Evropska Umetnost 19.Veka 2

8/18/2019 Evropska Umetnost 19.Veka 2

1/43

T e r i t o r i j a l n o i s t r a ž i v a nj e d a lj i n a i e g z o t i čn o s t i

Svaki stil u sebi nosi određenu tenziju, a to je naročito ispoljeno u romantizmu, izmeđufantazije i iskustva. U romantizmu postoji određena čežnja za daljinom, za egzotičnom,nedodirnutim civilizacjama, što dalje podrazumeva putovanje i istraživanje. Sa drugestrane postoji i unutrašnje putovanje i spoznavanje samog sebe, sopstvenog bića,vlastitog integriteta. avlja se eskapistička nostalgija za boljim vremenima, ali tu postoji i

još jedan bitan segment, a to je politika. U romantizmu postoji ravnoteža izmeđuromantičarskog eskapizma i nostalgije iz kog se rađa slobodno biće, bez društveni!stega, ali u svemu tome ima i političke note. edan od "avidovi! učenika #irode,postavio je jedno od suštinski! pitanja ove epo!e. $%ako umetnik vođen radoznalošćuprema dalekim mestima, umetnik koji vidi lepotu daleki! svetova, može ostati sledbenikdoktrine apsolutne lepote&' #an #ak (uso je vrlo značajna ličnost za romantičare jer je

smatrao da ljudi treba da se vrate prirodi, slobodi i jednakosti, priči da su pustinje )frikeprostori autentične slobode bez ikakvog prisustva civilizacije. "rugo veliko ime ovogperioda bio je *erder koji je naglašavao naciju kao organsku grupu čija su obeležjaposeban jezik, kultura i du!, on je uticao na nastanak istorije kulture, ali i nanacionalizam. Fransoa Buše Kineski ribolov +vropa je sanjala o stoku i predstavljalaga je kao utkanog u sopstvenu kulturu. -aj du! je poznat još iz rokokoa, ali sada dolazido određene promene. Sada se javlja naročito interesovanje za ndiju. ridri! fon /legel

je u 0arizu učio sanskrit, klasični indijski jezik i govorio je da je indijska kultura suštinaromantizma. Sezincote House and Garden "olazi do jedne vrste !indu obnove,uticaja indijske umetnosti u +ngleskoj, 1ločesteru. -o je teren najozbiljnije ekonomskeindijske kompanije. Saobraćajna umreženost, moć, različiti uticaji, sve to dovodi dopodizanja ovakvi! zgrada u +ngleskoj. Umetnik je prikazao kao vrstu poziva svojimstudentima da se oslobode od isključivo klasični! formi. -o je vreme kada dolazi domešovitosti, preplitanja indijskog saracenskog stila. Džon Neš Kraljevski aviljon uBrajtonu i soba banketa 2eš je ar!itekta koji zastupa indijsko3saracenski stil prilikom izgradnje ovog paviljona.-aj stil je prenet i u unutrašnjudekoraciju i ima vlastitu imagitativnost 0aralelno sa ar!itektonskim ostvarenjima razvijase i literatura, pa tako Semjuel -ejlor %olridž 4546. godine izdaje poemu Kubla Khan 7 AVision in a Dream, A Fragment 8. 9n je to delo napisao pod uticajem opijuma, nakon što

je čitao opis :anadua, ;arka 0ola. :anadu je bila letnja prestonica mongolski! kanova.U %olridžvom delu :anadu postaje metafora za obilje, blagostanje i imućnost i grad sedanas najviše pamti za!valjujući ovoj pesmi. Kubla Khan je unuk "žingis3kana koji je uistoriju ušao pre svega za!valjujući ovoj palati. 9vde se više ne radi o interesovanju zaantikvarno, već o putovanju u sopstveno osećanje, senzualnost i fantaziju istog. "žejms%uk, engleski istraživač i moreplovac posetio je 4


2/43

neiskvarenoj civilizaciji koja je u tom trenutku postala kao snoviđenje. (aj na zemlji okome je bilo govora još u antici potpuno je bio viđen u okviru ovog ostrva. "žejm %uk jebio vrlo značajan istraživač, jer je sa sobom vodio i umetnike koji su imali priliku dazabeleže određene slike sa ostrva. !illia" Hodges Ta#iti edan od umetnika koji jeputovao sa "žejms %ukom i koji je na licu mesta imao priliku da stvara ovakva dela.@apadu su bile nejasne tolike slobode, naročito seksualne, koje su postojale na tomostrvu. Aeliki broj nagi! žena, nuđenja i uzimanja ljubavi.. sve je to čudilo +vropu.Džošua $ejnolds %"aj& '(() 0utnici koji su dolazili na ovo ostrvo su neke od0olinežana dovodili sa sobom u +vropu i oni su se u susretu sa takvom vrstom civilizacijetrajno promenili. 9vo je kultura klasičnog portreta sa senatorskim gestom i odelomsvedenim poput antičke toge, ali on je smešten u sopstveno okruženje. *nne+,ouisGirodet Sa#rana *tale& '-.- )merika u tom periodu takođe pokazuje interesovanjeza svoje urođenike i posebno mesto pripada /atobrijanu, koji piše novelu o tom narodu,nakon njegovog putovanja u )meriku. 9n piše priču o jednoj devojci, )tali i #irode stvara

sliku na tu temu. 9na je bila izložena na Salonu, i iako je rađena u konvencijamaneoklasicizma sa naglašenom !orizontalom, ipak pripada romantizmu zbog svetlosti iemocionalnog naboja koji je prisutan. /žen Delakroa Načez& '-01 "elakroa jeumetnik koji se najviše uklapa u ovaj kontekst. /atobrijan je jasno upozoravao nagenocid i istrebljenje koje se vrši nad indijanskim plemenima i pripoveda o mladompoglavici koji je uspeo da preživi. ;račno nebo iza njega ukazuje na dalje stradanje inemogućnost izbegavanja sudbine i pored nade koja postoji.

Naslovna strana dela Opis Egipta

+gipatska obnova utiče na ar!itekturu i unutrašnji dizajn. -o je vreme kada 2apoleonvodi veliki broj naučnika pored =B.BBB vojnika i kada se pažljivo sakuplja i kopira sve štose tamo nalazi. "enon kao rezultat ti! istraživanja stvara ovo delo, koje je izdato u C6tomova.

%rijentaliza" 9rijentalizam je značajna tema i termin koji se odnosi pre svega nateme koje se tiču ?liskog istoka. ako je taj fenomen poznat od ranije, on u romantizmudobija najveći zama!. 9n se tiče kulture koja se dešava u +giptu, ;aroku, )lžiru, -unisu,)rabiji, ranu, raku, Siriji, pa i na ?alkanskom poluostrvu, u +piru, )lbaniji i -urskoj.2ajveća orijentalna sila 4D. veka bila je +ngleska u smislu kolonijalizma. 9na je ta kojapod svojm vlašću drži najveći deo Severne )frike i ?liskog istoka. ako nije orijenalna silakao 9tomansko carstvo, ona usled svog velikog uticaja to postaje. 0ored +ngleske,

rancuska je takođe imala veliku ulogu na stoku. *ntoine+2ean Gros Bitka kod*lbukira& '-.) 1ros nije pratio 2apoleona u Severnu )friku, ali je već imao izgrađenemodele i način na koji treba predstavljati ovakvu vrstu scena. ;rtva tela su u prednjemplanu, 2apoleon je !erojski predstavljen, dok je određeno dostojanstvo dato i prvobitnimstanovnicima +gipta9ni su počastvovani nagošću koja prati !eroje, velike ljude u velikim


3/43

akcijama. 0očetkom 45. veka javlja se veliko interesovanje za 9rijent i tome je velikimdelom doprineo i prevod zbirke priča Hiljadu i jedna noć . )ntoine 1alland, francuskiorijentalista i ar!eolog postao je poznat upravo po tome što je prvi preveo ovo delo imoguće da je neke delove i izmislio. 0riča o Simbadu sasvim izvesno nije bila deo ovezbirke, već je dodata u nju prilikom prevođenja. 9rijentalizam je bio i literarni pokret ikao i u gotičkim novelama ovde takođe postoje Ekcije sa fantastičnom atmosferom,zapletom i ubistvima.. -o su takođe got!ic priče, samo se nji!ova radnja odvija naarapskom tlu. edna od značajniji! gotik novela je Vathek , delo Ailijam ?ekforda. "elo jebilo inspirisano 1alland3ovim prevodom Hiljadu i jedne noći i ?ekford ga je napisao4


4/43

godina, ako se pod tim podrazumeva sloboda predstavljanja. Iaur J !rišćanski narodKprikazan je napad turskog paše na đaur. Aidljiv je uticaj ?ajrona. ascinacija 9rijentomuključivala je i fascinaciju -urcima, iako je +vropa bila na strani 1rčke u nji!ovomokršaju. pak, 1rčka i -urska su posmatrane kao istost, kao pripadnice 9rijenta.

Delakroa& Grčka u"ire na ruševina"a :isolongija ;esto gde umire ?ajron odmalarije, groznice. #ena predstavlja amblematsku Eguru žrtve. "elakroa je majstor danaslika Eguru koja je u isto vreme i alegorijska i realna. 0redstava žene slična jepredstavi u slici 'Sloboda predvodi narodL. U pozadini je naslikan -určin nešto manjegformata. 1rčka umire nad grobom neznanog junaka, a moguća je aluzija i na ?ajrona.

K O N C E P T V R E M E N A U R O M A N T I Z M U

romantičarsko osećanje srednjeg veka? romantičari osećaju vreme kao takvo, ali, pre svega,srednji vek generalni okviri vezuju romantizam za interesovanje za s rednji vek, ali to nepodrazumeva samo interesovanje za umetnost i kulturu srednjeg veka, već i za hrišćansku veru icelokupnu tadašnju paternističku monarhiju ovaj fenomen se pojavljuje svugde u Evropi, a mićemo obratiti pažnju na Englesku, Nemačku i Francusku vrlo je važno razumeti potrebu da se,prilikom ispitivanja ovog fenomena, vratimo u 18. vek zato što fenomeni koji sačinjavajuromantizam (koji nominalno pripada 19. veku) postoje i razvijaju se još ran ije

E N G L E S K A

Horace Walpole (1717-1797)? jedan od najvažnijih faktora u romantičarskoj žudnji jeste fenomennostalgije, koji postoji, naravno, mnogo pre romantizma. nosilac ovog fenomena u Engleskoj jesteHorace Walpole, autor dela History of English taste in gardening (izdao je u periodu svog životakada je već bio član parlamenta), engleski plemić, velikog transgeneracijskog bogatstva i velikeobrazovanosti objavljuje novelu The castle of Otrance (1764) koja je vrlo značajna za rom antizamzato što se n jome uspostavlja novi literarni žanr = gothic novella , koja podrazumeva horor, ali iromansu. Otronski zamak je, na neki način, osnova literature tog tipa i jedan od prvih proizvodaovakve ideje; radnja je smeštena u jednu mračnu opatiju u kojoj vladaju komplikovane porodične

veze i mansa pored Vinkelmana, pored neoklasicizma i pored antike, postoji ovaj paralelni tok uknjiževnosti, koji utiče na interesovanje za sred njovekovnu nacionalnu prošlost to interesovanje seiskazuje, naravno, i u vizuelnom smislu Strawberry Hill (1760) Strawberry Hill je kuća Horace

Walpola (nedavno ove godine, završena grakama); ova vila predstavlja personalni manifest ukusa Walpola i njegovih ideja = spoljašnjaarhitektura je reminescencija na gotiku, a u enterijeru možemo videti rekonstrukciju svoda

Vestminsterske opatij


5/43

mogla da obnovi zainteresovanost za srednji vek u Engleskoj) međutim, nije u pitanju pravimermer, već papir-maše ( papier mâche — papirna "kaša") otkriće Šekspira? istovremeno saHorace Walpolom i interesovanjem za srednji vek, dolazi i do ponovnog otkrića Šekspira Englezi suga, naravno, sve vreme svesni, ali sada, nova generacija koja dolazi, ponovo ga čita, reinterpretira i

revrednuje. Šekspir je tada cenjen i van Engleske tada je u Londonu osnovana Šekspirova galerijakoja je važna zato što njoj najvažniji engleski umetnici daju svoja dela koja su bila inspirisanaŠekspirovim komadima prethodna generacija cenila je klasičnu notu Šekspira, a sada, posebno uNemačkoj i pokretu Sturm und drang, cene njegovu kombinaciju pučkog i književnog jezika, kao iotmene plemiće i obične ljude – t o i jeste veličina Šekspira i upravo to daje mogućnost dag a novegeneracije obnove i reinterpretiraju Beri, Kralj Lir oplakuje Kordeliju upravo se k roz Šekspiraobnavlja interesovanje za srednji vek i englesku slavnu istoriju ovo delo možemo svrstati uneoklasicizam, ali je za r omantičare vrlo važna strast koja je prikazana, posebno u Lirovom liku upozadini vidimo Stounhendž, što će kasnije mnogo koristiti Tarner i Konstebl, na primer ( tu je

primetan fokus interesovanja za nešto izvorno, vreme izvan istorije) ondašnji istorijski koncepti sudrukčiji i oni su i gurnuli srednji vek u zapećak; međutim, sa romantizmom, Evropa se ponovosusreće sa svojom srednjovekovnom istorijom

N E M A Č K A

učešće nemačkih teoretičara u formiranju Romantizma? srednjovekovna obnova je, zaista,povezana sa pr ogramskim romantizmom reč romantique se, prvi put, koristi u umetničkomkontekstu 1789. godine u Jeni, u časopisu Atheneum (časopis koji je osnova Šiler) značajnonemačko ime iz oblasti lozoje ovog perioda jeste i Herder, koji se danas proučava i u kontekstuistorije. njegovo delo Filozoja istorije (1774) jeste značajno za razvoj čovečanstva i za razumevanjeistorije kao nauke u ovom periodu su svi pod velikim uticajem Vinkelmana i poštuju njegov naučnekoncepte, ali se Herder su protstavlja ideji da je a ntička civilizacija temelj i standard umetnosti iculture Herderovo delo predstavlja veliki pomak u nauci zato što stvara svest o drugim delovimasveta, drugim narodima, drukčijim kulturama i vremenima Nemcima je i bio potreban neko kaoHerder zbog uspostavljanja sopstvenih vrednosti Herder naročito voli balkanske narode koji njemumoraju biti zahvalni za drukčije programsko posmatranje istorije i on, takođe, veoma utiče namladog Getea katedrala u Strazburu ovu katedralu koja se danas nalazi u Francuskoj, u oblasti

Alzasa, a nekada se a Gete piše o u metnosti = Esej o nemačkojarhitekturi (1772) i tu proslavlja strazburšku katedralu (koja se gradi vekovima) kao čistunemačku organsku formu pretvorenu u stubove i zvonike; kasnije se od riče svega vezanog zaromantizam, koji je prezreo, kao i katedralu u Strazburu Gete i jeste jedna vrsta “prelaznog”slučaja, formiranog po klasičnim obrascima vajmarskog klasicizma. voleo je viteške manire iučtivost plemenite duše (upravo je njegovo interesovanje za vi teštvo srednjeg veka podstakloromantičare), ali je odbijao srednjovekovni klerikalizam (u svom Eseju je i pisao o jakoj i surovoj


6/43

nemačkoj duši na teškoj, tužnoj, popovsko-vojničkoj istorijskoj sceni srednjeg veka) više ga možemookarakterisati kao čoveka prosvetiteljstva i čoveka sa drukčijom vizijom Nemačke, nego kaoromantičara Berlisingen, graka po Tišbajnu važno je uočiti početke vizuelizacije u duhu obnoveistorizovane medijavelne slike Berlisingen je Geteova drama iz 1774. godine o nemačkom vitezu iz

16. Veka Tišbajn je Geteov sunarodnik, iz istog mesta, koji je slika prema Geteovom romanu o Berlisingenu Tišbajn je mlađi od Getea i više pod uticajemfantazije srednjeg veka; ima bogatu kolekciju oružja i raznih drugih predmeta koji mu pomažu u

vizuelizaci roman govori odvojici prijatelja vitezova koji moraju da se su kobe; Berlisingen je pobednik, ali, nakon završetka

borbe, čini Johann Ludwig Tieck i Wilhelm Heinrich Wackenroder? jako važni predstavnici i osnivači nemačkog romantizma u književnosti Tieck je

pisao pozorišne drame i literarno je veoma značajan za vizuelnu kulturu romantizma, a Wackenroder je bio njegov pr Izlivi iz srca monaha

zaljubljenog u umetnost (1797); ovaj esej je zaista izuzetno uticao na nemačku umetnost i skrećepažnju na Albrehta Direra , koji je postao nacionalni ponos nemačkog romantizma (isto čini i Tiecku jednoj priči) glavni junak priče gradi se na osnovu zamisli o Direrovom imaginarnom učenju, štoutiče da se nemačka umetnost vrati, takozvanom, nacionalnom stilu nemačkog srednjeg veka (iako

bismo mi danas Direra smestili drukčije koncipiraju vreme)

stanje rascepkane Nemačke? postoji nemački koncept burg = ideal ujedinjene Nemačke izprethodnih vremena (potpuno razumljiv iz konteksta ondašnje razjedinjene Nemačke sa rasu tim,

malenim gradovima) ekonomska moć se postepeno stvara, ali tek romantičari pokreću nacionalnikult u nemačkim gradovima vrlo važno je posmatrati to iz konteksta Napoleonovih osvajanjaNemačke, otpora francuskom klerikalizmu i otpora Napoleonovoj imperiji u kombinaciji sanostalgijom za dobom kada je Nemačka bila manje razjedinjena i kada je pripradalasrednjovekovnom carstvu Karla Velikog koje je okončao Napoleon, 1806. Godine Volter piše oSvetom Rimskom carstvu i govori da niti je sveto, niti je ri msko, niti je carstvo, ali je ipak bilo okvirnemačkim zemljama

Kaspar David Fridrih, Opatija u hrastovoj šumi žal za srednjovekovnom, pre svega gotičkomarhitekturom ova tema utkiva se u druge teme, na primer pejzaž dolazi do fenomena grand toure,ali ne po Italiji, već pojovekovnim gradovima Nemačke poput Nirnberga ili Bamberga = u timgradovima je atmosfera takva da se u vek može sresti neki vitez ili određena sredn jovekovnagrađevina što, svakako, skreće pažnju na srednji vek, podjednako kao i lozo i teoretičariKaspar David Fridrih, Večernji pejzaž sa dva čoveka karakteristično je da ljudi počinju da seoblače u stare nemačke kostime Direr je na svojim slikama predstavljao internacionalnurenesansnu odeću za humaniste koja je bila ista i u Italiji, i u Engleskoj, i u Francuskoj i sastojala


7/43

se iz crn og plašta i karakteristične kape. za rom antičare, Direr je predstavnik nacionalnesrednjovekovne umetnosti i zato doživljavaju ovaj kostim kao nacionalni i nosiće ga kao znak otporafrancuskog okupatoraF R A N C U S K A neomedivijalizam u Francuskoj? postoji opšta evropska žal za dobom kada

je aridominantno mesto u okviru feudalnog sistema srednjovekovna obnova u Francuskoj je potekla izistih izvora odakle je došao neoklasicizam prva investicija u neoklasicističke forme sti gla je oddvora i Burbonske dinastije, koja je klasičnom formom želela da iskaže svoju starinu iz istogkorpusa, u vreme francuskog kralja Luja 16, dolaze prve neomedivijalne porudžbine, sa istomželjom da se iskaže autentična starina i pravo t e dinastije koje proističe iz nje = stvara se moćniciklus slika o Svetom Luju Francuskom dakle, neomedivijalizam počinje poslednje decenije starogrežima u Francuskoj nakon toga, dolazi Revolucija koja je ra dikalni otklon od istorije i proslosti; irepublikanski kalendar jasno odbacuje istoriju, dolazi do promene naziva crkava, ikonoklastičkih

napada i devastacije Sen Denija vrlo brzo, ipak, dolazi do obnove gotike sam naziv gotika nastao jekao pežorativno ime, dobijeno po Gotima koji su uništavali Evropu suštinski, taj stil se nazivaoopus francigenum; upravo to pokazuje da je taj stil zaista stvoren u Francuskoj 12. veka i da suromantičari u pravu što ga doživljavaju i predstavljaju kao nacionalni stil iako Revolucija odbacujeove ideje, Francuska ih neguje i veoma brzo nakon terora, nastaju razni vizuelni i literarni orimeriovih koncepata, kao u Nemačkoj Fransoa Rene de Satobrijan? značajan književnik i političar piše

veoma važno delo Duh (genije) hrišćanstva (1802) , gde insistira, kao i Nemci,na duhuhrišćanskog jedinstva koji je držao Evropu na okupu Musee des Monuments Francais najvećeohrabrenje za obnovu srednjeg veka stiže od Napoleona Muzej francuskih spomenika otvaraarheolog Aleksandar Lenoar, koji je ovde smestio svoju veliku zbirku umetnina koja je nastajala narazne načine (nakon rasturanja prouzrokovanog revolucionarnim besom, on je pokupio delovesarkofaga i kapitela na ruševinama Sen Denija i drugih crkvi i sačuvao ih) mnoga dela surekonstruisana, neka rest aurirana i to ne kako treba, ali, tada se o t ome nije vodilo raču na zato štonisu posedovali dovoljno znanja za u spešnu restauraciju možemo naći odlivke portalanajznačajnijih francuskih katedrala, koje jesu od gipsa, ali su originalne veličine i dočaravajuautentično osećanje prostora i onoga što je srednjovekovno u Francuskoj romantičari su najvažnijiza kreiranje koncepta muzeja. nisu prvi u tome, ali jesu imali ogromnu strast prema prošlosti i biliskloni prosvetiteljskoj ulozi katalogiziranja (rečnici, enciklopedije); oni su prikupljači (naravno,

uvek je bilo sakupljanja i kolekcija – posebno od renesanse – a li ovi predmeti iz Muzeja francuskihspomenika nisu samo trofeji, već sredstva imaginarnih i stvarnih prošlih vremena i njihoverevitalizacije ovo je osnovni kostur savršenog muzeja današnji Nacionalni muzej francuskesrednjovekovne umetnosti u osnovi proističe iz romantičarske ideje

Musee des Monuments Francais Alexandar Lenoir, Sala 13, Musee des Monuments Francais


8/43

najslavnija soba ovog muzeja je soba 13. veka koja podseća na Sen Sapel i Sen Zermen de Pre; sazvezdanim nebom, grobovima francuskih kraljeva i vitrazima nalik onima u Sen Zermen de Pre, ovo

je neverovatno uspela istoričari umetnosti stoje ispred te romantičarske ideje kontakta sa mrtvima i spajanjem sa

istorijom kao delom vlastitog identiteta, a ne samo pisanim izvorom ovaj muzej je veoma posećendanašnji Muzej francuskih spomenika nije ovaj (nalazi se na Trokaderu), ali jeste u pitanju idejakoju je Leonar u spostavio prvobitnim muzejem, zahvaljujući ocijalnoj podršci države i Napoleona

Description del Egypte u isto vreme, Napoleon vodi kampanju za osvajanje severne Afrike; tamo vodi ogromnu vojsku, od 40 hil

crtača, umetnika.. njima, kao i svim uloženim novcem, rukovodi jedan izuzetno značajanmuzealski mozak = DENON , koji je, još u doba starog reži ma, bio diplomata i veliki poznavalacantičke umetnosti Rima francusko istraživanje Egipta je fundamentalno za razvoj egiptologije.rezultat tog izučavanja Egipta u 19. veku je knjiga Opis Egipta (1809-1828), koja je izdavana unekoliko tomova romatizam najviše insistira na srednjovekovnoj obnovi, ali je 19. vek i obnovaetrurske i grčke umetnosti (međutim, gotovo je sa interesovanjem za neoklasicizam) jednostavno, to

je vreme veliog Hop fotelja Denonova knjiga je izuzetno značajnaza obnovu egipatske umetnosti vrlo zanimljive posledice možemo videti, na primer, u nameštaju iovom britanskom modelu fotelje sa jasnim referencama na crnu i zlatu egipatsku kombinaciju boja

Vaza iz Sevra, Triijumfalni doček umetnina iz Rima Vaza iz Sevra, Apolon Belvederski (detalj)

isto vreme i isti patron, Napoleon, koji gaji interesovanje i za antičku umetnost i kulturu vaza izSevra (koja nas vezuje za roko ko) prikazuje trijumf boga Marsa i efemerni spektakl održan uParizu, kada su preneti opljačkani predmeti iz Rima, Venecije i širom Italije Napoleon je pokušao dauzme i Kanovu, velikog italijanskog neoklasicističkog skulptora, pod svoje; Kanovin odgovor nakonstataciju da nisu svi Francuzi lopovi bio je: “de bona parte, si” vrlo je važno posmatrati sveove događaje i predmete u kontekstu Napoleona, novog Cezara, novog avgusta, koji je pokorioEgipat osnovna ideja ovog efemernog spektakla jeste da Rim više nije u Rimu, on je u Parizu ovo je

vreme kada se Severna Evropa urbanizuje, ussiromašna zemlja, puna bandita, bez puteva i mostova naravno, Napoleonovo ponašanje nema

opravdanja, ali moramo shvatiti kontekst ovog događaja i ideju da oni, zapravo, spasavaju stvari odruinirane i devastirane ri mske civilizacije i odnose ih u novi svetski centar, Pariz sve što jepokradeno, vraćeno je kada je Napoleon pao. Le Musee Napoleon u okviru Luvra (koji se, još za

vreme starog režima, omuzej on sadrži, pored nekadašnje kraljevske kolekcije, Napoleonovu kolekciju iz Egipta, kao ikolekciju iz Rima i Italije postoje mnoga dela na tu temu koja slikaju Denona kako prikazujeNapoleonu plan i raspored muzeja ili sveopšte divljenje Laokonu zašto je ovde eomantizam


9/43

zaodenut u ocijalno ruho? evokacija prošlosti ovde ima funkciju, ona se sp rovodi u imeproslavljanja današnjice i političkog i nacionalnog delovanja to je romantičarsko zaveštanjemodernoj Evropi

umetnost na Salonima?

paralelno sa ovak vim delima, na istim Salonima, cveta i trubadurska umetnost i trubadurskoslikarstvo na osnovu provansalske srednjovekovne poezije, stvara se k oncept trubadura i obnove te

vrste lkupuje takve slike 1804. godine, Denon poziva Napoleona na Salon na kome se na lazi par veoma

važnih kompozicija i poziva u kom ne ističe veliki broj slika, vec obećava mnogo mladih umetnika koji su prikazali razneistorijske ličnosti Risar, Valentina Milanska tuguje zbog smrti muža Valentina Milanska je bilaistorijska ličnost, Viskonti, udata za francuskog kralja Luja Orleanskog, koji je, početkom 15. veka,

ubijen (njen grob je bio rekonstruisan u Muzeju francuskih spomenika) Rišar je naročitooduševljen natpisom na tom grobu koji je ponovio i na slici: “Ništa mi više n ije. Nista više.” koji seodnosi na smisao nepostojanja ovo je predstava istorijske licnosti u privatnoj kontemplaciji imeditaciji u bolu i suzama i nestanku sopstvene egzistencije zbog izgubljene ljubavi sve štoromantizam želi, ova slika iskazuje

N A Z A R E N I

Franc For, Ulazak Rudolfa Habzburškog Rudolf I Nemački u Bazel 1273.

jedna od prvih s već i u ač

prema jednom habzburškom vladaru obično se n azarenima pripisuje raskid sa tradicijom iocijalnim (i ponekim Davidovim učenicima) = kompaktnija i slavnija grupa, koja odlazi iz centrazbivanja i odbacuje način školovanja (Beč, 1809) ova grupa broji šestoricu članova, a glavnipredstavnici, koji su prvi odstupili od programa Akademije na kojoj su se šk olovali, jesu prijateljiOverbek i For oni su iskazali neposlušnost prema stilu koji se neguje na Akademiji, pre svegaprema neoklasicizmu, i u vidu izbora tema i u vidu samog načina slikanja oni osnivaju BratstvoSvetog Luke ; oko 1817. godine dobijaju to ime bratovštije ili bratstva međutim, počinju da ih zovui nazareni, podrugljivo, zbog dugih kosa i dugih haljina privlačiće tuce drugih umetnika, panazareni i bratovštija nisu baš potpuno isto vrlo često se sred njovekovne slikarske gilde takonazivaju zato što se Sveti Luka smatra zaštitnikom slikara, kao i čovekom koji je prvi naslikaoikonu Bogorodice sa H ristom kao Davidovi otpadnici, strašno će se m učiti oko pitanja kakopreživeti, kako živeti za umetnost, kako biti posvećen umetnosti kao vokaciji, kako stvarati izdubine duše? svi oni teže moralno prihvatljivom načinu prodaje slika i izbegavanju kupoprodaje što


10/43

je vrlnapušteni avgustinski manastir San Isidora gde se, prvo samo njih četvorica, posvećuju strogommonaškom životu aktivni su sve do 1818. godine u B eču i Rimu, a posle odlaze u NemačkuOverbek, Franc For (1810) prijateljstvo Overbeka i Fora i njihovo slikarstvo jesu duša

nazarenskog pokreta Forov portret je vrst a alegorije koja to predstavlja, kao i pravi manifest on ogao čemu su zajedno razmišljali i razgovarali = For je predstavljen u srednjovekovnoj odeći, na moru,u prostoru uokvirenom vinovom lozicom, što je aluzija na Hristovu žrtvu; primetan je i krst nalobanji = personalni amblem grupe, kao i imaginacija idealne žene u pozadini Overbek je koristioschemu kolorita o kojoj su se dogovarali zajedno veoma brzo nakon nastanka ove slike, For umire uranim 20im godinama, usled ozbiljne bolesti, što ga je načinilo pravim romantičarskim herojem(razvijena je ideja romantičarskog heroja koji vrlo često umire od tuberkuloze) delo koje nastaje u

vreme Forove bolesti prijateljstva Šulamka je nevesta Hristova iz Pesme nad pesmama, ekviparacija i hrišćanska

alegorija Bogorodice u Starom Zavetu. For, na neki način, stvara i portret Overbeka, u levom kriluovog “diptiha” (okovi diptiha su naslikani, i jasno se izdvajaju celine, a opet čine jedno jedinstvo).For piše i priču o sestrama koje postaju neveste, a, u ovom delu, svoju nesuđenu, idealizovanunevestu smešta u neku vrstu varijante Direrovih graka (na primer, Sveti Jeronim u studiju) tamelanholična izolovanost Forova je veoma lične prirode i brzo nakon ovog dela on umire namernoistorizirajući stil postaje okosnica svih članova ovog bratstvai svih koji će mu prići

Kornelijus, Braća prepoznaju JosifaKornelijus je jedan, po energiji, sasvim drukčiji umetnik koji je prišao ovom bratstvu, sa svojimnamerno rafaelovskim manirom priključio im se 1812. godine, ali sa njim nazareni postajudrukčiji, više didaktička umetnost, sa manje naivnim gurama, sa više amblematike, kao i kontaktsa javnošću i brojnijom publikom bratovština je to želela i ranije, samo ne toliko deklarativnoKornelijus je gotovo potpuno bio zapostavljen prepoznat je od strane Ludviga Bavarskog koji gaodvodi u Minhen od kog želi da načini centar; dakle, Kornelijus tom prilikom postaje državni slikarnazarenski stil postaje nacionalni stil u posleratnoj Napoleonovoj NemačkojSinklel, Srednjovekovni grad na reci ideja imaginarne katedrale (sa sve d ugom) koju slikaarhitekta Sinklel, dovoljno obrazovan da realizuje idealnu katedralu na slikama ZamakNojsvanštajn igra sred njovekovnih oblika odavde Dizni crpi svoje matrice i pretvara sredn ji vek u

bajkovito pol Pjudžin i Beri, Houses of Parliament engleska medivijalna obnova državotvornihgrađevina u duhu gotičkog perpendikularnog stila; namerni srednjovekovni imidž ne bi bio moguć bez gotovo feudalne

$ e l i g i j a r i r o d e

"va najizrazitija dostignuća romantizma u oblasti pejzaža suM uzdizanje prirode na nivoreligije i samim tim uzdizanje pejzaža na viši nivo. 0ejzažu je još od )lbertija data


11/43

mogućnost da izazove emocije kod posmatrača, ali ne i intelekt. Smatrano je da jepejzaž imitativna umetnost, potpuni mimezis koji ne obu!vata ono što je podrazumevala!erojska Egura. #an #ak (uso imao je ideju o tome da je priroda vr!unska moralnakategorija i jedini prirodni vodič. Smatrao je da je priroda nevinost i bezvremena istinakoju je civilizacija izgubila i takve misli su uticale na stvaraoce pejzaža. /atobrijan je,takođe, kritikovao francuske umetnike, smatrajući da oni ne vole prirodu i da je guše,dok je priroda ta koja nudi ono sublimno, ona je uzvišena, zastrašujuća... -eorijapitoresknog je takođe do ovog vremena ostala živa, ali ona neće biti kapriciozna kaoranije, nego će ta vrsta pitoresknog biti nešto što se može videti u lokalnom pejzažu, usvom dvorištu, u svakoj travki. Aordsvort je takođe značajan umetnik u ovom periodu,on piše poeme, koje stoje negde između poezije i proze. edna od nji! je $ The Prelude“ , ion tu opisuje kako je putovao po raznim mestima i tada deEniše pojam lutalice. >utalicekoja luta za vremenom, lutalice koja luta za dalekim vidicima, snovima, fantazijama, ali iprirodom. %ada lutalica ide na )lpe to izaziva osećaj sublimnog, ali taj osećaj se javlja i

kada on ostaje na selu i gleda lokalne prirodne lepote. -o je vrlo romantična nit u poezijii slikarstvu. Umetnici u prirodi vide otelotvorenje božanskogK oni prirodu vide kao religijui o njoj govore sa emocijama koje su do tada bile rezervisane samo za božansko. 0itanjekoje se javilo jesteM $%akvu formu treba dati toj pobožnosti&'

storija umetnosti kaže da postoje neka osnovna dva puta u romantičarskompredstavljanju prirode i to suM

• 2aturalistički gde dolazi do pažljive opservacije prirode i propuštanja toga krozvlastiti kosmos 7 o!n Fonstable8

• Aizionarski 7Nilliam -urner8

pak ta podela može da stoji samo iza engleskog slikarstva, jer je nemoguće sveumetnike u +vropi smestiti u ta dva okvira. %ant je bio vrlo značajan za ove umetnikeKon je smatrao da kontemplacija prirode vodi do vr!unski! spoznaja, koje podrazumevajui moralne i estetske. %antM „Moralni akon umeni, !e dano nebo nada mnom"“ 9čigledno je da %ant govori o prirodi. 2jegovučenik, profesor u eni, bio je /eling i on je razvio ideju prirode kao du!a i du!a kaoprirode, prirode koja predstavlja stalnu borbu, kao što se ta borba odvija i u čoveku. 9n

je razvio ideju da jedino umetnost može da ponovi kreaciju prirode. 1otlib i!te je još jedan značajan umetnik koji je izazivao skandale odvijajući ideju vaskrsenja duše,vaskrsenja koje je prisutno i u prirodi sa svakim obnavljanjem. o!ann >udOig -ieckM $"asam slikar slikao bi! zastrašujuće predele, vetar, lepršavu travu, usamljenu vodenicu..'.

-ik je ovim mislima jako uticao na (ungea;as ar David Friedric# Krst u lanini


12/43

jer je on davao podršku u borbi protiv 2apoleona. 0olitička implikacija bila je vrlo važnaza ovog umetnika čija su dela vrlo kompleksna i teška za interpretiranje. Slika ipak nijestigla do kralja 1ustava, pa je "avid rešio da je proda nemačkom grofu. 0re nego što jeto učinio želeo je da je izloži u svom ateljeu i tada je napravio ram, koji je ovoj slicimo#da dao nešto. Sam slikar ga nije objasnio. 9n je zamračio svoj atelje, dok je deloosvetlio svećama stvorivši od njega oltarsku sliku. >judi su uglavnom pozitivno reagovalina nju i postoje mnogi zapisi o tome.$>judi su bili istinski dirnuti dok su gledali sliku, ljudi su ti!o pričali kao da se nalaze ucrkvi.' edan novinar je to delo nazvao jenskim misticizmom koji je otrovao ovogumetnika. Arlo značajna ridri!ova osobina je to što on uklanja prednji plan slike kojidozvoljava posmatraču da ima vrstu uvoda u taj pejzaž, što je do tada bila stalnapojava. "avid odma! gradi šumu sa borovima i okreće krst van posmatrača, što jetakođe njegova karakteristika. 9n ne predstavlja raspeće *ristovo, već $krajputaše',pomene na *ristova stradanja koja postoje po svetu, kao i u Aojvodini. -o se može

interpretirati i kao religiozna i kao politička slika. @a njegovu generaciju to je pre svegabila pobožna slika, kao što je bila i slika prirode. Sunce predstavlja ?oga, ali ono jepredstavljeno u trenutku zalaska, što znači da ?og nije više na @emlji. 0ozlaćena Egura*rista, zlatna boja, daje nadu !rišćanima koja u kombinaciji sa zelenim drvećempredstavlja spasenje. Slika je bila izložena na ?ožić i ona je za "avida bila kao svetaslika. Georg Friedric# Kersting ;as ar David Friedric# in #is Studio %ersting jebio blizak "avidov prijatelj, danski slikar, jedan od kreatora intimnog prostora.9n nam jepribližio "avida ovim delom.

"avid je verovao u inspiraciju i smatrao je da slikar treba da zatvori svoje Ezičko oko i

da posmatra du!ovnim okom. 2jegov atelje je uvek bio pust, on bi u njemu dugo sedeo,ćutao i žmurio, čekao da slika postane živa kao u očima uma. 2akon toga on bi je odma!skicirao na platno i suzdržanim koloritom bi nastavio stvaranje, čekao bi nastavak tedu!ovne slike koja se u njemu stvarala. 5#ili %tto$unge *uto ortret& '-.> Umetnik koji je podjednako važan za transformacijupejzaža kao i "avid. 9va dva umetnika imaju skoro identične biograEje detinjstva i ranemladosti. 0otiču iz Severne 2emačke, iz strogo protestantski! porodica. Studirali su u"anskoj, u %open!agenu, koji je tada još uvek negovao veliku tradiciju bajki i legendi.2ji!ov pastor %osengarden, snažno je uticao na nji! svojim mističnim ubeđenjimavezanim za prirodu. 9na je za njega predstavljala najčistije otkrovenje *ristove tradicije.9n i! upućuje na jedno ostrvo u ?altičkom moru, (ugen, koje su oni doživljavali kaozemlju duše. 0otom se umetnici sele u "rezden gde su bili pod uticajem enskogmisticizma. (unge je bio u najneposrednijem kontaktu sa /legelom i -ikomK oni suukorenjeni u njegovim idejama. 2jegov portret je potpuno romantičarskiM postojinajneposredniji pogled u posmatrača, kosa je opuštena, odelo je raskopčano. 9vajumetnik insistira na neposrednom kontaktu. (unge uprkos protivljenju porodice u C4.


13/43

godini ulazi u slikarske vode, ali umire vrlo mlad, sa PP godine. -o je tipičnoromantičarski slikar. 1ete je tada za njega rekaoM $"ovoljno je zamisliti jednog ludog,prelepog, a istovremeno i surovog đavola koji nije mogao stajati u miru, te nije bilodrugog rešenja. Svako ko stoji na takvoj ivici nema drugo rešenje, mora poludeti iliumreti.' 5#ili %tto $unge Slavujevi časovi ?etoven je zapisivao svaki zvuk ptica,trave, razni! šumova i onda je sve to preveo u note stvorivši pastoralnu simfoniju.(unge je težio objedinjavanju svi! umetnosti u jedno delo. zabrao je alegorijskustrukturu, da stvori ovu sliku 0si!e, alegorije ljubavi koja kao da prenosi časove muzikeprirodi, )moru kao personiEkaciji duše i to sve u predvečerje kada slavuj počinje dapeva. (unge je pokušao da razvije vizuelnu formu koja bi podržala umetnikovukompoziciju. Sam je stvorio i ram. 9vaj slikar je najsimboličniji umetnik prirode.5#ili %tto $ung Hulsenbekova deca 2amerno naivna vizura dece je vizuraposmatrača. "eca su gotovo identična sa prorodom koja se nalazi oko nji!. 5#ili %tto$unge 2utro& '-.- 2jegov najambiciozniji projekat bila je zamisao da stvori slike koje

bi predstavljale doba dana. *teo je da stvori velika ulja na platnu i da i! izloži u gotičkojkatedrali. *teo je da !orovi pevaju dok se te slike posmatraju, a da -ik recituje sti!ovesvoje poezije. -aj projekat nikada nije realizovan, jer ga je u tome sprečila prerana smrt.9stali su samo neki crteži i graEke, a završena je samo slika utro. Slika asocira na onošto je bila najveća inspiracija u "rezdenu, na (afaelovu Sikstinsku ;adonu. Strukturauspravljene Egure preuzeta je sa te oltarske slike i to u snažnoj vertikali, da bi unastavku umetnik razvio sopstvenu mitologiju

; a s a r D a v i d F r i e d r i c # < ' ( ( 9 ?' - 9 . =

:ona# na "orskoj obali Slika je izložena na berlinskoj )kademiji 4544. godine ipostoji veliki broj zapisa različiti! ljudi o utisku koji ova slika na nji! ostavlja. $Slika ješiroko prostranstvo neba, bez vetra, bez oluje, na moru nema čamca.. samo nekolikogalebova koji čine sliku još usamljenijom.' '"ivno je u bespreglednoj samoći posmatratipustinju, osećam da sam se i ja nekada uputio na to mesto, ali da to nije moguće.. kolikogod sam sve to !teo da pronađem u slici, pronašao sam u sebi.L edna od ključni! ideja ipolja romantizma je nemogućnost. Slika nije dala nešto što je obećala. Saosećanje samona!om postoji, on je usamljeni centar usamljenog kruga. -ime se otvara velika temausamljenosti koja je prisutna u romantizmu. 0osmatrač oseća uzbuđenje zbog činjeniceda je neko otišao tamo.. 9ni pričaju o osećanju posmatrača pred morem, pa o osećajupred ovim naslikanim morem, pa o osećaju pred mona!om, pa o osećaju i saosećanju sanjegovom usamljenošću. Usamljenost, izolovanost, nemogućnost, sve su to reči koje suvrlo zastupljene u ovoj vrsti slikarstava. edna od stvari koju romantizam ovakvimslikama uvodi jeste iskustvo isključivanja. 9vo je jedna od najzanimljiviji! slika zainterpretaciju. ,utalica nad "ore" "agle "avid nije radio slike


14/43


15/43

Roseti, Tristan i Izolda ispijaju ljubavni napitak Lajton, Tristan i Izolda (1902)odakle potiče reč romance, zašto je uzimamo i spajamo sa literaturom i sentimentom kojiromantičari osećaju, zašto Šlegel tu poeziju zove univerzalnom? Tristan i Izolda je sredn jovekovnalegenda popularna kroz Francusku literarnu tradiciju u 12. veku i propuštena kroz francusku

trubadursku poeziju to je keltska legenda, univerzalna priča, koja se odnosi na univezalnostljubavi, romanse i smrti, kao i nemogućnosti su ispunjenja ubrzo posle ove pri če, nastajeidentična, aturijansko-engleska verzija = Lanselot i Ginever = nemogućnost ljubavi i ljubavnitrougao (popularne teme i spletovi koje dobro poznajemo i rastemo sa n jima) iz tog fenomenaproističe Labudovo jezero (Čajkovski), Andresonova Mala Sirena, mnoge opere i muzički komadifenomen stiče nove kvalitete u 20. veku = klasična „ Sm rt u Veneciji“ Tomasa Mana; crni talaskinematograje Francuske 20. Veka počeci iznenadnog sentimenta bili su Sturm und drang iGeteovo delo Jadi mladog Vertera, gde je kreiran junak samoubistva i neprihvatanja, u sukobmladosti i listinskog društva, neostvarene ljubavi i namerne smrti zbog toga ovaj junak će se

rekreirati u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj..Madam de Stal francuska književnica čiji su putopisi doprineli popularizaciji jenskog misticizma uFrancuskoj i Engleskoj (i pored Napoleonovih cezura o nemačkoj kulturi) u svom delu Korina(Herina ) govori o ljubavi kao čistoj poeziji i religiji; ljubav je ro mantičarsa religija u tom periodupostoje tri prožete i integrisane teme = ljubav, smrt, vera (religija) poezija i način razmisljanja jesuprodukt takve romantičarske kulture kroz zapise romantičarskog pokreta Novalis je pesnik i lozofranog nemačkog romatizma, diči se plemićkim poreklom (fon; jedini plemić među nemačkimromantičarima), srodnost obrazovanju starih plemićkih porodica povezan sa programskimromantičarima Šelingom, Šlegelom, Tikom umire od tuberkuloze, koja je tipična bolest veka, i to

mlad,pre svoje tridesete kreira romantičarski simbol koji se pronalazi u evropskoj poeziji = plavicvet , simbol koji u romantizmu iskazuje čežnju, stradanje, nemogućnost; obeležje je generacije usvom delu Himne noći (kombinacija poezije i priče) oplakuje smrt devojke So, koja je sa njimrasla i koja u petnaestoj godini umire od tuberkuloze, iste bolesti on tu peva o č ežnji da i samumre = k oncept duhovnog samoubistva, što je tipično za r omantičarsku religiju = „ja osećam zaSo religiju, ne ljubav“ (Klajst, prijatelj Novalisa, koji piše o Fridrihovim slikama, čini tipičniromantičarski Liebestod = voli ženu koja je umirala, ubija nju, pa sebe, na jezeru kraj Berlina, podmesečinom. atmosfere nikada nisu vedre) sabrana misao i mentalitet duboke vere da ispunjenjeljubavi ne postoji na ovome svetu i u ovim okvirima, već samo u mitu, literaturi (trubadurska

umetnost) i smrti So upoređena sa Bogorodicom (slično i kod Petrarke, Laura = Bogorodica) romantičari obrađuju teološki koncept i daju mu strast, čulnost i patos

For, Šulamka i Marija (1812) romantičarska pobožna slika For k oristi kao literarni predložakpriču koju je on kreirao za Overberka = dve sest re, neveste, idealne polovine njihovog zajedništva,Overbek kao monaha prilazi svojoj idealnoj nevesti (koja liči na Rafaelovu Madonu), zaogrnutoj uruho Bogorodice, u pejzažu sebe izostavlja (on je bolestan i ubrzo umire), a nesuđena nevesta


16/43

Marija usamljeno sedi u ćeliji i češlje kosu Žirode, Smrt Atale Žirode je Davidov učenik Atalo sezavetuje u ljubav za mladaća koji je urođenik i koji je ubija prisutno osećanja neuspešnosti; uFrancuskoj čuvena tema ljubavi i samo tako se m oglo zavredeti interesovanje

Gros, Sapfo na Leukadi (1081) proslavljen 1801. godine, kada se n jegova slika, jedna odnajslavnijih slika epohe, pojavljuje na Salonu; Gros je izuzetno uticao na francuske romantičarelegenda popularna u poznom srednjem veku = Sapfo (antička pesnikinja), koju je napustio voljeni,ubija se n a Leukadi (jonsko ostrvo) priča je tipično za mediteranski krug pošto je to litica za koju se

vezuje verovanje da nih mori i tako se izlečuju poznati topos i lokalitet prave se zarad manipulacije emocija kod publikekoja se že le izazvati ona je ustreptala (duševno polje, seksualna čežnja (Fuseli), granica patnje ierotike), mesečina, kompoziciona kosina, dijagonalom ispunjena osećanja koja izazivaju osećajcepanja ravnoteže slike,dijagonalom je kompozicija dramatizovana; velike dimenzije velike dimenzijeslika pokrenule su slične teme u Francusko.j

Vafflard, Edward Young Holding his Dead Daughter in his Arms drugačiji u izvođenju, ali sličanu sentimentu; otkriva srednji vek, koristi manje formate = trubadurska grana francuskogromantizma (za razliku od velikih mašina, ove slike imaju svoju publiku, percepciju, više sukupovane i distribuirane) teme su ljubavne, čežljive, ali se s likaju i realni događaji, kao ovaj, kada

Jang odnosi mrtvu ćerku Engleska škola graveyard predstavnike; jedan od njih je Edvard Jang, engleski pesnik, i slikar je iskoristio priču kako jeengleski pesnik svoju poćerku odneo sa groblja na kom je bila sahranjena (dodir nekrolije isenzualnosti; sentimentalnost je drugačije izvedena) ova škola, sredinom 19. veka, donosi mnogo

toga novog = novi antropološki putevi koji izazivaju promene u žalovanju; urbani projekti grobova uEvropi; plakanje.. protoromantičari i romantičari tome su dali poseban stepen i nivo koji je tada bionovi, a danas nezamisliv

Tarner, Hera i Leandar prava romantičarska slika širokih poteza, karakteristične teme Delakroau Francuskoj, a Tarner u Engleskoj; pejzažni je slikar, zainteresovan za fenomene predela; imao jeklasično obrazovanje, a slici prirode davao je kredibilitet Hera i Leander, antička tema = devojka sezavetovala da će služiti Afroditinom hramu Dardaneli moreuz dobio ime po mitskom junaku; on jeuzan i lep, ali je i paklena voda Leandar je preplivavao moreuz ne bi li se video sa H erom, dok mu

je ona fenm osve ubija skočivši sa litice (Bajron je preplivavo ovaj moreuz, rekonstruišući ljubavnu čežnju i činLeandara) patos koji romantičari prepoznaju njima je blizak

Volis, Smrt Čartetona herojsko u romantizmu zamenjeno novim fenomenom antiheroja =muškarac k oji nije hrabar, snažan i koji nije dozvoljen od strane crk ve, institucije i doktrineromantizam poštuje neprilagođene ljude, one koji nisu odrasli, koji ne žive po kompromisima, kojine žive ništa manje nego po snu Volis se vrlo rano ubio (sa 17 godina) tako što se otrovao


17/43

arsenikom (pesnik 19. veka, Vortsvort, ga proslavlja) omiljena tema prerafaelista, sredinom 19. veka

De la Roche, Young Christian martyr ljubavne teme antičke tradicije koriste se i kod hrišćanskihstradalnika pluta vodama Tibra, čežljiva, nežna, sa oreolom, mučena tema vere ( način percepcije

vere najtež Šefer, Paolo i Frančeska (1835) francuski slikar ko ji koristi srednji vek, legend i ant Dante i Vergilije

smešteni su u desnom uglu, a ljubavnici prognani u pakao preuzeti iz Danteovog pakla koji se samslužio starim legendama Frančeski poslat Paolo koji ju je trebao isprositi prevarom, ali na kraju jeudaju za prvobitnog prosca, njegovog ružnog brata sada podčinjeni socijalnim normama, uhvatiliih u preljubi, dok čitaju priče o ljubavi i Lanselotu, Frančeskin muž će i h ubiti Šefer im pravistigme, asocijacija na hrišćanski mit o paklu oni će međutim biti blagosloveni svojom kaznom Blejk, Vihor ljubavnika obradio je istu temu, ali na svoj način = akteri smešteni u vihoru ljubavi glavni junaci pokazuju da je ljubav jača od realnih okvira isti obrazac kod Laze Kostića (Santa

Maria Dela Salute) i Edgara Alana Poa (Anabel Li) = veći su od andjela koji im zavide zbog ljubavi Fridrih, Žena na prozoru romantičarski patos koji ne ume bez prenebregnutosti, ali i prikazmoderne žene (prve forme feminizma); fenomen takozvane žene koja je slobodna u svom ponašanjui oblačenju kao muškarac (Žorž San i njena ljubav sa Š openom), namerni antagonizam polje kojese vezuje za kulturu iz vremena revolucije 1848. Godine bidermajer i u romantizmu = teži sekreiranju malog mesta, prostora za sebe i bližnje, a to isto i kod romatičarskih žena i u ljubavi gura sa leđa, gura gleda na neko vedro mesto, plavo nebo, šumu, urbano, ali i seoski domaćiprostor, vredna građanska gura i odeća, realizovana u okvirima realnosti kreiranje intimnosti uromantizmu i denisanje individue kroz taj prostor, što se na početku javilo kod Holanđana u 18.

veku, kod Francuza u rokokou, a u Nemačkoj imamo realnost koja bez eksplici Tarner, Anđeo na

suncu šta je religiozno u romantizmu, u izmenjenom svetu revolucije i Napoleonovih ratova,demografskim pomeranjima, industrija, siloma patosa? kako stvoriti religioznu sliku? rokoko ineoklasicizam nemaju takve teme, samo nazarenski pokušaj Delakroa ne pristaju na to da se čo veksrađa grešan i da je zička ljubav je greh = kako se n ositi sa t im idejama u novim generacijama ikako predstaviti tradicionalne teme? problem katoličanstva u Nemačkoj = zbog žala za zaj edničkomEvropom, nedostatka rituala u protestantizmu, nedostatka pobožnosti koje se i skazuju vizuelno(sveta s lika,) dolazi do vraćanja zajedničkoj veri tj. katoličanstvu sekularizacija koju donosi

Napoleon, ali i potreba da se vr ate crkvi, velike su dileme romantizam doprinosi pokušaju obnovereligioznog slikarstva (nazareni) nedenisano dekomponovano Napoleonom, vladari vraćaju svojusvest da se m ora investirati u ovo slikarstvo, javljaju se ocijane narudžbine; osnivaju se društvakoja su investirala da država gradi i da se o snuju mesta kojima će s e prikazivati ovakvo slikarstvo(Ludvig Bavarski Minhen pretvara u prestonicu i dovodi slikare) Tarner je opsednut ovakvimproblemima i Raskin, kao likovni kritičar u ticao je na produkciju slikarstva u Engleskoj, nije


18/43

objasnio Tarnerovo delo (da li je mračna ili vedra vizija – sva ko ima svoje tumačenje) gure mogu ine moraju biti ličnosti iz Starog Zaveta (Adam i Eva nad Aveljom = Raskinove konotacije); može lihrišćanska tradicija pomoći u razumevanju ovog slikarstva? Engr, Zakletva Luja XIII Montoban,Engrov rodni grad, poručio je delo ovakve teme (kralj ranog 17. veka kojim Bog spasava Francusku

“jeresi protestantizma”) struktura koja prožima čitavo delo je u renesansnoj formi Luj XIII seklanja i ovozemaljsko dobro predaje Bogorodici (reference na Rafaela), zaklinje se Bogorodice, alikao da se zaklinje samom umetničkom delu zemaljska zona za k ralja, a nebesna zona zaBogorodicu i Hrista slika je nagrađena 1823. godine na Salonu i imala ocijalnu podršku

I N D U S T R I J S K A R E VO L U C I J A

promene koje donosi industrijska revolucija? pored socio-političkih promena u 19. veku, uevropkoj kulturi dolazi do tan anog prelaza uzrokovanog industrijskom revolucijom industrijskarevolucija je donela mnogo drukčijeg po pitanju proizvodnje i obrade materijala (na primer, zlata idrugih metala) što je uticala na stvaranje vrlo raniranog tržišta velike platežne moći formira seradna snaga koja nije nužno upućena u tajne zanata bez ove tehnološke revolucije, ne bismo bili nadanašnjem stupnju razvoja takođe, ovim je pruženo veliko polje za individualni razvoj pitanje kojenam se nameće je da li nam je potrebna tolika aparatura da razumemo pejzažiste romantizma?zaista, da. industrijska revolucija menja sliku Evrope i, ono što je priroda, trajno zamire fabrike,otkriće parne mašine, iskopavanje uglja kao doslovno ranjavanje tela zemlje, ogromna urbanizacija,smrt sela.. isti diskurs se j avlja i u književnosti (Margaret Jursenar, Hadrijanovi memoari – lamentnad domovinom same spisateljice, Belgijom i Briselom, kao i nad promenama u strukturamaprirode) slikarstvo Tarnera i Konstebla se, dakle, mora čitati u tom ključu i moramo biti svesni da,u ovom fenomenu, buržoazija učestvuje mnogo više nego aristokratija

J O S E P H M A L L O R D W I L L I A M T U R N E R (1775 - 1851)

Joseph Mallord William Turner, Regulus (1828) Tarner, sin londonskog berberina i osoba netako velikog obrazovanja, jedan je od najuticajnijih romantičarskih pejzažista (naravno, nikada netreba učitavati sadržaj u nekog slikara n a osnovu njegovog habitusa) Tarner ima običaj da dajesvojim slikama duge i komplikovane nazive (iako se n e radi o mitološkim i herojskim temama) i daih tako maksimalno intelektualizuje najveći deo Tarnerovog opusa nalazi se u Tejt galeriji navodno,

nakon što je video dela Klod Lorena, Tarner je plakao pred njima i želeo da on može tako da slika;ovo Tarnerovo delo možemo vrlo lako povezati sa Lorenovim delom Iskrcavanje kraljice od Sabezašto nešto toliko savremeno, u isto vreme, ima nesto jako ru stično i intimistički? Regulus jeantički rimski general koji ratuje protiv Kartagine. Kartagina pobeđuje i Regulus je zarobljen i, kaokaznu, odsekli su mu očne kapke i ostavili su ga u pustinji da umre tako; intenzivno iskustvosvetlosti je ubilo Regulusa tako da, ova slika, u sebi čuva priču o svetlosti kao snažnom vizuelnommedijumu Tarner imenuje sliku po ovom predlošku iako Regulus nije prikazan ovo delo je omaž


19/43

Lorenu i dispozicija ka jednom predlošku – zaslepljujućoj romantičarskoj svetlosti, koje s lika tokomsvog boravka u Italiji

razlika u tretiranju svetlosti kod impresionista i kod romantičara? impresionisti su višezainteresovani za neke optičke fenomene, bez udubljivanja koje daje romantizam; impresionisti neučitavaju nikakve, posebno ne moralizatorske, sadržaje u seoske pejzaže s d ruge strane,romantičari pejzaž, i svetlost u okviru pejzaža, tretiraju kao dubokomoralni potencijal, katarzičan uneku ruku, koji će nas promeniti iznutra, nakon što se su sretnemo sa n jim koliko danas slikaseoske vodenice može da nas pozove na preporod? za t adašnji narod, čitava ova ideja jeprijemčivija, dok mi danas nemamo takvu recepciju iako početkom 20. veka dolazi do formiranjanovih fenomena, ne treba izolovati ovo slikarstvo

Joseph Mallord William Turner, Waves Breaking on a Shore (1835)ovakvo delo bismo teško smestili u početke 19. Veka Joseph Mallord William Turner, Norham

castle u ovom slučaju, naslov nije preterano veliki Joseph Mallord William Turner, Lavina na Alpima ovo delo slika po odlasku u Pariz nema herojskih dešavanja, nema Boga koji je sišao

odnekud; upravo to i jeste veličina ove slike i ideje – T arner n e traži uporište za fenomen koji gazanima, već samo slika lavinu koja guta sve pred sob om

Joseph Mallord William Turner, Snow Storm (Hannibal and his Army Crossing the Alps),(1812) Tarner ovom prilikom ubacuje Hanibala; ipak je to energija veka u kom živiizdvajaju kao veliki topos, u kulturnoj i političkoj geograji Evrope Hanibal, međutim, nije povod,

već opravdanje, za

Joseph Mallord William Turner, Rain, Steam and Speed The Great Western Railwayne prikazuje se l okomotiva tako što se sl ede znanja o konstrukciji te mašine, već se sam o prikazujeefekat kretanja i brzine i fenomeni koji se javljaju usled svega toga = dekonstrukcija sliketehnika,modern doba, dignitas locomotive da se pokavi na slici

J O H N C O N S T A B L E (1776 - 1837)autobiografsko slikarstvo? sin vodeničara k oji, u popriličnoj meri, slika autobiografski Konstebl je

bio prilšireg priznanja u vremenu u kom stvara; ne putuje mnogo (hobit u Okrugu) za razliku od Tarnerakoji je putovao po Engleskoj i zarađivao od akvarela koji su prikazivali tu istu Englesku (tada je topopularno i prodaje se) što je pružalo mogućnost da se impresija prenese razlika između gvaša iakvarela jeste jeste da gvaš u sebi sadrži belu boju krede i, kada se osuši, mlečniji je, dok je akvarel

vodeniji Konstebl priča o sebi i svom slikarstvu i govori kako on predstavlja sve št o ga podseća nma


20/43

njegovo bezbrižno dečaštvo međutim, nije ga nateralo da slika vodenicu to što je porastao k raj nje, već sama ta žel

John Consteble, The Hay Wain (1821) 1824. godine, izložena na pariskom Salonu, slika Kola sasenom izazvala veliko ushićenje francuskih slikara; sam Delakroa je deo ove slike inkorporirao usvoje delo Pokolj na Hiosu ovo je vrlo značajna i revolucionarna stvar – već f ormiran slikar koristiKonstebla i prepravlja sopstvenu sliku, po uzoru na sliku drugog umetnika ovo je primer togintimističkog sećanja na detinjstvo i postoji nešto intrigantno u ovom delu Konstebl koristi i knjigu

Aleksandra Klozensa, Cloud compositions kao polazište za svoj e radove u trenutku kada se isama metereologija i posmatranje neba razvijaju

John Constable, Boat building near Flatford Mill Francuzi ovo delo doživljavaju kao skicu zapravo, ovde vidimo taj odnos između akademske studije završene u ateljeu i onoga što jezapočeto u pleneru, ali se, takođe, moglo završiti u studiju značaj ovih pejzažista, koji prave u ljaneskice napolju i pokušavaju da pomire razl ike između skice i završene slike, jeste velikipejzažisti su zainteresovani za sponatanost sl ike (ne treba zaboraviti da je ovo vreme bezfotoaparata) i prenose tak vu energiju, a protive se konceptu “ubijene” slike

John Constable, The Leaping Horse ovde se m ože učitavati mnogo toga, ali, kao centralni motivmožemo izdvojiti emotivnost; skica za konja u preskoku je, zapravo, izgovor za studiju neba (dupladuga, oluja, emotivnost) ovo sve može da se tretira kao prirodno slikarstvo, ali ono se u tiskuje nanas i preobražava naš moral; osećaji i fascinacija prirodom u ovom delu su romantičarski, i, upravozato, ne možemo ga smestiti u realizam Konstebl za sebe govori kako stvara natural painting i on

jeste v

moralna tumačenja i osećaj fasciniranosti tom prirodom.. realizam bi bio hladniji i bezangažovanja strasti John Constable, Stonehenge tematika vezana za moćnu spiritualističkugrupaciju koja se ovde ob raća svom panteonu – druidi (organski vezani za tlo Britanije)druidi imaju strašno veliki uticaj na romantičare i čak i danas postoji druidski red, podpokroviteljstvom britanske krune i danas se o državaju proslave na četiri solarne tačke (solisticij)svake godine se h iljadu stotina ljudi okupi oko Stounhendža, ali ne mogu da prisustvuju samojceremoniji galsko-druidska tradicija u Engleskoj ima kontinuitet i, dodatni okvir svemu tome, dajeprotestantizam ovo jeste ru ina par excellans, ali, sa druge strane, ima jednu unutrašnju, specičnusimboliku koja je prilježna tadašnjim ljudima; percepcija mističnog olujni oblaci, kamenje, ljudskegure; ruina koliko i Koloseum BARBIZONSKA ŠKOLA

plein air? slikanje u prirodi, na otvorenom prostoru obično se s matra d a su impresionisti izmisliliovu tehniku, ali, od Direra, umetnici rade napolju 30ih godina 19. veka, jedna grupa slikara sepovlači u šumu Fonteblo, u selu Barbizon i trajaće do 70ih godina = Teodor Ruso, Trojon, Dipre,


21/43

Mile, započinju ovaj projekat koji je isprva bio koncipiran kao letnja škola sam Teodor Ruso je, do1850. godine, toliko puta bio odbijen od strane Salona za izlaganje da je dobio i nadimak VelikoOdbijanje, Gospodin Odbijeni nakon 50ih godina, predstavnici barbizonske škole će, tu i tamo,dobijati medalje na Salonima zašto su barbizonci važni? prvi su oni preprodili jaz između

pripremne skice i završene slike 1845. godine, Bodler je denisao plener kao spontano slikarstvo ikao razliku između niširanog i uglačanog i onoga što je kompletirano, ali su ipak ostavljenetekstura i spontanost u barbizonskoj školi, određeni akcenat se st avlja na prirodne pejzaže i to suupravo ostavili u zalog impresionistima plain air n ije sa mo dilema da li slikate napolju ili unutra,

već i kakva Teodor Ruso, Šuma Fontenblo Barbizonska škola imapoprilično romantizovan slikarski koncept, dok samo slikanje pripada realizmu; teme su skromne i

jednostavne, čak ni Teodor Ruso, Pejzaž (polovina 19. veka) barbizonski pejzaž sa realističnim prikazima i mloma akcenat na nečemu krajnje

rudamentarnom i prirodnim potezima i ranije je bio slučaj da se teorije crpe iz lozoje ili religije,ali da li čoveku uvek treba intelektualni paravan? J ean-François Millet, Sejač jednostavne gure iskice, savremeni u izboru tema takođe, ove slike su bile velikog formata (kao istorijske kompozicije)što čini da u prvom trenutku dobija pun dignitas i postavalja izazov pred k lasičnom kompozicijom(veoma inovativno) ove slike su , u potpunosti, izraz savrem ene real nosti.

R E A L I Z A M(1840 – 1870/80)

hronološke odrednice? ovaj pokret počeo je 1840. godine, a završio se 1 870/1880. godine

neki smatraju da je sa t om decenijom već gotovo sa r ealizmom i da je već počeo impresionizam(kao i uvek, hronološke odrednice treba shvatiti uslovno)fenomen realizma i epoha Realizma? osnovna želja realizma je da prika že objektivnu istinu,realan svet i savremen ž ivot me đ utim, ima problema u ovoj definiciji zato š to su sve epohe do tada,na neki na č in, uklju č ivale problem prikazivanja realnosti (barokni realizam, realizam 18. veka, č aki romantizam želi istinitost i iskrenost) istorija umetnosti koristi termin Realizam, misli na epohuRealizma, ali je realizam i fenomen koji je stalno prisutan u evropskoj umetnost, on je konstantnoevoluirao, a svoj najve ć i potencijal dobio je sredinom 19. Veka ovaj pravac je najkoherentniji uFrancuskoj, ali ima odjeka i u Britaniji, Americi i drugim evropskim dr žavama; dominantan stiltoga doba, ali ne i jedini sna ž na opozicija Realizma = larpurlartizam (umetnost radi umetnosti)

problem predstavljanja realnosti javlja se i kod Van Ajka, Karava đ a, Vermera, holandskih slikara, Velaskeza.. svi oni slikaju realnost i gde bi onda bila razlika izme đ u tog i ovog realizma? postoji jednostavno re š enje = svi ti „realisti“ pro š losti te ž ili su ipak ne č emu ispod ili iznad opipljiverealnosti koju su ispitivali i ose ć ali, u ime vere i u ime morala to je, zapravo, prikriveni simbolizami mo žemo ga videti kod Karava đ a u ime transcendentnog i u Holandiji u ime morala (uvek u pravcune č eg vi š eg i sadr žajnijeg) epoha Realizma elimini š e sve te tradicionalne i metafizi č ke vrednosti iuspeva da izjedna č i veru sa sadr žajem samog verovanja


22/43

odnos Romantizma i Realizma? Realizam je, kao i svi drugi stilovi, proistekao iz prethodne epoheRomantizma razlika jeste da Romantizam ima sna žnu, individualnu, subjektivnu viziju, a Realizamte ž i da subjektivnu viziju dovede u sklad sa objektivnom realno šć u jedno veliko pitanje je mo že lise to? mo že li istina individualca biti spojena i komatibilna sa op š tom istinom? to je vreme kada seodbacuje korektivno u umetnosti (imali smo uvek da umetnost bude korekcija postoje ć eg sveta š to

estetski, š to ideolo š ki) Romanti č ari su bili verni tom lepom, dobrom idealu me đ utim, sada, po prviput, dolazi do su š tinskog odbacivanja selektivne, ideolo š ke, korektivne funkcije umetnosti

š ta najvi š e odvaja ovaj Realizam od prethodnih? ako postoji jedan zahtev koji odvaja ovajRealizam od prethodnih, on je sa žet u jednoj Domijeovoj re č enici koju je napisao svom prijateljuslikaru = Umetnik mora biti od svog vremena (sam Domije tada nije bio svestan koliko ć e ovaideja biti prihva ć ena) umetnici su oduvek bili od svoga vremena i u konvencijama svog dru š tva;Didro je zahtevao istinitu umetnost; Romantizam je zahtevao istinitost.. ovaj Realizampodrazumeva bavljenje savremenim temama i podrazumeva progresivne ideje prvi koji koristi oveideje i sam termin Realizam = teoreti č ar umetnosti GISTAV PLAN Š , koji jo š 30ih godina 19.veka

pi š e kritike Salona tom prilikom je rekao da je Realizam put obnove umetnosti = umetnost trebada bude bez aluzija, bez alegorije, ona treba da bude realisti č na

Palais de l'Industrie, Paris svetske izlo ž be? Palata industrije je paviljon koji je izgra đ en u Parizuza Univezalnu izlo ž bu poljoprivrede, industrije i lepih umetnosti (1855) ova izlo ž ba je ve ć odr žana u Londonu (Cristal Palace) i Francuzi žele da je nadma š e tu su prezentovana ukupnadostignu ć a sveta, š to govori o napretku vremena, i ovde ć e kasnije biti, na Marsovom polju, Ajfelovtoranj armirani č elik, beton, staklo (koji tada postaju vrlo zna č ajni).. me đ utim, sru š ena je krajem19. veka i sada se tu nalazi Grand Palais gde se odr žavaju velike izlo ž be (1985. godine = MilanKonjovi ć )Gistav Kurbe, Slikarev studio, realna alegorija sedam godina mog umetni č kog ž ivota u jesen1855. godine, kada je trebala da bude otvorena izlo ž ba u Palais de l'Industrie u Parizu, Kurbe jepripremio 14 slika koje bi predstavio i ve ć ina njih je odbijena, kao š to je slu č aj i sa ovim delom; ovo

je veoma ozbiljan personalni i op š ti manifest Kurbea koji je bio odba č en ve ć sa ovim pojmom realna alegorija mi imamo problem poslednjih stotinak godina, slika dobija svoju biografiju najizrazitijapiktoralna reprezentacija pored Las Meninas i Vermerove Alegorije Slikarstva centar kompozicije jeslika (predstava pejza ža Kurbeovog rodnog dela Francuske), a tu je i muza, alegorija Slikarstva,koju Kurbe ne slika socijalno gledano, uloga Kurbeovog dela je dosta skromna, ali, ideolo š kigledano, velika ljudi koji su predstavljeni su uglavnom realni, tu se nalaze osobe koje su Kurbeune š to zna č ile, to su ljudi koji su bili deo kulturnog miljea Francuske; odnos Kurbea sa tim ljudima

je manje analiziran (na primer, odnos prema Prudonu, koji je doneo novu teoriju anarhizma isocijalizma) nakon odbijanja ovog dela, Kurbe podi že jedan paviljon koji naziva PAVILJONREALIZMA i gde izla že svoje slike i pi š e MANIFEST REALIZAM , gde iskazuje svoje stavove (pisanjemanifesta je vrlo op š te mesto, fenomen 20. veka) u manifestu govori o tome da je slikarstvosu š tinski konkretna umetnost i treba da predstavlja realno i postoje ć e kod Kurbea se uvekprepoznaje taj liderski i generativni koncept slike


23/43

ž urnal Realizam? uskoro se pojavljuje i jedan žurnal Realizam , č iji autori Kurbeu pru žaju sna žnupodr š ku jedan od tih ljudi je i teoreti č ar i pisac 19. veka, Š anfleri, koji govori da realnost trebadagerotipizirati (to je ve ć vreme fotografije, nove sfere koja ć e ubrzo promeniti svet i uticati naslikarstvo, kao i percepciju slika) Š anflerija, tu pi š u i likovni kriti č ar Tore i Kurbe, kao glavniprotagonist pokreta sna žan oponent svih njih je Bodler Bodler je istih nih godina u svojim

kritikama Salona pisao: „Realisti žele da prika žu stvari onakve kakve jesu pod uslovom da Ja nepostojim. to je univerzum bez č oveka, stroga i sterilna umetnost, neosvetljena imaginacijom“on je imao sna žan otpor prema fotografiji, ona je paragon njegove ideje umetnika, a mnogi umetnicisu koristili dagerotipiju, kao Delakroa (koga je Bodler cenio), Kurbe, Mane, Dega...

borba Realizma i larpurlartizma? opet postoji borbena linija, ali ne izme đ u neoklasicizma iromantizma, ve ć izme đ u realizma i larpurlartizma Bodler zastupa ideju da umetnost ne treba da

bude sluga nikome (larpurlartizam) i da ona ima svoje zakone i ne treba da slu ž i bilo kakvom cilju,dok realisti smatraju da ona mora imati progresivan ciljrealnost i pojavnost? zna č ajno pitanje jeste š ta je u tom vremenu zna č ila slika? koliko sukobanastaje oko slika? koliko ljudi dolazi na Salone da vidi slike? tada je to bilo vrlo zna č ajno i to ne

samo u ž ivotu elite, ve ć i u ž ivotu ne š to obrazovanijeg sveta = mi danas to te š ko razumemo velikiproblem koji postoji jo š od Platona jeste odnos realnosti i pojavnosti to pitanje je u literaturi ifilozofiji vrlo kompleksno jedna š kola smatra da ovo nije realnost, ve ć samo pojavnost, dok drugaš kola smatra da je ovo realnost, ali i da postoji druga realnost koja je pokre ć e kako sada, uliteraturi i u slikarstvu, isklju č iti i premostiti interpolaciju, kako napraviti granicu izme đ u onogaš to je realno i onoga š to se prenosi na platno kako isklju č iti subjekat i umetnika (to je onoBodlerovo „kao da Ja ne postoji“) š to žele realisti? Bodler je zato i protiv fotografije, jer je, po njemu,to bezli č an do ž ivljaj me đ utim, on gre š i. fotografija je, tako đ e, delo jednog čoveka koji predstavljaono š to on želi, na na č in na koji on to vidi; kada svaki umetnik unosi sebe u svoje delo kroz ono š toon vidi Balzak i Tolstoj su isto autori koji su izme đ u onoga š to se predstavlja i vidi i onoga š to se

konzumira i posmatra realisti poku š avaju da predstave taj svet i da nas ubede u njegovu realnostipostoje razna tuma č enja njihovih slika (da li je jedno odnjih da je slika izraz Prudonovog politi č kogna č ela? Gistav Kurbe, Susret (Dobar dan, gospodine Kurbe) slika koja je, tako đ e, Kurbeovpersonalni manifest, izlo ženaje na Univerzalnoj izlo ž bi, 1855. godine Kurbe ovde veoma muncioznopredstavlja pejza ž njegovog rodnog kraja (obi č an, neistorijski pejza ž) i susret sa njegovim patronomBrujom jednog sun č anog dana postoji verovanje da je umetnik iskoristio hri šć ansku umetnost zaovo delo (Hristos sre ć e u č enike na putu za Emaus), a koristio je i š tampu iz ranijih vremena(namerno koristi tu popularnu umetnost); pri č a o lutaju ć em Jevrejinu kao simbol žrtve socijalnog ipoliti č kog modernog doba na Salonu, delo je odmah prepoznato kao sna žna samoreprezentacija i

jedan kriti č ar je rekao: „mora da je ova slika zna č ajna za samog umetnika i njegovog prijatelja, ali

meni ne zna č i ni š ta“ zbog toga je slika vremenom promenila ime u „Bonjour Mr. Courbet“ onaj koovde skida š eš ir nije umetnik, ve ć patron č ime je iskazana dominacija umetnika i njegov druga č ijipolo žaj u odnosu na patrona koji se promenio Kurbe je predstavljen kao vi š i, sa podignutom

bradom i on jedini baca senku, kao da je samo on ljudsko bi ć e na koje padaju sun č evi zracitime se iskazuje ose ć anje samodovoljstva i samopo š tovanja Gistav Kurbe, Autoportret sa lulom Kurbe je, zaista, prvi u potpunosti izgradio li č nost sasna ž nim boemskim sadr š ajem boem je re č latinskog porekla; postojala je konvencija da je to


24/43

naziv predela u Č eš koj odakle su dolazili Cigani (oni su bili va žni za nekonvencionalno pona š anje,mimo ukupne norme) vremenom (1800), taj naziv po č inje da se koristi u Francuskoj za ljude kojise priklanjaju nekonvencionalnom na č inu ž ivota, iuporodi č nom, i u seksualnom i u socijalnomsmislu zahvaljuju ć i Kurbeu taj naziv po č inje da se koristi za umetnike koji se isto tako pona š aju,mimo konvencija i pravila, marginalizovani i obi č no siroma š ni tada se razvijaju boemski, slikarskikvartovi i boemi ulaze u literaturu, poeziju, operu.. Kurbe je strastveni pu š a č , pivopija, o š tar upona š anju, izrazu, izgledu, postepeno gradi politi č ki aspekt svoje li č nosti (njegov deda se borio zarevoluciju, njegova porodica je republikanska, demokratska i to je va žan deo njegove li č nosti); gradisvoju prezentaciju oko vlastite ozlogla š enosti = fenomen koji ć e mnogi umetnici preuzeti od njega Kurbe je u to vreme pisao š ta je za njega umetnost: „Ozbiljna odgovornost, pravo da obezbedimprimer slobode i publiciteta za umetnost koju stvaram“ = tu ima likovnih konvencija iz prethodnihepoha i vidimo odnos pun po š tovanja prema pro š losti, prema tradiciji, vremenu, istoriji..Realizam i odnos prema vremenu i istoriji Kurbeovi savremenici i istomi š ljenici smatraju da jeto vreme koje je izgubilo pro š lost, a nije oblikovalo sada š njost i nema viziju budu ć nostito je vreme kada se javljaju nove, sekularizovane „religije“ (anarhizam, pozitivizam, socijalizam),

koje ć e menjati svet i čoveka, a samim tim i vizuelnu kulturu tog doba 80e godine 18. veka =Herder; Ipolit Ten (19. vek), predstavnik tvrde, materijalisti č ke ideje istorije = smatrao je da netreba izu č avati samo elitnu istoriju pre Napoleona, ve ć i istoriju koju pi š e obi č an narod; po njemu,ideje pro š lih vremena su i fakti pro š lih vremena („vrline i poroci su proizvoljni poput š eć era. dakle,sve š to ste verovali je proizvod sklon promenama“) isto je mislio i Ogist Kont, predstavnikpozitivisti č ke filozofije; smatra da je i moral proizvod („mentalni fenomeni moraju biti tretirani kaofizič ki - egzaktnom empirijskom metodom“) u kojoj meri „scijentizam“ 19. veka uti č e na vizuelnukulturu i Kurbea? iz te nauke proisti č e dagerotipija i ta nauka uti č e na vizuelno polje umetnika; na isti na č in do umetnika dopire pozitivisti č ka nauka koja cveta

Alma Tadema Rimsko kupatilo u galeriji Tejt u Londonu (nekada se prodavala za 20 funti

njegova dela, jer je bio zanemaren, ali je do š lo do reevaluacije) ovo, na neki na č in, jeste Realizam,ali Realizmu nije bila dovoljna ovakva vrsta realnosti i istorije Realizam te ž i savremenoj realnostii

bele ženju vidljivih i opipljivih stvari; slikar je su š tinski nesposoban da proizvede delo u pro š losti i budu ć nosti jedina validna tema za Kurbea je savremeni svet, to zna č i „biti od svog vremena“= „Jane mogu naslikati an đ ele jer ih nisam video“ odbija da bude profesor i smatra da je u č enje otklonod sada š njosti i vra ć anje u pro š lost

Gistav Kurbe, Tucači kamena (1849) ne postoji komplikovanija i zahtevnija slika, ali ni zahvalnijaslika za dobijanje odgovora Kurbe svoja dela stvara bez generalizacije, bez idealizacije i pitanje je da li on svojim slikama optu žuje; na njegovim slikama prikazana je realnost i prezentacija realnosti

samog autora i njegovog pogleda na svet Šaneri je izjavio da realizam počinje 1848. godine i timeodaje počast Kurbeu; on misli na godinu velike revolucije koja je zahvatila Evropu, kao i na godinukada je prvi put video nedovršenu ovu Kurbeovu sliku u njegovom ateljeu (nakon toga, on u svojojknjizi piše kako realizam počinje upravo te godine)šta je, zapravo, ovo? da li u ovakvim slikamapostoji protest? propaganda? ili ništa slično ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo? nemamo

jedinstven odgovorPrudon, anarhista


25/43

na vlasništvo odavno postoji; nazvao je ovu sliku “Ironija usmerena protiv naše industrijskecivilizacije” pitanje je da li je i Kurbe imao tu ideju ironije i propagande i šta je onda tu realizam?Realizam je istovremeno i protest i izraz buržoaskog društvaSituacija sa slikom se još višekomplikuje kada ona nestaje u savezničkom bombardovanju Berlina; odgovore dobijamo preko

sačuvanih fotograja socijalna tematika kod Kurbea je minimalna, a konzervativna kritika jeodmah reagovala na njegovu sliku = jedan kriti č ar je izjavio kako on nema problema sa tim š to jetu predstavljen radnik i obi č an proleterijat, ali su ljudi na toj slici podjednako bezna č ajani kao isam kamen i to ga iritira veli č ina slike je tako đ e bila problem i dodatno iritirala; sve je bilo u redudok su bile u pitanju male dimenzije žanr slikarstva, ali sada ove slike dobijaju dimenzijeistorijskog slikarstva veli č ina dela jeste va žna tema za istoriju umetnosti zaista beskrajno zna č ajna i jaka slika = Kurbe nam donosi junake proleterijata, bez idealizovanog pejza ža, ljudi su prljavi,pra š njavi, odrpani, puni tegoba (jedan je znatno stariji za ovaj posao, a jedan znatno mla đ i), bezprikazanih lica; tu nema ne č eg transcedentnog, onoga š to bi publika želela, č emu bi te ž ila, ve ć samo monoton posao..

Aleksandar Antinja, Po ž ar (1850) u vreme kada Kurbe stvara svoja dela, jedan slikar radi veliki broj dela gde prikazuje ljude koji su se borili sa siroma š tvom, sirotinjom i gubitkom kod Kurbeanije toliko š ta slika, ve ć š to takve stvari predstavlja na velikom formatu (Antinja predstavlja namalom formatu i to ne razdra žuje toliko) jedan Kurbeov savremenik je rekao da je proletarijat saulica Pariza, pora žen u nasilju 1848. godine, ponovo o ž iveo na Kurbeovim slikama (uvek trebaimati u vidu kontekst revolucije) drugi Kurbeov savremenik, kriti č ar Tore, rekao je: „Ono š to jeiritiralo francusku likovnu publiku i elitni sloj bilo je to š to su toliko bezna č ajni ljudi prikazani natolikom formatu (skala monumentalnosti)“Žan Fransoa Mije, Seja č jedan od pripadnika barbizonaca opet prikazana tegoba fizi č kog rada, aliovde postoji ne š to bezvremeno, transcendentalno = amblematski prikaz napora Mije donosiudobnost vizuelnog polja š to nemamo kod Kurbea; zatvara pozadinu tamnim senkama piktoralniefekti nisu odvojeni od fenomena otvorenosti slike, š to deluje na na š u percepciju tih dela

Žan Fransoa Mije, Skuplja č ice klasja Mije je jedan od ljudi koji je odlazio u letnje kolonije i uspe š no predstavlja tegobu rada.. sve je uslu ž bi toga š to iritira = puka egzistencija radnika i trenutka, bez generalizacije, bez idealizacije, aostaje otvorenopitanje da li ova slika ima bilo kakvu ideolo š ku poruku i da li optu žuje ili je ovosamo prezentacija realnosti bez interpolacije samog autora?Onore Domije, Vagon tre ć e klase jedan od posebnih umetnika, najzanimljivijih protagonista svog

vremena, koji je hap š en zbog svojih slika, crte ža i karikatura (zaista je ž iveo to š to slika); prikazuje

tupi, te š ki umor ljudi koji se vra ć aju sa posla; ovakva vrsta slikarstva = mali broj predstavnika E N G L E S K A

Medoks Braun, Rad slikar koji je blizak prerafaelitima, ali im nikad nije zaista pripadao, samo jedelo njihovu ideju julski dan, „idealan“ dan da se gradi brod (Britanija = carstvo moreplovstva);slika je jako zanimljiva za analizu dignitet rada, sloboda č oveka koji radi, predstava rada iz aspekta realizma, ali to vi š e nije Kurbeov realizam


26/43

T E M A S M R T I

Gistav Kurbe, Sahrana u Ornanu (1850) tema smrti je interesantna kao fenomen i mnogo govori ož ivotu svoga vremena zanimljiva je komparacija sa El Grekovim delom Sahrana grofa Orgaza ( š ta je

smrt pre, a š ta je smrt sada?) Realizam donosi predstavu smrti u isto vreme kada se razvija pojamgroblja, tugovanja, odno š enja cve ć a.. svega onoga š to do tad nije postojalo u filozofiji se u to doba

javlja misao da je smrt kraj i da ni š ta posle nje ne postoji; nema molitve, nema nade.. stra š noose ć anje koje je uvek postojalo, a sada je to samo kolektivni milje jako prisutan u literaturi = Zolapi š e novelu Delo , a za to je delimi č no bila odgovorna slika umetnika koji je naslikao svoje mrtvodete (Pije) = odatle kre ć e i Stevan Aleksi ć Zolina novela Delo je pri č a o slikaru koga stalno vra ć ajusa Salona i ne mo žeda naslika ni š taveliko. me đ utim, umetniku umire dete i on je vrlo tu žan, alipa ž ljivije po č inje da gleda mrtvo telo i slika ga. nakon toga on dobija nagradu na Salonu, jer jestvorio veliko deloGistav Kurbe, Pastrmka Kurbe je bio pecaro š š to mu je olak š alo bavljenjeovom temom =smrt

ž ivotinje, č ovek bez metafizi č kog pijeteta nema ve č nosti, metafizi č kog konteksta, to je jedantrenutak, jedan doga đ aj.. to imamo i kod Tolstoja i opisa smrti Ivana Ili č a koji ž ivi obi č nim ž ivotom;kao i Madam Bovari koja se gu š i svojim jezikom; kao i Verter Geteov koji je plemenit u svojojsmrtiAna Karenjina se ne baca sa hridi, pod mese č inom, ve ć sa prljave železni č ke stanice

Eduard Mane, Smrt toreadora (1864) na osnovu takvog razvoja situacije, nastaje i ovo Maneovodelo to je jedan č in, jedan trenutak Madam Bovari? Gistav Flober, francuski knji ževnik pi š e delo Madam Bovari, 1857. godine i timeizazva pravi skandal; knjiga je do ž ivela buran uspeh, ali je pisac bio optu žen za povredu javnogmorala od strane pariskog suda za prestupe Gospo đ a Bovari je remek-delo realizma po realisti č noj

književnoj doktrini (studija karaktera, analiza ose

ćanja, izbor pojedinosti), po savr

šenom stilu, tepo moralnoj pouci (Ema Bovari prikazuje duh cele jedne epohe, a ne samo romanti č nim

sanjarenjima uni š tenu ženu) tema dela je ispraznost braka i malogra đ anske sredine; isprepli ć u semotivi ljudske ograni č enosti i osrednjosti izvor i gra đ u za ovo delo, Flober je prona š ao u nekomnovinskom izve š taju koji mu je poslu ž io kao inspiracija (nije redak slu č aj da knji ževnici pose žu zatakvim oblikom inspiracije, npr. Dostojevski se slu ž io sudskom hronikom) u razotkrivanju iluzijaFlober zapravo razotkriva sebe i svoju intimu, š to je najbolje izrekao re č enicom: „Gospo đ a Bovari,to sam ja!“ junakinja romana je popila arsenik i sam pisac ga je probao da bi osetio š ta onproizvodi on detaljno opisuje sam proces umiranja.

Eduard Mane, Streljanje cara Maksimilijana (1868) trenutak kada Francuska uzima Meksiko,trenutak kada se na sceni javlja ozbiljan igra č – Amerika i od fotografije koja nastaje tom prilikom,kre ć e i Mane i posle nekoliko verzija sti že do ovog dokumenta (mali je korak od ovog do reporta že)podse ć a na Goju, ali nema onoga š to je on izazvao kod posmatra č a, nema iskazanog univezalnogstradanja = Mane ne stvara koloristi č ki klimaks, emocionalni prodor, on samo dokumentuje; svi suanonimni, smrt je ne š to iz istorije, a ne iz metafizike


27/43

Mane, Samoubistvo bez drame, bez neprihvatanja, bez razumevanjapitanje zašto se ni nepostavlja

G I S T A V K U R B E

(1819 – 1876/77)različita polja Kurbeovog delovanja?Kurbe je ličnost koja deluje kroz dosadašnje parametre i možemo ga pratiti kroz nekoliko različitihparalelnih pogleda bio veoma aktivan i pokušavao da pokrije sve vr ste angažovanja sopstvenogcreda, tj. u onim poljima kojim se bavi (izjave, eseje, pisane forme) ne može da se bavi slikomanđela, jer ga nije nikada video i ne može da se b avi prošlošću ili budućnošću, jer je sposoban dapokaže i da se b avi samo vremenom u kojem živi tj. sadašnjošću u umetnosti, nadovezivao se n aslavne prethodnike; francuska umetnost je, krajem 19. veka, bila politička životinja koja je pratilaaktivne političke tokove tako da je većina umetnika ovog perioda bila upletena u politikupored ovoga, možemo posmatrati i privatno polje njegova delovanjaR A N I K U R B E kontekst Kurbeovih ranih dela? njegove prve sl ike, a radi se oportretima pre svega (ali i mrtve prirode i pejzaži), možemo razumeti samo kada upoznamo iokruženje iz kojeg dolazi rodio se u Ornanu, odakle će ot ići u Francusku, Pariz, i tamo se b avititipičnim aktivnostima u kojim je uživao (i danas se t akođe živi u ostavštinama 19. veka) njegovaporodica je imala neko bogatstvo kao poljoprivrednici i bila je u ltra rep ublikanski nastrojena (nisu

bili pola Kurbe je imao snažno republikansko uporište u okviru porodične pozadine u njegovom radupostoje mnoga stilska preplitanja što je posebno, jer, svakako, osim glavnih stilskih tokova, imamo idruge u različitim kulturama = istoricizam, neoklasicizam, industrijalizam, secesija, bidermajer i,svi se oni moraju dobro s ložiti, ne bi li se dobila šira s lika

Gistav Kurbe, Autoportret sa crnim psom slika deluje romantičarski i nema jasnih granica; unjegovom rodnom mestu Ornanu, upražnjavali su se takvi običaji i taj habitus slika osećanjaKurbese b avio istraživanjem sopstvenog selfa = sfera p rivatnog

Gistav Kurbe, autoportret Očajni čovek (1843-1845) iz Pariza se vraća u Ornan, gde živiobičnim životom i peca ribu svoje lice tretira stavljajući ga u izbezumljeni izraz koji se javlja prenego što širom otvori oči i stvarno progleda ka realnom svetu; dakle, mladih godina, otvorenihočiju, posmatra svet realno ovaj zikus, u kasnijem njegovom radu, izgledaće drugačije i, pred krajkarijere, predstavljaće seb e na drugi način ovo je jedna od stvari kojim se b avi realizam tj. priznatišta jeste, ali pri tom moramo da postavimo sebi pitanje da li pravilno postavljamo realnost i šta jeto što jeste, šta očekujemo od realnosti, a šta je u Evropi u tom momentu bila realnost (u likovnimformama bilo šta može izgledati realno, pa čak i anđeli, što se p ostizalo mnogim sredstvima,skraćenjem recimo) prikazivali su ono što jeste, stvarnost se poštuje, i kao egzistencija bila je


28/43

važna; pri m, u slici možemo pronaći mnogo narativa(faktograja, politika, socijalno, psihološko, pojmovno, vajmburgovski)Gistav Kurbe, Sahrana u Ornanu (1849-1850) predstavljena je sa hrana Kurbeovog strica, koje je,po njemu, sahrana romantizma kreće sa p ejzažima i mrtvim prirodama, 1804/8. godine počinjeizlagati na Salonu,dobija medalju, i do 1857. godine doživljava uspon kada može subverzivnodelovati i isticati ono što smatra realizmom i što, možda, ne bi prošlo za svetsku izložbu bile suizabrane najmonumentalnije slike, a među njima i ova (Tucači kamena nisu bili primljeni nasmotru, iako iza slike stoji ozbiljan rad), koja ističe promene u načinima sahranjivanja, žalovanju,što je čini važnim dokumentom kulturne istorije slika poseduje brutalno realno, ružnoću, bezherojskog, nema dodira sa svetošću, nema memento mori, nema srednjovekovnog makabrističkog,samo suptilnost; nije ni mnogo strašno, nema ni ideje spasenja; nebo iznad je ustalasano i čeka ;samo delo je velikog formata, čak 6m! istaknuti temelji hrišćanstva i nijedna misao, niti razvojlozoje ne pomažu; kada lozoja uzima primat, dolazi do revalitizovanja elite, mentalnihdekonstrukcija (radikalni anarhizam), novih ogleda i dekonstrukcija države i režima Prudon je njegov pokrovitelj, mentalna gura iza Kurbea, predstavnik radikalnog anarhizma treba razumeti sve transformacije da bi razumeli dešavanja modernog sveta (Hitler, Musolini,Staljin, Tito, italijanska umetnost) koje su deo političkih relacija, a koje su započete u ovom periodovaj realizam jeste rad ikalno nov pogled na stvarn ost, bez tradicionalnih hijerarhija žanrova izakona, bez retorike historie = vizuelni manifest realizma nova retorika je prihvaćena u konceptimaumetničkih dešavanja i u istoriji umetnosti što se vidi kada se u poredi sa prošlim idealima: smrt,hladni znoj, iskustava žrtava, strahovi, preminuli... likovi nisu u verbalnim pozama, nije važnasamo sama smrt, vidimo i kovčeg sa st rane, narod, plač = dokaz toka života, gde smrt izazivatrenutni šok bližnjima posle čega nastavljaju svoj život (prajnem ruku posle obreda spiraju i smrt);najstrašniji momenat je spuštanje kovčega i momenat kada se naslućuje ta neumitna sila i daljanjitok, pri čemu ništa ne razumemo i nemamo nalne odgovore; to je upravo i prikazanosvestvarajući paradoks n esaosećajnosti se tak ođe javlja, što je tipično ljudsko, način odbrane inamerno neangažovanje; u svakom slučaju, jedan ne formalan pristup interpretacije, oseća senedostatak pijteta (što je i zamereno Kurbeu), saosećamo kada smo pred platnom, ali setimo seodmah i koliko je to drugaćije u praksi u okolini i pejzaž, posmatranje sveta oko sebe, doživljajsvetlosti, neba... dakle, kroz au toportrete posmatramo to polje individualnosti.Gistav Kurbe, autoportret Čovek sa lulom živeti slobodno i na isti način i skončati govorio je da,posle sm rti, neće da pripada nigde, nijednoj instituciji, osim tamo gde je polje slobode pratifrancusku tekovinu: režim liberalizmaGistav Kurbe, Tucači kamena (1849) situaciju je video na putu u svome zavičaju, posmatraoradnike koji rade u svom znoju, a sliku će završiti u ateljeu slika je jednostavna i nema velikenaracije, nema više heroja revolucije, nema prikazivanja tog hipermuskulaturnog čoveka, herojakoji je u socijal-realizmu snažan u kontekstu istinitosti, podjednako je istinito kao i romantizam i

jednako je važna


29/43

aspekta realnosti koja, do tada, nije postojala = dgnitas tucača kamena subverzivno bi bilo ovoizložiti na Salonu, obzirom da je Kurbe protiv Napoleona 3, bio je član reda Svetog Mihajla, odbićeorden časti od Napoleona III i učestvovaće u političkim akcijama realizam je svakako mogao biti iulepšan - malo je puritanaca koji imaju stalne i prave st avove realista

Gistav Kurbe, Obed u Ornanu (1849) zvanična umetnička produkcija i Saloni su jedno, ovo jerealnost iz ugla malog čoveka, pojedinca prikazan duh komune, razvijanje socijalističke ideje i noveFrancuske (počeci levice) ipak još uvek u ovome ne vidimo mnogo toga novog; postojali su Brojgel iKaravađo samo što to tada nije bilo denisano amblematski sadržaji nemaju veze sa po ložajemljudi, još ne postoje leve ideje, poredak nije uređen, ipak amblematika utiče na svest individue

S R E D Nj I K U R B E

Gistav Kurbe, Poreklo sveta (1866) ultimativan realizam, žena prikazana na nov način, samo je

jedan focus psihološki posmatrano, šta je ovde novo? prikazuje se p olnost, suština ženskosti, ali na

onim primarnim stvarima; par exelans, realna slika, eksplicitno prikazuje ono što treba biti viđeno

Kurbe radi nešto veće, ne obazire se n a malograđanstvo (talas crnog lma, ovim pro�

Documents

Evropska Umetnost 19.Veka 2