru, jer nije hteo da gleda stare majstore i slike smeeg, muzejskog tona. eleo je da trai to intenzivniju boju i to smelije komplementarne odnose. Intuitivno, direktno je koristio boje. Meutim to to nije hteo da se obrazuje na kraju i nije dalo nekih rezultata. Inspiracija mu se tanjila i gotovo nestala i posle desetak godina je slikao vrlo tamno, gotovo romantiarski.

13

Predstava Bato-Lavoara To je drveni splav na Seni, mesto okupljanja i rada fovista. Pejza je toliko dekorativan da je potinjen ritmu bojenih mrlja, i tih ograniavajuih linija. Nema nikakvog rasporeda i centra. Ova dela niko nije eleo da kupuje, nisu bila vredna kolekcioniranja. Prva Matisova dela su kupovali Rusi i Amerikanci.

RAUL DIFI Slikao je svetkovine, kue i ulice iz udnih uglova. eleo je da prikae ono to osea, uzbuenje prouzrokovane vienim svetom. Na korak do sasvim slobodnog korienja povrine kada nee vie biti sadraja. esto slika gradski ambijent, urbane pejzae sa zastavama, vrlo svedeno. Raul Difi je najavio sa Brakom nastanak kubizma, ali nee se posvetiti tom pravcu, ve e se vratiti se svom fovizmu. Atelje sa indijankom kao modelom Nai umetnici izmeu ratova e uiti iz ovakvih dela, jer su im ona ranija dela fovista previe intenzivnih boja.

KIS VAN DONGEN Holananin koji dolazi u Pariz. Divi se najpre Lotreku iradi sline scene vezane za nain ivota. Fernanda - insistira na vrlo ekspresivnoj slici ena, smelo koristi najjae boje. Plinska svetlost deformie lice pravei senke. Takoe radi dela kao to je . ak su i gospoe iz visokog drutva portretisane na provokativan nain. Debelom pastom i jarkim bojama. Urbane ambijente radi plono.

Iz perioda fovizma poznate su njegove luke, kao i predstave Temze koje su naroito vane. Ubrzo je krenuo u kubizam i smee i sive tonove. Kada slika u duhu fovista koristi smeo kolorit.

14

Izlagao je sa fovistima, inae prijatelj Matisa. Studirao je na Akademiji u Parizu, pod vostvom profesora Gustava Moroa, simboliste. Bio je Moroov omiljeni student. Uivao je njegovo divljenje jer je dozvoljavao studentima veliku koloristiku slobodu, u emu se Ruo isticao. Ruo se tematski okrenuo ivotu.

Par Slika savremenike bez ulepavanja. Hoe da pokae sve rune crte ovog sveta. Dve prostitutke Smatrao je da se moralni pad oveka vidi na licu, telu, na svemu. Otvoreno istie deformisane elemente, kako fizike, tako i intelektualne retardiranosti. Stari kralj Sa velikim revoltom slika tiraniju careva. Ovo je veoma reljefno delo, bojama su ugrebane konture. Car gnjei nean cvet u ruci i to jasno ukazuje na tiraniju.

Hristova glava Religiozna umetnost je za Ruoa bila jako bitna. Religioznim temama daje nov, moderan zvuk. Svetitelje smeta u moderni ambijent grada. Smatrao da je veliki obnovitelj religiozne umetnosti, ak je ponudio svoja dela crkvi koja ga je naravno odbila. Unitio je mnogo dela u napadu sumnje u svoj rad. Ostao je vrlo usamljen i izolovan. Idanas su vie cenjena njegova dela o anomalijama i drutvenim manama.

ANRI MATIS P Posle perioda fovizma on je jednako kao Pikaso izgradio svoj stil, i promenio odnos prema umetnosti. Dosledno je razvijao svoje stavove. Bio je uspean i u skulpturi mada ta njegova dela prvo nisu bila izlagana. Bitno delo u sklopu modernistike redukcije forme. Prvi akt je blizak realizmu, ali postepeno se oslobaa anatomske voluminoznosti, iri se i jasno ralanjava. Pletenica se sputa i predstavlja kretanje koje se suprostavlja kretanju navie. Kima koja deli lea se samim tim naglaava. Na kraju je to tipino modernistiko reenje, dva valjka koja idu na gore i jedna forma koja ih razdvaja i ide na dole. Luksuz, mir i zadovoljstvo Insistirao je na ritmu koji grade boja, povrina i linija. Poeo je od skoro neoimpresionistikih dela koja je kupio Sinjak. Matis je potovao Sezana, naroito njegove kupaice. Imao je jedno delo i uvek ga je uvao. Plavi akt II Radi makazama u starosti, kada je ve bio star da slika. Seckao je kola papir i pravio slike.

15

Ples (Igra) i Muzika su njegova najbitnija dela iz ovog perioda. Bile su pravo otkrie kada ih je naslikao. Naruio ih je ukin. Dopadale su mu se matisove slike jer ruske ikone takoe karakterie intezivan kolorit. Sama ta elipsa koju grade tela je prepuna energije, ljudi neobuzdano pleu. Ta igra je tipina za slovenske narode, tako u krugu, poletna. Predstavlja igru kao dinamizam, kretanje, radost. Trebalo je da daju utisak harmonije, uivanja, spokojstva. Za Matisa je slikarstvo kao udobna fotelja u kojoj e se ovek odmoriti posle napornog dana. Horizont je takoe talasast. Muzika ukin je ove slike drao u svojoj vili gde je gostio ugledne prijatelje. Zbunjivalo ga je kog su pola svirai na slici, koja je to muzika koju sviraju. Matis je rekao da je to trebalo da bude samo predstava koja e u nama buditi zvunost, a ne neka odreena muzika. Na ivici je apstrakcije. Matis je jako uticajan umetnik jer je uspeo da formira nezavistan svet slike koji ivi mimo sveta prirode, da stvori svoj individualni jezik. Bitan je za razvoj asocijativnog slikarstva.

GRUPA MOST

Delovanje grupe Most traje od 1905. do poetka Prvog svetskog rata. Grupa Most je odabrala ba to ime jer je elela da povee nemaku tradiciju (na primer gotiku) i novu, dekorativnu umetnost 20. veka. Sam naziv su svesno odabrali sa odreenom simbolikom, dakle kao veza izmeu tradicionalnog i njihovog vienja novog, njihovih planova za razvoj umetnosti. Nemaki umetnici su znali da su njihovi koreni u gotikoj grafici i da se njihove nove ideje moraju sprovasti kroz grafike listove. Bili su jako dobro organizovani. Delovali su brzo, efikasno i na veoma irokom polju putem grafike. Redovno su ih tampali u malim tiraima i poklanjali svojim lanovima, a svaki lan je plaao lanarinu i aktivno podravalo grupu. Tako su brzo skupili mnogo potovalaca i izlagali su irom Nemake i ostatka Evrope. Tim otiscima je vremenom rasla cena.

Svi slikari ove grupe su bili mladi studenti arhitekture ili umetnosti, i radili su zajedno najpre da bi lake finansirali prostor za rad. Napravili su aktivan krug ljudi oko sebe i saraivali sa drugim grupama (sa grupom Der turn na pr.) Bili su podstaknuti idejama Nazarena, Prerafaelita i grupe Nabi. Delovali su kao grupa. Predstavnici su: Ernst Ludvig Kirhner, Erih Hekel, Oto Miler, , Emil Nolde (pridruio im se na kraju i kratko je bio lan, stariji od ostalih).

ERNST LUDVIG KIRHNER Suncokreti On je bio glavni predstavnik i centralna linost grupe. Nisu imali vrlo razraeni manifest poto je to bila rana umetnika grupa. Nemaju precizno odreene ideje, ali kau da ele da istrauju nove mogunosti. Termin moderan i sada oznaava nekog ko prati aktuelne stavove o svetu, o umetnosti. Moderna umetnost zahteva da se stalno trai novo, ide dalje i da se postavljaju novi principi ponaanja i stvaranja. To je diktat novog. Zato su lanovi grupe Plavi most rekli da pozivaju sve one koji hoe da budu moderni da im se pridrue. Oni se dosta ugledaju na Van Goga. Kirhner svesno radi Suncokrete. Van Gogovi Suncokreti su predstavljali novi odnos prema mrtvoj prirodi. Imali su duboki emotivni sloj jer su naslikani kao dobrodolica Gogenu, dakle imali su linu posvetu. Suncokret i kasnije postaje vaan cvet u secesiji. Kirhner jasno govori da je njegov idol Van Gog, koji koristi istu boju kojoj daje emotivno znaenje. I on se slui istom bojom, i debelim nanosom. Devojka koja sedi Dekorativno, sa istim obojenim povrinama. Vidi se kloazonizam (oiviavanje tamnim bojama), dakle uticaj Gogena. Figura podsea na primitivnu umetnost (kao inspiraciju gledaju dela u drezdenskom muzeju) iz koje su crpeli teme, ali su ih obraivali na novi nain. U Drezdenu je ustanovljena grupa i tu e traiti tu vrstu stilizacije. Radie u dekorativnim ravnim povrinama, bez modelacije. Devojka je

16

definisana, prilepljena je za sofu, intenzivnog kolorita. Nain obrade podsea na fovizam. Ali sada se oni vie bave sadrajem nego formom. Meutim, teme su identine, kao i u tradicionalnom slikarstvu: mrtve prirode, portreti, pejzai. O figuri se vodi jako malo rauna, one su kao obojena polja. Vidi se uticaj Sezana. U prvoj deceniji 20. veka su napravljene retrospektive dela Gogena, Sezana i Van Goga, i umetnici su bili pod velikim uticajem tih velikih postimpresionista. Scena sa berlinske ulice Novina u odnosu na foviste je to se grupa Most bavila i savremenim ivotom u gradu. esto predstavljaju graane slobodnog ponaanja. To je tema atipina za ostale grupe. Kirhner naglaava cigaretu jer eli da pokae da se radi o ulici slobodnih individua. Govori o Berlinu kao o mestu prostitucije, skitnica. Perspektiva je potpuno izbaena, dogaaj je potpuno istisnut u prvi plan, nema ni fotografske optike kao kod Renoara. Delo je fragmentarno, nema celine, ne vidimo ak ni ulicu. Nema ambijenta, samo ideje guve na berlinskim ulicama. Koristi se intenzivan kolorit i komplementarni odnosi. Koristi se dislokacija, neke stvari nam nije jasno gde poinju, a gde se zavravaju. Nema ni proporcije, a koriste razne deformacije, figure su zdepaste ili izduene itd. Smatrali su da e izraz unutranje frustracije najbolje pokazati ako ne postoji tradicionalno, dakle tanost. I u gotici je sve izduavano, to inspirie ove nemake umetnike. je ritmino poslagano jedna pored druge. je predstavljena jakim koloritom na kome insistiraju lanovi grupe.

ERIH HEKEL Uradio je u drvorezu jednu od naslovnih strana asopisa. On je bio majstor drvoreza. Koriste ak i ornamente iz praistorije. Njih svesno unose jer ele da govore o novoj estetici. Tu su i deformisane figure. Mnogi su odbacivali ovu umetnost kao runu. Hitler je smatrao da je njihova umetnost degenerativna i rasprodali su mnogo tih dela iz nemakih kolekcija. Smatrali su da dela o ljudima sumnjivih moralnih vrednosti, deformisanima, ne odgovaraju arijevskoj kulturi. Unitavali su ta dela i ak branili umetnicima da rade. Noldeu su esto provaljivali u atelje, i on je radio na malim formatima, tajno. Kirhner je izvrio samoubistvo jer nije mogao da podnese to odbacivanje zajednice, i takve zabrane i optube. Hekelovo rano delo predstavlja devojicu koja je beskunik i prinuena je da se bavi prostitucijom da bi preivela. Vidi se uzor japanske grafike. Smelo je redukovao grafiki list na nekoliko bojenih polja. Slojevi slike i pejza se grade po vertikali, to je neobino. Namerno koristi uznemirujue otre linije koje upuuju revolt ka drutvu koje ne brine o beskunicima i siromasima. i Beli konji Pokazuju da je bio izuzetan grafiki majstor. Ovde se vidi da se ugleda i na Munka. Ostavljao je vidljivu strukturu u drvetu. Radio je i linoreze, koji nisu jako uvaavani, kao to je . Ovoj tehnici daje novu vrednost i rado je koristi.

17

OTO MILER Mnogo je insistirao na neposrednom dodiru oveka i prirode. Ljudi u gradovima su otueni, stalno su u guvi i na zaguljivom. Zato je rado posmatrao Cigane, koji su tada bili nomadi, i smatrao je da oni imaju taj ptavi odnos sa prirodom. Zato je rado radio grupe na potoku, reci itd. Takvo delo je Dve Ciganke u dnevnoj sobi, gde ih je ak predstavio u enterijeru, ali mi jasno vidimo da su to Ciganke. Nacionalisti su odbacivali i ova dela, jer su smatrali da Cigane treba istrebiti, a ne portretisati.

Bio je ovek koji je bio vezan za predeo, prirodni seoski ambijent. Slikao kue,

krovove kua. U grafici je koristio stilizaciju grafizmima, tipinu za primitivnu civilizaciju (Majka). Inspiraciju je nalazio u Africi.

EMIL NOLDE Videvi grupu Most i njihove stavove, pridruio se, ali nije mogao generacijski da se uklopi u to vrlo organizovano drutvo. Sa grupom je delio ideje i njegova dela su insistirala na primitivizmu i deformitetu figure. Slika jako debelim slojem boje, i po 1cm. Silazak Hrista na Svetog Duha Bio je zainteresovan za religiozne teme i stare ikonografske sadraje, koje je smetao u moderne ambijente. Na primer, redstavio je Mariju Egipatsku u Africi, jer je po predanju ona tu iskuavana.

Grupa Most je dakle bila ekspresionistika grupa. Ovi prvi moderno organizovani ekspresionistiki izrazi ostae trajna inspiracija za sve ekspresioniste do kraja 20. veka.

1. Javlja se nekoliko tendencija

ARISTID MAJOL Upamen je po velikom broju enskih aktova. Predstavlja granicu izmeu skulpture 19. i 20. veka. Bio je vezan i za slikarstvo i tapiseriju. Vaan je uticaj Gogena. Pokuavao je da sintetizuje ta saznanja i iskustva. Cenio je Rodena, ali dok je on negovao otisak palca, Majol je povrinu potpuno zatvorio, volumen je ostao kompaktan. Mediteran Ovo je ideja da jedan naziv skriva drugo znaenje, kao kod simbolizma. eleo je da figure ena budu asocijativne sa drugim sadrajima. Ugleda se i na Mikelanela, koji je est uzor vajarima, koji je prvi dao mogunost enskoj figuri da predstavlja no i dan. Tu ideju e oiveti Majol. Napravio je redukciju, zatvorio volumen i tako je postao inspirativan za one koji su ili ka daljoj redukciji figure i redukciji forme. I nai vajari su se ugledali na njega, pridajui simboliki sadraj aktu.

2. Tendencija apstraktne figure:

KONSTANTIN BRANKUZI Doao je iz Rumunije, a tamo je ve bio obrazovan. Jedan je od vajara koji je sve sam radio, i time okirao javnost. Iako je bio veliki vajar, nije imao pomonika. Jako je potovao je materijal, karakteristike materijala. Beskrajni stub Ovo je sam temelj apstraktne umetnosti. Slagao je modul u beskraj, pratio ritam ispupeno-udubljeno. Apstraktna geometrijska forma. Rano je odluio da potuje materijale i njihove odlike. Ide dalje u redukciju forme.

18

To je samo valjak iseen na tri dela, koji predstavlja torzo. Potpuno je promenio odnos figure i postamenta. Postament je uvek bio jako vaan element. esto su vajari radili samo skulpturu, a zatim su davali drugim vajarima da im urade postament. Brankuzi je znaaj postamenta dobro razumeo i sam ih je radio. Ovaj postament postepeno gradi formu akta. Nie kamen pa drvo pa metal. Vrednost i lepota svakog materijala treba da se obradi na pravi nain. Zlatna ptica Podrazumeva slian rast i ritam. Najuvenija je Ptica u letu. To nije obina ptica ve predstava letenja, dinaminosti. Izazvala je skandal, smatrali su da to i nije skulptura. Bio je jako ljut zbog ovakve reakcije i retko je kasnije izlagao javno. Nauio je i sam da fotografie jer je video da fotografi ne razumeju odakle treba da fotografiu skulpture. Radio je ove ptice godinama i tako istraivao formu i materijal. Brankuzi je utemeljiva apstraktne skulpture. Muza Na kraju se vide ostaci Rodenovog uticaja, stilizovanje forme. Smatrao je da je forma jajeta idealna forma. Zato ju je esto istraivao. Poljubac Totemska plastika. Figure su svedene na sam iskonski odnos. Jako su priljubljene, erotizovana figura. Govori na mitskom nivou o ljubavi i odnosu forme. Koristi stilizovan izraz, stilizovanu kosu i oko (a to je zapravo jedno oko).

3. Tendencija ekspresionizma u skulpturi:

VILHELM LEMBRUK Izduene, deformisane, melanholine forme. Vrlo zatvoreno, skulptura koja je okrenuta sama svom unutranjem doivljaju. Radi pod iskustvom Prvog svetskog rata. Vrlo je potresen iskustvom rata, i pod uticajem te traume kasnije vri samoubistvo. Zatvorena, deformisana forma. Oboreni / ovek gubitnik, njegov doivljaj oveka posle doivljaja rata. Ovo je potpuno poremetilo ideju u skulpturi. ovek etvoronoke hoda kao ivotinja. Njegovu glavu jedva i vidimo. Dri polomljeni ma, nesposoban da se brani ili ustane. Depresivna skulptura iz perioda Prvog svetskog rata, izlivena u bronzi. Njegovo delo je odbaeno kao degenerativno i porodica je jedva uspela da sauva njegove skulpture. Ovo je radikalno smelo, i govori o oveku bez glorifikacije. Figuru treba gledati kao liniju, siluetu. Sam volumen je deformisan, lea su predugaka kao i listovi, ali sve u funkciji doaravanja potpune nemoi oveka.

19

ERNST BARLAH Zaspale skitnice Putovao je na razne ekspedicije kroz Rusiju i preko Kavkaza i bio je zadivljen ruskim seljakom i njihovim izgledom. Delovalo mu je kao da je upravo to ovek vezan za zemlju i esto se vraao toj stilizaciji. Tako je napravio i ove usnule ljude. Kao celinu, bez detalja, dvostruka figura kao jedna. Insistira na naglim pokretima, ali sputanim. Voli i drvo i terakotu, kamen i bronzu. ovo su male figure ali deluju monumentalno. Sve je redukovano na pokret. Predstavljena je unutranja energija, kretanje. Osvetnik Najuvenije barlahovo delo. Vrlo je dinamino, moe se staviti u zamiljeni krug. Upravo zato i slae nabore odee, da bi nam dao zamah. Tako mi zanemarujemo figuru a vidimo dinamizam. Postavlja figuru sa jednom nogom napred, a drugom pozadi, da bi bilo jasno da se kretanje deava ba u tom asu. Njegovo delo je kasnije bitno za konstruktivizam i modernu skulpturu.

KUBIZAM

Kao ravnopravni osnivai kubizma navode se Pablo Pikaso i . Huan Gri i postaju njihovi sledbenici. Ovo je jako bitan pokret koji je kratko trajao [1908-1918]. Ima svoju analitiku fazu [1908-1911] i sintetiku fazu [1912-1918].

Veina se slae da kubizam daje najsmeliji i najrevolucionarniji zaokret u odnosu na tradicionalno iskustvo u prikazivanju . Ideja slike-prozora je trajala jo od 14. veka (kvatroenta) i usavravana je vekovima pogotovo u baroku. Kada je poela moderna, poela su i preispitivanja tog koncepta, svoenje na dvodimenzionalnost. Postimpresionisti posebno nude inovativna reenja na tom polju. Pol Sezan je bio jako bitan za razvoj kubizma. Smatrao je da se na kupu, loptu i valjak mogu svesti sva tela u prirodi. To je uinilo da umetnost postane harmonija paralelna sa prirodom, da gradi svoj nezavisni sistem. Zato e kubizam biti tako nov i radikalan zaokret, insistirae na novom shvatanju prostora. Trai se novi prostor.

Neki misle da nije sluajno da se kubizam pojavo upravo 1908. ako se ima u vidu duh vremena i drutveno-kulturni kontekst: tada se pojavila berksonova i kroeova ideja o vrednosti subjektivnog, intuitivnog, linog doivljaja; takoe se 1905. u Nemakoj literaturi pojavljuju dva eseja Alberta Ajntajna, koji su se odnosili na problem prostora i vremena, u kojima je zakljuio da mi nemamo jedan univerzalni prostor i univerzalno vreme, da od onoga ko percipira zavisi kako izgleda vreme i prostor. Dakle tada je data osnova teoriji relativiteta, reeno je da su prostor i vreme relativne kategorije, a doivljaj o vremenu subjektivan i razliit od osobe do osobe. Pikasao je ipak tvrdio da se kubizam ne moe toliko nauno posmatrati.

Kubisti su insistirali na prouavanju i novom saznavanju prostora, posmatranog iz , i vie uglova. Smatrali su da se sve te vizure ukrtaju, preklapaju i sintetizuju. Oni prostor slikaju onakvim kakav misle da jeste, a ne kako ga vide. To je doprinos kubizma itavoj umetnosti 20. veka: slika se potpuno oslobaa zahteva da reprodukuje trodimenzionalno na dvodimenzionalnom prostoru.

20

PABLO PIKASO

Veina istoriara umetnosti misli da je ovo najbitnija slika 20. veka. Prepoznatljiv je Sezanov uticaj, jer aktovi podseaju na kupaice. Forme nisu jasno ralanjene, aktovi su masivni, robusni, ne poseduju oekivanu ensku gracioznost, to je asocijacija na Gogena. Desna figura koja ui asocira na dela primitivnih naroda (asteke kulture), na toteme. Smelo je koristio saznanja primitivne umetnosti. Pikaso koristi upravo afrike maske. One ne potuju isti princip prikazivanja kao evropska skulptura. Deformisane su i ne prati se fizika deskripcija, ne izgledaju identino kao lik ivotinje ili oveka. Maska koristi odreenu apstrakciju i odvaja se od samog modela jer ona treba da bude simbol vrste, a ne predstava odreenog bia.

Pikaso koristi iskustvo jedne likovne discipline (plastike) i unosi je u drugu (sliku). Neke maske deluju kao da su samo nataknute na glavu, a neke kao da su deo tela, kao centralna maska koja odgovara iberijskoj tradiciji (sa tla panije). Kod maske gore desno Egipat je inspiracija. Iako je devojka okrenuta profilom, oi slika anfas. Egipani su hteli tako da prikau kretanje, kombinovanjem profila i anfasa, i oni se tako sintetizuju. To sagledavanje iz vie uglova je bilo bitno za Pikasa. Kubiste je interesovalo kakav predmet jeste, a ne kako da ga predstave.

Tretman pozadine je takoe specifian i nov. Ovde je sve u pozadini jednako izlomljeno i fragmentarno. Ne moe se rei da li pozadina ide u prvi plan ili je u drugom. Zapravo se sve svodi na prvi plan i sada je iskljuivo tako, ak je i mrtva priroda u prvom planu. Nju je zadrao kao Engr u Turskom kupatilu, eleo da tu istu priu kae na drugi nain.

Avinjonska ulica je ulica u Barseloni. Tu je bilo mnogo mesta za zabavu. Dakle, ovo je aluzija na gospoice noi, koje su radile tu u Avinjonskoj ulici, u boemskoj etvri. Pikaso je tu rado boravio i imao mnogo prijatelja intelektualaca.

Radio je jako mnogo skica za ovo delo. Na nekim slikama su tu bili i mornari, ali na kraju je potpuno proistio sliku, i skoncentrisao se samo na enske aktove, ostavivi taj ritam dominantnim. Prvih 20 godina nije izlagao ovu sliku svestan njene revolucionarnosti. Kada je izloena tek 1937. na Svetskoj izlobi u Parizu i tada su svi bili fascinirani. Ubrzo zatim je prela u Muzej moderne umetnosti u Njujork. Smatra se da je uticala na veliki broj Amerikih umetnika da krenu putem apstrakcije. Ona je na korak od apstrakcije. Jo uvek ima figuru, razmilja o odnosu figure i pozadine, ali na radikalno nov nain. Najavljuje apstrakciju.

Gertruda i njen brat Leo su podravali kubiste i foviste i bili su prvi kupci i kolekcionari njihovih dela. Njeno lice je smelo i novo reeno. Poznanici su govorili da je predstavljena runa i deformisana, ali Pikaso je smatrao da je portret odlian i da e biti poznat i za 100 godina, kada e svi ve zaboraviti kako je ona stvarno izgledala. Ona je njegov prvi mecena.

Devojka sa mandolinom Odnos prostora i figure se potpuno ponitava. Kubisti su smatrali da mi nikada ne gledamo samo jeadan predmet posebno, ve se i ostali predmeti iz okoline pretapaju i vide. Pikaso je prouavao razlaganje forme, i zato je morao da postavi boju u drugi plan, pa ona postaje potpuno nevana. U periodu analitikog kubizma bitno je posmatrati predmet iz to vie uglova i sve forme sintetizovati, da budu transparentne i da se meusobno ponitavaju.

Studija za klarinetistu Uradio je nekoliko studija. Sve je razloeno na geometrijske forme koje tek u jednom sloju sadre figuru. Nekada se ta figura teko prepoznaje, kao ovde. Na ivici je apstrakcije, na samo korak do apstraktne slike.

Potpuno je drugaije organizovan. Oni rade portrete, pejzae i mrtve prirode kao stari majstori, dakle potpuno iste teme. Meutim, sada je pejza bez neba, horizonta, u vertikalnoj kompoziciji. Slika postaje zbir asocijacija sintetizovanih na jednu povrinu.

21

Portret Ambroaza Volara Volar je bio potovalac kubizma i prodavao je njihova dela u galeriji. Njegovo lice je koliko toliko prepoznatljivo. Problem forme i trodimenzionalnosti je potpuno odbaen.

Zadrao je na poetku fovistiki kolorit. Kasnije e boja potpuno nestati iz njegove slike. Malo se bolje prepoznaje ambijent i nisu toliko transparentne forme kao kod Pikasa. Meutim njih dvojica su kasnije gotovo identino slikali.

Portugalac Portugalac ima divne fine brkove i vidimo njegov nos. Donji desni ugao slike je Lisabon. Ovde ima i slova i brojeva, to je novina. To je trebalo da vrati oseanje za realno u kubistiku sliku, koja je na ivici apstraktnog. Ovo su mainska slova i brojevi, koji predstavljaju dodir sa konkretnim, realnim. Obojica su tvrdili da nijedna slika ne moe biti potpuno apstraktna, da mora imati utemeljenje u realnom.

Mrtva priroda Kola iz analitike faze. Kasnije su u sliku uli konkretni predmeti: tapeta, novina, daska itd, to nikada pre nije postojalo na slikama. Ranije se smatralo da nita osim ulja ne sme biti na platnu, jer slika se pravi za venost, a ti predmeti su profani. Slika sa kubizmom vie nije privilegovani predmet, ve se tu sastaju razliite realnosti: no, komadi novina, tapeta itd.

Otkriem kubisti e postaviti temelje za istraivanje izvan slike, jer e se slike dalje iriti u slobodnom prostoru i to je pretea dananjih instalacija. Najpre je nastao kola, zatim asambla, i na kraju instalacija (kao nova realnost).

HUAN GRI

Koristi iskustva analitikog kubizma. esto slika ono to bi Pikaso i Brak nalepili na platno. Imitira stvarne predmete.

Kompozicije Obre stavove kubizma i povezuje sa fovizmom. Koristi vedar i intenzivan kolorit. Kubistiku sliku dodatno mainizuje. Insistira da je maina centar njegovog interesa. Fasciniran je mogunostima maina i njihovim izgledom. Pie delo Estetika maina. Uticaj kubizma e zahvaljujui njemu doi do Rusije, pa e oni stvoriti kubo-futurizam (temelj ruske avangarde).

22

SKLULPTURA KUBIZMA

PABLO PIKASO Gitara

Reljef od kartona, lesonita, potpuno nebitnih materijala. Kamen, drvo i bronza su bili uvek bitni materijali, jer su vrlo trajni i nose neku poruku. Kubisti su dozvolili da materijal za skulpturu budu karton, gips, staklo, lesonit daska i svi beznaajni materijali.

Podsea na crnkinju: ispupene oi, izdueni vrat iz totemske skulpture, iz crnake plastike. Afrika i primitivna plastika su ga fascinirale.

eleo je da svoja znanja kombinuje sa slikarstvom. Napravio je razliite uglove posmatranja na jednoj skulpturi. Ali skulptura je sama po sebi trodimenzionalna pa je ovo bilo jako teko. eleo je da doara istovremenu percepciju iste forme sa vie strana. I Pikaso je video da to ne daje rezultate pa se okrenuo pravljenju neeg novog - reljefa od kartona i konaca, krajnje tronih materijala. Bili su vrlo inovativni, izlazili su u prostor.

Uzeo je stubi i odbaenu dasku, prefarbao ih, i napravio novo umetniko delo, reljef. Odbaeni i zaboravljeni predmeti su sada u novom sadrzaju. Takoe boju vraa u skulpturu. Antika plastika je eliminisala boju a kubizam je sada agresivno vraa. Boja ima nezavisne poruke. Ona nosi plastine kvalitete, objanjava dubinu reljefa.

Glava bika Koristi delove bicikla, kombinujui kono sedite i gvozdeni volan, materijale koji do tada nisu mogli biti zajedno vieni u umetnikom delu. On prepoznaje drugaiji oblik u obinim predmetima. Kao Dega sa Balerinom, koristi raznovrsne materijale u skulpturi.

Asambla. Kau da je to spomenik boemskom ivotu, jer je tih godina zabranjen apsint. Razmiljao je kako e se ponaati prava metalna kaiica za pripremanje apsinta kao deo kompozicije. aa je od gipsa, a stavio je pravu kockicu eera. Napravio je pet verzija za razliite muzeje, to je takoe jedna od inovacija.

ALEKSANDAR ARHIPENKO

Devojka sa draperijom Predstavlja dinamino kretanje masa.

Uveo je rupu, znaaj negativnog prostora u skulpturu. Prostor ulazi u formu, prodire u volumen i postaje deo volumena. Prostor e nadalje oblikovati skulptura. Volumen u budue nije identian sa masom, jer e volumen biti prostor koji ta skulptura oblikuje.

Gondolijer Sveden, otro rezan. Delo iz Serije Arlekina On je dobio prvu monografiju u Beogradu. Za uzvrat je na muzej dobio njegovu skulpturu. Smelo je koristio iskustva reljefa i slikarstva.

23

-VILJON

Glava konja Njegovo delo je fragmentarno sauvano. Predstavlja sintezu maine i ivotinje. Pokazuje da mehaniko i ivo mogu funkcionisati zajedno kao celina. Njegovo delo je bilo jedna od nspiracija za Mainsku estetiku Fernana Leea.

FUTURIZAM

U 20. veku se smenjuju izmi, uvek nastaje neto novo, neto drugaije. Svi ovi pokreti su i dalje oko 1900. dogine. Manifest Futurizma je objavljen 1909. u Parizu, u asopisu Figaro. Ovaj pokret pripada italijanskoj umetnosti i svi lanovi su Italijani. Meutim, Pariz je sada kulturni centar i zamenio je Rim posle Francuske revolucije. Zato je ovaj italijanski manifest objavljen ba u Parizu [posle Drugog svetskog rata Njujork postaje centar kulture, a sada su to Hong Kong i angaj, jer je tamo novac pa i umetnost].

Tomazo Marineti je osniva pokreta i lider futurizma. Prirodno je da i futuristi dolaze u Pariz i 1910. objavljuju drugi manifest, kasnije i manifest muzike, arhitekture, skulpture itd. Ovo nije samo moderni pokret ve i avangardni pokret. Za avargardne pokrete je tipino da su radikalno inovativni, karakterie ih smelo naputanje prethodnih i graenje potpuno novih ideja i stavova. Svi avangardni pokreti zahtevaju revolucionarne promene i u nainu ivota, promene drutva, a ne samo promene u umetnosti. Ideja je da svi treba da rade na radikalno novim odnosima.

Marineti je bio pesnik i u jednom od svojih manifesta je napisao da je automobil lepi od Nike sa Samotrake, jer je po njegovom miljenju za 20. vek najbitniji

, a ne istorijsko naslee. Automobil je bio tako bitan tada jer je on individualna maina za razliku od voza, i svi sede sami u specijalnoj opremi [jer su bili otvoreni]. inili su im se veoma brzi. Poznati proizvoai automobila su upravo bili Italijani i tamo su se odravale trke, tako da su bili veoma popularni. Dakle, smatrali su da novo vreme ima nove vrednosti. Smatrali su da je Italija jedno kulturno groblje i da ponovo mora postati kulturno sredite novog veka. Imali su ideju da je naine novom kolonijalnom silom. To je ideja o obnovi imperije, interesantna za nacijalsocijalizam (odnosno Musolinija). Faizam je zagovarao dolazak Italije do novih kolonija u Africi, meutim Italija tada nije bila dovoljno mona. Avangardni umetnici su bili zaslepljeni ovim idejama i prili su politikim partijama, to je bacilo senku na futurizam i njihovu umetnost. I sada ga esto vezuju za faizam.

Futuristi su bili najpre pesnici, i zahtevali su da se raspored rei i slova ne pridrava vie tradicionalnih horizontala, ve da bi mogle da se slau kao grafiki elementi, da stoje dijagonalno na primer. Iskustva futurizma su promenila strukturu stranice i grafikog dizajna. Interesantno je i to su bili veoma prodorni: za svega pet godina (1909-1914.) su imali mnogo izlobi irom Evrope, ak su doli i do Moskve i Amerike. Futurizam je brzo stekao internacionalnu slavu i uticaj, izmeu ostalog i zato to su koristili razne medijske strategije. itali su poeziju na svojim nastupima kao i svi drugi, ali su insistirali na skandalu:

24

provocirali su publiku, vikali i vreali ih, organizovali skupove na neprikladnim mestima, podravali su anarhiste itd. Ovde je glavna ideja da svi prisutni uestvuju u izgradnji jednog futuristikog nastupa, da promene svest i ponaanje ljudi. Upravo njihov nastup i elja da komuniciraju sa javnou na nov nain je otvorila put dadaistima i otvorie mogunost za rad pop art umetnika i umetnika hepeninga koji izvode umetnost na ulice.

lanovi pokreta su bili: Tomazo Marineti, , Karlo Kara, , , , Antonio Sant-Elia.

Bekstvo u kafe

Futuriste je interesovalo delo neoimpresionista. Oni su dematerijalizovali predmete razloivi boje na osnovne boje. Futuristi su verovali u progres i nauku, pa su prirodno eleli da koriste ova nova otkria, da razloe boju i nanose je pointilistiki. Insistiraju na dinamizmu.

Sile ulice Slika ne daje kontinuitet radnje, i teko je na njoj predstaviti pokret. Na futuriste je zato jako mnogo uticao film. [prvi film je Ulazak voza u stanicu Braa Lumier, 1895; prvi srpski film Krunisanje kralja Petra, 1904.] Kod futurista on budi interesovanje za dinamizam. Oni pokuavaju da uvedu to u sliku, da prikau kretanje.

Formu lome na planove, a onda te planove ponavljaju. Takoe dislociraju elemente i pojavljuju se ponavljajue linije, takozvane linije sila. Smatrali su da se dinamizam moe realizovati ako se prate te linije sila i one postoje u svakoj umetnosti.

Ne koriste samo dislokaciju, ve se elementi ponavljaju, slika se gradi na potpuno nov nain. Predstavlja se ono to umetnik zna, a ne samo ono to vidi. Kombinuju vidljive forme i zapamene, oekivane forme. Vidi se konjanik, dematerijalizovan, bez forme i volumena. Oni su dodali boje, za razliku od kubista. Razlau predmet na razliite pozicije i zadravaju boju, i to intenzivnu tipinu za foviste, koja ne odgovara lokalnom tonu.

Booni je bio najznaajniji slikar futurizma, glavni za slikarski manifest. Insistirao da se slika gradi u slubi dinamizma. Takoe koriste kole, realne materijale, alternativne materijale, koji do tada nisu bili u slici.

Bilo im je vano i predstavljanje emocije.

Materija ili Majka To je ena sa skrtenim rukama, okruena kuama. Booni slika svoju majku po svim futuristikim propisima (boja, razloena forma), ali uveo je neto najnovije: bavi se odnosom ena-kua. Za njega je majka veza sa rodnim domom, sa poecima. Slika emotivno lini doivljaj kue i majke. Mi jedan predmet nikad ne vidimo izolovan, ve uvek u interakciji i preklapanju sa drugim predmetima. Tako se pojaava doivljaj i negira se prostor i vreme. Zato kue kao da izbijaju i preklapaju se sa majkom.

25

ili Uradio je seriju ovakvih dela pod nazivom Stanja uma. Ovo su voz i peron, asocijacija na opratanje. Bilo je jao popularno voziti se vozom i brodom. Kombinuje i paru, svetlost i brojeve koji su na vozu. Dinamian odnos preklapanja, transparentnih planova. Slika je postala potpuno dvodimenzionalna, nema planova.

Dinamizam bicikliste Ovakva dela skoro da vie i nemaju predmet. To je stepenica do apstraktnog slikarstva. Takoe e ba ovakva dela futurista uticati na ruske umetnike, da naprave kubo-futurizam, temelj ruske avangarde.

Oni koji odlaze Jo jedno delo iz serije Stanja uma. Ovo je beleenje onoga to nam prolazi kroz svest. Booni gine u Prvom svetskom ratu nezavrivi svoje delo. Njegovo delo je malo izlagano i mnoga dela su nezavrena. Meutim vrlo je zgusnuto i jasno izvedeno i zato je imalo veliki uticaj.

KARLO KARA Njegov manifest je delo Intervencionista. Nema sadraj, ponaa se kao vizuelna poezija, na ramovima raznih boja, slova, teksta. Slini eksperimenti u skulpturi. Kola od kartona i novih neobinh materijala. Portret Marinetija Marineti je bio pripadnik italijanske elite, iz ugledne porodice, a sa druge strane se potpuno predao istraivanjima i futurizmu.

Dinamizam Automobila Multiplikovao je istu trouglastu strukturu da bi doarao kretanje.

Balerina ena na prozoru ?

Multiplikovao je njenu glavu i noge jer je ideja bila da umnoavajui strukture pokae kretanje. Kontraverzna slika, kue ima mnogo nogu kao i vlasnica, sa nekoliko lanaca. Takoe nemamo celu figuru, ve samo noge ene. Slika okom maine i pojavljuje se optika deformacija.

26

SKULPTURA FUTURIZMA

Crvene linije, linije sila. Skulptura treba da uhvati i neto nematerijalno, ne samo formu. Treba da predstavi kretanje, uhvati akciju. Morali su to da ree na jedan grafiki nain i zato skulptura gubi na trodimenzionalnosti, postaje ara, arabeska. Takoe vraaju boju u skulpturu i to veoma intenzivnu boju.

Glava Majke Koristi fragmentarne elemente. Flaa, inija i sto, sve ulazi jedno u drugo. Oni veruju da se svi predmeti preklapaju ako su posmatrani iz razliitih uglova. Razlau formu i ine da se fragmentarno presecaju. ovek koji tri. Vidimo miie, njihovu deformaciju i rastezanje pri tranju. To vidi samo kamera, a ne i ljudsko oko. On je tada zamislio je da se forme moraju deformisati u brzini zbog kretanja. Glava je kao glava maine. Pokazao je da e se ovek 20. veka sve vie ujedinjavati sa mainom. One e nas sve vie vezivati. To su ve futuristi najavili. Dole je konj koji tri, a gornji deo je kua. Insistirali su na smelim kreacijama. Na njihovim izlobama je bilo mnogo radova dece i nekolovanih. Smatrali su da je kreativnost neto to pripada oveku, to ne prati pravila. Koristio je otpadni materijal, icu, krzno, ogledalca, kartone. Ideja o volumenu i masi nestaje i pre svega treba da pokae dinamizam.

ANTONIO SANT-ELIA Projektovao je futuristike gradove, uzimajui u obzir funkcionisanje na vie naina. Dao je nacrte za futuristike oblakodere, crkve, termoelektrane. Njegovi projekti su i sada inspirativni i puni ideja. Poginuo je u ratu, a njegov manifest je ostao samo kao inspiracija za modernistike arhitekte. Smatrao je da svaka generacija treba da gradi nove gradove i da predhodne rui.

Futurizam je imao svoja dela i u fotografiji (Bragalja) koji se takoe bavio pokretom. Futurizam je verovao u progres modernog drutva i mainu. Govorio je o dostignuima i stremljenjima 20.veka, a ne o prolosti.

27

ORFIZAM Orfizam je francuski pokret koji je danas vezan za Roberta Delonea i Sonju Turk Delone. Nastaje oko 1910. i traje do prvih godina rata. Naziv Orfizam je dao Gijom Apoliner, koji je mislio je da slikarstvo treba da tei apstraktnosti muzike, kao najsavrenije umetnosti. Ovaj pokret je insistirao na kvalitetu boje i forme i trebalo ga je uporediti sa muzikom i to muzikom samog Orfeja. Delone je najpre pokuao sa istraivanjima u duhu kubizma. Razlagao je Ajfelov toranj na sve naine. Onda se bavio diskovima. Razlaganjem boje na razne naine u okviru diska. Jedini sadraj dela je ritam obojenih polja. Zanimao ga je samo samo kvalitet i raspored boja. Prozori Razliite svetlosne i bojene senzacije. Na korak od apstrakcije, oduevio je Kandinskog. Pokazao je put istraujui svetlosni spektar.

Grupa Plavi jaha takoe naelno pripada ekspresionizmu, ali obeleava i poetak apstrakcije, jer je njen osniva Vasilij Kandinski, pravi utemeljiva apstrakcije. Formira se 1911. godine sa jasnim i inovativnim programom.

Kandinski je 1912. godine napisao delo O duhovnom u umetnosti. To je kljuni teorijski tekst koji uvodi na scenu novu ideju: ideju o apstraktnoj umetnosti. Oduvek je umetnost imitirala prirodu i nudila ideju mimezisa, ali sa apstrakcijom poinje potpuno novo shvatanje slike i nova faza u umetnosti. Slika treba da otvori nove mogunosti saznanja sveta. Na grupu takoe utiu Ajntajnova i Berksonova teorija, kao i panteistiko shvatanje sveta [u svemu to je stvoreno vidi se boija ruka]. O ni nisu vrsto vezani za religiju, ali smatraju da postoji univerzalni univerzum unutar koga sve funkcionie. Karakterie ih interesovanje za transcedentalne pojave i shvatanje univerzuma. Bave se iskljuivo duhovnim vrednostima. Sam Kandinski je bio posveeni pripadnik teozofskog drutva. To je popularno okultistiko uenje (naroito blisko Rusima). To nije religija, ve pre sekta, organizacija koja se bavi propovedanjem ovekovih mogunosti saznanja. Po njihovom miljenju, vano je da svaki pojedinac shvati da ima duhovni potencijal koji treba da se povee sa energijom univerzuma; svaki pojedinac moe duhovno da se usavrava i tei ujedinjenju sa kosmosom. Kau i da postoje ljudi koji su ve postigli neki duhovni autoritet i da oni treba da poue ostale. Zato je Kandinski nazvao delo O duhovnom u umetnosti, jer smatra da o tome treba da razmilja umetnik, a ne o realnom ivotu. U krugovima umetnika umetnost postaje vrsta line religije. Sada umetnost pripada drutvenoj margini, u zvaninom toku umetnosti nema mesta za ove umetnike. Tek e kasnije biti ukljueni u istoriju umetnosti.

Plavi jaha je trajao jako kratko, od 1911. do 1914. Napravili svoj program i delovali kao jedna celina do Prvog svetskog rata. Tada neki od lanova odlaze u rat, a Kandinski naputa Evropu zbog svog ruskog porekla, i grupa se raspada. Kandinski je bio osniva i voa, i on je napravio naslovnu stranu njihovog almanaha. Almanah je bio krajnje udan. Ostali lanovi grupe su bili: Franc Mark, August Make, Aleksej Fon Javljenski, Gabrijela Minter itd. Dogovorili su se da ele da ba konjanik bude na naslovnoj strani, jer asocira na Svetog Georgija, koji se bori protiv zla. Smatrli su da je plava boja simbol duhovnog, transcedentalng i tako je nastao ba plavi jaha.

28

VASILIJ KANDINSKI Plava planina

Jako ga zanimaju ruske bajke, folklor i simboliki odnos prema boji. Rado ita bajke i slika mnogo simbola i asocijativnih sadraja. Bitan mu je kolorit, koji je veoma intenzivan. Prouavao je jedno selo na obali Volge, za koje je rekao da se oseao kao da ulazi u sliku kada bi uao u njihove kue, jer su bile prepune boja, ornamenata i cvea, to to ga je fasciniralo. Sa druge strane, na izlobi grupe su se nali i ruski grafiki listovi [ljubok], drvorezi sa religioznim sadrajima ili scenama iz ivota. To su primitivno rezane i bojene grafike, koje su se prodavale na vaaru. Oduevljavale su ga i jednostavne ikone na staklu, jeftine, na malim formatima. Za njega je to slikarstvo bilo jako privlano i eleo je da ga unese u svoje delo. lanovi grupe su cenili primitivnu umetnost (egipatske lutke, Carinika Rusoa, japanske maske). I Delone je bio pozvan na njihovu izlobu jer je Kandinski jako cenio njegova istraivanja boja na diskovima. Dakle, njihova interesovanja i uzori odiu eklekticizmom. Ba je u tome njihov najvei doprinos, oni su ukazali na jednu novu sintezu. Potpuno ignoriu ideju o tradicionalnim odnosima, iluziji prostora, narativnosti, lokalni ton. Slika se gradi mimo vidljivog sveta, kao autonomni sistem.

Crkva u Murnau Na prvi pogled gradi pejza, nekakve ritmove. Ovakve slike je radio dok je pisao svoje literarno delo.

Predeo sa crvenim mrljama Dobio je inspiraciju za ovo delo zahvaljujui slici koju je video naopako, a da to nije ni primetio, koja ga je takva fascinirala. Zapitao se zato bi njegove slike imale neke predmete, ako delo i ovako moe biti vrlo upeatljivo. Tako je dobio ideju da izbaci predmetni svet i posveti se prouavanju koloristikih odnosa i

linije.

FRANC MARK Plavi konji

Divio se ivotinjama i njihovoj inteligenciji jer je smatrao da imaju poseban odnos prema ivotu i prirodi. Pitao se kako oni vide svet i pokuao je i sam tako da ga posmatra. Prouavao je i staru nemaku umetnost, kasne gotike, jer su ti umetnici ve uneli u svoja dela neobian kolorit. Tako slika plave i crvene konje, ute krave. Boje na njegovim radovima su uvek imale simboliki znaaj. Koristi komplementarne boje, odnos toplo-hladno. Karakteristino za sve lanove grupe je da kontrastima pokuavaju da izazovu emociju kod posmatraa. Mark je takoe bio na Svetoj Gori, elei da upozna i tu vrstu duhovnosti. Divi se deijim radovima i radovima neobrazovanih ljudi (radnika, slubenika). Uz dela grupe Plavi jaha, izlagali su dela ovih ljudi i dece kao sutinu kreativnosti.

Za njih je bitno i iskustvo koje su dali kubisti. Primetiemo Markov uticaj na srpsko slikarstvo izmeu dva rata i delo Jovana Bjelia.

Koristi iste, osnovne boje i za njega one uvek imaju sadraj. Na primer, crvena oznaava materiju, a plava nebo, duhovnost.

Grade iskljuivo dvodimenzionalno delo, bez ikakve iluzije prostora.

29

AUGUST MAKE Dama s papagajem

Insistira na razdvojenim, jasno obojenim poljima. Oni uvode odreeni geometrizam u predstavu prirode.

Pre rata je putovao u Tunis gde je otkrio intenzivan, ist kolorit. Taj kolorit moe da se posmatra i samo kao bojene fleke, a ne preko naslikanih prizora, i tako prenosi pravu poruku. Njih najmanje zanima tema, a najvie duhovni sistem koji uvodi slika. Make gine u Prvom svetskom ratu, kao i Franc Mark. Smatraju da delo nastaje na temelju unutranje nunosti. To je sam kreativni nagon u umetnikovoj linosti. On treba da sledi samo svoj diktat, dok ne doe do krajnjeg dela.

ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Radio je mrtve prirode i portrete na krajnje slobodan nain. Slika iroke povrine boje. Svodi sliku na

dvodimenzionalnost, bez modelacije.

Plavi jaha je bila grupa mladih koji istrauju, ali ih ubrzo prekida rat. Grupa je ponudila novi odnos prema umetnosti, tako inspiriui sve grupe zainteresovane za onostrano i apstraktno. Umetnik sada akcentuje unutranje doivljaje i traganje za transcedentalnim.

VASILIJ KANDINSKI

Kandinski je jedan od trojice utemeljivaa apstrakcije. Mondrijan i Maljevi daju jo dva razliita vida apstrakcije. Za Kandinskog je karakteristino da u zrelim godinama ulazi u polje umetnosti, kada naputa karijeru doktora prava u Sankt Peterburgu. Predstavnik je bogatog drutvenog sloja od malena. Izuzetan je poznavalac muzike i vrlo obrazovan. Doao je u Minhen u Abeovu kolu slikanja (gde je bila i Nadeda Petrovi). On je smatrao da slikarstvo treba dovesti u ravan muzike, koju je smatrao najsavrenijom umetnou. Slikarstvo mora koristiti boje da prenese ista takva oseanja i zato smatrao da mora da se oslobodi vidljivog sveta.

Prvi apstraktni akvarel iz 1911. godine Povrina platna postaje mesto gde se slobodno prave forme, udruuju boje i gradi novi autonomni svet. Samosvest je jako bitna za apstrakciju.

Improvizacija 26, Improvizacija 28, Impresija 2... Nije hteo naslovom ni da naznai pravac u kome posmatra treba da razmilja. Koristi muzike nazive za svoja dela. To su impresije, improvizacije i kompozicije. Impresije su za njega najsmelije, najjednostavnije, neto to ga podstie na razmiljanje. Podstaknute su doivljajem iz spoljanjeg sveta. Tu se nasluuju neki poznati elementi. Improvizacije su utisci iz unutranje prirode, ono to dolazi iz svesti umetnika. One su potpuno apstraktne. Ljudi nisu mogli da razumeju ova dela i esto su ga vreali. Meutim, od posmatraa se vie nije oekivalo da pasivno prima gotovu situaciju ve da se ukljui i sam dovrava delo. Kandinski je posedovao sposobnost sinestezije, to saznajemo i iz njegovog knjievnog dela. Kada bi imao nadraaj za jedno ulo (npr. sluha), pojavio bi mu se nadraaj i za drugo ulo (vida). Dakle kada bi uo neki zvuk, automatski bi video i neku boju. Boja je tako za njega uvek vezana za odreeni zvuk.

30

Tajanstveni zvuk Slika je nastala po zvuku devojinog glasa koji je uo preko telefona.

Bele linije i Crne linije Kandinski je smatrao da je graenje slike kao raanje kosmosa. On na sliku gleda kao na univerzum. Obino u dnu dela poinje od osnovnih boja, kao temelja vizuelnog. Odatle gradi priu, s tim to uvek dovodi u dodir suprotnosti i sinteze. U svakoj slici gradi tu strukturu: iz suprotnosti gradi novu sintezu. Slika nastaje iz unutranje nunosti i potuje te principe, kao i nastanak univerzuma.

Kompozicija 6 i Kompozicija 7 Naslikao je jako mnogo improvizacija i impresija ali samo 10 kompozicija. U njima se trai univerzalno reenje i to reenje je konano. Kompozicija 8 Ona nastaje kada dolazi na Bauhaus. Tada pie delo Taka i linija u ravni. Bauhaus je uticao na njega i unelo je oseanje za prostornost, arhitekturu. Predavao je uenicima na Bauhausu. Tada nastaju i neka dela gde se tano definiu forme koje odgovaraju bojama, kao neka vrsta pravila ili kanona. Na primer, neka geometrijska slika bi uvek bila odreene boje. Kompozicija 10 Pozadina je postala potpuno tamna, a boje nisu vie iste. Ovom kompozicijom se zavrava njegovo istraivanje. Tada poinje i Drugi svetski rat. Proavi kroz dva rata, Kandinski je bio pod velikim stresom celog ivota, i neki misle da je ovo delo ostalo kao testament i poruka o usklaenijim i lepim svetovima u univerzumu. Misle da podsea na svemirska putovanja.

Kandinski je bio potpuno nerazumljiv za svoju generaciju. Vreme apstrakcije e doi tek posle Drugog svetskog rata, sa Polokom i minimal artom. Tada e se i razviti, dok e sve ovo ostati kao poruka za nove generacije. Kandinski nije imao neposredne sledbenike, ali njegov uticaj je jak i internacionalan. On je veliki i siguran uzor za umetnike od 20. veka do danas.

31

PABLO PIKASO

panski slikar, vajar, crta, grafiki i scenski dizajner i keramiar, roen je u Malagi 1881. godine. Jedan je od najproduktivnijih umetnika u istoriji umetnosti. Bio je vrlo zatvoren za javnost, i nije uivao u popularnosti i bogatstvu. Svoje bogatstvo troio ja na pokuaje da obezbedi sebi izolaciju i mir za rad. 1939. je dobio veliku retrospektivu svojih dela. Pikaso je bio kreativan i otvoren umetniki genij, koji je obeleio prvu polovinu 20. veka. Nije bilo umetnika koji je bio nezainteresovan za njegovo delo, bilo da su ga kritikovali ili smatrali uzorom. Potresen Drugim svetskim ratom postaje lan komunistike partije, zbog ega je esto kritikovan. Tako je opet podelio javno mnjenje, na one koji su podravali ovakav in i onih koji su smatrali da je to skandalozno. Bio je individualista i neki smatraju da je bio naporan i potlaitelj, pogotovo svojih ena. U svakom sluaju bio je umetnik najirih interesovanja.

Bio je prvo dete u porodici svog oca. Zato njegovo ime ima preko deset rei, jer su to imena raznih porodinih zatitnika koja se po obiaju pripajaju imenu prvoroenog deteta. Sestra mu je umrla sa samo devet godina, to je vrlo tragino doiveo. Ovi stresovi su u mnogome uticali na njegovo stvaralatvo. Tako ga je u plavi period uvelo samoubistvo dobrog prijatelja.

Pikasov otac je bio nastavnik umetnosti i vrlo je sistematski obrazovao sina, insistirajui na perfektnoj liniji. Smatrao je da umetnik koji ima savrenu liniju moe njom da izrazi sve to eli. On mu je gotovo svaki dan stavljao noge goluba na sto, koje je morao da nacrta. To je vrlo delikatan zadatak, jer je teko pogoditi fini odnos kostiju i tanke naborane koe. Pikaso je sistematski razvijao liniju vie godina. Tako je sa manje od 13 godina njegov otac video gotovu sliku goluba i uvideo da ga je sin nadmaio. Smatrao je da vie niemu ne moe da ga naui i vodi ga u Barselonu na prijemni za Ademiju. Pikaso je prijemni koji se polae nekoliko meseci poloio za par nedelja i tako ve sa 13 godina poeo da studira.

Korida Rado je radio ove motive u ranom periodu. Najvei uzor mu je Goja, kao i francuski postimpresionisti. Koristi plavo-crvene nijanse.

Par Po zavretku fakulteta u Barseloni odlazi u Madrid i upisuje tamo Akademiju, meutim naputa je iz dosade za samo est meseci. Meutim tamo je paljivo gledao Velaskeza i El Greka. U njegovoj prvoj, plavoj fazi pogotovo slika izduene melanholine figure kao El Greko. Sa 19 godina stie u Pariz kao ve formirani umetnik, sa znanjem simbolizma i secesije. esto je sedeo u kafani Tri make sa Lorkom i drugim umetnicima i u tom periodu se dosta interesuje za filozofiju. Slika gradski ivot, scene iz kafea i sa ulica. Radi sline teme kao Tuluz Lotrek, ali sada dvodimenzionalno, deformiui i prenaglaavajui forme, to je tipino za ekspresionizam. Radi monohromno, samo plavom bojom sa svetlosnim akcentima. Za to vreme ivi u krajnje melanholinim uslovima, bez finansijske podrke. Kree se izmeu Pariza i Barselone, nesiguran gde eli da bude. U Parizu nema trita za njegova dela i ivi u barakama i kafeima. Njegovo dalje interesovanje je ilo ka Luvru, nije odmah pratio avangardne pokrete. Engr ga je naroito fascinirao, takoe Dega i Sezan. Vaan je i njegov bliski odnos sa cirkuskim igraima, klovnovima, dakle nomadskim, lutajuim figurama bliskim njemu. Drui se sa njima i radi te scene u svojoj ruiastoj fazi.

Arlekin Opet slika monohromno i to u vreme kada se traila tonska harmonija, a ne monohromno slikarstvo. Nema modelacije. Samo sa dve linije i malim valerima nam sugerie prostor, krajnje minimalistiki. Ovo je introspektivan pogled, okrenut od posmatraa. Melanholini period se jo nije zavrio iako je preao iz plave u ruiastu fazu. Sa Gospoicama iz Avinjona poinje faza kubizma gde pravi na hiljade radova za samo nekoli